TOK POSTUPKA

Prof. Prof. drdr NevenaNevena PetruPetruššiićć, Pravni fakultet u Ni, Pravni fakultet u NiššuuEE--mail: adismail: adis@@bankerinter.netbankerinter.net

Tok postupka

• POSTUPAK PRED PRVOSTEPENIM SUDOM

• POSTUPAK PRED DRUGOSTEPENIM SUDOM

• POSTUPAK PO VANREDNIM PRAVNIM LEKOVIMA

POSTUPAK PREDPRVOSTEPENIM SUDOM

• Pripremni postupak• Nije prethodni postupak• Jedna faza prvostepenog postupka • Ostvaruje dva procesna cilja:

• da se reše sporna procesna pitanja u pogledu dopuštenosti pružanja pravna zaštite

• da se pripremi izvidjanje i raspravljanje na glavnoj raspravi • Okvirno regulisan

• Glavna rasprava• Odlučivanje

PRIPREMNI POSTUPAK

• Podizanje tužbe

• Zakazivanje ročišta za glavnu paspravu

DELATNOST U PRIPREMNOM POSTUPKU

• Prethodno ispitivanje tužbe (čl. 277-280)• Dostavljanje tužbe na odgovor (čl. 281.)• Odgovor na tužbu (čl. 282-285.)• Pripremno ročište (čl. 286-293.)• Zakazivanje glavne rasprave (čl. 294.)

PRETHODNO ISPITIVANJE TUŽBE

ISPITIVANJE PROCESNIH PRETPOSTAVKI (čl. 277.)• Urednost tužbe (čl. 103.)• Ispitivanje dopuštenosti redovnog pravnog puta • Stranačka sposobnost, urednost zastupanja, postojanje posebnog ovlašćenje za

zastupanje• Mesna i stvarna nenadležnost suda (čl. 20. i čl. 17.)OTKLANJANJE OTKLONJIVIH PROCESNIH SMETNJI

(čl. 278, čl. 78. i čl. 103.)• Neurednost tužbe

• Dve situacije• tužbu podnela neuka stranka • Tužbu podneo advokat

• PITANJE: Kakvu će odluku sud doneti ako utvrdi da je tužbu podneo tužilac koji ima boravište ili prebivalište (sedište) u inostranstvu a u tužbi nije imenovao punomoćnika za prijem pismena?

• Stranačka sposobnost, zastupanje, posebno ovlašćenje za zastupanje• Mesna i stvarna nenadležnost suda (čl. 20. i čl. 17.) – ustupanje pravne stvari

nadležnom sudu

ODBACIVANJE TUŽBE ZBOG PROCESNIH SMETNJI (čl. 279.)• Sudska nenadležnost• Neblagovremenost tužbe• Tok parnice• Presudjena stvar/sudsko poravnanje• Nepostojanje pravnog interesa tužioca za

podizanje tužbe za utvrđenje• Procesne smetnje koje nisu blagovremeno

otklonjenje (formalni nedostaci tužbe, zakonsko zastupanje)

ODLAGANJE ODLUČIVANJA O PROCESNIM SMETNJAMA

Član 280• Ako smatra da nema dovoljno osnova za donošenje

odluke o nekom pitanju koje se postavilo u tokuprethodnog ispitivanja tužbe, predsednik veća ćeostaviti da o ovom pitanju donese odluku po prijemuodgovora na tužbu ili na pripremnom ročištu, odnosnona ročištu za glavnu raspravu, ako pripremno ročištenije održano.

Otvaranje postupka

• Odluka o dostavljanju tužbe tuženom na odgovor• Ako tužbu ne odbaci ili nadje da nema dovoljno osnova da se

odluči o procesnim pretpostavkama – sud otvara postupak i naredjuje dostavljanje tužbe (sa svim prilozima) tuženom na odgovor (pouka o sadržini odgovora i pravnim posledicama propuštanja odgovora)

• Rok za donošenje odluke o dostavljanju tužbe na odgovor – 30 dana od dana prijema tužbe u sudu

• PITANJE: Kada se tužba ne šalje tuženom na odgovor? (čl. 283)

• PITANJE: Koja su dejstva dostavljanja tužbetuženom?

Odgovor na tužbu

Član 282Tuženi je dužan da, u roku od 30 danaod prijema tužbe sa prilozima, podnesesudu odgovor na tužbu.

ODGOVOR NA TUŽBU

• Obaveza odgovora na tužbu – rok 30 dana (čl. 282.)• Sadržaj odgovora na tužbu (čl. 284, čl. 100. i čl. 285.)• Propuštanje odgovora - presuda zbog propuštanja

(čl.• 338.)• Priznanje činjenica - presuda na osnovu nespornih• činjenica (čl. 276. st. 2.)• Priznanje tužbenog zahteva – presuda na osnovu

priznanja

Zakazivanje pripremnog ročišta

• U roku od 30 dana od dana isteka roka za podnošenje odgovora na tužbu

• Zakazuje se tako da stranke imaju dovoljno vremena za pripremanje – najmanje 8 dana

• “Priprema” pripremnog ročišta • Naredba da se donesu sve isprave • Naredba da se donesu svi obaveštajni predmeti• Naredba da se pribave spisi• ....

Svrha pripremnog ročišta

• Odlučivanje o procesnim smetnjama o kojim nije ranije odlučeno (čl. 291.)

• Razjašnjenje i dopuna činjeničnihnavoda stranaka (čl. 290.)

• Ispitivanje koje su činjenice nesporne a koje sporne

• Koncentracija procesne građe (činjenicai dokaza) za glavnu raspravu

Tok pripremnog ročišta• Otvaranje ročišta - objavljivanje sporne stvari• Tok pripremnog ročišta:

• Utvrđivanje ko je od pozvanih pristupio• Utvrđivanje da li su odsutni uredno pozvani• Ako nema dokaza – odlaganje rasprave• Ako su obe stranke uredno pozvane, a tužilac je propustio ročište – fikcija o

povlačenju tužbe • Tuženi ipak može predložiti održavanje rasprave – ako želi meritornu odluku • Prisutna jedna stranka – sama raspravlja pred sudom • Prisutne obe stranke – izlaganje tužbe, izlaganje odgovora na tužbu

• I korak: - raspravljanje o procesnim smetnjama• II korak: - raspravljanje o meritumu – razjašnjenje činjeničnih navoda• Sud: trijaža procesnog materijla• Stranke: iznose predloge, zahteve, raspravljaju o predlozima i zahtevima i

činjeničnim navodima• Rešenje o izvodjenju dokaza na glavnoj raspravi• Izvodjenje dokaza: o činjenicama vezanim za procesno pitanje

• O činjenicama koje se odnose na dispozicije stranaka • O obezbedjenju dokaza

• Zaključenje pripremnog ročišta

Koje odluke predsednik veća može doneti na pripremnom ročištu ?

• Odlučivanje o procesnim pretpostavkama

• Upućivanje na medijaciju • Sklapanje sudskog poravnanja• Odluke (presude – zbog propuštanja, na

osnovu odricanja, na osnovu priznanja i na osnovu nespornog stanja stvari)

Pripremanje glavne rasprave

• Stranke: - upućuju pripremne podneske• Sud: - priprema raspravu (proučava spise,

priprema plan rada...)

Zakazivanje rošišta za glavnu raspravu

• Rešenje o zakazivanju ročišta za glavnu raspravu

• Pozivanje stranaka (na pripremnom ročištu ili dostavljanjem poziva)

• Pozivanje drugih učesnika

GLAVNA RASPRAVA(čl. 295-čl. 321)

• Zakazivanje glavne rasprave (čl. 294.) - okončavase faza pripremanja i počinje faza glavne rasprave

• Ročište za glavnu raspravu (čl. 295-304.)• Održavanje glavne rasprave • Tok glavne rasprave• Odlaganje rasprave• Zaključenje glavne rasprave(čl. 305.)• Ponovno otvaranje glavne rasprave(čl. 306.)

• Javnost glavne rasprave(čl. 307-311.)• Rukovođenje glavnom raspravom(čl. 312-317.)• Održavanje reda na glavnoj raspravi (čl. 318-321.)

GLAVNA RASPRAVA(čl. 295-čl. 321)

• Rasprava – radnje stranaka i suda • Raspravljanje – delatnost stranaka • Ko raspravlja?• Kako raspravlja?• Kada raspravlja?• Koja načela važe?

Tok glavne rasprave• Otvaranje ročišta• Otvaranje rasprave• Tok:

• Održano pripremno ročište – upoznavanje sa dosadašnjim tokom postupka – dopuna i izmena izlaganja

• Nije održano pripremno ročište – izlaganje tužbe i odgovora na tužbu

• Metodični razgovor suda i stranaka• Rasprava • Stranke - stranački govori + usmeno isticanje zahteva • Sud – izvidja i rukovodi raspravom – odredjuje teme, daje i

oduzima reč, stara se o procesnoj disciplini, sprečava odugovlačenje i zloupotrebu procesnih ovlašćenja

Dužnosti stranaka i suda na glavnoj raspravi

• Dužnost stranaka na glavnoj raspravi (čl. 300.) • stranka TREBA DA:

• Iznese sve činjenice i ponudi dokaze iz kojih se te činjenice utvrđuju• Izjasni se o navodima i dokazima protivne strane

• Dužnost suda na glavnoj raspravi (čl. 299.) –• sud MORA DA SE POSTARA :• Da se iznesu sve bitne činjenice• Da se dopune nepotpuni navodi stranaka o važnim činjenicama• Da se označe ili dopune dokazna sredstva• Da se pruže sva potrebna razjašnjenja u vezi bitnih činjenica

Kako sud izvidja na glavnoj raspravi?

• Podstiče stranke • Postavlja pitanja• Odobrava postavljanje pitanja• Izvodi dokaze

• Dokazno rešenje • Izvodjenje dokaza • Pretresanje dokaza

Rešavanje procesnih pitanja u toku glavne rasprave

• Odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari • Na istom ročištu ili na posebno zakazanom

ročištu• Zastaje sa postupkom • Ne zastaje sa postupkom – odlučuje u

samom zasedanju na raspravi ili na nejavnoj sednici

• Čeka/ne čeka pravnosnažnost odluke o procesnom pitanju

JAVNOST GLAVNE RASPRAVE(čl. 307-311)

• Načelo javnosti glavne rasprave (čl. 307.)• tzv. opšta javnost, podrazumeva pravo svakog punoletnog lica da

prisustvuje glavnoj raspravi• shodno se primenjuje i za druga ročišta (čl. 311.)• Isključenje javnosti (čl. 308.)

• interesi čuvanja službene, poslovne ili lične tajne• interesi javnog reda• razlozi morala

• Isključenje se ne odnosi na (čl. 309.):• Stranke, njihove zastupnike, punomoćnike i umešače• Službena lica, naučne i javne radnike• Prisutna lica moraju čuvati kao tajnu sve što je izneto na raspravi

• Rešenje o isključenju javnosti (čl. 310.)• Mora biti obrazloženo i javno objavljeno• Nije dozvoljena posebna žalba (čl. 310 i čl. 361. st. 2. tač. 11.)

ODRŽAVANJE REDANA GLAVNOJ RASPRAVI

(čl. 318-321)• Nedozvoljeno ponašanje (čl. 319.)

• Vređanje suda ili učesnika u postupku• Ometanje rada suda• Nepokoravanje merama suda za održavanje reda

• Mere za održavanje reda (čl. 319.)• opomena• udaljenje iz sudnice• novčano kažnjavanje do 30.000 dinara• udaljenje i novčano kažnjavanje

• Način izricanja kazne (čl. 319. st. 5.)• Rešenjem protiv koga ima prava žalbe• Žalba ne zadržava izvršenje rešenja

• Posledice izricanja kazne stranci (čl. 319 st. 2.):• Ako se stranci izrekne udaljenje, ročište se dalje drži u njenom odsustvu (čl. 319. st. 2.)• Ako se punomoćniku izrekne udaljenje, sud će odložiti ročište i obavestiti stranku (čl. 319. st.

3.)• Ako se advokatu izrekne novčana kazna ili udaljenje, sud obaveštava i advokatsku komoru

(čl. 319. st. 4.)• Ako narušava red javni tužilac ili javni pravobranilac – odlaže se ročište i zahteva od javnog

tužioca ili pravobranioca da odredi drugo lice za zastupanje (čl. 320.)

Rešavanje prethodnog pitanja

• Šta je prethodno pitanje?• Rešeno• Nije rešeno

• sam rešava • sam ne rešava – nadležni sud, odn. organ

Rešavanje spornog pravnog pitanja

• Postoji sporno pravno pitanje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje u većem broju parnica

• Prvostepeni sud, na predlog stranke ili exoffo, pokreće postupak za rešavanje spornog pravnog pitanja pre VKS

• Rešavanje spornog pravnog pitanja – način ostvarivanja jednakosti i pravne sigurnosti

Odlaganje rasprave

• Kada se odlaže?• Kada se ne može održati • Kada se rasprava ne može okončati

na ročištu

Završni govori stranaka

Zaključenje glavne rasprave

• Zaključenje glavne rasprave (čl. 305.)• kada sud smatra da je stvar dovoljno

raspravljena za odlučivanje• okončava se faza glavne rasprave• prestaje mogućnost raspravljanja i isticanja

novih zahteva• procesni materijal – podloga za odluku

Ponovno otvaranje glavne rasprave

• Ponovno otvaranje glavne rasprave(čl. 306)• Ako veće u toku većanja, pre donošenja

odluke nađe da treba dopuniti postupak

Dokazivanje

• DOKAZIVANJE: niz procesnih radnji suda i stranaka koje rezultiraju zaključkom suda o istinitosti ili neistinitosti činjeničnih tvrdnji:

• Ispitivanje tačnosti navoda o pravnorelevantnim činjenicama

• Dokazuju se sporne činjenice • U nekim postupcima dokazuju se i nesporne činjenice

Osnovni pojmovi o dokazivanju• PREDLAGANJE DOKAZA• Raspravno načelo (čl. 7. st. 1.) nalaže da dokaze predlažu stranke, a sud ih može odrediti po

službenoj dužnosti samo kada to zakon nalaže ili je potrebno ispitati činjenice važne zaprimenu prinudnih propisa

• ODREĐIVANJE DOKAZA - dokaznih sredstava i predmeta dokazivanja:• Predmet dokazivanja (dokazna tema): činjenica koju treba utvrditi• Dokazno sredstvo: isprave, uviđaj, svedoci, veštaci, stranke• IZVOĐENJE DOKAZA– upotreba dokaznog sredstva od strane suda u svrhu saznavanja• OCENA DOKAZA – zaključak suda o postojanju činjenice• Načelo slobodne ocene dokaza (čl. 8. ZPP) i zakonska teorija dokaza• Dokazna snaga dokaza – ZPP ne prihvata princip formalne zakonske snage dokaza, već

princip slobodne ocene dokaza• Značaj neposrednog i posrednog dokaza (odn. činjenice) na sudijsko ubeđenje• Tri stepena dokazanosti (neposredno opažanje, uverenje u istinitost i dovođenje do

verovatnosti)• Teret dokazivanja• OBEZBEĐENJE DOKAZA (čl. 269-273.)• Izuzetna procesna mogućnost kada se dokazi izvode pre glavne rasprave zbog opasnosti od

odlaganja (npr. saslušanje teško bolesnog svedoka)

Predmet dokazivanja

• Činjenica: svaka okolnost za kojupravna norma vezuje neko dejstvo, a koja je konkretno određena u prostoru ivremenu

• Činjenična tvrdnja: tvrdnja stranke oodređenoj činjenici

Koje su činjenice predmet dokazivanja?

• Činjenice od kojih zavisi primena materijalnog prava

• Činjenice od kojih zavisi primena procesnog prava

• Činjenice od kojih zavisi dopuštenost pružanja pravne zaštite

POTREBA DOKAZIVANJA

• PRIZNATA ČINJENICA (nesporna) – čl. 222 st. 1. i 2.• Dokazuje se samo ako od nje zavisi primena prinudnih propisa• STAVOVI ISKUSTVA• stavovi opšteg životnog iskustva (npr. da je meso lako kvarljiva

roba) – ne dokazuje se• stavovi iskustva u pojedinim strukama (npr. uobičajena svojstva

određene robe) – dokazuje se veštačenjem• OPŠTEPOZNATA ČINJENICA (čl. 222. st. 3.)• opštepoznate činjenice u užem smislu• činjenice koje je sud saznao u vršenju sudijske funkcije i

saopštio ih na raspravi strankama

POTREBA DOKAZIVANJA• ZAKONSKA PRETPOSTAVKA• može biti oboriva ili neoboriva• dokazuje se samo njen osnov (bazis) - npr. čl. 86. st. 1. ZBPO: dete se

smatra bračnim ako je rođeno u braku ili 300 dana po prestanku braka• PRIVATNO ZNANJE SUDIJE• takvo znanje sudija može upotrebiti u svojstvu svedoka, ali tada mora biti

izuzet od suđenja• ČINJENICE UTVRĐENE KRIVIČNOM PRESUDOM• one koje se odnose na krivičnu odgovornost i bitna obeležja krivičnog

dela za koje je lice pravnosnažno osuđeno ne mogu se osporavati• PRAVNA NORMA• Sadržina domaće opšte norme sadržane u opštem aktu• Sadržina opšte norme sadržane u privatnoj ispravi (npr. opšti uslovi

ugovora, pojedinačni kolektivni ugovor)• Sadržina odredbi stranog prava (npr. postojanje formalnog reciprociteta)

Vrste dokazivanja i dokaza• Neformalno dokazivanje • Formalno dokazivanje

• Dokazi: • Glavni dokaz• Protivdokaz• Dokaz o protivnom • Dokaz prima facie• Neposredan i posredan• Nepotpun i potpun

Šta je to zajednica dokaza?

• Mogu li se stranke sporazumeti da se izvesni dokazi ne izvode?

SLUČAJEVI U KOJIM SE NE IZVODI DOKAZIVANJE O SPORNIM ČINJENICAMA

• UTVRĐIVANJE NOVČANOG IZNOSA ILI ŠTETE U SLUČAJU NESRAZMERNIH TEŠKOĆA U DOKAZIVANJU (čl. 224.)

• Kada je visinu iznosa nemoguće precizno utvrditi dokazima (npr. visinanematerijalne štete)

• Kada bi precizno utvrđivanje visine iznosa bilo skopčano sa nesrazmernimteškoćama ili troškovima (npr. izdržavanje dece)

• NEPOLAGANJE PREDUJMA TROŠKOVA ZA IZVOĐENJE DOKAZA (čl. 148. st. 4.)

• sud će odustati od izvođenja dokaza ako se unapred ne položi predujam• o činjenici će zaključiti po slobodnoj oceni i prema pravilima o teretu dokazivanja• NEIZVOĐENJE DOKAZA U ODREĐENOM ROKU (čl. 226.)• Sud određuje rok za izvođenje dokaza• Nakon proteka roka, rasprava se nastavlja bez izvođenja tog dokaza• STRUČNO ZNANJE SUDA (a contrario čl. 249.)• Kada sud raspolaže stručnim znanjem potrebnim za utvrđenje određene činjenice• KADA JE OBRAZOVANO UVERENJE SUDA• Kada sud stekne uverenje o postojanju bitne činjenice, odbiće izvođenje daljih

dokaza

TERET TVRDNJE I TERET DOKAZIVANJA (čl.220 i 223.)

• TERET TVRDNJE (čl. 220.)• Tužilac treba da iznese činjenice iz kojih proističe da je tužbeni zahtev

osnovan i repliku na nove činjenice koje iznosi tuženi• Tuženi treba da iznese činjenice koje čine zahtev neosnovanim• TERET DOKAZIVANJA (čl. 223.)• Primenjuje se kad sud ocenom izvedenih dokaza ne može izvesti

zaključak o postojanju sporne činjenice• Pravilo o teretu dokazivanja daje odgovor na pitanje koja stranka snosi

rizik nedokazanosti – na čiju štetu će sud presuditi u takvom slučaju• Po pravilu, teret dokazivanja je na onoj stranci na kojoj je i teret tvrdnje

(svako dokazuje činjenice koje mu idu u prilog).• ZAKONSKE PRETPOSTAVKE I PODELA TERETA DOKAZIVANJA• Sud uzima jednu činjenicu kao postojeću (pretpostavljena činjenica) ako

postoji druga, zakonom određena činjenica (osnov pretpostavke, bazis)• Ovim postojanje zakonske pretpostavke pomera teret dokazivanja sa

pretpostavljene činjenice na osnov pretpostavke i olakšava dokazivanje• Stranka treba da dokaže osnov pretpostavke