PRIREĐIVAČ PREDGOVOR PRVA GLAVA DRUGA GLAVA GLAVA · PDF fileprva glava druga glava treĆa glava Četvrta glava peta glava Šesta glava sedma glava osma glava deveta glava deseta

Sveti TEOFILAKT Ohridski

TUMAĈENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

Sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa raškoprizrenskog i kosovsko-metohijskog dr Artemija

UVOD PRIREĐIVAČA PREDGOVOR

PRVA GLAVA

DRUGA GLAVA TREĆA GLAVA

ČETVRTA GLAVA PETA GLAVA

ŠESTA GLAVA SEDMA GLAVA OSMA GLAVA

DEVETA GLAVA DESETA GLAVA

JEDANAESTA GLAVA DVANAESTA GLAVA TRINAESTA GLAVA

ČETRNAESTA GLAVA PETNAESTA GLAVA ŠESNAESTA GLAVA

SEDAMNAESTA GLAVA OSAMNAESTA GLAVA DEVETNAESTA GLAVA

DVADESETA GLAVA DVADESET PRVA GLAVA

DVADESET DRUGA GLAVA DVADESET TREĆA GLAVA

DVADESET ČETVRTA GLAVA DVADESET PETA GLAVA

DVADESET ŠESTA GLAVA DVADESET SEDMA GLAVA DVADESET OSMA GLAVA

Sveti TEOFILAKT Ohridski TUMAČENJE SVETOG EVANĐELJA PO MATEJU

Uvod na Tumačenje od Svetog Teofilakta Ohridskog - Monasi Visokih Dečana

sadrţaj

Tumaĉenja Svetoga EvanĊelja i apostolskih poslanica od blaţenog Teofilakta Ohridskog bila su

gotovo devet stotina godina najomiljenija i najĉitanija tumaĉenja Svetog Pisma meĊu

pravoslavnim hrišćanima Vizantije, Srbije, Rusije i Grĉke. Svojom celovitošću, otaĉkim

autoritetom i jednostavnošću izraza, ova dela postala su nezamenjivi priruĉnici svakom

hrišćaninu koji ţeli da se upozna sa dubljim znaĉenjem Hristovog EvanĊelja. Ona nam

omogućavaju da Sveto Pismo Novoga Zaveta razumemo onako kako su ga razumevali Sveti Oci,

u duhu pravoslavnog Predanja i upućuju nas na praktiĉno ispunjavanje evanĊelskih zapovesti.

Blaţeni Teofilakt ţiveo je i pisao u vremenu kada se Vizantijsko Carstvo nalazilo na istorijskoj

prekretnici. Rodio se u Halkisu, na grĉkom ostrvu Eviji, izmeĊu 1050. i 1060. godine. Prvu

polovinu svoga ţivota proveo je u carskom gradu Konstantinopolju, gde se obrazovao kod

najboljih uĉitelja knjiţevnosti i ritorike toga vremena. Ubrzo je rukopoloţen za Ċakona Velike

Crkve i kao takav stekao slavu velikog propovednika i poznavaoca svetootaĉke literature.

Teofilakt je bio pravi izdanak visokorazvijene vizantijske duhovne kulture i s pravom je dobio

nadimak "uĉitelja ritora". U zvanju Ċakona proveo je duţe vremena, pošto Patrijarh nije ţeleo da

ostane bez tako darovitog pomoćnika i saradnika.

Ipak, 1081. godine Teofilakt je izabran za prvojerarha Ohridske Arhiepiskopije, koja je u to

vreme bila pod jurisdikcijom Carigrada. Pošto se već bio navikao na prefinjenu intelektualnu i

duhovnu atmosferu prestonice, blaţeni Teofilakt se u novoj sredini susreo s nizom poteškoća.

Njegova nova pastva bila je gruba i neobrazovana, a pored toga, ubrzo je došao u sukob sa

raznim jereticima, kojih je tada u tim krajevima bilo mnogo.

Bogumili[1] su već posvuda bili posejali seme svoje zablude i podsticali su narod protiv

Pravoslavne Crkve i Arhiepiskopa. Zato je blaţeni ulagao veliki trud u prosvećivanju naroda,

postavljajući mu za pastire dostojne muţeve koji su narod uĉili pravoslavnoj veri i poboţnosti.

Negde u to vreme pisao je, na zahtev princeze Marije, svoja poznata Tumaĉenja EvanĊelja i

Poslanica, jednostavnim i prostim jezikom koji je bio svima razumljiv. Tada je napisao i ţitije

Sv. Klimenta Ohridskog. U izboru kandidata za sveštenstvo rukovodio se prevashodno njihovom

poboţnošću, ĉistotom ţivota, a posebno je posvećivao paţnju njihovoj uĉenosti i krasnoreĉivosti.

Nije dozvoljavao da se crkveni ĉinovi dobijaju na osnovu bogatstva i plemenitog porekla.

Kada je jednom prilikom skopski duka traţio od njega da rukopoloţi za episkopa jednog

njegovog prijatelja, blaţeni mu je hrabro odgovorio: "Ne priliĉi tebi, moj gospodaru, da se mešaš

u takvo veliko delo koje treba vršiti u strahu, niti meni da lakomisleno predajem boţansku

blagodat."

Ipak, arhiepiskop Teofilakt je izbegavao rigorozne mere i uvek se starao da neposlušne zadobije

krotkim savetom i oĉinskom ljubavlju. Pored toga, mnogo se trudio i u borbi protiv latinske

jeresi.

http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/uvod_priredjivaci.htm#note1

Njegova poznata "Rasprava o zabludama Latina" napisana je samo nekih pedesetak godina

nakon razmene anatema izmeĊu Carigradske i Rimske Crkve 1054. god. Ona se odlikuje

objektivnim i trezvenim tonom iz kojeg provejava ţelja da se meĊusobne nesuglasice prevaziĊu

u duhu pomirenja, ali ne i laţnog kompromisa sa neistinom. Posebno je isticao opasnost dodatka

filioque u Simvolu Vere, kao i drugih novotarija koje su ugroţavale jedinstvo Istoĉne i Zapadne

Crkve. Blaţeni Teofilakt je zajedno sa svojim vernim narodom prolazio kroz sva stradanja

trudeći se u obnovi porušenih i popaljenih crkava. Zato je bio omiljen meĊu prostim narodom,

koji je iako neobrazovan posedovao iskrenu poboţnost i ljubav prema svome arhipastiru.

Blaţeni se upokojio oko 1107. godine, nakon trideset godina pastirstvovanja Ohridskom

Arhiepiskopijom. Blaţeni Teofilakt Ohridski, ostao je upamćen kao uvaţeni crkveni uĉitelj.

Njegovi spisi našli su svoje ĉasno mesto meĊu spisima drevnih Svetih Otaca i uĉitelja Crkve.

Tumaĉenja Bl. Teofilakta predstavljaju svojevrsnu sintezu svetootaĉkih tumaĉenja EvanĊelja. U

njima se on posebno oslanjao na uĉenja Sv. Jovana Zlatousta i Sv. Fotija carigradskog. Zato se

moţe s pravom reći da njegova Tumaĉenja nisu tolšf odraz njegovog liĉnog mišljenja koliko su

izraz sabornog svetootaĉkog razumevanja reĉi Boţje.

Duhovni opus blaţenog Teofilakta obuhvata pomenutu "Raspravu o zabludama Latina", zatim

preko 130 pisama nekoliko beseda (na Krstopoklonu nedelju, na Vavedenje Presvete

Bogorodice, pohvalno slovo caru Aleksiju Komniiu, slovo o muĉeniĉkom stradanju

tiveriopoljskih muĉenika), priruĉnik o vaspitanju i, konaĉno, njegova tumaĉenja Svetog Pisma

Starog i Novog Zaveta: Tumaĉenje proroĉkih knjiga pet malih proroka (Osije, Avakuma, Jone,

Nauma i Miheja), Tumaĉenje ĉetiri EvanĊelja (tzv. Blagovesnik), Tumaĉenje Dela Apostolskih,

Tumaĉenje Sabornih poslanica, kao i Tumaĉenje poslanica Sv. apostola Pavla.

Ovaj prevod Tumaĉenja Svetoga EvanĊelja od Mateja predstavlja jedan skromni pokušaj da se

pred ĉitaoca iznese pomenuti svetootaĉki tekst na savremenom srpskom jeziku. Prevod je uraĊen

po grĉkom izvorniku iz 123. toma Minjeove Patrologije. Pored starogrĉkog teksta korišćeni su i

savremeni prevodi na grĉki, ruski i engleski jezik. Srpski tekst EvanĊelja preuzet je iz najnovijeg

sinodskog prevoda

NAPOMENA:

1. Bogumili su bili ĉlanovi verske sekte koja se u 10. veku pojavila u Bugarskoj, a potom se

proširila po celom Balkanu i meĊu slovenskim narodima. Bogumilstvo je nastalo kao

rezultat mešavine istoĉnjaĉkih dualistiĉkih jeresi (manihejstvo, pavlikijanstvo) i pokušaja

da se reformiše Crkva u Bugarskoj. Osnivaĉem bogumilske jeresi smatra se izvesni "pop

Bogumil". Ţiveli su strogim podviţniĉkim ţivotom, odbacivali ikone, jerarhiju i svete

tajne. Posebno su se borili protiv posta, monaštva, pottovanja svetitelja, ĉasnog krsta,

ikona i svetih moštiju. U 12. veku je ova sekta u Bugarskoj većinom iskorenjena

Predgovor Blaženoga Teofilakta Tumačenju Svetoga Evanđelja od Mateja

sadrţaj

Boţanstveni muţevi koji su ţiveli pre Zakona nisu se uĉili iz spisa i knjiga, već su imajući ĉist

um, bili prosvećivani svetlošću Svetoga Duha. Oni su na taj naĉin sticali poznanje volje Boţje,

jer im je govorio sam Bog, licem u lice. Takvi su bili Noje, Avraam, Jov i Mojsej. Ali, kada su

ljudi postali slabi i nedostojni da ih prosvećuje i pouĉava Sveti Duh, ĉovekoljubivi Bog dao je

Pisma kako bi se barem preko njih podsećali na volju Boţju. Tako je i sam Hristos liĉno govorio

apostolima i poslao im blagodat Svetoga Duha za uĉitelja. Ali, budući da su se potom pojavile

jeresi koje su poĉele da kvare naše obiĉaje, On je blagoizvoleo da se napišu EvanĊelja kako mi,

uĉeći se iz njih istini, ne bismo bili zavedeni obmanom jeresi i sasvim pokvarili svoje obiĉaje.

Dao nam je ĉetiri EvanĊelja, verovatno da bismo iz njih nauĉili ĉetiri osnovne vrline: hrabrost,

mudrost, celomudrenost i pravednost; hrabrost, kada Gospod govori: "Ne bojte se onih koji

ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti";[1] mudrost, kada nas opominje: "Budite, dakle mudri kao

zmije...";[2] pravednost, kada nas uĉi: "Sve, dakle, što hoćete da ĉine vama ljudi, tako ĉinite i vi

njima"[3] i celomudrenost kada nam daje do znanja da: "Svaki koji pogleda ţenu sa ţeljom za

njom, već je uĉinio preljubu s njom u srcu svome".[4]

Osim toga, imamo ĉetiri EvanĊelja, jer su oni stubovi sveta. Budući da je svet podeljen na ĉetiri

strane: istok, zapad, sever i jug, treba da postoje i ĉetiri stuba (na kojima on poĉiva).

I konaĉno, ĉetiri EvanĊelja postoje jer se ona sastoje od ĉetiri dela: dogmatskih uĉenja,

zapovesti, upozorenja i obećanja. Onima, koji su poverovali u dogmate i odrţali zapovesti, Bog

obećava buduća blaga. Dok se onima koji nisu poverovali dogmatima i nisu saĉuvali zapovesti,

obećavaju buduća muĉenja. EvanĊeljem se naziva, jer nam donosi blage i radosne vesti - oproštaj

grehova, opravdanje, uzlazak na nebesa i usinovljenje Boţje. Objavljuje nam da sve ovo

moţemo lako zadobiti. Mi se nismo ni potrudili u sticanju ovih blaga, niti ih zadobijamo

vlastitim trudom, već smo ih se udostojili blagodaću i ĉovekoljubljem Boţjim.

Evanđelje od Svetog Mateja

http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/predgovor.htm#note1




Postoje ĉetiri evanĊelista, od kojih su dvojica, Matej i Jovan, iz sabora dvanaestorice apostola,

dok su druga dvojica: Marko i Luka od Sedamdesetorice.[5] Marko je bio Petrov sledbenik i

uĉenik, a Luka Pavlov. Matej je prvi od svih napisao EvanĊelje, osam godina posle Hristovog

Vaznesenja, na jevrejskom jeziku, za Jevreje koji su poverovali u Hrista. Neki govore da ga je

Jovan deset godina nakon Vaznesenja preveo s jevrejskog na grĉki. Marko, koji se uĉio od Petra,

sastavio je EvanĊelje deset godina posle Vaznesenja. Svoje EvanĊelje Luka je pak napisao

petnaest godina, a Jovan Bogoslov trideset i dve godine posle Vaznesenja.

Priĉa se da je posle smrti svojih prethodnika Jovan zatraţio da mu donesu tri EvanĊelja da bi ih

pregledao i prosudio da li su istinito zapisana. Kada ih je video, pohvalio ih je kao verodostojna.

Sve ono što su ostali evanĊelisti izostavili, on je dopunio, a ono što su ukratko spomenuli, on je

razradio u svom posebnom EvanĊelju. Zato je i poĉeo od bogoslovlja, jer pošto ostali nisu ništa

govorili o predveĉnom postojanju Logosa Boţjeg, to je on o tome bogoslovstvovao, kako se ne

bi mislilo da je Logos Boţji obiĉan ĉovek, to jest, bez boţanske prirode.[6] Matej, opet,

pripoveda samo o Hristovom ţivotu u telu, jer je pisao Jevrejima.

Njima je bilo dovoljno da saznaju samo to da Hristos vodi poreklo od Avraama i Davida, pošto

se Jevrejin koji je poverovao zadovoljava kada ĉuje da je Hristos iz roda Davidovog. Moţda se

pitaš: "Zar nije bio dovoljan jedan evanĊelist?" Poslušaj, dakle jedan je dovoljan, ali da bi se

istina potpunije objavila, Bog je blagoizvoleo da EvanĊelje napišu ĉetvorica. Kada pogledaš ovu

ĉetvoricu, koji niti su bili sabrani na jednom mestu, niti su zajedno sedeli jedan sa drugim, već su

bili meĊusobno udaljeni, a opet su pisali o istim stvarima kao iz jednih usta, kako moţeš, a da se

ne zadiviš istini EvanĊelja i ne kaţeš da su zaista govorili po nadahnuću Svetoga Duha?

Nemoj mi govoriti da se u svemu ne slaţu, jer ako se i ne slaţu u nekim stvarima, zar jedan od

njih govori da se Hristos rodio, a drugi da nije? Ili, moţda jedan govori da je vaskrsao, a drugi da

nije? Ne bilo toga! Oni se slaţu u onome što je od opšteg znaĉaja. Ako se, dakle, ne razilaze u

vaţnijim pitanjima, zašto se onda ĉudiš ako ti se uĉini da postoji razlika u onom što je manje

vaţno. Upravo zbog toga što se ne slaţu u svim pojedinostima moţemo jasno da vidimo da

govore istinu. Kada bi se u svemu slagali ĉovek bi pomislio da su se sva ĉetvorica skupila na

jednom mestu i po dogovoru napisala EvanĊelja. Zato je ono što je propustio jedan napisao

drugi, pa se zato ĉini da se oni u poneĉemu razilaze.

MeĊutim, krenimo sada sa poĉetkom EvanĊelja.

Glava prva

sadrţaj

Rodoslov Isusa Hrista i Njegovo Rođenje

1. Rodoslov.[1]



http://svetosavlje.org/biblioteka/Svetopismo/TumacenjeJevandjeljapoMateju/01.htm#note1

Zašto nije rekao "viĊenje" ili "reĉ", kao proroci, koji su tako poĉinjali svoje knjige? "ViĊenje

koje vide Isaija".[2]ili "Reĉ koja doĊe Isaiji".[3] Ţeliš li da saznaš zašto?

Zato što su se proroci obraćali neposlušnim ljudima tvrdokornog srca pa su govorili: "Ovo je

boţansko viĊenje" ili "Ovo je reĉ od Boga" kako bi se ljudi uplašili i ne bi prezreli njihove reĉi.

Matej je, meĊutim, govorio verujućim, dobronamernim i poslušnim ljudima, te zato nije poĉeo

isto kao proroci. Imam još nešto da kaţem.

Ono što su proroci videli, videli su umom, sozercavajući tajne Svetim Duhom, pa su to zato

nazvali viĊenjima. Ali, Matej nije umom video Hrista i sozercavao Ga, već je ĉuvstveno ţiveo s

Njim, slušao Ga svojim ušima i gledao u telu. Zato nije rekao "viĊenje koje sam video", ili

"ukazanje", već "rodoslov".

Isusa.

"Isus" nije grĉko, već jevrejsko ime i u prevodu znaĉi "Spasitelj", pošto reĉ "iao" kod Jevreja

znaĉi "spasenje".[4]

Hrista.

Hristosima (pomazanicima) nazivani su carevi i sveštenici, jer su pomazivani svetim jelejem iz

roga koji je polagan na njihovu glavu.[5] Gospod se naziva Hristom i kao car, jer se zacario

protiv greha;[6] i kao sveštenik, jer je Sebe prineo na ţrtvu radi nas. On je u punom smislu

pomazan istinitim jelejem, Svetim Duhom jer ko je drugi imao Duha kao Gospod? Ali dok u

svetima deluje blagodat Svetoga Duha, u Hristu deluje ne blagodat Svetoga Duha nego sam

Hristos zajedno sa jednosušnim Njemu Duhom ĉini ĉudesa.

Sina Davidova.

Pošto je spomenuo "Isusa", kako ti ne bi pomislio da on govori o nekom drugom Isusu, dodao je

i "Sina Davidova". Postojao je i drugi Isus, poznat kao vojskovoĊa jevrejskog naroda posle






Mojseja, ali njega su zvali "sin Navin", a ne "sin Davidov" jer je ţiveo više pokolenja pre Davida

i nije bio iz plemena Judina iz kojeg je proizašao David već iz drugog.

Sina Avraamova.

Zašto je Matej stavio Davida pre Avraama? Zato što je David kod Jevreja bio poznatiji; ţiveo je

posle Avraama i bio slavniji kao car. On je prvi od careva koji je blagougodio Bogu i dobio

obećanje od Boga da će On iz njegovog semena podići Hrista. [7]

Zato su Hrista svi zvali "sinom Davidovim". David je zaista bio veran praobraz Hristov, jer kao

što se on zacario posle Saula, odbaĉenog od Boga i prezrenog,[8] tako je i Hristos došao u telu i

zacario se nad nama, pošto je Adam bio lišen carstva i vlasti koju je imao nad svim ţivim

stvorovima i demonima. [9]

2. Avraam rodi Isaka.

Rodoslov poĉinje od Avraama, jer je on bio otac Jevreja i prvi je primio obećanje da će se "u

njegovom semenu blagosloviti svi narodi".[10] Zato s pravom (Matej) od njega zapoĉinje

rodoslov Hristov, jer je Hristos "seme Avraamovo" u kome smo blagosloveni svi mi koji smo

ranije bili neznabošci i nalazili se pod kletvom. "Avraam" u prevodu znaĉi "otac naroda"[11], a

Isak, "radost", "smeh". EvanĊelista ne spominje Avraamovu decu od inoĉa (Ismaila[12] i ostale),

jer Jevreji nisu potekli od njih već od Isaka.

A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.[13]

Vidiš da zato spominje Judu i njegovu braću, jer je od njih proizašlo dvanaest plemena.

3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom.[14]









Tamara je bila Judina snaja, udata za Ira, jednog od njegovih sinova. Kada je Ir umro ne

ostavivši poroda, Juda je Tamaru dao svome drugom sinu Avnanu. Kada je i on lišen ţivota zbog

svoje zloće,[15] Juda Tamaru više nije udavao. Ali, kako je ona ţelela da ima dete od semena

Avraamova, svuĉe sa sebe haljine udoviĉke, obuĉe se kao bludnica i leţe sa svojim svekrom, te

zaĉne od njega blizance. I kada je trebalo da ih rodi, prvo dete izbaci svoju ruku iz materice, kao

da će se prvi roditi, pa babica odmah obeleţi ispruţenu ruku detinju crvenom vrpcom kako bi se

poznao prvoroĊeni. Ali, dete vrati ruku nazad u utrobu majĉinu, te se drugi rodi kao prvi, dok

onaj koji je bio ispruţio ruku izaĊe za njim. Zato je onaj koji se prvi rodio nazvan Fares, što

znaĉi "zastoj", jer je zaustavio prirodni poredak, dok je drugo dete koje je povuklo ruku nazvano

Zara.[16]

Ova priĉa ukazuje na neku tajnu. Kao što je Zara prvi izbacio ruku, a potom je opet povukao,

tako se i ţivot u Hristu projavio u onim svetiteljima koji su ţiveli pre Zakona i obrezanja, jer se

oni nisu opravdali drţanjem Zakona i zapovesti već evanĊelskim ţivotom. Pogledaj na Avraama

koji je ostavio svoga oca i dom radi Boga i ĉak se odrekao prirode. [17] Pogledaj na Jova i

Melhisedeka![18]

Kada je došao Zakon, nestalo je i ovakvog naĉina ţivota. Ali, kako se tamo posle roĊenja Faresa

opet pojavio Zara, tako je po predaji Zakona opet zasijao evanĊelski ţivot zapeĉaćen "crvenom

vrpcom", to jest, krvlju Hristovom. Zato evanĊelista i spominje ovo dvoje dece, jer je njihovo

roĊenje oznaĉavalo nešto tajanstveno. Osim toga, iako Tamara, kako se vidi, ne zasluţuje

pohvalu zbog svog telesnog odnosa sa svekrom, evanĊelista pominje i nju da bi pokazao, da je

Hristos, primivši radi nas sve, primio i takve pretke. Ili taĉnije: da bi ih time što se sam rodio od

njih, osvetio, jer On nije došao ,da zove pravednike, već grešnike". [19]

3-5 A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav

rodi Naasona. A Naason rodi Salmona. A Salmon rodi Vooza s Rahavom.

Neki misle da je Rahava ona Rava bludnica koja je primila uhode Isusa Navina[20] i spasivši

njih spasla i samu sebe. Matej je spominje kako bi nam pokazao da, kao što je ona bila bludnica,

tako su i neznaboţaĉki narodi bludniĉili svojim delima. Ali su se ipak spasli svi oni neznabošci

koji su primili "Isusove uhode", to jest apostole, i poverovali njihovim reĉima.

A Vooz rodi Ovida s Rutom.[21]

Ova Ruta je bila strankinja, ali se ipak udala za Vooza. Tako je i crkva meĊu neznabošcima,

budući strankinja i van zaveta, zaboravila svoj narod, poštovanje idola i oca svoga Ċavola, te se

obruĉila Sinu Boţjem.








5-6 A Ovid rodi Jeseja. A Jesej Rodi Davida cara. A David car rodi Solomona sa

Urijinicom.

Opet spominje Urijevu ţenu[22], kako bi pokazao da se ne treba stideti svojih predaka, nego se

još više valja potruditi da i njih proslavimo svojim vrlinskim ţivotom. To ĉini i zato da bismo

videli da Bog sve prima, ĉak i one koji su roĊeni u preljubi, samo ako dobrodeteljno ţive.

7-11 A Solomon rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu. A Asa rodi

Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi

Ahaza. A Ahaz rodi Jezekiju. A Jezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon

rodi Josiju. A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.

"Seoba vavilonska" oznaĉava ropstvo u koje su na kraju pali (Jevreji) i svi zajedno bili odvedeni

u Vavilon.[23] Vavilonci su i ranije ratovali protiv njih, ali im nisu naneli toliko zla. Ovaj put su

ih, meĊutim, potpuno iselili iz njihove otadţbine.

12-16 A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila. A Salatil rodi Zorovavelja. A

Zorovavelj rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora. A Azor rodi

Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi

Matana. A Matan rodi Jakova. A Jakov rodi Josifa, muţa Marije, od koje se rodi Isus

zvani Hristos.

Zašto se daje rodoslov Josifa, a ne Bogorodice? Kakvo je uĉešće Josifa u tom besemenom

zaĉeću? Josif nije bio stvarni otac Hristov da bi se od Josifa izvodio NJegov rodoslov. Dakle,

stvar je u ovome. Josif zaista nije imao nikakvog uĉešća u Hristovom roĊenju, i zato je bilo

potrebno da se da rodoslov Bogorodice. Ali, pošto je postojao zakon da se rodoslov ne izvodi po

ţenskoj liniji, Matej i ne daje rodoslov Djevin.

Osim toga, dajući Josifov rodoslov, on je dao i njen rodoslov, jer je postojao zakon da se ţena ne

uzima ni iz drugog plemena, ni iz drugog roda ili porodice već iz istog plemena i roda.[24] Pošto

je postojao takav zakon, onda je jasno da, ĉim se daje rodoslov Josifa, samim tim daje se i

rodoslov Bogorodice, jer je Bogorodica bila iz istoga kolena i roda (kao Josif). Da nije tako,

kako bi se onda ona mogla obruĉiti Josifu? Na taj naĉin, evanĊelista je saĉuvao zakon koji je

zabranjivao izvoĊenje rodoslova po ţenskoj liniji, ali time je ne manje dao rodoslov Bogorodice




kada je dao rodoslov Josifov. A nazvao ga je "muţem Marijinim"[25] po opštem obiĉaju, jer i mi

imamo obiĉaj da i obruĉnika nazivamo "muţem" ţene koja mu je obruĉena, iako brak još nije

sklopljen.

17. Svega, dakle, koljena od Avaraama do Davida, koljena ĉetrnaest, a od Davida do seobe

vavilonske, koljena ĉetrnaest, i od seobe vavilonske do Hrista, koljena ĉetrnaest.

Matej je podelio kolena u tri dela kako bi Jevrejima pokazao da vladavinu sudija do Davida,

careva do seobe i sveštenika do Hrista oni nisu iskoristili da se nauĉe vrlinskom ţivotu i da im je

bio potreban istinski Sudija, Car i Sveštenik -Hristos. Po proroštvu Jakovljevom,[26] Hristos je

došao onda kada više nije bilo (jevrejskih) vladara.

Ali, kako od seobe vavilonske do Hrista ima ĉetrnaest kolena kada je spomenuto samo trinaest

osoba? Kada bi se poreklo moglo izvoditi preko ţenske linije, mogli bismo uvrstiti i Bogorodicu,

te tako upotpuniti broj. Ali, pošto ţene ne ulaze u rodoslov, kako ovo objasniti? Neki kaţu da je

Matej raĉunao i samu seobu kao jedno koleno.

18. A roĊenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obruĉena Josifu. [27]

Zašto je Bog dopustio da Bogorodica bude obruĉena i tako ljudima dao povod da podozrevaju

kako se Josif sastao s njom? Zato da bi imala svoga zaštitnika u nevoljama, jer se on brinuo o

njoj i saĉuvao je prilikom bekstva u Egipat.[28] Pored toga, Djeva je bila obruĉena da bi se

prevario Ċavo, jer je on ĉuo da će devica zaĉeti[29] te je zato budno motrio na nju. Da bi se

prevario obmanitelj, Prisnodjeva[30] je obruĉena Josifu, tako da je njihova zajednica imala samo

privid braka, iako u stvari to nije bila.

A prije nego što se bjehu sastali, naĊe se da je zatrudnila od Duha Svetoga.

"Sastati" ovde oznaĉava telesni odnos supruţnika. Dakle, zatrudnela je pre nego što je bilo

ikakvog telesnog odnosa.[31] Zato se evanĊelista divi tom ĉudesnom dogaĊaju[32] i kliĉe: "NaĊe

se".

19. A Josif muţ njezin, budući pravedan, i ne hoteći je javno izobliĉiti, namisli je tajno

otpustiti.









Kako je Josif mogao da bude pravedan[33] kada je Zakon nalagao da se preljubnica izobliĉi, to

jest, prijavi i javno kazni,[34] dok je on nameravao da prikrije njen greh i tako prestupi Zakon?

To se moţe objasniti time što je on bio pravedan upravo zato što se nije poneo surovo prema

njoj, već se pokazao ĉovekoljubiv zbog svoje velike dobrote, pokazujući da je iznad Zakona i da

već ţivi iznad zakonskih pravila.

Pored toga, Josif je znao da je Djeva zaĉela od Duha (Svetoga) te nije hteo da izobliĉava i

zlostavlja onu koja je zaĉela od Duha Svetoga, a ne od bluda. Pogledaj šta kaţe (evanĊelista)!

"NaĊe se da je zatrudnela."

Ko je našao? Josif. On je, dakle, razumeo da je Marija zaĉela od Duha Svetoga, te je zato

"namisli tajno otpustiti",[35] jer se više nije usuĊivao da drţi kao ţenu onu koja je udostojena

takve blagodati.

20. No, kad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu anĊeo Gospodnji govoreći.

Dok se pravednik kolebao, javio mu se anĊeo, kazujući mu šta treba da radi. Javlja mu se u snu,

jer je Josif imao jaku veru. Sa pastirima, kao grubima, anĊeo je govorio na javi,[36] a sa Josifom

kao pravednim i verujućim, u snu. Kako je onda mogao da ne poveruje kada mu je anĊeo

govorio o onome o ĉemu je on sam u sebi razmišljao i o ĉemu nikome nije ništa kazao? Dok je

on, dakle, razmišljao o tome, nikome ništa ne govoreći, javio mu se anĊeo. Razume se, Josif je

poverovao da je (anĊeo) od Boga, jer samo Bog zna ono što nije izreĉeno.

Josife, sine Davidov.

Nazvao ga je "sinom Davidovim", podsećajući ga na proroštvo po kome je Hristos trebalo da

proizaĊe iz semena Davidova.[37] AnĊeo je tako govorio kako bi ubedio Josifa da poveruje i seti

se Davida koji je primio obećanje o dolasku Hrista.

Ne boj se uzeti.






Ovim pokazuje da se Josif plašio da zadrţi Mariju kako ne bi razgnevio Boga time što pruţa

utoĉište preljubnici. Ili, u drugom smislu. "Ne boj se", to jest: "Iako se bojiš da priĊeš onoj koja

je zaĉela od Duha Svetoga, ipak se ne plaši da je primiš k sebi, to jest, da je zadrţiš u svome

domu", jer je u umu i mislima svojim Josif već bio otpustio Mariju.

Mariju, ţenu svoju.

AnĊeo kaţe: "Ti, moţda, misliš da je ona preljubnica, ali ja ti kaţem da je ona tvoja ţena, to jest,

niko je nije osramotio, već je ona tvoja nevesta." [38]

Jer ono što se u njoj zaĉelo od Duha je Svetoga.

"Ona ne samo da je nevina od svakog bezakonog telesnog odnosa već je i zaĉela na neki

boţanski naĉin. Zato, pre treba da se raduješ zbog toga."

21. Pa će roditi sina.

Da niko ne bi rekao: "Kako da ti poverujem da je zaĉela od Duha Svetoga", (anĊeo) govori o

budućnosti, da će (Djeva) roditi sina. "Ako se u tom sluĉaju pokaţe da govorim istinu, jasno je

da će biti istinito i ono što sam već rekao o njenom zaĉeću od Duha Svetoga." AnĊeo nije rekao:

"Rodiće ti sina", već jednostavno: "Rodiće (sina)"; jer Ga Marija nije rodila Josifu nego celoj

vaseljeni, niti je ova blagodat bila data samo njemu, već se izlila na sve.

I nadjeni mu ime Isus.

"Ti mu nadjeni ime, kao otac[39] i zaštitnik Djeve. Nemoj da pomišljaš, Josife, o tome da ostaviš

Djevu bez pomoći, jer je njeno zaĉeće od Duha Svetoga, nego joj posluţi u svemu."



Jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.

Ovde (anĊeo) objašnjava da ime "Isus" znaĉi "Spasitelj". "Jer će On", kaţe, "spasti narod svoj", i

to ne samo jevrejski narod nego i neznaboţaĉke narode koji se potrude da poveruju i postanu

NJegov narod. Od ĉega će ih spasti? Moţda od ratova? Ne, već od "grehova njihovih". Iz toga je

jasno da Onaj koji se ima roditi jeste Bog, jer je samo Bogu jedinome svojstveno otpuštati

grehove.

22. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori.

"Nemoj misliti da je Bog tek od nedavno odluĉio da ostvari ovu veliku tajnu, jer je ona na

nebesima bila predviĊena još od poĉetka.[40] Budući da si vaspitan u Zakonu, Josife, i poznaješ

proroke, seti se šta je kazao Gospod. Nije rekao: 'Ono što je kazao Isaija', jer nije govorio ĉovek,

nego Bog "kroz usta proroka", te je otuda i njegovo proroštvo verodostojno."

23. Eto, djevojka će zaĉeti. [41]

Jevreji kaţu da u proroštvu ne stoji "devica",[42] već "mlada ţena", na šta njima treba reći da u

Svetom Pismu "mlada ţena" i "devica" imaju isto znaĉenje, jer se izrazom "mlada ţena"

oznaĉava nevina devojka (dakle, devica). Zatim, kada ne bi rodila devica, kakav bi to ĉudesan

znak bio?

Poslušaj dobro Isaiju koji govori: "Zato će vam sam Gospod dati znak", te odmah dodaje: "Eto

devica će zaĉeti..." i drugo. Da nije trebalo da rodi devica, to ne bi bio (nikakav) znak. Jevreji po

svojoj zlobi menjaju Pismo i stavljaju "mlada ţena" umesto "device". MeĊutim, bilo da stoji

"mlada ţena" ili "devica", treba razumeti da se ova reĉ odnosi na nevinu devojku koja će roditi

da bi to zaista bio ĉudotvoran znak.

I rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog.

Jevreji govore: "Zašto se On ne zove Emanuil nego Isus Hristos?" Treba im zato kazati, da nije

reĉeno: "Nadenućeš", nego: "Nadenuće mu ime". To znaĉi da će sama NJegova dela pokazati da




je On Bog koji ţivi s nama.[43] U Boţanskom Pismu, imena se daju po delima, na primer:

"Nadjeni mu ime brz na plen" [44]. Gde su ikada nekoga zvali tim imenom? Pošto je

istovremeno sa roĊenjem Gospodnjim Ċavolja obmana oplenjena i pobeĊena, zato se i kaţe da je

On tako nazvan jer je dobio ime po delu koje je uĉinio.

Ustavši Josif od sna uĉini kako mu zapovijedi anĊeo Gospodnji.

Pogledaj revnosnu dušu kako je odmah poverovala.

I uze ţenu svoju.

Matej stalno naziva Mariju "ţenom Josifovom", odbacujući rĊavo podozrenje i uĉeći nas da je

ona bila ţena ne nekog drugog već upravo njegova.

I ne znadijaše za nju dok ne rodi.

To jest, nikada je nije poznao, jer reĉ ,dok" ovde ne znaĉi da je pre poroĊaja nije poznao, a da je

posle poznao već da je on uopšte nikada nije poznao. Takva je osobina jezika Svetog Pisma, jer

se kaţe da se gavran nije vratio "dok ne presahnu voda na zemlji" [45], iako se nije vratio ni

posle toga. Ili, opet, (kada Gospod kaţe): "Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka." [46] Zar

posle svršetka neće biti sa nama? Kako je to moguće? Upravo tada će biti još više (sa nama).

Tako i ovde reĉi: "dok ne rodi", shvati u tom smislu da Josif nije znao za nju ni pre ni posle

poroĊaja. Jer kako bi se Josif kosnuo nje, svete, kada je dobro znao za njen neiskazan poroĊaj.

Sina svojega Prvenca.

Naziva Ga prvencom ne zato što je ona toboţ rodila nekog drugog sina, već prosto zato što se On

rodio kao prvi i kao jedini: Hristos je i "prvorodni", kao onaj koji se rodio prvi, i "jedinorodni",

kao onaj koji nema drugog brata.





I nadjenu mu ime Isus.

Josif i ovde pokazuje svoje poslušanje, jer je sve uĉinio što mu je anĊeo rekao.

NAPOMENE:

1. Rodoslov (slov. kniga rodstva). Reĉ ne oznaĉava prosto roĊenje, već proishoĊenje,

poreklo i postajanje, (up. Lk. 3:23-38).

2. Is. 1:1

3. Is. 2:1

4. Jevrejski oblik imena glasi (Yehoshua', kasnije Yeshua') što znaĉi Jahve (Bog) je

spasenje.

5. Up. 2.Mojs. 29, 7; 1Car. 15:1 ; 3 Car.19:16; Is. 61:1

6. Sveti Oci su tumaĉili da je suština greha u tome da ĉovek u duhovnoj obmani i slepilu

usmerava svoje prirodne i bogomdane energije u pogrešnom smeru i na taj naĉin se

udaljuje i otuĊuje od Boga. Ţiveći u grehu, ĉovek ţivi neprirodno.

7. Is. 9:7; Jer. 25:3; Jez. 34:23, 37:25; Am. 9:11

8. 1.Car 13:11-14; 1. Car. 15:1; Dn. 10:13

9. 1.Mojs. 1:28

10. 1. Mojs. 22:18

11. 1. Mojs. 17:45

12. 1. Mojs. 16: 15-16

13. I njima su data obećanja o dolasku Spasitelja sveta (up. 1.Mojs. 18:18; 22:18; 24:4;

28:14; itd).

14. 1.Mojs. 38:24-30

15. 1.Mojs. 38: 8-10

16. Zara znaĉi "izlazak".

17. Spremnošću da ţrtvuje roĊenog sina Isaka (up. 1.Mojs. 22:1-19).

18. 1.Mojs. 14:18-20

19. Mt. 9:13; Mk. 2:17; Lk. 5:32

20. Is.Nav. 2:1-21; 6:21-25.

21. Rut. 4:13-17

22. David je u preljubi sa ţenom Urija Hetejina dobio sina Solomona (up. 2.Car. 11:2-27;

12:24)

23. Godine 587. pre Hrista, vavilonski car Navuhodonosor osvojio je Jerusalima i porušio

Solomonov Hram. Tada je veliki broj Jevreja odveden u progonstvo u Vavilon. (up.

4.Car. 24 i 25).

24. 4 Mojs. 36:8-9

25. Kod Jevreja su zaruke bile ozbiljna stvar kao i sam brak. Ĉovek za koga je obruĉena

devojka nazivao se njenim muţem i ona njegovom ţenom (up. 1.Mojs. 29:21; .5 Mojs.

22:33).

26. 1 Mojs. 49:10: "Palica vladalaĉka neće se odvojiti od Jude, niti od mogu njegovih onaj

koji postavlja zakon, dokle ne doĊe onaj kome pripada, i njemu će se pokoravati narodi."

Kada je Irod Veliki, koji nije bio Jevrejin, već Idumejac, uzurpirao vlast i uzeo titulu

"cara judejskog" po prvi put je prekinuta linija nasleĊa Judinog plemena. To je bio znak

dolaska Hrista (Mesije) i ispunjenja Jakovljevog proroštva.

27. Up. Lk. 2:1-73

28. Iz jednog od najstarijih apokrifnih EvanĊelja, "PrvoevanĊelja Jakovljevog" (v.

G.Rauschen, Monumenta minora saeculi secundi, Florilegium Patristicum 3, Bonn 1914)

moţemo da saznamo mnoge detalje o roĊenju Gospoda Hrista. U njemu su sabrane razne

povesti o Spasiteljevom zemaljskom ţivotu, posebno NJegovom detinjstvu, kao i mnogo

detalja o ţivotu Presvete Bogorodice. Ovo apokrifno EvanĊelje prvi spominje Origen, a

koristili su ga i Kliment Aleksandrijski i Justin Filosof. Posebno lep i iscrpan pregled

povesti o roĊenju Spasitelja moţe se naći u Ţitijama Svetih, arhimandrita Justina

Popovića, za dan 25. decembar, tom 12. str. 722, Beograd, 1977.

29. Is. 7:14

30. Uvek Djeva. Ovo je jedan od uobiĉajenih naziva Presvete Bogorodice u bogoslovskoj

literaturi i bogosluţbenoj poeziji. U našem jeziku ova se reĉ najĉešće prevodi slovenskom

reĉju "Prisnodjeva" i oznaĉava da je Presveta Bogorodica bila i ostala devica pre roĊenja,

u vreme roĊenja, kao i posle roĊenja Bogomladenca.

31. Svakako ovo ne znaĉi da je ikada posle imala telesni odnos sa Josifom. Presveta

Bogorodica je po Predanju crkve, celi svoj zemaljski ţivot provela u deviĉanstvu. Telesni

greh se niakda nie dotaknuo ne samo NJenog tela, već ni NJene duše. Pored toga, Josif je,

po Predanju, bio starac od osamdeset godina, koji se o NJoj oĉinski brinuo kao o svojoj

kćeri i drţao je u svojoj kući u Nazaretu.

32. "Ne pitaj", kaţe Zlatoust, "na koji naĉin je Duh Sveti uĉinio da Djeva zatrudni? Ta

nemoguće je objasniti naĉin zaĉeća kada ono biva pod prirodnim uslovima, a kamoli kada

ono biva ĉudotvornim dejstvom Duha." (Comment. In Matth. Migne P.G. t.57, Homil.

3,1).

"Znaj samo to", dodaje Zigaben, "da se Sin ovaploćava blagovoljenjem Oca i saradnjom

Svetoga Duha" (Comment. In Matth. C.1, v.18; Migne P.G. t. 129).

33. U Svetom Pismu se pravednikom naziva ĉovek "koji ima sve vrline", a "pravednošću -

skup svih vrlina" (Sveti Jovan Zlatoust, Ibid, Homil. 4,3).

34. Up. 5. Mojs. 22:23-24. Iako obruĉnik i obruĉnica nisu ţiveli kao muţ i ţena, svaki oblik

neverstva smatrao se kao preljuba i kaţnjavan je kamenovanjem.

35. U sirijskom prevodu se kaţe "namisli je tajno ostaviti". Time se još više naglašava

Josifovo ĉovekoljublje, jer ne ţeleći da Mariju izobliĉi ni time što bi je otpustio od kuće,

nameravao je sam otići daleko.

36. Lk. 2:8-18.

37. 2.Car. 7:12-16; Ps. 88:35-37.

38. Sliĉno rasuĊuje i Sv.Vasilije Veliki koji kaţe: "AnĊeo naziva Mariju i Djevom i

obruĉnicom muţu, da bi se i devstvu odalo poštovanje i brak ne bi bio ukoren. Devstvo,

dakle, bi izabrano za sveto roĊenje, a obruĉenje, koje je poĉetak braka, bi izvršeno po

zakonu zato da ne bi ko pomislio da je od bezakonja ono što se ima roditi; a još i zato, da

bi Josif bio stalni svedok Marijine ĉistote, te da je ne bi stali klevetati kako je Ona,

toboţe, oskrnavila svoje devstvo. Ovako u licu svoga obruĉnika Josifa Ona imaĊaše

svedoka i ĉuvara svoga ţivota." (Reĉ na RoĊenje Hristovo).

39. "Josif će nadenuti ime", kaţe Zigaben, "kao otac po zakonu, iako ne po prirodi i brinuće

se o njemu kao otac, iako ono nije njegovo dete.

40. Po uĉenju Svetog Maksima Ispovednika, Bog je u Svom predveĉnom promislu predvideo

sjedinjenje boţanske i ljudske prirode. Ovo sjedinjenje je trebalo da se ostvari u Adamu i

da se preko njega ĉitava tvar uĉini priĉasnikom boţanske prirode. Nakon prvorodnog

greha, Adam je izgubio zajednicu sa Bogom te se sam Sin Boţiji ovaplotio, kao novi

Adam, da bi izvršio ono što Adam nije uspeo. MeĊutim, da bi se izvršilo oboţenje

ĉoveka, bilo je potrebno da sam Bog postrada u telu i vaskrsne i oslobodi ljudsku prirodu

okovanu grehom i smrću. Pošto je Bog unapred znao da će Adam sagrešiti, moţe se reći

da je On "od poĉetka" predvideo ovaploćenje Svoga Sina (up. Sveti Maksim Ispovednik

Quaestiones ad Thalassium (60) Migne P.G. t. 90; De ambigus, P.G. t.91, 1308).

41. Is. 7:14

42. Reĉ 'almah na jevrejskom jeziku moţe da oznaĉava devicu ili mladu ţenu. MeĊutim, u

Starom zavetu ova reĉ pojavljuje se samo 8 puta, i to u znaĉenju mlade neudate ţene,

device (up. 1.mojs. 24:43; 2 Mojs. 2:8; Ps. 68: 25; Pr. 30:16; Prop. 1:3; 6:8; Is. 7:14).

Tekst knjige proroka Isaije koji je pronaĊen meĊu svicima sa mrtvog mora u Kumranu

1947. godine ide u prilog prevodu Sedamdesetorice koji su reĉ ('almah) preveli kao

devica.

43. "Ime Emanuil otkriva nam veliku tajnu ovaploćenog Boga, Gospoda Hrista. Šta ono

znaĉi? Znaĉi ovo: s nama je Bog, s nama ljudima, s našom ljudskom prirodom. On je

primio na Sebe svu prirodu ljudsku. Da je išta izostavio, On ne bi mogao izvršiti spasenje

celoga ĉoveka. Jer izostavljeno ne bi bilo spašeno". (arhim. Justin Popović, "Tumaĉenje

Svetog EvanĊelja po Mateju", str. 24, Beograd 1979.)

44. Is. 8:3

45. 1.Mojs. 8:7

46. Mt. 28:20

Glava druga

sadrţaj

Dolazak mudraca sa Istoka, Irod ubija vitlejemsku decu

1. A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome. [1]

Vitlejem u prevodu znaĉi "dom hleba",[2] a Judeja "ispovedanje (Boga)".[3] Neka bi i mi

ispovedanjem Boga postali dom duhovnog hleba.

U dane Iroda.

Spominje Iroda da bi ti doznao da više nije bilo kneţeva i careva iz plemena Judina[4] i da je

trebalo da doĊe Hristos, pošto Irod nije bio Jevrejin, već Idumejac, sin Antipatrov, od ţene

Arabljanke. Kada, dakle, više nije bilo (jevrejskih) vladara, došao je Hristos - "oĉekivanje

naroda", kao što je prorokovao Jakov[5].

Cara.

Postojao je i drugi Irod, ĉetverovlasnik, te zato evanfelista dodaje carsku titulu[6].

Gle, doĊoše mudraci od Istoka u Jerusalim.

Zašto dolaze mudraci?[7] Za osudu Jevrejima. Kada su mudraci, ljudi idolopoklonici,

poverovali, kakvo opravdanje ostaje Jevrejima. Mudraci su takoĊe došli da bi slava Hristova još

više zasijala njihovim svedoĉenjem, posebno zato što su oni bili sluge demona i neprijatelji

Boţji.

Od Istoka.

I ovo kaţe da bi osudio Jevreje, jer su mudraci došli iz tako velike daljine da se poklone Hristu,

dok su Ga Jevreji, sa kojima je ţiveo, progonili.








2. I rekoše: Gdje je car judejski što se rodi?

Priĉa se da su ovi mudraci bili potomci proroka Valaama, i kada su pronašli njegovo proroštvo:

"Zasijaće zvezda od Jakova", razumeli su tajnu Hristovu te su zato i došli, ţeleći da vide

novoroĊeno (dete).

Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku.

Kada ĉuješ za zvezdu, nemoj misliti da je to bila jedna od onih koje mi vidimo, već boţanska i

anĊelska sila koja se javila u obliku zvezde. Pošto su mudraci bili zvezdari, Gospod ih je

privukao pomoću onoga što je njima bilo poznato; kao što je Petra, ribara, zadivio mnoštvom

riba koje je ulovio u ime Hristovo. Da je zvezda stvarno bila anĊelska sila, vidi se iz toga što je

ona sijala danju i što je išla kada su mudraci išli, a stajala kada su se oni odmarali. To se vidi i iz

toga što se ona kretala od severa, to jest od Persije, prema jugu, ka Jerusalimu, a poznato je da se

zvezde nikada ne kreću od severa ka jugu.

I doĊosmo da mu se poklonimo.

Izgleda da su ovi mudraci bili vrlinski ljudi, jer kada su došli u stranu zemlju da se poklone

Hristu, sa kolikom bi ga tek smelošću propovedali u Persiji?

3. Kad to ĉu car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim.

Irod se uplašio da kao stranac ne izgubi carsku vlast, jer je znao da je nije bio dostojan. Ali,

Jevreji, zašto se oni plaše? Trebalo bi pre da se raduju, jer se kod njih pojavio car kome se

klanjaju persijski carevi. Ali je njihova zloba zaista bila nerazumna.

4. I sabravši sve prvosveštenike i knjiţevnike narodne, pitaše ih gdje će se Hristos roditi.

Knjiţevnici[8] su bili narodni uĉitelji, kao oni koje mi (danas) nazivamo gramaticima. NJih Irod

pita po promislu Boţjem, da bi ispovedili istinu; stoga će i biti osuĊeni što su raspeli Onoga koga

su najpre ispovedili.

5. A oni rekoše: u Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao.

Koji prorok? Mihej,[9] jer on kaţe:

6. I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po ĉem nijesi najmanji meĊu kneţevima Judinim.

Na Vitlejem su, kao mali grad, gledali s prezirom. Sada je, meĊutim, on postao slavan jer je iz

njega proizišao Hristos, pa mnogi, iz svih krajeva sveta, dolaze da se poklone tome svetom

Vitlejemu.

Jer će iz tebe izaći VoĊa.

Dobro je rekao: "Izaći će", a ne: "U tebi će ostati", jer Hristos nije ostao u Vitlejemu, već je po

Svom roĊenju otišao iz njega i najviše vremena proveo u Nazaretu. Jevreji govore da se ovo

proroĉanstvo odnosi na Zorovavelja,[10] ali se varaju u tome, jer Zorovavelj nije roĊen u

Vitlejemu, nego u Vavilonu. Pogledaj njegovo ime:[11] "Zoro" oznaĉava "seme" ili "roĊenje", a

"Vavel" Vavilon; dakle, "onaj koji je zaĉet ili roĊen u Vavilonu". Jevreje otvoreno izobliĉava i

samo proroštvo u kome se kaţe: "Kojemu su ishodi od poĉetka, od dana veka." Ĉiji su, dakle,

ishodi "od poĉetka i od dana veka" ako ne Hristovi? On je imao dva "ishoda", to jest, roĊenja.

Prvo roĊenje bilo je "od poĉetka" (u veĉnosti) od Oca, a drugo (u telu) "od dana veka (ovoga)",

to jest, od Presvete Bogorodice u vremenu. Neka sada kaţu Jevreji da li je Zorovavelj postojao

od veĉnosti?Ali, oni nemaju ništa da kaţu.

Koji će napasati.





Kaţe "napasati", a ne "tiranisati" ili "proţdirati", jer drugi carevi nisu pastiri, već vukovi. Ali,

Hristos je pastir, kao što to sam kaţe: "Ja sam pastir dobri... "

Narod moj Izrailj.

Izrailjskim narodom naziva one Jevreje i neznabošce koji su poverovali, jer "Izrailj" u prevodu

znaĉi "onaj koji vidi Boga"[12]. Zato su Izrailjci svi oni koji vide Boga, pa ĉak i oni koji su

ranije bili neznabošci.

7. Onda Irod, tajno dozvavši mudrace.

Pozvao ih je tajno, zbog Jevreja, plašeći se da se oni ne zabrinu za dete, te pokušaju da Ga izbave

kao svog budućeg oslobodioca. Zato je i tajno spremao zaveru protiv NJega.

Saznade od njih kad se pojavila zvijezda.

Dakle, pitao je i taĉno saznao. Zvezda se pojavila mudracima pre nego što se Gospod rodio.

Budući da im je trebalo mnogo vremena za put, zvezda se mnogo pre pojavila kako bi mudraci

stigli da Mu se poklone dok je još bio u pelenama. Drugi, meĊutim, govore da se zvezda pojavila

ĉim se Hristos rodio, i da su mudraci došli nakon dve godine, te Gospoda nisu našli u pelenama,

niti poloţena u jasle, nego u kući sa svojom majkom, kada Mu je bilo dve godine. Ti ipak

smatraj prvo tumaĉenje boljim. [13]

8. I poslavši ih u Vitlejem, reĉe: Idite i raspitajte se dobro za dijete.

Nije rekao "za Cara", nego "za dete" jer nije mogao da podnese ni ime NJegovo. To (jasno)

pokazuje koliko je bio gnevan na Hrista.



8-9. Pa, kada ga naĊete, javite mi, da i ja doĊem da mu se poklonim. A oni saslušavši cara,

poĊoše.

Mudraci su bili nezlobivi, pa su mislili da i on govori iskreno.

I gle, zvijezda, koju su vidjeli na Istoku, iĊaše pred njima.

Zvezda se bila sakrila na neko vreme, po Boţjem promislu, da bi mudraci pitali Jevreje i da bi se

Irod uplašio, te na taj naĉin istina postala oĉiglednija. Ali, kada su mudraci izašli iz Jerusalima,

zvezda se opet pojavila, pokazujući im put. Otuda se vidi da je zvezda bila neka boţanska sila.

Dok ne doĊe i stade odozgo gdje bješe dijete.

I ovo je ĉudesno, jer se zvezda spustila sa visine i, došavši blizu zemlje, pokazala im mesto (gde

je bilo dete). Kako bi inaĉe mogli taĉno da saznaju gde se nalazio Hristos, da je zvezda ostala na

visini? Nebeska tela (svojim sjajem) obuhvataju široko prostranstvo, tako da ti, moţda, vidiš

mesec iznad svoje kuće, dok se meni ĉini da je on iznad moje, i uopšte, svako će reći da mesec ili

neka zvezda stoje iznad njega. Ova zvezda ne bi mogla da pokaţe Hrista da nije sišla i stala

taĉno iznad detinje glave.

A kad vidješe zvijezdu, obradovaše se veoma velikom radosti.

Obradovali su se jer nisu bili iznevereni, već su našli ono što su traţili.

10. I ušavši u kuću, vidješe dijete sa Marijom Materom NJegovom.

Ĉim se dete rodilo, Djeva Ga je poloţila u jasle, jer tada još nisu bili našli kuću. Kasnije su,

verovatno, našli neku kuću gde su ih mudraci zatekli. Josif i Marija su otišli u Vitlejem da bi se

tamo popisali, kako kaţe Luka[14], ali, pošto se sabralo mnogo naroda na popis, nisu odmah

našli kuću već se dete rodilo u pećini. Potom su našli kuću, u kojoj su mudraci ugledali Gospoda.

I padoše i pokloniše mu se.

Kakvog li ozarenja duše! Ugledali su pred sobom siromaha i poklonili Mu se, jer im je bilo

reĉeno da je On Bog. Zato su Mu i prineli darove, kao Bogu i kao ĉoveku. Slušaj, dalje!

Pa otvorivši riznice svoje prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu.

Zlato su Mu prineli kao caru, jer caru mi, kao podanici, prinosimo zlato; tamjan kao Bogu, jer

Bogu kadimo tamjanom; a, smirnu kao Onome koji će okusiti smrt, jer Jevreji pre pogreba umrle

pomazuju smirnom da bi telo ostalo netruleţno. Smirna, koja je suva, isušuje vlaţnost tela i ne

dozvoljava crvima da ga rastaĉu. Vidiš li veru mudraca, koji su se iz Valaamovog proroštva

nauĉili da je Gospod i Bog i car, i da će umreti radi nas? Poslušaj proroštvo: "Legao je i

otpoĉinuo kao lav i kao lavić... Koji tebe blagosiljaju, biće blagosloveni." [15] Razumi da "lav"

oznaĉava carsko dostojanstvo, a "legao je" smrt. Eto i boţanstva, jer samo boţanska priroda ima

silu blagoslova.

12. I primivši u snu zapovijest da se ne vraćaju Irodu, drugim putem otidoše u zemlju

svoju.

Obrati paţnju na redosled dogaĊaja! Prvo ih je Bog pomoću zvezde priveo veri. Zatim, kada su

došli u Jerusalim, nauĉili su od proroka da će se Hristos roditi u Vitlejemu. Naposletku (su

primili Boţju zapovest) preko anĊela. Poslušali su proroštvo, to jest reĉ Boţju. Primivši, dakle,

boţansko otkrovenje, prevarili su Iroda i nisu se uplašili da će on za njima poslati poteru već su

hrabro išli u sili RoĊenog (Bogomladenca), kao istinski svedoci.

13. A kad oni otidoše, a to anĊeo Gospodnji javi se Josifu u snu i reĉe: Ustani, uzmi dijete i

mater njegovu.



Vidiš li sada razlog zašto je Bog dopustio da Djeva bude obruĉena? Ovde ti se kaţe: Zato da bi

Josif mogao da se brine o njoj i ĉuva je. (AnĊeo) nije rekao: "Uzmi ţenu svoju", već "mater

njegovu." On je više ne zove ţenom Josifovom, pošto je nestalo podozrenja i pravednik se od

ĉudesa pri detinjem roĊenju uverio da je sve bilo od Duha Svetoga.

Pa bjeţi u Egipat.

Ĉak i Gospod beţi, kako bi se svi uverili da je zaista pravi ĉovek, jer da je pao u Irodove ruke i

ĉudom izbegao smrt, izgledalo bi da se prividno ovaplotio. Zato beţi u Egipat da bi i tu zemlju

osvetio.[16] Dve su zemlje (u ono vreme) bile radionice svakoga bezakonja: Vavilon i Egipat.

Poklonjenje Vavilona Gospod je primio preko mudraca, dok je Egipat osvetio Svojim dolaskom.

I budi onamo dok ti ne kaţem.

Kaţe: "Budi onamo", a ne "bićeš onamo", dok te Bog ne pozove. Tako i mi ne bismo ništa smeli

da ĉinimo mimo volje Boţje.

Jer će Irod traţiti dijete da ga pogubi.

Pogledaj bezumlje ĉoveka koji se trudi da pobedi volju Boţju. "Ako dete koje se rodilo nije od

Boga, zašto ga se onda plašiš? Ali, ako jeste, kako ćeš ga pogubiti?"

14-15 I on ustavši, uze dijete i mater njegovu noću i otide u Egipat. I bi tamo do smrti

Irodove - da se ispuni što je Gospod rekao preko proroka koji govori: Iz Egipta dozvah

sina svojega. [17]

Jevreji govore da je to kazano za narod koji je Mojsej izveo iz Egipta. A mi, odgovaramo: Šta je

ĉudno u tome da je za narod reĉeno ono što je u stvarnosti ispunio Hristos? Zapitajmo se, ko je

Sin Boţji? Jevrejski narod koji se klanjao idolima i kipu Velfegora ili Onaj koji je zaista Sin

Boţji?



16. Tada Irod, vidjev da su ga mudraci prevarili.

Kao što je Bog preko Mojseja prevario faraona, tako je Iroda prevario preko mudraca, jer su

obojica, i faraon i Irod, bili decoubice. Faraon je poklao mušku jevrejsku decu u Egiptu, a Irod u

Vitlejemu.

Razgnjevi se veoma i posla te pogubi svu djecu po Vitlejemu[18] i po svoj okolini njegovoj

do dvije godine i niţe, po vremenu koje je tajno saznao od mudraca.

Svoj bes prema mudracima Irod iskaljuje na deci koja mu ništa nisu uĉinila. Ali zašto je Bog

dozvolio da deca postradaju? Zato da bi se pokazala Irodova zloba. Ti ćeš moţda reći: šta je to?

Zar je deci nanesena nepravda samo zato da se obelodani Irodova zloba? Ĉuj, dakle: Nije im

nanesena nepravda nego su se udostojili venaca, jer svaki koji strada ovde na zemlji, strada ili

radi otpuštenja grehova ili radi umnoţenja venaca. Tako će i ova deca (na nebesima) još više biti

ovenĉana.

17. Tada se ispuni što je rekao prorok Jeremija govoreći.

Kako neko ne bi pomislio da su deca pobijena bez Boţjeg dopuštenja, evanĊelista pokazuje da je

to Gospod unapred znao i predskazao.[19]

18. Glas u Rami ĉu se.

Rama je jedno mesto u palestinskom gorju i njeno ime oznaĉava uzvišicu[20]. Pripala je u

nasleĊe plemenu Venijaminovom, koji je bio sin Rahilje, sahranjene u Vitlejemu. Zato umesto

"Vitlejema", prorok spominje "Rahilju", jer je ona tamo sahranjena. On govori da će se s visine

ĉuti ridanje i plaĉ. Poslušaj, dakle, šta kaţe prorok.




Plaĉ i ridanje i naricanje mnogo, Rahilja oplakuje djecu svoju.

To jest, Vitlejem plaĉe za decom svojom, i neće da se utješi, jer ih nema.

Nisu više u ovome ţivotu, ali su duše njihove besmrtne.

19. A po smrti Irodovoj.

Irod je doţiveo gorku smrt. Razboleo se od groznice, bolova u stomaku i svraba. Noge su mu

pokrili ĉirevi, a stidni delovi tela poĉeli su da trule i po njima su gamizali crvi. Disao je teško,

drhteći, a sve njegove udove stezali su grĉevi, da bi naposletku izvrgnuo svoju neĉastivu dušu.

19-20. Gle, anĊeo Gospodnji javi se u snu Josifu u Egiptu, i reĉe: Ustani i uzmi dijete i

mater njegovu i idi u zemlju Izrailjevu.

Ne kaţe "beţi" nego "idi" jer više nije bilo razloga za strah.

Jer su pomrli koji su traţili dušu djeteta.

Gde je sada Apolinarije koji je govorio da Gospod nije imao ĉoveĉiju dušu[21]. Ove ga reĉi

javno izobliĉavaju.

21-22. A on ustavši, uze dijete i mater njegovu, i doĊe u zemlju Izrailjevu. Ali ĉuvši da

Arhelaj caruje u Judeji umjesto Iroda, oca svojega, poboja se onamo ići.


Irod je ostavio tri sina: Filipa, Antipu i Arhelaja. Arhelaja[22] je naimenovao za cara (Judeje), a

drugu dvojicu za tetrarhe. Josif se plašio da ide u zemlju Izrailjevu, to jest u Judeju, jer je Arhelaj

bio sliĉan Irodu, svome ocu. Antipa je bio mlaĊi Irod koji je pogubio Preteĉu.

Nego, primivši u snu zapovijest, otide u krajeve Galilejske. [23]

Galileja nije bila izrailjska, već neznaboţaĉka zemlja, te su zato Jevreji sa gnušanjem gledali na

Galilejce.

23. I došavši nastani se u gradu zvanom Nazaret.

Kako to da Luka kaţe da je Gospod u ĉetrdeseti dan posle Svog roĊenja drţan u naruĉju

Simeonovom, pa onda otišao u Nazaret, a ovde Matej govori da je u Nazaret otišao tek nakon

povratka iz Egipta? Razumi, dakle, da je Luka govorio o onome što je Matej prećutao. Šta

zapravo hoću da kaţem? U ĉetrdeseti dan pošto se rodio, Gospod je otišao u Nazaret (kada je

beţao u Egipat). To nam kaţe Luka. Matej govori o onome što se desilo posle toga, to jest, da je

pobegao u Egipat i da se posle iz Egipta vratio u Nazaret. Oni, dakle, ne protivreĉe jedan

drugome, nego Luka govori o odlasku iz Vitlejema u Nazaret, a Matej o povratku iz Egipta u

Nazaret.

Da se ispuni što su rekli proroci da će se Nazarećanin nazvati.

Koji je prorok to rekao? Sada se to ne moţe saznati, jer su mnoge (proroĉke) knjige izgubljene,

kako zbog nepaţnje Jevreja, tako i zbog ĉestih odvoĊenja u ropstvo. Moţda je ovo meĊu

Jevrejima bilo nepisano proroštvo. Reĉ "Nazarećanin"[24] znaĉi "osvećen". Pošto je Hristos svet,

s pravom se naziva Nazarećanin jer mnogi proroci Gospoda nazivaju "svecem Izrailjevim". [25]





NAPOMENA:

1. Pored Vitlejema judejskog postojao je i Vitlejem u plemenu Zavulonovom, blizu

Galilejskog jezera (Is. Nav. 19, 15). Kako saznajemo iz Lukinog EvanĊelja (Lk. 2), Josif i

Marija su pošli iz Nazareta u Judeju u grad Vitlejem da bi se popisali u svojoj postojbini,

pošto je Josif bio iz plemena Davidova. Kada se Josif pribliţi gradu, doĊe vreme da

Preĉista rodi, i on stade traţiti kuću za prenoćište gde bi Marija mogla da se na miru

porodi. Ne našavši mesta u gostionici zbog mnoštva iaroda koji se skupio u Vitlejemu,

Josif i Marija su se sklonili u jednu pećinu u kojoj su ovĉari noću zatvarali ovce. Presveta

je, po predanju, u ponoć rodila Bogomladenca bez bola i sama Ga povila i smestila u

jasle, kako kaţe Luka. Iz apokrifa saznajemo da su u pećini bili vezani vo i magarac da bi

se ispunilo Isaijino proroĉanstvo: "Vo poznaje gospodara svoga i magarac jasle

gospodara svoga" (Is. 1, 3). NJih je Josif poveo iz Nazareta; magarca zbog bremenite

Djeve, da bi je nosio za vreme puta, dok je vo poveden da bi ga prodali i tako isplatili

danak caru i kupili sebi sve što je potrebno. Prema uĉenju Šestog Vaseljenskog Sabora,

Gospod se rodio u noći izmeĊu subote i nedelje (up. Prem. Sol. 18,14-15). Zato se nedelja

slavi kao dan u koji je Gospod stvorio svetlost, u koji se rodio, primio krštenje, vaskrsao

iz mrtvih i nisposlao Duha Svetoga na svoje uĉenike (up. Ţitija Svetih, 25. decembar,

"Povest o roĊenju Gospoda Boga i Spasa našeg Isusa Hrista", str. 722, Beograd 1977)

2. Jev. Beeyt - Laachem

3. Od jev. yadah - ispovedanje Boga

4. 1.Mojs. 49:10; vidi fusnotu za Mt.1:17

5. Vidi gore

6. Car Irod Veliki bio je osnivaĉ Idumejske dinastije. Vladao je Galilejom i Judejom od 40.

god. pre Hrista sve do Hristovog roĊenja. Svoju carevinu podelio je izmeĊu svojih

sinova: Arhelaja (Mt. 2, 22), Iroda Antipe i Filipa. Irod Antipa bio je tetrarh Galileje i

Pereje, i to je onaj Irod koji je pogubio Jovana Preteĉu (Mt. 14, 1-12). U Delima

Apostolskim spominju se kasniji predstavnici Idumejske dinastije: Irod Agripa I (D. ap.

12) i Irod Agripa II (D. ap. 25; 26)

7. Zvezdari, mudraci. To je naziv koji je kod Haldejaca, MiĊana i Persijanaca bio uobiĉajen

za mudrace, uĉitelje magije, sveštenike, nauĉnike, astrologe, tumaĉe snova i vraĉare.

Obiĉno su bili savetnici careva i imali su ogroman uticaj. Po mišljenju Sv. Jovana

Zlatousta, Sv. Kirila Aleksandrijskog i nekih drugih otaca, mudraci su bili iz Persije koja

je bila poznata po nauci zvezdoĉataca. Sv. Justin Filosof, Sv. Kiprijan i Sv. Epifanije

Kiparski misle da su oni bili iz Arabije koja je bila bogata zlatom, tamjanom i smirnom.

Bl. Jeronim je, meĊutim, smatrao da su mudraci došli iz Etiopije. U kasnijem predanju

Crkve se spominje da su imena trojice mudraca bila: Valtazar, Kaspar i Melhior.

8. Knjiţevnik, pismoznalac. (jev. sofer). Još se nazivaju zakonicima ili uĉiteljima Zakona.

Oslovljavani su titulom rabina. Oni subili poznavaoci Mojsejevog Zakona i sveštenih

spisa, tumaĉi i narodni uĉitelji Posebno su se bavili tumaĉenjem teško razumljivih

zakonskih odredaba, pa su uvodili razna pravila koja bi trebalo da omoguće potpunije

ispunjavanje Zakona. Pošto je njihovo mišljenje bilo izuzetno cenjeno prilikom sudskih

rasprava, bili su zastupljeni i u Sinedrionu (Sanhedrinu). MeĊu njima je bilo i sveštenika,

iako su većinom bili laici Gospod ih ĉesto svrsgava u istu grupu sa farisejima zato što

nisu razumevali duhovni smisao Zakona, već su ga tumaĉili bukvalno i legalistiĉki

9. Mih. 5:2

10. Vidi knjigu proroka Ageja i Mt. 1:12

11. Jev. Zerubbabel potiĉe od reĉi (zarab - poticati odnekle, biti roĊen) i reĉi (babbel -

pometnja, Vavilon).

12. Yisra'el najĉešće se prevodi u znaĉenjnj "vladaće kao Bog." Etimološki se izvodi od reĉi

(sarah - iamti moć, silu) i reĉi (El - Bog). Blaţeni Teofilakt ovde pronalazi vezu sa

odeljkom 1.Mojs. 32:28-30, gde se govori kako je Jakov video Boga licem u lice i borio

se s NJim. Oni koji vide (tj. poznaju) Boga zaista su narod Boţji.

13. O vremenu pojave zvezde postoje razliĉita mišljenja. Jedni kaţu da se ona pojavila u

samu noć i sami ĉas Spasiteljevog roĊenja od Djeve, što ne izgleda logiĉno, jer kako su

onda mudraci iz takve daljine mogli stići do Jerusalima u tako kratkom roku? Sv.

Epifanije je smatrao da se zvezda pojavila u vreme roĊenja Hristovog i da su mudraci

došli na poklonjenje nakon dve godine (zato je po njegovom mišljenju irod naredio da se

pobiju sva deca od dve godine naniţe). Takvog je mišljenja i Bl. Jeronim. MeĊutim, ovo

je po većini tumaĉa teško prihvatljivo, jer su Josif i Marija s Bogomladencom nakon

poklonjenja u Hramu odmah otišli u Nazaret, odakle su otputovali u Egipat. Jasno je da ih

mudraci nikako nisu mogli naći u Vitlejemu nakon dve godine. Ipak je najverovatnije

mšnljenje Sv. Zlatousta koji tvrdi sledeće. "Zvezda se javila mudracima pre RoĊenja

Hristovog. Pošto su imali provesti mnogo vremena na putu, zato im se zvezda javila dugo

vremena pre roĊenja Spasova da bi oii mogli blagovremeno stići u Vitlejem i pokloniti se

Hristu dok je još bio u povoju do danas je rašireno verovanje po kome se zvezda pojavila

u sam dan Blagovesti, tj. zaĉepa Gospoda u utrobi Marijinoj (vidi: arhim. Justin Popović,

Ţitija Svetih, "Povest o Poklonjenju mudraca", str. 738., Beograd 1977.)

14. Lk. 2

15. 4. Mojs. 24:9

16. U EvanĊelju se ne navodi mesto gde je Josig otišao sa Marijom i Bogomladencem.

Predanje spominje selo Matareju, blizu Leontopolja, na samoj delti Nila. O boravku

Bogomladenca Hrista u Egiptu postoji veoma bogato apokrifno predanje.

17. Os. 11:1

18. U bogosluţbenim knjigama spominje se broj od 14 000 mladenaca pobijenih u Vitlejemu.

19. Po uĉenju Pravoslavne Crkve ne postoji predodreĊenje (praedestiantio), već samo Boţje

predznanje (praecognitio). Prema tome Bog preko proroka predskazuje po predznanju, a

ne predodreĊenju, jer niĉim ne ograniĉava ĉovekov slobodni izbor (up. Fusnotu za Mt.

26:23-25). Sveti Damaskin piše: "Treba znati da Bog sve unapred zna, ali ne

predodreĊuje sve; unapred zna i ono što je u našoj vlasti, ali ga ne predodreĊuje, jer nitti

ţeli da bude zla, niti nasilno iznuĊuje vrlinu. Prema tome, predodreĊenje je delo boţanske

prognostiĉke zapovesti. MeĊutim, ono što nije u našoj vlasti Bog predodreĊuje po Svom

predznanju; jer, po Svome predznanju, Bog je već predrasudio o svemu, po meri Svoje

dobrote i pravednosti, (Taĉno izloţenje Pravoslavne vere, glava 44, str. 98; Nikšić. 1985).

20. Jev. ramah - uzvišica, visina, breţuljak.

21. Pogrešno uĉenje Apolinarija laodikijskog osuĊeno je kao jeres na Drugom Vaseljenskom

Saboru odrţanom u Konstantinopolju 381. godine. Reĉ koja se EvanĊelju prevodi reĉju

"duša" oznaĉava doslovno "ţivotni dah", pa se moţe prevesti i kao "duša" i kao "ţivot" u

zavisnosti od konteksta. Uporedi tumaĉenje na Mt. 6:25; i Mt. 22:37

22. Arhelaj je tako surovo i tiranski vladao Judejom da ga je imperator Avgust lišio prestola i

poslao na zatoĉenje u Galiju gde je i umro (vidi belešku za Mt. 2:1)

23. U Galileji su tada ţiveli i Jevreji i neznabošci. Jerusalimski Jevreji su na svoje

sunarodnike iz Galileje gledali sa prezirom zato što su ovi ţiveći u njihovoj sredini

prihvatili mnogo paganskih obiĉaja. Smatralo se da iz Galileje ništa dobro ne moţe doći

(up. Jovan 1:46)

24. Nazarećanin - oznaĉava stanovnika grada Nazareta, ali istovremeno ima starozavetno

znaĉenje nazoreja, lica izdvojenog od drugih posebnim zavetom koji uzima na sebe.

25. Up. Is. 1:4

Glava treća

sadrţaj

Propoved Jovana Krstitelja i krštenje Hristovo

1. U one pak dane. Ne onda kada je Gospod bio dete i ţiveo u Nazaretu, već prosto tako kaţe "u

ono vreme" koje je prethodilo današnjem vremenu.

DoĊe Jovan Krstitelj.

Bog je poslao Jovana da prekori Jevreje i da ih privede poznanju svojih grehova kako bi tako

prihvatili Hrista. Ako ĉovek nije svestan svojih grehova, ne moţe se pokajati. Zato je Jovan

poslan.

1-2. I propovijedaše u pustinji Judejskoj. I govoraše: Pokajte se.

Jevreji su bili gordi, pa ih zato poziva na pokajanje.[1]

Jer se pribliţilo Carstvo nebesko.

Carstvom nebeskim naziva prvi i drugi dolazak Hristov, kao i vrlinski ţivot. Jer ako mi,

stranstvujući po zemlji, ţivimo kao na nebu, daleko od strasti, onda imamo Carstvo nebesko (u

sebi).

Jer to je onaj za koga je rekao prorok Isaija govoreći: Glas vapijućeg u pustinji, pripremite

put Gospodnji, poravnite staze njegove. [2]

"Putem" se naziva EvanĊelje, a "stazama" zakonske odredbe, koje su oveštale i stare. Stoga kaţe:

"Pripremite se za evanĊelski ţivot, i zakonske odredbe 'poravnite', to jest, ispunite ih duhovno",

jer je Duh "prav". Kada, dakle, vidiš Jevrejina koji telesno razume zapovesti Zakona, moţeš da

kaţeš: "Ovaj nije poravnao svoje staze", to jest, duhovno ne razume Zakon. [3]

4. A sam Jovan imaše haljinu svoju od kamilje dlake.




Na pokajanje je pozivao samim svojim izgledom, jer je nosio odeću ţalosti. Za kamilu kaţu da je

negde izmeĊu ĉiste i neĉiste ţivotinje. Pošto preţiva, ona je ĉista ţivotinja, ali nema razdvojene

papke, i po tome je neĉista.[4] Tako je Jovan nosio haljinu od kamilje dlake, jer je Bogu privodio

jevrejski narod, koji je smatran ĉistim, i neĉisti narod neznaboţaca, te je bio posrednik izmeĊu

Starog i Novog Zaveta. Zato je i nosio odeću od kamilje dlake.

I pojas koţni oko bedara svojih.

Svi svetitelji koji se spominju u Pismu bili su opasani pojasom oko bedara, jer su stalno radili,

dok su lenjivci i dokoliĉari raspojasani, kao što je to danas sluĉaj sa Saracenima. Svetitelji su bili

opasani koţom zato što su umrtvili strasti telesne poţude, pošto se koţa dobija od tela mrtvih

ţivotinja.

A hrana mu bijahu akride i divlji med. [5]

Neki kaţu da su akride vrsta biljke koja se još naziva melagra, drugi opet, da je to vrsta oraha ili

divljih plodova. Divlji med proizvode divlje pĉele i moţe se naći u drveću i stenama.

5-6. Tada izlaţaše k njemu Jerusalim i sva Judeja, i sva okolina jordanska. I on ih

krštavaše u Jordanu, i ispovijedahu grijehe svoje.

Iako su krštavani, Jovanovo krštenje[6] nije davalo oproštenje grehova. Jovan je samo

propovedao pokajanje i privodio oproštenju grehova, to jest, Hristovom krštenju, kojim se dobija

oproštenje grehova.

7. A kad vidje mnoge fariseje.




"Fariseji"[7] u prevodu znaĉe "izdvojeni", jer su se oni ponašali kao izdvojeni od drugih svojim

ţivotom i znanjem, misleći da su viši od ostalih.

I Sadukeje [8]

Oni nisu verovali ni u Vaskrsenje, ni u anĊele, ni i (postojanje) duha. "Sadukeji" u prevodu znaĉe

"pravedni", jer je "sedek" pravednost. Ne zna se da li su sami sebe zvali "pravednima" ili su tako

nazvani po osnivaĉu njihove sekte Sadoku[9].

Gdje dolaze da ih krsti, reĉe im.

Oni nisu dolazili sa iskrenom namerom kao ostali, te ih zato prekoreva:

Porodi aspidini, ko vam kaza da bjeţite od gnjeva koji ide?

Oštro im se obraća, poznavajući njihovu izopaĉenost, ali ih i pohvaljuje kada govori: "Ko vam

kaza da beţite", jer se ĉudio kako se desilo da se njihov neĉastivi rod kaje. Naziva ih "porodi

aspidini", jer se priĉa da kao što aspide izlaze iz svoje majke proţdirući njenu utrobu, tako su oni

pobili svoje oĉeve, to jest, svoje uĉitelje i proroke. "Gnev koji ide" ozna-ĉava pakao.

8. Rodite, dakle, rod dostojan pokajanja.

Vidiš šta govori? Ne treba se samo uklanjati od zla, već i prinositi plodove vrline, jer je pisano:

"Kloni se od zla i ĉini dobro." [10]

9. I ne mislite i ne govorite u sebi: Imamo oca Avraama.





Oni su se uzdali u svoje plemenito poreklo i to im je bilo na pogibao.

Jer vam kaţem da moţe Bog i od kamenja ovoga podignuti djecu Avraamu.

Pod "kamenjem" se podrazumevaju neznabošci, od kojih su mnogi poverovali. Osim toga, Jovan

doslovno kaţe da Bog moţe i od kamenja podignuti decu Avraamu[11]. Kao kamen je bila i

Sarina materica, zbog njene neplodnosti, pa je ona ipak rodila.[12] A kada je Gospod od kamenja

podigao decu Avraamu? U ono vreme kada su Ga raspeli i kada su mnogi, videvši kako se

raspada kamenje, poverovali. [13]

10. A već i sjekira kod korijena drveću stoji.

"Sekirom" naziva Hristov sud, a "drvećem" svakoga od nas. Tako se onaj koji nije poverovao još

odavde u korenu seĉe i u oganj baca.

Svako, dakle, drvo, makar vodilo poreklo od Avraama, koje ne raĊa dobra roda.

Nije rekao "koje nije rodilo", već "koje ne raĊa", jer uvek treba raĊati plodove vrlina. Ako si juĉe

dao milostinju, a danas otimaš, nisi blagougodio Bogu.

Sijeĉe se i u oganj baca, to jest, u oganj pakleni.

11. Ja vas krštavam vodom za pokajanje; a onaj što dolazi za mnom , jaĉi je od mene.

Prvo im je rekao: "RaĊajte rod", a sada im pokazuje kakav rod - da veruju u Onoga koji dolazi za

njim, jer je za njim došao Hristos. Kao što se Hristos rodio samo šest meseci posle Jovana, tako

se isto (nakon šest meseci) posle Jovana i pojavio pred ljudima. Prvo se, dakle, pojavio Preteĉa, a

tek onda je došao Hristos, za koga je Jovan svedoĉio.




Ja nisam dostojan njemu obuće ponijeti.

"Ja nisam", kaţe "ĉak ni najmanji od NJegovih sluga, da bi Mu poneo obuću." Pod "obućom" se

podrazumevaju dva silaska Gospodnja. Prvo sa neba na zemlju, i drugo sa zemlje u ad. "Obuća"

oznaĉava koţu tela i umrtvljenje. Preteĉa, dakle, ne moţe da "ponese" tajnu ova dva silaska, to

jest, nije u stanju da razume kako su se ona desila.

On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem.

To jest, obilno će izliti na vas blagodatne darove Duha. "Moje krštenje", govori Jovan, "ne daje

ni blagodat Duha Svetoga, ni opraštaj grehova, ali On će vam oprostiti (grehove) i dati Duha u

izobilju." [14]

12. NJemu je lopata u ruci.

Nemojte misliti da će vam On oprostiti ako budete grešili pošto primite krštenje od NJega, već

znajte da je u NJegovim rukama "lopata", to jest sud i istraga.

Pa će otrijebiti gumno svoje - Crkvu, u kojoj je mnogo krštenih kao pšenice na gumnu.

MeĊutim, neki od onih koji su kršteni lakomisleni su poput pleve, koju kao vetar raznose zli

duhovi, dok su drugi kao pšenica i donose korist drugima hraneći ih uĉenjem i (vrlinskim)

delima.

I skupiće pšenicu svoju u ţitnicu, a pljevu će saţeći ognjem neugasivim.

Taj oganj je neugasiv. Zato Origen praznoslovi kada govori da će paklenom muĉenju doći kraj.

[15]



13-14. Tada doĊe Isus iz Galileje na Jordan Jovanu da ga ovaj krsti. A Jovan mu branjaše

"Iako si ĉist, Gospode moj, krstiš se da bi nas oprao (od greha), i pokazao nam da se pre krštenja

moramo oĉistiti, kako ne bismo oskrnavili svoje krštenje time što ćemo se posle njega lako

uprljati po rĊavoj navici". Jovan Mu branjaše, da oni koji su ovo gledali ne bi pomislili da se i

Hristos krštava radi pokajanja, kao ostali.

Govoreći: ti treba mene da krstiš.

Preteĉa je imao potrebu da ga Gospod oĉisti, jer je i on sam, kao potomak Adamov, bio zaraţen

neĉistotom neposlušnosti, a ovaploćeni Hristos je oĉistio sve.

A ti li dolaziš meni?

Nije se usudio reći: "Zar da te ja krstim?", već govori: "A ti li dolaziš k meni?". Tako je bio

blagoĉestiv.

15. A Isus odgovori i reĉe mu: Ostavi sada:

Kaţe: "Ostavi sada, jer će doći vreme da primimo zasluţenu slavu, iako sada izgleda da je

nemamo."

Jer tako nam treba ispuniti svaku pravdu.

Pod "pravdom" podrazumeva Zakon. "LJudska priroda je", kaţe, "bila prokleta zato što nije

mogla ispuniti Zakon. Zato sam Ja ispunio sve ostalo što Zakon zahteva. Samo mi još ostaje da

se krstim. A kada i to ispunim, tada ću osloboditi prirodu od prokletstva. Eto, to mi valja ĉiniti."

15-16. Tada ga ostavi. I krstivši se Isus.

Krštava se u tridesetoj godini, jer u tim godinama ĉovek upoznaje sve grehove. U ranom uzrastu

se deca ponašaju lakomisleno, u drugom, mladićkom uzrastu, raspaljuju se telesnom poţudom i

gnevom. Kod odraslih ljudi mnogo je srebroljublja. Ĉekao je, dakle, taj uzrast kako bi ispunio

Zakon za sve uzraste i sve nas osvetio. [16]

IzaĊe odmah iz vode. [17]

Manihejci kaţu da je Gospod Svoje telo ostavio u Jordanu i potom se prividno pokazao u nekom

drugom telu. Ali, ove ih reĉi opovrgavaju, jer kaţe: "Isus izaĊe." Niko drugi nije izašao, već

upravo On koji je sišao u vodu.

I gle, otvoriše mu se nebesa.

Adam ih je zatvorio, ali Hristos ih opet otvara kako bi i ti nauĉio da svojim krštenjem otvaraš

nebesa.

16-17. I vidje Duha Boţijega gdje silazi kao golub i dolazi na njega. I gle, glas sa neba koji

govori.

Duh silazi da bi posvedoĉio da je Onaj koji se krštava veći od onoga koji krstk Jevreji su Jovana

smatrali za velikog ĉoveka, dok na Hrista nisu toliko obraćali paţnju. Svi su videli da Duh silazi

na Isusa kako ne bi pomislili da je glas - "Ovo je Sin moj ljubljeni" - bio radi Jovana, nego da bi

svi, videći Duha, poverovali da se taj glas odnosi na Isusa. (Duh se javio) "kao golub", jeGlava

četvrta



Glava četvrta

sadrţaj

Kušanje Hrista u pustinji, početak propovedi u Galileji,

poziv prvih Apostola, prva čudesa

1. Tada Isusa odvede Duh u pustinju.

Da bi nas nauĉio da posle krštenja još više treba da oĉekujemo iskušenja, Duh Sveti odvodi Isusa

u pustinju, jer (Gospod) ništa nije ĉinio bez Duha. A u pustinju[1] Ga odvodi ţeleći da nam

pokaţe kako nas Ċavo iskušava onda kada vidi da smo sami i nemamo nikoga da nam pomogne.

Zato ne smemo da ţivimo bez saveta, uzdajući se u sebe.

Da ga Ċavo kuša.

Đavo se naziva "klevetnikom" zato što je Boga oklevetao pred Adamom kada mu je rekao: "Bog

vam zavidi." Ĉak i sada, Ċavo pred nama kleveće vrlinu.

2. I postivši. Postio je kako bi nam pokazao da je post[2] jako oruţje protiv iskušenja, kao što je

stomakouga Ċanje poĉetak svakog greha.

Dana ĉetrdeset i noći ĉetrdeset.

Postio je onoliko koliko su postili Mojsej i Ilija,[3] jer da je postio duţe od njih, onda bi NJegovo

ovaploćenje izgledalo prividno.

Naposljetku ogladnje.




Ogladneo je onda kada je to sam dopustio Svojoj (ljudskoj) prirodi, kako bi dao priliku Ċavolu da

Ga iskuša glaĊu, i Svojim ga trpljenjem savladao i porazio, te nama darovao pobedu.

3. I pristupi k njemu kušaĉ i reĉe: Ako si Sin Boţji, reci da kamenje ovo postanu hljebovi.

Neĉastivi je ĉuo glas s neba ("Ovo je Sin Moj..."), a potom je video da je Gospod ogladneo, pa se

zbunio, ĉudeći se kako Sin Boţji moţe da ogladni. Zato Ga i kuša da bi to saznao. Laska Mu

govoreći: "Ako si Sin Boţji...", ţeleći da Ga prevari. Ali pitaš se: "Kakav je to greh pretvoriti

kamenje u hlebove?" Onda znaj: (po)slušati Ċavola ma u ĉemu - greh je. Uostalom, vidiš da on

nije rekao: "Reci da ovaj kamen postane hleb", već kaţe "ovo kamenje", ţeleći tako da navede

Hrista u neumerenost, jer je gladnome i jedan hleb sasvim dovoljan. Zato ga Hristos nije

(po)slušao.

4. A on odgovori i reĉe: Pisano je: Ne ţivi ĉovjek o samom hljebu, no o svakoj rijeĉi koja

izlazi iz usta Boţijih.

Ovo svedoĉanstvo je uzeto iz Starog Zaveta, jer su to reĉi Mojsejeve. Jevreji su se takoĊe hranili

manom, koja nije bila pravi hleb, već je, po reĉi Boţjoj, zadovoljavala sve potrebe Jevreja i

postajala ona hrana koju su ljudi ţeleli da jedu. Kada bi Jevrejin, naime, poţeleo ribu, jaje, ili sir,

mana je u ustima dobijala ukus te hrane.

5-6. Tada ga Ċavo odvede u Sveti grad i postavi ga na krilo hrama. Pa mu reĉe: Ako si Sin

Boţji, skoĉi dolje, jer je pisano: AnĊelima svojim zapovijediće za tebe i uzeće te na ruke, da

kako ne zapneš za kamen nogom svojom.

Govoreći mu: "Ako si Sin Boţji...", Ċavo kao da hoće da kaţe: "Ne verujem glasu s neba, ali ako

si Ti zaista Sin Boţji, pokaţi mi to." "Ali, jadniĉe, ako On i jeste Sin Boţji, zar da se baci sa

Hrama po tvojoj reĉi? Tvojoj surovosti je svojstveno da baca u provaliju one koji su opsednuti, a

Boţje je da ih spasava." Reĉi: "uzeće te na ruke..." ne odnose se na Hrista, već na svete kojima je

potrebna pomoć anĊela.[4]

Hristu, kao Bogu, nije potrebna takva pomoć.


7. A Isus mu reĉe: I ovo je napisano: Nemoj kušati Gospoda Boga svojega. [5]

Hristos mirno odgoni Ċavola i tako nas uĉi da demone treba pobeĊivati krotošću.

8-9. Opet ga uze Ċavo i odvede na goru vrlo visoku i pokaza mu sva carstva ovoga svijeta i

slavu njihovu. I reĉe mu: Sve ovo daću tebi ako padneš i pokloniš mi se.

Neki misle da je "gora vrlo visoka" - strast srebroljublja kojom je neprijatelj ţeleo da pobedi

Isusa. Ali, oni nisu u pravu. Gospod nije primao pomisli, daleko bilo, već Mu se Ċavo otvoreno

javio, i na gori Mu u vidljivom obliku, pred oĉima, predstavio sva carstva ovoga sveta rekavši:

"Sve ovo daću tebi..." U svojoj gordosti Ċavo smatra svet svojim posedom. Ovo i danas Ċavo

govori pohlepnim ljudima, pa će oni koji mu se poklone zaista imati u svojoj vlasti svet.

10. Tada mu Isus reĉe: Idi od mene, Satano,[6] jer je napisano: Gospodu Bogu svome

klanjaj se i njemu jedinome sluţi!

Gospod se razgnevio na njega, videvši da on prisvaja ono što je Boţje i govori: "Sve ovo daću

tebi...", kao da je to njegovo. Vidiš kakva je korist od Svetog Pisma, jer je njime Gospod zatvorio

usta neprijatelju.

11. Tada ga Ċavo ostavi, i gle, anĊeli pristupiše i sluţahu mu.

Gospod je pobedio tri iskušenja: stomakougaĊanje, slavoljublje i srebroljublje,[7] to jest ljubav

prema bogatstvu, jer su to glavne strasti. Pobedivši njih, daleko je lakše savladati i ostale. Zato

Luka i kaţe: "Kad svrši Ċavo sve kušanje...",[8] mada je Gospod pobedio samo glavna iskušenja.

AnĊeli Mu sluţe kako bi se pokazalo da će oni i nama slu-ţiti kada pobedimo (strasti), jer

Hristos sve ĉini i pokazuje radi nas, pošto NJemu, kao Bogu, anĊeli uvek sluţe.





12-13. A kad ĉu Isus da je Jovan predan, otide u Galileju. I ostavivši Nazaret doĊe i nastani

se u Kapernaumu pri-morskome, u krajevima Zavulonovim i Neftalimovim.

Isus odlazi kako bi nas nauĉio da se (nepotrebno) ne izlaţemo opasnostima. A odlazi u

Galileju,[9] zemlju "palih", jer su neznabošci, koji su tamo ţiveli, pali u greh. Nastanjuje se u

Kapernaumu, koji u prevodu znaĉi "dom utehe" jer je Hristos sišao s neba da bi od

neznaboţaĉkih naroda naĉinio dom Duha Utešitelja - (Crkvu). Zavulon znaĉi "noćni", a Neftalim

"širina". Tako je i ţivot neznaboţaca bio mraĉan i širok, jer nisu išli uskim putem, nego putem

koji vodi u propast.

14-16. Da se ispuni što je rekao prorok Isaija govoreći: Zemlja Zavulonova i zemlja

Neftalimova, na putu k moru s one strane Jordana, Galileja neznaboţaĉka; Narod koji

sjedi u tami vidje svjetlost veliku, i onima koji sjede u oblasti i sjeni smrti, svjetlost zasija.

"Svetlost velika" je EvanĊelje. I (starozavetni) Zakon je takoĊe bio svetlost, ali mala. "Sena

smrti" je greh, jer je greh slika i prilika smrti. Kao što smrt obuzima telo, tako i greh obuzima

dušu. Svetlost nam je zasijala, ne zato što smo je traţili, već nam se ona sama javila kao da nas je

progonila.

17. Od tada poĉe Isus propovijedati i govoriti.

Isus je poĉeo da propoveda onda kada je Jovan zatvoren u tamnicu, jer je ĉekao da Jovan prvi

posvedoĉi o NJemu i da Mu pripremi put kojim je imao ići, onako kako to sluge ĉine za svoje

gospodare. Budući jednak Ocu, Gospod je takoĊe imao svoga proroka, Jovana, kao što je NJegov

Otac i Bog imao proroke pre Jovana, iako su svi oni, u stvari, bili zajedniĉki proroci i Oca i Sina.

Pokajte se, jer se pribliţilo Carstvo nebesko.

Carstvo nebesko je sam Hristos, ali isto tako i vrlinski ţivot. Kada neko ţivi kao anĊeo na zemlji,

zar tada nije nebeski ĉovek? Zato je Carstvo nebesko u svakome od nas kada ţivimo kao anĊeli.


18-19. A idući pokraj mora Galilejskog vidje dva brata, Simona, zvanoga Petar, i Andreja,

brata njegova, gdje bacaju mreţu u more, jer bijahu ribari. I reĉe im.

Ova dvojica su bili Jovanovi uĉenici, i dok je Jovan još bio u ţivotu, dolazili su Hristu.[10] Ali,

kada su videli da je Jovan zatvoren, opet su se vratili ribolovu. Tada doĊe Gospod da ih ulovi,

govoreći im:

19-20. Hajdete za mnom i uĉiniću vas lovcima ljudi. A oni odmah ostaviše mreţe i poĊoše

za njim.

Pogledaj poslušne ljude - odmah su pošli za NJim. Iz ovoga se jasno vidi da je to bio drugi poziv.

Gospod ih je pouĉio prvom prilikom i posle toga su Ga ostavili. Kada su Ga opet videli odmah

su krenuli za NJim.

21. I otišavši odatle, vidje druga dva brata, Jakova Zevedejeva, i Jovana brata njegova, u

laĊi sa Zevedejem, ocem njihovim.

Velika je vrlina kada se deca brinu o svojim roditeljima u njihovoj starosti i kada se hrane od

svog poštenog truda.

Gdje krpe mreţe svoje, i pozva ih.

Bili su siromašni i pošto nisu mogli da kupe nove mreţe, krpili su stare.

22. A oni odmah ostaviše laĊu i oca svojega i poĊoše za njim.


Izgleda da Zevedej nije poverovao i zato su ga ostavili. Vidiš li, dakle, kada deca treba da ostave

svoje roditelje? Onda kada ih oni ometaju u vrlini i bogopoštovanju. Videvši prvu dvojicu kako

odlaze za Hristom, i Jakov i Jovan su se ugledali na njih i krenuli za Gospodom.

23. I prohoĊaše Isus po svoj Galileji uĉeći po sinagogama njihovim, i propovijedajući

jevanĊelje o Carstvu.

Isus je ulazio u jevrejske sinagoge[11] da bi pokazao da se ne protivi Zakonu.

I iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.

On poĉinje sa znakovima i ĉudesima kako bi (lakše) poverovali onome ĉemu ih uĉi. Pod

"bolešću" podrazumeva hroniĉno oboljenje, a pod "nemoći" privremenu slabost tela.

24. I otide glas o njemu po svoj Siriji; i privedoše mu sve bolesnike, raznim bolestima i

mukama obuzete, i bjesomuĉne, i mjeseĉare, i bogalje, i iscijeli ih.

Hristos nije traţio veru ni od jednog bolesnika koji Mu je doveden, jer je i sama ĉinjenica da su

donošeni iz daleka bila dovoljan znak njihove vere. "Meseĉarima" Matej naziva one koji su bili

opsednuti od demona. Đavo je, naime, ţeleo da poseje u ĉoveku sumnju da nebeska tela

prouzrokuju zlo, tako da su demoni ĉekali na pun mesec i onda napadali ljude. To su ĉinili da bi

ljudi za uzrok svoje bolesti smatrali mesec i tako oklevetali Boţju tvorevinu. U ovu zabludu su

verovali i manihejci.

25. I za njim iĊaše naroda mnogo iz Galileje, i iz Dekapolja,[12] i iz Jerusalima, i Judeje, i

ispreko Jordana.



NAPOMENA:

1. Po predanju Gospod je kušan na tzv. Gori kušanja, na mestu pustom i bezvodnom s kojeg

se kao na dlanu vidi cela plodna jerihonska oaza i dolina Jordana u pozadini.

2. Reĉ "Post" oznaĉava nejedenje, dobrovoljno uzdrţavanje od hrane.

3. 2.Mojs. 34:28 i 3.Car. 19:8

4. Ps. 91:11-12

5. 5.Mojs. 6:16

6. Satana je jeverjski naziv za Ċavola, a inaĉe, znaĉi protivnik, neprijatelj.

7. Gospod Hristos je, po uĉenju Svetih Otaca, kao Novi Adam pobedio glavna tri iskušenja

kojima su podlegli praroditelji (1 Moj. 3, 6: "A ţena videći da je rod na drvetu dobar za

jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i

okusi, pa dade i muţu svojemu, te i on okusi.") Slastoljublje (tj. stomakougaĊanje)

pobedio je tako što nije pretvorio kamenje u hlebove, iako je bio gladan; slavoljublje,

tako što nije skoĉio sa krila Hrama da bi Ga narod proslavio i srebroljublje, time što nije

prihvatio ponudu Ċavola koji Mu je ponudio sva carstva ovoga sveta. Pored toga, Gospod

je Svojim podvigom na Gori kušanja pokazao kako se mogu izleĉiti sve tri duševne sile:

umna, bdenjem i molitvom; strasna, protivljenjem Ċavolu i voljna, postom i uzdrţanjem

(up. Kalist Angelikudis, Dobrotoljublje t. 5, so1. 36.).

8. Lk. 4:13

9. Galileja je oblast u severnoj Palestini. Na severu graniĉi se sa Sirijom, na zapadu sa

Sidonom, Tirom, Ptolemaidom i karmilskim rtom, na jugu sa Samarijom, a sa istoĉne

strane je omeĊuje Jordan. Deli se na Gornju i Donju Galileju. Galileja je poznata pod

imenom "Galileja neznaboţaĉka" (Is. 9:1), jer su neznabošci, dakle stanovništvo

nejevrejskog porekla, ĉinili većinu njenog stanovništva.

10. Jovan 1:35-42

11. Reĉ "sinagoga" (zbornica) potiĉe od reĉi okupljati, sabirati. Ona u uţem smislu oznaĉava

molitvenu zajednicu jevrejskog naroda. Sinagogom se zvalo i mesto gde su se Jevreji u

jednom gradu ili selu okupljali radi ĉitanja i tumaĉenja Svetog Pisma, kao i radi molitve.

Za razliku od sinagoga, gde je narod neposredno uĉestvovao u molitvi i ĉitanju svetih

spisa, hramovno bogosluţenje bilo je iskljuĉiva privilegija sveštenstva koje je jedino

imalo pristup unutar jerusalimskog Hrama (narod se okupljao po tremovima i dvorištima

radi prinošenja ţrtava, molitve i pouĉenja). Zato su sinagoge, koje su u Isusovo vreme

bile brojne, postale centri ne samo duhovnog već i društvenog ţivota Jevreja. One su

takoĊe imale funkciju sudova i škola.

12. Deset gradova, grĉki: Dekapolis, nalazili su se sa one strane Jordana, severoistoĉno od

Palestine. Većim delom su ih naseljavali Grci i Sirci. Ovi su gradovi saĉinjavali savez,

bili su pod neposrednom upravom Rimljana i uţivali su naroĉite privilegije.

r je to nezlobiva, krotka i vrlo ĉista ptica koja se ne zadrţava tamo gde je neĉisto. Tako je i sa

Svetim Duhom. Kao što je u vreme Noja golub objavio kraj Potopa, donevši maslinovu

granĉicu[18], tako i ovde Sveti Duh objavljuje osloboĊenje od greha. Tamo je (znak) bio

maslinova granĉica, a ovde je to milost Boţja.

Ovo je Sin moj ljubljeni koji je po mojoj volji.

To jest, koji mi je mio i blagougodan.

NAPOMENA:

1. Reĉ pokajanje oznaĉava promenu naĉina mišljenja, promenu uma, preumljenje. Pokajanje

se ne sastoji samo u ţaljenju za uĉinjenim grehom, već podrazumeva istovremeno i

aktivan trud u sticanju vrline, promenu ţivota i naĉina mišljenja.

2. Is. 40:3

3. Po tumaĉenju Zigabena, putem Gospodnjim i stazama NJegovim prorok naziva duše,

kojima je imala doći propoved EvanĊelja. On savetuje da se duše pripreme, to jest, oĉiste

putem pokajanja: da se poĉupa trnje strasti, izbaci kamenje greha i tako naĉine zdravima i

glatkima za primanje EvanĊelja (Ibid, c.3, v.3; col. 160 A).

4. Jevreji su imali detaljne propise na osnovu kojih su ţivotinje delili na ĉiste i neĉiste. (up.

1.Mojs. 8:20; 3.Mojs. 7:21; 3.Mojs. 20:25; 5.Mojs. 14:3-20)

5. Ova reĉ moţe da se prevede i kao skakavci, mada Blaţeni Teofilakt, kao i većina tumaĉa

smatra da je reĉ o biljnoj hrani. Po drevnoj palestinskoj tradiciji Sveti Preteĉa se hranio

nekom vrstom duguljastih i tvrdih plodova koji su liĉili na skakavce, po kojima su i dobili

ime. Akride takoĊe mogu oznaĉavati i ovrške (krajeve) granĉica i lišća sa pustinjske trave

i ĉkalja. Divlji med, po mišljenju Svetog Atanasija Velikog bio je "veoma gorak i

neprijatnog ukusa".

6. Jovanovo krštenje vršeno je pogruţenjem u reci. Pri Jovanovom krštenju, ljudi su

ispovedali grehove i dobijali oproštaj i na taj naĉin se duhovno pripremali za dolazak

Hrista. Ovo je bilo jedino krštenje vodom koje su primili apostoli i nigde nije zabeleţeno

da su ponovo krštavani do Pedesetnice.

7. Reĉ je o sekti koja je nastala nakon Vavilonskog ropstva. Pored svih knjiga Starog

Zaveta, fariseji su verovali da je usmena tradicija osnovno merilo verovanja i ţivota.

Posebno su se trudili u spoljašnjem vršenju zakonskih pravila i poboţnosti, kao što su

ceremonijalna pranja, postovi, molitve, davatbz milostinje, ali su svojim licemerjem bili

daleko od duha istinske poboţcosti. Bili su veoma ponosni na svoja dela i zato i danas


pojam farisejstva oznaĉava licemerje. Ĉvrsto su verovali u postojanje dobrih i zlih anĊela

i ĉekali su dolazak Mesije. Verovali su, takoĊe, da duše umrlih po svojim delima odlaze u

stanje blaţenstva ili kazne i da će ih Mesija na kraju vaskrsnuti i uzvratiti im po njihovim

delima. Nasuprot vlasti Iroda uzurpatora i Rimskoj tiraniji zalagali su se za teokratiju.

Imali su veliki uticaj na prost narod. Prema Josifu Flaviju, u Hristovo vreme bilo ih je

oko 6.000. Bili su NJegovi veliki protivnici jer ih je redovno prekorevao zbog njihove

pohlepe, slavoljublja, samopouzdanja i laţne poboţnosti kojom su hteli da zadobiju

popularnost u narodu

8. Verska sekta ĉiji su ĉlanovi odbijali usmeno predanje i koji su smatrali da je jedino pisani

zakon obavezan. Odbacivali su Vaskrsenje mrtvih, besmrtnost duše, postojanje duhova i

anĊela i drugo. To je bila sekta svešteniĉke aristokratije i po predanju je poticala od

Sadoka. Verovatno je reĉ o prvosvešteniku iz vremena Davida i Solomona ili o nekoj

drugoj liĉnosti iz kasnijeg perioda

9. 2. Car 8:17

10. Ps. 34:14

11. Povodom ovih Preteĉinih reĉi Evtimije Zigaben kaţe: "Deca su Avraamova stvarno oni

koji podraţavaju njegove vrline. I oni će se udostojiti sa njim Carstva nbeskog, pa bili od

jevreja ili neznaboţaca, jer je srodstvo po vrlini veće od srodstva po krvi, onoliko koliko

je duša dragocenija od tela." (Ibid, c.3, v.9; col. 165 Ab)

12. 1.Mojs. 18:11-12; 21:1-2

13. Mt. 27:51

14. Po Zigabenu krštenje Jovanovo se sastoji u uzdrţanju od grehova, a Hristovo u

zadobijanju Duha Svetoga. Duh Sveti je sišao na apostole u obliku ognjenih jezika (up.

D.Ap. 2:1). Tada su se oni krstili Duhom Svetim i ognjem (Ibid, c.3, v.11 col. 168 BC)

15. Blaţeni Teofilakt ovde misli na Origenovo uĉenje o "vaspostavljenju" (svega) koje je

osuĊeno na Petom Vaseljenskom Saboru u Konstantinopolju 553. godine (vidi opširnije u

fusnoti za Mt. 25:41-46)

16. Ovaplotivši se, Gospod se pojavio u "obliĉju tela greha" po svemu sliĉan nama osim po

grehu, da bi nas cele spasao, kao što Sveti Grigorije Bogoslov kaţe: "Ono što (Hristos)

nije uzeo (ovaploćenjem na Sebe), to nije iscelio" (Epistula 101 ad Cledonion PG, t.37,

177-180).

17. Isus je odmah izišao iz vode, to jest, nije se u njoj zadrţao. Postoji predanje da je Sveti

Jovan Krstitelj svakoga ĉoveka koga je krštavao., pogruţavao do guše u vodu i drţao ga

dok sve grehe svoje ispovedi, a onda ga puštao da izaĊe iz vode. Hristos, pošto nije imao

greha, nije se zadrţavao u vodi, zbog ĉega EvanĊelje i kaţe da odmah izaĊe iz vode (up.

Arhim. Justin Popović, Ţitija Svetih, januar 6., "Reĉ na Bogojavljenje Gospodnje", str.

217, Beograd. 1977.)

18. 1. Mojs. 8:11

Glava peta

sadrţaj

Beseda na Gori: blaženstva, o dostojanstvu Apostola,

o Zakonu starozavetnom i Zapovestima Hristovim

1. A kad on vidje narod mnogi, pope se na goru.

Na goru se penje kako bi nas nauĉio da ništa ne ĉinimo radi pokazivanja pred ljudima. Budući da

je nameravao da pouĉi narod, pokazuje nam kako treba da se udaljimo od mnogoljudne vreve

kada uĉimo druge.

I sjede i pristupiše mu uĉenici njegovi.

Narod Mu prilazi radi ĉuda, a uĉenici radi pouka. Posle ĉudesnih iscelenja tela, On leĉi i duše,

kako bismo nauĉili da je on Tvorac i duša i tela. [1]

2. I otvorivši usta svoja.

Zašto evanĊelista kaţe: "Otvorivši usta svoja"? Zar ove reĉi nisu suvišne? Nisu, jer je On uĉio i

ne otvarajući usta. Kako je to ĉinio? Svojim ţivotom i ĉudesima.[2] A sada je otvorio Svoja usta

i uĉaše ih govoreći.

Nije uĉio samo uĉenike već i narod. Poĉeo je s blaţenstvima, kao što je i David svoje psalme

zapoĉeo s blaţenstvom. [3]

3. Blaţeni siromašni[4] duhom, jer je njihovo Carstvo nebesko.

Na poĉetku kao temelj postavlja smirenje. Pošto je Adam pao zbog gordosti, Hristos nas podiţe

smirenjem. Dok se Adam ponadao da će postati bog, "siromašni duhom"su oni koji su skrušeni u

duši.





4. Blaţeni koji plaĉu, jer će se utješiti.

"Blaţeni su koji plaĉu" zbog svojih grehova, a ne zbog stvari ovoga sveta. "Koji plaĉu"

neprestano, a ne povremeno, i to ne samo zbog svojih vlastitih grehova već i zbog grehova svojih

bliţnjih. "Jer će se utešiti" i u ovome ţivotu, jer se onaj koji plaĉe zbog svojih grehova duhovno

raduje, a još više u budućem.

5. Blaţeni krotki, jer će naslijediti zemlju.

Neki pod "zemljom" razumeju duhovnu zemlju, to jest, nebo. Ali, treba ra-zumeti i ovu zemlju.

Pošto krotke obiĉno smatraju za prezrene i uboge ljude, to Spasitelj kaţe da upravo oni imaju

sve. A krotki, to nisu oni koji se nikada ne gneve, jer su takvi ljudi bezosećajni i ravnodušni, već

oni koji umeju da se razgneve, ali se uzdrţavaju, gneveći se onda kada je potrebno. [5]

6. Blaţeni gladni i ţedni pravde, jer će se nasititi.

Ţeleći da govori o milostinji, prvo pokazuje da ĉovek mora da zadobije pravednost, kako ne bi

davao milostinju od onoga što je stekao kraĊom i prevarom. Pravednost treba sa usrĊem traţiti,

jer takvi su "gladni i ţedni pravde". Iako se koristoljupci hvale da su bogati i siti, Isus kaţe da će

se pravednici još u ovome ţivotu nasititi jer imaju nepropadljivo bogatstvo.

7. Blaţeni milostivi, jer će biti pomilovani. MilosrĊe se ne ukazuje samo novcem i stvarima,

već i reĉju, a ako baš ništa nemaš, onda suzama saosećanja. Milostive će pomilovati i ljudi u

ovome ţivotu, jer onome koji je juĉe bio milostiv, danas će i samom zatrebati pomoć i svi će

prema njemu biti milostivi, dok će ga Bog još više pomilovati (u budućem veku).

8. Blaţeni ĉisti srcem, jer će Boga vidjeti.

Mnogo je onih koji nisu pohlepni, i još daju milostinju, a opet ţive u bludu i svakoj neĉistoti.

Zato nam Hristos zapoveda da uz druge vrline treba da budemo ĉisti i celomudreni,[6] i to ne



samo u telu nego i u srcu,[7] jer niko bez svetosti i celomudrija neće videti Boga. Kao što samo

na ĉistom ogledalu moţemo da vidimo svoj lik, tako samo ĉista duša moţe da vidi Boga i razume

Sveto Pismo.

9. Blaţeni mirotvorci, jer će se sinovi Boţji nazvati.

"Mirotvorci" nisu samo oni koji ţive u miru s drugima, nego i oni koji mire posvaĊane.

"Mirotvorci" su i oni koji svojim uĉenjem obraćaju neprijatelje Boţje. A nazvaće se sinovi Boţji,

jer je nas jedinorodni (Sin Boţji) pomirio s Bogom. [8]

10. Blaţeni prognani pravde radi, jer je njihovo Carstvo nebesko.

Progone ne samo muĉenike, već i mnoge druge, zato što pomaţu nevoljnima i uopšte zbog svake

vrline, a svaka vrlina i jeste "pravda". Lopove i ubice takoĊe progone, ipak oni nisu blaţeni.

11. Blaţeni ste kada vas sramote i usprogone.

Najzad, Gospod govori Svojim apostolima, pokazujući, da je uĉiteljima na prvom mestu

svojstveno da budu sramoćeni.

I laţući govore protiv vas svakojake rĊave rijeĉi, zbog mene.

Nije, dakle, blaţen svaki koji podnosi sramotu, već onaj koga sramote radi Hrista, i to laţući. U

protivnom sluĉaju, takav je zaista jadan i bedan, jer mnoge sablaţnjava.

12. Radujte se i veselite se, jer je velika plata vaša na nebesima.



Gospod nije govorio o "velikoj plati" za druge vrline, a ovde govori o njoj, pokazujući time da je

trpljenje uvreda veliki i teţak podvig, jer su mnogi sami sebi oduzeli ţivot (ne mogući da ga

pretrpe).[9] Ĉak se i Jov, koji je izdrţao sva druga iskušenja, našao na muci kada su ga prijatelji

vreĊali kako on, toboţ, strada zbog grehova.

Jer su tako progonili i proroke prije vas.

Da apostoli ne bi pomislili da ih progone zbog uĉenja koje je protivno Bogu, On ih teši govoreći:

"Ĉak su i proroke pre vas proganjali zbog vrline, zato u njihovom stradanju imate utehu."

13. Vi ste so zemlji.

"Proroci su bili poslani samo jednom narodu (Jevrejima), a vi ste so celoj zemlji, so koja krepi

slabe uĉenjem i prekorima, da se u njima ne bi stalno legli crvi (to jest, strasne pomisli). Imajući

to u vidu, ne odustajte od svojih oštrih prekora, makar vas mrzeli i gonili." Zato kaţe:

Ako so obljutavi, ĉime će se osoliti? Ona već neće biti ni za što, osim da se prospe napolje i

da je ljudi pogaze.

Ako uĉitelj "obljutavi", to jest, prestane da opominje i prekorava, te postane suviše blag i

popustljiv, "ĉime će se osoliti" duše? Ko će ih ispraviti? Takvog uĉitelja tada lišavaju njegove

duţnosti i on biva "pogaţen", to jest, prezren.

14. Vi ste svjetlost svijetu.

Prvo "so", a zatim "svetlost", jer svetlost izobliĉava tajna dela. Svetlost je ta koja sve

obelodanjuje. Apostoli su prosvetili ne samo jedan narod, već ĉitav svet.


Ne moţe se grad sakriti kad na gori stoji.

Gospod ih uĉi da budu revnosni i strogog ţivota, jer će svi gledati na njih. "Nemojte misliti",

kaţe On, "da ćete se sakriti u neki ćošak, nego će na vas javno gledati i posmatrati vas." Stoga

gledajte da ţivite vrlinski i neporoĉno, da ne biste postali sablazan za druge.

Niti se uţiţe svjetiljka i meće pod sud, nego na svijećnjak, te svijetli svima koji su u kući:

"Ja sam", kaţe Hristos, "u vama zapalio neugasivu svetlost blagodati. Na vama je da se revnosno

potrudite da i drugima zasija svetlost vašega ţivota." Stoga im govori:

Tako da se svijetli svjetlost vaša pred ljudima, da vide vaša dobra djela, i proslave Oca

vašega koji je na nebesima:

Nije im rekao: "Pokazujte vrlinu pred ljudima", jer to nije dobro, već neka ona sama svetli, tako

da će vam se ĉak i vaši neprijatelji diviti i proslavljaće, ne vas, već Oca vašega. Kada ĉinimo

dobro, to smo duţni da ĉinimo radi slave Boţje, a ne radi svoje slave.

17. Ne mislite da sam došao da ukinem Zakon ili Proroke; nisam došao da ukinem, nego da

ispunim.

Budući da je došao da postavi nove zakone, Hristos nije ţeleo da Jevreji pomisle kako se On

protivi Bogu. Stoga, da bi otklonio sumnje koje su mnoge smućivale, govori im: "Nisam došao

da ukinem Zakon, nego da ga ispunim." Kako ga je ispunio? Prvo, ispunio je sve što su proroci o

NJemu prorekli, i zato evanĊelista ĉesto govori: "Da se ispuni što je reĉeno preko proroka..."

TakoĊe je ispunio sve zakonske odredbe, "jer On greha ne uĉini, niti se naĊe prevara u ustima

NJegovim."[10] I na drugi naĉin je ispunio, odnosno dopunio Zakon, jer ono što je Zakon samo

zacrtao, Hristos je dovršio. Zakon kaţe: "Ne ubij!", a Hristos: "Ne gnevi se ni za što." Tako i

slikar ne uništava svoju skicu, već je dopunjuje i dovršava.


18. Jer, zaista vam kaţem: Dok ne proĊe nebo i zemlja, neće nestati ni najmanjega slovca

ili jedne crte iz Zakona, dok se sve ne zbude.

Ovde pokazuje da svet prolazi i menja se. Dakle, dok postoji svet, neće nestati ni najmanjeg

slovca iz Zakona. Neki kaţu da slovce i crta[11] oznaĉavaju deset Boţjih zapovesti, a drugi da

predstavljaju krst, pri ĉemu je slovce uspravni, a crta popreĉni krak. Hristos je, dakle, rekao da će

se ispuniti sve što je bilo reĉeno o krstu.

19. Ako, dakle, ko ukine jednu od ovih najmanjih zapovijesti, i nauĉi tako ljude, nazvaće se

najmanji u Carstvu nebeskome:

"Najmanje zapovesti" su one koje nam je Sam nameravao predati, a ne one iz Mojsejevog

Zakona. Naziva ih "najmanjim" zbog smirenja, da bi i ti nauĉio da smireno pouĉavaš druge.

"Nazvaće se najmanji u Carstvu Nebeskome", dakle, pri Vaskrsenju će se naći poslednji i biće

baĉen u pakao. Takav nikako neće ući u Carstvo Nebesko. Pod "carstvom" razumi Vaskrsenje.

A ko izvrši i nauĉi, taj će se veliki nazvati u Carstvu nebeskom:

Prvo kaţe "izvrši", a zatim "nauĉi"; jer kako mogu da vodim druge putem kojim sam nisam

prošao? Osim toga, ako izvršavam zapovesti, a ne uĉim druge, nemam takvu nagradu, nego ću

još i biti kaţnjen ako zbog zavisti ili nemara ne uĉim druge.

20. Jer vam kaţem da, ako ne bude pravda vaša veća nego pravda knjiţevnika i fariseja,

nećete ući u Carstvo nebesko:

Pod "pravdom" podrazumeva svaku vrlinu, kao što je reĉeno za Jova da "beše pravedan i

neporoĉan".[12] Zadrhti od straha, ĉoveĉe, kada shvatiš koliko se mnogo traţi od nas. Zatim nas

uĉi kako da naša pravda bude veća od pravde knjiţevnika i fariseja, te nabraja vrline.

21. Ĉuli ste kako je kazano starima: Ne ubij; jer ko ubije biće kriv sudu:



Hristos ne spominje ko je ovo kazao,[13] jer, da je rekao: "Ovo je zapovedio starima moj Otac, a

Ja vama kaţem..." izgledalo bi da On ustanovljuje zakone protiveći se Ocu. A da je, opet, rekao:

"Ja sam kazao starima", to bi ljudi teško prihvatili. Zato govori neodreĊeno: "Kazano je starima",

pokazujući time da je Zakon zastareo. A pošto je zastareo i treba da bude ukinut, mi smo duţni

da ga ostavimo i okrenemo se novim zapovestima.

22. A ja vam kaţem da će svaki koji se gnjevi na brata svoga (ni za što), biti kriv sudu.

Kada su proricali, proroci su govorili: "Tako govori Gospod", a Hristos veli: "Ja vam kaţem",

pokazujući time autoritet Svoga boţanstva. Proroci su bili sluge, dok je On Sin Boţji koji ima

sve što ima i Otac. Onaj "koji se gnevi na brata svoga ni za što" biće osuĊen; ako se pak neko

gnevi s razlogom i radi pouke ili iz duhovne revnosti, taj neće biti osuĊen. Ĉak se i Pavle

razgnevio na Elimu vraĉara, a kasnije i na prvosveštenika (Ananiju), ali ne bez razloga, već iz

revnosti.[14] Ali, kada se gnevimo zbog novca ili slave, tada se gnevimo "ni za što".

A ako li ko reĉe bratu svome: "Raka!" biće kriv sinedrionu.

"Sinedrion"[15] je jevrejski sud, a "raka" (pogrdan) izraz za "ti"; kao kada nekoga hoćemo

prezrivo da oteramo, pa po obiĉaju kaţemo "hej ti, beţi odavde". Gospod nam ovo govori s

namerom da nas nauĉi da budemo paţljivi i u najmanjim stvarima, te da poštujemo jedni druge.

Neki govore da je "raka"[16] sirijska reĉ koja oznaĉava prezrenog ĉoveka, ništariju. Onaj, dakle,

koji vreĊa svoga brata nazivajući ga ništarijom biće kriv pred Saborom svetih Apostola kada

sednu da sude dvanaest plemena.

A ko reĉe: "Budalo!" biće kriv paklu ognjenome. [17]

Mnogi govore i misle da je ova osuda teška i surova. Ali, nije tako. Jer kako nije dostojan pakla

onaj koji brata svoga lišava razuma i pameti, to jest, onoga ĉime se mi razlikujemo od ţivotinja?

Ko vreĊa i poniţava, taj ljubav razara, a sa razaranjem ljubavi nestaju i sve druge vrline, koje

jedino na ljubavi opstaju. Koji vreĊa (brata svoga), uništavajući ljubav ruši sve vrline, zato je

dostojan pakla ognjenog.






23-24. Ako, dakle, prineseš dar svoj ţrtveniku, i ondje se sjetiš da brat tvoj ima nešto protiv

tebe, ostavi ondje dar svoj pred ţrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa

onda doĊi i prinesi dar svoj.

Bog se odriĉe Svoje vlastite ĉasti, samo da bismo mi ţiveli u ljubavi. Zato kaţe: "Ako brat tvoj

ima nešto protiv tebe", i ne dodaje ništa više. Dakle, imao on opravdano nešto protiv tebe ili ne,

pomiri se s njim. Nije rekao: "Ako ti imaš nešto protiv njega", već "ako on ima nešto protiv

tebe", postaraj se da ga uĉiniš svojim prijateljem. Zapoveda ti da ostaviš svoj dar kako bi te

obavezao da se izmiriš, jer ako hoćeš da prineseš dar, moraš se prvo pomiriti s bratom.

Istovremeno, Gospod pokazuje da je ljubav istinska ţrtva.

25-26. Miri se sa suparnikom svojim brzo, dok si na putu s njim, da te suparnik ne preda

sudiji, a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. Zaista ti kaţem: Nećeš izići

odande dok ne daš do poslednjega novĉića (kodranta).

Neki misle da je "suparnik" Ċavo, a "put" ţivot.[18] Prema tome, Gospod nas opominje: "Dok si

još u ovome ţivotu razduţi se sa Ċavolom, kako kasnije on ne bi mogao da te kao svog duţnika

optuţi zbog greha i ne preda te na muĉenje, gde ćeš odgovarati i za najmanju pogrešku, jer jedan

kodrant vredi dve lepte." Ra-zumi, takoĊe, da se ove reĉi odnose i na suparnike u ovome svetu, te

da nas Gospod upozorava da se ne sudimo s njima i ne uda-ljavamo od boţanskih dela. Pa ĉak i

da ti se uĉini nepravda, ne idi na sud, već se izmiri "na putu", kako ne bi gore postradao od moći

svoga suparnika.

27. Ĉuli ste kako je kazano starima: Ne ĉiii preljubu. [19]

Jedno je preljuba, a drugo blud. Preljuba je greh sa udatom ţenom, a blud sa neudatom.

28. A ja vam kaţem da svaki koji pogleda na ţenu sa ţeljom za njom, već je uĉinio preljubu

s njom u srcu svome.



To znaĉi da je u svome srcu već uĉinio zlo onaj koji stoji i znatiţeljno posmatra ţenu,

raspaljujući poţudu gledanjem, pa je opet gleda kako bi je još više ţeleo. Ali, šta ako svoju ţelju

ne sprovede u delo, jer mu se nije pruţila prilika? Krivica se time ne umanjuje, jer da je imao

priliku, odmah bi ostvario svoju zlu nameru. Dobro znaj, da ako smo poţeleli ţenu, a potom bili

spreĉeni da uĉinimo greh, jasno je da nas je saĉuvala blagodat. Ali i ţene, ako se urede da bi

privukle druge, ĉak i ako u tome ne uspeju, krive su zato što su nalile otrova u ĉašu, iako ga niko

nije popio.

29-30. Ako te oko tvoje desno sablaţnjava, iskopaj ga i baci od sebe; jer ti je bolje da

pogine jedan od udova tvojih nego li sve tijelo tvoje da bude baĉeno u pakao. Ako li te

desna ruka tvoja sablaţnjava, odsijeci je i baci od sebe; jer ti je bolje da pogine jedan od

udova tvojih nego li da sve tijelo tvoje bude baĉeno u pakao.

Kada ĉuješ za "oko" ili "ruku", nemoj mi-sliti da se govori o delovima tela, jer u tom sluĉaju ne

bi rekao "desno oko" i "desna ruka". Gospod ovde govori o onima za koje mislimo da su nam

prijatelji, a nanose nam štetu; na pri-mer, neki mladić ima prijatelje bludnike i njihov loš uticaj

nanosi mu štetu. Takve, dakle, "odseci" od sebe, jer ćeš moţda tako spasiti i njih, ako se urazume

i poznaju svoj greh. Ne uspeš li da spaseš njih, spasićeš barem sebe. Ako, meĊutim, nastaviš da

se druţiš s njima propašćeš i ti i oni.

31. Tako je kazano: Ko otpusti ţenu svoju, neka joj da knjigu otpusnu.

U Zakonu svom Mojsej nareĊuje[20]: ako ko mrzi ţenu svoju, da se odvoji od nje, da se ne bi

desilo nešto gore, jer ko mrzi moţe u mrţnji ubiti ţenu svoju. Otpuštajući svoju ţenu muţ je bio

duţan da joj da otpusnicu, koja se (ovde) zove "otpusna knjiga", kako se posle razvoda ona

nikada ne bi vratila njemu, kao i da ne bi nastao razdor kada muţ stane da ţivis drugom (ţenom).

32. A ja vam kaţem da svaki koji otpusti ţenu svoju, osim zbog preljube, navodi je da ĉini

preljubu; i koji se oţeni otpu štenicom, preljubu ĉini. [21]

Gospod ne narušava Mojsejev Zakon, već ispravlja, zabranjujući muţu da bez razloga mrzi svoju

ţenu. Ako je otpusti zbog valjanog razloga, to jest, zbog preljube, neće biti osuĊen. Ako li je pak

otpusti ne zbog preljube, biće osuĊen, jer je time navodi na preljubu. No i onaj koji je uzme k

sebi takoĊe je preljubnik, jer da je nije uzeo, ona bi se moţda vratila svome preĊašnjem muţu i



pokorila mu se. Hrišćanin mora da bude mirotvorac prema drugim ljudima, a pogotovo prema

svojoj ţeni.

33. Još ste ĉuli kako je kazano starima: Ne kuni se krivo, a ispuni što si se Gospodu zakleo.

Drugim reĉima, kada daješ zakletvu govori istinu.

34-35. A ja vam kaţem: Ne kunite se nikako; ni nebom, jer je prijesto Boţiji; ni zemljom,

jer je podnoţje nogama NJegovim; ni Jerusalimom, jer je grad velikoga Cara.

Pošto su Jevreji ĉuli da je Bog rekao: "Nebo je presto moj i zemlja podnoţje nogama

Mojim",[22] imali su obiĉaj da se zaklinju nebom i zemljom. Zabranjujući im to, Gospod ne

kaţe: "Ne kunite se tako, jer je nebo prekrasno i veliĉanstveno, a zemlja korisna", već im umesto

toga veli: "Ne kunite se njima, jer je nebo presto Boţji, a zemlja podnoţje nogama NJegovim."

On ih opominje kako ne bi pali u idolopoklonstvo i napravili bogove od ovih stihija kojim se

kunu, kao što se to ranije dešavalo.

36. Ni glavom svojom ne kuni se, jer ne moţeš ni dlaku jednu bijelom ili crnom uĉiniti.

Sam Bog se kune Sobom, zato što nikome nije podreĊen. Ali kako mi, koji nemamo vlast nad

sobom, moţemo da se kunemo svojom glavom? Ona je vlasništvo drugoga. Ako misliš da tebi

pripada, promeni onda, ako moţeš, jednu dlaku na njoj!

37. Dakle, neka bude rijeĉ vaša: da, da; ne, ne.

Da ne bi govorio: "Kako će mi onda poverovati?" Hristos kaţe: "Verovaće ti ako uvek budeš

govorio istinu i nikada se ne budeš kleo." Jer, niko ne izaziva toliko nepoverenje kao onaj koji se

olako kune.


A što je više od ovoga, od zloga je.

Gospod kaţe da sve što je u zakletvi vnše od "da" ili "ne", dolazi od Ċavola. Ali, reći ćeš: "Da li

je onda Zakon Mojsejev, koji nareĊuje da se kunemo, bio rĊav?[23] " Znaj da u ono vreme nije

bilo zlo zakleti se, ali posle Hrista jeste. Tako je i sa obrezanjem i uopšte sa svim jevrejskim

obiĉajima. Odojĉetu priliĉi da sisa na grudima majke, dok je to sramota za odraslog ĉoveka.

Ĉuli ste da je kazano: Oko za oko, i zub za zub.[24]

Zakon je iz snishoĊenja dopuštao odmazdu, kako ljudi ne bi ĉinili zlo jedni drugima zbog straha

da im ne bude uzvraćeno.

A ja vam kaţem da se ne protivite zlu, nego, ako te ko udari po desnom obrazu tvom,

okreni mu i drugi.

Kada kaţe "zlo", misli na Ċavola, koji deluje kroz ljude. Zar ne treba da se protivimo Ċavolu? Da,

treba, ali ne tako što ćemo istom merom uzvratiti svome bliţnjem, već trpljenjem. Vatra se ne

gasi vatrom nego vodom. Nemoj misliti da je ovde reĉ samo o udarcu u obraz, već o svakoj vrsti

nepravde.

40-41. I koji hoće da se sudi s tobom i košulju tvoju da uzme, podaj mu i haljinu.

Ako te odvuĉe na sud i stane ti dosaĊivati, uz ono što traţi, podaj mu i haljinu.

I ako te ko potjera jednu milju,[25] idi s njim dvije.

"Ali, šta to govorim", kaţe Gospod, "kakvu košulju i haljinu? I samo telo svoje podaj onome koji

te nepravedno vuĉe na sud, te uĉini i više od onoga što od tebe traţi.




42. Koji ište u tebe, podaj mu; i koji hoće od tebe da pozajmi, ne odreci mu.

Podaj mu, makar on bio neprijatelj, prijatelj ili nevernik, bilo da traţi novac ili kakvu drugu

pomoć. "Pozajmiti" ovde misli jednostavno bez kamate, jer su i u Zakonu davali bez kamate.

[26]

43-44. Ĉuli ste da je kazano: LJubi bliţnjega svojega, i mrzi neprijatelja svojega.[27] A Ja

vam kaţem: LJubite neprijatelje svoje.

Ovde je Gospod došao do vrhunca vrlina, jer šta je veće od ljubavi prema neprijateljima? To nije

nemoguće postići. Mojsej i Pavle ljubili su više od sebe samih Jevreje koji su besnili protiv njih,

a i svi svetitelji imali su ljubavi prema svojim neprijateljima.

Blagosiljajte one koji vas kunu, ĉinite dobro onima koji vas mrze i molite se za one koji vas

vrijeĊaju i gone.

NJih treba da smatramo svojim dobroĉiniteljima, jer svaki koji nas progoni i kuša, olakšava nam

kaznu koja nas ĉeka zbog naših grehova. Osim toga, Bog će nam zato dati veliku nagradu. Zato

poslušaj šta kaţe:

Da budete sinovi Oca svojega koji je na nebesima; jer On svojim suncem obasjava i zle i

dobre; i daje daţd na pravedne i nepravedne:

Vidiš li koliko ti blago donosi onaj koji te mrzi i zlostavlja, samo ako hoćeš da pretrpiš? Pod

"daţdom" i "suncem" razumi znanje i uĉenje, jer Bog sve prosvetljuje i uĉi.

Jer ako ljubite one koji vas ljube, kakvu platu imate? Ne ĉine li tako i carinici?



Zadrhtimo od straha, jer nismo sliĉni ĉak ni carinicima,[28] pošto mrzimo i one koji nas ljube.

47-48. I ako pozdravljate samo braću svoju, šta odviše ĉinite? Ne ĉine li tako i neznabošci?

Budite vi, dakle, savršeni, kao što je savršen Otac vaš nebeski. [29]

Onaj koji jedne ljubi kao prijatelje, a druge mrzi, nije savršen. Savršenstvo je ljubiti sve ljude

(jednako)

NAPOMENA:

1. Po uĉenju Svetih Otaca, telo nije samo privremeno obitalšpte duše, niti tamnica u kojoj je

duša nakon pada zarobljena i koje se treba osloboditi, već je i ono pozvano na

preobraţenje, oboţenje i veĉni ţivot. Bez Vaskrsenja tela, duše ne bi mogle da osete

punoću blaţenstva budućeg veka. U Svetom Pismu se jasno vidi da su telesne bolesti

posledica duhovne raslabljenosti i greha. Gospod, kao istinski lekar, ne leĉi samo bolest

tela već isceljuje i glavni uzrok telesne bolesti, ogrehovljenost duše

2. Blaţeni Avgustin kaţe da je Gospod sada sam otvorio usta, dok je u Starom Zavetu

obiĉavao da otvara usta proroka (O besedi na Gori, Migne, P.L. t. 34)

3. Ps.1:1

4. Blaţeni su, dakle oni koji su "bogobojaţljivi i smireni duhom."

5. Sveti Oci nas uĉe da su strasti naše prirodne, bogomdane energije, koje su deformisane

grehom. Cilj našeg duhovnog ţivota nije, dakle, postizanje stanja neosetljivosti, već

bestrašća, koje ne podrazumeva odsustvo strasti, već preusmeravanje naših prirodnih

energija prema bogomdanom cilju i stiacnju vrlina (Evagrije Pontijski smatra da je

bestrašće neodvojivo od ljubavi, dok Dijadoh Fotiĉki govori o "ognju bestrašća"). Prema

tome, dobro je bogatiti se, ali ne materijalnim blagom, već Bogom. Dobro je gneviti se,

ali na na bliţnjega svoga, već na greh i grehovne pomisli. Dobro je voleti slavu, ali ne

prolaznu i sujetnu slavu ovoga sveta, već nebesku slavu koja se stiĉe smirenjem i

sluţenjem drugima.



6. Prep. Justin Ćelijski u svom tumaĉenju EvanĊelja od Mateja piše: "Celomudrije je vrlina

koja ne dopušta da se u duši ĉovekovoj zadrţi i nastani rĊava misao, rĊavo osećanje,

rĊava ţelja. Od svega toga duša treba da je zdrava, cela, ĉista. Stoga je najbolje prevesti

sa zdravoumlje, celoumlje. Zlatoust ovu vrlinu naziva - sveopšta vrlina", (Ibid, str. 145).

7. U Svetom Pismu pojam "srca" ima mnogo šire znaĉenje nego što to ima u današnje

vreme. Srce je duhovno središte ĉovekovog bića. Ono nije samo organ emocija, već i

gnoseološki organ. U Bibliji moţemo videti da srce moţe da "misli", "razume",

"zamišlja", "pamti". Srce moţe da "odluĉuje". Svetootaĉka, tradicija srce smatra i

glavnim organom bogopoznanja. Otuda se u EvanĊelju i kaţe: "Blaţeni ĉisti srcem, jer će

Boga videti", pošto poznanje Boga u biblijskoj tradiciji nije stvar intelektualne spoznaje

racionalnog uma, već "viĊenje" Boga ĉistim srcem, Onakvog kakav jeste i sjedinjenje sa

NJim.

8. Up. 2.Kor. 5:18

9. U Svetom Pismu iamo nekoliko sluĉajeva samoubistava: Saula, cara izrailjskog (up.

1.Car. 31:4-5; 1 Dn. 10:4-5); Ahitofela (up. 2. Car 17:23); cara Zimrija (up. 3.Car. 16:18)

i Jude (up. Mt. 27:5; D.Ap. 1:18).

10. 1. Pet. 2:22

11. Grĉko slovo "jota" (jevr. jodh). To je najmanje slovo jevrejskog alfabeta i simvol je

neĉeg malog i neznatnog. U grĉkom sistemu brojeva, jota praćena akcentom - oznaĉava

broj 10 koji je simvol deset Boţijih zapovesti.

12. Jov. 1:1

13. Up. 1.Mojs. 9:5-6; 2.Mojs. 20:13; 5.Mojs. 5:17

14. D.ap. 13:6-12; 23: 2-3

15. Sinedrion, skupština (jev. Sanhedrin); sastojao se od 71 ĉlana i ĉinili su ga knjiţevnici,

starešine, istaknuti ĉlanovi svešteniĉkih porodica i prvosveštenik koji je bio

predsedavajući. Sinedrion je imao ulogu suda pošto su Rimljani Jevrejima ostavili sudsku

autonomiju i mogao je da donese sve presude, ukljuĉujući i smrtnu kaznu, iako je za

njeno izvršenje bila potrebna saglasiost rimskog prokuratora. Sinedrionom se nije

nazivao samo Sanhedrin već i svaki lokalni savet koji je imao ulogu mesnog suda.

16. Jev. reyk. Reĉ je o uvredi koja je bila uobiĉajena u to vreme.

17. U Novom Zavetu se pakao najĉešće naziva reĉju "geena".To je reĉ jevrejskog porekla,

koja oznaĉava dolinu (sina) Hinomova (jev. ge-henna, Ge-Hinnom). Ova dolina se nalazi

juţno od Jerusalima gde je bacano Ċubre i spaljivane mrgve ţivotinje. Otuda je ova

dolina postala simvol veĉne kazne.

18. Bl. Avgustin smatra da reĉ "suparnik" oznaĉava "Boţju zapovest", koja se protivi onima

koji ţele da greše. Dakle, treba se pomiriti sa Boţjom zapovešću dok je vreme, da ne

bismo bili predani na veĉno muĉenje. Prepodobni Dorotej Gaski u svojim poukama (3, 3)

suparnikom naziva savest jer se stalno suprotstavlja našoj zloj volji. Ipak, većina drevnih

tumaĉa smatra da je suparnik - Ċavo, kako se i kaţe u 1.Pet. 5,8.

19. Up. 2.Mojs. 20:14; 4.Mojs. 20:10; 5.Mojs. 5:18

20. Uporedi 5 Moj. 24, 1-4. Po jevrejskim zakonima jedino je muţ mogao otpustiti ţenu, dok

ţena nije imala pravo da samovoljno ostavi svoga muţa. Prilikom razvoda ţena bi

dobijala tzv. otpusnu knjigu. Ovaj zakon je omogućavao ţeni da se preuda, i pravno je

štitio od njenog bivšeg muţa, ako bi on poţeleo da je ponovo uzme k sebi

21. U Hristovo vreme meĊu knjiţevnicima postojali su razliĉiti stavovi o ovom pitanju. Rabi

Šamaj je tvrdio da je preljuba jedini razlog za razvod, dok je rabi Hilel bio liberalniji i

smatrao je da reĉi iz 5 Moj. 24:1 mogu odnositi na više razloga. IzmeĊu ostalog, tvrdio je

da se ţena moţe otpustiti ako loše kuva.

22. Is. 66:1

23. 5.Mojs. 6:13; 10:20

24. 2.Mojs. 21:22-27; 3.Mojs. 24:19-20; 5.Mojs. 19:19

25. Jedna rimska milja iznosila je oko 1.5 kilometara

26. Up. 2.Mojs. 22:25; 3.Mojs. 25:36-37; 5.Mojs. 23:19-20

27. 3.Mojs. 19:18; 5.Mojs. 23:6

28. Carinike su u ono vreme prezirali ne samo Jevreji već i drugi narodi, zato što su ĉesto bili

pohlepni, surovi i nepošteni u vršenju svoga posla.

29. Kod Luke (6: 33-36) nalazimo na dopunske pouke koje su u vezi sa ovim pomenutim.

Glava šesta

sadrţaj

Nastavak Besede na Gori: o milostinji, o molitvi Oče naš, o praštanju, postu, istinskom

bogatstvu, služenju Bogu i uzdanju u Oca Nebeskog

1. Pazite da milostinju svoju ne ĉinite pred ljudima da vas oni vide; inaĉe plate nemate od

Oca svojega koji je na nebesima.

Pošto ih je doveo do ljubavi kao najveće vrline, Gospod sada govori o sujeti koja se prikrada

dobrim delima. Pogledaj šta kaţe: "Pazite"; kao da govori o nekoj strašnoj zveri i upozorava te

da paziš da te ona ne rastrgne. Ako daješ milostinju "pred ljudima", i to ne radiš da bi te oni

videli, nećeš biti osuĊen. Ali, ako to ĉiniš radi sujete, bićeš osuĊen ĉak i ako podaš milostinju

tajno u svojoj sobi, jer Bog kaţnjava ili nagraĊuje našu nameru.

2. Kada, dakle, daješ milostinju, ne trubi pred sobom, kao što ĉine licemjeri po sinagogama

i po ulicama da ih ljudi hvale.

Licemeri nisu imali trube, već ovde Gospod ismeva njihovu nameru, pošto su oni ţeleli da

rastrube (pred ljudima) svoje milosrĊe. "Licemeri" su oni koji nastoje da se predstave drugaĉijim

nego što zapravo jesu. Tako se oni pokazuju kao milostivi, iako nisu takvi.

Zaista vam kaţem: Primili su platu svoju:

Sva će im plata biti pohvala koju su primili od ljudi.

3. A ti kad ĉiniš milostinju, da ne zna ljevica tvoja šta ĉini desnica tvoja.

Ţeleći da naglasi svoje reĉi, Gospod kaţe: "Ako je moguće, sakrij i od samog sebe da si dao

milostinju." U drugom smislu, "levica" oznaĉava sujetu, a "desnica" milostinju. Dakle, "da ne

zna sujeta za tvoju milostinju".

4. Da bi milostinja tvoja bila u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.

Kada? Kada sve bude otkriveno i javno, i tada ćeš još više biti proslavljen.

5. I kada se moliš Bogu, ne budi kao licemjeri, koji rado po sinagogama i na raskršću ulica

stoje i mole se da ih videljudi. Zaista vam kaţem: Primili su platu svoju.

Licemerima naziva i one ljude koji misle da sluţe Bogu, a u stvari sluţe ljudima. Od njih će zato

i primiti svoju platu.

6. A ti kada se moliš, uĊi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je

u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.

"Šta, dakle; zar ne treba da se molim u crkvi?" I te kako treba, ali sa ispravnim nastrojenjem srca,

a ne radi pokazivanja. Ne smeta molitvi mesto, već naĉin i namera s kojom se molimo. Mnogo je

i onih koji se tajno mole da bi ugodili ljudima. [1]


7. A kada se molite, ne praznoslovite kao neznabošci. "Praznosloviti" znaĉi traţiti u molitvi

svetske stvari, kao što su slava, bogatstvo ili pobeda. Ova reĉ[2] (na grĉkom jeziku oznaĉava

nerazgovetan, deĉiji govor. Zato pazi da ne praznosloviš (u molitvi).

Jer oni misle da će za mnoge rijeĉi svoje biti uslišeni. Nisu nam potrebne duge molitve već

kraće i uĉestalije. Bolje je izgovoriti manje reĉi, ali zato biti istrajniji u molitvi.

8. Ne budite, dakle, sliĉni njima; jer zna Otac vaš šta vam treba prije no što zaištete od

njega. Cilj molitve nije da nauĉimo Boga šta nam je potrebno, već da odvojimo svoj um od

ţitejskih stvari i da dobijemo duhovne koristi od razgovora s Bogom.

9. Ovako, dakle, molite se vi: Oĉe naš koji si ia nebesima.

Jedno je zavet, a drugo molitva. Zavet je obećanje koje dajemo Bogu, na primer, kada se

zavetujemo da ćemo se uzdrţavati od vina ili neĉeg drugog. Molitva je, meĊutim, traţenje nekog

dobra od Gospoda. Kada kaţe: "Oĉe", Hristos ti pokazuje kakvog si se blaga udostojio, postavši

sin Boţji (po blagodati). A kada kaţe: "na nebesima" pokazuje ti otadţbinu tvoju i oĉinski dom.

Ako hoćeš da Boga imaš za Oca, onda gledaj u nebo, a ne u zemlju. Ne govori "Oĉe moj", nego

"Oĉe naš", jer si duţan da na sve ljude gledaš kao na svoju braću, decu jednog Oca (nebeskog).

Da se sveti Ime Tvoje:

Ovo znaĉi: uĉini nas svetim da bi se i Ti proslavljao kroz nas. Jer, kao što se Bog huli preko

mene, tako neka se kroz mene i "sveti", to jest, neka se slavi kao Svet.

10. Da doĊe carstvo tvoje, to jest, drugi dolazak (Gospodnji).

Samo onaj koji ima ĉistu savest moli se da doĊe Vaskrsenje i sud.


Da bude volja tvoja i na zemlji kao na nebu.

"Nauĉi nas da vršimo volju Tvoju kao što je vrše anĊeli na nebu."

11. Hljeb naš nasušni daj nam danas.

Kaţe: "nasušni",to jest, hleb koji nam je potreban za odrţanje ţivota i telesnog zdravlja. Ovim

nas uĉi da odbacimo svaku brigu za sutra. "Hleb nasušni" je takoĊe Telo Hristovo, pa se zato

molimo da se njime priĉešćujemo bez osude.

12. I oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo duţnicima svojim.

Pošto grešimo i posle krštenja, molimo se Bogu da nam oprosti, i to da nam oprosti kao što i mi

opraštamo "duţnicima svojim". Ako budemo zlopamtili, Gospod nam neće oprostiti, jer On

gleda na nas, i kako mi ĉinimo drugima, tako će i On uĉiniti nama.

13. I ne uvedi nas u iskušenje.

Mi ljudi smo slabi i zato ne treba da trĉimo u iskušenja. Ako smo već pali, treba da se molimo da

nas iskušenje potpuno ne savlada. Za onoga koga je iskušenje pobedilo i savladalo kaţemo da je

pao u "jamu iskušenja". To se ne odnosi na onoga koji je pao, ali je ipak uspeo da pobedi

iskušenje.

No izbavi nas od zloga:

Nije rekao od zlih ljudi, jer nam zlo ne ĉine ljudi, već Ċavo.

Jer je tvoje carstvo i sila i slava u vijekove. Amin. [3]

Gospod nas hrabri, jer ako je naš Otac Car, silan i slavan, tada ćemo sigurno pobediti zloga i

naposletku biti proslavljeni.

14. Jer ako oprostite ljudima sagrešenja njihova, oprostiće i vama Otac vaš nebeski.

Opet nas uĉi da ne pamtimo zlo. Podseća nas na Oca, kako bi se postideli NJega, jer smo deca

takvoga Oca, a ponašamo se kao divlje zveri.

15. Ako li ne oprostite ljudima sagrešenja njihova, ni Otac vaš neće oprostiti vama

sagrešenja vaša: Ništa toliko ne mrzi krotki Gospod kao nemilosrĊe.

16. A kad postite, ne budite sumorni kao licemjeri; jer oni natmure lica svoja da se pokaţu

ljudima kako poste. Zaista vam kaţem: Primili su platu svoju.

"Natmuriti lice" znaĉi pobledeti u licu, kako ono ne bi izgledalo onakvo kakvo jeste, već

sumorno i mraĉno.

17-18. A ti kada postiš, namaţi glavu svoju,[4] i lice svoje umij, da te ne vide ljudi gdje

postiš, nego Otac tvoj koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno.

Nekada su se ljudi u znak radosti mazali uljem posle kupanja. Tako i ti ĉini i budi radostan kada

postiš. "Ulje" još oznaĉava milosrĊe, a naša "glava" je Hristos, koga treba pomazivati delima

milosrĊa, a "lice", to jest, ĉula, omivati suzama pokajanja. [5]




19-21. Ne sabirajte sebi blaga na zemlji, gdje moljac i rĊa kvari, i gdje lopovi potkopavaju i

kradu; nego sabirajte sebi blaga na nebu, gdje ni moljac ni rĊa ne kvari, i gdje lopovi ne

potkopavaju i ne kradu.

Pošto je izobliĉio bolest sujete, sada govori o nesticanju, jer ljudi upravo zbog sujete skupljaju

više nego što im je potrebno. Pokazuje nam da su zemaljska blaga beskorisna, jer odeću i hranu

kvare moljac i rĊa, dok zlato i srebro kradu lopovi. A onda, da Mu niko ne bi prigovorio kako ne

bivaju svi ljudi pokradeni od lopova, Gospod kaţe: "Pa ĉak i da se ništa od toga ne dogodi, samo

to što ste zarobljeni brigom o bogatstvu, velika je muka." Zato im kaţe:

Jer gdje je blago vaše, ondje će biti i srce vaše.

22-23. Svjetiljka tijelu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, sve će tijelo tvoje svijetlo

biti. Ako li oko tvoje kvarno bude, sve će tijelo tvoje tamno biti. Ako je, dakle, svjetlost

koja je u tebi, tama, kolika je tek tama!

To znaĉi ako opteretiš svoj um brigom o prolaznim stvarima ugasićeš svetiljku i pomraĉiti svoju

dušu. Kao što zdravo oko prosvetljuje telo, a kvarno i bolesno ga pomraĉuje, tako i brige (ovoga

sveta) oslepljuju um. A kada se um pomraĉi, pomraĉuje se i cela duša, a s njom još više i telo.

24. Niko ne moţe dva gospodara sluţiti.

Dvojicom gospodara naziva one koji daju meĊusobno protivne zapovesti. Takvi su gospodari

Bog i mamon.[6] Mi od Ċavola pravimo svoga gospodara, kao što od svoga stomaka pravimo

sebi boga, iako je u stvari Gospod naš jedini i istiniti Bog i gospodar, dok je mamon nepravda.

Jer ili će jednoga mrziti, a drugoga ljubiti; ili će se jednoga drţati, a drugoga prezirati. Ne

moţete sluţiti Bogu i mamonu:


Vidiš li da je nemoguće bogatom i nepravednom ĉoveku da sluţi Bogu, jer ga njegovo

koristoljublje udaljuje od Boga?

25. Zato vam kaţem: Ne brinite se dušom svojom šta ćete jesti, ili šta ćete piti; ni tijelom

svojim u šta ćete se odjenuti.

Zašto nam ovo govori? Zato, što briga o prolaznim stvarima udaljuje ĉoveka od Boga. Duša ne

moţe da jede jer je bestelesna, ali Gospod ovo kaţe drţeći se uobiĉajenog naĉina govora.

Oĉigledno je da duša ne moţe da boravi u telu, ako se ono ne hrani. Gospod nas ne spreĉava da

radimo, već nam zabranjuje da se potpuno predamo svojim brigama i tako zanemarimo Boga.

Treba obraĊivati zemlju, ali i raditi na svojoj duši.

Nije li duša preteţnija od hrane, i tijelo od odijela?

Zar nam neće dati hranu i odeću Gospod, koji nam je dao ono što je preteţnije od toga, stvorivši

nam dušu i telo.

26. Pogledajte na ptice nebeske kako ne siju, niti ţanju, ni sabiraju u ţitnice; pa Otac vaš

nebeski hrani ih. Niste li vi mnogo preteţniji od njih.

Iako je mogao da navede primer Ilije i Jovana (Preteĉe), On spominje ptice, da bi nas postidio,

jer smo postali beslovesniji od njih. Gospod ih hrani tako što im je dao prirodni nagon da sakupe

hranu.

27. A ko od vas brinući se moţe pridodati rastu svome lakat jedan!

Ovo znaĉi da iako se mnogo brineš, ništa ne moţeš uĉiniti, ako to nije po volji Boţjoj. Zašto

onda sebe muĉiš bez razloga?

28-29. I za odijelo što se brinete? Pogledajte na krinove u polju kako rastu; ne trude se niti

predu. Ali ja vam kaţem da se ni Solomon u svoj slavi svojoj ne odjenu kao jedan od njih.

Gospod nas posramljuje ne samo preko beslovesnih ptica već i preko krinova koji venu. Kada je

Bog tako ukrasio cveće kome to nije potrebno, koliko će tek pre zadovoljiti našu potrebu za

odećom? On nam pokazuje da koliko se god mi brinuli, nikada se nećemo tako lepo obući kao

krinovi u polju. Ĉak ni premudri i preslavni Solomon, za sve vreme svoga carevanja, nikada se

nije tako obukao.

30. Pa kad travu u polju, koja danas jeste a sutra se u peć baca, Bog tako odijeva; a kamoli

vas, malovjerni?

Iz ovoga moţemo da nauĉimo da se ne treba brinuti o spoljašnjoj lepoti, jer to priliĉi prolaznom

cveću. Zato su oni koji sebe ukrašavaju nalik na travu. "Ali, vi ste, kaţe, slovesna stvorenja

kojima je Bog sazdao dušu i telo." "Malovjerni" su svi oni koji se brinu (za prolazne stvari), jer

kada bi imali savršenu veru u Boga, ne bi se o tome toliko brinuli.

31-32. Ne brinite se, dakle, govoreći: šta ćemo jesti, ili šta ćemo piti, ili ĉime ćemo se

odjenuti? Jer sve ovo neznabošci ištu.

Ne zabranjuje nam, dakle, da jedemo, već da govorimo: "Šta ćemo jesti!" Bogati uveĉe govore:

"Šta ćemo sutra jesti?" Vidiš da zabranjuje prejedanje i neumerenost.

32-33. A zna i Otac vaš nebeski da vama treba sve ovo. Nego ištite najprije Carstvo Boţije, i

pravdu njegovu, i ovo će vam se sve dodati.

Carstvo Boţje je uţivanje (veĉnih) blaga. Ono se stiĉe pravednošću. Onome koji traţi duhovna

blaga, Gospod, u svojoj velikodušnosti, daje i telesna.

34. Ne brinite se, dakle, za sutra; jer sutra brinuće se za se. Dosta je svakome danu zla

svoga;

To jest, nevolje i muke svoje. Dosta ti je da se trudiš i muĉiš za danas. Ako se još budeš brinuo

za sutra, i stalno sebe opterećivao telesnim stvarima kada ćeš imati vremena za Boga?

NAPOMENA:

1. Sveti Oci ĉesto pišu o strasti ĉovekougodništva koja podrazumeva ĉinjenje vrlinskih dela

da bi se dopali ljudima i od njih dobili pohvalu ili neku materijalnu korist. (up. Gal. 1:10)

2. Reĉ oznaĉava brz i neartikulisan govori i ĉesto ponavljanje, dakle, brbljanje,

praznoslovlje. U religijama neznaboţaĉkih naroda molitve su ĉesto bile deklamovane

brzo i neartikulisano.

3. Postoji mišljenje da su ove reĉi naknadno ušle u tekst EvanĊelja. NJih ne nalazimo u

najranijim rukopisima Vulgate. Bile su nepoznate Tertulijanu, Kiprijanu, Origenu, Kirilu

Jerusalimskom, Jeronimu, Avgustinu, Grigoriju Niskom i drugim ocima. Evtimije

Zigaben je mišljenja da su ih dodali tumaĉi ili prepisivaĉi, pošto ih u crkvenom

bogosluţenju izgovara sveštenik nakon proĉitane molitve Gospodnje.

4. Up. Is. 61:3

5. Ovde Gospod pokazuje da post nije samo telesno uzdrţavanje od hrane i pića, već

istovremeno podrazumeva trud u delima milosrĊa , oĉišćenje ĉula pokajanjem, kao i

odsustvo svakog licemerja i sujete.

6. Reĉ aramejskog porekla koja oznaĉava bogatstvo i pohlepu. Reĉ je o personifikaciji

srebroljublja.

Glava sedma

sadrţaj

Kraj Besede na Gori: o neosuđivanju bližnjih,

čuvanju svetinje i postojanosti u molitvi,

o uskim vratima i tesnom putu, o lažnom izvršenju zapovesti Hristovih

1. Ne sudite, da vam se ne sudi. [1]

Gospod ne zabranjuje da ispravljamo druge, već da ih osuĊujemo. Dok je ispravljanje na korist

bliţnjih, osuĊivanjem ih ismevamo i preziremo, jer sami imajući velike grehove, osuĊujemo

druge koji su manje grešni od nas i koje će suditi Bog.

2-5. Jer kakvim sudom sudite, onakvim će vam se suditi; i kakvom mjerom mjerite,

onakvom će vam se mjeriti. A zašto vidiš trun u oku brata svojega, a brvno u oku svome ne

osjećaš? Ili, kako ćeš reći bratu svojemu: stani da ti izvadim trun iz oka tvoga; a eto brvno

u oku tvome? Licemjere, izvadi najprije brvno iz oka svoga, pa ćeš onda vidjeti izvaditi

trun iz oka brata svojega.

Onaj koji ţeli da ispravi druge mora sam da bude besprekoran. Ako on ima "brvno" u oku

svome, to jest velike i javne grehove, a prekoreva drugoga, koji u oku ima samo "trun", uĉiniće

ga još bestidnijim u svome grehu. Gospod nam pokazuje da onaj koji mnogo greši nije u stanju

da jasno vidi greh brata svoga, jer kako će ĉovek koji ima "brvno" u oku videti (grehove) ĉoveka

koji je manje sagrešio.

6. Ne dajte svetinje psima; niti bacajte bisera svojih pred svinje, da ih ne pogaze nogama

svojim, i okrenuvši se ne rastrgnu vas. [2]

"Psi" su nevernici, a "svinje" vernici koji vode neĉist i sraman ţivot. Zato ne treba priĉati o

tajnama vere pred nevernicima, niti govoriti prekrasne i skupocene reĉi bogoslovlja pred

neĉistima. "Svinje" će prezreti i pogaziti ono što smo rekli, a "psi" će se okrenuti i rastrgnuti nas.

To rade takozvani filosofi, jer kada ĉuju da je Bog raspet, rastrţu nas svojim silogizmima,

mudrujući da tako nešto nije moguće.

7-8. Ištite, i daće vam se; traţite, i naći ćete; kucajte, i otvoriće vam se. Jer svaki koji ište,

prima; i koji traţi nalazi; i koji kuca, otvoriće mu se.



U prethodnim poukama, Gospod nam je predao velike i teške zapovesti. Ovde nam pokazuje

kako se one izvršavaju uz pomoć neprestane molitve. Rekao je: "Ištite", dakle, neprestano traţite,

a ne "jednom zatraţite". Posle toga, Svoje reĉi potvrĊuje primerom iz svakodnevnog ţivota:

9-10. Ili koji je meĊu vama ĉovjek u koga ako sin njegov zaište hljeba, kamen da mu da? Ili

ako ribe zaište, da mu da zmiju?

Ovde nas uĉi da nije potrebno samo da uporno traţimo, već i da traţimo ono što nam je na korist.

"Kada vam deca", kaţe, "traţe ono što im je potrebno, hleb i ribu, vi im dajete ono što ţele. Tako

i vi, traţite ono što je duhovno, a ne telesno."

11. Kada, dakle, vi zli budući, umijete dare dobre davati djeci svojoj, koliko će više Otac

vaš nebeski dati dobra onima koji mu ištu?

LJude naziva zlim, uporeĊujući ih sa sve dobrim Bogom. Naša je priroda dobra, jer je Bog takvu

stvorio, ali zli postajemo svojom slobodnom voljom.

12. Sve, dakle, što hoćete da ĉine vama ljudi, tako ĉinite i vi njima: jer to je Zakon i

Proroci.

Ukratko nam pokazuje put ka vrlini. Mi, ljudi, sami po sebi znamo kako treba da se ponašamo

prema svojim bliţnjim. Ako ţeliš da ti drugi ĉine dobro, ĉini i ti njima dobro. Ako ţeliš da te

tvoji neprijatelji vole, voli i ti njih, jer nas Zakon Boţji i Proroci uĉe isto ono što nam nalaţe i

prirodni zakon.

13. UĊite na uska vrata; jer su široka vrata i širok put što vode u propast, i mnogo ih ima

koji njime idu.

"Uskim vratima" naziva podvige koje dobrovoljno prihvatamo, dakle post i drugo, kao i

iskušenja koja nam dolaze mimo naše volje, na primer, zatvori i progoni. Kao što krupan ĉovek,

ili onaj koji nosi veliki teret, ne mogu da proĊu kroz uska vrata, tako isto kroz njih ne moţe da

proĊe ni slastoljubac ili bogataš. Takvi ulaze na široka vrata. Da bi pokazao kako je teskoba

kratkotrajna, a širina prolazna, koristi reĉi "vrata" i "put". Kroz "uska vrata", to jest, zlostradanja

prolazi onaj koji se zlopati, dok slastoljubljem, kao "širokim putem", ide ĉovek koji ţivi bez

uzdrţanja. Pošto su oba puta prolazna, treba izabrati onaj koji je bolji.

14. Jer su uska vrata i tijesan put što vode u ţivot, i malo ih je koji ga nalaze.

Ove reĉi izraţavaju ĉuĊenje, kao da govori: "Avaj, kako je tesan taj put." Ali, kako to da Gospod

na drugom mestu kaţe: "Moje breme je lako"?[3] Ono je zaista lako, ako imamo u vidu nagrade

koje nas ĉekaju.

15-16. Ĉuvajte se od laţnih proroka, koji vam dolaze u odijelu ovĉijem, a iznutra su vuci

grabljivi. Po plodovima njihovim poznaćete ih.

Jeretici su lukavi i varalice, i zato Gospod kaţe: "Ĉuvajte se!" Oni govore slatkim reĉima i

pretvaraju se da ţive ĉasno, ali u tome i leţi zamka. "Odelo ovĉije" je krotost u koju se oni

preoblaĉe kako bi nam laskali i prevarili nas. Poznaćemo ih po njihovim "plodovima", to jest, po

njihovim delima i ţivotu. Iako su u stanju da se licemerno prikriju za neko vreme, ipak će ih

izobliĉiti oni koji imaju rasuĊivanja.

16-17. Eda li se bere s trnja groţĊe, ili sa ĉiĉka smokve? Tako svako drvo dobro plodove

dobre raĊa, a zlo drvo plodove zle raĊa.

"Trnjem" i "ĉiĉkom" naziva licemere. Oni su kao trnje jer nas iznenada ubodu, a kao ĉiĉak, zbog

svoje lukavosti i prevejanosti. "Zlo drvo" jeste svaki ĉovek koji je iskvaren neĉistim i raspusnim

ţivotom.

18. Ne moţe drvo dobro plodove zle raĊati, ni drvo zlo plodove dobre raĊati.


"Drvo zlo" ne moţe roditi dobra ploda dok god je bolesno, ali ako ozdravi, moţe. Vidiš, dakle,

da nije rekao "neće moći", već samo dok je bolesno ne moţe (da rodi dobra ploda).

19-20. Svako drvo koje ne raĊa dobra ploda, sijeĉe se i u oganj baca. I tako, dakle, po

plodovima njihovim poznaćete ih.

Gospod se obraća Jevrejima, i govori isto što im je Jovan govorio.[4] Drvo je sliĉno ĉoveku jer

se moţe pricepiti od besplodnog greha na vrlinu. [5]

21. Neće svaki koji mi govori: Gospode, Gospode, ući u Carstvo nebesko; no koji tvori

volju Oca mojega koji je na nebesima.

Hristos nam ovim reĉima pokazuje da je On sam Gospod i Bog. TakoĊe nas uĉi da nećemo imati

koristi od svoje vere, ako je ne potvrdimo delima. "Onaj koji tvori volju Oca mojega" nije onaj

koji je samo jednom izvršio volju Boţju, već onaj koji je neprestano vrši do smrti. Nije rekao:

"koji tvori Moju volju", da ne bi sablaznio svoje slušaoce, već "volju Oca Mojega", jer je uvek

jedna volja oca i njegovog sina, osim ako se sin odmetne od oca.

22-23. Mnogi će mi reći u onaj dan: Gospode, Gospode, nijesmo li u ime tvoje prorokovali, i

tvojim imenom demone izgonili, i tvojim imenom ĉudesa mnoga tvorili? I tada ću im javno

kazati: Nikad vas nisam znao; idite od mene vi koji ĉinite bezakonje!

Na poĉetku propovedi, mnogi koji su bili nedostojni izgonili su demone. Oni su beţali od imena

Isusovog, jer je blagodat delovala ĉak i u nedostojnima, isto kao što mi primamo osvećenje i od

nedostojnih sveštenika. I Juda je ĉinio ĉudesa, ĉak i sinovi Skevini.[6] Kada Isus kaţe: "Nikad

vas nisam znao", On ţeli da kaţe, da ih u vreme kada su ĉinili ĉudesa nije poznavao, to jest, nije

ih ljubio, jer se ovde pod "znanjem" podrazumeva "ljubav".

24-25. Svaki, dakle, koji sluša ove rijeĉi moje i izvršuje ih, uporediću ga sa ĉovjekom

mudrim koji sazida kuću svoju na kamenu; i udari daţd, i doĊoše vode, i dunuše vjetrovi, i

navališe na kuću onu, i ne pade; jer bješe utemeljena na kamenu.




Nijedna se vrlina ne moţe zadobiti bez pomoći Boţje, te zato Hristos kaţe: "Uporediću ga sa

ĉovekom mudrim." "Kamen" je Hristos, a "kuća" je duša. Dakle, ništa neće pokolebati ĉoveka

koji izgradi svoju dušu na delanju zapovesti Boţjih; ni "daţd", to jest, Ċavo koji je pao sa neba,

ni od daţda narasle "vode", koje predstavljaju zle i nepravedne ljude koji se od tolikog "daţda"

umnoţavaju, ni "vetrovi", odnosno, zli duhovi, ni bilo kakvo drugo iskušenje, ne mogu da obore

takvog ĉoveka.

26-27. A svaki koji sluša ove rijeĉi moje i ne izvršuje ih, biće sliĉan ĉovjeku ludom koji

sazida kuću svoju na pijesku; i udari daţd, i doĊoše vode, i dunuše vjetrovi i udariše na

kuću onu, a pade, i pad njezin bijaše strašan.

Govoreći o ĉoveku koji veruje, ali ne izvršava zapovesti Hristove, Gospod nije rekao:

"Uporediću ga sa ĉovekom ludim", nego: "biće sliĉan ĉoveku ludu", dakle, sam će mu se

upodobiti. Takav ĉovek gradi kuću svoje duše na pesku, od lošeg materijala, (to jest, bez

vrlinskih dela koja su ĉvrst temelj). Zato i pada pod iskušenjima. Kada pretrpi nepogodu, to jest,

kada se na dušu obruši iskušenje, ona pada "strašnim padom". Nevernici ne padaju, jer oni stalno

leţe na zemlji, već vernik (koji ne ţivi po zapovestima Boţjim). Zato je i njegov pad strašan,

budući da je hrišćanin.

28-29. I kad završi Isus rijeĉi ove, divljaše se narod nauci njegovoj. Jer ih uĉaše kao onaj

koji vlast ima, a ne kao knjiţevnici i fariseji.

Nisu se divile starešine, jer kako bi Mu se divili oni koji su Ga prezirali? Divilo Mu se nezlobivo

mnoštvo ljudi, i to ne NJegovoj reĉitosti, već odvaţnosti i autoritetu njegovog govora. On je

govorio sa većom vlašću nego Proroci. Dok su oni govorili: "Tako govori Gospod", Hristos se

narodu obraćao kao Bog: "Ja vam kaţem".

NAPOMENA:

1. Up. Lk. 6:37; Rm. 2:1-2; 14:3-4; 14:10-13

2. Up. Pr. 23:9

3. Sholija u slovenskom prevodu glasi: "Breme, jaram i put oznaĉavaju zapovesti. One su

lake i dobre za sve koji iskreno ţele da obretu veĉne i neizrecive blagoslove, ali su teške i

muĉne za nemarne i lenje i sve one koji sa sladostrašćem jure za stvarima ovoga veka.

Zato je malo onih koji se spasavaju. Gledaj da se i ti naĊeš meĊu njima."

4. Mt. 3:10

5. Ako se nakalemi plodnom mladicom i besplodno drvo moţe da donese ploda. Tako isto i

grešan i besplodan ĉovek nakalemljen Hristom, moţe da donese plodove vrline. (up. Rim.

11:19-24).

6. D.Ap. 19:14-17

Glava osma

sadrţaj

O isceljenju gubavoga, sluge kapetanovog, tašte Petrove i drugih bolesnika,

o uslovima idenja za Hristom, stišavanje bure na moru

i isceljenje gadarinskih besomučnika

1-2. I kad siĊe s gore, za njim poĊe mnogo naroda. I gle, doĊe gubavac i klanjaše mu se

govoreći: Gospode, ako hoćeš, moţeš me oĉistiti.

Kao razborit ĉovek, gubavac[1] se nije popeo na goru da ne bi prekinuo propoved. Ali, kada je

Isus sišao s gore, on Mu se poklonio. Gubavac nije rekao: "Ako zamoliš Boga, iscelićeš me", već

je pokazao veću veru i rekao: ,Ako hoćeš." Zato ga je Hristos i iscelio.

3-4. I pruţivši ruku Isus, dohvati ga se govoreći: Hoću, oĉisti se. I odmah se oĉisti od gube

svoje. I reĉe mu Isus: Gledaj, nikome ne kazuj, nego idi i pokaţi se svešteniku, i prinesi dar

koji je zapovjedio Mojsej radi svjedoĉanstva njima.


Dotaknuvši se gubavca, Hristos je pokazao da ne podleţe Zakonu koji je zabranjivao doticanje

gubavih, već da je On sam gospodar Zakona.[2] TakoĊe je pokazao da za NJega, kao ĉistog,

ništa nije neĉisto, i da od NJegovog svetog tela dolazi osvećenje. Izbegavajući slavu, zapoveda

gubavcu da nikome ne govori, već da se pokaţe svešteniku, jer dok sveštenik ne kaţe da je

gubavac oĉišćen, on je morao da ostane van grada.[3] Pored toga mu zapoveda da prinese dar

radi svedoĉanstva Jevrejima, kao da hoće da kaţe: "Kada me optuţe da narušavam Zakon, ti ćeš

mi biti svedok da sam ti zapovedio da prineseš darove koji se traţe po Zakonu."

5-6. A kad uĊe u Kapernaum pristupi mu kapetan[4] moleći ga i govoreći. Ni on Mu nije

prišao na gori, da ne bi prekinuo NJegovu propoved. To je onaj isti ĉovek koga spominje Luka.

Iako Luka kaţe da je kapetan poslao Isusu kao posrednike druge ljude (jevrejske starešine),[5]

ipak ne protivreĉi Mateju koji govori da je kapetan sam došao Isusu. Verovatno je prvo poslao

druge, a potom je, videvši da će njegov sluga umreti, sam došao i rekao:

6-7. Gospode, sluga moj leţi doma oduzet, i strašio se muĉi. A Isus mu reĉe: Ja ću doći i

iscijeliću ga.

Kapetan nije doneo svoga slugu na postelji, jer je verovao da ga On moţe i u odsustvu isceliti.

Zato:

8-10. I kapetan odgovori i reĉe: Gospode, nisam dostojan da pod krov moj uĊeš; nego samo

reci rijeĉ, i ozdraviće sluga moj. Jer i ja sam ĉovjek pod vlašću, i imam pod sobom vojnike,

pa reĉem jednome: idi, i ide; i drugome: doĊi, i doĊe; i slugi svome: uĉini to, i uĉini. A kad

ĉu Isus, zadivi se i reĉe onima što idu za njim: Zaista vam kaţem: ni u Izrailju tolike vjere

ne naĊoh.

"Ako ja", kaţe, "kao carev sluga, zapovedim vojnicima koji su mi podreĊeni, (i oni me slušaju),

Ti još više moţeš da zapovediš smrti i bolestima, da oni ostave jednoga ĉoveka i preĊu na

drugoga." Telesne bolesti su vojnici Boţji i izvršitelji kazne. Hristos se udivio ovim reĉima, pa

kaţe: "Nisam našao toliko veliku veru ni meĊu Izrailjcima, kao kod ovoga neznabošca." [6]

11-12. A kaţem vam, da će mnogi od istoka i zapada doći i sješće za trpezu s Avraamom, i

Isakom, i Jakovom u Carstvu nebeskome; A sinovi carstva biće izgnani u tamu najkrajnju;

ondje će biti plaĉ i škrgut zuba.






Gospod nije otvoreno rekao: "Mnogi neznabošci će sesti...", kako ne bi ogorĉio Jevreje, već je to

kazao na prikriven naĉin: "Mnogi će od istoka i zapada doći..." Avraama je spomenuo kako bi

pokazao da se On ne suprotstavlja Starom Zavetu. Govoreći o "tami naj-krajnjoj" nauĉio nas je

da postoji i neka druga tama koja je manje strašna, jer u paklu postoje razliĉiti stepeni muĉenja.

O Jevrejima govori kao o "sinovima Carstva", jer su starozavetna obećanja bila njima upućena.

Zato i naziva Izrailj svojim prvencem. [7]

13. A kapetanu reĉe Isus: Idi, i kako si vjerovao neka ti bude. I ozdravi sluga njegov u taj

ĉas.

Iscelivši slugu samo Svojom reĉju, pokazao je da je govorio istinu kada je rekao da će Jevreji biti

izgnani iz Carstva.

14-15. I došavši Isus u dom Petrov vidje taštu njegovu gdje leţi i groznica je trese. I dotaĉe

se ruke njene, i pusti je vatra, i ustade i sluţaše mu.

Isus je došao u Petrov dom da bi tamo obedovao. Kada se dohvatio ţenine ruke, ne samo da je

nju ostavila groznica, nego je i potpuno ozdravila. Odmah joj se povratila snaga, tako da je

mogla da Mu sluţi, iako znamo da je potrebno duţe vremena da se bolesnik oporavi i ojaĉa.

Drugi evanĊelisti kaţu da su Ga ukućani prvo molili za nju, pa je tek onda Isus iscelio ţenu.

Matej ovo ne spominje radi kratkoće izlaganja. Već sam ti ranije rekao da ono što jedan

evanĊelist izostavi, drugi spomene. Nauĉi iz ovoga takoĊe da brak nije prepreka za vrlinu. I

vrhovni apostol imao je taštu. [8]

16-17. A kad bi veĉe dovedoše k njemu bjesomuĉnih mnogo, i izagna duhove rijeĉju, i sve

bolesnike iscijeli, da se zbude što je kazao Isaija prorok govoreći: On nemoći naše uze i

bolesti ponese.

Uveĉe, sve do kasnih ĉasova,[9] dovodili su Mu bolesnike i On ih je kao ĉovekoljubiv sve

isceljivao. A kako ti ne bi posumnjao da je u tako kratkom vremenu iscelio toliko bolesti,

evanĊelista za svedoka navodi proroka Isaiju. Iako prorok govori o gresima, Matej spominje

bolesti, po-što većina bolesti nastaje usled grehova.




18. A kada vidje Isus mnogo naroda oko sebe, zapovijedi da preĊu na onu stranu.

On nije bio slavoljubiv, već je hteo da se ukloni od zavisti Jevreja.

19-20. I pristupivši jedan knjiţevnik reĉe mu: Uĉitelju, ići ću za tobom kud god poĊeš. Reĉe

mu Isus: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda; a Sin Ĉovjeĉiji[10] nema gdje glavu

zakloniti.

"Knjiţevnikom" naziva onoga koji poznaje slovo Zakona. Kada je ovaj video mnoge znake koje

je Isus uĉinio, pomislio je kako će On od toga zaraditi mnogo novca, pa je zato poţeleo da ide za

NJim ne bi li i on nešto zaradio. Ali Gospod kao da odgovara na njegovu pomisao ovim reĉima:

"Hoćeš da ideš za Mnom da bi zaradio novac. Zar ne vidiš da sam beskućnik? Takav treba da

bude i onaj koji ide za Mnom." Ovo je rekao kako bi ga ubedio da se obrati i krene za NJim. Ali,

knjiţevnik je otišao. Neki govore da "lisice" i "ptice" oznaĉavaju demone. Isus, dakle, kaţe:

"Demoni su našli svoje obitalište u tebi, zato nema pokoja za Mene u srcu tvome."

21-22. A drugi od uĉenika njegovih reĉe mu: Gospode, dopusti mi najprije da odem i

ukopam oca svojega. A Isus mu reĉe: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje

mrtve.

Kada ĉovek sebe preda Gospodu, ne treba da se okreće svetskim stvarima. Svakako, treba

poštovati svoje roditelje, ali Boga treba poštovati više od njih. Otac ovoga ĉoveka bio je

neverujući što se vidi iz Isusovih reĉi: "Neka mrtvi, dakle, neverujući, ukopavaju svoje mrtve."

Kada ovome ĉoveku nije dozvoljeno da sahrani svoga oca, teško onima koji su krenuli dutem

monaškog ţivota, pa se okreću svetskim stvarima.

23-24. I kad uĊe u laĊu, za njim uĊoše uĉenici njegovi. I gle, bura velika nastade na moru,

tako da se laĊa pokri valovima; a on spavaše.


Sa Sobom je poveo samo Svoje uĉenike da bi videli ĉudo. Dopušta valovima da bacaju laĊu po

moru, kako bi ih nauĉio da trpeljivo podnose iskušenja, ali i da bi videvši ovo ĉudo još više

poverovali. Gospod spava da bi oni, kada se uplaše, poznali svoju nemoć i prizvali Ga u pomoć.

Stoga kaţe:

25-26. I prišavši uĉenici njegovi probudiše ga govoreći: Gospode, spasi nas, izgibosmo! I

reĉe im: Zašto ste strašljivi, malovjerni?

Nije ih nazvao "nevernima", već "malovernima". Kada su rekli: "Gospode, spasi nas" - pokazali

su u tome veru, no reĉ: "izgibosmo" - nije bila od vere, jer je Isus bio s njima u laĊi, te nije bilo

razloga za strah. Vidiš li kako ih prekoreva zbog strašljivosti, ţeleći da im pokaţe da sama

strašljivost sa sobom donosi opasnost. Zato prvo stišava nemir u njihovim dušama, a potom buru

na moru.

26-27. Tada ustavši zaprijeti vjetrovima i moru, i nastade tišina velika. A ljudi se zaĉudiše

govoreći: Ko je ovaj da ga slušaju i vjetrovi i more?

Zaĉudili su se, jer je po izgledu bio ĉovek, a po delima - Bog. [11]

28. A kad on doĊe na onu stranu u zemlju Gergesinsku, [12] sretoše ga dva bjesomuĉnika.

Dok su se ljudi u laĊi ĉudili govoreći: "Ko je ovaj da ga slušaju i vetrovi i more", demoni dolaze

da daju odgovor. Iako Marko i Luka govore o jednom ĉoveku koga je opseo legion demona, ti

razumi da je ovaj ĉovek jedan od dvojice koju spominje Matej, i to onaj koji je po zlu bio

ĉuveniji. Hristos je k njima došao sam, jer su toliko bili strašni da se niko nije usuĊivao da ih

dovede k NJemu.

Izlazeći iz grobova, tako opaka, da ne mogaše niko proći putem onim.



Ţiveli su u grobovima zato što su demoni ţeleli da ubede ljude kako ljudske duše posle smrti

postaju demoni. Ali, neka nikome takvo nešto ne pada na pamet, jer kada duša napusti telo, ne

zadrţava se više u ovome svetu. Duše pravednika su u ruci Boţjoj, a duše grešnika odlaze u ad,

tamo gde je otišla i duša onog nemilostivog bogataša.

29. I gle, povikaše govoreći: Šta hoćeš od nas, Isuse, Sine Boţiji? Zar si došao amo prije

vremena da nas muĉiš?

Gle, prvo izraţavaju svoje neprijateljstvo, a potom Ga ispovedaju kao Sina Boţjeg. Demonima je

muĉenje ako ih neko onemogući da ĉine zlo ljudima. Razumi da njihove reĉi "pre vremena"

znaĉe da su oni mislili da Hristos, ne mogući više da podnosi njihovu veliku zlobu, neće ĉekati

vreme muĉenja. Ali, nije tako, jer je demonima dozvoljeno da se bore s nama do kraja sveta.

30-32. A daleko od njih pasijaše veliko krdo svinja. I demoni ga moljaţu govoreći: Ako nas

izgoniš, dozvoli nam da idemo u krdo svinja. I reĉe im: Idite. I oni izišavši otidoše u krdo

svinja. I gle, navali sve krdo svinja s brijega u more i utopiše se u vodi.

Demoni su molili Isusa da uĊu u svinje, kako bi pogubljenjem svinja ogorĉili njihove gazde da

ne prime Hrista. Hristos im je uĉinio po volji ţeleći da pokaţe kolika je njihova zloba prema

ljudima, ali i da bi se videlo koliko bi nama uĉinili još veće zlo, samo da imaju vlast i da ih u

tome Gospod ne spreĉava. Zato Gospod ĉuva besomuĉnike da se ne ubiju.

33-34. A svinjari pobjegoše i došavši u grad kazaše sve, i za bjesomuĉnike. I gle, sav grad

izaĊe u susret Isusu; i vidjevši ga moliše da bi otišao iz njihova kraja.

Budući oţalošćeni, stanovnici grada su se plašili da će im se posle nešto još strašnije dogoditi, pa

su zato molili Isusa da ode iz njihovog kraja. A ti nauĉi, da tamo gde se ţivi "svinjskim ţivotom"

ne obitava Hristos, nego demoni.[13]


NAPOMENA:

1. Guba ili lepra, jeste vrsta teške koţne bolesti koja je bila rasprostranjena u podruĉju

Srednjeg Istoka. Delovi koţe na bolesniku postepeno su se pretvarali u rane, trulili i

otpadali. Bolesnima od lepre su takoĊe ispadali i zubi. Kod Jevreja ona je smatrana

neposrednom Boţjom kaziom i postojalo je verovanje da ona dolazi samo od Boga i da je

jedino Bog moţe izleĉiti. Otuda je lekari nisu leĉili, već su gubavci izolovani van naselja

po strogim odredbama Zakona i smatrani su neĉistim, te ih se niko nije smeo doticati.

Jedino im je preostajalo da se nadaju u Boţju milost i ĉekaju NJegovo iscelenje. Kada bi

došlo do iscelenja, bolesnik se morao pokazati svešteniku koji bi potvrdio da je zdrav i

oĉišćen. Potom je prinošena ţrtva i ozdravljenik je mogao da se ukljuĉi u zajedniĉki ţivot

(up. 3 Moj. 13; 14).

2. Sveti Zlatoust kaţe da ga dodiruje rukom kako bi pokazao da isceljuje ne kao sluga, već

kao Gospod", (up. Ibid.Homil 25,1; c.328)

3. Up. 3.Mojs. 2:59

4. Centurion, kapetan, stotnik. Vojni zapovednik jedinice koja broji izmeĊu 50 i 100 ljudi.

Jedna rimska legija brojala je do 60 kenturija.

5. Ovaj kapetan je mogao biti Jevrejin u rimskoj vojnoj sluţbi. Moţda je zbog toga i

smatrao sebe nedostojnim da primi Gospoda u svoju kuću i da ode k NJemu (up. Lk. 7: 6-

7). Jevreji su, po svedoĉenju Josifa Flavija, svoje sunarodnike u rimskoj vojnoj sluţbi

smatrali grešnicima i gorim od carinika. MeĊutim, verovatnije je bio u pitanju stranac

obraćenik (prozelit). U Kapernaumu su do danas saĉuvani ostaci sinagoge koju je po

predanju izgradio jedan rimski oficir.

6. Sholija u grĉkom tekstu kaţe: ,Drugi su ove reĉi ovako tumaĉili: Kada je Jakov, ĉuveni

patrijarh, ugledao lestvicu koja je dosezala do nebesa i anĊele Boţje kako se penju i

silaze niz nju, razumeo je da je Gospod bio prisutan na tom mestu, ali ne i da je svugde

prisutan. Tako je rekao: 'Kako je strašno mjesto ovo! Ovdje je zaista kuća Boţja, i ovo su

vrata nebeska', (1 Moj. 28, 16-17). Gospod se sada divi velikoj i natprirodnoj veri jednog

neznabošca, te kaţe: 'Ni u Izrailju...', dakle, ni kod Jakova, 'tolike vere ne naĊoh; jer

Jakov je verovao da se Ja mogu pojaviti na jednom mestu, ali ovaj ĉovek veruje da sam

Ja svuda prisutan, na svakom mestu, i da reĉju mogu sve da izvršim.' Zato je kazao:

'Samo reci reĉ i ozdraviće sluga moj'." Eh collatione codd. Venet S.Marci

7. 2.Mojs. 4:22

8. Sv. apostol Petar kao i neki drugi apostoli bili su oţenjeni. U toj kući je pored Petra,

njegove ţene (koju evanĊelist ne spominje) i bolesne tašte, ţiveo i Petrov brat Andrej.

Kada Jovan kaţe da su Petar i Andrej bili rodom iz Vitsaide, time ne protivreĉi Mateju.

Naime, postojale su dve Vitsaide. Vitsaida - Julija na severoistoĉnoj strani Galilejskog

jezera i ova Vitsaida u kojoj je ţiveo Petar i koja je bila ribarsko selo u predgraĊu

Kapernauma. I danas se moţe obići mesto na kome je bila Petrova kuća, nedaleko od

ĉuvene kapernaumske sinagoge.

9. Na osnovu Markovog i Lukinog EvanĊelja moţemo da zakljuĉimo da su bolesnici

dovedeni uveĉe onoga dana kada je Isus govorio u kapernaumskoj sinagogi. Pošto je to

bio subotnji dan, logiĉno je da bolesnici nisu dolazili pre veĉeri, pošto je u subotu bilo

zabranjeno leĉiti bolesnike.

10. Sin Ĉoveĉiji - ovaj naziv je Hristos za Sebe najĉešće koristio. Samo na jednom mestu Ga

neko drugi naziva ovim imenom (D.Ap. 7:56)

11. Po mišljenju Origena, Gospod koji je ĉinio ĉudesa na kopnu, uĉinio je i ovo ĉudo na

moru kako bi pokazao da je Gospodar i kopna i mora.

12. U tekstu izvornika Matej spominje zemlju Gadarinsku, dok Marko (Mk. 5, 1-6) spominje

"zemlju Gerasinsku", a Luka (Lk. 8, 26.27) "zemlju Gergesinsku" (iako u zavisnosti od

rukopisa koji su uzimani za osnovu prevoda ima razlika). U Hristovo vreme su u toj

oblasti postojala tri grada po kojima se ona i nazivala. Bili su to:

1.) Gerasa, malo podalje od Galilejskog jezera, zatim

2.) Gadara koja je bila većinom naseljena Grcima, pa je Josif Flavije naziva "grĉkim

gradom", pripadala je tzv. Dekapolisu (desetograĊu);

3.) Po svedoĉanstvu Origena i Evsevija Kesarijskog postojala je i Gergesa, dok drugi

veruju da su Gerasa i Gergesa jedan isti grad. Opisani dogaĊaj se verovatno desio u

blizini ovih gradova.

13. "Obrati paţnju", kaţe Sveti Zlatoust, "na krotost Isusa Hrista sjedinjenu sa silom. Kada je

stanovnicima te zemlje uĉinio dobro oni su Ga prinudili da se udalji, a On je, bez ikakvog

protivljenja, otišao i ostavio njih koji su sebe pokazali nedostojnim NJegovog uĉenja,

ostavivši im za nastavnike one koje je oslobodio od demona i svinjare, da bi od njih

saznali o svemu što se dogodilo." (Ibid, Homil. 28,3; c.354)

Glava deveta

sadrţaj

Lečenje oduzetoga, pozivanje Apostola Mateja, o griješnicima, pokajanju i postu, vaskrsenje

Jairove kćeri, lečenje bolesne žene, dvojice slepaca i drugih,

o žetvi i poslenicima

1-2. I ušavši u laĊu, preĊe i doĊe u svoj grad. I gle, donesoše mu oduzetoga koji leţaše na

odru.

"Svojim gradom" Isus naziva Kapernaum, jer je tamo ţiveo. U Vitelejemu je, dakle, roĊen, u

Nazaretu je odrastao, dok je u Kapernaumu ţiveo. Ovaj oduzeti nije onaj isti koga spominje

Jovan,[1] jer je onaj ţiveo u Jerusalimu kod Ovĉije banje, a ovaj je bio iz Kapernauma. Onaj nije

imao ĉoveka (da ga spusti u banju), dok su ovoga nosila, kako kaţe Marko,[2] ĉetvorica ljudi, i

spustila ga kroz (otkriveni) krov od kuće, što je Matej izostavio.

I vidjevši Isus vjeru njihovu.

Dakle, veru onih koji su oduzetog doneli, jer je Gospod ĉesto ĉudotvorio po veri onih koji su

donosili bolesnike; ili pak videvši veru samog bolesnika,

reĉe oduzetome: Ne boj se, ĉedo, opraštaju ti se grijesi tvoji.

Naziva ga "ĉedom" kao stvorenje Boţje ili kao onoga koji je poverovao (u NJega). Da bi

pokazao da je ĉovekova bolest posledica greha, Isus mu prvo oprašta grehove.

3-5. I gle, neki od knjiţevnika rekoše u sebi: Ovaj huli na Boga. A Isus vidjevši pomisli

njihove, reĉe: Zašto vi zlo mislite u srcima svojim? Jer šta je lakše, reći: Opraštaju ti se

grijesi; ili reći: Ustani i hodi?

Time što je video njihove pomisli, On pokazuje da je Bog. Potom ih prekoreva kao da govori;

"Vi mislite da Ja hulim na Boga zato što prisvajam Sebi pravo da opraštam grehove, što je veliko

delo, i smatrate da to ĉinim kako bih izbegao prekor. Ali, kada iscelim telo, uveriću vas da je i

duša isceljena. Uĉinivši ono što je manje, iako to izgleda teţe, potvrdiću da su grehovi otpušteni,

što je zaista mnogo veće, iako vama to izgleda lakše, jer nije vidljivo za oko."

6-8. Ali da znate da vlast ima Sin Ĉovjeĉiji na zemlji opraštati grijehe; Tada reĉe

oduzetome: Ustani, uzmi odar svoj i idi domu svome. I ustavši otide domu svome. A narod

vidjevši zadivi se i proslavi Boga, koji je dao takvu vlast ljudima.



Zapovedio mu je da ponese odar, kako njegovo iscelenje ne bi izgledalo kao priviĊenje, ali i da

bi narod video ĉudo, pošto se mislilo da je Isus obiĉan ĉovek, iako je bio veći od svih.

9. I odlazeći Isus odande vidje ĉovjeka gdje sjedi na carini, po imenu Mateja, i reĉe mu:

Hajde za mnom. I ustavši otide za njim.

Mateja nije pozvao zajedno sa Petrom i Jovanom, već onda kada je video da će on poverovati.

Tako je i Pavla pozvao kasnije, u svoje vreme. Zadivi se kako evanĊelista otkriva svoj raniji

naĉin ţivota, dok drugi evanĊelisti prikrivaju njegovo ime, nazivajući ga Levije. Matejevo

obraćenje, i to samo na reĉ Gospodnju, delo je Boţje.

10-11. I kad jeĊaše u kući, gle, mnogi carinici i griješnici doĊoše i jeĊahu sa Isusom i sa

uĉenicima njegovim. I vidjevši to, fariseji rekoše uĉenicima njegovim: Zašto sa carinicima i

griješnicima Uĉitelj vaš jede i pije?

Radostan, jer je u svoj dom primio Hrista, Matej je pozvao carinike. Hristos je jeo s njima radi

njihove koristi, iako su Ga optu-ţivali zbog toga. Fariseji su hteli da NJegove uĉenike odvoje od

NJega, te su Ga klevetali zato što jede s carinicima. [3]

12-13. A Isus ĉuvši reĉe im: Ne trebaju zdravi ljekara nego bolesni. Nego idite i nauĉite se

šta znaĉi: Milosti hoću, a ne ţrtvoprinošenje. Jer nisam došao da zovem pravednike no

grješnike na pokajanje:

"Nisam", kaţe, "sada došao kao sudija, već kao lekar te zato podnosim smrad i prljavštinu."

Prekoreva ih kao neuke, govoreći: "Idite i nauĉite se", što znaĉi: "Ako do sada niste uspeli da se

nauĉite, onda barem od sada idite i nauĉite se da je Bogu milost prema grešnicima draţa od

svake ţrtve".[4] Gospod sa ironijom govori: "Nisam došao da zovem pravednike", ţeleći da

kaţe: "Nisam došao da zovem vas koji sebe smatrate pravednima, jer niko od ljudi nije pravedan.

Došao sam da zovem grešnike, ne da ostanu grešnici, već da se pokaju."



14. Tada mu pristupiše uĉenici Jovanovi govoreći: Zašto mi i fariseji postimo mnogo, a

uĉenici tvoji ne poste?

Jovanovi uĉenici su zavideli Hristovoj slavi i zato su Ga prekorevali što ne posti. Verovatno su

se i ĉudili kako je On bez podviga pobeĊivao strasti, što Jovan nije mogao. Oni nisu znali da je

Jovan, kao obiĉan ĉovek, bio pravedan zbog svojih vrlina, a da je Hristos, kao Bog - sam Vrlina.

15. A Isus im reĉe: Eda li mogu svatovi biti ţalosni dok je s njima ţenik? Nego će doći dani

kada će biti otet od njih ţenik, i onda će postiti.

"Ovo vreme", kaţe, "dok sam Ja sa Svojim uĉenicima, vreme je radosti." "Ţenikom" naziva

Sebe, jer se obruĉuje novoj zajednici, pošto je stara (sinagoga) umrla. "Svatovi" su apostoli.

Gospod, dakle, kaţe: "Doći će Vreme, posle Moga stradanja i vaznesenja, kada će oni postiti u

gdadi, ţeĊi i progonima." Da bi pokazao da NJegovi uĉenici još nisu savršeni, dodaje:

16-17. Jer niko ne meće nove zakrpe na staru haljinu; jer će se zakrpa odadrijeti od

haljine, i gora će rupa biti. Niti se sipa vino novo u mjehove stare; inaĉe se prodru mjehovi,

a vino se prolije, i mjehovi propadnu. Nego se sipa vino novo u mjehove nove, i oboje se

saĉuva. "Pošto

Moji uĉenici još nisu ojaĉali", kaţe, "potrebno im je snishoditi i ne opterećivati ih teškim

bremenom zapovesti". Isus je ovo rekao da bi i uĉenike nauĉio da sami budu snishodljivi kada

kasnije budu uĉili celu vaseljenu. "Zakrpe" i "vino novo" oznaĉavaju post, a "stara haljina" i

"mehovi stari" su slabost uĉeĉnika.

18-19. Dok on tako govoraše njima, gle, knez jedan doĊe i klanjaše mu se govoreći: Kći

moja sad umrije; nego doĊi i stavi na nju ruku svoju, i oţivjeće. I ustavši Isus poĊe za njim,

i uĉenici njegovi.

Vidi se da je ovaj ĉovek imao vere, mada nije bila tako velika (kao kapetanova).[5] On moli

Isusa, ne samo da kaţe reĉ, već i da doĊe i stavi ruku (na njegovu kćerku). Iako Luka kaţe da

ona još nije umrla,[6] knez ovde govori da je njegova kćerka već umrla. To je mislio zato što je



dete ostavio na poslednjem izdisaju, ili da bi preuveliĉao nesreću, te tako podstakao Hrista na

milosrĊe.

20-22. I gle, ţena koja je dvanaest godina bolovala od teĉenja krvi pristupi sastrag i dohvati

se skuta haljine njegove. Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljine nje-gove,

ozdraviću. A Isus obazrevši se i vidjevši je, reĉe: Ne boj se kćeri, vjera tvoja spasla te je. I

ozdravi ţena od onoga ĉasa.

Ţena je bila neĉista zbog svoje bolesti[7] i zato se nije usuĊivala da Mu slobodno priĊe, plašeći

se da je ne oteraju. Iako je mislila da se prikrije, ponadala se da će dobiti iscelenje ako se dohvati

samo skuta NJegove haljine. Ali, Spasitelj je razotkriva, ne zato što je voleo slavu, već da bi

pokazao njenu veru radi naše koristi, i da bi ojaĉao veru starešine sinagoge. Isus joj govori: "Ne

boj se", zato što se uplašila da je ukrala dar, i naziva je "kćeri", kao verujuću. Time nam

pokazuje, da ona ne bi primila blagodat, da prethodno nije drinela veru, iako su NJegove haljine

bile svete. Priĉa se da je ova ţena napravila statuu Hristovu, i u njenom podnoţju gajila biljku

koja je pomagala svima koji su bolovali od krvoteĉenja. Neki bezboţnici su uništili ovaj kip u

vreme cara Julijana Odstupnika. [8]

23-24. I došavši Isus u dom kneţev i vidjevši sviraĉe i narod uskomešan, reĉe im:

Odstupite, jer djevojka nije umrla, nego spava. I podsmijevahu mu se.

Budući da je devojka bila neudata, za njom su tugovali uz svadbene frule, što je bilo protivno

Zakonu. Gospod je rekao da spava zato što je za NJega, koji je lako mogao vaskrsnuti devojĉicu,

smrt bila kao san. Nemoj se ĉuditi što su Mu se podsmevali, jer to još više potvrĊuje ĉudo, pošto

je On vaskrsao devojĉicu koja je zaista bila umrla. Svi prisutni su tako posvedoĉili da je ona bila

mrtva, kako kasnije niko ne bi mogao da kaţe da je ona samo izgubila svest.

25-26. A kad istjera narod, uĊe i uhvati je za ruku, i usta djevojka. I pronese se glas o

ovome po svoj zemlji onoj.

Hristos nije ĉinio ĉudesa u guţvi i meteţu. Devojĉicu uzima za ruku da bi joj dao snagu. I tebe,

umrtvljenog gresima, Gospod će takoĊe vaskrsnuti kada odagna guţvu i pometnju i uzme te za

ruku delatnog podviga.



27. A kad je Isus odlazio odande, za njim iĊahu dva slijepca viĉući i govoreći: Pomiluj nas,

sine Davidov!

Slepci Mu kao Bogu vapiju: "Pomiluj nas", a kao ĉoveku govore: "Sine Davidov", jer se kod

Jevreja govorilo da će Mesija doći od semena Davidova.

28. A kad doĊe u kuću, pristupiše mu slijepci, i reĉe im Isus: Vjerujete li da mogu to

uĉiniti? A oni mu rekoše: Da, Gospode.

Dopušta da slepci idu za NJim sve do kuće, kako bi pokazao njihovu ĉvrstu veru i tako posramio

Jevreje. Pita ih da li veruju kako bi nas nauĉio da se verom moţe sve postići.

29-30. Tada se dohvati oĉiju njihovih govoreći: Po vjeri vašoj neka vam bude. I otvoriše im

se oĉi.

Isceljuje ih u kući, nasamo, uklanjajući se od sujetne slave. Gospod na svakom mestu ljude uĉi

smirenju.

30-31. I zaprijeti im Isus govoreći: Gledajte da niko ne dozna! A oni izišavši razglasiše ga

po svoj zemlji onoj.

Vidiš li Hristovo smirenje! Oni su razglasili NJegovu slavu zbog zahvalnosti, a ne zbog

neposlušanja. Na drugom mestu kaţe: "Idi i kazuj slavu Boţju".[9] U ovome nema ništa

protivreĉno, jer On ţeli da oni ništa ne govore o NJemu nego da ispovedaju slavu Boţju.

32-33. Kad oni pak izlaţahu, gle, dovedoše mu ĉovjeka nijema i bjesomuĉna. I pošto izagna

demona, progovori nijemi.


To nije bila prirodna bolest, već od demona. Zato ga i dovode drugi. Sam bolesnik nije mogao da

prizove Isusa, jer mu je demon vezao jezik. Otuda Gospod i ne traţi veru od njega, već ga odmah

isceljuje, isterujući demona koji mu je onemogućio govor.

I divljaše se narod govoreći: Nikada se to nije vidjelo u Izrailju.

Narod se divio Hristu uzdiţući Ga iznad proroka i patrijaraha, jer je On isceljivao sa vlašću, za

razliku od onih koji su to ĉinili molitvom Bogu. Pogledajmo šta su na to rekli fariseji:

34. A fariseji govorahu: Pomoću kneza demonskog izgoni demone.

Ove su reĉi vrhunac bezumlja, jer nijedan demon neće isterati drugog demona. Ali,

pretpostavimo da je On toboţ isterivao demone kao sluga kneza demonskog, pomoću magije.

Kako je onda isceljivao bolesti, opraštao grehe i propovedao Carstvo Boţje? Demon ĉini ono što

je suprotno tome: izaziva bolesti i udaljuje ĉoveka od Boga.

35. I prohoĊaše Isus po svim gradovima i selima uĉeći po sinagogama njihovim i

propovijedajući jevanĊelje o Carstvu, i iscjeljujući svaku bolest i svaku nemoć u narodu.

Kao ĉovekoljubac, Gospod ne ĉeka ljude da doĊu k NJemu, već sam ide k njima, kako ne bi

imali izgovor da kaţu: "Niko nas nije nauĉio." Okupljao ih je oko Sebe reĉju i delom,

pouĉavajući i ĉudotvoreći.

36. A gledajući mnoštvo naroda saţali se na njih, jer bijahu smeteni i napušteni kao ovce

bez pastira.

Oni nisu imali pastira, jer njihove voĊe ne samo da ih nisu ispravljale već su ih kvarile. Pravi se

pastir poznaje po saosećanju i samilosti prema svome stadu. [10]


37-38. Tada reĉe uĉeiicima svojim: Ţetve je mnogo, a poslenika malo. Molite se, stoga,

gospodaru ţetve da izvede poslenike na ţetvu svoju.

"Ţetvom" naziva narod kome je bilo potrebno iscelenje, a "poslenicima" one koji su duţni da ga

pouĉavaju, a takvih tada nije bilo u Izrailju. "Gospodar ţetve" je sam Hristos koji je Gospodar

proroka i apostola. To se vidi kada izabira dvanaestoricu, a da to ne traţi od Boga. Poĉuj, dakle,

šta kaţe:

NAPOMENA:

1. Jn. 5:2-9

2. Mk. 2:3-12

3. Carinici su bili skupljaĉi poreza za potrebe rimske uprave koja je od jevrejskog naroda

ubirala nekoliko vrsti poreza. Bili su prezreni od ljudi zato što su ĉesto uzimali više novca

nego što je bilo propisano, ali i zbog toga što su radili za omraţenu rimsku valst.

4. Os. 6:7

5. Mt. 8:8

6. Lk. 8:42

7. 3.Mojs. 15:19

8. Ovu priĉu spominje ĉuveni crkveni istoriĉar iz 4. veka, Evsevije Kesarijski u svojoj

"Crkvenoj istoriji", gl. 8,8; (Eusebius, The History of the Church from Christ to

Constantine, Penguin Books, London 1988).

9. Up. Jn. 9:24

10. Up. Jn. 10:11-18

Glava deseta

sadrţaj

Imena Dvanaestorice Apostola, davanje vlasti i uputstava Apostolima

i predskaziavnje stradanja zbog Evanđelja

1. I dozvavši svojih dvanaest uĉenika dade im vlast nad duhovima neĉistim da ih izgone, i

da iscjeljuju od svake bolesti i svake nemoći.

Izabrao je dvanaestoricu uĉenika prema broju dvanaest plemena izrailjskih, i pošto im je dao silu,

poslao ih je na propoved, iako ih je bilo malo. Dakle, malo je onih koji idu uskim putem. Gospod

im daje silu da ĉudotvore, kako bi ljudi, zadivljeni ĉudesima, lakše poverovali njihovom uĉenju.

2. A imena dvanaest apostola su ova: prvi Simon, koji se zove Petar, i Andrej brat njegov.

Matej nabraja imena apostola zbog onih koji su se laţno predstavljali kao apostoli. Prvo

spominje Petra i Andreja, jer su oni prvi pozvani, a potom sinove Zevedejeve. Jakova stavlja pre

Jovana, ne radi ĉasti, već naprosto pominje njihova imena redom, kako dolaze. Dalje nastavlja:

2-4. Jakov Zevedejev i Jovan brat njegov; Filip i Varto-lomej; Toma i Matej carinik; Jakov

Alfejev i Levej prozvani Tadej; Simon Kananit i Juda iskariotski, koji ga i izdade.[1]

Vidiš li Matejevo smirenje, kako sebe stavlja iza Tome. Kada je došao do Jude, nije rekao:

"prokleti Juda, neprijatelj Boţji", već ga naziva iskariotski po njegovoj postojbini. Postojao je,

naime, i drugi Juda koga su još zvali Levej ili Tadej. Dakle, bila su dva Jakova: jedan Zevedejev

i drugi Alfejev; dvojica Juda: Tadej i izdajnik; kao i tri Simona: Petar, Kananit i izdajnik Juda

Iskariotski, koji se takoĊe zvao Simon.

5-7. Ovu Dvanaestoricu posla Isus i zapovijedi im govoreći: Na put neznaboţaca ne idite, i

u grad samarjanski ne ulazite. Nego idite najprije izgubljenim ovcama doma Izrailjeva! I

hodeći propovijedajte i kazujte da se pribliţilo Carstvo nebesko.

"Ova dvanaestorica"... Ko su oni? Ribari, prosti ljudi i carinici. Gospod ih prvo šalje Jevrejima,

kako posle ne bi mogli da kaţu: "Apostoli su prvo poslani neznabošcima i zato mi, Jevreji, nismo

poverovali." Zato Jevreji nemaju nikakvog izgovora za svoje neverovanje. Samarjane ubraja u

neznabošce, zato što su oni bili Vavilonci,[2] koji su se naselili u Judeji i nisu priznavali Proroke,

nego samo pet Mojsejevih knjiga. Pod "Carstvom nebeskim" razumi buduće blaţenstvo. Gospod

im daje silu da ĉine ĉudesa govoreći:



8. Bolesne iscjeljujte, gubave ĉistite, mrtve diţite, demone izgonite; na dar ste dobili, na dar

i dajte.

Ništa toliko ne priliĉi uĉitelju kao smirenje i dobrovoljno siromaštvo.[3] On ukazuje upravo na

ove dve vrline kada govori: "Na dar ste dobili." Nemojte se, dakle, gorditi, kao da imate nešto

veliko da date drugima, jer ste i vi to primili na dar, blagodaću Boţjom. Budite, zato, smireni i ne

trĉite za bogatstvom, jer Gospod kaţe: "Na dar i dajte." Naposletku, ţeleći da u njima odseĉe

koren svakoga zla, govori:

9-10. Ne nosite zlata ni srebra ni bakra u pojasima svojim, ni torbe na put, ni dvije haljine

ni obuće ni štapa; jer je poslenik dostojan hrane svoje.

Gospod ih veţba u strogosti i zato im ne dozvoljava da poseduju išta suvišno, uĉeći ih da budu

bez sujetnih briga. Ne da im ĉak da ponesu ni štap, jer je sila dobrovoljnog siromaštva u tome, da

oni koji ga vide na delu lako poveruju reĉima onoga koji ga propoveda. A, onda, da ne bi pitali:

"Kako ćemo se prehraniti," kaţe im da je "poslenik dostojan svoje hrane", to jest, da će ih hraniti

njihovi uĉenici. Gospod kaţe "dostojan svoje hrane", a ne stomakougaĊanja, jer uĉitelji ne smeju

da ţive u izobilju i uţivanjima.

11. A kad u koji grad ili selo uĊete, ispitajte ko je u njemu dostojan i ondje ostanite dok ne

iziĊete.

Zapoveda im da ne idu svima, kako ih ne bi klevetali da se druţe s nedostojnima. Ako budu išli

samo dostojnima, oni će podmiriti sve njihove potrebe. Zapoveda im da ne prelaze iz jedne kuće

u drugu, već da ostanu tamo gde su prvo ušli dok ne izaĊu iz sela, da ih ljudi ne bi osuĊivali kao

proţdrljivce i da ne bi uvredili one koji su ih prvi primili.

12-13. A ulazeći u kuću, pozdravite je govoreći: Mir domu ovome! I ako bude kuća

dostojna, neka doĊe mir vaš na nju; a ako li ne bude dostojna, neka se mir vaš vama vrati.


Pod "pozdravom" i "mirom" razumite blagoslov, koji ostaje samo na dostojnima. Nauĉi, dakle, iz

ovoga da su naša dela ta koja nam donose blagoslov Boţji.

14-15. Ako vas ko ne primi niti posluša rijeĉi vaših, izlazeći iz kuće ili iz grada onoga

otresite prah s nogu svojih. Zaista vam kaţem: Lakše će biti zemlji sodomskoj i gomorskoj

u dan Suda nego li gradu onome.

Zapoveda im da otresu prah s nogu svojih kako bi pokazali da ništa nisu primili od tih ljudi zbog

njihovog neverja, ali i kao znak svedoĉanstva dugoga puta koji su apostoli prešli radi njih, od

ĉega ovi nisu izvukli koristi. Lakša će biti kazna Sodomljanima nego onima koji apostole nisu

primili, jer su Sodomljani primili kaznu još u ovome ţivotu,[4] pa će u budućem biti manje

muĉeni.

16. Eto, ja vas šaljem kao ovce meĊu vukove.

Gospod je apostolima dao silu ĉudotvorenja i oslobodio ih brige o hrani otvorivši im vrata

dostojnih ljudi. Sada im pak govori o nevoljama koje će ih snaći, pokazujući time Svoje

predznanje, pa ih teši reĉima: "Eto, Ja, svemoćni Bog, vas šaljem, i zato se ne plašite, jer vas

neće savladati." Priprema ih za stradanja, "jer, kao što je nemoguće da ne bude napadnuta ovca

okruţena vukovima, tako je nemoguće da i vi ne postradate, okruţeni Jevrejima. Ali, ako i

postradate, ne gnevite se, jer Ja hoću da vi budete krotki kao ovce i da tako zadobijete još veću

pobedu."

Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni[5] kao golubovi!

Gospod takoĊe ţeli da NJegovi uĉenici budu mudri, zato da ti, kada ĉuješ da ih naziva ovcama,

ne bi pomislio da hrišćani treba da budu glupi i naivni. Otuda Hristos govori da hrišćani moraju

biti mudri i znati kako treba da ţive okruţeni mnogim neprijateljima. Kao što zmija dozvoljava

da je udaraju po celom telu, ali glavu ĉuva, tako i hrišćanin treba da razda sva svoja imanja, pa

ĉak i telo svoje da preda onima koji hoće da ga tuku, samo da bi saĉuvao svoju "Glavu", a to je

Hristos i vera u NJega. Kao što se zmija provlaĉi kroz uske rupe da bi svukla svoju staru koţu,

tako i mi hodeći uskim putem, svlaĉimo starog ĉoveka. No, pošto je zmija takoĊe otrovna,

Gospod nam zapoveda da budemo "bezazleni", to jest prostodušni i nezlobivi, kao golubovi, i da

nikome ne nanosimo zlo. Kada neko odvoji mlade golubiće i otera ih, oni se opet nezlobivo



vraćaju svojim gospodarima. Budi, dakle, "mudar kao zmija", kako te Ċavo ne bi ismejao u

ovome ţivotu, ali i u svemu besprekoran. Prema ljudima od kojih stradaš budi kao golub,

prostodušan i nezlobiv. [6]

17-18. A ĉuvajte se od ljudi; jer će vas predati sudovima, i po sinagogama svojim tući će

vas. I pred starješine i careve izvodiće vas mene radi za svjedoĉanstvo njima i

neznabošcima.

Evo šta znaĉi biti mudar: treba da paziš da ne daješ povoda onima koji ţele da te ugnjetavaju i da

se prema njima ponašaš mudro. Ako progonitelj tvoj traţi novac ili ĉast, podaj mu, kako on ne bi

imao razloga da te progoni. Ali, ako hoće da ti oduzme veru, ĉuvaj "Glavu". Hristos namerava da

pošalje svoje uĉenike ne samo Jevrejima već i neznabošcima. Zato kaţe: "Za svedoĉanstvo njima

i neznabošcima", to jest, za prekor onima koji ne veruju.

19-20. A kad vas predadu, ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti; jer će vam se u onaj

ĉas dati šta ćete kazati. Jer nećete vi govoriti, nego Duh Oca vašega govoriće iz vas.

Da uĉenici ne bi pitali: "Kako ćemo mi, prosti ljudi, uveriti mudre", Gospod im zapoveda da

budu hrabri i da se o tome ne brinu. Kada nameravamo da razgovaramo sa verujućim, moramo

prethodno dobro promisliti i spremiti odgovor, kako nam, uostalom, Petar savetuje.[7] Ali, kada

se naĊemo u masi ljudi i meĊu neznaboţaĉkim vladarima, Gospod nam obećava da će nam On

dati Svoju silu da se ne uplašimo. Naše je da ispovedimo Boga, a Boţje da nam pomogne da

mudro odgovorimo. No da ti ne bi pomislio da je reĉ o našoj prirodnoj sposobnosti, kaţe:

"Nećete vi govoriti, nego Duh..."

21. A predaće brat brata na smrt i otac sina; i ustaće djeca na roditelje i pobiće ih.

Predskazuje im ono što će se dogoditi, kako se ne bi uplašili kada ih snaĊu nevolje. TakoĊe im

pokazuje silu propovedi, koja pobuĊuje ljude da prezru i samu svoju prirodu. Takvo je

hrišćanstvo. Hristos svojim uĉenicima otkriva i neĉoveĉnost onih koji neće poštedeti ĉak ni svoje

najbliţe.



22. I svi će vas mrziti imena moga radi; ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti.

"Svi će vas mrzeti" znaĉi da će ih mnogi mrzeti. Nisu ih mrzeli svi, jer je bilo i onih koji su

primili veru. Veĉnog ţivota će se, dakle, udostojiti, onaj koji pretrpi iskušenja do kraja, a ne onaj

koji samo u poĉetku pokaţe trpljenje.

23. A kad vas potjeraju u jednom gradu, bjeţite u drugi. Jer vam kaţem zaista: Nećete

obići gradova Izrailjevih dok ne doĊe Sin Ĉovjeĉiji.

Strašne pretnje koje gore pominje: "Predaće vas", "Svi će vas mrzeti", odnose se na dogaĊaje

koji će uslediti posle Vaznesenja, dok je ono što se govori u sadašnjem vremenu u vezi sa

dogaĊajima pre Hristovog stradanja. "Dakle, budući proganjani, vi nećete stići da obiĊete sve

gradove Izrailja, a Ja ću već doći k vama." Zapoveda im da beţe kada ih progone. Đavolsko je

delo kada ĉovek otvoreno srlja u opasnost te tako postaje uzrok osude svojim ubicama, a s druge

strane nanosi štetu onima koji bi mogli da imaju koristi od njegove propovedi. "Dok ne doĊe Sin

Ĉovjeĉiji." Ove reĉi se ne odnose na Drugi dolazak Gospodnji, već na utehu koju im je dao kada

su bili zajedno pre NJegovog Stradanja, jer nakon što ih je poslao na propoved, apostoli su se

opet vratili Hristu i bili zajedno s NJim.

24-25. Nema uĉenika iznad uĉitelja svojega, ni sluge iznad gospodara svojega. Dosta je

uĉeniku da bude kao uĉitelj njegov i sluzi kao gospodar njegov.

Ovde ih uĉi da trpeljivo podnose uvrede. Jer ako sam ih Ja", kaţe, "kao Uĉitelj i Vladika,

podneo, koliko pre treba da to ĉinite vi, uĉenici i sluge." No pitaš li, kako to da nema uĉenika nad

uĉiteljem, kada mi vidimo da ima mnogo uĉenika koji su bolji od svojih uĉitelja? Znaj, dakle, da

dok su uĉenici, oni su manji od uĉitelja; no kada postanu bolji od njih, onda već nisu uĉenici; kao

što i sluga dok je sluga, ne moţe biti nad gospodarom svojim.

25-26. Ako su domaćina nazvali Veelzevulom,[8] koliko će prije domaće njegove? Ne bojte

ih se dakle; jer nema ništa sakriveno što se neće otkriti, ni tajno što se neće doznati.


"Utešite se", kaţe, "gledajući Mene, jer ako su Mene nazvali knezom demonskim, šta je strašno u

tome da zlo govore o vama, Mojim domaćima?" Naziva ih "domaćim Svojim", a ne slugama,

pokazujući tako Svoju bliskost prema njima. "Ne bojte ih se, dakle", jer se istina neće sakriti, već

će vreme pokazati vašu vrlinu i zlobu onih koji vas kleveću, pošto ništa nije sakriveno što se

neće otkriti. Oni sada mogu da vas kleveću, ali će kasnije doznati ko ste.

27. Što vam govorim u tami, kazujte na vidiku; i što vam se šapće na uši, propovijedajte sa

krovova.

"Ono što sam vam govorio nasamo i na jednom mestu, jer to znaĉi 'na uši' i 'u tami', propovedajte

smelo i glasno da vas svi ĉuju." A pošto smeloj propovedi sleduju opasnosti, dodaje:

28. I ne bojte se onih koji ubijaju tijelo, a dušu ne mogu ubiti; nego se više bojte[9] onoga

koji moţe i dušu i tijelo pogubiti u paklu.

Uĉi ih da preziru ĉak i smrt, jer je muĉenje u paklu strašnije od smrti. Oni koji nas ubijaju, samo

telo predaju truleţi, a duši ĉesto ĉine dobro. Ali Bog kaţnjava i dušu i telo onih koje baca u

pakao.[10] On kaţe "u paklu", ţeleći da pokaţe da je muĉenje neprekidno, jer je pakao veĉan.

29-31. Ne prodaju li se dva vrapca za jedan novĉić? Pa ni jedan od njih ne padne na zemlju

bez Oca vašega. A vama je i kosa na glavi sva izbrojana. Ne bojte se, dakle; vi ste bolji od

mnogo vrabaca.

Kako se uĉenici ne bi uplašili da su ostavljeni, Gospod im govori: "Ako ĉak ni vrabac ne biva

ulovljen bez Moga znanja, kako ću ostaviti vas koje ljubim?" A da bi pokazao da o nama ima

taĉno znanje i promisao, kaţe da nam je ĉak i kosa na glavi izbrojana. Nemojte misliti da se

vrapci love Boţjom pomoću, već shvatite da ni njihov ulov ne proĊe bez NJegovog znanja.

32-33. Svaki koji prizna mene pred ljudima priznaću i ja njega pred Ocem svojim koji je

na nebesima. A ko se odrekne mene pred ljudima, odreći ću se i ja njega pred Ocem svojim

koji je na nebesima.



Podstiĉe ih na ispovedništvo.[11] Nije, dakle, dovoljna samo vera u duši, već Bog traţi i

ispovedanje vere ustima. Nije rekao "svaki koji Mene ispovedi", nego "koji u Meni ispovedi", to

jest, "Mojom silom", jer onaj koji ispoveda veru to ĉini potpomognut blagodaću Bo-ţjom. Za

onoga koji Ga se odriĉe, Gospod nije rekao "ko se Odrekne u Meni", već "Mene", pokazujući

time da se on odriĉe zato što nema pomoći odozgo (to jest, zato što se nije pouzdao u Boga).

Svaki ĉovek koji ispovedi da je Hristos Bog, naći će Hrista koji njega ispoveda kao istinskog

slugu pred Ocem. Ali oni koji se odriĉu Hrista ĉuće reĉi: "Ne poznajem vas."

34-36. Ne mislite da sam došao da donesem mir na zemlju; nisam došao da donesem

mir[12] nego maĉ. Jer sam došao da rastavim ĉovjeka od oca njegova i kćer od matere

njezine i snahu od svekrve njezine i neprijatelji ĉovjeku postaće domaći njegovi.

Nije uvek dobro ostati u slozi i ponekad je bolje razdvojiti se. "Maĉ" je, dakle, reĉ vere koji nas

odseca i rastavlja od veza s našim bliţnjim i roĊacima, kada oni ometaju našu poboţnost.

Gospod nam ne govori da se od njih odvojimo bez opravdanog razloga, već samo onda kada oni

ne ţele da prihvate našu veru i trude se da nas ometu u njoj.[13]

37. Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan; i koji ljubi sina ili kćer

većma nego mene, nije mene dostojan.

Vidiš li da smo duţni da "mrzimo" svoje roditelje i decu samo onda kada oni traţe da njih većma

ljubimo nego Hrista.[14] Ali, zašto da govorim o ocu, majci i deci? Poslušaj ono što je još veće

od toga:

38. I koji ne uzme krst svoj i ne poĊe za mnom, nije mene dostojan.

Koji se, dakle, ne odrekne svog sadašnjeg ţivota, i ne preda sebe na sramnu smrt, jer su tako

zvali krst u starini, "nije Mene dostojan." Ali, pošto je bilo mnogo razbojnika i lopova koji su

raspinjani na krst, On dodaje: "i ne poĊe za Mnom", to jest "ţivi po Mojim zakonima".





39. Koji ĉuva ţivot svoj, izgubiće ga, a koji izgubi ţivot svoj mene radi, naći će ga.

Onaj koji ĉuva telesni ţivot, misli da "nalazi svoju dušu", mada je on u stvari gubi i nasleĊuje

veĉno muĉenje. A onaj koji "pogubi svoju dušu"[15] i umre, ali ne kao razbojnik ili samoubica,

već Hrista radi, spasava svoju dušu.

40-41. Koji vas prima, Mene prima; a koji prima Mene, prima Onoga koji Me je poslao.

Koji prima proroka u ime proroĉko, platu proroĉku primiće; i koji prima pravednika u

ime pravedniĉko, platu pravedniĉku primiće.

Podstiĉe nas da primimo one koji su sa Hristom, jer onaj koji poštuje Hristove uĉenike, poštuje i

samog Hrista, a kroz NJega i (Boga) Oca. Treba, dakle, da primamo pravednike i proroke u ime

pravedniĉko i proroĉko, zato što su pravednici i proroci, a ne radi neke zaštite ili pomoći od

careva. Ako se desi da neko ima izgled proroka, ali delom to ne potvrĊuje, ti i takvoga primi kao

proroka i Bog će ti uzvratiti kao da si primio pravednika, jer to znaĉe reĉi: "platu pravedniĉku

primiće". Ali ovo moţeš razumeti i na drugi naĉin. Onaj koji primi pravednika, sam će biti

smatran za pravednika i primiće platu koju pravednici primaju.

42. I ako neko napoji jednoga od ovih malih samo ĉašom studene vode u ime uĉeniĉko,

zaista vam kaţem, neće mu plata propasti.

Kako se niko ne bi izgovarao na siromaštvo, Gospod kaţe: "Ako podaš kome barem ĉašu hladne

vode zato što je Moj uĉenik, primićeš i njegovu platu." Ĉašu hladne vode daje i onaj koji uĉi

drugog, zapaljenog ognjem gneva i poţude, i ĉini ga uĉenikom Hristovim. Ni takvome neće

propasti plata.


NAPOMENA:

1. St. 2-4, up. Mk. 3,13-19; Lk. 6,12-16

U sva tri sinoptiĉka EvanĊelja i Delima apostolskim nalazimo spisak apostola. Razlike

koje se uoĉavaju posledica su ĉinjenice da su pojedini apostoli imali po dva imena, tako

da se u jednom spisku spominju pod jednim, a u drugom pod drugim imenom. Pored toga

i redosled imena je razliĉit:

1.) (Mt. 10,2-4): Simon Petar, Andrej, Jakov, Jovan, Filip, Vartolomej, Toma, Matej,

Jakov Alfejev, Levej, Simon Kananit i Juda Iskariotski;

2.) (Mk. 3, 16-19): Simon Petar, Jakov, Jovan, Andrej, Filip, Vartolomej, Matej, Toma,

Jakov Alfejev, Tadej, Simon Kananit, Juda Iskariotski;

3.) (Lk. 6, 14-16): Simon Petar, Andrej, Jakov, Jovan, Filip, Vartolomej, Matej, Toma,

Jakov Alfejev, Simon Zilot, Juda Jakovljev, Juda Iskariotski;4.) (D. ap. 1, 13-26): Petar,

Jovan, Jakov, Andrej, Filip, Toma, Vartolomej, Matej, Jakov Alfejev, Simon Zilot, Juda

Jakovljev i novoizabrani Matija.

Natanail, koji se spominje u Jovanovom EvanĊelju (Jn. 1, 46-50; 21,2), nije pobrojan ni

na jednom od ovih spiskova. Sv. Zlatoust i Avgustin su smatrali da Natanail nije ni bio

jedan od Dvanaestorice. Neki noviji tumaĉi smatraju da se radi o apostolu Mateju, iako

nigde na nailazimo na potvrdu ove pretpostavke. Najverovatnije je, ipak, da je reĉ o

apostolu Vartolomeju, jer se to ime u Jovanovom EvanĊelju nigde ne spominje. Po tom

tumaĉenju, Vartolomej nije ime, već naziv i znaĉi "sin Tolmeja".

2. Samarija je od podele carstva do 8. veka pre Hrista pripadala izrailjskom carstvu i

naseljavala su je plemena Jefrema i Manasije. Jaĉanjem moći Asirije, glavni grad

Severnog carstva, Samarija, pada u ruke neznaboţaca 722 - 721. god. Posle toga, veći

deo jevrejskog stanovništva iz cele ove oblasti deportovan je u Asiriju i Vavilon, dok je

car Sargon tamošnje neznaboţaĉko stanovništvo naselio u Samariji. Oni su se izmešali

ţenidbenim vezama sa tamošnjim preostalim jevrejskim starosedeocima (4 Car. 17, 24),

prihvativši mnoge njihove obiĉaje. Novi talas neznaboţaĉke kolonizacije nastupa u

vreme careva Esarhadona i Asurbanipala (Ezr. 4,10). Samarjani su izgradili neku vrstu

sinkretistiĉkog kulta, te iako poštuju Toru, kod njih su primetni jaki uticaji neznaboţaĉkih

religija. Jevreji su na njih gledali s prezirom kao na neznabošce i kada su iz Judeje išli za

Galileju radije su putovali uz oeku Joodan nego li kroz krajeve samarjanske

3. Nesticanje, nestjaţanije, dobrovoljno siromaštvo. Sveti Oci smatraju pohlepu za

sticanjem i posedovanjem materijalnih stvari jednom od glavnih prepreka u duhovnom

ţivotu. Svetitelji su se suprotstavljali ovoj strasti nesticanjem i dobrovoljnim

sirotovanjem, kako se ne bi vezivali ni za šta prolazno i tako lakše stekli istinsku ljubav

prema Bogu i bliţnjima.

4. Up. 1.Mojs. 19:1-29

5. Gospod nas, dakle, uĉi da je potrebno da budemo i mudri i bezazleni, jer je mudrost bez

bezazlenosti - lukavstvo, dok je bezazlenost bez mudrosti - naivnost.

6. Sveti Vasilije Veliki kaţe: "Mudar je kao zmija onaj koji sa obazrivošću i razboritošću

predlaţe uĉenje, kako bi uspešnije priveo slušaoce usvajanju uĉenja. A bezazlen je kao

golub onaj ko i ne pomišlja da se osveti onome koji mu zlo misli." (Sveti Vasilije Veliki,

Epist. 125,3).

7. 1 Pet. 3:15

8. Ime filistejskog boţanstva iz Akarona (up. 4.Car. 1:2,3,16). U prevodu znaĉi "bog muva".

U nekim rukopisima se javlja i oblik "Veelzevuv". To je i naziv za Satanu, kneza

demonskog.

9. Evtimije Zigaben kaţe na ovom mestu: "Strah pobeĊujte strahom - strah od ljudi

pobeĊujte strahom Boţjim" (Ibid s. 10, V. 28, so1. 340 S). Pod strahom Boţjim ne

podrazumeva se samo strah od Boţje kazne i veĉnog muĉenja, već i strah da ne

oţalostimo Boga svojim gresima, da se ne udaljimo od NJega i izgubimo zajednicu s

NJim. Zato kod savršenih, ljubav izgoni strah.

10. Po uĉenju Svetih Otaca pakao, ad je mesto samoizgnanstva gde, po svome sopstvenom

izboru, odlaze oni koji su izabrali dela tame u ovom ţivotu. Pakao nije kazna kojom Bog

kaţnjava ĉoveka da bi zadovoljio svoje uvreĊeno dostojanstvo (kako je tvrdio

srednjevekovni rimokatoliĉki teolog Anzelmo Kenterberijski).

Sv. Irinej Lionski kaţe: "Onima koji se udalje od Boga po svom liĉnom izboru, Bog

dopušta odvajanje od NJega, koje su oni svojevoljno izabrali. Ali odvajanje od svetlosti

je tama..." (Contra Haereses, 5, 27:2). Drugim reĉima, Bog nije muĉitelj, već

ĉovekoljubac, ali oni koji su odstupili od Boga, u onom svetu i NJegovu ljubav i svetlost

će doţivljavati kao muĉenje i kaznu, jer će Bog posle Sveopšteg Vaskrsenja biti svuda i u

svemu.

Zato Sv. Vasilije kaţe: "Zla u paklu ne dolaze od Boga, nego od nas samih." (EPE 7, 92).

Sv. Isak Sirin misli upravo na to kada kaţe: "Kaţem, oni koji se muĉe u paklu, muĉe se

jer ne mogu da podnesu da ih neko ţarko voli... Potpuno je netaĉno mišljenje da su

grešnici u paklu lišeni Boţije ljubavi. LJubav je plod poznanja istine, prema tome LJubav

je podarena svima jednako. Ali ljubav ima dvojaki uĉinak: ona je muĉna za grešnike, dok

je uţivanje za one koji su ţiveli u skladu sa njom".

11. Grĉka reĉ znaĉi svedoĉenje ali i muĉeništvo.

12. Gospod nije propovedao pacifizam, mir po svaku cenu, mir koji nastaJe kao kompromis

izmeĊu istine i laţi, Boga i Ċavola.

Govoreći o ratu Sv. Zlatoust kaţe: "Jedinomislije nije uvek dobro, jer i razbojnici bivaju

saglasni. Tako rat nije posledica Hristovog opredeljenja, već delo volje samih ljudi. Sam

Hristos ţeli da svi budu jednoglasni u delima poboţnosti, ali kako su se ljudi meĊu

sobom podelili, otuda je i nastao rat", (Ibid, Homil. 35, 1). Zato je Gospod Hristos jedini

"mir naš , mir do koga se dolazi kroz rat i pobedu nad grehom, smrću i Ċavolom (up. Ef.

2, 14-16).

Imajući ovo u vidu, Sv. Grigorije Bogoslov kaţe: "Bolji je pohvalni rat od mira koji od

Boga odvaja", (Homil. 2, 82. RS 35, so1. 488).

13. "Ove reĉi iz Mihejevog proroštva (Mih. 7, 6) izostavljene su kod Mateja. On (prorok)

kaţe: "Kći ustaje na mater svoju, snaha na svekrvu svoju, neprijatelji su ĉoveku domašnji

njegovi." Ova proroĉka reĉ, da će neprijatelji ĉoveku postati svi domaći njegovi, opet je

reĉena za Jevreje, koji su se meĊusobno razdelili. Hristos je, dakle, blagovremeno

predskazao prisutnim da će svi domaći onih koji će poverovati, postati naposletku njihovi

neprijatelji." Ex. Collatione codd.Venet. S. Marci

14. "Ovim Gospod ne zapoveda", kaţe Zlatoust, "prosto mrzeti, jer bi to bilo suprotno

Zakonu, već ako neko uzaţeli da njega većma ljubiš nego Gospoda Hrista, mrzi na njega

zbog toga, jer to uništava i onog koji ljubi i onoga koji je ljubljen". (Ibid, Honil. 35,1; col.

407).

15. Po Svetom Makariju Velikom, ĉovek svojim greholjubljem prosto obrazuje u sebi, u

svojoj bogolikoj duši, drugu dušu, dušu greha. I kada Spasitelj traţi od Svojih sledbenika

da mrze i samu dušu svoju, On traţi da mi mrzimo tu drugu dušu u sebi, dušu greha (up.

Lk. 14:26). (Vidi Duhovne besede Svetog Makarija, 15, 35; P.G. t.34, col. 600).

Glava jedanaesta

sadrţaj

Izaslanstvo Jovana Krstitelja i svedočanstvo Isusovo o njemu,

pretnja nepokajanim galilejskim gradovima, proslavljanje Boga Oca,

poziv umornima i natovarenima

1. I kad završi Isus zapovijesti Dvanaestorici uĉenika svojih, otide odande da uĉi i

propovijeda po gradovima njihovim.

Kada je razaslao uĉenike na propoved, Gospod se povukao u tišinu i nije ĉinio ĉudesa, već je

samo propovedao u sinagogama. Da je tada sam isceljivao bolesnike, niko ne bi išao njegovim

uĉenicima. Zato se i povukao kako bi njima dao priliku da isceljuju.

2-3. A Jovan ĉuvši u tamnici[1] djela Hristova, posla dvojicu uĉenika svojih. I reĉe mu: Jesi

li ti Onaj što će doći,[2] ili drugoga da ĉekamo?

Jovan ovo nije litao zato što sam nije znao ko je Hristos, jer kako je mogao da ne poznaje Onoga

za koga je svedoĉio govoreći: "Gle, jagnje Boţje?"[3] On je poslao svoje uĉenike, koji su

zavideli Hristu, da bi se sami uverili i videvši ĉudesa poverovali da je Hristos veći od Jovana.

Zato on toboţe u neznanju pita: Jesi li Ti Onaj što će doći";[4] dakle Onaj koga ĉekamo da doĊe

u telu, kako kaţu Pisma? Neki, meĊutim, govore da reĉi "Onaj što će doći" oznaĉavaju silazak u

ad i da Jovan, kao da ne zna odgovor, pita Gospoda: ,Jesi li ti Onaj koji će sići u ad, ili da

ĉekamo drugog?" Ali, to je nerazumno, jer kako je moguće da Jovan, koji je bio veći od svih

Proroka, nije unapred znao za raspeće Hristovo i NJegov silazak u ad,[5] kada Ga je prethodno

već nazvao "Jagnjetom", zato što će biti zaklan za nas? Jovan je dobro znao da će Gospod dušom






sići u ad, da bi ĉak i tamo, kako kaţe Sv. Grigorije Bogoslov, spasao one koji bi poverovali u

NJega da se ovaplotio u njihovo vreme. Dakle, Jovan ovo ne pita zato što ne zna odgovor, već da

bi njegovi uĉenici saznali ko je Hristos preko NJegovih ĉudesa. Gledaj, dakle, kako Hristos

odgovara na ovo pitanje:

4-6. A Isus odgovarajući reĉe im: Idite i javite Jovanu ovo što ĉujete i vidite: Slijepi

progledaju i hromi hode, gubavi se ĉiste i gluhi ĉuju, mrtvi ustaju i siromašnima se pro

povijeda jevanĊelje.[6] I blago onome koji se ne sablazni o mene.

Nije rekao: "Kaţite Jovanu da sam Ja Onaj što će doći", već znajući da je Jovan poslao svoje

uĉenike da vide ĉudesa, govori: "Kaţite Jovanu ovo što vidite i daćete mu priliku da vam još više

posvedoĉi za Mene." Reĉi: "Siromašnima se propoveda evanĊelje" mogu se odnositi na one koji

propovedaju evanĊelje, dakle apostole, koji su bili siromašni ribari i prezreni kao prosti i neuki

ljudi, ili pak na one koji slušaju evanĊelje i propoved o veĉnom blaţenstvu. A da bi pokazao

Jovanovim uĉenicima da Mu nisu promakle njihove pomisli, Hristos im govori: "Blago onome

koji se ne sablazni o Mene", jer su uĉenici bili obuzeti mnogim sumnjama prema Gospodu.

7. A kad oni otidoše, poĉe Isus govoriti narodu o Jovanu: Šta ste izišli da vidite u pustinji?

Trsku koju povija vjetar.

LJudi su se verovatno sablaznili kada su ĉuli Jovanovo pitanje, pomislivši da ĉak i Jovan sumnja

da je On Hristos, i da je Krstitelj tako lako promenio svoje mišljenje,iako je ranije svedoĉio o

NJemu. Odbacujući ovu sumnju, Hristos kaţe da Jovan nije nepostojan kao trska. "Kada bi on

zaista bio takav zašto biste onda izišli k njemu u pustinju? Sigurno ne bi izišli da vidite "trsku",

prevrtljivog ĉoveka, već muţa velikog i postojanog. On je i sada onakav kakvog ste ga

poznavali."

8. Nego šta ste izišli da vidite? Ĉovjeka u meke haljine obuĉena? Eto, koji meke haljine

nose po carskim su dvorovima.

Kako ne bi mogli da kaţu da se Jovan predao raskoši i pogordio, On ih razuverava govoreći da

sama njegova haljina od kamilje dlake jasno pokazuje da je on protivnik ugaĊanja telu. Da je

nosio meke haljine, ţiveo po carskim dvorovima i voleo raskoš, ne bi se našao u zatvoru. Iz

ovoga i ti nauĉi da istinskom hrišćaninu ne priliĉi da nosi raskošnu odeću.


9. Nego šta ste izišli da vidite? Proroka? Da, kaţem vam i više od proroka.

Jovan je bio više od proroka, zato što su drugi proroci samo predskazivali Hrista, a on Ga je sam

video svojim oĉima, što je zaista velika ĉast. Drugi proroci su proricali posle svog roĊenja, a

Jovan je prepoznao Hrista i zaigrao dok je još bio u majĉinoj utrobi. [7]

10. Jer on je taj o kojem je pisano: Eto, ja šaljem anĊela svoga pred licem tvojim, koji će

pripraviti put tvoj pred tobom.

Jovan je nazvan anĊelom zbog svog anĊelskog i bestelesnog ţivota, ali i zato što je bio

glasnik[8] koji je objavljivao Hrista. On je Hristu pripremio put svedoĉeći o NJemu i krštavajući

za pokajanje, jer posle pokajanja dolazi oproštaj grehova, koji daje Hristos. Gospod je sve ovo

rekao kada su Jovanovi uĉenici već bili otišli, kako ne bi izgledalo da im laska. Proroštvo koje se

spominje prorekao je Malahija.

11. Zaista vam kaţem: MeĊu roĊenim od ţena nije se pojavio veći od Jovana Krstitelja.

Gospod sa sigurnošću izjavljuje da niko nije veći od Jovana. "MeĊu roĊenim od ţena" kaţe, da

bi iskljuĉio Sebe, pošto je On roĊen od device, a ne od ţene koja je stupila u brak.

A najmanji u Carstvu nebeskome veći je od njega.

Kako uĉenici ne bi pomislili da je Jovan veći od NJega, pošto je kazao mnoge pohvalne reĉi o

Jovanu, Hristos još jasnije govori: ,Ja sam manji od Jovana i po godinama i po vašem miš-ljenju,

ali sam veći od njega u Carstvu nebeskom, to jest, u duhovnim i nebeskim stvarima. Ovde sam

manji od njega, jer se on rodio pre Mene i zato što vam se on ovde ĉini velikim, ali tamo, u

Carstvu nebeskom, ipak sam Ja veći od njega".



12. A od vremena Jovana Krstitelja do sada, Carstvo nebesko s naporom se osvaja, i

podviţnici[9] ga zadobijaju.

Izgleda kao da Gospod prekida tok Svojih misli. Ali, nije tako. Pazi dakle! Govoreći za Sebe da

je veći od Jovana, Hristos ih podstiĉe da veruju u NJega, pokazujući da mnogi s naporom

zadobijaju Carstvo nebesko, to jest veru u NJega. Potreban je, zaista, veliki podvig da bi ĉovek

ostavio oca i majku i prezreo svoj ţivot.

13. Jer su svi Proroci i Zakon proricali do Jovana.

Hristos dalje nastavlja svoju misao, govoreći: ,Ja sam 'Onaj što će doći', jer se ispunilo sve što su

Proroci predskazali. Proroštva se ne bi ispunila da Ja nisam došao. Nemojte, dakle, ništa više da

ĉekate."

14. I ako hoćete vjerovati, on je Ilija što će doći.

"Ako hoćete", kaţe, "verovati"; to jest, "ako pravedno i nepristrasno rasudite, videćete da je

Jovan onaj koga je prorok Malahija nazvao "Ilijom što će doći".[10] I Jovan i Ilija imaju istu

sluţbu. Jovan je bio preteĉa prvog dolaska Gospodnjeg, a Ilija će biti preteĉa drugog. A potom,

da bi pokazao da je poistovećenje Jovana i Ilije tajna i da je potrebna duhovna mudrost da bi se

ona razumela, dalje govori:

15. Koji ima uši da ĉuje, neka ĉuje!

Dakle, podstiĉe ih da pitaju, kako bi nauĉili.

16-17. Ali sa kime ću uporediti rod ovaj? Sliĉan je djeci koja sjede po trgovima i dovikuju

drugovima svojim govoreći: Svirasmo vam, i ne igraste; naricasmo vam, i ne ridaste.



Ovde govori o tvrdoglavosti jevrejskog naroda, jer im kao takvim nije bio po volji ni Jovanov

podviţniĉki ţivot, niti Hristova jednostavnost. Oni su bili kao raspuštena deca kojoj se niĉim nije

moglo ugoditi. Kada neko plaĉe, ne sviĊa im se; kada svira i veseli se, nije im po volji.

18-19. Jer doĊe Jovan, koji niti jede niti pije, a oni kaţu: Đavo je u njemu. DoĊe Sin

Ĉovjeĉiji, koji i jede i pije, a oni kaţu: Gle ĉovjeka izjelice i vinopije, druga carinicima i

griješnicima.

Jovanov ţivot Hristos uporeĊuje sa "ridanjem", jer je Jovan pokazivao veliku strogost na reĉi i

delu, dok Svoj ţivot na zemlji uporeĊuje sa "sviranjem frule", jer je bio milostiv i snishodljiv

prema svima da bi ih pridobio i blagovestio im Carstvo nebesko. Kod NJega nije bilo takve

strogosti ţivota kao kod Jovana.

I bi opravdana premudrost od djece njezine.

Evo, dakle, šta kaţe: "Pošto vam se ne sviĊa ni Jovanov ni Moj naĉin ţivota, i prezirete sve

puteve spasenja, to se Ja, Premudrost Boţja, javljam pravedan, a vi nećete imati izgovora za vaše

neverovanje i bićete potpuno osuĊeni. Ja sam sa Svoje strane sve ispunio, i vi svojim

neverovanjem sami pokazujete da sam Ja pravedan, jer ništa nisam propustio."

20. Tada poĉe Isus koriti gradove u kojima su se dogodila mnoga ĉudesa njegova, što se ne

pokajaše.

Pošto su Jevreji i dalje ostali nepokajani, iako im je prethodno pokazao da je uĉinio sve što je

trebalo uĉiniti, Gospod poĉinje da ih ukoreva.

21. Teško tebi, Horazine! Teško tebi, Vitsaido!

Kako bi razumeo, da oni koji nisu poverovali, nisu bili zli po prirodi već po svojoj slobodnoj

volji, Hristos spominje Vitsaidu, odakle su bili Petar, Andrej, Filip i sinovi Zevedejevi. Zlo,

dakle, ne dolazi od prirode već od slobodne volje. Da dolazi od prirode, onda bi i ovi apostoli bili

zli.

21-22. Jer da su u Tiru i Sidonu bila ĉudesa koja su bila u vama, davno bi se u vreći i

pepelu pokajali. Ali vam kaţem: Tiru i Sidonu[11] lakše će biti u dan Suda nego vama.

Gospod govori kako su Jevreji bili gori od Tiraca i Sidonaca, jer su neznaboţni Tirci prestupali

samo prirodni zakon, dok su Jevreji prestupali i Mojsejev. Neznabošci nisu videli ĉudesa, a

sinovi Izrailja su ih videli i pohulili na Boga. "Vreća" je simvol pokajanja, jer su se oni koji su

bili u ţalosti oblaĉili u vreću i posipali po glavi pepelom i prašinom. [12]

23-24. I ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, do pakla ćeš sići; jer da su u Sodomu

bila ĉudesa što su se u tebi dogodila, ostao bi do današnjeg dana. Ali vam kaţem da će

zemlji Sodomskoj[13] lakše biti u dan Suda nego tebi.

Kapernaum se uzvisio, jer je u njemu ţiveo Isus, pa je bio proslavljen kao grad NJegovog

zaviĉaja. Ipak njemu to nije bilo od koristi, jer nije poverovao. Štaviše, zato je i osuĊen na pakao,

jer nije izvukao nikakvu korist od toga što je imao takvog ţitelja. Kapernaum znaĉi "mesto

utehe". Iz toga moţeš da vidiš da ako se neko udostoji da postane obitalište "Utešitelja", to jest

Svetog Duha, a potom se pogordi, prevaznoseći se do nebesa, pašće naposletku zbog svoje

gordosti. Zato, ĉoveĉe, uţasni se i zadrhti!

25. U to vrijeme odgovori Isus, i reĉe: Hvalim te, Oĉe, Gospode neba i zemlje, što si ovo

sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio si bezazlenima.

Dakle, šta kaţe? "Hvalim Te" - umesto "blagodarim Ti" - "Oĉe, što Jevreji koji sebe smatraju

mudrim i iskusnim u Svetom Pismu nisu poverovali, dok su neuki i bezazleni[14] poverovali i

poznali tajne". Bog je sakrio Svoje tajne od onih koji su se pravili mudrim, ne zato što im je

zavideo ili što je ţeleo da ih ostavi u neznanju, već zato što nisu bili dostojni, jer su sami sebe

smatrali mudrim. Onaj, dakle, koji sebe smatra mudrim i uzda se u svoje znanje, ne priziva Boga.

A Bog onome koji Ga ne priziva, ne pomaţe i ne otkriva mu se. Pored toga, Bog iz Svoga

ĉovekoljublja mnogima ne otkriva tajne, kako posle ne bi bili još više muĉeni zato što su ih

poznali, a potom prezreli.





26. Da, Oĉe, jer je tako bila blaga volja tvoja.

Ovde Hristos pokazuje Oĉevo ĉovekoljublje, jer je On otkrio tajne bezazlenima iako to niko nije

traţio od NJega, zato što je NJemu tako bilo ugodno od poĉetka. Reĉ "blagovoljenje" oznaĉava

"(dobru) volju" i "zadovoljstvo".

27. Sve je meni predao Otac moj.

Hristos je gore rekao Ocu da je On otkrio (tajne bezazlenima). Kako ti ne bi pomislio da Hristos

ništa Sam ne ĉini i da je sve od Oca, On kaţe: "Sve mi je predao Otac, a Otac i Ja imamo istu

vlast." Kada ĉuješ reĉ "predao", nemoj misliti da Mu je predao kao slugi ili podreĊenom, već kao

Sinu, jer se On rodio od Oca i zato Mu je "sve predao" (u nasleĊe). Da se On nije rodio od Oca i

da nije iste prirode sa NJim ne bi Mu sve ni bilo predato. Zato pazi šta govori: "Sve je Meni

predao", ne Gospodar, već "Otac Moj." Kada se, na primer, lepom ocu rodi lepo dete, dete

kasnije kaţe: "Dobio sam, odnosno nasledio sam, lepotu svoga oca."

I niko ne zna Sina do Otac; niti Oca ko zna do Sin, i ako hoće Sin kome otkriti.

Ovde govori o još većim stvarima. "Ništa nije ĉudno što sam ja Gospodar svega, jer imam nešto

što je još veće od toga, a to je da znam Oca, i tako Ga znam, da Ga mogu otkriti drugima."

Razmisli dobro. Gore je rekao da je Otac otkrio tajne bezazlenima, a ovde da Sin otkriva Oca.

Zar ne vidiš jednu silu Oca i Sina, jer i Otac i Sin (zajedno) otkrivaju (tajne)?

28. Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja ću vas odmoriti.

Hristos poziva sve ljude, ne samo Jevreje već i neznabošce. Pod "umornim"[15] razumi Jevreje

koji su strogo sledovali Zakonu i trudili se u vršenju njegovih zapovesti. "Natovareni" su

neznabošci, koji su bili obremenjeni teškim teretom grehova. Sve njih odmara Hristos, jer kakav

je napor poverovati, ispovediti i krstiti se? Zar to nije odmor kada još u ovome ţivotu ţiviš bez

briga koje si imao pre kršte-nja, a u budućem te ĉeka (veĉni) pokoj.


29-30. Uzmite jaram moj na sebe, i nauĉite se od mene; jer sam ja krotak i smiren srcem, i

naći ćete pokoj dušama svojim. Jer je jaram moj blag, i breme je moje lako.

"Jaram Hristov" je smirenje i krotost. Ko sebe smiri pred svakim ĉovekom, ima pokoj u duši i

ostaje miran, dok je slavoljubiv ĉovek i gordeljivac uvek u brigama, jer ne ţeli da bude manji od

drugih i uvek misli o tome kako će se većma proslaviti i pobediti svoje neprijatelje. Zato je

"jaram Hristov", smirenje, lako nositi, jer je našoj poniţenoj prirodi lakše da se smirava nego li

da se preuznosi. Ali, i sve Hristove zapovesti takoĊe su "jaram", i one su lake zbog nagrade koja

nas oĉekuje, iako ponekad izgledaju teške.

NAPOMENA:

1. Matej je već spomenuo da je Jovan bio zatvoren (4:12). On se nalazio, kako piše Josif

Flavije, u tvrĊavi Maheron. Kako saznajemo od drugih evanĊelista, Jovan je bio zatvoren

zato što je caru Irodu rekao da "ne moţe iamti ţene brata svoga."

2. U Hristovo vreme mesijanska oĉekivanja meĊu Jevrejima bila su na vrhuncu. Narod je

oĉekivao Boţjeg Pomazanika (Mesiju, Hrista) koji će izbaviti narod svoj i uspostaviti

svoje carstvo. Neki su mislili da je Jovan Preteĉa Mesija (Jn. 1:20). Drugi su govorili da

će Mesija doći iz Vitlejema (Jn. 7:42). Ipak, najveći broj Jevreja je oĉekivao da će Mesija

biti politiĉki voĊa koji će srušiti rimsku tiraniju i obnoviti Davidovo carstvo. Da su

mesijanska oĉekivanja bila ţiva i meĊu prostim narodom vidimo i iz odgovora

Samarjanke na Jakovljevom bunaru (Jn. 4, 25-26). Gospod je javno izbegavao da Ga

zovu Mesijom (iako je to otkrio Svojim uĉenicima Mt. 16,16-17), zato što NJegovo

Carstvo nije od ovoga sveta, već je duhovno (Jn. 18, 36). Da se javno predstavljao kao

Mesija, narod bi pomislio da je On car koji podiţe ustanak pritiv Rimljana. Ovo je upravo

bio glavni kamen spoticanja (1 Kor. 1, 23) za Jevreje koji su oĉekivali vojskovoĊu, a

dobili Onoga Koji na Sebe uzima grehe sveta i strada za sve ljude (Is. .52, 13-53, 12),

zato su se mnogi razoĉarali i ostavili Ga. Moţe se pretpostaviti, dakle, da su Jovanovi

uĉenici imali drugaĉije predstave o Mesiji. Zato ih Jovan šalje Isusu da bi im On

odgovorio proroštvom koje otkriva cilj i smisao Hristovog dolaska na zemlju.

3. Jn. 1:29

4. Ovo mišljenje zastupaju i ostali poznati tumaĉi: Zlatoust, Jeronim, Ilarije, Zigaben i

drugi.

5. Jev. Sheol - tamno obitalište duša posle smrti. Pre Hristovog dolaska u ad su išle duše i

pravednika i nepravednika. Svojim Vaskrsenjem, Gospod je razbio dveri ada i omogućio

izlazak pravednih duša, koje bi poverovale u NJega da je došao u vreme u kome su oni

ţiveli. Ad je mesto neznanja i neviĊenja Boga.

6. Gospod odgovara proroštvom proroka Isaije (up. Is. 61:1).

7. Lk. 1:44

8. U pravoslavnoj ikonografiji Sveti Preteĉa se ĉesto izobraţava sa krilima, kao anĊeo -

Sveti Jovan Krilati

9. Onaj koji sebe prisiljava, podviţnik, asketa.

10. Mal. 4:5: "Evo, Ja ću vam poslati Iliju proroka prije nego doĊe veliki i strašni dan

Gospodnji."

11. Tir i Sidon su bili drevni feniĉanski gradovi na obali Sredozemlja, u današnjem Libanu,

poznati po idolopoklonstvu i razvratu.

12. Up. 1.Mojs. 37:34; Joilj 1:8; Jest. 4:1-4; Jov. 16:15; 3. Car. 21:27

13. Sodom i Gomor su bili drevni gradovi na obali Mrtvog mora. Pošto su njihovi stanovnici

nepokajano ţiveli u protivprirodnom bludu, Gospod ih je uništio ognjem.

14. Grĉka reĉ etimološki oznaĉava onoga koji ne ume da govori, dakle dete, bezazleno

stvorenje. Up. 1.Kor. 14:20 gde apostol Pavle kaţe: "Braćo ne budite djeca umom, nego

zloćom djetinjite, a umom budite savršeni."

15. Oni koji se trude

Glava dvanaesta

sadrţaj

O trganju klasja u subotu, lečenje suhorukog,

ispunjenje proroštva o slugi Gospodnjem, isceljenje besomučnika,

o huli na Duha Svetoga i znaku proroka Jone, Mati i braća Isusova.

1-4. U to vrijeme iĊaše Isus u subotu kroz usjeve; a uĉenici njegovi ogladnješe, i poĉeše

trgati klasje i jesti.

U nameri da razreši zakonska pravila, Gospod vodi uĉenike kroz useve, kako bi oni jeli i tako

narušili zakon o suboti.

A fariseji vidjevši to rekoše mu: Gle, uĉenici tvoji ĉine što ne valja ĉiniti u subotu.[1] A on

im reĉe: Niste li ĉitali što uĉini David kad ogladnje, on i koji bijahu s njim? Kako uĊe u

dom Boţiji i hljebove predloţenja pojede, kojih nije valjalo jesti njemu ni onima što su bili

s njim, nego samo sveštenicima.

Fariseji opet nalaze krivicu u prirodnoj potrebi za hranom, dok sami ţive u mnogo teţim

grehovima. Gospod ih posramljuje priĉom o Davidu koji se, kaţe, usudio da zbog gladi uĉini još

teţi prestup. "Hlebovi predloţenja"[2] bili su dvanaest hlebova koji su svaki dan postavljani na

hramovnu trpezu, šest sa desne strane, a šest sa leve. Iako je David bio prorok, njemu po Zakonu

nije bilo dozvoljeno da ih jede, već samo sveštenicima. Pogotovo ih nisu smeli jesti oni koji su

bili s njim? On se ipak zbog gladi udostojio (Boţjeg) oproštaja. Tako je i sa uĉenicima.

5-6. Ili niste ĉitali u Zakonu[3] kako subotom sveštenici u hramu subotu obesvećuju, pa

nisu krivi? A ja vam kaţem da je ovdje veći od hrama.

"Zakon je zabranjivao rad subotom i zato su sveštenici koji su cepali drva i palili vatru (prilikom

ţrtvoprinošenja), obesvećivali, to jest, skrnavili subotu, kako vi smatrate". Ali, ti ćeš reći: "Oni

su bili sveštenici, a uĉenici to nisu." "A Ja vam kaţem, da je ovde veći od Hrama. Ja sam, dakle,

Gospodar koji je veći od Hrama, i pošto sam ovde sa Svojim uĉenicima, oni imaju veće pravo od

sveštenika da narušavaju subotu."

7-8. Kada bi ste pak znali šta je to: Milost hoću a ne ţrtvoprinošenje, ne biste osuĊivali

ievine. Jer je Sin Ĉovjeĉiji gospodar i subote.[4]

Hristos im još pokazuje da su neznalice koje ne poznaju proroĉke spise.[5] Zato im govori: "Zar

se nije trebalo smilovati gladnim ljudima? Uostalom, Ja sam Sin Ĉoveĉiji i Gospodar sam

subote, kao Tvorac svega, pa i dana Zato Ja, kao Gospodar, narušavam subotu." Razumi ovo i u

prenesenom smislu: Pošto su apostoli "poslenici", a vernici "ţetva i klasje ţitno", apostoli su ih

"brali" i "jeli", to jest, njihova hrana je bila spasenje ljudi. Ovo su ĉinili u subotu koja je bila

odreĊena za dan "odmora", to jest, uzdrţanja od svakog zla. Fariseji su negodovali. Tako i u

Crkvi ima onih koji su farisejski puni zavisti i nezadovoljstva prema uĉiteljima koji ih uĉe i ĉine

im dobro.






9-10. I otišavši odande, doĊe u sinagogu njihovu. I gle, tu bijaše ĉovjek sa rukom suhom; i

zapitaše ga govoreći: Valja li subotom lijeĉiti? - da bi ga optuţili.

Drugi evanĊelisti kaţu da je Isus ovo pitanje postavio farisejima. Ipak, moţe se reći da su fariseji

iz zavisti prvo pitali NJega, kako kaţe Matej. A onda ih je to isto upitao sam Hristos kako bi ih

ismejao i narugao se njihovoj neosetljivosti, o ĉemu govore drugi evanĊelisti. Fariseji su Mu

postavili ovo pitanje da bi imali povoda za klevetu.

11-12. A on im reĉe: Koji je meĊu vama ĉovjek koji ima ovcu jednu, pa ako ona u subotu

upadne u jamu, da je neće uzeti i izvaditi? A koliko li je ĉovjek preteţniji od ovce? Dakle,

valja subotom dobro ĉiniti.

Pokazuje im da su oni radi koristoljublja, da ne bi izgubili ovcu, narušavali subotu, a to nisu

dopuštali kada je trebalo isceliti bolesnog ĉoveka. Ovim reĉima ih Gospod izobliĉava kao

koristoljubive i nemilostive ljude, koji preziru i samoga Boga, jer oni preziru subotu da ne bi

izgubili jednu ovcu, a nemilosrdni su jer ne ţele is-celenje bolesnika.

13. Tada reĉe ĉovjeku: Pruţi ruku svoju. I pruţi. I postade zdrava kao i druga.

Mnogi ljudi i danas imaju "suhe ruke", to jest, nemilostivi su i tvrdice, ali kada ĉuju reĉ

EvanĊelja, pruţaju svoje ruke da bi dali milostinju. Oni to ĉine, iako fariseji, gordi demoni koji

su odvojeni od nas,[6] ne ţele, u svojoj mrţnji prema nama, da pruţamo ruku radi davanja

milostinje.

14-15 A fariseji otišavši naĉiniše vijećanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus,

doznavši to, ukloni se odande.

O, kakve li zavisti! Kada im neko ĉini dobro oni se razbesne. Isus se uklanja odatle jer još nije

bilo došlo vreme NJegovog stradanja, ali i zato da bi poštedeo Svoje neprijatelje da ne padnu u

greh ubistva. Nerazumno se izlagati opasnosti, nije, dakle, bogougodno. Obrati paţnju na reĉ

"otišavši", jer su fariseji naĉinili većanje kako bi ubili Isusa tek pošto su "otišli", to jest udaljili se

od Boga, jer niko ko obitava u Bogu ne bi poţeleo da nešto tako uĉini.


15-16. I za njim idoše ljudi mnogi, i iscijeli ih sve, i zaprijeti im da ga ne razglašuju.

Hristos ne ţeli da Ga razglašuju, kako bi smirio zavist fariseja, jer je na svaki naĉin ţeleo da ih

isceli.

17-19. Da se ispuni što je reĉeno preko Isaije proroka: Gle, Sluga moj, koga sam izabrao,

LJubljeni moj, koji mi je po volji duše moje: metnuću Duh svoj na njega, i sud

neznabošcima javiće. Neće se svaĊati ni vikati.

Matej navodi proroka (Isaiju)[7] kao svedoka Isusove krotosti. On će, kaţe, uĉiniti sve što Jevreji

budu ţeleli. Ako oni ne budu hteli da se NJegovo ime razglasi, On ga i neće razglašavati, i neće

im se suprotstavljati, kao što to ĉine slavoljubivi ljudi, niti će se s njima svaĊati. On će govoriti

ljudima da Ga ne razglašuju, ali će takoĊe objaviti sud neznabošcima i nauĉiti ih da je sud -

uĉenje, znanje i rasuĊivanje dobra.[8] On će objaviti i budući sud neznabošcima, koji nikada nisu

ĉuli za njega.

Niti će ko ĉuti po trgovima glasa njegova,

jer On nije pouĉavao narod po trgovima, kao što to ĉine slavoljubivi uĉitelji, već u Hramu,

sinagogama, na gori i obalama mora.

20. Trsku stuĉenu neće prelomiti i ţiţak tinjajući neće ugasiti.

On je, kaţe, mogao da slomije Jevreje kao "trsku stuĉenu" i da ugasi njihov gnev kao "ţiţak

tinjajući", ali to nije ţeleo, dok ne ispuni sav domostroj spasenja i pobedi ih u svemu[9], jer to

znaĉe reĉi koje slede:

20-21. Dokle ne dovede pravdu do pobede, i u ime njegovo uzdaće se narodi.




Kako Jevreji ne bi imali nikakvog izgovora, Hristos je sve pretrpeo da bi kasnije mogao da osudi

i pobedi one koji ništa neće imati da kaţu u svoju odbranu. Šta sve On nije uĉinio da ih

pridobije? Ali, Jevreji to nisu ţeleli, i zato će se u ime NJegovo uzdati neznaboţaĉki narodi.

22-23. Tada dovedoše njemu bjesomuĉnog koji bješe slijep i nijem; i iscijeli ga tako da

slijepi i nijemi progleda i progovori. I divljahu se svi ljudi govoreći: Nije li ovo Sin

Davidov?

Demon je u ĉoveku zatvorio puteve vere: oĉi, uši i jezik, ali Isus ih isceljuje. LJudi Ga nazivaju

Sinom Davidovim, jer se oĉekivalo da će Hristos doći od semena Davidova. Tako i sada, ako

vidiš ĉoveka koji ne razume šta je dobro, niti prihvata reĉi drugoga, smatraj ga za "slepog i

nemog", koga neka Bog isceli dotaknuvši se njegovog srca.

24. A fariseji ĉuvši to rekoše: Ovaj drugaĉije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula,

kneza demonskog.[10]

Mada se Gospod udaljio radi njih, fariseji su, ĉuvši izdaleka za ovo ĉudo, poĉeli da Ga kleveću

zato što je ĉinio dobro ljudima. Iz ovoga se vidi da su oni bili neprijatelji prirode, kao što je to i

Ċavo.

25-26. A Isus znajući misli njihove reĉe im: Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi,

opustjeće; i svaki grad ili dom koji se razdijeli sam u sebi, neće se odrţati. I ako satana

satanu izgoni, sam se u sebi razdijelio; kako će dakle, opstati carstvo njegovo?

Izobliĉavajući javno njihove pomisli, Hristos je pokazao da je Bog. On se brani od njih

primerima iz svakodnevnog ţivota i pokazuje bezumlje fariseja. Jer, kako demoni mogu da

izgone sami sebe, kada se oni trude da pomognu jedan drugome?[11] Reĉ "satana" znaĉi

"protivnik".



27. A ako ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši ĉijom pomoću izgone? Zato će

vam oni biti sudije.

"Neka sam Ja", kaţe, "onakav kakvim me vi smatrate. Ĉijom silom, onda, vaši sinovi, to jest

moji uĉenici, izgone demone? Nije valjda da ih i oni izgone pomoću Veelzevula? Ako ih oni

izgone Boţjom silom, koliko pre to Ja ĉinim, jer oni ĉudotvore u Moje ime. Zato će vam oni biti

na osudu, jer ih vidite kako ĉudotvore u Moje ime, a ipak me i dalje klevećete." ,

28. A ako li ja Duhom Boţijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Boţije.

Gospod hoće da kaţe: "Ako Ja demone izgonim Boţjom silom, onda sam Ja Sin Boţji, i došao

sam radi vas i radi vašeg dobra. Tako je "došlo k vama" Carstvo Boţje, koje je samo Moje

prisustvo. Zašto me onda klevećete kada sam došao radi vas?"

29. Ili kako moţe ko ući u kuću jakoga i pokućstvo njegovo oteti, ako najprije ne sveţe

jakoga? - i onda će kuću njegovu oplijeniti.

"Ja", kaţe, "ne samo da ne smatram demone Svojim prijateljima već se borim protiv njih i

'vezujem' one koji su pre Moga dolaska bili 'jaki' (zbog vašeg nehata)." Kada je, dakle, Hristos

došao u "kuću", to jest, u svet, oteo je "sasude" demona, dakle, ljude.

30. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.

"Kako će", kaţe, "Veelzevul saraĊivati sa Mnom, kada se on više od svih ostalih protivi Meni?

Ja ljude uĉim vrlini, a on zlu. Kako, onda, on moţe da bude sa Mnom? Ja 'sabiram' ljude za

spasenje, a on ih 'rasipa'". Ovim reĉima ukazuje i na fariseje, jer dok je On uĉio narod i ĉinio mu

dobro, oni su ljude "rasipali" i smućivali da ne bi otišli k NJemu. Dakle, pokazuje im da su

zapravo oni bili opsednuti od demona.

31-32. Zato vam kaţem: Svaki grijeh i hula oprostiće se ljudima; a hula na Duha Svetoga

neće se oprostiti ljudima. I ako reĉe ko rijeĉ protiv Sina Ĉovjeĉijega, oprostiće mu se; a koji

reĉe protiv Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovome vijeku ni u budućem.

Ovde kaţe da ĉovek moţe naći kakvo-takvo opravdanje za svaki drugi greh uĉinjen u ljudskoj

slabosti, kao što je blud, kraĊa i sliĉno, i lakše mu je od Boga dobiti oproštaj. Ali, kada neko vidi

ĉudesa koja su uĉinjena Duhom Svetim i pohuli na njih govoreći da su ona od demona, kakvo će

naći opravdanje? Jasno je da takav ĉovek dobro zna da je sve to od Duha Svetoga, a ipak

namerno govori zlo. Kako se takvom ĉoveku moţe oprostiti? Kada su Jevreji videli Gospoda

kako jede i pije i druţi se sa carinicima i bludnicima i sve drugo ĉini kao Sin Ĉoveĉiji, osuĊivali

su Ga kao izjelicu i vinopiju, što se moţe oprostiti, a da se neće od njih ni traţiti pokajanje, jer su

se (po slabosti) opravdano sablaţnjavali. Ali, kada su Ga videli da ĉudotvori i opet Ga klevetali i

hulili na Duha Svetoga, govoreći da On to ĉini uz pomoć Ċavola, kako da im se oprosti takav

greh ako se ne pokaju? Stoga znaj da onaj koji huli na Sina Ĉoveĉijega, gledajući Ga kako ţivi

kao ĉovek i nazivajući Ga prijateljem bludnika, izjelicom i vinopijom zbog onoga što je radio,

takav neće odgovarati za svoj greh, ĉak iako se ne pokaje. Oprostiće mu se, jer nije poznao

Hrista kao Boga skrivenog u telu.

Ali, onaj koji huli na Duha Svetoga ili na duhovna dela Hristova, i naziva ih demonskim, ako se

ne pokaje,[12] neće mu se oprostiti, jer on nema opravdan razlog da Ga kleveće, kao onaj koji

Ga je video sa carinicima i bludnicima. Neće mu se oprostiti ni u ovom ni u onom svetu i na oba

mesta biće kaţnjen. Mnogi se muĉe u ovome svetu, ali su tamo pošteĊeni muka, kao ubogi

Lazar; dok su drugi kaţnjeni i ovde i tamo, kao Sodomljani i oni koji hule da Duha Svetoga. Ali,

neki, kao što su apostoli i Preteĉa, nisu kaţnjeni ni ovde ni tamo. Iako izgleda da oni koji su ovde

progonjeni bivaju kaţnjeni od Boga, to nisu kazne za grehove, već kušnje koje donose vence.

33. Ili usadite dobro drvo, i rod njegov biće dobar, ili usadite rĊavo drvo, i rod njegov biće

rĊav; jer se po rodu drvo poznaje.

Kako Jevreji nisu mogli da oklevetaju sama ĉudesa kao zla dela, pohulili su na Hrista koji ih je

ĉinio, govoreći da je opsednut od demona. Zato im On kaţe: "Moţete reći da sam Ja 'dobro drvo'

i tada će sva moja ĉudesa koja su Moj rod takoĊe biti dobra, ili pak da sam 'rĊavo drvo', i tada je

jasno da će onda i moj rod, dakle, ĉudesa biti rĊava. Ali pošto kaţete da su ĉudesa, koja su Moj

rod, dobra, onda sam i Ja 'dobro drvo'. I zaista, kao što se drvo po rodu poznaje, tako ćete i Mene

poznati po ĉudesima koja ĉinim."

34. Porodi aspidini, kako moţete dobro govoriti i kada ste zli?


"Gle", govori im, "vi koji ste 'rĊava drveta', nosite rĊav rod kada govorite zlo o Meni. Tako bih i

Ja da sam rĊav donosio rĊav rod, a ne ovakva ĉudesa.""Porodima aspidinim" ih naziva zato što

su se hvalili Avraamom. Gospod im je pokazao da ne potiĉu od Avraama, već od svojih predaka

koji su dostojni njihove zlobe.

34-35. Jer od suviška srca usta govore. Dobar ĉovjek iz dobre riznice iznosi dobro; a zao

ĉovjek iz zle riznice iznosi zlo. Kada vidiš ĉoveka zloreĉiva, znaj da on u svome srcu nema isto

onoliko zla koliko na ustima, već mnogo više. Suvišak se preliva iz srca, i onaj koji ima skriveno

blago, otkriva tek mali deo. Tako onaj, koji govori dobro, još više dobra ima u srcu svome.

36-37. A ja vam kaţem, da će za svaku praznu rijeĉ koju reknu ljudi dati odgovor u dan

Suda. Jer ćeš zbog svojih rijeĉi biti opravdan i zbog svojih rijeĉi biti osuĊen.

Ovde nas Gospod ispunjava strahom, govoreći da ćemo dati odgovor za svaku "praznu reĉ", to

jest, za laţ, klevetu i za svaku neprimernu i podsmešljivu reĉ. Potom navodi svedoĉanstvo iz

Svetoga Pisma kako ne bismo mislili da govori nešto od Sebe, pa kaţe da će svako zbog svojih

reĉi biti opravdan ili zbog svojih reĉi osuĊen.

38. Tada odgovoriše neki od knjiţevnika i fariseja govoreći: Uĉitelju, hoćemo od tebe znak

da vidimo.

EvanĊelista u ĉuĊenju dodaje reĉ "tada", jer kada je trebalo da Mu se potĉine zbog NJegovih

prethodnih ĉudesa, oni traţe znak. Hteli su da vide znak s neba, kako kaţe drugi evanĊelista, zato

što su mislili da On ova ĉudesa na zemlji ĉini silom Ċavoljom, jer je Ċavo knez ovoga sveta. Šta

na to kaţe Spasitelj?

39-40. A on odgovarajući reĉe im: Rod zli i preljubotvorni traţi znak; i neće mu se dati

znak osim znaka Jone proroka. Jer kao što je Jona bio u utrobi kitovoj tri dana i tri noći;

tako će biti i Sin Ĉovjeĉiji u srcu zemlje tri dana i tri noći.

Naziva ih "rodom zlim", jer su bili varalice i lukavi ljudi, ali i "rodom preljubotvornim" zato što

su otstupili od Boga i sjedinili se sa Ċavolom. "Znakom" naziva Svoje Vaskrsenje. Ono je zaista

preslavan znak, jer je On sišao u srce zemlje, u preispodnju, dakle, u sam ad, a potom vaskrsao u

treći dan. "Tri dana i tri noći" shvati ne kao cele dane i noći već njihove delove. Hristos je umro

u petak, i to je jedan dan; u subotu je leţao mrtav, eto drugog dana; u noći izmeĊu subote i

nedelje još je bio u grobu. Otuda imamo nepuna tri dana i tri noći, jer imamo obiĉaj da tako

raĉunamo vreme.[13]

41. Ninevljani će ustati na Sud sa rodom ovim, i osudiće ga; jer se pokajaše Joninim

propovijedanjem; a gle, ovdje je veći od Jone.

"Jona je", kaţe, "izašavši iz utrobe kita, pro povedao (u Nineviji) i ljudi su mu poverovali. Ali, vi

mi nećete poverovati ĉak ni posle Vaskrsenja, i zato ćete biti osuĊeni od onih Ninevljana koji su

poverovali Mome slugi Joni i to bez ĉudesnih znakova, iako su bili varvari. Vi, koji ste odrasli uz

proroke i videli tolike znake, niste poverovali Meni, vašem Gospodaru, jer to znaĉe reĉi: "Gle,

ovde je veći od Jone"."

42. Carica juţna ustaće na Sud sa rodom ovim, i osudiće ga; jer oia doĊe s kraja zemlje da

sluša premudrost Solomonovu; a gle, ovdje je veći od Solomona.

"Kraljica (Savska) je," kaţe, "došla iz daleka, iako je bila slaba ţena, da bi ĉula o stablima,

drveću i drugim prirodnim pojavama. A vi, niste primili Mene kada sam sam došao k vama, i

govorio vam o neizrecivim tajnama."

43-45. A kad neĉisti duh iziĊe iz ĉovjeka, ide kroz bezvodna mjesta traţeći pokoja, i ne

nalazi. Onda kaţe: Da se vratim u dom svoj otkuda sam izišao; i došavši naĊe prazan,

pometen i ukrašen. Tada otide i uzme sa sobom sedam drugih duhova gorih od sebe, i

ušavši boravi ondje; i bude potonje gore ĉovjeku onome od prvoga. Tako će biti i ovome

rodu zlome.

Pokazuje im kako su sebe doveli do potpune propasti zato što Ga nisu prihvatili. "Kao što oni,

koji su se oslobodili od demona, još strašnije stradaju ako zapadnu u lenjost i nemar, tako se i vaš

rod našao u vlasti demona kada ste se poklonili idolima. Ali, ovoga demona sam isterao pomoću

Proroka i sam sam došao ţeleći da vas još više oĉistim. Ipak, pošto ste Me oterali i još se trudite


da Me ubijete, vaš greh je tim veći, pa će zato i vaša kazna biti veća, tako da će poslednje

ropstvo vaše biti mnogo strašnije od prethodnih."

Ti razumi i ovo - da se neĉisti duh isteruje krštenjem i odlazi meĊu "bezvodne" i nekrštene duše,

ali u njima ne nalazi pokoja. Za demone je pokoj da iskušavaju rĊavim delima krštene duše,

budući da već nekrštene drţe u svojoj vlasti. Zato se demon vraća u krštenog sa sedam drugih

duhova.[14] Kao što postoji sedam darova Duha Svetoga, tako nasuprot njima postoji sedam

duhova zla. Kada demon ponovo uĊe u krštenu dušu, nesreća biva još veća, jer je ranije postojala

nada da se duša oĉisti krštenjem, ali sada više ne postoji nada u drugo krštenje, već jedino u

"krštenje pokajanjem", koje je veoma teško i naporno.

46. Dok on još govoraše narodu, gle mati i braća njegova stajahu napolju traţeći da govore

s njime.

NJegova majka je po izvesnoj ljudskoj slabosti htela da pokaţe da ima vlast nad svojim detetom,

pošto još nije poznavala NJegovu veliĉinu. Zato je ona, dok je On još govorio narodu, zatraţila

da doĊe k njoj, ţeleći da u svom ĉastoljublju svima pokaţe da joj je sin poslušan. Šta, dakle, ĉini

Hristos, njen sin, pošto je razumeo nameru Svoje majke? Poslušaj dobro šta kaţe!

47-50. I neko mu reĉe: Evo mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, traţeći da govore s

tobom. A on odgovori i reĉe onome što mu kaza: Ko je mati moja, i ko su braća moja? I

pruţivši ruku svoju na uĉenike svoje, reĉe: Evo mati moja i braća moja. Jer ko izvrši volju

Oca mojega koji je na nebesima, taj je brat moj i sestra i mati.

Gospod ne vreĊa Svoju majku, već ispravlja njenu slavoljubivu pomisao svojstvenu ljudskoj

slabosti. On nije rekao: "Ona mi nije majka", već: "Ako ne ĉini volju Boţju, ništa joj ne pomaţe

što Me je rodila." Gospod ne poriĉe srodstvo po prirodi, već mu prisajedinjuje srodstvo po vrlini,

jer onome ko je nedostojan ne koristi telesno srodstvo. Kada je, dakle, ispravio, bolest sujete,

opet je poslušao Svoju majku koja Ga je zvala, kao što o tome dalje govori evanĊelista.


NAPOMENA:

1. U Talmudu je branje klasja i odvajanje zrna pšenice jedan od 39 poslova koji su strogo

zabranjeni subotom.

2. 3.Mojs. 24:5-9

3. 4.Mojs. 28:9-10

4. Up. Rim. 14:4,5,17; Kol. 2:16-17

5. Os. 6:6; Is. 1:11-17; Mih. 6:6-8

6. Reĉ "farisej" na jevrejskom znaĉi - "onaj koji je odvojen".

7. Is. 42:1-4; up. Ef. 1:3-6; Jev. 10:5-10

8. "I sud narodima javlja, to jest pravdu, jer prorok obiĉno pravdu naziva sudom" (Sveti

Jovan Zlatousti, Ibid. Homil. 40,2; c.441).

9. "Smatram", kaţe Vasilije Veliki, ,da 'trska stuĉena' oanaĉava ĉoveka koji sa nekom

strašću vrši zapovesti Boţje, i koga ne vredi prelomiti i poseći, već radije isceliti, kako

nas je, uostalom, Gospod uĉio govoreći: 'Pazite da milostinju svoju ne ĉinite pred ljudima

da vas oni vide', (Mt. 6, 1). I Apostol nam zapoveda: 'Sve ĉinite bez gunĊanja i

dvoumljenja... Ništa ne ĉinite iz prkosa ili za praznu slavu' (Fil 2,14.3). 'Ţiţak što tinja' je

onaj koji zapovesti Boţje vrši bez iskrenog raspoloţenja i prave revnosti, već to ĉini

lenjivo i nemarno.Takvoga ne treba 'ugasiti', već radije podići i podsetiti na sudove Boţje

i NJegova obećanja.

10. Veelzevul (jev. Baal-Zebub) u prevodu "Gospodar muva" bio je "bog Ekrona" (3.Car.

1:2-3; 6:16). To je bilo ime pod kojim su filistejci u gradu Ekronu poštovali boga Vala.

Smatran je bogom koji kaţnjava tako što navodi muve na ljude, ali ujedno i kao bog koji

štiti od ove pošasti. U Novom Zavetu Veelzevula su Jevreji smatrali za starešinu zlih

duhova (Mt. 10:25; 12:27; Lk. 11: 18-19). Fariseji su ga nazivali "knezom demonskim", a

Gospod ga poistovećuje sa Satanom.

11. Tumaĉeći ove reĉi Sv. Zlatoust kaţe: "Ako ja, imajući u sebi demona, pomoću njega

izgonim druge demone, to znaĉi da meĊu demonima postoji nesaglasnost i sukob i da

ustaju jedan na drugoga; a ako ustaju jedan na drugoga, onda se njihova sila gubi i

propada." (Ibid, Homil. 41,1; c.446).

12. Dakle, nema greha koji se neće oprostiti, osim greha nepokajanog.

13. Po jevrejskom i vizantijskom raĉunanju vremena, koje je preuzela i Crkva Hristova,

"dan" poĉinje zalaskom sunca. Tako je "nedeljna noć", u stvari ono što mi zovemo

"subotnja noć". Otuda u bogosluţbenom ciklusu dnevna bogosluţenja poĉinju veĉernjom

sluţbom (up. Fusnote za Mt. 28:1-8).

14. Po Zigabenu, duh neĉisti koji dovodi sedam drugih duhova jeste stomakougaĊanje, a

sedam duhova su sedam strasti: blud, srebroljublje, gnjev, ĉamotinja, nehat, gordost i

zavist. (Ibid. c. 12, v. 43-45; col. 276).

Glava trinaesta

sadrţaj

Priče o Carstvu nebeskom: o Sejaču i semenu, o pšenici i kukolju,

o zrnu gorušičinom, o kvascu, o sakrivenom blagu, o trgovcu bisera, o mreži,

Isus prezren u postojbini Svojoj.

1-2. A onoga dana izišavši Isus iz kuće sjeĊaše kraj mora. I sabra se oko njega narod

mnogi, tako da je morao ući u laĊu i sjesti; a narod sav stajaše na obali.

Seo je u laĊu da bi mogao da svoje slušaoce gleda u lice i da bi Ga svi ĉuli. Tada On kao ribar, s

mora lovi one koji su na zemlji.

3. I on im kaziva mnogo u priĉama govoreći:

Prostom narodu na gori govorio je bez priĉa,[1] ali pošto su ovde bili i lukavi fariseji, obraća im

se u priĉama, kako bi oni koji ne razumeju mogli da Ga pitaju i nauĉe. Pored toga, nije dobro

javno iznositi uĉenje pred onima koji su nedostojni, jer ne treba "bacati bisere pred svinje".

Poĉeo je s priĉom koja će privući paţnju slušalaca. Zato poĉuj šta kaţe:

Gle, iziĊe sijaĉ da sije.

Sebe naziva "sejaĉem", a Svoju reĉ "semenom". Izišao je, dakle, ne iz jednog mesta, jer je bio

svuda prisutan, već je došao k nama u ljudskom telu. Zato i kaţe: "iziĊe", jer je izašao iz naruĉja

Oĉevog. Izišao k nama, zato što mi nismo mrgli da doĊemo k NJemu. A zašto je izišao? Da

oĉisti zemlju od trnja? Ili, moţda, da nas kazni? Ne, nego da seje. Hristos kaţe "Svoje seme", jer

su i proroci sejali, ali On nije sejao njihovo seme, već Boţje. Budući Bog, On je sejao Svoje


vlastito seme. NJemu nije bila data mudrost blagodaću Boţjom, daleko bilo, već je sam bio

Premudrost Boţja.

4-7. I kad sijaše, jedna zrna padoše pokraj puta i doĊoše ptice i pozobaše ih. A druga

padoše na kamenita mjesta, gdje ne bijaše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne bijaše

zemlja duboka. I kad obasja sunce, uvenuše; i budući da nemahu ţila, posahnuše.

Oni "pokraj puta" su lenji i nemarni, koji uopšte ne primaju reĉ (Boţju). NJihov um je kao

utaban put, tvrd i nimalo obraĊen. Od takvih ljudi reĉ Boţju grabe "ptice nebeske", to jest,

duhovi podnebesja, demoni. Oni "na kamenitim mestima", jesu ljudi koji su ĉuli i primili reĉ, ali

zbog svoje slabosti nisu izdrţali iskušenja i nevolje, već su ostavili svoje spasenje. "Sunce koje je

zasijalo" jesu iskušenja, jer ona poput sunca pokazuju ljude onakvima kakvi jesu i kao sunce

obasjavaju ono što je sakriveno.

A druga padoše u trnje i naraste trnje i podavi ih.

Ovde se govori o ljudima koji svetskim brigama guše reĉ Boţju, jer iako bogatom ĉoveku

izgleda da ĉini neko dobro delo, to delo ne uzrasta i ne napreduje, budući da ga spreĉavaju

(svetske) brige.

8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto, a jedno po šezdeset, a

jedno po trideset.

Tri ĉetvrtine semena su propale i samo je jedna saĉuvana, jer je malo onih koji se spasavaju.

Posle toga, Gospod govori o "zemlji dobroj", kako bi u nama probudio nadu za pokajanjem.

Naime, ljudi koji su nalik na utaban put, kamenito mesto ili njivu zaraslu u korov, mogu samo

pokajanjem da postanu "dobra zemlja". Ipak, svi koji su primili reĉ ne donose jednak rod, već

jedan donosi "stotinu", to jest, onaj koji ţivi u potpunom siromaštvu i krajnjem podvigu; drugi

"šezdeset", dakle opšteţiteljni monah i podvi ţnik delatnih vrlina, a treći "trideset", dakle onaj

koji ţivi u ĉestitom braku, i usrdno, koliko moţe, prohodi put vrline. Vidiš li Boţju dobrotu,

kako sve prima, i one koji ĉine velike vrline, i one koji ĉine srednje, pa i one koji ĉine najmanje?

[2]


9. Ko ima uši da ĉuje, neka ĉuje!

Gospod pokazuje da oni koji su stekli duhovni sluh ove reĉi treba da razumeju u prenesenom

smislu. Mnogi imaju uši, ali ih ne koriste za slušanje. Zato je dodao: "Ko ima uši da ĉuje, neka

ĉuje."

10-12. I pristupivši uĉenici rekoše mu: Zašto im govoriš u priĉama. A on odgovarajući reĉe

im: Zato što je vama dano da znate tajne Carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer ko ima,

daće mu se, i preteći će mu; a ko nema uzeće mu se i ono što ima.

Uĉenicima mnogo toga što je Hristos govorio nije bilo jasno, te su zato došli da Ga, kao

predstavnici naroda, upitaju za objašnjenje. A On im kaţe: "Vama je dano da znate tajne", to jest,

"dano vam je, pošto u sebi imate ţelju i revnosti da saznate. A onima koji nemaju revnosti to nije

dano". Onaj koji traţi, nalazi, pa zato i kaţe: "Traţite i daće vam se".[3] Vidiš, kako je ovde

Gospod ispriĉao priĉu, ali su samo uĉenici zatraţili (objašnjenje) i dobili (odgovor). Zato smo

dobro rekli da se onome koji ima revnosti daje znanja u izobilju. A od onoga koji nema duhovne

revnosti, ni dostojan um, uzeće se ĉak i ono što misli da ima. To znaĉi da ako ima i najmanju

iskricu dobra u sebi, ugasiće je, ako na nju ne duva i ne raspali je Duhom, i duhovnim delima.

13. Zato im govorim u priĉama, jer gledajući ne vide, i slušajući ne ĉuju, niti razumiju.

Obrati paţnju, jer se ovde daje odgovor onima koji kaţu da su neki ljudi zli po prirodi ili od

Boga. Oni govore da je i Hristos kazao: "Vama je dano da poznate tajne, a Jevrejima nije dano."

Onima koji ovo tvrde odgovaramo, uz pomoć Boţju, da je Gospod sve ljude stvorio takvim da po

prirodi mogu da razumeju ono što je potrebno, jer On "obasjava svakog ĉoveka koji dolazi na

svet",[4] ali nas je pomraĉila naša slobodna volja. To se i ovde kaţe, jer Hristos govori da oni

gledajući po prirodi, to jest, budući stvoreni od Boga takvi da mogu da razumeju, ipak ne vide po

svom slobodnom izboru i slušajući, to jest, od Boga stvoreni takvi da ĉuju i da razumeju, oni

ipak ne ĉuju niti razumeju po svom slobodnom izboru. Kaţi mi, zar oni nisu videli ĉudesa

Hristova? Jesu, ali namerno su pokrili oĉi i osudili ga. Ovo je, dakle, znaĉenje reĉi: "gledajući ne

vide..." Zatim Gospod navodi proroka kao svedoka.

14-15. I ispunjava se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete ĉuti, i nećete

razumjeti; i oĉima ćete gledati, i nećete vidjeti! Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, i ušima

teško ĉuju, i oĉima svojim zaţmuriše da kako oĉima ne vide, i ušima ne ĉuju, i srcem ne

razumiju i ne obrate se da ih iscijelim.



Vidiš šta kaţe ovo proroštvo? Vi ne razumete, ne zato što sam Ja otvrdnuo vaše srce već zato što

je ono samo otvrdnulo (od greha), iako je prethodno bilo osetljivo i meko, jer ono što je

otvrdnulo, nekada je moralo biti meko. A kada im je otvrdnulo srce, oni su "zaţmurili" oĉima.

Prorok ne kaţe da im je Bog zatvorio oĉi, već da su to oni sami uĉinili, po svojoj vlastitoj volji.

"A, to su", kaţe, "uĉinili kako se ne bi obratili da ih iscelim." Dakle, oni su se po zloj volji

potrudili da ostanu neisceljeni i nepokajani.

16-17. A blago vašim oĉima što vide i ušima vašim što ĉuju. Jer zaista vam kaţem, da su

mnogi proroci i pravednici ţeljeli vidjeti što vi vidite, a ne vidješe; i ĉuti što vi ĉujete, i ne

ĉuše.

Ĉak su telesne oĉi i uši apostola blaţene. Ali su još više dostojne blaţenstva njihove duševne oĉi

i uši, jer su prepoznale Hrista. On apostole stavlja iznad proroka, zato što su oni i telesno videli

Hrista, a proroci samo misleno i što se proroci nisu udostojili tolikih tajni i takvog znanja kao

apostoli. U dve stvari, dakle, apostoli prevazilaze proroke: najpre time što su Hrista videli

telesnim oĉima, a zatim što su nauĉeni duhovnijem razumevanju boţanskih tajni. Potom Gospod

objašnjava priĉu svojim uĉenicima:

18-19. Vi pak ĉujte priĉu o sijaĉu! Svakome koji sluša rijeĉ o Carstvu i ne razumije, dolazi

neĉastivi i krade posijano u srcu njegovom; to je ono pored puta posijano.

Podstiĉe nas da razumemo ono što govore uĉitelji, kako se ne bismo upodobili onima koji su

"pored puta", jer ako je Hristos "put", onda su oni "pokraj puta" van Hrista, pošto nisu na putu,

već izvan njega

20-21. A na kamenitu mjestu posijano, to je koji sluša rijeĉ i odmah je s radošću prima, ali

nema korjena u sebi, nego je nepostojan, pa kad bude do nevolje ili ga potjeraju zbog

rijeĉi, odmah se sablazni.

Govori o "nevoljama" jer mnogi koje pritisnu (neverujući) roditelji ili neke druge nesreće, odmah

pohule na Boga. Spominje i progone, zbog onih koji padaju u ruke tirana.

22. A posijano u trnju to je koji sluša rijeĉ, no briga ovoga svijeta i obmana bogatstva

zaguše rijeĉ i bez roda ostane.

Ne kaţe da "ovaj svet" zagušuje seme, već "briga ovoga sveta", i ne kaţe "bogatstvo" već

"obmana bogatstva",[5] jer bogatstvo kada se razdaje ubogim ne zagušuje reĉ već joj pomaţe da

još više uzraste. "Trnje" su svetske brige i uţivanja, jer oni raspaljuju plamen poţude i veĉne

muke. Kao što je trnje oštro, probada telo i s mukom se vadi, tako je i sa uţivanjima.Ako

ovladaju dušom i uĊu u nju, s velikom se mukom iskorenjuju.

23. A posijano na dobroj zemlji, to je koji sluša rijeĉ i razumije, koji, dakle, i rod raĊa, i

donosi jedan po sto, a jedan po šezdeset, a jedan po trideset.

Razliĉite su vrste vrlina, kao što su razliĉiti oni koji u njima napreduju. Vidiš li kako u priĉi

postoji poredak? Prvo moramo da ĉujemo i razumemo reĉ (Boţju), da ne bismo bili kao "oni

pokraj puta"; zatim, da ĉvrsto drţimo ono što smo ĉuli; i na kraju, ne smemo da budemo

srebroljubivi, jer kakva je korist ako ĉujem i drţim reĉ Boţju, a srebroljubljem je zagušim.

24-30. Drugu priĉu kaza im govoreći: Carstvo nebesko je kao ĉovjek što posija dobro sjeme

na njivi svojoj. A kad ljudi pospaše, doĊe njegov neprijatelj, i posija kukolj po pšenici pa

otide. A kada niĉe usjev i rod donese, onda se pokaza kukolj. Tada doĊoše sluge

domaćinove i rekoše mu: Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme sijao na njivi svojoj? Otkuda,

dakle, kukolj? A on im reĉe: Neprijatelj ĉovjek to uĉini. A sluge mu rekoše: Hoćeš li, dakle,

da idemo da ga poĉupamo? A on reĉe: Ne; da ne bi ĉupajući kukolj, poĉupali zajedno s

njime i pšenicu. Ostavite neka raste oboje zajedno do ţetve; i u vrijeme ţetve reći ću

ţeteocima: Saberite najprije kukolj i sveţite ga u snoplje da se saţeţe; a pšenicu odvezite u

ţitnicu moju.

U prethodnoj priĉi Gospod je rekao da je ĉetvrti deo semena pao na "zemlju dobru", dok u ovoj

priĉi pokazuje da neprijatelj ĉak ni ono seme štope palo na dobru zemlju ne ostavlja ĉistim i

nepokvarenim zato što smo pospali i razlenili se. "NJiva" je, dakle, svet ili ĉoveĉija duša. "Sejaĉ"

je Hristos. "Dobro seme" su dobri ljudi ili dobre misli. "Kukolj" su jeresi ili rĊave misli, a onaj

koji ga je posejao je Ċavo. "LJudi koji su pospali" jesu oni koji su u svojoj lenjosti i nemaru dali

mesta jereticima ili rĊavim mislima. "Sluge" su anĊeli koji negoduju zato što su se pojavile jeresi

ili rĊave misli u duši ĉovekovoj i ţele da iskorene i poseku iz ovoga ţivota jeretike i one koji


misle o zlu. Ali, Bog ne dozvoljava da se jeretici istrebljuju nasiljem, kako zajedno s njima ne bi

stradali i bili istrebljeni pravednici. TakoĊe, ne ţeli ni da poseĉe ĉoveka zbog njegovih rĊavih

misli i grehova, kako se ne bi zajedno s njima upropas-tila i "pšenica" (to jest ono što je dobro u

njima).

Da je, na primer, Matej poseĉen dok je još bio "kukolj", bila bi poĉupana sa njim i "pšenica" reĉi

koja će kasnije nići iz njega. Sliĉno je i s Pavlom i (pokajanim) razbojnikom. Dok su bili

"kukolj" nisu poseĉeni, već su ostavljeni u ţivotu, da bi kasnije uzrasla njihova vrlina. Zato

Gospod kaţe anĊelima da će na kraju sveta sakupiti "kukolj", to jest jeretike. Ali, kako? U

okove, to jest, svezavši im ruke i noge, pošto u to vreme ĉovek ništa neće moći da uradi već će

svaka njegova delatna sila biti svezana. Dotle će "pšenicu", dakle svetitelje, anĊeli ţeteoci sabrati

u nebeske ţitnice. Tako je i sa rĊavim mislima koje je imao Pavle kada je proganjao (hrišćane).

One su izgorele u ognju Hristovom koji je On došao da baci na zemlju, dok je "pšenica", dakle,

njegove dobre misli, sabrana u crkvene "ţitnice".

31-32. Drugu priĉu kaza im govoreći: Carstvo nebesko je kao zrno gorušiĉno koje uzme

ĉovdek i posije na njivi svojoj. - Ono je, istina, najmanje od sviju sjemena, ali kad uzraste,

veće je od svega povrća, i bude drvo da ptice nebeske dolaze,4i nastanjuju se na granama

njegovim.

"Zrno gorušiĉno" oznaĉava i propoved i apostole, jer iako ih je na izgled bilo malo, obuhvatili su

celu vaseljenu, tako da "ptice nebeske", ljudi oduhovljenog uma koji se uzdiţe ka visinama,

dolaze i nalaze pokoj meĊu njima. Budi i ti, dakle, kao zrno gorušiĉno, mali po izgledu, jer nije

dobro hvaliti se vrlinama, ali zagrejan, revnostan, oštar i strog (u podvigu). Tako ćeš svojim

savršenstvom biti veći od "svega povrća", to jest od ljudi slabih i nesavršenih. "Ptice nebeske",

anĊeli, poĉivaće na tebi, koji ţiviš avfelskim ţivotom, jer se i oni raduju pravednicima. [6]

33. Drugu priĉu kaza im: Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme ţena i metne u tri

kopanje brašna dok sve ne uskisne.

"Kvascem" naziva apostole, kao što ih je pre toga nazvao "zrnom gorušiĉnim". "Kao što kvasac,

neznatan po koliĉini (brzo) zakvasi svo brašno, tako ćete i vi preobraziti ceo svet, iako vas je

malo." "Kopanja" (saton), [7] bila je mera kod Jevreja, kao što i mi (Grci), primera radi, imamo

"hiniks" i "dekalitru". Neki smatraju da je "kvasac" propoved, a "tri kopanje" tri duševne sile:

umna, strasna i voljna.[8] "Ţena" je duša koja je u sve tri svoje duševne sile sakrila propoved,

uĉenje apostola, i onda sve to njime zamesila, zakvasila i osvetila, jer svi mi treba da budemo

zakvašeni i preobraţeni boţanskim delima. Zato i kaţe: ,dok sve ne uskisne".




34-35. Sve ovo u priĉama govori Isus ljudima, i bez priĉa ništa im ne govoraše. Da se ispuni

što je reĉeno preko proroka koji govori: Otvoriću u priĉama usta svoja, iskazaću sakriveno

od postanja svijeta.

Kako ti ne bi pomislio da je Gospod pronašao neki novi naĉin pouĉavanja, On privodi za

svedoka proroka (Davida), koji je prorokovao da će Isus pouĉavati i u priĉama.[9] Reĉi: ,da se

ispuni" nemoj shvatiti u uzroĉnom smislu, već kao posledicu stvari. Hristos nije pouĉavao na

ovaj naĉin da bi se ispunilo proroštvo, već samim tim što je pouĉavao u priĉama dogodilo se da

se na NJemu ispunila reĉ proroka. "Bez priĉa im nije govorio" samo tada, jer nije uvek govorio u

priĉama. Gospod je izrekao ono što je bilo sakriveno od postanja sveta, jer nam je Sam objavio

nebeske tajne.

36. Tada otpusti Isus narod i doĊe u kuću.

Narod je ostavio onda, kada on nije izvukao nikakvu korist od NJegovog uĉenja. Govorio im je u

priĉama da bi Ga pitali (za objašnjenje). MeĊutim, oni nisu marili za to, niti su traţili da nešto

nauĉe. Zato ih je i ostavio.

I pristupiše mu uĉenici njegovi govoreći: Protumaĉi nam priĉu o kukolju na njivi.

Pitali su Ga samo za ovu priĉu, jer su im druge izgledale jasnije. Kukolj su razne štetne biljke

koje rastu meĊu pšenicom.

37-42. A on odgovarajući reĉe im: Koji sije dobro sjeme to je Sin Ĉovjeĉiji; a njiva je svijet;

a dobro sjeme sinovi su Carstva, a kukolj sinovi su zla. A neprijatelj koji ga je posijao jeste

Ċavo; a ţetva je svršetak vijeka; a ţeteoci su anĊeli. Kao što se, dakle, kukolj sabira i

ognjem saţiţe, tako će biti na posljetku ovoga vijeka. Poslaće Sin Ĉovjeĉiji anĊele svoje, i

sabraće iz carstva njegova sve sablazni i one koji ĉine bezakonje. I baciće ih u peć ognjenu;

ondje će biti plaĉ i škrgut zuba.


Ono što je trebalo da se kaţe, već smo rekli gore. Kazali smo, dakle, da Gospod ovde govori o

jeresima koje su ostavljene da postoje do kraja sveta. Kada bismo ubijali i istrebljivali jeretike,

nastali bi sukobi i borbe i verovatno bi mnogi verni nastradali u njima. Ĉak su i Pavle i

(pokajani) razbojnik imali "kukolja" u sebi pre nego što su poverovali, ali tada nisu bili poseĉeni

zbog "pšenice" koja će kasnije izrasti u njima. Oni su tek posle doneli rod Bogu, a "kukolj" su

popalili ognjem Svetoga Duha i toplinom svoje vere.

43. Tada će se pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svoga. Ko ima uši da ĉuje neka

ĉuje!

Pošto sunce izgleda sjajije od drugih zvezda, Gospod uporeĊuje slavu pravednika sa suncem. Oni

će zasijati ĉak jaĉe od sunca. Pošto je Hristos "Sunce Pravde", pravednici će zasijati kao sam

Hristos, jer će i oni biti bogovi (po blagodati).[10]

44. Još je Carstvo nebesko kao blago sakriveno u polju, koje našavši, ĉovjek sakri i od

radosti svoje otide i sve što ima prodade i kupi polje ono.

"Polje" je svet, a "blago" propoved i poznanje Hrista. Ono je sakriveno u svetu, kao što kaţe

Pavle: "Govorimo premudrost Boţju u tajni sakrivenu".[11] Onaj koji traţi poznanje Boga, naći

će ga. A kada ga naĊe, sve ono što poseduje, bilo da su to jelinska uĉenja, zli obiĉaji ili

bogatstva, odmah odbacuje i kupuje "polje", to jest svet, jer onome koji poseduje poznanje Hrista

pripada celi svet. Nemajući ništa, on poseduje sve. Prirodne stihije Mu sluţe i on im zapoveda,

kao Isus Navin i Mojsej.[12]

45-46. Još je Carstvo nebesko kao ĉovjek trgovac koji traţi dobra bisera. Pa kad naĊe

jedno mnogocjeno zrno bisera, otide i prodade sve što imaše i kupi ga.

Ovaj ţivot je kao more. "Trgovci" su oni koji njime plove u potrazi za znanjem. Mnogi misle da

su biseri misli raznih filosofa. Ipak, samo je jedan "mnogoceni", jer postoji samo jedna istina, a

to je Hristos. Priĉa se da biser nastaje u školjci ĉiji su krajevi otvoreni. Kada munja uĊe u

školjku, ona se opet zatvori i tako se od svetlosti munje i kapljice rose zaĉne biser. Otuda mu

takav sjaj. Tako se i Hristos zaĉeo u utrobi Djeve, od nebeske munje, Svetoga Duha. I kao što

ĉovek koji ima biserje ĉesto prebira rukama svoje blago, znajući kakvo veliko bogatstvo




poseduje, dok drugi to ne znaju, tako je isto propoved Hristova skrivena meĊu neprimetnim i

neuglednim ljudima. Potrebno je da prodamo sve što imamo, da bismo stekli taj biser.

47-50. Još je Carstvo nebesko kao mreţa koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste.

Kad se napuni, izvuku je na obalu i, posjedavši, izaberu dobre u sudove, a loše izbace na-

polje. Tako će biti na svršetku vijeka: izaći će anĊeli i odluĉiće zle od pravednih, i baciće ih

u peć ognjenu; ondje će biti plaĉ i škrgut zuba.

Strašna je ova priĉa, jer nam pokazuje da ćemo biti baĉeni u oganj pakleni ako samo verujemo a

ne ţivimo dobrim ţivotom. "Mreţa" je uĉenje ribara apostola, ispletena od ĉudesa i

svedoĉanstava proroĉkih, jer ono što su apostoli uĉili potvrĊivali su ĉudesima i reĉima proroka.

U ovoj mreţi su se sabrali ljudi svih vrsta: varvari, Jelini, Jevreji, bludnice, carinici i razbojnici.

Kada se ona napuni, to jest, kada doĊe kraj sveta, tada će biti razdvojeni oni koji su u mreţi. Iako

smo poverovali, a naĊemo se rĊavi, bićemo izbaĉeni. Oni koji nisu takvi stavljaju se u "sudove",

to jest u veĉna obitališta. Svako delo, bilo da je ono dobro ili rĊavo, naziva se duševnom hranom.

I duša ima mislene zube. Tada će, dakle, grešna duša škrgutati njima, satirući svoje delatne sile

zato što je ĉinila greh.

51-52. Reĉe im Isus: Razumijete li sve ovo? Rekoše mu: Da Gospode! A on im reĉe: Zato je

svaki knjiţevnik koji se nauĉio Carstvu nebeskome kao domaćin koji iznosi iz riznice svoje

novo i staro.

Vidiš li kako su postali paţljiviji posle ovih priĉa? Eto, oni koji su ranije bili nerazumni i neuki,

sada s lakoćom razumeju teške stvari koje im govori. Zato ih Spasitelj pohvaljuje i kaţe: "Svaki

knjiţevnik..." i drugo. Naziva ih knjiţevnicima kao ljude nauĉene Zakonu, ali koji, budući

nauĉeni Zakonu, nisu ostali ograniĉeni Zakonom, već su se nauĉili "Carstvu (nebeskom)", to jest

poznanju Hrista pa su mogli da govore i iz Starog i iz Novog Zaveta. "Domaćin" je Hristos. U

NJemu su riznice mudrosti. Dok je uĉio o novim stvarima, navodio je svedoĉanstva iz starine. Na

primer, rekao je: "Za svaku praznu reĉ koju reknu ljudi daće odgovor u dan Suda."[13] To je

novo. Zatim je naveo svedoĉanstvo iz starine: "Zbog svojih reĉi bićeš opravdan i zbog svojih reĉi

bićeš osuĊen".[14] Ovakvi su bili i apostoli, jer Pavle kaţe: "Molim vas dakle ugledajte se na

mene", kao ja na Hrista.

53-54. I kad svrši Isus priĉe ove, otide odande. I došavši na postojbinu svoju, uĉaše ih u

sinagogi njihovoj.



Matej kaţe "priĉe ove", jer je Gospod ubrzo nameravao da ispriĉa i druge. Odlazi odande, kako

bi i drugima pomogao Svojim dolaskom. Pod NJegovom postojbinom razumi Nazaret, jer je

tamo odrastao. Uĉio je u sinagogi i javno govorio sa smelošću, kako kasnije ne bi mogli da kaţu

da je uĉio nešto protivno Zakonu.

54-57. Tako da mu se divljahu, i govorahu: Otkud ovome premudrost ova i moći? Nije li

ovo drvodjeljin sin? Ne zove li se mati njegova Marija, i braća njegova Jakov, i Josija, i

Simon, i Juda? I sestre njegove nisu li sve kod nas? Otkud njemu sve ovo? I sablaţnjavahu

se o NJega.

Nazarećani su bili nerazumni kada su mislili da neplemenito poreklo i siromaštvo roditelja

spreĉavaju ĉoveka da blagougodi Bogu. Pretpostavimo da je Isus bio obiĉan ĉovek, a ne Bog. Šta

bi ga spreĉavalo u tome da postane veliki ĉudotvorac? Oni su se, dakle, pokazali ne samo

nerazumni već i puni zavisti, jer su Mu zavideli, umesto da se hvale i raduju što je se njihovom

gradu pojavio takav dobar ĉovek. Gospod je imao braću i sestre, decu Josifovu, koja su se rodila

od Josifa i ţene njegovog brata Kleope. Pošto je Kleopa umro bez dece, Josif je uzeo njegovu

ţenu, po Mojsejevom zakonu, i sa njom izrodio šestoro dece: ĉetiri muška i dva ţenska deteta, to

jest, Mariju, koja se (po Zakonu) zove Kleopina, i Salomiju.[15] Kaţu: "Nisu li sve kod nas", što

znaĉi: "Ne ţive li ovde sa nama?" Nazarećani su se sablaţnjavali o Hrista i verovatno su oni bili

ti koji su govorili da je On izgonio demone uz pomoć Veelzevula.

57-58. A Isus im reĉe: Nema proroka bez ĉasti osim na postojbini svojoj i u domu svome. I

ne uĉini ondje ĉudesa mnoga zbog nevjerja njihova.

Vidiš, kako ih Hristos ne ukorava, već im krotko govori da "nema proroka bez ĉasti osim na

postojbini svojoj". Mi, ljudi, ĉesto imamo obiĉaj da omalovaţavamo svoje bliţnje, a da

prijateljski doĉekujemo strance. Dodaje: "i u domu svome" jer su Mu zavidela i braća njegova

koji su bili iz iste kuće. "I ne uĉini onde ĉudesa mnoga zbog neverja njihova", ţeleći da ih iz

saţaljenja poštedi veće kazne ako ostanu u neverju i posle ĉudesa koja je tamo mogao da uĉini.

"I ne uĉini onde ĉudesa mnoga", već samo nekoliko, kako kasnije ne bi mogli da kaţu: "Da je

uĉinio ĉudesa poverovali bismo u NJega." Shvati da ove reĉi još znaĉe da je do današnjeg dana

Isus bez ĉasti u svojoj postojbini, to jest, meĊu Jevrejima, dok Ga mi, stranci, poštujemo.


NAPOMENA:

1. Tako su nazivane evanĊelske priĉe kojima je izvesnim fiktivnim i didaktiĉkim sadrţajem

slušalac navoĊen na duhovne zakljuĉke i pouke.

2. Neki tumaĉi zajedno sa Blaţenim Avgustinom smatraju da "seme koje donosi do sto"

oznaĉava muĉeništvo za Hrista. "Seme koje donosi po šezdeset" oznaĉava vrlinu

evanĊelskog siromaštva, dok "po trideset" donose oni koji se trude u ispunjavanju

evanĊelskih vrlina. Po mišljenju Evtimija Zigabena, Spasitelj "pod stotinom"

podrazumeva savršenu plodonosnost vrline, pod šezdeset - srednju, a pod trideset - malu.

Ibid

3. Mt. 7:7

4. Jn. 1:9

5. "Zato", kaţe Zlatoust, "ne treba kriviti same stvari, već (našu) iskavrenu volju. Ĉovek

moţe posedovati bogatstvo, ali ostati neprevaren njime, i moţe ţiveti u ovome svetu, a ne

predavati se brigama." (Ibid, Homil 44,4; c.469)

6. Zigaben blagovesti: "Neki vele da pod granama valja razumeti ljude verujuće, u kojima

borave ptice nebeske, to jest, anĊeli, ĉuvari njihovi. A drugi vele da pod granama treba

razumeti vrline, a pod pticama ljude, koji uzleću nad svim zemaljskim stvarima i krilima

uma diţu se u visinu bogopoznanja i streme k nebu". (Ibid, ad loc. col. 408 B)

7. Jev. seah - jevrejska mera. Tri "satona" ĉine jednu "efu", tj. oko 14 litara.

8. Reĉ je o tri duševne sile koje odgovaraju Platonovoj trodelnoj podeli duše (up.Republika,

knj. 4) i koju su prihvatili grĉki Sveti Oci.

9. Ps. 78:2

10. Postoje dva aspekta s kojih se moţe sagledati tajna Ovaploćenja. Prvi, da je Sin Boţji,

uzevši naše telo, sjedinio boţansku prirodu sa ljudskom. Drugi aspekt jeste da će ljudska

priroda onih koji su se usavršili u Hristu podvigom ohristvljenja, ne gubeći svoja

svojstva, biti preobraţeni boţanskom blagodaću. Tako će oni postati bogovi po blagodati.

11. 1.Kor. 2:7

12. Is.Nav. 10:12; 2.Mojs. 14:21

13. Mt. 12:36

14. Mt. 12:37; up. Lk. 19:22; Jov. 15:6; Pr. 13:3

15. Po nekim drugim tumaĉima to su bile Jestira i Tamara.

Glava četrnaesta

sadrţaj

Pogubljenje Jovana Krstitelja, Isus umnožava hlebove, ide po moru,

isceljuje bolesnika u Genisaretu

1-2. U to vrijeme doĊe glas do Iroda ĉetverovlasnika o Isusu. I reĉe slugama svojim: To je

Jovan Krstitelj, on ustade iz mrtvih, i zato ĉini ĉudesa.

Ovaj Irod je bio sin onoga Iroda koji je pobio vitlejemske mladence.[1] Iz ovih reĉi moţeš

razumeti u kakvoj gordosti ţivi tiranin. Vidiš, koliko je vremena trebalo Irodu da ĉuje za ĉudesa

Hristova. Do svetskih moćnika ovakve vesti sporo dolaze, pošto ih ne zanimaju oni koji ţive

vrlinskim ţivotom. Irod se, izgleda, plašio Krstitelja. Zato se ne usuĊuje da to kaţe ikome

drugom, osim svojim slugama. Pošto Jovan nije ĉinio nikakve znake za vreme svoga ţivota, Irod

je pomislio da je on posle svoga vaskrsenja od Boga primio i taj dar - da ĉini ĉudesa.

3-5. Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu zbog Irodijade, ţene Filipa brata

svoga; jer mu Jovan govoraše: ne moţeš ti nju imati. I htjede da ga ubije, ali se poboja

naroda; jer ga drţahu za proroka.

U prethodnim priĉama Matej nije pominjao Jovana, zato što je nameravao da piše samo o Hristu.

Ni sada ga ne bi spomenuo da se ovaj dogaĊaj nije odnosio na Hrista. Jovan je prekorio Iroda

zato što je protivzakonito uzeo ţenu svoga brata. Zakon je odreĊivao da ĉovek uzme ţenu brata

svoga samo ako on umre ne ostavivši poroda.[2] U ovom sluĉaju Filip nije umro bez dece, jer je

njegova kćerka bila ona devojka koja je plesala na piru. Neki ĉak govore da je Irod još za vreme

Filipovog ţivota uzeo od brata ne samo tetrarhiju već i njegovu ţenu. Bilo ovako ili ne, to što je

uĉinio bilo je protivzakonito. Irod se nije usuĊivao da odmah ubije Jovana, ne zato što se plašio

Boga već zbog naroda. Ipak, Ċavo mu je našao pogodnu priliku (za zloĉin).

6-8. A kad bijaše dan roĊenja Irodova, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu. Zato

sa zakletvom obeća joj dati što god zaište. A ona, nagovorena od matere svoje, reĉe: Daj mi

ovde na tanjiru glavu Jovana Krstitelja.

Kakve li drskosti! Princeza igra, i što lepše igra, to strašnije zlo sprema. Zaista je sramno za

jednu princezu da svoju veštinu koristi za nešto tako nedoliĉno. Ali, pogledaj opet bezumlja

Irodovog, koji obećava da joj da što god zaište. "Pa, da je zatraţila tvoju glavu, Irode, da li bi joj

dao?" Ali, ona mu kaţe: "Daj mi ovde glavu Jovanovu!" Zašto je rekla "ovde"? Zato što se

plašila da će se Irod opametiti i predomisliti, pa je zato poţurila da kaţe: "Daj mi ovde glavu".



9-12. I sneveseli se car; ali zbog zakletve i onih koji se gošćahu s njim, zapovjedi dati joj. I

posla te posjekoše Jovana u tamnici. I donesoše glavu njegovu na tanjiru, i dadoše djevojci

i odnese je materi svojoj. I došavši uĉenici njegovi, uzeše tijelo njegovo i sahraniše ga.

Sneveselio se zbog Jovanove vrline, jer se ĉak i neprijatelj u ratu divi vrlini (svoga protivnika).

Ipak zbog zakletve daje devojci neĉoveĉni dar. Nauĉimo iz ovoga da je nekada bolje pogaziti

zakletvu nego uĉiniti bezakonje u nameri da je ispunimo. Telo Krstiteljevo š bilo sahranjeno u

Sevastiji Kesarijskoj, dok je njegova ĉasna glava najpre poloţena u Emesi.

I doĊoše te javiše Isusu.

Šta su javili Isusu? Sigurno ne da je Jovan umro, jer se vest o njegovoj smrti odmah proĉula.

Javljeno Mu je, dakle, da Irod za NJega kaţe da je On Jovan.

13. I ĉuvši Isus, otide odande laĊom u pusto mjesto nasamo.

Isus odlazi zbog zloĉina koji je Irod poĉinio, kako bi nas nauĉio da se nerazumno ne izlaţemo

opasnosti,[3] ali isto tako da ne bi izgledalo da se prividno ovaplotio. Da Ga je Irod uhvatio,

pokušao bi da Ga ubije. Kada bi se Hristos izbavio iz te opasnosti, budući da još nije došlo vreme

NJegove smrti, izgledalo bi da On nije pravi ĉovek, nego utvara. Go-spod, dakle, odlazi na pusto

mesto da bi tamo uĉinio ĉudo sa hlebovima.

13-14. A kad to ĉu narod, poĊe za njim pješice iz gradova. I izišavši Isus vidje mnogi narod,

i saţali se na njih, i is-cijeli bolesnike njihove.

Narod pokazuje svoju veru, jer ide za Isusom ĉak i kada On odlazi. Zato kao nagradu za svoju

veru dobijaju iscelenja. NJihova vera se još vidi u tome što su išli za NJim peške i bez hrane.


15-16. A pred veĉe[4] pristupiše mu uĉenici njegovi govoreći: Ovdje je pusto mjesto, a već

je dockan; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. A Isus im reĉe: Nema potrebe

da idu; podajte im vi neka jedu.

Kao ĉovekoljubivi, uĉenici se brinu o narodu i ne ţele da ga ostave gladnog. Šta tada kaţe

Spasitelj? "Podajte im vi neka jedu", govori im, svakako ne zato što nije znao koliko su apostoli

bili si romašni; daleko od toga, već da bi oni sami rekli da nemaju ništa, te da bi se videlo da On

ĉini ĉudo po potrebi, a ne iz slavoljublja.

17-19. A oni mu rekoše: Nemamo ovdje do samo pet hljebova i dvije ribe. A on reĉe:

Donesite iţ meni ovamo. I zapovjedi narodu da posjedaju po travi, pa uze onih pet hljebova

i dvije ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi.

"Donesite mi hlebove ovamo, iako je veĉe, jer sam ovde Ja, tvorac vremena. Iako je ovo pusto

mesto, Ja sam Onaj koji daje hranu svakome telu." Iz ovoga uĉimo da i ono malo što imamo

treba da upotrebimo za gostoljublje, jer su i apostoli malo imajući, da-vali narodu. Kao što se

ono malo njihove hrane umnoţilo u izobilju, tako će se umnoţiti i ono što je tvoje bez obzira

koliko ga malo imao. Gospod zapoveda narodu da poseda po travi da bi nas nauĉio prostoti, da

se i ti ne bi izleţavao na skupocenim krevetima i pokrivaĉima. Pogledao je na nebo i blagoslovio

hlebove, verovatno da bi nam pokazao da se ne protivi Bogu, već da je došao od Oca, s neba, ali

isto tako da bi nas nauĉio da prvo zablagodarimo Bogu kada sedamo za trpezu, pa tek onda da

jedemo.

19-21. I prelomivši dade uĉenicima, a uĉenici narodu. I jedoše svi i nasitiše se, i nakupiše

komada što preteĉe dvanaest kotarica punih. A onih što su jeli bješe ljudi oko iet hiljada,

osim ţena i djece.

Uĉenicima daje hlebove da bi se uvek sećali ovoga ĉuda i da ono nikada ne bi izbledelo u

njihovom sećanju, iako su ga oni ubrzo zaboravili. Kako ne bi pomislio da je Gospod samo

prividno uĉinio ĉudo, hlebovi su se (zaista) umnoţili. Dvanaest kotarica je preteklo, kako bi Juda

mogao da ponese jednu i da, sećajući se ovoga ĉuda, ne bi pojurio glavom bez obzira u izdajstvo.

Gospod umnoţava hlebove i ribe, ţeleći time da pokaţe da je On Tvorac zemlje i mora i da nam

On daje i umnoţava hranu koju svaki dan jedemo. Ovo ĉudo je uĉinio na pustom mestu, kako

neko ne bi pomislio da je kupio hlebove u obliţnjem gradu i podelio ih narodu, jer je mesto bilo

(sasvim) pusto. Ovo je doslovno tumaĉenje dogaĊaja. U prenesenom smislu razumi da, kada je

Irod, koji predstavlja telesni i površni um Jevreja (jer to u prevodu znaĉi njegovo ime), odsekao


glavu Jovana, koji je bio glava proroka, on je time pokazao da nije poverovao onima koji su

prorokovali o Hristu.

Zato, dakle, Isus odlazi na pusto mesto, meĊu neznabošce, koji su bili "napušteni" od Boga, i

isceljuje bolesne dušom, pa ih zatim hrani. Jer, da On nije Krštenjem oprostio naše grehove i

iscelio naše bolesti, ne bi nas mogao nahraniti priĉešćem Svojih preĉistih tajni, jer se niko

nekršten ne moţe priĉestiti. "Pet hiljada ljudi" su pet ĉovekovih ĉula koja teško boluju i mogu se

izleĉiti sa "pet hlebova". Pošto je pet ĉula obolelo, trebalo je toliko melema koliko je bilo rana.

"Dve ribe" su reĉi ribara (apostola): jedna je EvanĊelje, a druga Apostol.[5] Neki misle da su

"pet hlebova" - pet knjiga Mojsejevih: Postanje, Izlazak, Levitska knjiga, Brojevi i Ponovljeni

zakon. "Dvanaest kotarica" su uzeli i poneli sa sobom apostoli, jer ono što mi prosti ljudi ne

moţemo da pojedemo, to jest da razumemo, apostoli su poneli i saĉuvali (to jest, primili i

razumeli). "Osim ţena i dece" znaĉi da svaki hrišćanin, bilo ĉovek, ţena ili dete ne sme biti

detinjast, ţenopodoban i nemuţevan (već hrabar i savršen u svemu).

22. I odmah prinudi Isus uĉenike svoje da uĊu u laĊu i idu prije njega na onu stranu dok on otpusti narod.

Matej kaţe "prinudi", ţeleći da pokaţe da su uĉenici bili nerazdvojni od Isusa, pošto su hteli da

stalno budu uz NJega. On otpušta narod, jer nije ţeleo da Ga prate, kako se ne bi pokazao

ĉastoljubiv.

23-24. I otpustivši narod pope se na goru da se nasamo pomoli. A nasta veĉe, i bijaše ondje

sam. A laĊa bješe već nasred mora, ugroţena od valova, jer bijaše protivan vjetar.

Penje se na goru da bi nam pokazao kako se treba nerasejano moliti. Sve to ĉini radi nas, jer On

(kao Bog) nije imao potrebu za molitvom. Molio se sve do veĉeri dajući nam primer da odmah

ne ostavljamo molitvu već da se posebno molimo noću, pošto tada vlada velika tišina i mir.

Hristos (zatim) dopušta da NJegovi uĉenici zapadnu u opasnost kako bi se nauĉili da hrabro

podnose iskušenja i poznaju NJegovu silu. Ĉamac je bio nasred mora da bi strah bio još veći.

25-27. A u ĉetvrtu straţu noći otide k njima Isus hodeći po moru. I vidjevši ga uĉenici gdje

ide po moru, uznemiriše se govoreći: to je utvara; i od straha povikaše. A Isus im odmah

reĉe govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se!


Nije odmah otišao k njima da utiša buru (već tek u "ĉetvrtu straţu"), kako bi uĉenike nauĉio da

ne traţe odmah izbavljenje iz iskušenja već da ih junaĉki podnose. Vojnici koji su ĉuvali straţu

su po vojniĉkom obiĉaju noć delili na ĉetiri straţe. Svaka straţa trajala je tri sata. Gospod je,

dakle, došao tek posle devetog ĉasa noći,[6] hodeći po vodi, kao Bog. Kada su videli ovaj

neobiĉan i ĉudan prizor, uĉenici su pomislili da je reĉ o utvari, jer Ga nisu prepoznali po izgledu,

kako zbog noći, tako i zbog straha. Gospod ih najpre hrabri govoreći im: ,Ja sam onaj kome je

sve moguće, ne bojte se."

28. A Petar odgovarajući reĉe mu: Gospode, ako si ti, reci mi da doĊem tebi po vodi. Pošto

je Petar imao najvatreniju ljubav prema Hristu, odmah je poţeleo da Mu priĊe, još pre drugih.

On ne samo da je poverovao da Hristos ide po moru već da će i njemu dati tu silu. Zato Petar nije

rekao "naredi mi da hodam" već "reci mi da doĊem Tebi". Ono prvo bi bilo znak sujete, dok

drugo pokazuje ljubav koju je imao prema Gospodu.

29-30. A oi reĉe: Hodi! I izišavši iz laĊe Petar iĊaše po vodi da doĊe Isusu. No videći jak

vjetar uplaši se, i poĉevši tonuti, povika govoreći: Gospode, spasi me!

Gospod je uĉvrstio more pod Perovim nogama i tako pokazao Svoju silu. Obrati paţnju kako je

Petar savladao more koje je bilo veća opasnost, da bi se posle uplašio vetra. Toliko je slaba

ljudska priroda. Ĉim se uplašio, poĉeo je da propada u vodu, jer kada je vera oslabila, Petar je

poĉeo da tone. Gospod je ovo dopustio kako se Petar ne bi pogordio, ali i da bi utešio druge

uĉenike koji su mu moţda zavideli. Ovim je Hristos takoĊe pokazao koliko je On veći od Petra.

31-33. I odmah Isus pruţivši ruku uhvati ga, i reĉe mu: Malovjerni, zašto posumnja? I kad

uĊoše u laĊu, presta vjetar. A oni u laĊi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: Vaistinu ti si

Sin Boţji.

Pokazujući da uzrok Petrovog potonuća nije vetar već njegova malodušnost, Hristos ne zaprećuje

vetru već malodušnom Petru. Zato ga je, uhvativši, izvukao iz vode, a vetar pustio da duva. Ipak,

Petar nije potpuno posumnjao, već samo delimiĉno. Kada se uplašio, pokazao je odsustvo vere,

ali je zavapivši: "Gospode spasi me", izleĉio svoje neverje. Zato ga Gospod naziva

"malovernim", a ne "nevernim". I oni koji su ostali u laĊi takoĊe su se izbavili od straha, jer je

vetar utihnuo. A tada su, prepoznavši u svemu tome Isusa, ispovedili NJegovo boţanstvo, jer nije

svojstveno ĉoveku da ide po vodi, već (jedino) Bogu, kako David kaţe: "Po moru bejaše put tvoj,

i staze tvoje po velikoj vodi." [7]



U duhovnom znaĉenju "laĊa" je zemlja; "valovi" su ĉovekov ţivot uzburkan zlim dusima; "noć"

je neznanje. Hristos se pojavljuje u "ĉetvrtu straţu noći", to jest na kraju veka. U prvu straţu je

sklopljen zavet sa Avraamom; u drugu je predat Mojsejev zakon; u treću su došli Proroci.

Ĉetvrta straţa oznaĉava dolazak Hristov, jer je On spasao ljude zahvaćene burom ovoga sveta.

Došao je i poţiveo s nama, kako bismo Mu se poklonili poznavši u NJemu Boga. TakoĊe moţeš

videti da je ovo što se desilo Petru na moru bio nagoveštaj njegovog odreĉenja Hrista, a potom

njegovog obraćenja i pokajanja. Kao što će posle smelo govoriti: "Neću te se odreći", tako i ovde

kaţe: "Reci mi da doĊem Tebi po vodi." I kao što će Gospod dopustiti da Ga se on odrekne, tako

ovde dopušta da on potone u vodu. Ovde mu Gospod daje ruku i ne da mu da potone, a tamo će

ga, preko njegovog pokajanja, izvući iz ponora odreĉenja.

34-36. I prešavši doĊoše u zemlju Genisaretsku. I poznavši ga ljudi iz onoga mjesta, poslaše

po svoj onoj okolini, i donesoše mu sve bolesnike. I moljahu ga da se samo dotaknu skuta

od haljine njegove; i koji se dotakoše ozdraviše.

Pošto je Isus dugo vremena ţivio u zemlji genisaretskoj, ljudi su Ga poznavali ne samo po

izgledu već i po NJegovim ĉudesima. Oni su pokazali ĉvrstu veru, jer su hteli da se dotaknu

barem "skuta od haljine NJegove". Oni koji su to uĉinili (s verom), odmah su bivali isceljeni.

Tako se, dakle, i ti dotakni "skuta od haljine Hristove", koji je kraj NJegovog ţivota u telu, jer

ako poveruješ da se vazneo, bićeš spašen. "Haljina Hristova" oznaĉava NJegovo telo, a njen

"skut" jeste kraj NJegovog ţivota na zemlji.

NAPOMENA:

1. Vidi fusnotu za Mt. 2:1. Irodova majka bila je Maltaka Samarjanka. Vladao je Galilejom

i Perejom. Bio je oţenjen kćerkom arapskog cara Arete, koju je oterao da bi uzeo

Irodijadu, ţenu svoga brata Filipa.

2. Tzv. zakon levirata, up. 5.Mojs. 25:5-10 (1.Mojs. 38:8,11)

3. "Boga kuša onaj", kaţe Zigaben, "koji bez ikakve nuţde srlja u oĉiglednu opasnost

uzdajući se u Boga." (Ibid).

4. Veĉe je po jevrejskom raĉunanju vremena nastupalo oko tri sata popodne.

5. Apostolom se naziva knjiga u kojoj su sabrane sve apostolske poslanice Svetog Pisma

Novog Zaveta

6. Po jevrejskom i vizantijskom raĉunanju vremena deveti ĉas noći bio je pred svitanje.

7. Ps. 77:19

Glava petnaesta

sadrţaj

Hristos kritikuje fariseje za njihova ljudska predanja, šta pogani čoveka,

vera žene Hananejke, lečenje mnogih bolesnika, drugo umnoženje hlebova.

1-2. Tada pristupiše Isusu knjiţevnici i fariseji od Jerusalima govoreći: Zašto uĉenici tvoji

prestupaju predanje starih?[1] Jer ne umivaju ruke svoje kad hljeb jedu. Iako je

knjiţevnika i fariseja bilo u svim krajevima, oni u Jerusalimu uţivali su veće poštovanje (od

ostalih). Zato su još više zavideli Hristu, pošto su bili veoma ĉastoljubivi. Jevreji su, po starom

predanju, imali obiĉaj da hleb ne jedu neopranih ruku.[2] Kada su videli uĉenike kako narušavaju

ovo predanje, pomislili su da oni preziru stare (uĉitelje). Šta tada ĉini Spasitelj? Ne odgovara im

na njihove reĉi, već ih prekoreva govoreći:

3-6. A on odgovarajući reĉe im: Zašto i vi prestupate zapovijest Boţju za predanje svoje?

Jer Bog zapovjedi govoreći: Poštuj oca i mater; i koji ruţi oca ili mater smrću da umre. A

vi kaţete: Ako koji reĉe ocu ili materi: prilog je ono ĉime bih ti ja mogao pomoći. Moţe i da

ne poštuje oca svoga ili mater. I ukidoste zapovijest Boţju za predanje svoje.

Fariseji su optuţivali uĉenike da lrestupaju zapovest starih uĉitelja, ali im Hristos pokazuje da

oni prestupaju Zakon Boţji,[3] jer su uĉili mlade da ništa ne daju svojim roditeljima, već sve što

imaju da priloţe u riznicu Hrama. U Hramu je, naime, postojala skrivnica u koju je svako

stavljao koliko je hteo i ona se zvala "gaza". Sve što se tamo našlo razdavano je siromašnima.

Fariseji su, dakle, nagovarali mlade da ništa ne daju svojim roditeljima, već da to priloţe u

riznicu Hrama. Uĉili su ih da govore: "Ono što traţiš od mene, oĉe, je dar, to jest priloţeno je

Bogu." Tada su oni i fariseji delili novac, a roditelji su ostajali nezbrinuti u svojoj starosti. Na isti

naĉin su postu-pali i zajmodavci. Ako bi neki od njih pozajmio siromahu novac, a duţnik kasnije

nije imao da vrati dug, zajmodavac bi govorio duţniku da je ono što mu duguje "korvan", to jest

dar posvećen Bogu. Tada bi duţnik, koji je tako dugovao Bog, bio prisiljen da i protiv svoje

volje plati dug. Eto, ĉemu su fariseji uĉili mlade.

7-9. Licemjeri, dobro je za vas prorokovao Isaija govoreći: Pribliţava mi se narod ovaj

ustima svojim; i usnama me poštuje; a srce im je udaljeno od mene. No uzalud me poštuju

uĉeći naukama i zapovijestima ljudskim.

Reĉima proroka Isaije,[4] Gospod pokazuje da su se fariseji i knjiţevnici odnosili prema NJemu

na isti naĉin kao prema NJegovom Ocu. Budući zli, svojim zlim delima udaljili su se od Boga i





samo su ustima govorili reĉi Boţje. Zato oni koji Boga ruţe svojim delima uzalud Ga poštuju i

prave se da Mu sluţe.

10-11. I dozvavši narod, reĉe im: Slušajte i razumite. Ne pogani ĉovjeka što ulazi u usta;

nego ono što izlazi iz usta ono pogani ĉovjeka.

Gospod se više ne obraća farisejima, koji su bili neizleĉivi, već narodu. Pozivajući ih, On im

ukazuje poštovanje, kako bi primili NJegovo uĉenje, pa im zato govori: "Slušajte i razumite",

pobuĊujući ih da budu paţljivi. Pošto su fariseji već optuţivali uĉenike da jedu neopranim

rukama, Gospod govoreći o hrani uĉi da nijedno jestivo ne ĉini ĉoveka neĉistim, to jest, ne

pogani ga. Ako nas ne pogani hrana, onda nas još manje pogani jedenje neopranim rukama? Ono

što prlja unutrašnjeg ĉoveka jesu nepriliĉne reĉi. Ovim reĉima hoće da pokaţe da su fariseji

opoganjeni, jer govore reĉi pune zavisti. Obrati paţnju na NJegovu mudrost, jer javno ne

ustanovljava da se jede neopranim rukama, ali to i ne zabranjuje, već nas uĉi neĉem drugom - da

ne dozvolimo da iz našeg srca izlaze zle reĉi.

12. Tada pristupiše uĉenici njegovi i rekoše mu: Znaš li da fariseji, ĉuvši tu rijeĉ, sablazniše

se?

Uĉenici za fariseje kaţu da su se sablaznili, iako su i oni sami bili zbunjeni. To se vidi iz toga što

je Petar prišao Isusu i upitao Ga za objašnjenje. Kada je Isus ĉuo da su se fariseji sablaznili rekao

je:

13-14. A on odgovarajući reĉe: Svako drvo koje nije usadio Otac moj nebeski, iskorijeniće

se. Ostavite ih, slijepi su voĊi slijepima; a slijepi slijepoga ako vodi, oba će u jamu pasti.

Kaţe da će biti iskorenjena drevna predanja i jevrejska uĉenja, a ne zapovesti Zakona, kao što

misle jeretici manihejci.[5] Zakon je zasadio sam Bog i on neće biti iskorenjen. NJegov "koren",

to jest, skriveni duh ostaje, dok "lišće", vidljivo slovo Zakona, opada. Zato mi više ne

razumevamo Zakon po slovu, već po Duhu. Pošto su fariseji bili u beznadeţnom stanju i

neizleĉivi, Gospod govori: "Ostavite ih." Iz ovoga moţemo da nauĉimo da nam ne donosi štetu

ako se o nas sablazne oni koji se svojevoljno sablaţnjavaju i koji su (duhovno) neizleĉivi.

Gospod ih naziva slepim uĉiteljima slepaca. Ovo govori kako bi narod odvratio od njih.[6]



15. A Petar odgovarajući reĉe mu: Rastumaĉi nam priĉu ovu. Iako je Petar znao da Zakon ne

dozvoljava da se jede svaka vrste hrane, plašio se da kaţe Isusu: "Tvoje reĉi me sablaţnjavaju jer

mi se ĉini da su protiv Zakona." Zato Ga on pita za objašnjenje praveći se da nije razumeo

NJegove reĉi.

16-20. A Isus reĉe: Bda li ste i vi nerazumni? Zar još ne znate da sve što ulazi u usta ide u

trbuh, i izbacuje se napolje? A što izlazi iz usta izlazi iz srca, i ono pogani ĉovjeka. Jer iz

srca izlaze zle misli, ubistva, preljube, blud, kraĊe, laţna svjedoĉenja, hule. I ovo je što

pogani ĉovjeka, a neumivenim rukama jesti ne pogani ĉovjeka.

Spasitelj prekoreva uĉenike kao nerazumne zato što su se sablaznili i nisu razumeli ono što je

jasno i razumljivo. Tako im govori: "Ono što je razumljivo i oĉigledno za sve, vi ne razumete.

Hrana ne ostaje unutra već se izbacuje vani i ne prlja ĉovekovu dušu, jer se ne zadrţava u

ĉoveku. Ali, (zle) misli se raĊaju u duši i u njoj ostaju. Kada izaĊu vani, to jest, kada se sprovedu

u delo, tada skrnave ĉoveka." Bludna pomisao raĊa se u duši i boraveći u njoj prlja dušu.

MeĊutim, kada pomisao izaĊe iz duše i sprovede se u delo, skrnavi i dušu i telo.

21-23. I izišavši odande Isus otide u krajeve tirske i sidonske. I gle, ţena Hananejka iziće iz

onih krajeva i povika mu govoreći: Pomiluj me, Gospode, sine Davidov, kćer moju vrlo

muĉi Ċavo! A on joj ne odgovori ni rijeĉi.

Zašto je Gospod uĉenicima zabranjivao da idu na put neznaboţaca,[7] a On sam odlazi u Tir i

Sidon, koji su bili neznaboţaĉki gradovi? Znaj, dakle, da tamo nije išao da bi propovedao već se

skrivao od ljudi, kako piše Marko.[8] Osim toga, odlazi neznabošcima kada je video da fariseji

nisu primili NJegovo uĉenje o hrani. Ţena govori: "Pomiluj, ne moju kćer koja nije svesna šta joj

se dogaĊa, već mene koja patim i stradam gledajući je kako se ona muĉi." Nije rekla: "DoĊi i

isceli je", već "Pomiluj". Gospod joj ne odgovara ni reĉi, ne zato što je prezire, već da bi pokazao

da je pre svega došao radi Jevreja i da posle ne bi mogli da kaţu kako ĉini dobro (samo)

neznabošcima. To je takoĊe uĉinio da bi se pokazala ĉvrsta vera ţenina.

23-24. I pristupivši uĉenici njegovi moljahu ga govoreći: Otpusti je, jer viĉe za nama. A on

odgovarajući reĉe: Ja sam poslan samo izgubljenim ovcama doma Izrailjeva.



Uĉenicima je dosadio ţenin plaĉ, te su zato molili Hrista da je otpusti, to jest, otera. To su uĉinili

ne zato što su bili nemilostivi, već kako bi privoleli Gospoda da se smiluje na nju. Gospod na to

odgovara da On nije poslan nikome drugom osim Jevrejima, koji su izgubljene ovce zbog

pokvarenosti onih kojima su bili povereni. Time još više javno pokazuje ţeninu veru.

25-27. A ona pristupivši pokloni mu se govoreći: Gospode, pomozi mi! A on odgovarajući

reĉe: Nije dobro uzeti hljeb od djece i baciti psima. A ona reĉe: Da, Gospode! ali i psi jedu

od mrva što padaju sa trpeze gospodara njihovih.

Kada je ţena videla da njeni zastupnici, apostoli, nisu uspeli, ona opet sama prilazi i sa ĉvrstom

verom obraća se Gospodu. Hristos o njoj govori kao o psu, zato što su neznabošci vodili neĉist

ţivot i uĉestvovali u idolskim krvnim ţrtvama, dok Jevreje naziva "decom". Ali, ona Mu

odgovara pametno i sasvim mudro: "Iako sam pas koji nije dostojan da dobije parĉe hleba, to

jest, neko ĉudo i veliki znak, ipak podaj mi, jer je to sitnica prema onom što moţeš da uĉiniš, dok

je za mene to veliki dar. Oni koji se hrane hlebom ne smatraju mrvice nizašta, a za pse one

mnogo znaĉe i njima se hrane."

28. Tada odgovori Isus i reĉe joj: O ţeno, velika je vjera tvoja; neka ti bude kako hoćeš! I

ozdravi kći njena od onoga ĉasa.

Sada Isus otkriva zašto odmah nije hteo da je isceli. Ţeleo je da svima pokaţe njenu veru i

mudrost. Zato nije pristao da joj odmah na poĉetku pomogne, već ju je ĉak terao od Sebe. Ali

sada, kada je njena vera otkrivena, ona sluša reĉi pohvale: ,3elika je vera tvoja." Još dodaje:

"Neka ti bude kako hoćeš", kako bi pokazao da ona ne bi dobila ono što je traţila, da nije imala

vere. Tako i nas, kada nešto poţelimo, ništa ne spreĉava da to dobijemo. Obrati paţnju, da ĉak i

kada svetitelji posreduju za nas, kao što su to uĉinili apostoli za ţenu, ipak ćemo mnogo pre biti

uslišeni ako sami zatraţimo milost od Gospoda.

Hananejka je simvol Crkve od neznaboţaca. Neznabošci, koji su najpre bili odbaĉeni, posle su

unapreĊeni u red sinova i udostojeni da jedu "Hleb", to jest, Telo Hristovo, dok su Jevreji postali

"psi" koji su se hranili "mrvicama", to jest, sitnim i beznaĉajnim slovima Zakona. "Tir" oznaĉava

"opsadu", "Sidon" - "lovce", a "Hananejka" je "pripremljena smirenjem". Dakle, neznabošci, koji

su bili obuzeti zlom i ĉije su duše lovili demoni, pripremljeni su smirenjem (da prime Hrista), jer

samo su pravednici spremni za visinu Carstva Boţjeg.

29-31. I otišavši Isus odande, doĊe moru Galilejskom, i popevši se na goru sjede ondje. I

pristupi mu narod mnogi koji imaše sa sobom hrome, slijepe, nijeme, bogalje i mnoge

druge, i poloţiše ih pred noge Isusove, i iscijeli ih. Tako da se narod divljaše, videći gluve

gdje ĉuju, nijeme gdje govore, bogalje iscijeljene, hrome gdje idu, slijepe gdje gledaju; i

hvališe Boga Izrailjeva.

Hristos nije ĉesto boravio u Judeji kao u Galileji, zato što je neverje Judejaca bilo veliko, dok su

Galilejci bili verniji od njih. Pogledaj samo njihovu veru, kako se penju na goru hromi i slepi i ne

oklevajući se bacaju pred noge Isusove, verujući da je On više od ĉoveka. Zato su i dobijali

iscelenja. Popenji se, dakle, i ti na "goru" zapovesti gde sedi Gospod. Ako si "slep" i ne moţeš

sam da vidiš ono što je dobro; ili "hrom", jer vidiš dobro, ali ne moţeš da doĊeš do njega; ili si

pak "gluvonem", te nisi u stanju da ĉuješ pouke drugih, niti da sam druge pouĉiš; ili "bogalj", jer

ne umeš da pruţiš ruku i podaš milostinju; ili si na bilo koji drugi naĉin bolestan - ako pripadneš

nogama Isusovim i dohvatiš se skuta NJegovog, bićeš isceljen.

32. A Isus dozvavši uĉenike svoje reĉe: Ţao mi je naroda, jer već tri dana stoje kod mene i

nemaju šta jesti; a nisam rad otpustiti ih gladne da ne malakšu na putu.

LJudi se nisu usuĊivali da traţe hleba, jer su bili došli radi iscelenja. Ali, ĉovekoljubivi Gospod

ipak brine o njima. Kako niko ne bi mogao da kaţe da su imali hrane, On govori: "Ĉak i da su

imali, potrošili su je, jer je već prošlo tri dana." Da bi pokazao da su došli iz daleka kaţe: "Da ne

malakšu na putu." Sve ovo govori uĉenicima da bi ih podstakao da kaţu: "Ti moţeš da ih

nahraniš kao što si već nahranio pet hiljada ljudi." Ali, uĉenici to još nisu shvatali.

33. I rekoše mu uĉenici njegovi: Otkuda nam u pustinji toliko hljeba da se nasiti toliki

narod?

Trebalo je da razumeju kako je ranije još više ljudi bilo nahranjeno u pustinji. Ali, apostoli su

ovde ostali neosetljivi, kako bi se ti zadivio blagodati Hristovoj kada ih kasnije vidiš ispunjene

takvom premudrošću.

34-38. I reĉe im Isus: Koliko hljebova imate? A oni rekoše: sedam i malo ribica. I zapovjedi

narodu da posjedaju po zemlji. I uzevši onih sedam hljebova i ribe, i zablagodarivši,

prelomi i dade uĉenicima svojim, a uĉenici narodu. I jedoše svi i nasitiše se; i nakupiše

komada što preteĉe sedam korpi punih. A onih što su jeli bijaše ĉetiri hiljade ljudi, osim

ţena i djece.

Nameravajući da ih nauĉi smirenju i prostoti, zapoveda im da posedaju po zemlji, a da bi nas

nauĉio da zablagodarimo Bogu kada sednemo za trpezu da jedemo, On i sam blagodari.

Verovatno se pitaš kako je tamo bilo pet hlebova, pet hiljada nahranjenih ljudi i dvanaest

preostalih kotarica, dok ovde ima više hlebova, manje ljudi je nahranjeno, a preostalo je samo

sedam korpi? Treba reći da su "korpe" bile veće od "kotarica", ili Gospod nije ţeleo da se ĉudo

zaboravi zbog brojĉane jednakosti. Da je i ovom prilikom preostalo dvanaest kotarica, zbog

brojĉane jednakosti bilo bi zaboravljeno da je On uĉinio ĉudo sa hlebovima i po drugi put. Ali,

takoĊe znaj, da je ĉetiri hiljade ljudi, to jest, onih koji su savršeni u ĉetiri vrline,[9] nahranjeno sa

sedam hlebova, dakle, duhovnijim i savršenijim reĉima, jer je broj sedam simvol sedam

duhovnih darova. Sedaju na zemlju, pošto su ispod sebe ostavili sve zemaljsko, kao što je ranije

pet hiljada ljudi selo na travu, to jest, bacilo pod sebe telo i njegovu slavu, jer je "svako telo trava

i svaka slava ĉoveĉja kao cvet poljski".[10] Ovde je preostalo sedam korpi, jer su to bile

duhovnije i savršenije stvari koje nisu mogli da "pojedu" (to jest, razumeju). Onoga što je

preostalo bilo je toliko da stane u sedam korpi, to jest onoliko koliko samo Sveti Duh zna, "jer

Duh sve ispituje i dubine Boţje". [11]

39. I otpustivši narod uĊe u laĊu, i doĊe u krajeve Magdalske.

Isus odlazi zbog toga što je ovo ĉudo sa hlebovima, više od svih drugih ĉuda privuklo veliki broj

ljudi da krenu za NJim, tako da su neki ĉak hteli da Ga proglase za cara, kako to kaţe Jovan.[12]

Zato On odlazi na drugo mesto da bi na taj naĉin izbegao podozrenje tiranina Iroda

NAPOMENA:

1. Reĉ je o usmenom predanju za koje se verovalo da sadrţi propise i uĉenja koje je Mojsej

usmeno ostavio i koja su bila poštovana kao i pisani Zakon.

2. Ovaj obiĉaj nije bio ustanovljen Zakonom, već se javio u usmenom predanju Jevreji su se

toliko strogo pridrţavali ovoga obiĉaja da po jednoj jevrejskoj priĉi izvesni rabin Akiba,

budući zatvoren u tornju s tako malim zalihama vode da je imao tek toliko da se odrţava

u ţivotu, radije bio spreman da umre od ţeĊi nego da jede neumivenih ruku.

3. Up. 2. Mojs. 20:12; 21:16

4. Is. 29:13





5. Manihejska jeres nastala je u 2. veku posle Hrista i zastupala je dualistiĉko uĉenje. Po

uĉenju manihejaca Bog Starog Zaveta nije Bog Novog Zaveta i, prema tome,

starozavetne zapovesti nisu za njih imale nikakvu vrednost jer dolaze od "zlog" boga. Po

uĉenju Crkve, starozavetne zapovesti dao je sam Bog i Otac Gospoda Isusa Hrista

zajedno sa svojim Sinom i Duhom Svetim, ali samo kao predobrazac budućih zapovesti

ĉiji će nam puni smisao otkriti ovaploćeni Sin Boţji.

6. "Veliko je zlo biti slep", kaţe Zlatoust, "no pri slepoći nemati rukovoĊu i zauzimati

duţnost voĊa - dvojaki je ili ĉak trojaki zloĉin, jer ako je pogubno pri slepoći nemati

voĊa, daleko je pogubnije uzimati voditi druge." (Ibid. ad. loc).

7. Mt. 10:5

8. Mk. 7:24

9. Sv. Teofilakt misli na hrabrost, mudrost, celomudrenost i pravednost.

10. Is. 40:6; Ps. 103:15

11. 1.Kor. 6:15

12. Oĉigledno da su Jevreji u oĉekivanju Mesije kao zemaljskog cara i osloboditelja Izrailja

od rimske tiranije poverovali da se Isus radi toga pojavio meĊu njima, pa su odmah hteli

da Ga proglase za cara. Ipak, Gospod nijednom reĉju ne spominje potrebu osloboĊenja od

rimske okupacije. Naprotiv, On poziva narod na obraćenje srca i borbu protiv tiranije

greha. Ovakvim stavom su posebno bili razoĉarani ziloti koji su oĉekivali da će Isus

pozvati narod na ustanak.

Glava šesnaesta

sadrţaj

Traženje znaka sa neba, o kvascu farisejskom i sadukejskom,

Petrovo ispovedanje Hrista kao Sina Božjeg,

Isusov nagoveštaj o stradanju,

smrti i vaskrsenju, o idenju za Hristom i nošenju krsta.

1. I pristupivši fariseji i sadukeji, kušajući ga iskahu da im pokaţe znak s neba.

Iako su fariseji i sadukeji imali razliĉita uĉenja, ipak su saglasno delovali protiv Hrista. Traţili su

znak s neba, kao na primer da stane sunce ili mesec,[1] jer su smatrali da su znaci na zemlji bili

od demonskih sila i Veelzevula. U svome bezumlju oni su zaboravili da je ĉak i Mojsej u Egiptu

uĉinio mnoge znake na zemlji, a da je oganj sa neba, koji je spalio Jovova stada, bio od


Ċavola.[2] Dakle, nisu od Boga svi znaci što dolaze s neba, niti je sve što se dešava na zemlji od

demona.

2-4. A on odgovarajući reĉe im: Uveĉe govorite: biće vedro; jer je nebo crveno. I ujutru:

danas će biti nepogoda, jer je nebo crveno i mutno. Licemjeri, lice nebesko umijete

raspoznavati, a znake vremena ne moţete?

Gospod ih prekoreva zbog njihovog lukavog zahteva i naziva ih licemerima govoreći: "Kao što

se pri vazdušnim promenama razlikuje znak oluje od znaka lepog vremena, i kao što onaj koji

vidi znak oluje ne oĉekuje lepo vreme, niti onaj koji vidi znak lepog vremena ne oĉekuje oluju,

tako i vi treba da rasuĊujete o Meni, jer je jedno vreme Moga prvog dolaska, a drugo vreme

budućeg. Sada su potrebni znaci na zemlji, dok se nebeski znaci ĉuvaju za ono vreme kada će

ugasnuti sunce i mesec se sakriti i kada će se nebesa promeniti."

Rod zli i preljubotvorni traţi znak, i znak neće mu se dati osim znaka Jone proroka. I

ostavivši ih otide.

"Zlim rodom" ih naziva zato što Ga kušaju, a "preljubotvornim" jer su odstupili od Boga i

priklonili se Ċavolu. Iako su traţili znak s neba, On im daje samo znak Jonin: tri dana će biti u

utrobi "kita" - smrti, i tada će vaskrsnuti. Moţda ćeš reći da je i ovaj znak sa neba, jer se po

NJegovoj smrti pomraĉilo sunce i sva tvar izmenila. Obrati paţnju na reĉi: "Neće vam se dati

znaka, osim znaka Jone proroka", NJima su davani znaci, to jest, bivali su radi njih, iako oni nisu

verovali. Zato ih ostavlja neizleĉene i odlazi.

5-6. I uĉenici njegovi polazeći na onu stranu, zaboraviše uzeti hljeba. A Isus im reĉe: Pazite

i ĉuvajte se kvasca farisejskog i sadukejskog.

Kao što je kvasac kiseo i ustajao, tako je i uĉenje fariseja i sadukeja, s njihovim zastarelim

drevnim predanjima, kiselošću izjedalo duše ljudi. I kao što je kvasac mešavina vode i brašna,

tako je i uĉenje farisejsko izmešano od njihovih reĉi i poroĉnog ţivota. Gospod nije otvoreno

rekao uĉenicima da se ĉuvaju uĉenja farisejskog, kako bi ih podsetio na ĉudo sa hlebovima.


7-12. A oni pomišljahu u sebi govoreći: To je što nismo hljeba uzeli. A Isus razumjevši reĉe

im: Šta pomišljate u sebi, malovjerni, što niste hljeba uzeli? Zar još ne razumijete, niti

pamtite pet hljebova na pet hiljada, i koliko kotarica nakupiste? Ni onih sedam hljebova na

ĉetri hiljade, i koliko košara nakupiste? Kako ne razumijete da vam ne rekoh za hljebove,

nego da se ĉuvate kvasca farisejskog i sadukejskog? Tada razumješe da ne reĉe da se

ĉuvaju kvasca hljebnoga, nego nauke farisejske i sadukejske.

Apostoli su mislili da im je to rekao kako bi se ĉuvali od neĉiste jevrejske hrane. Zato su

pomišljali u sebi govoreći: "To je što nismo hleba uzeli". Prekoreva ih kao nerazumne i

maloverne. Nerazumni su bili jer su već zaboravili koliko Mu je hlebova trebalo da nahrani toliki

broj ljudi, a maloverni zato što nisu verovali da ne moraju da kupe hleb od Jevreja, jer ga sam

Hristos moţe umnoţiti. To su razumeli tek kada im je tako oštro zapretio. Zato nije uvek dobro

govoriti sa krotošću. Odmah su, dakle, razumeli da "kvasac" oznaĉava uĉenje fariseja. Eto šta

biva od blagovremenog prekora.

13. A kad doĊe Isus u krajeve Kesarije Filipove, zapita uĉenike svoje govoreći: Šta o meni

govore ljudi ko je Sin Ĉovjeĉiji?

EvanĊelista spominje osnivaĉa grada (Filipa), pošto je postojala i druga, Kesarija, Stratonova.[3]

Dakle, u onoj prvoj, a ne u drugoj, Hristos pita svoje uĉenike. On ih odvodi daleko od Jevreja,

kako bi mogli da govore smelo i bez straha. Prvo ih pita za mišljenje naroda da bi uĉenike uzveo

na viši stepen razumevanja, kako ne bi pali u prizemni naĉin rasuĊivanja mase. Ne pita ih: "Šta o

meni govore fariseji", već "Šta o meni govore ljudi", misleći na prost i bezazlen narod.

14. A oni rekoše: Jedni govore da si Jovan Krstitelj, drugi da si Ilija, drugi opet Jeremija,

ili koji od proroka.

Oni koji su Ga nazivali Jovanom, mislili su kao Irod da je Jovan vaskrsao iz mrtvih i dobio dar

ĉudotvorstva. Drugi su Ga nazivali Ilijom zato što je opominjao narod, a oĉekivalo se da se Ilija

vrati. Treći su mislili da je Jeremija, zbog njegove prirodne mudrosti koju je stekao bez uĉenja,

pošto je Jeremija još kao dete bio pozvan na proroĉku sluţbu.

15-16. Reĉe im Isus: A višta velite ko sam ja? A Simon Petar odgovori i reĉe: Ti si Hristos,

Sin Boga ţivoga.


Još jednom Petar revnosno istupa i ispoveda da je Hristos zaista Sin Boga ţivoga. Nije rekao: "Ti

si Hristos sin Boţji", misleći na bilo kojeg "sina Boţjeg", već koristi odreĊeni ĉlan i kaţe: "Sin

Boţji", to jest jedan jedini, ne sin po blagodati već Onaj koji je roĊen iz same suštine Oĉeve. Bilo

je mnogo "hristosa" (pomazanika), to su bili svi starozavetni sveštenici i carevi, ali je samo jedan

"Hristos".

17. A Isus odgovarajući reĉe mu: Blaţen si, Simone, sine Jonin! Jer tijelo i krv[4] ne otkriše

ti to, nego Otac moj koji je na nebesima.

Hristos Petra naziva blaţenim zato što je poznao Boga pomoću boţanske blagodati. Saglašujući

se s Petrom, On je pokazao da su mišljenja drugih ljudi bila po-grešna. Naziva ga "sinom

Joninim" (Var Jona), kao da mu govori: "Kao što si ti sin Jonin, tako sam i Ja Sin Oca Moga koji

je na nebesima i jednosuštan sam NJemu." Znanje naziva "otkrovenjem", jer Mu je sam Otac

otkrio skrivene i nepoznate tajne.

18. A i ja tebi kaţem da si ti Petar, i na tome kamenu sazidaću Crkvu svoju, i vrata pakla

neće je nadvladati.

Hristos nagraĊuje Petra velikom nagradom i obećava da će na njemu sazidati Crkvu.[5] Pošto Ga

je Petar ispovedio kao Sina Boţjega, Gospod mu govori da će ovo ispovedanje koje je izrekao

biti temelj onima koji veruju, tako da će svaki ĉovek koji ţeli da sagradi dom vere postaviti kao

temelj ovo ispovedanje. Moţemo da izgradimo hiljade vrlina, ali ako nemamo temelj pravilnog

ispovedanja, uludo gradimo. Rekavši "Crkvu Svoju ", Hristos pokazuje Sebe kao Gospodara

svega, jer sve sluţi Bogu. "Vrata pakla" su progonitelji Crkve koji su hrišćane slali u smrt. I

jeretici su takoĊe "vrata koja vode u pakao". Crkva je, dakle, pobedila mnoge progonitelje i

jeretike. TakoĊe, svaki od nas koji je postao dom Boţji rredstavlja Crkvu, jer ako smo ĉvrsto

utvrĊeni u ispovedanju Hrista, "vrata paklena", to jest grehovi, neće nas nadvladati. Tako je i

David, i sam budući uzdignut iznad tih vrata, rovorio: "Ti koji me podiţeš od vrata smrtnih".[6]

Od kojih vrata, Davide? Od vrata ubistva i preljube."[7]

19. I daću ti kljuĉeve od Carstva nebeskoga: i što sveţeš na zemlji biće svezano na

nebesima; i što razdriješiš na zemlji biće razdriješeno na nebesima.





Isus govori sa vlašću kao Bog: "Daću ti..., jer kao što je Otac tebi dao otkrovenje (to jest objavio

ti je da sam Ja Sin NJegov), tako ću ti i Ja dati kljuĉeve." Pod "kljuĉevima" razumi vlast kojom

mu je dao da svezuje i razrešava grehove, to jest da ih oprašta ili kaţnjava, jer svi oni, koji su kao

Petar udostojeni episkopske blagodati, imaju vlast da opraštaju i svezuju (grehove). Iako je

Gospod samo Petru rekao: "Daću ti", ovu vlast dao je svima apostolima. Kada? Onda kada je

rekao: "Kojima oprostite grehe, opraštaju im se."[8] TakoĊe se i reĉi "Daću ti" odnose na buduće

vreme, dakle na vreme posle Vaskrsenja. "Nebesa" takoĊe oznaĉavaju i vrline, a "kljuĉevi od

Carstva nebeskog" jesu podvizi, jer se Carstvo nebesko podvizima otvara. Nema tih kljuĉeva

kojima se moţe zadobiti neka vrlina bez podviga. Ako samo znam šta je dobro, a ne trudim se,

imam samo kljuĉeve znanja, ali ostajem van (Carstva nebeskog). Na "nebesima", to jest u

vrlinama, svezuje se onaj koji ne ţivi vrlinski, dok onaj koji je revnostan u njihovom sticanju

biva razrešen. Nemojmo, dakle, ţiveti u grehovima, da ne bismo bili svezani njihovim okovima.

20. Tada zaprijeti uĉenicima svojim da nikom ne kazuju da je on Hristos.

Hristos je ţeleo da pre krsta sakrije Svoju slavu, jer da su ljudi pre NJegovog stradanja ĉuli da je

On Bog, a potom Ga videli kako strada, sigurno bi se sablaznili. Zato On skriva Sebe od naroda,

da bi Ga posle Vaskrsenja poznali bez sablazni, jer će tada Sveti Duh odagnati svaku sumnju

ĉudesima koja su uĉinjena.

21. Od tada poĉe Isus kazivati uĉenicima svojim da njemu valja ići u Jerusalim, i mnogo

postradati od starješina i prvosveštenika i knjiţevnika, i ubijen biti, i treći dan da će ustati.

Gospod im predskazuje Svoje stradanje, kako se ne bi dogodilo da ih ono iznenadi i sablazni, pa

da pomisle da je On stradao protiv Svoje volje, ne znajući šta Ga ĉeka. Pošto su u Petrovom

ispovedanju ĉuli da je Hristos Sin Boţji, On im otkriva da će postradati. Ali posle tuţnih vesti,

najavljuje radost, jer će trećega dana ustati.

22. I uzevši ga Petar poĉe ga odvraćati govoreći: Boţe saĉuvaj, Gospode; to neće biti od

tebe!

Petar je pravilno ispovedio ono što mu je bilo otkriveno, ali je pogrešio u onome što mu nije bilo

otkriveno, kako bismo i mi nauĉili da tu veliku istinu nije izgovorio bez nadahnuća Boţjeg. On


govori "Boţe saĉuvaj, to neće biti od Tebe" zato što nije ţeleo da Hristos postrada, niti je

poznavao tajnu Vaskrsenja.

23. A on okrenuvši se reĉe Petru: Idi od mene satano! Sablazan si mi, jer ne misliš što je

Boţje nego što je ljudsko.

Kada je Petar govorio ispravno, Hristos ga je nazvao blaţenim, ali kada se bez razloga uplašio,

ne ţeleći da Hristos postrada, strogo ga je prekorio rekavši mu; "Idi od Mene satano." Satana

znaĉi protivnik. Prema tome, reĉi: "Odlazi od Mene satano" znaĉe: "Nemoj se protiviti, već

sleduj Mojoj volji." Gospod ovako naziva Petra zato što ni satana nije ţeleo da Hristos postrada.

On mu, dakle, govori: "Ti razmišljaš na ljudski naĉin da Meni ne priliĉi da postradam, ali ne

razumeš da Bog preko ovoga stradanja ustrojava spasenje svetu, i zato Mi ono zaista i priliĉi."

24. Tada Isus reĉe uĉenicima svojim: Ako hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i

uzme krst svoj i za mnom ide.

"Tada" - kada? Onda kada je prekorio Petra. Ţeleći da pokaţe da je Petar pogrešio zato što Ga je

hteo spreĉiti da postrada, govori: "Ti me spreĉavaš da postradam, a Ja ti kaţem da Moje

stradanje ne samo da tebi neće naneti štetu (pošto bez njega nema spasenja), već se i ti ne moţeš

spasti ukoliko sam ne umreš, kao i niko drugi, bilo da je muškarac ili ţena, bogataš ili siromah."

Gospod kaţe: "Ako hoće ko...", da bi pokazao da vrlina dolazi od slobodne volje, a ne od

nuţnosti. Onaj koji ide za Isusom nije samo onaj koji Ga ispoveda kao Sina Boţjeg već i onaj

koji trpeljivo podnosi sve nevolje i iskušenja. "Neka se odrekne sebe", znaĉi da je potrebno

potpuno odreĉenje, to jest da nemamo ništa zajedniĉko s telom, već da prezremo i same sebe,

kao što postoji obiĉaj da kaţemo: "Odrekao se toga i toga", umesto "Nema prijatelja ni

poznanika". Zato ne treba imati nikakve ljubavi prema telu,[9] kako bismo mogli poneti krst, to

jest smrt, i to sa revnošću zatraţiti najsramniju smrt, kakva je u starini bila smrt na krstu. Ali,

dodaje: "I za Mnom ide, jer se na krstu razapinju mnogi razbojnici i lopovi, ali ipak nisu Moji

uĉenici. Neka, dakle, ide za Mnom i neka pokaţe sve druge vrline." Sebe se odriĉe i onaj koji je

juĉe ţiveo u bludu, a danas ţivi celomudreno. Takav je bio i Pavle koji se toliko odrekao sebe da

je govorio: "A ne ţivim ne više ja, nego ţivi u meni Hristos."[10] Svoj krst uzima onaj koji sebe

umrtvi i razapne svetu.[11]

25. Jer ko hoće ţivot svoj da saĉuva, izgubiće ga; a ako ko izgubi ţivot svoj meve radi, naći

će ga.




Hristos nas podstiĉe na muĉeništvo. Onaj koji se odrekne Hrista nalazi, dakle, "svoj ţivot" u

ovome svetu (to jest izbavlja se od telesne smrti), ali će posle "izgubiti dušu".[12] MeĊutim, onaj

koji izgubi ţivot Hrista radi i muĉeniĉki postrada za NJega, naći će svoju dušu u netruleţnosti i

veĉnom ţivotu.

26-27. Jer kakva je korist ĉovjeku ako sav svijet zadobije, a duši svojoj naudi? Ili kakav će

otkup dati ĉovjek za dušu svoju? Jer će doći Sin Ĉovjeĉiji u slavi Oca svojega s anĊelima

svojim, i tada će uzvratiti svakome po djelima njegovim.

"Pretpostavimo", kaţe, "da si zadobio celi svet. Kakva ti je korist od toga ako je telo tvoje

zdravo, a duša teško boluje. To bi bilo isto tako kao kada bi gospodarica kuće nosila pocepane

rite, a sluţavke se obukle u prekrasne haljine". Ni u budućem veku ĉovek ne moţe da da otkup

za svoju dušu. Ovde moţe da prinese suze, uzdahe i milostinju, a tamo ništa od toga. Tamo nas

ĉeka nepotkupljiv Sudija, koji svakoga sudi po njegovim delima. Ali, On je takoĊe i strašan, jer

će doći u slavi sa svim svojim anĊelima, a ne u smirenju i poniţenju (kao ranije).

28. Zaista vam kaţem: Ima nekih meĊu ovima što stoje ovdje koji neće okusiti smrt dok ne

vide Sina Ĉovjeĉijega gdje dolazi u Carstvu svome.

Rekao je da će Sin Ĉoveĉiji doći u Svojoj slavi. Kako oni, dakle, ne bi posumnjali, Hristos im

kaţe da će neki od njih, po svojim moćima, videti slavu NJegovog drugog dolaska u

Preobraţenju. Istovremeno, pokazuje u kakvoj će slavi biti oni koji postradaju NJega radi. Kao

što je NJegovo preobraţeno telo zasijalo kao munja, tako će zasijati i svetitelji u dan NJegovog

Drugog dolaska. Ovde misli na Petra, Jakova i Jovana, koje je uzeo sa sobom na goru i pokazao

im "Carstvo Svoje", to jest buduću slavu u kojoj će On doći i zajedno s njim pravednici,

blistajući u svetlosti. TakoĊe govori da neki od onih koji su ovde neće umreti dok Ga ne vide

preobraţenog. Vidiš li, dakle, da će oni koji su ĉvrsti i nepokolebljivi u dobru, videti Isusa

preobraţenog u svetlosti i stalno uzrastati u veri i zapovestima (Boţjim).


NAPOMENA:

1. Sveti Zlatoust govori da su fariseji i sadukeji traţili od Isusa da zaustavi sunce kao Isus

Navin (Is,Nav. 10:12-13) ili da uĉini mesec nevidljivim, ili da nizvede munju, uĉini neku

promenu u vazduhu, ili nešto sliĉno tome. Ibid.

2. Up. 2 Mojs. 7:12; Jov: 1:16

3. Kesarija Filipova se nalazila severno od Galilejskog jezera u podnoţju planine Ermon.

Ona se u Novom Zavetu spominje samo u ovom dogaĊaju (v.Mk. 8:27). Druga

(Stratonova) Kesarija je bila na oblali Sredozemnog mora i spominje se nekoliko puta u

Delima Apostolskim.

4. "Telom i krvlju" Jevreji su figurativno nazivali ljudsku prirodu, ĉoveka.

5. Najveći broj Svetih Otaca smatra da je "kamen" na kome će Hristos sazidati Crkvu

"Petrovo ispovedanje vere u Sina Boţjeg", dakle njegova vera. Ovo mesto tako tumaĉe

Sv. Ilarije, Amvrosije, Avgustin, Zlatoust, Grigorije Nazijanzin, Atanasije i mnogi drugi

veliki Oci Istoka i Zapada (Sv. Kiprijan Kartaginski npr. u svom delu "De unitate

ecclesiae" otvoreno tvrdi da se "Petrova katedra" nalazi u svakoj pomesnoj Crkvi, a Sv.

Grigorije Niski da su preko Petra svim episkopima dati kljuĉevi Carstva Nebeskog).

Prema tome, po drevnom predanju Katoliĉanske Crkve, Petrovi naslednici su svi

pravoverni episkopi koji ispovedaju Hrista kao Sina Boţjeg. Prvenstvo rimskih episkopa

u prvim vekovima bila je institucija iskljuĉivo istorijskog porekla, pošto je Rim bio

prestonica Carstva i Rimska Crkva najuglednija po broju svojih Muĉenika i Ispovednika.

Otuda je sa svetootaĉkog, Pravoslavnog stanovišta potpuno neodrţivo uĉenje o toboţnjoj

boţanskoj instituciji primata rimskog pape i njegovoj nepogrešivosti.

6. Ps. 91:3

7. Ovde se misli na Davidovu preljubu sa Vitsavejom, ţenom Urija Hetejina (Davidovog

vernog ratnika) i na ubistvo Urijevo, koje je David organizovao kako bi prikrio svoj greh

(up. 2.Sam. 11:2-25)

8. Da je ova vlast data samo Petru onda bi Gospod rekao: "Kojima oprostiš grehove,

opraštaju im se." Pošto je glagol u mnoţini jasno je da je ovaj dar predat svim

apostolima, a preko njih i svim nosiocima apostolskog prejemstva.

9. Cilj hrišćanskog podviga nije biološko uništenje tela. Sveti Oci nas uĉe da moramo biti

ubice strasti, a ne ubice tela. U tom smislu treba razumeti i ove reĉi, jer se u asketskoj

literaturi ĉesto govori o prezrenju i umrtvljenju tela, a misli se na uzdrţanje od svih

suvišnih telesnih potreba i borbu protiv greha koji se telom sprovodi u delo (up. 1.Kor.

6:18).

10. Gal. 2:20

11. Up. Gal. 6:14

12. Ovde vidimo da nije isto izgubiti ţivot (Hrista radi) i izgubiti dušu, jer dušu će naći onaj

koji izgubi ţivot za Hrista.

Glava sedamnaesta

sadrţaj

Preobraženje Hristovo, isceljenje besoumčnoga dečaka, moć vere,

drugo predskazanje stradanja, smrti i vaskrsenja, porez hramu.

1. I poslije šest dana uze Isus Petra i Jakova i Jovana, brata njegova.

Ovo ne protivreĉi onome što kaţe Luka: "A bi oko osam dana posle ovih reĉi".[1] Luka, naime,

raĉuna i prvi i poslednji dan od kada su se popeli na goru, dok Matej broji samo one dane koji su

prošli u meĊuvremenu. Sa Sobom je, dakle, uzeo Petra, zato što Ga je ovaj silno voleo; Jovana,

kao omiljenog uĉenika, i Jakova, jer je i on bio revnitelj.[2] NJegova revnost se vidi iz obećanja

da će ispiti ĉašu koju pije Hristos,[3] kao iz NJegovog stradanja, jer ga je Irod pogubio maĉem

da bi ugodio Jevrejima.

1-2. I izvede ih na goru visoku same. I preobrazi se pred njima, i zasija se lice njegovo kao

sunce, a haljine njegove postadoše bijele kao svjetlost.

Izvodi ih na "goru visoku"[4] kako bi nam pokazao da se ĉovek neće udostojiti takvih boţanskih

viĊenja, ako se prethodno ne uzvisi (duhom). Na "goru visoku", kaţe, "same", jer je Hristos ĉesto

ĉinio najdivnija ĉuda u tajnosti, kako narod, videći Ga kao Boga, ne bi pomislio da se On samo

prividno ovaplotio. Kada ĉuješ da se preobrazio, ne-moj misliti da je On tada odbacio telo, jer je

ono ostalo u svom ranijem obliku, pošto se spominju NJegovo lice i haljine. Ali, ono se pokazalo

još sjajnije, jer je boţanstvo projavilo na njemu delić svoje slave, koliko su apostoli bili u stanju

da je vide.[5] Zato je Gospod još i ranije govorio o preobraţenju kao o Carstvu Boţjem, jer je

ono razotkrilo neiskazivo veliĉanstvo NJegove moći i pokazalo da je On istinski Sin Oĉev.

Preobraţenje je nagovestilo i slavu NJegovog drugog dolaska dţeizrecivim sjajem lica Isusovog.

3. I gle, javiše im se Mojsej i Ilija koji s njim govorahu.

O ĉemu su govorili? O "NJegovom ishodu", kaţe Luka, to jest o NJegovom krsnom stradanju u

Jerusalimu. Zašto su se po javili baš Mojsej i Ilija? Da bi se pokazalo da je Hristos Gospodar

Zakona i Proroka, ţivih i mrtvih. Ilija je prorok koji je još ţiv,[6] a Mojsej zakonodavac koji je

(davno) umro. Ali, to je bilo takoĊe i zato da bi se videlo da se On ne protivi ni Zakonu ni Bogu,







jer Mojsej ne bi govorio s onim koji se protivi njegovim odredbama, niti bi revnitelj Ilija trpeo

protivnika Boţjeg. Mojsej i Ilija su se javili, takoĊe da bi se oslobodili sumnje oni koji su za

Isusa govorili da je on Ilija ili jedan od proroka.

Kako su uĉenici poznali da su to bili Ilija i Mojsej? Sigurno ne sa ikona, jer je u to vreme bilo

protivzakonito izobraţavati likove ljudi. Izgleda da su ih prepoznali po njihovim reĉima. Mojsej

je verovatno govorio: "Ti si onaj ĉije sam stradanje nagovestio zaklavši jagnje i svršivši

Pashu";[7] a, Ilija: "Ti si Onaj ĉije sam Vaskrsenje prednaznaĉio vaskrsnuvši sina

udoviĉinog",[8] ili nešto sliĉno. Pokazujući im Mojseja i Iliju, Hristos uĉi svoje uĉenike da ih

podraţavaju; Mojseja u krotosti i poţrtvovanosti prema narodu, a Iliju u revnosti i

nepokolebljivosti, kada je to potrebno, da bi kao ova dvojica bili neustrašivi borci za istinu.

4. A Petar odgovarajući reĉe Isusu: Gospode, dobro nam je ovdje biti; ako hoćeš da

naĉinimo ovdje tri sjenice: tebi jednu, i Mojseju jednu, i jednu Iliji.

Petar, koji zbog velike ljubavi nije ţeleo da Hristos postrada, govori: "Dobro je da ostanemo

ovde i da ne silazimo (sa gore) kako nas ne bi ubili; jer ako neko i doĊe ovamo, imamo Mojseja i

Iliju pa nam pomognu. Mojsej je ratovao sa Egipćanima, a Ilija je nizveo oganj sa nebesa. Takvi

će oni biti i kada ovamo doĊu neprijatelji." Petar je ovo govorio iz velikog straha "ne znajući,

kako kaţe Luka, šta govori." On ili je zanemeo pred ovim neobiĉnim dogaĊajem, ili zaista nije

znao šta govori jer je hteo da Isus ostane na gori, da ne silazi i ne postrada za nas. U strahu da se

ne pokaţe drzak, on kaţe: "Ako hoćeš da na-ĉinimo ovde tri senice?"

5. Dok on još govoraše, gle, oblak sjajan zakloni ih, i gle, glas iz oblaka koji govori: Ovo je

Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji; njega slušajte.

"Ti Petre ţeliš rukotvorene senice, ali Mene je Otac ovde okruţio oblakom kao nerukotvorenom

senicom, pokazujući tako da, kao što se On u starini sam kao Bog pojavio u oblaku, tako isto

biva i sa NJegovim Sinom." Ovde je oblak svetao, a ne mraĉan kao nekada, jer On nije ţeleo da

ih uplaši, već da ih pouĉi. Iz oblaka se zaĉuo glas da bi se pokazalo da je On od Boga. "Koji je

po mojoj volji" znaĉi Onaj u kome poĉivam i koji mi je ugodan. On ih uĉi: "NJega slušajte, i ako

hoće da bude raspet nemojte Mu se protiviti."

6-8. I ĉuvši uĉenici padoše niĉice i uplašiše se veoma. I pristupivši Isus dohvati ih se i reĉe:

Ustanite i ne bojte se. A oni, podignuvši oĉi svoje nikoga ne vidješe, do Isusa sama.



Uĉenici su pali niĉice, jer nisu bili u stanju da izdrţe sjaj oblaka i silinu glasa. NJihove oĉi su

bile oteţale od sna (kako kaţe Luka).[9] Ovde "snom" naziva zamor od prejake svetlosti viĊenja.

Kako ne bi dugo ostali u strahu i zaboravili ono što su videli, Gospod ih podiţe i hrabri. Ostaje

On sam, kako ti ne bi pomislio da je glas svedoĉio za Mojseja ili Iliju, već za NJega, jer je On

Sin (Boţji).

9. I kad silaţahu sa gore zapovijedi im Isus govoreći: Nikom ne kazujte što ste vidjeli dok

Sin Ĉovjeĉiji iz mrtvih, ne vaskrsne.

U Svom smirenju zapoveda da nikome ne kazuju što su videli) zbog toga da se oni koji to ĉuju

ne bi sablaznili kada Ga posle vide raspeta na krstu. Oni bi (tada) mogli pomisliti da je On

prevarant koji je sva Svoja ĉudesa prividno uĉinio. Dobro nauĉi da je sozercanje Boga došlo

nakon šest dana, za koliko je svet stvoren. Ako, dakle, ne prevaziĊeš ovaj svet i ne popneš se

visoko na goru, nećeš videti slavna viĊenja: ni "lice Isusovo", koje je NJegovo boţanstvo, niti

"odeću" - telo NJegovo. Ali, ako se popneš na "goru visoku" tada ćeš videti Mojseja i Iliju kako

govore sa Hristom, jer Zakon, Proroci i Hristos jedno govore i u svemu se slaţu. Kada vidiš

ĉoveka da jasno tumaĉi znaĉenje Pisma, znaj da on jasno gleda i lice samoga Isusa. Ako još i

objašnjava reĉi Pisma i rasvetljuje njihov smisao, znaj da on gleda i "belu odeću Isusovu", jer su

reĉi odeća mislima. Ali nemoj da kaţeš kao Petar da nam je "dobro biti ovde", jer uvek treba da

napredujemo i ne zadrţavamo se na jednom stepenu vrline i sozercanja, već da se još više

penjemo u visinu.

10. I zapitaše ga uĉenici njegovi govoreći: Zašto, dakle, knjiţevnici kaţu da Ilija najprije

treba da doĊe?

Obmanjujući narod, knjiţevnici su govorili da On nije Hristos, jer bi u tom sluĉaju prvo došao

Ilija. Oni nisu znali da Hristos treba da doĊe i drugi put. Preteĉa prvog dolaska bio je Jovan, dok

će drugog biti Ilija, što uostalom, Hristos objašnjava uĉenicima. Poslušaj, dakle.

11-13. A Isus odgovarajući reĉe im: Ilija će zaista doći najprije i urediti sve. Ali kaţem vam

da je Ilija već došao, i ie poznaše ga, nego uĉiniše s njime što htjedoše; tako će i Sin

Ĉovjeĉiji postradati od njih. Tada razumješe uĉenici da im reĉe za Jovana Krstitelja.


Kada kaţe: "Ilija će zaista doći", Hristos pokazuje da on još nije došao, ali će doći kao preteĉa

drugog dolaska, i sve Jevreje koji se pokaţu poslu-šnim privešće veri u Hrista i tako ih vratiti

njihovom otaĉkom nasleĊu od koga su otpali. Ali, kada Hristos kaţe da je "Ilija već došao", misli

na Jovana Preteĉu. Oni "uĉiniše s njim što htedoše", jer su ga (sami) ubili tako što su dozvolili

Irodu da ga pogubi, iako su to mogli spreĉiti. Od tada su uĉenici postali oštroumniji i razumeli su

da on Jovana zove "Ilijom", jer je Jovan bio Preteĉa prvog dolaska, baš kao što će Ilija biti

preteĉa drugog.

14-15. I kada doĊoše narodu, pristupi mu ĉovjek i pade na koljena pred njim govoreći:

Gospode, pomiluj sina mojega; jer je mjeseĉar i muĉi se ljuto; jer mnogo puta pada u

vatru, mnogo puta u vodu.

Izgleda da je ovaj ĉovek bio potpuno bez vere, ĉim mu Hristos govori: "O rode neverni." To se

vidi i iz toga što on okrivljuje (Isusove) uĉenike. Uzrok bolesti (njegovog sina) nije bio mesec,

već demon koji je napadao bolesnika kada bi video da je mesec pun, kako bi ljudi pohulili na

tvorevinu Boţju kao uzrok zla. Još znaj, da se svaki bezuman ĉovek menja poput meseca, kako

je napisano;[10] ĉas se pokazuje velikim u vrlini, a ĉas pada i postaje ništavan. On je kao

meseĉar koji se baca u "oganj" gneva i poţude, a potom u "vodu" - valove briga ovoga sveta, u

kojima obitava Levijatan[11] - Ċavo, koji caruje u vodama. Zar nisu brige bogataša kao

uzburkani valovi?

16-18. I dovedoh ga uĉenicima tvojim i ne mogoše ga iscijeliti. A Isus odgovarajući reĉe: O

rode nevjerni i cokvareni! Dokle ću biti s vama? Dokle ću vas trpjeti? Dovedite mi ga amo.

I zaprijeti mu Isus; i demon iziĊe iz njega; i ozdravi momĉe od onoga ĉasa.

Vidiš li kako ovaj ĉovek prebacuje greh svoga neverja na uĉenike koji nisu mogli isceliti njegovo

dete. Zato ga Gospod posramljuje, jer je okrivio NJegove uĉenike, te mu govori: "O rode

neverni", što znaĉi: "Uzrok neuspeha nije toliko u slabosti apostola, koliko u tvom neverju,[12]

jer je ono budući veliko, prevagnulo nad jednakom merom njihove sile." Ukoravajući ovoga

ĉoveka, Gospod ukorava i sve one koji su stajali unaokolo, govoreći im: "Dokle ću biti s vama."

Hristos time pokazuje da ţeli da postrada na krstu i da ode od njih. On kao da govori: ,Dokle ću

ţiveti s vama podrugljivim i nevernim". "I zapreti mu Isus" - kome? Meseĉaru.[13] Iz ovoga se,

dakle, vidi da je i on bio neveran i da je svojim neverjem dao mesta demonu da uĊe u njega.

19-21. Tada pristupiše uĉenici Isusu i nasamo mu rekoše: Zašto ga mi ne mogosmo

izagnati? A Isus im reĉe: Za nevjerovanje vaše. Jer zaista vam kaţem: Ako imate vjere





koliko zrno gorušiĉno, reći ćete gori ovoj: preĊi odavde tamo, i preći će, i ništa vam neće

biti nemoguće. A ovaj se rod ne izgoni osim molitvom i postom.

Apostoli su se uplašili da moţda nisu izgubili blagodatnu silu koja im je bila data protiv demona,

pa su zato uznemireni nasamo pitali Isusa (zašto nisu mogli izagnati demona). Gospod ih

ukorava kao još nesavršene u veri, odgovarajući im: "Za neverovanje vaše, jer da ste imali jaku i

ĉvrstu veru uĉinili biste velike stvari bez obzira koliko male one izgledale." Nigde nije zapisano

da su apostoli premeštali gore. Oni su ih moţda i premeštali, ali o tome nigde ne piše, jer nije sve

zapisano. Po drugom tumaĉenju, oni ih nisu premeštali jer za to nije bilo prilike, ali su, umesto

toga, ĉinili veća ĉudesa. Obrati paţnju kako Gospod govori: "Reći ćete gori ovoj: preĊi odavde

tamo...", dakle: "Kada joj kaţete, tada će i preći". Prema tome, apostoli nikada nisu rekli nekoj

gori da se premesti, jer za to nije bilo prilike niti potrebe, pa stoga i nisu premeštali gore. Ali, da

su to rekli, one bi se sigurno premestile. "Ovaj se rod", demona, "ne izgoni osim molitvom i

postom".[14] Dakle, pogotovo oni koji su u vlasti demona, ali i oni kojiĉnameravaju da ih iscele,

moraju prvo da poste, a tek onda da se pomole, jer molitva ne dolazi od sitosti i pijanstva, već od

posta. Razumi da je jaka vera kao zrno gorušiĉno. Ona izgleda ništavna zbog "ludosti

propovedi", [15]ali ako naiĊe na dobru zemlju razraste se u veliko drvo na kome će se nastaniti

"ptice nebeske", to jest, misli koje uzleću ka visini. Dakle, svaki ĉovek koji ima jaku veru moţe

reći "ovoj gori", to jest, (u ovom sluĉaju) demonu: "Idi odavde" i on će otići. Ovde Hristos misli

na demona koga je isterao.

22-23. A kad su hodili po Galileji, reĉe im Isus: Sin Ĉovjeĉiji biće predan u ruke ljudske; I

ubiće ga, i treći dan ustaće. I veoma se oţalostiše.

Gospod opet govori o Svom stradanju kako ne bi pomislili da strada protiv Svoje volje. Na taj

naĉin je pripremao svoje uĉenike, da se oni neoĉekivano ne bi smutili kada ono doĊe. Ipak,

onome što je tuţno dodaje i radosno, i obećava im da će vaskrsnuti (u treći dan).

24. A kad doĊoše u Kapernaum, pristupiše Petru oni što kupe didrahme, i rekoše: Zar

uĉitelj vaš ne daje didrahme? Petar reĉe: Daje.

Bog je ţeleo da na mesto prvoroĊenih sinova jevrejskih posveti Sebi pleme Levijevo. Ono je

brojilo samo dvadeset dve hiljade ljudi, dok je prvoroĊenih sinova od svih dvanaest plemena bilo

dvadeset dve hiljade dvesta sedamdeset i tri.[16] Zato je Bog odredio da se sveštenicima daju

dve drahme za svakoga od prvoroĊenih sinova jevrejskih koji prelazi broj plemena Levija. Od

tada se ustalio obiĉaj da se za svakoga prvoroĊenog sina plati porez od dve drahme, koje su




vredile pet sikala ili dve stotine ovola.[17] Pošto je Gospod bio prvenac, takoĊe je plaćao porez

sveštenicima. Osećajući sram pred Hristom zbog NJegovih ĉuda, poreznici se nisu obratili

NJemu, već Petru. Moţda su to uĉinili u lukavstvu govoreći: "Da li vaš uĉitelj, koji se protivi

Zakonu, pristaje da plati didrahmu?"

25-26 I kad uĊe u kuću, preteĉe ga Isus govoreći: Šta misliš, Simone? Carevi zemaljski od

koga uzimaju porez ili carinu, od svojih sinova ili od tuĊih? Reĉe mu Petar: Od tuĊih. Reĉe

mu Isus: Znaĉi, sinovi su osloboĊeni.

Kao Bog, Hristos je znao šta su oni govorili Petru, iako ih nije ĉuo. Zato ga je pretekao govoreći

mu: "Ako zemaljski carevi ne uzimaju porez od svojih sinova već od tuĊih, kako će nebeski Car

primiti didrahmu od Mene, Sina Svojega?" Ovaj se porez plaćao, kao što je gore reĉeno,

sveštenicima i prilagan je Hramu. "Ako su sinovi zemaljski osloboĊeni i ništa ne pla-ćaju, koliko

tek onda Ja imam razloga da ne platim porez?"

27. Ali da ih ne sablaznimo, idi na more i baci udicu i koju ribu prvu uhvatiš, uzmi je; i kad

joj otvoriš usta naći ćeš statir; uzmi ga te im podaj za mene i za sebe.

"Plati im porez", govori Isus, "kako se ne bi sablaznili pomislivši da se gordimo i preziremo

Zakon, iako im ne dajem kao duţnik, već snishodeći njihovoj slabosti." Nauĉimo se na ovome

primeru da nikoga ne sablaţnjavamo zbog onoga što nam ne nanosi štetu. Ali tamo, gde imamo

(duhovne) štete od nekoga delanja, ne treba da se brinemo zbog onih koji se bez razloga sabla-

ţnjavaju. Da bi pokazao, dakle, da je On Bog i da ima vlast nad morem, poslao je Petra da uzme

statir iz ribe. Istovremeno, moţemo da se nauĉimo i skrivenom znaĉenju ovog dogaĊaja, jer je

naša priroda kao riba koja je pogruţena u dubini neverja. NJu je ulovila apostolska reĉ i u našim

ustima našao se "statir" - reĉi Gospodnje i ispovedanje Hrista. Naime, onaj koji ispoveda Hrista u

svojim ustima ima statir, koji vredi dve didrahme. Kako Hristos ima dve prirode, budući

istovremeno Bog i ĉovek, tako je isto "statir" - Hristos predan (na smrt) za dva roda: jevrejski i

neznaboţaĉki; za pravednike i grešnike. Ako vidiš nekog srebroljupca koji u svojim ustima nema

ništa osim zlata i srebra, znaj da je taj ĉovek kao riba koja pliva u moru ţivota, i ako se moţe

naći neki uĉitelj poput Petra, on će uloviti ovu "ribu" i uzeti iz njenih usta zlato i srebro. Neki

kaţu da je "statir" dragoceni kamen koji se moţe naći u Siriji, a drugi, da je reĉ o ĉetvrtini

zlatnika.

NAPOMENA:


1. Lk. 9:28

2. "Zašto Hristos nije uzeo i izveo na goru svojih dvanaest uĉenika, već samo Petra, Jovana

i Jakova? Zato što Juda nije bio dostojan da izdajniĉkim oĉima sozercava slavu

Gospodnju. Ali, neki će kazati: "Kada je tako, zašto onda nije dole ostavio samog Judu, a

jedanaestoricu poveo sa Sobom?" Mi, ipak, nismo razumniji i mudriji od Gospoda Hrista.

Da se, naime, desilo da je Judu samoga ostavio dole, a ostale uĉenike poveo sa Sobom na

goru, neko bi moţda mogao da kaţe da je zbog toga Juda izdao Gospoda i prodao Ga

Jevrejima. Kako mi nešto tako ne bismo mogli da kaţemo, Gospod, ne ţeleći da nam

dade povod za takav zakljuĉak, ostavlja sa ostalom osmoricom apostola i Judu, da bi, na

taj naĉin, trojica uĉenika spoznavši viĊenjem bila proslavljena, a druga devetorica

poverovavši ĉuvenjem bili nazvani blaţenim, jer za njih Gospod kaţe: "Blaţeni koji ne

videše, a poverovaše." (Jn. 20, 29) Osim toga, sa Sobom je uzeo samo trojicu: Petra,

Jakova i Jovana, da bi se ispunilo ono što je bilo reĉeno: ,Da na ustima dva ili tri svedoka

ostane svaka reĉ:" (Mt. 18.16) Trojica svedoka su: Petar, Jakov i Jovan, a dvojica: Mojsej

i Ilija na kojima poĉiva stub Zakona. Ovo ne protivreĉi..." Ex collatione codd. Venet. S.

Marci

3. Mt. 20:22

4. Dok neki od starih tumaĉa (Zlatoust, Ilarije, Zigaben i drugi) uopšte ne pominju o kojoj

se gori radi, Origen i Kirilo Jerusalimski (iz 5.veka) tvrde da se rade o gori Tavoru,

uzvišenju koje dominira severoistoĉnim delom Ezralonske doline, desetak kilometra od

Nazareta u Galileji. U 6. i 7. veku već je postalo opšteprihvaćeno da je reĉ o ovoj gori.

5. Po uĉenju Sv. Grigorija Palame iz 14. veka, apostoli su videli "netvarnu svetlost". Pošto

ĉovek ne moţe videti boţansku suštinu, Bog mu se saopštava putem netvarnih boţanskih

energija. Uĉenje o netvarnim boţanskim energijama i netvarnoj svetlosti jedan su od

osnovnih temelja pravoslavne vere i uĉenja o oboţenju ĉoveka. Pobedivši racionalistiĉko

umovanje jeretika Varlaama, Pravoslavna Crkva je na ĉuvenim "palamitskim saborima" u

14. veku potvrdila i dogmatski objasnila vekovno uverenje da je Bog neposredno

dostupan ĉoveku i da se Bog moţe "videti Onakav kakav On jeste." (1 Jov. 3, 2)

6. Prorok Ilija nije umro prirodnom smrću, već je uznesen na nebo u vatrenim kolima. (up.

4. Car. 2:11)

7. Vidi fusnotu za Mt. 26:1

8. 3.Car. 17:17-24

9. Lk. 9:32

10. Sirah 27:1

11. Morsko ĉudovište koje je predstavljeno kao surovi neprijatelj koga je pobedio Bog (Jov

3, 8). Neki tumaĉi vide Levijatana kao simvol surovih neprijatelja Boţjeg naroda: npr.

Egipat (Ps. 74, 13-14) i asirsko-vavilonsko Carstvo (Is. 27,1). Levijatan je i simvol

Ċavola koji se krije u vodi i koga je Gospod savladao krštenjem u Jordanu osvetivši

suštastvo voda.

"Tada će Gospod pokarati Levijatana... krivuljastu zmiju i ubiće zmaja koji je u moru",

(Is. 27,1).

12. Sveti Jeronim Ilarije, Zlatoust i drugi stariji Pravoslavni tumaĉi zajedno sa Blaţenim

Teofilaktom smatraju da su Hristove reĉi prekora upućene ocu bolesnog deteta, dok

noviji tumaĉi na Zapadu misle da se one odnose na Apostole koji nisu bili u stanju da

iscele dete.

13. Gospod je ipak zapretio demonu što se jasno vidi iz paralelnih mesta u druga dva

EvanĊelja (up. Mk. 9:25; Lk. 9:42).

14. Nema molitve bez posta, ni pravoga posta bez molitve. Sveti Oci nas uĉe da su ove dve

vrline uzajamno neodvojive. Kao što na zemlji koja prethodno nije oplevljena i uzorana

podvigom delatne vrline ne moţe iznići posejano seme molitve, tako je i "obraĊeno tlo",

delatna vrlina odliĉna podloga za svaku vrstu korova gordosti, ako se na vreme ne zaseje

duhovnim semenom molitve.

15. 1.Kor. 1:21

16. 4.Mojs. 3:43-50

17. Kao što se vidi iz 2.Dn. 24:6; 4.car. 12:12; Neem. 10:33, bilo je ustanovljeno da svi

jevrejski muškarci koji su napunili dvadeset godina starosti plaćaju svake godine dve

atiĉke drahme za potrebe Hrama i bogosluţenja. Ovaj porez su plaćali ĉak i Jevreji u

dijaspori.

Glava osamnaesta

sadrţaj

Najveći u Carstvu Nebeskom, o sablazni, priča o izgubljenoj ovci,

crkveni način ispravljanja bližnjeg, moć apostolske vlasti,

o zajedničkoj molitvi i praštanju, priča o nemilosrdnom slugi

1. U onaj ĉas pristupiše uĉenici Isusu govoreći: Ko je, dakle, najveći u Carstvu nebeskome?

Kada su apostoli videli da je Hristos ukazao ĉast Petru (time što mu je zapove-dio da poda statir

za NJega i za sebe), podlegli su ljudskoj slabosti, te podstaknuti zavišću, pritvorno prilaze

Gospodu i pitaju ko je najveći (u Carstvu nebeskom).

2-4. I dozva Isus dijete, i postavi ga meĊu njih, i reĉe: Zaista vam kaţem, ako se ne obratite

i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo nebesko. Koji se, dakle, ponizi kao dijete ovo,

onaj je najveći u Carstvu nebeskom.

Videći Svoje uĉenike savladane strašću slavoljublja, Gospod ih umiruje, ukazujući im na put

smirenoumlja preko jednog bezazlenog deteta.[1] Moramo da budemo kao deca po smirenju

duha, a ne detinjasti umom;[2] dakle, nezlobivi, a ne nerazumni. Kaţe im: "Ako se ne obratite",

da bi im pokazao da su s puta smirenoumlja otišli u slavoljublje. "Zato je potrebno da se opet

vratite smirenoumlju od koga ste se udaljili."

5-6. I koji primi jedno takvo dijete u ime moje, mene prima. A koji sablazni jednoga od

ovih malih koji vjeruju u mene, bolje bi mu bilo da se objesi kamen vodeniĉki o vrat

njegov, i da potone u dubinu morsku.

"Ne treba", kaţe, "samo vi da budete smireni, već ako Mene radi budete poštovali one koji su

smireni, primićete svoju platu, jer Mene primate kada primate 'decu', to jest one koji su

smireni."[3] Nasuprot tome, kaţe: ,A koji sablazni jednoga od ovih malih", dakle uvredi one koji

se ĉine malim i smiravaju se iako su veliki, "bolje bi mu bilo da se obesi kamen vodeniĉki o vrat

njegov". Ovu telesnu kaznu pominje kako bi pokazao da ljude koji vreĊaju i sablaţnjavaju

smirene Hrista radi, oĉekuje velika kazna. I ti, dobro znaj, da će biti kaţnjen ne samo ĉovek koji

sablazni onoga ko je zaista "mali", dakle slab, već i onaj koji ne uĉini sve kako bi poneo teret

njegove slabosti, jer se "veliki" ne sablaţnjava tako lako kao "mali".

7. Teško svijetu od sablazni; jer potrebno je da doĊu sablazni, ali teško ĉovjeku onom kroz

koga dolazi sablazan.

Gospod, kao ĉovekoljubiv, oplakuje svet, jer će ga zadesiti nskušenja i sablazni. Ali, ako neko

kaţe: "Zašto plakati kada je potrebno pomoći i pruţiti ruku", mi odgovaramo da i plaĉem[4]

moţemo pomoći drugima.Ĉesto je, naime, dobro da plaĉem pomognemo onima kojima ne

moţemo pomoći utehom i savetom, ne bi li se nekako priveli razumu i osvestili. Ali, ako je

"potrebno da doĊu sablazni", kako ih moţemo izbeći? One moraju da doĊu, ali mi nismo duţni

da postradamo od njih, jer im se moţemo suprotstaviti.[5] Pod "sablaznima" razumi ljude koji

nas spreĉavaju u ĉinjenju dobra, a pod "svetom" one koji su prizemni, koji se vuku po zemlji, i

koje na putu dobra lako zaustavlja svaka prepreka.

8-9. Ako li te ruka tvoja ili noga sablaţnjava, odsijeci je i baci od sebe; bolje ti je ući u ţivot

hromu ili kljastu nego li da imaš dvije ruke ili dvije noge, a da te bace u oganj vjeĉni. I ako

te oko tvoje sablaţnjava, izvadi ga i baci od sebe; bolje ti je s jednim okom u ţivot ući nego

da imaš dva oka, a da te bace u pakao ognjeni.






Pod "rukom", "nogom" i "okom" razumi prijatelje koji su kao udovi našeg tela. Dakle, ako se ovi

naši bliski prijatelji pokaţu kao štetni za našu dušu, potrebno je da ih prezremo kao satrulele

udove i odseĉemo od sebe, kako ne bi štetili drugima. Iz ovoga je jasno da ako već treba da doĊu

sablazni, dakle oni od kojih trpimo štetu, ne moramo i da postradamo od njih. Ali, ako uĉinimo

ono što je Gospod rekao i odseĉemo od sebe one koji nam priĉinjavaju štetu, makar oni bili i naši

prijatelji, nećemo ništa izgubiti.

10-11. Gledajte da ne prezrete jednoga od malih ovih; jer vam kaţem da anĊeli njihovi na

nebesima stalno gledaju lice Oca moga nebeskoga. Jer Sin Ĉovjeĉiji doĊe da spase

izgubljeno.

Zapoveda im da ne prezru one koji sebe smatraju "malim", dakle smirene duhom, jer su oni

veliki pred Bogom. NJih Bog, kaţe, toliko voli da im je dao anĊele ĉuvare koji ne dopuštaju

demonima da ih povrede. Svaki vernik i, štaviše, svaki (kršteni) ĉovek ima svoga anĊela ĉuvara.

MeĊutim, anĊeli "malih" i smirenih u Hristu toliko su bliski Bogu da uvek stoje pred NJim i

gledaju NJegovo lice. Iz ovoga se vidi da iako svi imamo anĊele, anĊeli grešnika kao da se stide

zbog njihovog maloverja i nemaju smelosti da gledaju lice Boţje i da se mole za njih, dok anĊeli

smirenih sa smelošću gledaju lice Boţje. "Ali, šta ja to govorim da takvi imaju anĊele", kaţe

Gospod, "kada sam Ja došao da bih spasao ono što je izgubljeno i da one koje ljudi smatraju

ništavnim uĉinim svojim najbliţim."

12-14. Šta vam se ĉini? Kad ima jedan ĉovjek sto ovaca pa zaluta jedna od njiţ, ne ostavi li

devedeset i devet u planini, i ide te traţi onu zalutalu? I ako se dogodi da je naĊe, zaista

vam kaţem da se njoj raduje više nego onim devedeset i devet što nisu zalutale. Tako nije

volja Oca vašega nebeskoga da propadne jedan od ovih malih.

Ko je taj ĉovek koji je imao stotinu ovaca? Hristos, jer je ĉitava slovesna tvorevina, anĊeli i ljudi,

stado od stotinu ovaca ĉiji je pastir Hristos. On nije ni ovca ni stvorenje, već Sin Boţji. On je,

dakle, ostavio devedeset devet (ovaca) na nebu (to jest, anĊele) i, uzevši obliĉije sluge, došao da

potraţi jednu ovcu - (palu) ljudsku prirodu, i (kada je naĊe) raduje joj se više nego li postojanosti

anĊela. Sve u svemu, ovo pokazuje koliko se Bog trudi oko obraćenja grešnika i više se raduje

njihovom obraćenju, nego li onima koji su ĉvrsti i postojani u vrlini.

15-17. Ako li ti zgriješi brat tvoj, idi i pokaraj ga meĊu sobom i njim samim; ako te

posluša, dobio si brata svojega. Ako li te ne posluša, uzmi sa sobom još jednoga ili dvojicu

da t ustima dva ili tri svjedoka ostane svaka rijeĉ. Ako li njih ne posluša, kaţi Crkvi; a ako

li ne posluša ni Crkvu, neka hi bude kao neznaboţac i carinik.

Oštro ukorivši one koji sablaţnjavaju svoju braću, sada ispravlja i one koji su sablaţnjeni. Kako

ti, budući sablaţnjen, ne bi potpuno pao u zabludu misleći da se reĉi "Teško onima..." odnose

samo na one od kojih dolazi sablazan, Gospod govori: "Ţelim da ti koji si sablaţnjen, to jest

povreĊen, pokaraš one koji ti ĉine nepravdu i nanose štetu, ako su oni hrišćani".[6] Pazi šta kaţe

(na drugom mestu): "Ako li ti zgreši brat tvoj...", to jest hrišćanin. MeĊutim, ako ti sagreši

nevernik, onda mu daj ĉak i ono što je tvoje. Ali, ako ti je brat, pokaraj ga. Nije rekao "ponizi

ga", već "pokaraj ga".[7] "Ako te posluša" znaĉi ako doĊe k sebi i prizna svoju pogrešku.

Gospod ţeli da grešnika prvo nasamo pokaramo, kako ne bi postao još bestidniji (u grehu) ako to

uĉinimo pred drugima. Ali, ako se on ne zastidi ni kada ga pokaramo i pred dva ili više svedoka,

tada iznesi njegov greh pred crkvene starešine. Pošto nije poslušao dvojicu ili trojicu, jer Zakon

kaţe da iza svake reĉi stoje dva ili tri svedoka,[8] neka ga urazumi Crkva. "Ako li ne posluša ni

Crkvu", neka bude iskljuĉen iz Crkve kako ne bi prenosio svoje zlo na druge. Takvu braću

Gospod uporeĊuje s carinicima, jer su carinici smatrani neĉistim ljudima. Za onoga kome je

uĉinjena nepravda dovoljna je uteha da se njegov uvredilac nazove "carinikom" ili

"neznabošcem", to jest grešnikom i ne-vernikom. Da li je to jedina kazna za one koji drugima

nanose nepravdu? Nije, zato poslušaj šta dalje kaţe:

18. Zaista vam kaţem: Što god sveţete na zemlji biće svezano na nebu, i što god razdriješite

na zemlji biće razdriješeno na nebu. "Ako ti", kaţe, "kome je uĉinjena nepravda, smatraš

onoga koji ti nanosi zlo za carinika i neznabošca, on će takav biti i na nebu. Ako ga 'razrešiš', to

jest, ako mu oprostiš, biće mu oprošteno i na nebu." Dakle, nije samo razrešeno ono što

sveštenici razrešuju, već će i sve ono što mi, kojima je nanesena nepravda, sveţemo ili razrešimo

(na zemlji) biti svezano ili razrešeno (na nebu).

19-20. Opet vam zaista kaţem: Ako se dva od vas sloţe na zemlji u bilo kojoj stvari za koju

se uzmole, daće im Otac moj koji je na nebesima. Jer gdje su dva ili tri sabrana u ime moje,

ondje sam i ja meĊu njima.

Ovim reĉima nas Gospod zajedno sabira u ljubavi. Pošto nam je (prethodno) zabranio da

sablaţnjavamo jedni druge i zapovedio da ne vreĊamo bliţnje, ali i da ne primamo uvrede k srcu,

sada govori o meĊusobnoj slozi. Sloţnim se nazivaju ne oni koji se sloţe u zlu, već u dobru.

Pogledaj šta kaţe: "Ako se dva od vas sloţe...", dakle, vas koji ste verni i vrlinski ljudi, jer su se

sloţili Ana i Kajafa, ali u onome što je dostojno osude. Eto zašto se ĉesto molimo, a ne dobijamo




- jer nismo meĊusobno sloţni. Gospod ne kaţe: ,Ja ću biti meĊu njima", jer On neće biti tamo u

neko buduće vreme ili toboţe kasni, već kaţe: "Onde sam i Ja meĊu vama", što znaĉi da je tamo

u isti ĉas prisutan. Razumi takoĊe da kada se sloţe telo i duh, i telo ne ţeli ono što je protivno

duhu, tada je Gospod meĊu njima. Ovo se isto tako odnosi i na tri duševne sile: umnu, strasnu i

voljnu. I Stari i Novi Zavet se slaţu i meĊu njima se nalazi Hristos, budući da ga oba sloţno

propovedaju.

21-22. Tada mu pristupi Petar i reĉe: Gospode, koliko puta ako mi zgriješi brat moj da mu

oprostim? Do sedam li puta? Reĉe mu Isus: Ne velim ti do sedam puta, nego do sedam-

deset puta sedam.

Petar, dakle, pita: "Koliko puta da oprostim bratu svome ako mi zgreši, a potom se pokaje, te

doĊe i zatraţi mi oproštaj".[9] Još kaţe: "Ako mi zgreši", jer ako sagreši Bogu, ja kao obiĉan

ĉovek ne mogu mu oprostiti, već jedino sveštenik koji ima tu vlast datu mu od Boga. Ali, ako

sagreši meni, onda ću mu ja i oprostiti i biće mu oprošteno iako nisam sveštenik, već obiĉan

ĉovek. Gospod kaţe: "Do sedamdeset puta sedam",[10] ne ţeleći da ograniĉi broj oproštaja, jer

bi bilo besmisleno da ĉovek sedi i broji sluĉajeve dok ih ne bude ĉetiri stotine devedeset (koliko

iznosi sedamdeset puta sedam). Dakle, ovde ţeli da kaţe "bezbroj puta", kao da govori: "Koliko

god puta da ti zgreši brat i pokaje se, oprosti mu." TakoĊe nas uĉi kroz sledeću priĉu kako treba

da budemo milostivi.

23. Zato je Carstvo nebesko sliĉno ĉovjeku caru, koji zahtje da se proraĉuna sa slugama

svojim.

Cilj ove priĉe jeste da nas nauĉi da opraštamo svojoj braći s kojima zajedno sluţimo (Bogu) i

koja su sagrešila prema nama, posebno ako oni doĊu i padnu pred nama traţeći oproštaj. Da bi

se, meĊutim, ova priĉa detaljno protumaĉila, potrebno je imati um Hristov. Ipak, pokušaćemo.

"Carstvo" je Logos Boţji, ali to nije neĉije malo zemaljsko carstvo, već nebesko. Logos je sliĉan

"ĉoveku caru" jer se ovaplotio nas radi, pojavivši se u obliĉju ĉoveka, pa se proraĉunava sa

svojim slugama kao dobri sudija. On ne kaţnjava bez suda, jer bi to bilo surovo.

24-25. I kad se poĉe raĉunati, dovedoše mu jednoga duţnika od deset hiljada talanata. I

budući da on nemaše ĉime vratiti, zapovijedi gospodar njegov da prodadu njega i ţenu

njegovu i djecu i sve što imaše, i da se naplati.



Mi smo oni koji su duţni deset hiljada talanata,[11] jer svaki dan primamo dobroĉinstva Boţja, a

niĉim dobrim Mu ne uzvraćamo. Onaj koji je duţan deset hiljada talanata jeste takoĊe i ĉovek

kome je Bog poverio vlast nad narodom i mnogim ljudima (od kojih je svaki ĉovek jedan talanat,

po reĉi: "Veliko je delo ĉovek"), a koji datu mu vlast potom ne koristi pametno. Prodaja duţnika

zajedno sa njegovom ţenom i decom oznaĉava otuĊenje od Boga, jer onaj koji je prodat postaje

sluga drugog gospodara. Zar "ţena" nije i telo koje je udruţeno s dušom, a "deca" zla dela koja

su poĉinila duša i telo? Gospodar zapoveda da se telo preda Satani na muĉenje, to jest, da se

preda bolesti ili demonskom muĉenju, dok se "deca", to jest, uĉinjena zla dela, predaju na

istjazanje, sliĉno kao što Gospod osuši ruku koja je ukrala ili je uĉini nepokretnom delovanjem

demona. Vidiš li kako su "ţena", dakle telo, i "deca" koja su zla dela, predani muĉenju kako bi se

duh spasao, tako da takav ĉovek više ne moţe da krade.

26-27. No sluga taj pade i klanjaše mu se govoreći: Gospodaru, priĉekaj me, i sve ću ti

vratiti. A gospodar se saţali na onoga slugu, i pusti ga i dug mu oprosti. Vidiš li silu poka-

janja i Boţjeg ĉovekoljublja. Sluga je, dakle, u pokajanju pao niĉice pred gospodarem i prestao

sa zlodelima, jer onaj koji je uporan u zlu nije dostojan oproštaja. Bog je u Svom ĉoveko-ljublju

slugi potpuno oprostio dug, iako on uopšte nije traţio potpuni oproštaj, već samo produţenje

roka. Znaj, dakle, da nam Bog daje i više nego što traţimo, jer je toliko NJegovo ĉovekoljublje

da ĉak i ono što nam izgleda surovo, mislim na zapovest da se sluga proda, Bog nije izgovorio u

nemilosrĊu, već u nameri da zaplaši slugu i podstakne ga da Mu se obrati u molitvenom vapaju.

28-30. A kad iziĊe sluga taj, naĊe jednoga od svojih drugara koji mu bijaše duţan sto

dinara, i uhvati ga, i stade daviti govoreći: Daj mi što si duţan! Pade drugar njegov pred

noge njegove i moljaše ga govoreći: Priĉekaj me i sve ću ti vratiti. A on ne htjede, nego ga

odvede i baci u tamnicu dok ne vrati dug.

Onaj kome je malopre oprošten dug, izlazi na slobodu i već davi svoga drugara. Ĉovek koji je

tako nemilostiv i neosetljiv ne prebiva u Bogu, već je odstupio od Boga i otuĊio se od NJega.

Tolika je bila neĉoveĉnost slugina da, iako mu je oprošten tako veliki dug (od deset hiljada

talanata), on nije bio spreman da svome drugaru oprosti i najmanji dug (od sto di-nara), pa ĉak ni

da mu produţi rok i pored toga što je njegov drugar govorio ono isto što i on, podsećajući ga tako

na reĉi koje su i njega samoga spasile: "Priĉekaj me i sve ću ti vratiti."

31. Vidjevši pak drugari njegovi taj dogaĊaj, oţalostiše se veoma, i otišavši objasniše

gospodaru svojemu sve što se dogodilo.


"Drugari njegovi" su anĊeli koji se ovde javljaju kao mrzitelji zla i ljubitelji dobra. Oni ovo ne

govore Gospodu zato što to On nije znao, već kako bi ti nauĉio da se anĊeli brinu o nama i da

negoduju zbog naše neĉoveĉnosti.

32-34. Tada ga pozva gospodar njegov, i reĉe mu: Zli slugo, sav dug onaj oprostio sam ti,

jer si me molio. Nije li trebalo da se i ti smiluješ na svoga drugara, kao i ja na te što se

smilovah? I razgnjevi se gospodar njegov, i predade ga muĉiteljima dok ne vrati sve što mu

je dugovao.

Gospodar u svome ĉovekoljublju sudi slugu kako bi pokazao da oproštaj biva povuĉen ne zbog

njega samog već zbog okrutnosti i neblagodarnosti njegove. Kojim ga muĉiteljima predaje?

Verovatno kaznenim silama (tame) na veĉno muĉenje. "Dok ne vrati sve što mu je dugovao",

znaĉi da će se muĉiti sve do tada dok ne isplati sav svoj dug. Ali, pošto on nikada neće moći da

vrati ono što je duţan, to jest, duţnu i zasluţenu kaznu, veĉno će biti muĉen (u paklu).

35. Tako će i Otac moj nebeski uĉiniti vama, ako ne oprostite svaki bratu svojemu od srca

svojih sagrješenja njihova.

Nije rekao "Otac vaš", nego "Otac moj", jer su takvi ljudi nedostojni da imaju Boga za Oca. Ţeli

da od srca oprostimo bliţnjima, a ne samo reĉima. Pomisli samo, koliko je zlopamćenje zlo kad

je ono odvratilo i Boţji dar. Iako se Bog ne kaje zbog svojih darova, oni ipak mogu biti

povuĉeni.

NAPOMENA:

1. Od starina se prenosi predanje da je ovo dete biio Ignjatije Bognosac, koji je kasnije kao

episkop Sirije muĉeniĉki postradao u Rimu.

2. Up. 1.Kor. 14:20

3. Ugledajući se na Bogoĉoveka Hrista, po Zigabenu, ljudi evanĊelske vere idu putem

dobrovoljnog vrlinskog smirenoumlja, putem bogoĉoveĉanske smirenosti: oni

podviţništvom stiĉu ono što deca imaju po svojoj prirodnoj bezazlenosti.

4. Ovde je reĉ o posebnoj vrsti asketskog podviga, u kome podviţnik svestan svoje vlastite

nemoći i ĉovekovog pada uznosi molitvu i vapaj Gospodu.

5. Evtimije Zigaben kaţe: "Potrebno je da dolaze sablazni zbog postojanja demona, ali ljudi

predani vrlinama nisu prisiljeni neophodnošću da prave sablazni, zato što je ljudima

svojstvena slobodna volja. Od nas ne zavisi da li će se sablazni javiti, ali u potpunosti

zavisi da li ćemo ih prihvatiti." (Ibid).

6. Reĉ "pokaraj", po reĉima Zlatousta, znaĉi ovde: "podseti ga na greh i ispriĉaj mu sve što

si pretrpeo od njega. Uradiš li to kako treba, obavio si dve stvari: izvršio si svoju duţnost

i privoleo uvredioca na pomirenje." (Ibid; Homil. 60, 1; c. 584).

7. "I lekar", kaţe Sv. Zlatoust, "videći da bolest ne prestaje, ne ostavlja bolesnika i ne gnevi

se na njega, već još više ulaţe truda. To isto i Spasitelj zapoveda da ovde ĉinimo,"

(Ibid.Homil. 60,1; s. 585). Sveti Oci su smatrali ĉovekomrţnjom i otpadništvom od

boţanske ljubavi kada neko iz toboţnje ljubavi ostavlja brata neispravljenog u grehu.

MeĊutim, pravo da izvade "trun iz oka brata svojega" imaju samo oni koji su već

"izvadili brvno iz svoga oka", dakle, oni koji su pobedivši svoje strasti u stanju da s

ljubavlju prekore bliţnjeg, a da mu tim prekorom ne nanesu još veću štetu. Zato se

prisetimo nezaboravnih reĉi Sv. Grigorija Bogoslova: "Prvo treba sebe oĉistiti, pa zatim

oĉišćavati (druge); sebe umudriti, pa tako umudrivati; sam postati svetlost, pa

prosvećivati; pribliţiti se Bogu, pa (tek onda) druge privoditi; osvetiti sebe, pa

osvećivati."

8. 5 Mojs. 17:6; 2 Kor. 13:1

9. Petar Ga ovo pita zato što su Jevreji imali u svom predanju propise koliko se puta mogla

oprostiti uvreda. Tako u talmudu nalazimo sledeće pravilo: "Ĉoveku koji sagreši protiv

tebe, prvi put oprosti, drugi put oprosti, treći put oprosti, ali ĉetvrti put ne oprosti."

(Vavil. Joma, lib. LXXXVI, 2), up. Am. 1:3).

10. Tertulijan i Jeronim ovaj broj dovode u vezu sa reĉima u 1.Mojs. 4:24 gde Lameh govori:

"Kad će se Kajin osvetiti sedam puta, Lameh će sedamdeset i sedam puta."

11. Talant je kod Jevreja bila mera za teţinu. Talant srebra je vredeo 45 kilograma srebra, a

talant zlata 91 kilogram zlata. Dakle, reĉ je o izuzetno velikoj i neisplativoj vrednosti

duga.

Glava devetnaesta

sadrţaj

O braku, razvodu i bezbračnom životu, Isus blagosilja decu,

o bogatom mladiću, o nagradi Apostolima za predanost Hristu

1-2. I kad svrši Isus rijeĉi ove, otide iz Galileje, i doĊe u krajeve Judejske preko Jordana.[1]

I za njim iĊaše narod mnogi i iscijeli ih ondje.

Opet ide u Judeju kako neverujući meĊu ţiteljima Judeje, ne bi imali izgovora da kaţu kako kod

njih nije dolazio tako ĉesto kao kod Galilejaca. Posle pouĉenja i besede, slede ĉudesa. Tako i mi

ne treba samo da pouĉavamo, već i da delamo. MeĊutim, bezumni fariseji, videvši ĉuda, umesto

da poveruju, opet Ga kušaju. Poslušaj dalje.

3-6. I pristupivši mu fariseji da ga kušaju, i rekoše mu: Je li dopušteno ĉovjeku otpustiti

ţenu svoju za svaku krivicu. A on odgovarajući reĉe im: Niste li ĉitali da je njih Tvorac od

poĉetka stvorio muško i ţensko?[2] I rekao: Zbog toga će ostaviti ĉovjek oca svojega i

mater, i prilijepiće se ţeni svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. Tako da nisu više dvoje, nego

jedno tijelo; a što je Bog sastavio ĉovjek da ne rastavlja.

Kakvog li bezumlja! Mislili su da će zbuniti Hrista svojim pitanjima, jer da je On rekao da je

dopušteno otpustiti ţenu iz bilo kojeg razloga, mogli bi Mu reći: "Zašto si onda rekao da je ne

treba otpustiti, osim zbog preljube."[3] A da je rekao da nije zakonito otpustiti ţenu, optuţili bi

Ga da uĉi protivno onome što je Mojsej ustanovio. Mojsej je, naime, odredio da ĉovek moţe

otpustiti svoju ţenu ako je omrzne, i bez opravdanog razloga.[4] Šta na to, dakle, odgovara

Hristos? On pokazuje da je Bog, koji nas je stvorio, od poĉetka ustanovio jednobraĉnost, jer, "od

poĉetka je Bog", kaţe, "sastavio jednog ĉoveka s jednom ţenom, tako da nije pravo da jedan

ĉovek uzima više ţena, niti da jedna ţena uzima više muţeva, već treba da ostanu onako kako su

sastavljeni od poĉetka i da se ne rastavljaju bez razloga". Nije rekao: "Ja sam ih stvorio muško i

ţensko", kako ne bi sablaznio fariseje, već neodreĊeno govori: "Onaj koji ih je stvorio." Toliko

je, dakle, Bogu ugodno dobro braĉne zajednice da je ţenama dopustio da ostave roditelje i da

krenu za svojim muţevima. Ali, zašto je u knjizi Postanja napisano da je Adam rekao: "Zato će

ostaviti ĉovjek oca svojega i mater svoju",[5] kada ovde Hristos kaţe da je to rekao Bog? Zato

što je Adam govorio od Boga, i reĉi Adamove su ujedno i reĉi Boţje. Pošto su oni tako postali

jedno telo, meĊusobno sjedinjeni prirodnom ljubavlju, nije pravedno da se muţ rastavlja od ţene,

kao što nije pravedno odseći ĉoveku deo tela. Gospod ne kaţe: "Neka ih Mojsej ne rastavlja", da

ih ne bi sablaznio, već kaţe: "Neka ih ĉovek ne rastavlja", pokazu jući tako razliku izmeĊu Boga

koji ih je sastavio i ĉoveka koji ih rastavlja.

7-9. Rekoše mu: Što onda Mojsej zapovijedi da se dade knjiga otpusna i da se ona otpusti?

Reĉe im: Vama je Mojsej dopustio po okorjelosti srca vašega da otpuštate ţene svoje; a iz

poĉetka nije bilo tako. A ja vam kaţem: Ko otpusti ţenu svoju osim za preljubu, i oţeni se

drugom, ĉini preljubu; i ko se oţeni otpuštenicom ĉini preljubu.






Kada su fariseji videli da ih je Gospod ućutkao, bili su prinuĊeni da se pozovu na Mojseja koji

navodno protivreĉi Hristu i kaţu: "Zašto je Mojsej zapovedio da se ţeni dade otpusna knjiga i da

se otpu-sti?" Tada Gospod okreće optuţbu protiv njih i brani Mojseja govoreći: "Mojsej to nije

ustanovio ţeleći da ozakoni ono što je protivno Bogu, već zbog vaše pokvarenosti, kako ne biste

ubijali svoje prve ţene s namerom da u svojoj pohoti uzmete druge." Izrailjci bi u svom gnevu i

surovosti ubijali svoje ţene da su bili prisiljeni da ih zadrţe. Zato je Mojsej i ustanovio da se

dade otpusna knjiga ţenama koje su njihovi muţevi omrznuli. "Ali Ja vam kaţem", produţuje

Gospod, ,da kao pre-ljubnicu treba otpustiti onu ţenu koja je uĉinila blud, ali onaj koji ostavi

ţenu koja nije uĉinila blud, uzima udela u njenoj preljubi ako se ponovo uda." Razumi i ovo da

"onaj ko se sjedini s Gospodom jedan je duh s NJim",[6] i duša vernika ulazi u brak sa Hristom.

Svi smo postali sa NJim jedno telo i predstavljamo udove tela Hristovog. Niko, dakle, ne moţe

raskinuti takvu zajednicu, kako Pavle kaţe: "Ko će nas odvojiti od ljubavi Hristove?" Ono,

dakle, što je Bog sjedinio ništa ne moţe rastaviti, kako kaţe Pavle,[7] ni ĉovek, ni bilo koje

drugo stvorenje, ni anĊeli, ni poglavarstva, ni sile.

10. Rekoše mu uĉenici njegovi: Ako je tako ĉovjeku sa ţenom, nije dobro ţeniti se.

Uĉenici su bili smućeni i zato govore: "Ako su muţ i ţena sjedinjeni da bi bili nerazdvojni celi

ţivot, i muţ ne sme oterati ţenu ako je ona rĊave naravi, onda je bolje ne ţeniti se. Lakše je,

dakle, ne ţeniti se, i boriti se protiv prirodnih ţelja, nego li trpeti rĊavu ţenu." Kada kaţu: "Ako

je tako ĉoveku sa ţenom", misle na neraskidivu supruţansku zajednicu. Neki to tumaĉe i na ovaj

naĉin: "Ako je ĉoveku tako, to jest, ako ĉovek koji nezakonito otpusti svoju ţenu izaziva takav

prekor i osudu, onda se nije dobro ţeniti."

11. A on im reĉe: Ne mogu svi primiti tu rijeĉ do oni kojima je dano.

Pošto su uĉenici rekli da je bolje ne stupati u brak, Gospod govori da je deviĉanstvo velika

vrlina, koju svi ne mogu da saĉuvaju, već samo oni kojima pomaţe Bog, jer reĉi: "Oni kojima je

dano" ovde se odnose na one kojima pomaţe Bog.[8] Daje se, dakle, onima koji to traţe, jer

Gospod govori: "Traţite i daće vam se, jer svaki koji traţi dobija." [9]

12. Jer ima uškopljenika koji su se tako rodili iz utrobe materine; a ima uškopljenika koje

su ljudi uškopili; a ima uškopljenika koji su sami sebe uškopili Carstva radi nebeskoga. Ko

moţe primiti neka primi.





Malo je onih, kaţe, koji postiţu vrlinu deviĉanstva. Neki su uškopljenici od utrobe majke svoje,

drugim reĉima, takvi su po prirodi i ne privlaĉi ih telesno sjedinjenje sa ţenom, te ţive u

celomudriju bez nagrade. Ima i onih koje su ljudi uškopili.[10] Ali, uškopljenici koji su sami

sebe uškopili "Carstva radi nebeskog" nisu oni koji su sebe osakatili, jer to zasluţuje prokletstvo,

već oni koji ţive u uzdrţanju. Ovo razumi i na sledeći naĉin. Uškopljenik po prirodi jeste onaj

koji nema prirodne naklonosti prema telesnoj ljubavi; od ljudi je uškopljen onaj koji po savetu

ljudi odseca plamen telesne poţude; a sam je sebe uškopio onaj koji tome nije nauĉen od drugih,

već sam teţi celomudrenosti. Ovaj poslednji je i naj-bolji, jer ga ne rukovodi drugi, već sam sebe

rukovodi ka Carstvu nebeskom. Hristos ţeli da svojom slobodnom voljom ţivimo vrlinski, te

kaţe: "Ko moţe primiti neka primi", jer ne zahteva na silu deviĉanstvo, niti zabranjuje brak, ali

deviĉanstvo više ceni.

13-15. Tada mu privedoše djecu da stavi ruke na njih, i da se pomoli; a uĉenici im

branjahu. A Isus reĉe: Pustite djecu, i ne branite im da dolaze k meni, jer je takvih Carstvo

nebesko. I poloţivši na njih ruke otide odande.

Majke su donosile svoju decu da bi ih Hristos blagoslovio poloţivši Svoje ruke na njih. Ali,

pošto su stvarale guţvu, uĉenici "im branjahu" da priĊu. Oni su takoĊe mislili da deca umanjuju

NJegovo uĉi-teljsko dostojanstvo. Kako bi pokazao da su Mu najmiliji smi-reni, Hristos im kaţe:

"Pustite decu da dolaze k Meni, jer je takvih Carstvo nebesko". Nije rekao "ovih", već "takvih",

što znaĉi da Carstvo nebesko pripada onima koji imaju prostotu, bezazlenost i nezlobivost. Zato,

kada budeš pouĉavao i neko ti priĊe s prostim deĉjim pitanjima, primi i takvog i nemoj ga odbiti.

16-17. I gle, neko pristupi i reĉe mu: Uĉitelju blagi, koje dobro da uĉinim da imam ţivot

vjeĉni? A on mu reĉe: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga.

Mladić[11] nije došao da iskušava Hrista, već je hteo da nešto nauĉi, budući ţedan veĉnoga

ţivota. Ipak, Hristu prilazi kao prostom ĉoveku, pa mu Gospod zato kaţe: "Što me zoveš blagim?

Niko nije blag osim jednoga Boga." To znaĉi, ako me zoveš blagim misleći da sam jedan od

uĉitelja, pogrešio si, jer nijedan ĉovek nije dobar sam po sebi, zato što smo promenljivi i lako

odstupamo, ali i zato što je u poreĊenju sa Boţjom dobrotom ljudska dobrota ravca zloći.



17-19. A ako ţeliš ući u ţivot drţi zapovijesti. Reĉe mu: Koje? A Isus reĉe: Ne ubij; ne uĉini

preljubu; ne ukradi; ne svjedoĉi laţno; poštuj oca i mater; i ljubi bliţnjega svojega kao

sebe samoga.

Gospod upućuje mladića na zapovesti Zakona, kako Jevreji ne bi mogli da kaţu da On prezire

Zakon. Šta se zatim dogodilo?

20. Reĉe mu mladić: Sve ovo saĉuvah od mladosti svoje; šta mi još nedostaje?

Neki kaţu da je mladić bio gord i hvalisav, jer kako je mogao da zadobije ljubav prema bliţnjem,

ako je bio bogat, pošto nijedan od onih koji voli svoga bliţnjega ne moţe da bude bogatiji od

njega. Drugi, opet, to razumeju na ovaj naĉin: "Pretpostavimo", kaţe on, "da sam sve ovo

saĉuvao. Šta mi još nedostaje?"

21-22. Reĉe mu Isus: Ako hoćeš savršen da budeš, idi i prodaj sve što imaš i podaj

siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom. A kada ĉu mladić rijeĉ, otide

ţalostan; jer imaĊaše mnoga imanja.

"Sve, dakle, što kaţeš da si saĉuvao, postigao si judejstvujući (ispunjavajući samo slovo

Zakona). Ali, ako ţeliš da budeš savršen, to jest Moj uĉenik i hrišćanin, idi i prodaj sve što imaš i

sve razdaj, ništa ne zadrţavajući za sebe pod izgovorom da bi stalno mogao da daješ milostinju."

Nije mu rekao "davaj milostinju siromasima", već "podaj" jednom za svagda i nagotuj. Ali pošto

ima onih koji daju milostinju, a pritom vode ţivot pun svake neĉistote, dodaje: "Pa hajde za

mnom", što znaĉi: steci i sve druge vrline. Ipak, mladić se oţalostio, jer iako je ţeleo veĉni ţivot

i "zemlja" njegovog srca beše duboka i plodna, gušilo ga je "trnje" bogatstva, jer "imaĊaše", kako

kaţe, "mnoga imanja". Onoga ĉoveka koji malo ima, to malo niĉim ne sputava, dok su okovi

većeg bogatstva mnogo jaĉi. Dok je razgovarao s bogatim mladićem, Gospod mu je rekao da će

imati blago na nebu jer je ovaj bio srebroljubiv.

23-24. A Isus reĉe uĉenicima svojim: Zaista vam kaţem da je teško bogatome ući u Carstvo

nebesko. I opet vam kaţem: Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u

Carstvo Boţje.

Dok je ĉovek bogat i ţivi u izobilju, a drugi nemaju ĉak ni ono što im je neophodno (za ţivot),

neće ući u Carstvo nebesko. Ali, ĉim razda sve svoje bogatstvo, tada više nije bogat i moţe

slobodno da uĊe. Za ĉoveka koji ima mnogo bogatstva toliko je nemoguće da uĊe u Carstvo

nebesko, koliko je nemoguće i kamili da proĊe kroz iglene uši. Vidiš, dakle, kako je Hristos prvo

rekao da je bogatom teško ući, dok ovde kaţe da mu je to potpuno nemoguće.[12] Neki govore

da "kamila" nije ţivotinja, već debeli konopac kojim mornari vezuju svoja sidra.

25-26. A kad to ĉuše uĉenici, ĉuĊahu se veoma govoreći: Ko se, dakle, moţe spasti? A Isus

pogledavši na njih reĉe im: LJudima je ovo nemoguće, a Bogu je sve moguće.

Kao ĉovekoljubivi, uĉenici ovo ne pitaju radi sebe, jer su bili si-romašni, već radi svih ljudi.

Gospod ih, meĊutim, uĉi da ne mere spasenje ljudskom slabošću, već silom Boţjom. Ako se

ĉovek ostavi pohlepe, sve će više razdavati suvišak, da će na kraju razdati i ono što mu je

neophodno i tako se spasiti uz pomoć Boţju.

27. Tada odgovori Petar i reĉe mu: Bto mi smo ostavili sve i za tobom pošli; šta će, dakle,

nama biti?

Iako izgleda da Petar nije ostavio nešto osobito veliko, pošto je bio siromah, ipak treba da znaš

da je zaista i on mnogo ostavio, jer se dešava da što manje imamo, to smo više za to vezani. Petar

je prezreo svako svetsko uţivanje i prirodnu ljubav prema roditeljima, jer se sa ovim

strastima[13] ne bore samo bogati već i siromašni ljudi. Šta mu, dakle, odgovara Gospod?

28. A Isus im reĉe: Zaista vam kaţem da ćete vi koji poĊoste za mnom, u novom ţivotu, kad

sjedne Sin Ĉovjeĉiji na prijesto slave svoje, sjesti sami na dvanaest prijestola i suditi nad

dvanaest plemena Izrailjevih.

Zar će oni tamo zaista sedeti? Sigurno da neće. Gospod ţeli da pomoću prestola ukaţe na veliku

ĉast koja će im biti data. A da li će tamo sedeti i Juda? Neće, jer Hristos kaţe: "Koji poĊoste za

Mnom", što znaĉi: "Koji ste Mi ostali verni do kraja", a Juda Mu nije bio veran do kraja. Po

drugom tumaĉenju, Bog ĉesto obećava nagradu onima koji su dostojni. Ali, ako se oni promene i

postanu nedostojni, kao što je sluĉaj s Judom, On povlaĉi i nagradu. Sliĉno je i s pretnjama.

Gospod ĉesto preti ali ne ostvaruje pretnje, ako se pokajemo. Pod "novim ţivotom"[14] razumi

Vaskrsenje.




29. I svaki, koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ţenu, ili djecu, ili

zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslijediće ţivot vjeĉni.

Kako neko ne bi pomislio da se Hristove reĉi odnose samo na uĉenike, Gospod proširuje svoje

obećanje na sve koji budu tako ĉinili. Umesto sa telesnim srodnicima, oni će biti u sro-dstvu i

bratstvu sa samim Bogom. Umesto njiva, naslediće raj; umesto kuća od kamena, nebeski

Jerusalim; umesto majki, ĉasne starice; umesto oĉeva, sveštenike; umesto supruge, sve poboţne

ţene, ali ne u braku - ne bilo toga - već u ljubavi i duhovnom srodstvu. Gospod nam ne nareĊuje

da se samo tek tako odvojimo od svojih bliţnjih već tek onda kada nas oni spu-tavaju u

poboţnosti. Na isti naĉin nas uĉi da prezremo svoj ţivot i telo, ali ne da ubijamo sebe, već strasti.

Vidiš li, kako je Bog dobar? On ne samo da nam sve ovo daje već nam obećava i veĉni ţivot.

Potrudi se, dakle, i ti da prodaš sve svoje "imanje" i razdaš ga siromasima. A imanje je: za

gnevljivca - gnev, za bludnika - ţelja za bludom, za zlopamtljivca - zlopamćenje. Sve to, dakle,

prodaj i podaj "siromasima" - demonima, koji oskudevaju u svakom dobru. Okreni svoje strasti

protiv uzroĉnika strasti i tada ćeš steći blago, to jest, Hrista na svojim "nebesima", dakle, visoko

u svome srcu, jer u sebi ima nebesa onaj koji je sam postao nalik Bogu nebeskom.

30. Ali će mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi.

Hristos ovde misli na Jevreje i neznabošce, jer su Jevreji koji su bili prvi, postali poslednji, dok

su neznabošci kao poslednji postavljeni na pravo mesto (jer su poverovali u Hrista). Ali, da bi ti

ovo bolje razumeo, Gospod kazuje sledeću priĉu

NAPOMENA:

1. Gospod je išao iz Galileje u Judeju preko Jordana, dakle zaoblilazeći Samariju.

2. Evtimije Zigaben piše: "Bog je stvorio jednog muškarca i jednu ţenu kako bi jedan muţ

imao samo jednu ţenu. Da je On hteo da muţ ostavi svoju ţenu, a drugu uzme sebi, to bi

ispoĉetka stvorio mnoge ţene, ali pošto nije stvorio mnoge, jasno je da On hoće da se

muţ ne razvodi od svoje ţene". Ibid

3. Up. Mt. 5:32

4. Up. 5 Mojs. 24:3

5. 1 Mojs. 2:24

6. 1.Kor. 6:17

7. Rim. 8:38-39

8. Grĉki glagol ovde doslovno znaĉi sadejstvovati, zajedno delovati. Boţja blagodat i sila,

dakle, sadejsvuju ĉovekovoj volji i trudu. Gospod reĉima: "... do oni kojima je dano", po

Svetom Grigoriju Bogoslovu, "ne iskljuĉuje nikoga, jer se to daje svakome koji hoće, koji

se trudi, podvizava". (Slovo 2, P.G. t. 35, 172). Prema tome, svaki hrišćanin pozvan je na

bestrašće, tj. Prirodno i bogozdano stanje ljudske prirode, jer, kako kaţe prepodobni Otac

Justin Ćelijski: "bestrašće, i kroz njega oboţenje i ohristovljenje, i jeste cilj svih

hristoĉeţnjivih podviga hrišćaninovih na zemlji". (Ibid, str. 420).

9. Mt. 7:7-8

10. Ovo je bila ĉesta pojava u stara vremena. Na istoĉnjaĉkim dvorovima bilo je mnogo

evnuha, koji su vršili razne dvorske funkcije. Evnusi su bili poznati kao ĉuvari harema.

(4.Car. 9:32)

11. Luka spominje kneza

12. Prepreka za spasenje nije u samom bogatstvu, već u sebiĉnom odnosu bogatih ljudi

prema Hristu i EvanĊelju. Po uĉenju Svetih Otaca, greh ne leţi u materiji koju je Bog

stvorio, već u njenoj zloupotrebi i nepravilnom korišćenju. Avraam je bio bogat srebrom i

zlatom (1 Moj. 13, 2), ali to bogatstvo ga nije spreĉilo da zadobije Carstvo Nebesko (Lk.

13, 28; Jn. 8, 56 i dr.). Ĉovek koji poseduje veliko materijalno bogatstvo teško moţe da

ljubi Boga celim srcem i sjedini se sa NJim, jer lako postaje poklonik svoga blaga.

Bezbriţnost i ljubav prema Bogu zamenjuje neprestana briga o tome kako saĉuvati i

umnoţiti svoje bogatstvo.

13. Prirodna ljubav prema roditeljima i srodnicima postaje strast kada je preteţnija od ljubavi

prema Bogu.

14. Vaspostavljenje prvobitnog i savršenog poretka koji je postojao pre praroditeljskog pada,

koje su Jevreji oĉekivali u vezi sa dolaskom Mesije, a hrišćani oĉekuju kao Drugi dolazak

Hristov i Vaskrsenje mrtvih. Ova je reĉ u novom Zavetu upotrebljena još jedino u Tit.

3:5.

Glava dvadeseta

sadrţaj

Priča o poslenicima u vinogradu, put u jerusalim i treće predskazanje stradanja, molba majke

sinova Zevedejevih i o prvenstvu,

isceljenje dva jerihonska slepca

1-7. Jer je Carstvo nebesko sliĉno ĉovjeku domaćinu koji ujutro rano iziĊe da najmi

poslenike u vinograd svoj. I pogodivši se s poslenicima po dinar na dan, posla ih u vinograd

svoj. I izišavši oko trećega ĉasa,[1] vidje druge gdje stoje na trgu besposleni. I njima reĉe:

Idite i vi u vinograd moj, i što bude pravo daću vam. I oni otidoše. I opet izišavši oko

šestoga i devetoga ĉasa, uĉini tako. A oko jedanaestoga ĉasa izišavši, naĊe druge gdje stoje

besposleni i reĉe im: Što stojite ovdje cijeli dan besposleni? Rekoše mu: Jer nas niko ne

najmi. Reĉe im: idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo primićete.

"Carstvo nebesko" je Hristos, koji se upodobio ĉoveku primivši na sebe naše obliĉije.[2] Još se

naziva "domaćinom", jer je On gospodar kuće, to jest, Crkve. Hristos je, dakle, izašao iz naruĉja

Oĉevog da najmi poslenike u "vinogradu", to jest, u prouĉavanju Pisma i ispunjavanju zapovesti.

On takoĊe unajmljuje svakog ĉoveka da radi u vinogradu svoje duše.[3] Jednoga unajmljuje

"ujutro", dakle, u deĉjem uzrastu, drugog u "treći ĉas" - u mladosti. Trećeg, opet, u "šesti" i

"deveti ĉas", kada im je dvadeset pet, trideset godina ili više, ili jednostavno u doba zrelosti.

Poslednje unajmljuje u jedanaesti ĉas kao starce, jer je mnogo onih koji su poverovali i u starim

godinama. Ovu priĉu moţeš razumeti i na drugi naĉin: ,dan" oznaĉava vreme u kome ţivimo, jer

u njemu radimo kao u toku dana. Gospod je, dakle, pozvao u "prvi ĉas" one koji su ţiveli u

vreme Enoha[4] i Noja;[5] u "treći ĉas" one iz vremena Avraama; u "šesti ĉas" ljude iz vremena

Mojseja; u "deveti ĉas" Proroke, a u "jedanaesti ĉas", dakle, na kraju vremena, Gospod je pozvao

neznabošce, koji su bili lišeni svakog dobrog dela. NJih niko nije bio unajmio, jer neznabošcima

nije bio poslan nijedan prorok.

8-16. A kad bi uveĉe, reĉe gospodar vinograda pristavu svojemu: Dozovi poslenike i podaj

im platu poĉevši od posljednjiţ do prvih. I došavši koji su oko jedanaestoga ĉasa najdoljeni,

primiše po dinar. A kad doĊoše prvi, pomisliše da će više primiti, i primiše i oni po dinar. I

primivši roptahu na domaćina, govoreći: Evo ovi posljednji jedan ĉas radiše, pa ih

izjednaĉi sa nama koji podnijesmo tegobu dana i ţegu. A on odgovarajući reĉe jednome od

njih: Prijatelju, ne ĉinim ti nepravdu; nisi li pogodio sa mnom po dinar? Uzmi svoje pa idi;

a ja hoću i ovome posljednjemu da dam kao i tebi. Ili zar ja nisam vlastan u svome ĉiniti

šta hoću? Zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar? Tako će biti posljednji prvi i prvi

posljednji; jer je mnogo zvanih a malo izabranih.

"Veĉe" oznaĉava kraj sveta. Dakle, na kraju svako prima po jedan dinar. "Dinar" je blagodat

Svetoga Duha koja preobraţava ĉoveka po liku Boţjem i ĉini ga zajedniĉarem boţanske prirode.

Oni koji su ţiveli pre Hristovog dolaska više su se trudili, jer još nije bila pobeĊena smrt, niti

Ċavo savladan, nego je još vladao greh. Ali mi, koji smo blagodaću Hristovom opravdani

Krštenjem, dobijamo silu da pobeĊujemo našeg neprijatelja Ċavola, koga je Hristos već pobedio i

savladao. Prema prvom tumaĉenju, oni koji su poverovali u mladosti imaju pred sobom veći trud

nego oni koji su poverovali u starosti, jer mladić, boreći se sa strastima, mora da nosi breme

gneva i oganj po-ţude, dok starac ţivi u spokoju (jer su se njegove strasti primirile). Ipak, svi su






udostojeni jednog istog dara i blagodati Svetoga Duha. Ova priĉa nas uĉi da se i u starosti

moguće pokajati i zadobiti Carstvo nebesko, jer je to "jedanaesti ĉas". Svetitelji ne zavide onima

koji primaju istu nagaradu. Ne bilo toga. Ovde se, meĊutim, vidi da su blaga koja će naslediti

pravednici takva, da bi ĉak i svetitelje mogla da podstaknu na zavist.

17-21. I polazeći Isus gore u Jerusalim uze nasamo na putu Dvanaestoricu uĉenika, i reĉe

im: Evo idemo gore u Jerusalim, i Sin Ĉovjeĉiji biće predan prvosveštenicima i

knjiţevnicima; i osudiće ga na smrt; i predaće ga neznabošcima da mu se rugaju i da ga

šibaju i razapnu; treći dan vaskrsnuće. Tada mu pristupi mati sinova Zevedejevih sa

sinovima svojim klanjajući mu se i moleći ga za nešto. A on joj reĉe: Šta hoćeš? Reĉe mu:

Reci da sjednu ova moja dva sina, jedan sa desne strane tebi, a jedan s lijeve strane tebi, u

carstvu tvojemu .

Sinovi Zevedejevi (Jakov i Jovan), mislili su da ako Gospod ide u Jerusalim da će tamo zavladati

zemaljskim i prolaznim carstvom, jer su Ga ĉesto slušali da govori: "Idemo u Jerusalim". Budući

pobeĊeni ljudskom slabošću, nagovorili su svoju majku[6] da ona umoli Hrista, jer su se oni

plašili da Mu sami javno priĊu. Zato Mu i prilaze krišom, kako to kaţe Marko,[7] koji piše da

doĊoše pred NJega Jakov i Jovan, ţeleći da kaţe da su došli tajno i nasamo.

22. A Isus odgovarajući reĉe: Ne znate šta ištete. Moţete li piti ĉašu koju ću ja piti i krstiti

se krštenjem kojim se ja krštavam? Rekoše mu: Moţemo.

Ostavivši majku, Gospod se obraća sinovima, ţeleći da pokaţe kako Mu nije nepoznato da su oni

nagovorili svoju majku. On im govori: "Ne znate šta ištete", to jest, traţite ono što je veliko i

strašno i anĊelskim silama. Kako bi ih odvratio od takvih pomisli, predoĉava im opasnosti koje

ih ĉekaju. Postavlja im pitanje ne zato što nije znao odgovor već da bi oni svojim odgovorom

spoznali da su ranjeni gordošću, te se potrudili da ispune svoje obećanje. Zato im kaţe: "Pošto

niko ne moţe da ima udela u Mome Carstvu, ako ne bude imao udela u Mome stradanju, kaţite

mi da li ste spremni da postradate na isti naĉin kao i Ja"? "Ĉašom" naziva Svoje stradanje i smrt,

is-tovremeno pokazujući da je umreti lako kao što je lako ispiti ĉašu vina. Zato i mi uvek treba

da budemo spremni na stra-danje. Ovim takoĊe pokazuje da On dobrovoljno ide u smrt. Kao što

onoga koji ispije ĉašu vina lako savlada san, tako i onoga koji ispije "ĉašu stradanja" obuzima

smrtni san. Svoju smrt naziva "krštenjem", jer njime svi bivamo oĉišćeni. Apostoli su, dakle,

olako dali obećanja, ne znajući šta govore, samo da bi dobili ono što traţe.



23. I reĉe im: Ĉašu, dakle, moju ispićete i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se; ali

sjesti meni s desne i s lijeve strane, nije moje da dam, nego kojima je pripremio Otac moj.

"Da ćete postradati", to znam. Tako se i desilo, jer je Jakova ubio Irod, a Jovana je osudio Trajan

zbog svedoĉenja reĉi istine.[8] "Ali, da sednete (s desne i s leve strane), nije Moje da dam, nego

onima kojima je to pripremljeno", to jest, onima koji se naĊu da pored muĉeniĉkog venca imaju i

sve ostale vrli-ne. Takvi će primiti dar. Ovaj dar je pripremljen onima koji su se trudili, isto kao

što pobedniĉke vence u igrama dobijaju samo takmiĉari. Zamislite da se odrţava trka koju sudi

sam car, te da onaj koji uopšte nije trĉao priĊe i kaţe sudiji: "Daj i meni venac, o sudijo, iako se

nisam takmiĉio!" Car će mu svakako odgovoriti: "Nije moje da ti bez zasluge dam venac, jer on

pripada onome za koga je pripremljen", dakle, onome koji je trĉao i pobedio. Zato i ovde Hristos

kaţe: "Ne mogu vam dati na dar da sednete s desne strane Moga prestola, jer to mesto pripada

onima koji su se potrudili i za koje je to mesto pripremljeno." Zapitaćeš: "Da li će tamo uopšte

neko sedeti?" Znaj dobro da tamo niko neće sesti. To mesto pripada samo boţanskoj prirodi, jer

kome je od anĊela Bog ikada rekao: "Sedi meni s desne strane"?[9] Gospod je naime ovo kazao

zbog njihove sumnje, jer oni su traţili da sednu sa desne i leve strane Gospodu ne razumevši da

je Onaj, koji im je rekao da će sesti na dvanaest prestola, ţeleo da pokaţe kakvom će slavom biti

ovenĉani za svoje vrline.

24-28. A ĉuvši to desetorica, rasrdiše se na ta dva brata. A Isus dozvavši ih reĉe: Znate da

knezovi naroda gospodare njima i velikaši vladaju nad njima. Da ne bude tako meĊu

vama; nego koji hoće da bude veliki meĊu vama, neka vam bude sluţitelj. I koji hoće meĊu

vama da bude prvi, neka vam bude sluga; kao što ni Sin Ĉovjeĉiji nije došao da mu sluţe,

nego da sluţi i dade ţivot svoj u otkup za mnoge.

Kada su desetorica videla kako je Hristos prekorio dvojicu braće, i sami su poĉeli negodovati,

pokazujući da je i njima stalo do takve ĉasti. Budući još nesavršeni, Jakov i Jovan su ţeleli da se

uzdignu nad ostalom desetoricom, dok su ostali apostoli, opet, zavideli dvojici braće. Pošto su se

desetorica apostola smutila ĉuvši ove reĉi, Gospod ih poziva i umiruje samim Svojim pozivom

pre nego što im je išta rekao. Sinovi Zevedejevi su, naime, nasamo govorili sa Hristom, odvojivši

se odos talih. Sada km Gospod svima zajedno govori. Budući da je znao da je vlastoljublje veliki

tiranin duše, te zasluţuje oštru kaznu, Hristos ih još više smirava uporeĊujući ih sa neznabošcima

i nevernicima koji trĉe za prolaznom slavom. On ih posramljuje govoreći: "Drugi ljudi se hvale

time što su knezovi i vladari, jer je vlastoljublje strast neznaboţaca, meĊutim, moji uĉenici

dobijaju ĉast po svome smirenju koje se ogleda u tome da onaj koji ţeli da bude veći treba da

sluţi onima koji su mu potĉinjeni, što je znak krajnjeg smirenja. Ja vam to sam pokazujem, jer

sam Vladar i Car na nebesima koji se smirio i došao da posluţi vašem spasenju. Sluţiću vam do

te mere da ću i dušu Svoju dati za otkup mnogih", to jest, za sve, jer "mnogi" oznaĉavaju sve

ljude.



29-34. I kad oni izlaţahu iz Jerihona za njim poĊe narod mnogi. I gle, dva slijepa sjeĊahu

kraj puta, i ĉuvši da Isus prolazi povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine Davidov. A

narod im prijećaše da ućute; a oni još većma povikaše govoreći: Pomiluj nas Gospode, sine

Davidov! I stavši Isus dozva ih i reĉe: Šta hoćete da vam uĉinim? Rekoše mu: Gospode da

se otvore oĉi naše. I smilova se Isus, i dotaĉe se oĉiju njihovih, i odmah progledaše oĉi

njihove, i otidoše za njim.

Do slepaca su bile došle glasine o Gospodu, i zato, kada su ĉuli da prolazi putem, iskoristili su

priliku, poverovavši da je Isus od semena Davidova po telu i da ih moţe isceliti. NJihova vera je

bila toliko jaka da nisu ućutali ni onda kada su im pretili, već su još glasnije povikali. Zato ih On

ne pita da li imaju vere, već odmah šta ţele, kako niko ne bi pomislio su jedno ţeleli, a On im

drugo dao. Gospod pokazuje da nisu vikali da bi dobili srebrenjak, već da budu isceljeni. Svojim

dodirom ih isceljuje kako bismo i mi nauĉili da je svaki ud NJegovog svetog tela ţivotvorni ud

Boţji. Iako Luka i Marko pominju samo jednog slepca, oni, ipak, ne protivreĉe Mateju, jer su

pomenuli ono što su smatrali vaţnijim. Drugo objašnjenje jeste da Luka govori kako je Hristos

iscelio jednog slepca pre nego što je ušao u Jerihon, dok Marko pominje drugo iscelenje, kada je

Gospod već izašao iz grada. Da bi saţeo priĉu, Matej u jednom dogaĊaju obuhvata oba sluĉaja.

Pod "slepcima" razumi neznabošce koje je Gospod iscelio uz put, jer On nije bio došao radi

neznaboţaca, već radi sinova Izrailjevih. Kao što su slepci po ĉuvenju saznali za Isusa, tako su i

neznabošci po ĉuvenju poverovali. Oni koji su pretili slepcima, govoreći im da ne pominju ime

Isusovo jesu carevi-progonitelji (hrišćana). Oni su pokušali da ućutkaju Crkvu, ali je Ona još

glasnije ispovedala ime Hristovo. Zato je i isceljena i još jasnije gleda svetlost istine i ide za

Hristom podraţavajući Mu svojim ţivotom.

NAPOMENA:

1. Po jevrejskom brojanju to je devet ĉasova ujutro; i dalje: šeste ĉas je podne, jedanaesti

ĉas je pet sati posle podne. Pošto su ĉasovi odbrojavani od izlaska do zalaska sunca,

jedan ĉas je, u zavisnosti od doba godine, trajao od 59-70 minuta.

2. Up. Rim. 8:3

3. Origen je smatrao da "vinograd" predstavlja Crkvu Boţju, a ono što je van vinograda

jeste ono što je van Crkve. Zlatoust je pod vinogradom razumevao "naredbe i zapovesti

Boţje."

4. 1.Mojs. 5:18-24

5. 1 Mojs. 7:8

6. Neki tumaĉi smatraju da je majka sinova Zevedejevih bila Salomija, sestra Presvete

Bogorodice. I toga sledi da su Jakov i Jovan bili Isusovi roĊaci. Salomija je, inaĉe, bila

meĊu ţenama koje su išle za Hristom u Galileji i sluţile Mu. (up. Mt. 27:56; Mk. 15:41).

7. Mk. 10:35

8. Apostola Jakova, koji je bio prvi jerusalimski episkop, Jevreji su bacili sa vrha hrama i

potom ga dotukli motkama. Apostol Jovan je proteran u vreme cara trajana na ostrvo

Aptmos, gde je napisao knjigu Otkrovenja.

9. Jev. 1:12; Ps. 110:1

Glava dvadeset i prva

sadrţaj

Hristov ulazak u Jerusalim, izgon trgovaca iz hrama, neplodna smokva,

o vlasti Hristovoj, priča o dvojici sinova i zlim vinogradarima,

o ugaonom kamenu

1-5. I kad se pribliţiše Jerusalimu i doĊoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, onda Isus

posla dva uĉenika govoreći im: Idite u selo što je prema vama, i odmah ćete naći magaricu

privezanu i magare s njom; odriješite je i dovedite mi. I ako vam ko reĉe što, kaţite da oni

trebaju Gospodu; i odmah će ih poslati. A ovo je sve bilo da se ispuni što je kazano preko

proroka koji govori: Kaţite kćeri Sionovoj: Evo Car tvoj ide tebi krotak, i jaše na

magarici, i magaretu, mladunĉetu tovarne ţivotinje.

Gospod je seo na magaricu ne zbog neke druge potrebe, nego da bi ispunio proroštvo i pokazao

nam kako treba da budemo smireni. Upravo zato nije seo na osedlanog konja već na neuglednu

magaricu. On ispunjava proroštvo[1] i u doslovnom i u prenesenom smislu: u doslovnom smislu,

zato što je seo na magaricu, što su svi mogli da vide, a u prenesenom smislu zato što je seo na


magaricu koja oznaĉava natovarene Jevreje, i na magare, to jest, na divlje i nepokorne

neznabošce.[2] Magarica i magare su bili vezani uzdom svojih grehova. Dvojica (apostola) su

poslani da ih razreše: Pavle neznabošcima i Petar obrezanima, dakle, Jevrejima, kao što nas sve

do današnjeg dana od naših grehova razrešuju apostolske poslanice i EvanĊelje. Hristos krotko

dolazi, jer u Svom prvom dolasku nije došao da sudi svetu, već da ga spase. Dok su drugi

jevrejski carevi bili gramzivi i nepravedni ljudi, Hristos je bio krotki car.

6-7. A uĉenici otidoše, i uĉiniše kako im zapovjedi Isus. Dovedoše magaricu i magare, i

metnuše na njih haljine svoje, i usjede na njih.

Dok Luka i Marko spominju samo magarca, Matej govori o magarici i njenom mladunĉetu. Ipak,

oni jedan drugom ne protivreĉe, jer kada su doveli magare, za njim je došla i njegova majka. Seo

je "na njih", ne na obe ţivotinje, nego na prostrte haljine. Ili, po drugom tumaĉenju, seo je najpre

na magaricu, a zatim na magare, jer je najpre ţiveo u jevrejskoj zajednici, a potom došao meĊu

neznaboţaĉke narode.

8-9. A narod veoma mnogi prostiraše haljine svoje po putu, a drugi rezahu granje od

drveća i prostirahu po putu. A narod, koji iĊaše pred njim i za njim, vikaše govoreći:

Osana Sinu Davidovu! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini.

U doslovnom znaĉenju, prostiranje haljina izraz je velikog poštovanja, kao što nošenje

(palminih) grana pokazuje prazniĉno raspoloţenje. Ali, u prenesenom smislu ra-zumi da su

apostoli najpre poloţili na magare svoje "haljine", koje su njihove vrline, i tek onda je Gospod

seo na njih. Duša, dakle, neće moći poneti Gospoda na sebi dokle se god prethodno ne ukrasi

apostolskim vrlinama. "Narod koji iĊaše pred NJim" su proroci koji su ţiveli pre Hristovog

ovaploćenja, dok su "oni koji su išli za NJim", muĉenici i uĉitelji (iz kasnijih vremena). Oni

prostiru svoje haljine po putu, to jest, pokoravaju telo duhu, jer "haljina" predstavlja telo koje je

pokrov duše. Haljine su, dakle prostirali po putu, a "put" je sam Hristos, jer On kaţe: Ja sam Put,

Istina i Ţivot".[3] Dakle, dokle god ĉovek ne "prostre svoje haljine po putu", to jest, dokle ne

smiri svoje telo i ostane na putu koji je Hristos, uklanjajući se od jeresi, neće moći da ponese

Gospoda na sebi. Za reĉi "Osana" kaţu da oznaĉavaju "pesmu" ili "psalam". Drugi opet taĉnije

govore da to znaĉi "Spasi (nas) sada".[4] "Onaj koji dolazi" je sam Gospod ĉiji su dolazak Jevreji

odavno oĉekivali. Zato Jovan Preteĉa govari: "Ti si Onaj koji dolazi" što znaĉi "Onaj, ĉiji

dolazak oĉekujemo". Osim toga, Gospod se naziva "Onim koji dolazi", jer se svaki dan moţe

oĉekivati NJegov dolazak." Prema tome, svaki od nas mora stalno da s nadom oĉekuje i da se

sprema za kraj sveta i dolazak Gospodnji.




10-11. I kad on uĊe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: Ko je to? A narod govoraše:

Ovo je Isus, Prorok iz Nazareta Galilejskoga. Narod, kao prost i bezazlen, nije osećao zlobu

prema Hristu, iako taĉno nije razumevao ko je On. Zato Ga sada i zovu "Prorokom". Ali, pošto je

reĉ "prorok" upotrebljena sa odreĊenim ĉlanom, moţe se razumeti da narod govori o "dugo

oĉekivanom Proroku" za koga je Mojsej rekao: "Proroka će vam Gospod podignuti."[5] Oni,

dakle, nisu rekli: "Ovo je (neki) prorok već "Ovo je (onaj) Prorok, to jest Onaj koga su s nadom

ĉekali.

12-13 I uĊe Isus u hram Boţiji, izgna sve koji prodavahu i kupovahu po hramu, i ispremeta

stolove onih što mijenjahu novce, i klupe onih što prodavahu golubove. I reĉe im. Napisano

je:[6] Dom moj dom molitave neka se zove; a vi naĉiniste od njega pećinu razbojniĉku.

Kao gospodar kuće, to jest Hrama, Gospod je izbacio trgovce, pokazavši da sve što pripada Ocu

NJegovom pripada i NJemu samom. To je uĉinio u Svojoj brizi za blagoljepije Hrama, ali i zato

da bi pokazao da će ţrtve biti promenjene. Isteravši telad i golubove, predska-zao je na taj naĉin

da više neće biti potrebna ţrtvoprinošenja zaklanih ţivotinja, već molitve, jer je, kako kaţe:

"Dom Moj, dom molitve, a vi naĉiniste od njega pećinu razbojniĉku", pošto u razbojniĉkim

pećinama bivaju pokolji i krvoprolića. Hram je takoĊe nazvao "pećinom razbojniĉkom" zbog

onih koji su se bavili prevarom, kupovinom i prodajom. Naziva ga tako i zbog toga što je

pohlepa razbojniĉka strast. Menjaĉi novca dobili su naziv po "kolivosu", vrsti sitnog novca, kao

što mi imamo ovole i srebrenjake.[7] "Prodavci golubova" su i oni koji prodaju crkvene

ĉinove,[8] jer prodaju blagodat Svetoga Duha (koji se javio u vidu goluba).[9] Takvi bivaju

izbaĉeni ne samo iz višnjega već i iz zemaljskog Hrama, pošto su nedostojni da sluţe oltaru. I ti

pazi da od "hrama Boţjeg", svoga uma, ne naĉiniš "pećinu razbojniĉku", to jest obitalište

demona. Naš um će postati "pećina" ukoliko budemo drţali u srcu svome srebroljubive pomisli o

prodaji, kupovini i sakupljanju novca, pa makar to bili i najmanji novĉići (kolivi). I hram našega

tela će postati "razbojniĉka pećina" ako budemo kupovali i prodavali "golubove", to jest,

duhovno uĉenje i misli (radi materijalne dobiti).

14. I pristupiše mu hromi i slijepi u hramu, i iscijeli ih.

Isceljujući bolesne, Hristos pokazuje da je Bog i da s pravom koristi svoju vlast da istera

nedostojne iz Svoga doma. Iz ovoga se jasno vidi da su Jevreji koji su prinosili ţivotinjske ţrtve

po Zakonu bili isterani, a u Hram su ušli slepi i hromi neznabošci i bili isceljeni.






15-16. A kad vidješe prvosveštenici i knjiţevnici ĉudesa koja uĉini, i djecu gdje viĉu u

hramu i govore: Osana Sinu Davidovu, rasrdiše se. I rekoše mu: Ĉuješ li šta ovi govore? A

Isus im reĉe: Da! Zar niste nikada ĉitali: Iz usta djece i odojĉadi naĉinio si sebi hvalu?

Kada su fariseji videli da deca Hristu pevaju Davidovu pesmu, koju je prorok posvetio Bogu,[10]

vikali su razgnevljeno na Isusa prekorevajući Ga što dopušta da Mu pevaju pesmu koja priliĉi

samo Bogu. Ali, Gospod, da bi zaštitio decu kaţe: "Da! Ja ne samo da neću da prekorim one koji

Me tako hvale već privodim i proroka (Davida) za svedoka, kako bih pokazao da ste vi neznalice

i zavidljivci." "Zar niste", govori im, "proĉitali reĉi: Iz usta dece i odojĉadi naĉinio Si Sebi

hvalu?"[11] "Naĉiniti hvalu" znaĉi ustrojiti savršenu i dostojnu pesmu, iako deca i odojĉad

izgledaju nesavršena i nezrela u svome uzrastu. Zapravo, ove reĉi nisu ni govorila deca, već je

kroz njihova usta govorio sam Duh Sveti koristeći ih kao Svoja oruĊa. Zato i kaţe: "iz usta

dece", lokazujući da to nisu bile reĉi iz njihovog uma, već je samo njihova usta pokretala

blagodat Boţja. Ovim je Gospod predskazao da će Ga blagosiljati neznabošci, koji su po umu

bili "deca i odojĉad". Ovo je bila i uteha za apostole, jer će se i njima dati reĉ Boţja iako su bili

prosti i neuki. Ako, dakle, i ti budeš "zlobom detinjio",[12] budući nezlobiv, i hranio se

duhovnim mlekom boţanskih reĉi, bićeš udostojen da pevaš hvalu Bogu.

17. I ostavivši ih iziĊe napolje iz grada u Vitaniju i zanoći ondje.

Hristos ih napušta kao nedostojne i odlazi u Vitaniju, koja u prevodu znaĉi "kuća poslušnosti".

Odlazi, dakle, od onih koji su neposlušni onima koji su Mu poslušni i nastanjuje se kod njih, jer

kaţe: "Useliću se u njih i hodiću meĊu njima".[13]

18-20. A ujutro vraćajući se u grad ogladnje; i ugledavši smokvu jednu kraj puta doĊe

njoj, i ne naĊe na njoj ništa osim lišća,[14] i reĉe joj: Da nikada ne bude od tebe roda do

vijeka i odmah usahnu smokva. I vidjevši to uĉenici diviše se govoreći: Kako odmah

usahnu smokva.

Gospod je ĉesto ĉinio ĉuda i ona su uvek bila na dobro i korist ljudi, jer nijedno ĉudo nije uĉinio

da bi nekoga kaznio. Ipak, kako ne bi pomislili da On nije u stanju da kazni, ovde pokazuje i tu

sposobnost, ali ne primenjujući je, budući ĉovekoljubiv, na ljudima već na drvetu, kao što je to

ranije uĉinio sa krdom svinja. Uĉinio je da drvo usahne kako bi urazumio ljude. Uĉenici su s

pravom bili zaĉuĊeni, pošto smokva u sebi ima dosta teĉnosti. Zato je i ĉudo bilo još veće, jer je

ona odmah usahnula. "Smokva" oznaĉava i jevrejsku sinagogu koja ima samo "lišće", dakle,

vidljivo slovo Zakona, ali ne i plod Svetoga Duha. MeĊutim, i svaki ĉovek koji se preda slastima






zemaljskoga ţivota sliĉan je ovoj smokvi, jer takav nema duhovnog ploda da bi dao Hristu kada

ogladni, već samo lišće koje vene i opada kao prolazna maštanja ovoga sveta. Na takvog se

odnosi prokletstvo, jer Hristos kaţe: "Idite od mene prokleti u oganj." [15]Takav će ĉovek

usahnuti kao smokva, prţen u paklenom ognju, i njegov jezik će se osušiti kao jezik onoga

bogataša (u priĉi o ubogom Lazaru).[16]

21-22. A Isus odgovarajući reĉe im: Zaista vam kaţem: Ako imate vjeru i ne posumnjate,

uĉinićete ne samo ono što se zbi sa smokvom, nego i gori ovoj ako reĉete: Digni se i baci se

u more, dogodiće se. I sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete.

Veliko je obećanje koje Hristos daje svojim uĉenicima. Obećava im da će premeštati gore, samo

ako ne posumnjaju. Sve što budemo traţili, nepokolebljivo verujući u silu Boţju, primićemo.

"Da, ali ako zatraţim nešto što mi nije na korist, i nerazumno budem verovao da će mi to Bog

dati, da li će mi to Gospod uslišiti?" Kako će ĉovekoljubivi Bog ispuniti moju nekrrisnu molbu?

Slušaj dobro, kada ĉuješ o veri, treba da razumeš da to nije nerazumna vera, već prava vera. Isto

tako, pod pravom molivom smatraj jedino molitvu kojom se traţi ono što nam je na (duhovnu)

korist, jer nam je takvu molitvu, uostalom, Gospod i predao govoreći: "Ne uvedi nas u iskušenje

i izbavi nas od zloga" i tako dalje. Zatim, obrati paţnju na reĉi: "i ne posumnjate". Kako moţe

ĉovek koji je nerazdvojivo sjedinjen sa Bogom i jedno je s NJim, traţiti nešto što mu nije na

(duhovnu) korist? Prema tome, ako ostanemo u zajednici sa Bogom i potpuno Mu predani,

traţićemo samo ono što je na korist i to ćemo dobiti.

23-27. I kad uĊe u hram stade uĉiti, pristupiše mu prvosveštenici i starješine narodne

govoreći: Kakvom vla-šću to ĉiniš? I ko ti dade tu vlast? A Isus odgovarajući reĉe im: I ja

ću vas upitati jednu rijeĉ, koju ako mi kaţete, i ja ću vama reći kakvom vlašću ovo ĉinim.

Krštenje Jovanovo otkuda bijaše? S neba, ili od ljudi? A oni razmišljahu u sebi govoreći:

Ako kaţemo: s neba, reći će nam: Zašto mu, dakle, ne vjerovaste. Ako li reĉemo: od ljudi,

bojimo se naroda; jer svi Jovana drţe za proroka. I odgovarajući Isusu rekoše: Ne znamo.

Reĉe i on njima: Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću ovo ĉinim.

Puni mrţnje što je isterao trgovce iz Hrama, uĉitelji Zakona prišli su i upitali Ga otprilike ovim

reĉima: "Ko si ti da isteruješ iz Hrama one koji tamo rade? Da nisi moţda sveštenik? Ali, ti

nemaš svešteniĉki ĉin. Moţda si car? Ali, ti nisi' ni car, pa ĉak i da jesi, ne bi imao vlast da tako

ĉiniš, jer ni carevima nije dozvoljeno da u Hramu rade takve stvari." Ovako su govorili Gospodu,

jer da je On kazao: "Ovo radim po Svojoj vlasti", oni bi Ga oklevetali kao pobunjenika zato što

govori da Sam ima vlast. Da je rekao da to ĉini Boţjom vlašću, odagnali bi od NJega mnoštvo

naroda koje Ga je slavilo kao Boga, govoreći im: "Gledajte, On nije Bog i sve ovo ĉini Boţjom

vlašću, kao sluga." Kako, dakle, odgovara Hristos, koji je istinska Premudrost Boţja? On hvata



jevrejske mudrace u njihovom lukavstvu, te ih isto pita za Jovana; jer ako kaţu da je propoved

Jovanova s neba, naći će se kao bogoborci, budući da je nisu prihvatili. Ako, opet, kaţu da je od

ljudi, našli bi se u opasnosti od naroda, jer su svi Jovana drţali za proroka. Ovim primerom nam

Gospod pokazuje da onima koji nas pitaju sa zlobnom namerom ne treba odgovarati, jer ni On

nije odgovorio Jevrejima koji su Ga pitali sa lukavstvom, iako je to mogao uĉiniti. Istovremeno,

moţemo nauĉiti da nije hrišćanski hvaliti sebe pred drugima, jer je i Gospod mogao da kaţe

kojom vlašću ĉini sve ovo, a ipak nije rekao, da ne bi izgledalo da se hvali (pred Jevrejima).

28-32. A šta vam se ĉini? Ĉovjek neki imaše dva sina, i došavši prvome reĉe: Sinko, idi

danas radi u vinogradu mome. A on odgovarajući reĉe: Neću! I poslije se raskaja i otide. I

pristupivši drugome reĉe tako isto. A on odgovarajući reĉe: Hoću, gospodaru! I ne otide.

Koji je od ove dvojice izvršio volju oĉevu? Rekoše mu: Prvi. Reĉe im Isus: Zaista vam

kaţem da će carinici i bludnice prije vas ući u Carstvo Boţje. Jer vam doĊe Jovan putem

pravednim, i ne vjerovaste mu; a carinici i bludnice povjerovaše mu; a vi vidjevši to, ne

raskajaste se zatim da mu vjerujete.

Gospod nam ovde pokazuje dve vrste ljudi. Prvi od njih su Jevreji koji su od poĉetka obećavali

govoreći: "Uĉinićemo sve što nam kaţe Gospod i bićemo mu poslušni."[17] Druga vrsta ljudi su

oni koji nisu odmah poslušali, kao što su bludnice i carinici, ali isto tako i narod neznaboţaca,

koji od poĉetka nisu hteli da poslušaju volju Boţju, ali su se kasnije pokajali i postali poslušni.

Vidiš li pre mudrosti Boţje? Nije im odmah u poĉetku rekao: "Carinici i bludnice su bolji od

vas", već ih je najpre naveo da priznaju da je od dvojice sinova ocu bio poslušniji onaj koji je

ispunio njegovu volju. A kada su se oni s tim sloţili, nastavio je dalje rekavši im: "Jovan je

došao putem pravednim, to jest, ţiveo je vrlinskim i besprekornim ţivotom, i vi ne moţete da

kaţete da je u njegovom ţivotu bilo išta poroĉno, a ipak su ga bludnice poslušale, a vi niste. Zato

će "ići pred vama", to jest, ući će pre vas u Carstvo nebesko. Potrudite se i vi da poverujete kako

bi za njima ušli u Carstvo". Ako ne poverujete, uopšte nećete ni ući (u Carstvo nebesko). I danas

mnogi obećavaju Bogu, svome Ocu, da će postati monasi ili sveštenici i da će ţiveti vrlinskim

ţivotom, ali posle zanemaruju svoje obećanje. Drugi, meĊutim, nisu ni obećali da će voditi

monaški ili svešteniĉki ţivot, a ipak ţive vrlinski poput sveštenika i monaha. Dakle, poslušni

sinovi su oni koji ţive vrlinskim ţivotom, iako ništa nisu obećali.

33. Drugu priĉu ĉujte: bijaše ĉovjek domaćin koji posadi vinograd, i ogradi ga plotom, i

iskopa u njemu pivnicu, i sa-gradi kulu, i dade ga vinogradarima, i otide. [18]

Gospod Jevrejima govori i drugu priĉu kako bi im pokazao da se nisu pokajali i postali bolji,

iako ih je Bog udostojio Svoje velike brige i paţnje. "Ĉovek domaćin" je sam Gospod, koji Sebe

u Svom ĉovekoljublju naziva "ĉovekom". "Vinograd" je jeverejski narod koji je Gospod zasadio



na obećanoj zemlji, jer kaţe: "Odvešćeš ih i posadićeš ih na gori svetoj Svojoj."[19] "Plot" je

Zakon koji im nije dozvoljavao da se mešaju sa neznabošcima, ili sveti anĊeli koji su ĉuvali

Izrailj. "Pivnica"[20] je ţrtvenik, a "kula" (jerusalimski) Hram. "Vinogradari" su uĉitelji Zakona:

fariseji i knjiţevnici. Domaćin Bog je, dakle, otišao i nije im više govorio iz "stuba od

oblaka".[21] Odlazak Boţji je NJegovo dugotrpljenje, jer kada je Gospod dugotrpeljiv i ne ţuri

da uzvrati onima koji ĉine nepravdu, izgleda kao da spava ili je otišao negde daleko.

34-39. A kada se pribliţi vrijeme berbe, posla sluge svoje vinogradarima da prime plodove

njegove. I vinogradari, pohvatavši sluge njegove jednoga izbiše, a jednoga ubiše, a jednoga

kamenjem zasuše. Opet posla druge sluge, više nego prije, i uĉiniše im tako isto. A najzad

posla im sina svojega govoreći: Postidjeće se sina mojega. A vinogradari vidjevši sina

rekoše meĊu sobom: Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da prisvojimo nasljedstvo

njegovo. I uhvatiše ga, pa izvedoše napolje iz vinograda, i ubiše.

Vreme berbe se pribliţilo u doba Proroka, jer su "sluge" koje je Bog poslao bili proroci. Oni su

na razne naĉine postradali od "vinogradara", to jest, tadašnjih laţnih proroka i uĉitelja. Jedne su

izbili, kao proroka Miheja koga je Sedekija udario u vilicu; [22] druge pobili, kao Zahariju (oca

Preteĉinog), ubijenog izmeĊu Hrama i ţrtvenika;[23] a neke su kamenovali, kao Zahariju, sina

prvosveštenika Jodaja.[24] Naposletku je poslan sam Sin Boţji, koji se javio u telu. Bog kaţe:

"Postideće se Sina Mojega", ne zato što nije znao da će Ga ubiti već da bi pokazao kako bi

valjalo da postupe, jer su bili duţni da barem ispoštuju dostojanstvo sina ako su već pobili sluge.

MeĊutim, vinogradari su ga ugledali i rekli: "Ovo je naslednik; hodite da ga ubijemo," kao što su

i Jevreji (kasnije) govorili: "Ovo je Hristos" i raspeli Sina Boţjeg. Izveli su ga van vinograda jer

je Gospod naš Isus Hristos raspet van grada.[25] Pošto smo već rekli da "vinograd" oznaĉava

jevrejski narod, Gospoda su razapeli fariseji, zli vinogradari, van "vinograda", to jest, mimo volje

prostog i bezazlenog naroda.

40-41. Kada, dakle, doĊe gospodar vinograda šta će uĉiniti vinogradarima onim? Rekoše

mu: Zloĉince će zlom smrću pogubiti, a vinograd će dati drugim vinogradarima, koji će mu

davati plodove u svoje vrijeme.

Na koje se ovde vreme misli? Da li na vreme drugog dolaska Gospodnjeg? Izgleda da se i tako

moţe razumeti, mada je bolje da ove reĉi shvatimo na sledeći naĉin: "gospodar vinograda" je

Bog Otac. On je poslao Svoga Sina koga su Jevreji ubili. Kada, dakle, On doĊe, to jest, kada

pogleda na bezakonje koje su Jevreji poĉinili, tada će "zloĉince zlom smrću pogubiti" poslavši na

njih rimsku vojsku,[26] a Svoj "vinograd", dakle Svoj narod, daće drugim "vinogradarima" -

apostolima i uĉiteljima. Razumi da "vinograd" oznaĉava i boţanska Pisma, u kojima je "plot"

slovo, a iskopana "pivnica" dubina Duha. "Kula" je uzvišeno bogoslovsko uĉenje. Dakle, ova









Pisma su najpre imali "zli vinogradari", fariseji, a Bog ih je predao nama, ,dobrim

vinogradarima" koji ih dobro obraĊujemo. Oni su ubili Gospoda "van vinograda", to jest, i pored

onoga što je o Hristu govorilo (starozavetno) Pismo.

42-44. Reĉe im Isus: Zar niste nikada ĉitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, on

postade glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u oĉima našim. Zato vam kaţem da će se

od vas uzeti Carstvo Boţje, i daće se narodu koji donosi plodove njegove. I ko se spotakne o

ovaj kamen, razbiće se; a na koga on padne, satrće ga.

"Kamen" oznaĉava' samoga Hrista, dok su "zidari" jevrejski uĉitelji koji su Ga odbacili kao

nepotrebnog, govoreći: "Ti si Samarjanin i u tebi je demon."[27] Ali, kada je On vaskrsao iz

mrtvih postavljen je kao "glava od ugla", to jest postao je Glava Crkve koja objedinjuje Jevreje i

neznabošce u jednoj veri. Kao što kamen postavljen u uglu graĊevine povezuje u jednu celinu

jedan zid sa onim koji se od njega nastavlja, tako je i Hristos sve sjedinio i povezao u jednoj veri.

Ovaj "ugaoni kamen" je ĉudesan i delo je Gospodnje.[28] Dakle, Crkva koja nas povezuje i

sjedinjuje u jednoj veri jeste delo Gospodnje koje je dostojno velikog divljenja jer je dobro

sagraĊena. Ona je ĉudesna i zbog toga što je osvedoĉena ĉudesima i ĉudesno. Od Jevreja je,

dakle, uzeto "Carstvo Boţje", odnosno zajednica koju su oni imali s Bogom, i data je onima koji

su poverovali. Oni koji se spotaknu o ovaj "kamen"[29] i sablazne se o Hrista biće "razbijeni" pri

drugom dolasku Gospodnjem, iako su još i ovde rasejani po celoj vaseljeni, kao što sada vidimo

da je sluĉaj s nesrećnim Jevrejima. To i znaĉe reĉi: "satrće ga", to jest rasejaće ga (po celom

svetu).

45-46. I ĉuvši prvosveštenici i fariseji priĉe njegove razumješe da o njima govori. I nastojeći

da ga uhvate, pobojaše se naroda, jer ga drţahu za proroka.

Vidiš li još jednom kako narod, bezazlen i nezlobiv, ide za istinom, dok uĉitelji Zakona ĉine zlo.

Jevreji sve do današnjeg dana ţele da uhvate Isusa, ali ne uspevaju da ga uhvate niti da ga

razumeju, jer će prihvatiti Antihrista[30] i njemu će se pokloniti. A Hrista neće primiti, to jest,

razumeti.





NAPOMENA:

1. Zah. 9:9; Is. 62:1

2. Up. 1. Mojs. 49:10-11

3. Jn. 14:6

4. Reĉ je o mesijanskim reĉima hvale uzetim iz 118. psalma iz tzv. velikog Halela (Ps. 113-

118). S vremenom su kod Jevreja ove reĉi izgubile svoje prvobitno znaĉenje i dobile su

znaĉenje našeg "ura", "ţiveo" (kod Grka i Rimljana postojali su odgovarajući uzvici).

5. 5 Mojs. 18:18

6. Up. Is. 56:7; Jer. 7:11

7. Novac iz vremena Svetog Teofilakta.

8. Sliĉno alegorijsko tumaĉenje ostavio nam je i Ilarije, koji kaţe da "golubovi" oznaĉavaju

Duha Svetoga a "klupe" svešteniĉke stolice (katedre). "Prema tome", kaţe on, "Gospod je

ispremetao stolice onih koji trguju darom Svetoga Duha". (Ennaratio in Matth. P.L. t.9).

Prodaja crkvenih ĉinova za novac naziva se "simonija", po Simonu Magu koji je traţio od

Apostola Petra da mu za novac podari vlast da rukopoloţenjem predaje blagodat Duha

Svetoga (D.Ap. 8:18-23).

9. Mt. 3:16

10. Ps. 118:26

11. Ps. 8:3

12. 1 Kor. 14:20

13. 2 Kor. 6:16

14. U proleće smokva cveta i zameće plodove pre nego što se na njoj pojave listovi. Kada je

Isus video lišće na smokvinom drvetu sa pravom je oĉekivao na njoj plod. Oĉigledno je

da je smokovnica bila neplodna.

15. Mt. 25:41

16. Lk. 16:19-31

17. 2 Mojs. 24:3

18. Up. Is. 5:1-7

19. 2 Mojs. 15:17

20. Posuda u kojoj se gnjeĉi groţĊe, presa.

21. 2 Mojs. 13:21

22. 3 Car. 22:24

23. Vidi Teofilaktovo tumaĉenje na Mt. 23:35-36

24. 2 Dn. 24:21

25. Mesto Hristovog raspeća, Golgota, u Hristovo vreme se nalazila izvan gradskih zidina.

26. Od 66. god. posle Hrista, Jevreji su ustali protiv rimske uprave u Palestini. Rimska vojska

pod komandom imperatora Vespazijana i Tita je ubrzo je napala Jevreje i osvojila

Jerusalim 70. godine. Tada je do temelja razrušen i spaljen jerusalimski hram.

27. Jn.8:48

28. Ps. 118:22-23

29. Up. Is. 8:14,15 i Dan. 2:44

30. Laţni prorok koji će se pojaviti u poslednjim danima pred Drugi dolazak Gospodnji.

Sama reĉ oznaĉava onoga koji se protivi Hristu, ali i onoga koji se postavlja umesto

Hrista (anti - znaĉi i protiv i umesto). (up. 1.Jn. 2:18-22; 4:3; 2 Jn. 7; 2 Dn. 7:8-7; 7: 11,

13-14; Otk. 13:1-4; 11-12; 16-17; 14:9-11; 19:20; 20:10, itd.)

Glava dvadeset i druga

sadrţaj

Priča o svadbi careva sina, Bogu Božje, caru carevo,

o vaskrsenju mrtvih i najvećoj zapovesti, Hristos Davidov sin i Gospod

1-7. I odgovarajući Isus opet im reĉe u priĉama govoreći: Carstvo nebesko je kao ĉovjek

car koji naĉini svadbu sinu svome. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne

htjedoše doći. Opet posla druge sluge govoreći: Kaţite zvanicama: Evo sam objed svoj

ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo: doĊite na svadbu. A oni ne

marivši otidoše, ovaj u polje svoje, a onaj u trgovinu svoju; A ostali uhvatiše sluge njegove,

izruţiše ih, i pobiše. I kad to ĉu car onaj, razgnjevi se i poslavši vojsku svoju pogubi

krvnike one i grad njihov zapali.

I ova priĉa kao i ona o vinogradarima govori o neposlušnosti Jevreja. MeĊutim, dok se tamo

govori o Hristovoj smrti, ovde je reĉ o svadbenoj radosti koja predstavlja Vaskrsenje. Ipak, ovde

su se Jevreji pokazali kao veći prestupnici nego u prethodnoj priĉi, jer su vinogradari pobili one

koji su od njih traţili plodove, dok ljudi u ovoj priĉi ubijaju one koji ih pozivaju na svadbu. Bog

se ovde uporeĊuje sa "ĉovekom carem", jer se On ne pokazuje u Svojoj boţanskoj prirodi, već

onako kako Mu priliĉi da se pokaţe pred ljudima. Kada mi kao ljudi umiremo, budući podloţni

ljudskim manama, Bog nam se javlja kao ĉovek, a kada ţivimo "kao bogovi", tada i "Bog staje u

saboru bogova".[1] Kada ţivimo kao zveri i On za nas postaje oštar kao panter, medved ili lav.

Bog, dakle, naĉini svadbu svome Sinu kako bi Ga sjedinio sa svakom blagoobraznom dušom, jer

je "ţenik" Hristos, a "nevesta" Crkva i duša ĉovekova. Sluge koje su prve poslane jesu Mojsej i

ostali sa njim koje Jevreji nisu poslušali, već su gnevili Boga ĉetrdeset godina u pustinji, ne

hoteći da prihvate reĉ Boţju i duhovnu blagodat. Zatim su poslane druge sluge, Proroci, ali neke

od njih Jevreji su pobili, kao proroka Isaiju,[2] dok su druge namuĉili, kao Jeremiju, baĉenog u

jamu punu smradnog gliba.[3] Oni koji su bili umereniji samo su odbili poziv; jedan je otišao u

"polje svoje", što će reći, opredelio se za ţivot u telesnim poţudama i slastima, jer "polje svoje"

oznaĉava telo; drugi je otišao u "trgovinu svoju", to jest putem srebroljubivog ţivota, pošto su

trgovci najpohlepniji za zaradom. Priĉa, dakle, pokazuje da oni koji odbijaju da odu na duhovnu

svadbu i odbacuju sjedinjenje sa Hristom i duhovno naslaĊenje, to ĉine najĉešće zbog telesnog

uţivanja ili zbog strasti srebroljublja. U ovoj priĉi kaţe se da je pripremljen "obed", a na drugom

mestu (kod Luke) spominje se "veĉera".[4] To nije reĉeno bez razloga. "Veĉerom" se naziva zato

što se svadbena sveĉanost u poslednjim vremenima pokazala u savršenom obliku, dakle

predveĉe, na kraju vremena, dok Matej spominje "obed" ţeleći da pokaţe da je ova tajna i u

prethodnim vremenima otkrivana, mapa samo pelimiĉno. Junci i hranjenici su Stari i Novi Zavet.





"Junci", predstavljaju Stari Zavet koji je nalagao prinošenje ţivotinjskih ţrtava, dok Novi

predstavljaju "hranjenici", to jest, pšenicom ugojena telad, jer sada prinosimo hlebove kao

istinske "hranjenike" na ţrtvenik, pošto se hlebovi prave od pšenice. Bog nas, dakle, poziva da

jedemo hranu i Starog i Novog Zaveta. Kada vidiš da neko jasno tumaĉi boţanske reĉi, znaj da

on hrani one koji Ga slušaju "pšeniĉnim jestivima", to jest, prostije dušom mudri uĉitelj hrani

duhovnim hlebom. Sigurno se pitaš, kako im kaţe da pozovu "pozvane", jer ako su pozvani,

zašto ih opet zove? Znaj, dakle, da je svaki od nas po prirodi pozvan na dobro, jer nas poziva reĉ

unutrašnjeg uĉitelja duše (razuma). Ali, Bog šalje napolje uĉitelje da pozovu i one koji su

prirodno pozvani reĉju Boţjom. Car je naposletku poslao rimsku vojsku i uništio neposlušne

Jevreje, te spalio njihov grad Jerusalim, kako piše istinoljubivi Josif.[5]

8-10. Tada reĉe slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne bjehu dostojne. Idite,

dakle, na raskršća i koga god naĊete pozovite na svadbu. I izišavši sluge one na puteve,

sabraše sve koje naĊoše, i zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.

Pošto ih starije sluge, Mojsej i proroci, nisu ubedili, Gospod šalje druge sluge, apostole, da

pozovu* neznabošce koji nisu išli putem istine, već su lutali, ra-zjedinjeni i rasejani po mnogim

putevima svetske mudrosti. U stvari, oni su se mogli naći po "raskršćima", u velikoj zabludi i

neznanju. Ţiveli su u meĊusobnoj neslozi jer nisu išli putem istine, već sporednim putevima

neĉastivih uĉenja koja su propovedali. Oni se ĉak nisu slagali ni u tim uĉenjima, jer su jedni uĉili

ovako, a drugi onako. Moţda je ipak bolje razumeti ove reĉi na sledeći naĉin: "Put" je ţivot i

naĉin ţivota svakog ĉoveka, a "raskršća" su (razna) uĉenja. Neznaboţaĉki Jelini su išli putevima

neĉastivih, to jest, vodili su ţivot dostojan svake osude i u takvom neĉastivom naĉinu ţivota

skrenuli su u bezboţna uĉenja, nazivajući besramne bogove pokroviteljima svojih strasti. Kada

su, meĊutim, apostoli iz Jerusalima izišli meĊu neznabošce, sve su ih sakupili, i "zle" i "dobre",

to jest, one ispunjene svakim nevaljalstvom i one koji su bili manje pokvareni od njih, koje zato

u poreĊenju s prvim Gospod naziva "dobrim".

11-14. A ušavši car da vidi goste ugleda ondje ĉovjeka neobuĉena u svadbeno ruho. I reĉe

mu: Prijatelju, kako si ušao amo bez svadbenog ruha? A on oćuta. Tada reĉe car slugama:

Sveţite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plaĉ i škrgut

zuba. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.

Na svadbu dolaze svi ljudi bez razlike, jer smo blagodaću svi pozvani, i dobri i zli. MeĊutim,

ţivot onih koji uĊu neće biti neproveren, pošto će Car krajnje paţljivo ispitati sve one koji se

naĊu neĉisti posle ulaska u veru. Zadrhtimo, dakle, pri pomisli da onome koji ne ţivi ĉistim

ţivotom sama vera ništa ne koristi, jer takav neće biti samo isteran sa svadbe, već i baĉen u

oganj. Ko je onaj koji nije obuĉen u svadbeno ruho? To je onaj koji se nije obukao u mi-losrĊe,


dobrotu i bratoljublje. Mnogo je onih koji sebe obma-njuju zaludnim nadama da će naslediti

Carstvo nebesko, i veruju da će biti pribrojani liku izabranih, misleći o sebi da su nešto veliko.

Budući opravdan u pogledu ovoga nedostojnog ĉoveka, Gospod nam pokazuje dve stvari: prvo

da je On Bog ĉovekoljubac, i drugo, da i mi nikoga ne smemo da osuĊujemo, ĉak i ako javno

greši, osim ako je već prekoren za svoj greh. Dakle, Gospod govori Svojim slugama, anĊelima

koje šalje da kazne grešnike: "Sveţite mu ruke i noge", to jest delatne sile njegove duše, jer je

sada u ovome veku vreme za praktiĉno delanje, dok će u budućem sve delatne sile duše biti

"svezane" i ĉovek neće moći uĉiniti nikakvo dobro delo da bi umilostivio Boga za svoje grehove.

"Škrgut zuba" je beskorisno raskajanje koje će se onda javiti u njihovim dušama. "Mnogi su

zvani", jer Bog zove "mnoge", odnosno sve, "ali je malo izabranih", to jest onih koji se spasavaju

i koji su dostojni da ih Bog izabere. Prema tome, Boţje je da nas zove, dok od nas zavisi da li

ćemo biti izabrani ili ne. On pokazuje da je ova priĉa ispriĉana radi Jevreja, koji su bili zvani, ali

nisu izabrani zbog svog neposlušanja.

15-16. Tada otidoše fariseji i na vijećanju se dogovoriše kako bi ga uhvatili u rijeĉi. I

poslaše k njemu uĉenike svoje s Irodovcima. [6]

U pitanju je bilo lukavstvo, zato ih Luka i naziva "uhodama", jer su tajno poslani da bi Hrista

uhvatili u reĉi. "Irodovci" su bili ili Irodovi vojnici, ili oni koji su smatrali da je Irod Mesija.

Budući da je Irodovim dolaskom na vlast prekinuta vladavina Judinog plemena, neki su mislili

da je on Mesija.[7] Zajedno s njima došli su i fariseji da bi Ga uhvatili u reĉi. Poslušaj, dakle, šta

Mu govore:

16-22. Govoreći: Uĉitelju, znamo da si istinit i putu Boţijemu zaista uĉiš i ne obazireš se ni

na koga, jer ne gledaš ko je ko od ljudi. Kaţi nam, dakle, šta ti misliš: treba li dati porez

ćesaru ili ne? Razumjevši Isus lukavstvo njihovo reĉe: Što me kušate, licemjeri? Pokaţite

mi novac porezni. A oni mu donesoše dinar. I reĉe im: Ĉiji je ovaj lik n natpis? Rekoše mu:

Ćesarev. Tada im reĉe: Podajte, dakle, ćesarevo ćesaru, i Boţje Bogu. I ĉuvši zadiviše se, i

ostavivši ga otidoše.

Oni su mislili da će Ga laskanjem i pohvalama naterati da kaţe kako (Rimljanima) ne treba

plaćati porez i tako Ga optuţiti kao buntovnika i podstrekaĉa pobune protiv ćesara.[8] Zato su sa

sobom poveli i Irodovce, kako bi oni, kao carevi ljudi, mogli odmah da Ga uhapse kao

pobunjenika. "Ne gledaš ko je ko od ljudi", kaţu, to jest nećeš ništa reći da bi ugodio Pilatu ili

Irodu. "Kaţi nam, dakle, da li treba da se pokoravamo ljudima i plaćamo im porez, kao što Bogu

dajemo didrahmu, ili samo da plaćamo porez Bogu?[9] Ne bi li trebalo da plaćamo porez i

ćesaru?" Ovo su rekli, kao što sam već objasnio, zato da bi Ga uhvatili i ubili ako bi odgovorio

da ne treba plaćati porez ćesaru, kao što su uĉi-nili sa sledbenicima Tevde i Jude (Galilejca),[10]






koji su govorili da se ne sme prinositi ţrtva u ime ćesarevo. Pokazujući im ćesarev lik na novcu,

Isus ih ubeĊuje da ćesaru treba dati ono što mu i pripada, dakle, ono što nosi njegov lik,[11] i da

se u telesnim i spoljašnjim stvarima treba pokoravati caru, dok se u unutrašnjim i duhovnim

stvarima moramo pokoravati Bogu. MeĊutim, ovo se moţe razumeti i na sledeći naĉin: Svaki od

nas mora odbaciti od sebe i predati demonu - "ćesaru" podzemnog sveta - ono što mu pripada.

Na primer, kada te napadne gnev, koji dolazi od demona - "ćesara", uzvrati mu istom merom i

razgnevi se na njega. Tako ćeš moći i da podaš Bogu ono što je Boţje. MeĊutim, pošto se ljudska

priroda sastoji od duše i tela, svome telu kao "ćesaru" dugujemo hranu i odeću, a onome što je u

nama uzvišenije[12] (tj. duši) dugujemo ono što joj priliĉi.

23-28. U taj isti dan pristupiše mu sadukeji koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše ga

govoreći: Uĉitelju, Mojsej reĉe: Ako umre ko bez djece; da uzme brat njegov ţenu njegovu

i podigne sjeme bratu svome. U nas bješe sedam braće; i prvi oţenivši se umrije, i ne imavši

poroda ostavi ţenu svoju bratu svome. A tako i drugi i treći, sve do sedmoga. A poslije

sviju umrije i ţena. O vaskrsenju, dakle kojega će od sedmorice biti ţena? Jer je za svima

bila.

Kada je Gospod ućutkao fariseje i irodovce, opet su došli sadukeji da Ga kušaju. NJihova

zabluda je bila u tome što nisu verovali u Vaskrsenje, u duha, i anĊele, i drţali su se stavova

suprotnim uĉenju fariseja. Ovde navode jedan neverovatan sluĉaj, jer ako i pretpostavimo da su

oba brata uzela ţenu i potom umrla, zar treći ne bi izbegao brak s njom pouĉen iskustvom svojih

prethodnika? Sadukeji su izmislili ovaj sluĉaj kako bi zbunili Hrista i tako dokazali da nema

Vaskrsenja. Oni ĉak ugašću i Mojseja kao branitelja svoje izmišljotine.[13] Spominju sedmoricu

braće kako bi još više ismejali tajnu Vaskrsenja. Oni pitaju: "Kojega će od sedmorice biti ţena?"

Mogli bismo im odgovoriti: "O, bedni sadukeji, ako se uzme da i po Vaskrsenju postoji brak, ona

će biti ţena onoga koji je prvi oţenio, jer su ostali laţni, a ne zakonski muţevi."

29-33. A Isus odgovarajući reĉe im: Varate se, ne znajući Pisma ni sile Boţije. Jer o

vaskrsenju niti se ţene niti se udaju; nego su kao anĊeli Boţiji na nebu. A za vaskrsenje

mrtvih niste li ĉitali šta vam je rekao Bog govoreći: Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i

Bog Jakovljev? Bog nije Bog mrtvih nego ţivih. I narod ĉuvši divljaše se nauci njegovoj.

Spasitelj pokazuje da će biti Vaskrsenja, ali ne u onom telesnom smislu kako su oni mislili, već u

uzvišenijem i duhovnijem smislu.[14] "Zašto se varate", govori im, "ne znajući Pisma ni sile

Boţje", jer da poznajete Pisma znali biste da Bog nije Bog mrtvih nego ţivih i razumeli biste da

je Bogu sve moguće, pa ĉak i da uĉini da ljudi ţive kao anĊeli. Vidiš li premudrosti Gospodnje!

Pozivajući se na Mojseja oni su hteli da odbace uĉenje o Vaskrsenju, ali Hristos ih Mojsejevim

reĉima uverava govoreći: ,Ja sam Bog Avraama, Isaka i Jakova."[15] Ovim reĉima Hristos ţeli






da kaţe da Bog nije Bog onoga što ne postoji, već onoga što postoji i što jest. Nije im rekao ,Ja

sam bio Bog...", već Ja sam Bog". Iako su oni umrli, i dalje ţive u nadi Vaskrsenja. Ali, ti me

pitaš: "Kako onda na drugom mestu kaţe da će vladati mrtvima i ţivima?"[16] Znaj dobro da On

tamo "mrtvim" naziva one koji su umrli, ali koji će opet oţiveti. Ustajući protiv jeresi sadukeja,

koji su uĉili da ne postoji besmrtna duša, već da ona posle smrti sasvim išĉezava, Gospod govori

da On nije Bog "mrtvih", to jest onih koji vam se ĉine da su potpuno išĉezli, već Bog "ţivih", to

jest, onih koji imaju besmrtnu dušu i koji će vaskrsnuti, iako su sada mrtvi (telom).

34-40. A fariseji ĉuvši da ućutka sadukeje, sabraše se zajedno. I upita jedan od njih,

zakonik,[17] kušajući ga i govoreći: Uĉitelju, koja je zapovijest najveća u Zakonu? A Isus

mu reĉe: LJubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim

umom svojim. Ovo je prva i najveća zapovijest. A druga je kao i ova: LJubi bliţnjega

svojega kao samoga sebe. O ovim dvjema zapovijestima visi sav Zakon i Proroci.

Ovaj ĉovek dolazi sa velikom zlobom da kuša Isusa. Kada su fariseji videli da su sadukeji

posramljeni i da je narod Gospoda pohvalio zbog mudrosti, oni Mu prilaze kušajući Ga, da vide

da li će On nešto dodati prvoj zapovesti, ne bi li tako našli povoda da Ga optuţe kako ispravlja

Zakon. Ali, Gospod razotkriva njihovu zlobu, jer oni nisu došli da nešto nauĉe, već su kao ljudi

bez ljubavi radije hteli da Mu napakoste u svojoj zavisti. On im otkriva ljubav koja je veća od

drugih zapovesti i pouĉava ih da Boga ne treba ljubiti poloviĉno, već celog sebe predati Bogu.

Moţemo razlikovati tri osnovne sposobnosti ljudske duše: vegetativnu, animalnu i razumnu.

Kada ĉovek raste, hrani se i raĊa sebi sliĉno sliĉan je biljkama. Kada oseća gnev i poţudu sliĉan

je ţivotinjama, a kada razmišlja naziva se razumnim. Pogledaj sada, kako su ove tri sposobnosti

zastupljene u ovoj zapovesti: "LJubi Boga svoga svim srcem svojim" - gde misli na animalnu

sposobnost ljudske duše; "i svom dušom svojom" - ovde je reĉ o vegetativnoj sposobnosti, jer su

biljke ţive i pokretne su; "i svim umom svojim", što se odnosi na razumnu (slovesnu) sposobnost

duše.[18]

Drugim reĉima, Boga moramo ljubiti celom svojom dušom, to jest moramo Mu se predati svim

delovima i silama duševnim. "Ovo je prva i najveća zapovest", kojom se veţbamo u poboţnosti.

"A druga je kao i ova"[19] i ona podstiĉe ljude da prema drugima budu pravedni. Zapravo,

postoje dve stvari koje ĉoveka odvode u propast. To su neĉastiva uĉenja i poroĉan ţivot. Da ne

bismo, dakle, pali u bezboţna uĉenja (to jest u jeresi), treba da ljubimo Boga, a da ne bismo

ţiveli poroĉnim ţivotom, treba da ljubimo bliţnjega svoga, jer onaj koji ljubi svoga bliţnjega

ispunjava i sve druge zapovesti, a onaj koji ispunjava sve zapovesti, istinski ljubi Boga.[20] Tako

ove dve zapovesti zavise jedna od druge i meĊusobno su povezane pošto u sebi sadrţe sve druge

zapovesti. Gde ste videli da onaj koji ljubi Boga i bliţnjega svoga, krade, zlopamti, ĉini preljubu,

ubija ili ţivi u bludu? Ovaj je zakonik, dakle, u poĉetku hteo da iskuša Gospoda, ali posle

Hristovog odgovora on se pokajao i dobio pohvalu od Gospoda, kao što navodi Marko, koji kaţe

da ga je Gospod s ljubavlju pogledao i rekao mu: "Nisi daleko od Carstva Boţijega."[21]







41-45. A kad se sabraše fariseji, upita ih Isus govoreći: Šta mislite za Hrista? Ĉiji je sin?

Rekoše mu: Davidov. Reĉe im: Kako, dakle, David njega u Duhu naziva Gospodom

govoreći: Reĉe Gospod Gospodu mojemu: Sjedi meni s desne strane, dok poloţim

neprijatelje tvoje za podnoţje nogama tvojim? Kada, dakle, David naziva njega Gospodom,

kako mu je sin? I niko mu ne mogaše odgovoriti ni rijeĉi; niti smjede ko od toga dana da ga

zapita više.

Pošto su fariseji mislili da je On samo obiĉan ĉovek, Isus ih razuverava i preko Davidovog

proroštva otkriva im istinu da je On takoĊe Gospod i Bog, objavljujući tako Svoju boţansku

prirodu. Kada su fariseji kazali da je Hristos "Sin Davidov", to jest, obiĉan ĉovek, On im je

odgovario pitajući ih kako Ga onda David naziva Gospodom, i to ne samo da Ga prosto naziva

Gospodom nego po nadahnuću, to jest, onako kako mu je otkriveno blagodaću Duha Svetoga?

Ovim reĉima Gospod ne poriĉe da je Sin Davidov, već samo pokazuje da nije obiĉan ĉovek koji

potiĉe od semena Davidova. Gospod im postavlja ovo pitanje da bi fariseji sami pitali i nauĉili

ono što ne znaju, te da bi pravilno odgovorivši poverovali ili pak da bi, ne znajući šta da kaţu,

otišli posramljeni i više se nikada ne usudili da Ga pitaju o tome.

NAPOMENA:

1. Ps. 81:1: "Bog stade na saboru bogova, usred bogova izreĉe sud". Uporedi fusnotu za Mt.

13:43. dakle, onima koji su postali "bogovi po blagodati", up. 81:6, Bog se javlja "kao

Bog", dok onima koji nisu u stanju da Ga vide "onakvog kakav jeste", On snishodi i

javlja se kao ĉovek.

2. Prema usmenom predanju prorok Isaija je ţiv prerezan testerom.

3. Jer. 38:6-13

4. Lk.14:16

5. Josif Flavije, roĊen je oko 37 posle Hrista i bio je bogatog jevrejskog porekla. Zarobili su

ga Rimljani u toku jevrejskog ustanka izmeĊu 66. i 70. godine. Kasnije je postao rimski

graĊanin i nastanio se u Rimu, gde je i napisao svoju poznatu "Istoriju judejskog rata".

6. To su bili Jevreji od uticaja i poloţaja koji su u novozavetno vreme bili pristalice grĉkih

obiĉaja i rimskog prava. Mada ih ne treba poistovećivati sa sadukejima, oni su zajedno s

njima delili simpatije prema Rimu, nasuprot farisejima, koji su bili antirimski

raspoloţeni. Ipak, irodovci su se pridruţili farisejima protiv Gospoda Isusa Hrista. U

Galileji su irodovci i fariseji organizovali zaveru protiv Isusa (Mk. 3, 6). Gospod zato

upozorava svoje uĉenike da se ĉuvaju od kvasca farisejskog i Irodovog (Mk. 8.15).

7. Irodovci su, izgleda, pogrešno shvatali proroĉanstvo patrijarha Jakova njegovom sinu

Judi, 1 Moj. 49,10: "Palica vladalaĉka neće se odvojiti od Jude, niti od nogu njegovijeh

onaj koji postavlja zakon, dokle ne doĊe onaj kome pripada, i njemu će se pokoravati

narodi." (Pogledaj fusnotu za Mt. 1,17).

8. Ćesar (lat. Caesar) carska titula koju je nosilo nekoliko rimskih careva: Avgust, Tiberije,

Klaudije i Neron.

9. Oĉigledno ţeleći da Ga navedu da kaţe kako ne treba davati porez ćesaru, fariseji i

irodovci uporeĊuju plaćanje drţavnog poreza s plaćanjem "didrahme" Bogu, ţeleći da na

taj naĉin aludiraju da onaj koji plaća ćesaru porez indirektno priznaje njegovo boţanstvo,

pošto su Rimljani svoga ćesara smatrali za boga.

10. D. ap. 5, 36-37. Tevda je bio laţni voĊa o kome je Gamalilo govorio pred Sinedrionom

oko 32. god. posle Hrista. Prema Gamalilovim reĉima, Tevdi se pridruţilo u pobuni oko

400 ljudi, koji su posle neuspeha zajedno sa svojim voĊom bili pogubljeni. Nije saĉuvano

mnogo podataka o Tevdi. Luka beleţi da je Juda Galilejac podigao ustanak u vreme

popisa. Pretpostavlja se da je ovaj Juda bio Juda Golanac, koji je prema jevrejskom

istoriĉaru Josifu, izazvao nerede u vreme popisa za uprave Kvirina, oko 6. god. posle

Hrista. Tada Josif spominje izvesnog vraĉa Tevdu koji je kao laţni prorok ubedio mnoge

ljude da preĊu reku Jordan. Rimljani su ga pogubili odsekavši mu glavu. MeĊutim, ovaj

Tevda je ţiveo u poslednjim godinama vladavine Iroda Velikog.

11. Kod Jevreja na novcu nije bilo nikakvih izobraţenja ljudskih likova, jer je to smatrano

idolopoklonstvom. Tako su Asmoneji svoj novac kovali sa natpisima na jevrejskom i

grĉkom jeziku sa izobraţenjima posude sa manom, ili ţezla Aaronova i sl. MeĊutim,

kako se carski porez plaćao rimskim novcem, razumljivo je kako je na njemu bio lik

ćesara. Na rimskom novcu cara Tiberija, dakle iz vremena Isusovog, stajao je natpois: TI

CAESAR DIVI AVG F AVGUSTUS (Tiberije ćesar, boţanstvenog Avgusta sin,

Avgust), na drugoj strani novĉića pisalo je obiĉno: PONTIF MAXIM (tj. pontifex

maximus - vrhovni prvosveštenik).

12. Bog je stvorio ĉoveka od praha zemaljskog, udahnuvši mu ,duh ţivota", 1 Moj. 2, 7.

Tumaĉeći ove reĉi Sv. Grigorije Bogoslov piše: "Logos Boţji, uzevši deo novostvorene

zemlje, svojim je besmrtnim rukama stvorio naše telo i podario mu ţivot, jer duh koji je u

njega udahnuo predstavlja 'izliv' nevidljivog Boţanstva. Tako je ĉovek stvoren po liku

Besmrtnoga... Budući (telom) ništa do prah moram da ţivim ovde dole, ali pošto takoĊe

imam i boţanski udeo u svojim grudima ĉeznem za veĉnim ţivotom... Duša je dah Boţji i

mada je nebeskog porekla ipak dopušta sebi da se meša sa zemljom. Ona je svetlost

zatvorena u pećini, ali ipak ništa manje do boţanska i neugasiva svetlost", (Poemata

dogmatica, VIII, PG. I. 37).

13. Mojsej u Ponovljenom zakonu (5 Mojs. 25:5-10) govori o tzv. zakonu "levirata" po kome

je ĉovek morao da oţeni udovicu svoga brata ukoliko je on umro bez muškog naslednika.

Sama reĉ "levirat" znaĉi "muţev brat". Svrha ovog zakona bila je da obezbedi nalsednika

umrlom bratu i na taj naĉin ouĉva njegovo ime i imanje. Pored toga, leviratom su

materijalno obezbeĊivane udovice. Levirat se spominje i u knjizi o Ruti (Rut. 4:5).

14. Bl.Teofilakt ţeli da kaţe da će prilikom Vaskrsenja tela biti preobraţena i produhovljena,

te neće biti grube tvarne prirode kao u ovome ţivotu.

15. 2 Moj. 3, 6. Postoje i druga mesta u Svetom Pismu u kojima se nagoveštava Vaskrsenje:

Jov 19, 25; Is. 26,19; Is. 66,14; Jezek. 37,1-14; Dan. 12, 12; 2 Mak. 7, 9; 12, 14 i dr.

16. Rim. 14:9

17. Zakonici su bili struĉnjaci za pitanja Mojsejevog zakona.

18. 5 Mojs. 6:5

19. 3.Mojs. 19:18

20. Sveti Oci su uvek naglašavali uzajamnu vezu ove dve zapovesti Gospodnje, govoreći da

se mera bogoljublja poznaje po meri ĉovekoljublja i obratno.

21. Mk. 12:34

Glava dvadeset i treća

sadrţaj

Isusova osuda licemerja književnika i fariseja, žalost nad Jerusalimom

1-3. Tada Isus reĉe narodu i uĉenicima svojim govoreći: Na Mojsejevu stolicu sjedoše

knjiţevnici i fariseji. Sve, dakle, što vam kaţu da drţite, drţite i tvorite; ali po djelima

njihovim ne postupajte, jer govore, a ne tvore.

Kada je Gospod ućutkao fariseje, i pokazao im da su neizleĉivo bolesni, poĉinje da govori o

njima, njihovom ţivotu i ponašanju. On upozorava Svoje slušaoce da ne preziru svoje uĉitelje

iako ţive poroĉnim ţivotom. Istovremeno pokazuje da se On ne suprotstavlja Zakonu, već,

štaviše, ţeli da se Zakon poštuje, iako su oni koji ga propovedaju nedostojni. Poruĉuje im da sve

što govore uĉitelji prihvate kao da govori Mojsej ili radije sam Bog. "Treba li onda sve ĉiniti što

oni govore, ĉak iako nas uĉe zlu?" Mislim da se pravi uĉitelj nikada neće usuditi da drugoga

navodi na zlo. Ali, ako pretpostavimo da se desi da neki uĉitelj podstiĉe ljude na rĊav ţivot,

takav, oĉigledno, nije od "stolice Mojsejeve" niti govori od Zakona. Gospod govori o onima koji

sede na "stolici Mojsejevoj", to jest, o onima koji pouĉavaju narod Zakonu.[1] Potrebno je zato

da slušamo one koji nas pouĉavaju Zakonu Boţjem, ĉak iako oni sami ne tvore ono što govore.

4-5. Nego vezuju bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska, a prstom

svojim neće da ih pomaknu. A sva djela svoja ĉine da ih vide ljudi; jer proširuju amajlije

svoje, i prave velike skute na haljinama svojim.


Fariseji su vezivali teška bremena ljudima prisiljavajući ih da ispunjavaju sitniĉave i teške za

vršenje zapovesti Zakona. Štaviše, opterećivali su ih sve većim brojem zapovesti, pozivajući se

na predanja koja su nadilazila granice Mojsejevog Zakona, dok oni sami nisu bili spremni ni

prstom da maknu da bi ispunili te zapovesti, niti su se usuĊivali da uzmu na sebe takva bremena.

Kada uĉitelj uĉi ne samo reĉima već i delima, on tada sam nosi breme svojih uĉenika i trudi se

zajedno s njima. Ali, kada mi natovari breme, a sam ništa ne ĉini, tada me još više opterećuje,

pokazujući svojim nemarom da je nemoguće ispuniti ono što govori. Zato Gospod okrivljuje

fariseje da sami neće da nose breme zapovesti i da ih ispunjuju. MeĊutim, oni ne samo što ne

ĉine nikakvo dobro već se licemerno pretvaraju da to ĉine. Ĉak i da su uĉinili neko dobro delo

radi toga da bi ih ljudi videli, ostali bi bez nagrade. Zato su oni zaista dostojni svake osude, jer ne

ĉineći ništa dobro, hteli su da ih ljudi proslavljaju kao delatnike vrline. A šta oni zapravo rade?

"Proširuju svoje amajlije i prave velike skute na haljinama svojim". Ovo ima sledeće znaĉenje. U

Zakonu piše: "I veţi ih sebi na ruku za znak i neka ti budu kao poĉeonik meĊu oĉima."[2]

Fariseji bi, dakle, ispisali na dva komada koţe deset zapovesti Zakona i jedan bi privezali za

ĉelo, dok bi drugi okaĉili za desnu ruku (to su nazivali amajlijama).[3] "Velike skutove" su

pravili tako što bi na rubovi ma svojih haljina prišivali resice ljubiĉaste ili crvene boje.[4] I za to

su bili našli reĉi u Zakonu, koji je propisivao ovo pravilo da oni ne bi zaboravljali zapovesti

Boţje. Ali, Bog to nije hteo. Kada je rekao da na rukama svojim nose amajlije, ţeleo je da kaţe

da treba ispunjavati zapovesti (Boţje), dok su kao krv crvene resice pokazivale kako treba da

budemo obeleţeni krvlju Hristovom. Fariseji su, meĊutim, pravili velike amajlije i proširivali

skute kako bi ljudi koji ih vide mislili da revnosno drţe Zakon.

6-7. I vole zaĉelja na gozbama i prva mjesta po sinagogama, i da im se klanja po trgovima, i

da ih ljudi zovu: uĉitelju!

Avaj, šta to Gospod govori? OsuĊuje ih samo zato što vole zaĉelja? Kada je, dakle, osuĊen onaj

koji samo voli poĉasno mesto, kolika tek kazna oĉekuje ĉoveka koji ĉini i više od toga? "Na

prvim mestima po sinagogama"; upravo tamo gde je trebalo da druge pouĉe smirenju, sami su

pokazivali svoju iskvarenost, jer su sve ĉinili radi (svetske) slave. Oni ne samo što nisu zbog toga

osećali sram već su još više voleli da ih ljudi zovu: "ravi, ravi!", što znaĉi "uĉitelju!".

8-12. A vi se ne zovite uĉitelji; jer je u vas jedan Uĉitelj,[5] Hristos, a vi ste svi braća. I

ocem svojim ne zovite nikoga na zemlji; jer je u vas jedan Otac, koji je na nebesima. Niti se

zovite nastavnici; jer je u vas jedan Nastavnik, Hristos. A najveći izmeĊu vas da vam bude

sluga. Jer koji se uzdiţe poniziće se, a koji se ponizi uzvisiće se.[6]






Hristos nam ne zabranjuje da nekoga zovemo "uĉiteljem", već da sami sa strašću ţelimo da nas

drugi tako zovu i da se na sve naĉine trudimo u tome. Uĉiteljsko dostojanstvo u suštini pripada

samo Bogu. Kada kaţe "Ocem svojim ne zovite nikoga", On ne zabranjuje poštovanje koje smo

duţni ukazati svojim roditeljima, jer Gospod ţeli da poštujemo svoje roditelje i posebno svoje

duhovne oĉeve, već nas upućuje da poznamo istinskog Oca, Boga, jer je naš Otac pre svega Bog.

Naši telesni roditelji nisu vinovnici našeg roĊenja, već Boţji sluţitelji i pomoćnici.[7] Da bi im

pokazao kakva je korist od smirenja, govori im da onaj koji je veliki meĊu njima treba da im

bude sluga i poslednji, jer onaj koji se uzdiţe, misleći da je nešto, biće poniţen i Bog će ga

ostaviti.

13. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što zatvarate Carstvo nebesko pred

ljudima; jer vi ne ulazite niti puštate da uĊu oni koji bi htjeli.

"Vi", kaţe, "ne samo da ste nevernici koji ţivite poroĉnim ţivotom već i druge uĉite da Mi ne

veruju i kvarite ih svojim ţivotom i primerom." LJudi su skloni da se saobraţavaju svojim

voĊama, posebno ako ih vide naklonjene zlu. Vidiš, dakle, da su reĉi "teško vama" pretnja koja

sleduje svakome uĉitelju i vladaru koji svojim ţivotom onemogućava ostale da napreduju u

dobru.[8]

14. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što jedete kuće udoviĉke, i laţno se molite

dugo; zato ćete većma biti osuĊeni.

Licemerima ih naziva zato što se pred drugima pokazuju poboţni, iako ne ĉine ono što priliĉi

poboţnosti, već se pritvorno dugo mole i jedu udoviĉke novce. Oni su zaista bili obmanjivaĉi

koji su ismevali proste ljude i potkradali ih. "Zato ćete većma biti osuĊeni", jer ste pojeli sva

udoviĉka imanja,[9] umesto da ste im pomogli u njihovom siromaštvu. Postoji još jedan razlog

zbog koga će još većma biti osuĊeni. Oni su se, naime, molili pod izgovorom da ĉine dobro delo,

dok su u stvari ĉinili zlo jedući imanja udoviĉka. Onaj, dakle, koji pod izgovorom dobra navodi

drugoga na zlo, zasluţuje najveću kaznu.

15. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili

jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, ĉinite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.




"Vi ne samo", kaţe, "kvarite Jevreje već i one koji iz idolopoklonstva prilaze jevrejskoj veri, i

koje zovu prozeliti.[10] Trudite se da obratite nekoga jevrejskom naĉinu ţivota i obrezanju, a

kada poĉne da ţivi kao Jevrejin, tada propada iskvaren vašom zloćom." "Sin pakla" oznaĉava

onoga koji zasluţuje pakao i koji mu je dušom toliko blizu da biva opaljivan njegovim

plamenom.

16-22. Teško vama voĊi slijepi koji govorite: Ako se ko kune hramom, to nije ništa; a ko se

kune zlatom hramovnim, kriv je. Bezumnici i slijepci! Jer šta je veće, zlato ili hram koji

zlato osvećuje. I ako se ko kune ţrtvenikom, ništa je to, a koji se kune darom na njemu,

kriv je. Bezumnici i slijepci! Jer šta je veće, dar, ili ţrtvenik koji dar osvećuje? Koji se,

dakle, kune ţrtvenikom, kune se njim i svim što je na njemu, i koji se kune hramom, kune

se njim i Onim koji obitava u njemu. A koji se kune nebom, kune se prijestolom Boţijim i

Onim koji sjedi na njemu.

Naziva ih slepcima jer nisu hteli da druge uĉe onome što je bilo potrebno. Manje vaţnim

stvarima ukazivali su poštovanje, dok su prenebregavali ono što je zaista vredno poštovanja.

Hramovno zlato, likove heruvima i zlatni sasud cenili su više od samoga Hrama. Zato su i uĉili

narod da ništa nije zakleti se Hramom, već da se treba zaklinjati hramovnim zlatom, koje je

upravo i bilo poštovano zato što se nalazilo u Hramu. Govorili su da su darovi poloţeni na

ţrtveniku ĉasniji od samog ţrtvenika. Ĉak su uĉili da onaj koji se zakune zlatnim sasudom,

volom ili ovcom prinesenim na ţrtvu, a potom pogazi svoju zakletvu, treba da bude osuĊen tako

što će platiti cenu u vrednosti dara. Fariseji su više cenili dar od samoga ţrtvenika zbog zarade

koju su imali od ţrtvoprinošenja. Ali, ako se neko zakleo Hramom, a potom pogazio zakletvu,

bivao bi osloboĊen od duga, pošto nije mogao da sagradi ništa sliĉno Hramu. Zato su

srebroljubivi fariseji zakletvu Hramom smatrali manje vaţnom. Hristos nije dopuštao da se dar

smatra većim od ţrtvenika, jer se kod nas (u Crkvi) ţrtvenik osvećuje darovima, pošto se prineše

ni hleb boţanskom blagodaću pretvara u samo Telo Gospodše, te tako osvećuje ţrtvenik na kome

je poloţen.

23-24. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i

od kima, a ostaviste što je preteţnije u Zakonu: pravdu i milost i vjeru; a ovo je trebalo

ĉiniti i ono ne ostavljati. VoĊi slijepi, koji ocjeĊujete komarca, a kamilu proţdirete.

Opet ih prekoreva kao nerazumne, jer su prezirali veće zapovesti, a traţili strogo poštovanje

manjih, ne zapostavljajući ĉak ni desetak od kima koji su davali. Kada bi ih neko prekorio kao

sitniĉave, odmah bi govorili da tako zapoveda Zakon.[11] Bilo bi mnogo bolje i bogougodnije da

su od naroda traţili pravdu, milost i veru. Šta je pravda? Ne ĉiniti ništa nepravedno i nerazumno,

već sve raditi s rasuĊivanjem i razumom. Odmah posle pravde sledi milost. Onaj, naime, koji sve



ĉini s rasuĊivanjem dobro zna kome treba da udeli milostinju. Iza milosti dolazi vera, jer onaj

koji je milostiv ĉvrsto veruje da ništa neće izgubiti i da će sve dobiti. Ili, u drugom smislu, treba

biti milostiv, ali takoĊe i verovati Bogu istinitome. Mnogi su Jelini bili milostivi, ali pošto nisu

verovali u ţivoga Boga, nisu ni posedovali milost koja se raĊa iz vere. Dakle svaki uĉitelj mora

"uzeti desetak" od svoga naroda, to jest, traţiti pravdu, milost i veru od deset ĉula: pet telesnih i

pet duševnih. Gospod kaţe: "Ovo je trebalo ĉiniti", ne da bi ih pbdstakao da daju desetak od bilja

već da ne bi pomislili da se protivi Mojseju. Naziva ih "slepim voĊama", jer su se gordili svojim

uĉenjem misleći da sve znaju, a nikome nisu bili od koristi, već su, štaviše, sve kvarili i gurali u

ponor neverja. Kaţe im da "oceĊuju komarca", jer su se ĉuvali malih grehova, a da "proţdiru

kamilu", to jest, previĊaju velike grehove.

25-26. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što ĉistite spolja ĉašu i zdjelu, a iznutra

su pune grabeţa i nepravde. Fariseju slijepi, oĉisti najprije iznutra ĉašu i zdjelu da budu i

spolja ĉiste.

Drţeći se otaĉkih predanja,[12] oni su prali ĉaše i zdele za jestiva, iako su pili vino i jeli hranu

koju su nepošteno sticali i tako ih još više oskvrnjivali. Zato im Gospod kaţe: "Ne stiĉite vino

nepravdom i tada će unutrašnjost ĉaše biti ĉista." Po drugom tumaĉenju, On ne govori o ĉašama i

zdelama, već poredi telesno i spoljašnje stanje sa unutrašnjim i duhovnim. "Ti se", kaţe, "trudiš

da spoljašnjost ĉaše, to jest, tvoje spoljašnje ponašanje, bude što dostojanstvenije, dok si iznutra

pun neĉistote, pohlepe i nepravde. Treba, dakle, prvo oĉistiti unutrašnjost, dakle, dušu, jer se sjaj

oĉišćene duše ogleda u dostojanstvu spoljašnjeg ponašanja."

27-28. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što ste kao okreĉeni grobovi, koji spolja

izgledaju lijepi, a unutra su puni kostiju mrtvaĉkih i svake neĉistote. Tako i vi, spolja se

pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemjerja i bezakonja.

I ovo poreĊenje ima isto znaĉenje kao prethodno. Fariseji su hteli da se u svojoj spoljašnjosti

pokaţu dostojanstveni. Zato ih poredi sa okreĉenim grobovima,[13] spolja izbeljenim kreĉom, a

iznutra punim svake neĉistote, mrtvih i truleţnih dela.

29-31. Teško vama knjiţevnici i fariseji, licemjeri, što zidate grobove prorocima i krasite

spomenike pravednika. I govorite: Da smo mi bili u vrijeme otaca svojih, ne bismo s njima

pristali u krv proroka.[14] Time sami svjedoĉite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili

proroke.




Ne saţaljeva ih zato što zidaju grobove prorocima, jer je to bogougodno, već zato što to ĉine

licemerno, i osuĊuju svoje oĉeve, iako su gori od njih i daleko ih nadmašuju u zlu. Oni otvoreno

laţu kada govore: "Da smo bili u vreme svojih otaca ne bismo ubijali proroke", jer su nameravali

da ubiju samoga Vladiku proroka. Zato im Hristos i kaţe:

32-33. Ispunite i vi mjeru otaca vašiţ. Zmije, porodi aspidini, kako ćete pobjeći od osude za

pakao?

Kada im kaţe: "Ispunite i vi meru otaca vaših", On im ne nareĊuje niti ih prinuĊava da Ga ubiju,

već namerava da im kaţe sledeće: "Pošto ste vi zmije i kao porod takvih otaca tvrdoglavo se

drţite njihovog bezumlja, budući neizleĉivi, ubrzo ćete i vi poţeleti da nadmašite svoje oĉeve i

da me ubijete. Vi ćete dostići krajnji stepen zlobe kada ispunite zloĉin koji su vaši oci propustili

da poĉine. Kako ćete kao takvi izbeći kaznu?"

34. Zato, evo, Ja ću vam poslati proroke i mudrace i knjiţevnike; i vi ćete jedne pobiti i

raspeti, a druge biti po sinagogama svojima i goniti od grada do grada.

Prekoreva ih zato što su laţno rekli: "Da smo bili u vreme svojih otaca ne bismo ubijali proroke."

"Jer gle", kaţe, "Ja vam šaljem prorok i mudrace i knjiţevnike, ali i njih ćete pobiti." Ovo govori

za apostole, jer ih je Sveti Duh, ukrasivši uĉenjem, uĉinio istinskim knjiţevnicima, to jest,

narodnim uĉiteljima, kao i prorocima i muţevima ispunjenim svake premudrosti. Kaţe "šaljem"

da bi pokazao silu Svoga boţanstva.

35-36. Da doĊe na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja

pravednoga do krvi Zaharije sina Varahijina, kojega ubiste izmeĊu hrama i ţrtvenika.

Zaista vam kaţem da će ovo sve doći na rod ovaj.

Govori im da će sva nepravedno prolivena krv doći na Jevreje koji su tada ţiveli i da će oni biti

stroţije kaţnjeni od svojih otaca zato što se nisu urazumeli ni posle takvih primera. I Lameh je

takoĊe bio stroţije kaţnjen od Kaina, iako nije ubio svoga brata, zato što se nije nauĉio na

Kainovom primeru.[15] "Na vas će", kaţe, "doći sva krv od Avelja do Zaharije." S pravom

spominje Avelja,[16] jer je on ubijen iz zavisti, isto kao i Hristos. Ali, koji se Zaharija ovde



spominje? Jedni kaţu da je reĉ o jednome od dvanaestorice proroka, drugi, opet, da je to otac

Preteĉin. U predanju je ostalo da je u Hramu postojalo mesto na kome su stajale device. Kada je,

dakle, Zaharija (Preteĉin otac) bio prvosveštenik, stavio je Bogorodicu, posle roĊenja Hristovog,

na mesto odreĊeno za device. To je razgnevilo Jevreje koji su ga ubili zato što je s devicama

uvrstio ţenu koja je rodila. Nije nikakvo ĉudo da je otac Preteĉin imao oca po imenu Varahija,

kao što je imao i jedan od dvanaestorice proroka koga su zvali sin Varahijin. Budući da su delili

isto ime, sasvim je moguće da su im i oĉevi bili imenjaci.

37-39. Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane tebi, koliko

puta htjedoh da saberem ĉeda tvoja, kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila, i ne

htjedoste! Bto će vam se ostaviti kuća vaša pusta. Jer vam kaţem: Nećete me odsada vidjeti

dok ne reĉete: Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.

Dva puta ponavlja ime Jerusalima iz milošte i saţaljenja prema njemu. Kao što se zaljubljeni

svesrdno trudi da sebe opravda pred svojom dragom koja ga je izneverila, nameravajući da je

kazni, tako i Hristos optuţuje Jerusalim (prestonicu Jevreja) za ubistvo. Mnogo je puta On ţeleo

da joj ukaţe milost, ali ona to nije htela, već je verovala Ċavolu koji je rasipao njenu decu i

udaljavao ih od istine koja sjedinjuje s Bogom, te nije prihvatala Gospoda koji je njenu decu

sakupljao. Ništa toliko ne udaljuje od Boga kao greh, niti nas tako sjedinjuje s NJim kao ĉista

savest. Da bi pokazao Svoju roditeljsku ljubav, on navodi primer kokoši. "Ali pošto vi ne ţelite

Moju ljubav, ostavljam Hram prazan." Iz ovoga uĉimo da Bog radi nas obitava u hramovima, i

kada mi napustimo Boga onda i naši hramovi ostaju pusti. "Nećete Me odsada videti do drugog

dolaska. Ali, tada ćete, hteli ne hteli pasti niĉice preda Mnom i reći - "Blagosloven koji dolazi..."

Razumi da "odsada" znaĉi "od raspeća", a ne od vremena kada je izgovorio ove reĉi, jer su Ga

oni posle toga mnogo puta videli, dok Ga posle raspeća nisu videli, niti će Ga videti do

NJegovog Drugog dolaska.[17]

NAPOMENA:

1. Blaţeni Jeronim kaţe: "Pod katerdrom (stolicom) razumi uĉenje Zakona". (Tumaĉenje

JevanĊelja od Mateja, Migne, P.L. t. 26)

2. 5 Mojs. 6:8

3. Filakterij, amajlija, amulet, u Starom zavetu "totafot", kod rabina "tefillin" (2 Mojs.

13:16; 6:8; 11:18). Filakteriji su bile male koţne kutijice u kojima su bile ĉetiri trake od

pergamenta sa citatima iz Petoknjiţja. (ĉesto samo deset zapovesti). U biblijsko vreme,

filakterije su nosili svi muškarci Jevreji iznad 13 godine ţivota, ali samo za vreme

jutarnje molitve, osim subotom i praznikom. Pravljeni su od koţe obredno ĉistih

ţivotinja. Priĉvršćivane su, kako spominje Sveti Teofilakt, koţnim vrpcama za ĉelo ili

ruku. Fariseji, koji su se trudili da detaljno ispunjavaju Zakon, verovatnosu stalno nosili i


ĉak proširivali filakterije, da bi se tako stalno sećali Boga i pred ljudima pokazivali svoju

poboţnost.

4. Up. 2 Moj. 28, 33-34; 39, 24-26; 4 Moj. 15, 38-40; 5 Moj. 22, 12. Kao što je to sluĉaj sa

filakterijima (amajlijama), tako su fariseji dogaivali nove resice na svoje "skutove" da bi

se tako pokazali pred ljudima kao poboţniji i revnosniji za otaĉka predanja.

5. U našem prevodu se ne vidi razlika koja postoji na grĉkom jeziku. Zato bi precizniji

prevod glasio: "A vi se ne zovite ravi, jer je u vas jedan Uĉitelj (Hristos)." Hristos, dakle,

ne ţeli da se njegovi uĉenici nazivaju ravinima, što je bio uobiĉajeni poĉasni naziv i titula

za uĉitelje Zakona kod Jevreja, već i samog Sebe naziva prostom reĉju Uĉitelj. Kada bi

uĉenik uspešno okonĉao svoje studije, uĉitelj bi ga proglašavao za uĉitelja polaganjem

ruku. Time je bio postavljen za uĉitelja i kao takav mogao je samostalno da odgovara na

pitanja i deli pravdu. Kao "majstor" oslovljavan je poĉasnom titulom "ravi". Rabini su

nosili posebnu odeću, a, po Sv. Epifaniju Kiparskom (Haeres.15), posebne ogrtaĉe i

dalmatike. U sinagogi je imao poĉasno mesto. Narod ga je s poštovanjem pozdravljao.

Jevrejski rabini su bili ĉesto takvi poznavaoci Svetog Pisma da su u nedostatku knjiga

mogli i sami da ih po sećanju napišu do poslednjeg slova.

6. Up. Jov. 22:29; Pr. 29:23; Jez. 21:26-27; 1Pet. 5:5

7. Blaţeni Jeronim piše: Jedno je biti otac ili uĉitelj po prirodi (natura), a drugo po

snishoĊenju (indulgentia). Ako mi nazivamo ĉoveka ocem, ukazujemo mu ĉast, prema

njegovom uzrastu, a ne smatramo ga vinovnikom našeg ţivota", (Ibid, P.L. t.26). "To ne

znaĉi", kaţe Zlatoust, ,da nikoga ne treba nazivati ocem, već da znamo koga zaista treba

nazivati Ocem," (Ibid). U pravoslavnom monaštvu od drevnih vremena postoji obiĉaj da

se monasi i sveštenici oslovljavaju reĉju "oĉe", iz poštovanja. Hristos, po mišljenju

većine tumaĉa, ne zabranjuje poĉasne titule, već gordost i sujetu koje se javljaju uz ta

zvanja.

8. Po Origenovom tumaĉenju, knjiţevnici i fariseji sami ne ulaze u Carstvo nebesko i druge

koji ţele da uĊu ne puštaju. Ta dva greha su prirodno povezana i neodvojiva jedan od

drugoga. "Mnogi uĉitelji", kaţe on, "koji ne dopuštaju onima koji ţele da uĊu u Carstvo

nebesko, to najĉešće ĉine tako što bez rasuĊivanja neke odluĉuju ne zato što oni ne

dozvoljavaju grehove, već zbog zavisti i neprijateljstva, te ĉesto zabranjuju da uĊu i onim

ljudima koji su bolji od njih samih", (Tumaĉenje EvanĊelja od Mateja, P.G. t.13)

9. Najverovatnije je reĉ o tome da su se u nameri da toboţ pomognu udovicama predlagali

za njihove zastupnike pri upravljanju imanjem, pri ĉemu su izvlaĉili za sebe veliku

novĉanu dobit. Sliĉna pojava se osuĊuje još i u vreme proroka Isaije (Is. 10,1-2)

10. "Stranac koji je prišao veri". U Novom Zavetu se odnosi na neznabošce koji su potpuno

primili judaizam ili su na njega gledali sa simpatijom. Potpuno obraćeni prozelit primao

je obrezanje i uĉestvovao je u hramovnom i sinagogalnom bogosluţenju ravnopravno sa

svim ostalim Jevrejima. Oni su takoĊe drţali subotu, propise o ĉistoj i neĉistoj hrani i sve

druge jevrejske obiĉaje. Prozelita je bilo mnogo u jevrejskom rasejanju. Ĉinili su ih ljudi

koji su razoĉarani paganskim politeizmom i nemoralom traţili veru u jednog Boga i ţivot

posvećen svetosti, pravdi i milosrĊu. Veliki broj njih prihvatao je jevrejski naĉin ţivota,

ali ne i sve zakonske odredbe, uraĉunavajući obrezanje. Kasnije su prozeliti masovno

prihvatali hrišćanstvo koje im je pruţalo mogućnost visoko moralnog duhovnog ţivota,

ali bez obaveze da se drţe starozavetnog Zakona (up. D. ap 2,10; 6, 5; 13,43).

11. Obiĉaj davanja desetka postojao je u jevrejskoj istoriji još pre Mojsejevog zakona.

Praotac Avraam je platio desetak Melhisedeku (1 Mojs. 14: 17-20). I Jakov se obavezao

pred Bogom da će Mu davati desetak od svega što stekne (1 Mojs. 28:22). Mojsejev

zakon detaljno propisuje davanje desetka (3 Mojs. 27:30-32). Desetak od zemlje je

ukljuĉivao i biljno seme i plodove. Pored toga je davana svaka deseta ţivotinja iz stada.

Pravila o davanju desetka se susreću i u 4 Mojs. 18:21-32 i 5 Mojs. 26:12-15. U Starom

Zavetu desetak je imao da podmiri materijalne potrebe sveštenstva (levita), stranaca,

siroĉadi i udovica. Bio je izraz blagodarnosti Bogu od NJegovog izabranog naroda.

12. U Talmudu je propisima oĉišćenja posvećeno celih 12 traktata koji se bave razradom

propisa iz starozavetnog Zakona. (3 Mojs. 11:15; 4 Mojs. 5:1-4 i posebno glava 19).

13. U Isusovo vreme grobovi imućnijih ljudi su bili u prirodnim pećinama (kojih ima mnogo

u Palestini, s obzirom na to da je to kreĉnjaĉko podruĉje) ili su dubljeni u stenama.

Grobovi siromašnih nalazili su se u blizini puteva i u poljima i kreĉeni su mesec dana pre

Pashe kako bi prolaznici mogli da ih izbegnu i saĉuvaju se od oskrnavljenja dodirom (up.

4 Moj. 19,16).

14. Jer. 2:30

15. 1 Mojs. 4:23-24

16. 1 Mojs. 4:1-15;25; 1 Jn. 3:12

17. Posle raspeća i smrti na krstu Gospod Hristos se javljao samo Svojim uĉenicima. Oni koji

su Ga raspeli neće Ga videti sve do NJegovog drugog dolaska.

Glava dvadeset i četvrta

sadrţaj

O razorenju Jerusalima, ponovnom Dolasku Hrista, svršetku vijeka

i potrebi budnosti

1-2. I izašavši Isus iĊaše od hrama, i pristupiše mu uĉenici njegovi da mu pokaţu graĊevine

hrama.[1] A Isus im reĉe: Ne vidite li sve ovo? Zaista vam kaţem: Neće ostati ovdje ni

kamen na kamenu koji se neće razmetnuti.

Svojim izlaskom iz Hrama Gospod je pokazao da napušta Jevreje. Kao što je već ranije rekao

"Ostavlja se kuća vaša prazna", tako je i uĉinio. Uĉenicima predskazuje uništenje Hrama, jer su

se oni, razmišljajući na zemaljski naĉin, divili lepoti graĊevine, pa su je zato pokazivali Hristu

govoreći: "Gle kakav pre-krasan dom Ti ostavljaš pust." Gospod ih, meĊutim, oslobaĊa od

privezanosti za zemaljske stvari i upućuje ka nebeskom Jerusalimu govoreći: "Neće ostati ovde

ni kamen na kamenu." Ovo je rekao slikovitim jezikom kako bi ukazao na potpuno uništenje

Hrama.


3. A kada sjeĊaše na gori Maslinskoj, pristupiše mu uĉenici nasamo govoreći: Kaţi nam

kad će to biti i kakav je znak tvoga dolaska i svršetka vijeka?

Prilaze Mu nasamo s namerom da Ga zapitaju o onome što je za njih bilo najvaţnije. Pitaju ga,

dakle, dve stvari: prvo, kada će to biti, misleći na razrušenje Hrama i pad Jerusalima, i drugo,

kakav će biti znak NJegovog dolaska?

4-5. I odgovarajući Isus reĉe im. Ĉuvajte se da vas ko ne prevari. Jer će mnogi doći u ime

moje govoreći: Ja sam Hristos. I mnoge će prevariti.

"Mnogi će", kaţe, "doći i proglasiti sebe za Hrista." Još je Dositej Samarjanin govorio "Ja sam

prorok koga je predskazao Mojsej",[2] dok je Simon Samarjanin sebe nazivao "velikom silom

Boţjom." [3]

6-8. Ĉućete ratove i glasove o ratovima. Gledajte da se ne uplašite; jer treba sve to da se

zbude. Ali još nije kraj. Jer će ustati narod na narod i carstvo na carstvo i biće gladi i

pomora, i zemljotresa po svijetu.

Govori o ratovima koji su vodili Rimljani oko Jerusalima.[4] Ali ne kaţe da će samo biti ratova,

već i gladi i pomora, pokazujući da će se Bog razgneviti na Jevreje. Dok se moţe reći da ratovi

nastaju zbog neprijateljstva meĊu ljudima, glad i pomori ne dolaze ni od kog drugoga do od

Boga. Kako apostoli ne bi pomislili da će kraj sveta doći pre nego što propovede EvanĊelje,

Hristos im govori: "Ne smućujte se, još nije kraj", pošto uništenje Jerusalima i kraj sveta neće

biti u isto vreme. Ipak kaţe da će "narod ustati na narod i carstvo na carstvo" zbog nesreća koje

su imale zadesiti Jevreje i koje će biti poĉetak stradanja. Kao što porodilja prolazi kroz poroĊajne

muke i u njima raĊa, tako će i ovaj sadašnji vek uz smutnje i ratove poroditi budući. [5]

9-13. Tada će vas predati na muke i pobiće vas, i svi će narodi omrznuti na vas zbog imena

moga. I tada će se mnogi sablazniti, i izdaće drug druga i omrznuće jedan drugoga. I izići

će mnogi laţni proroci i prevariće mnoge. I zato što će se umnoţiti bezakonje, ohladnjeće

ljubav mnogih. Ali ko do kraja pretrpi, taj će se spasti.





Predskazuje buduće nevolje, kako bi tim reĉima unapred ohrabrio svoje uĉenike, pošto strah i

pometnju obiĉno izaziva ono što je neoĉekivano. On unapred umiruje njihov strah predskazujući

im buduće nevolje koje će ih zadesiti: mrţnju, neprijateljstva, sablazni, laţne proroke koji su

preteĉe Antihrista i koji će obmanuti mnoge i sunovratiti ih u svaku vrstu bezakonja. Kada se

usled Antihristove obmane umnoţe bezakonja, ljudi će podivljati, da ĉak ni prema svojim

najbliţim neće imati nimalo ljubavi, već će jedni druge predavati na smrt. Ko, dakle, sve ovo

pretrpi i hrabro podnese do kraja ne popustivši pred iskušenjem, spasiće se i pokazati kao

proveren borac.

14. I propovijedaće se ovo jevanĊelje o Carstvu po svemu svijetu za svjedoĉanstvo svima

narodima. I tada će doći kraj.

Niko vas neće zaustaviti na putu propovedi, budite hrabri. EvanĊelje će biti propovedano svim

narodima za svedoĉanstvo, to jest, na prekor i osudu onih koji nisu poverovali, i tada će doći

kraj, ne sveta, već Jerusalima. Prema tome, EvanĊelje će biti propovedano do pada Jerusalima.

Zato i apostol Pavle govori o EvanĊelju "koje je propovedano svoj tvari pod nebom".[6] Da

govori o kraju Jerusalima, jasno je iz onoga što sledi, jer kaţe:

15. Kada dakle, ugledate gnusobu opustošenja, o kojoj govori prorok Danilo, gdje stoji na

mjestu svetome - ko ĉita da razumije.

"Gnusoba opustošenja"[7] oznaĉava spomenik osvajaĉu grada koji je postavljen na mestu

unutrašnjeg svetilišta Hrama. Kaţe se "opustošenja" jer je grad poharan i opustošen, a "gnusoba"

jer su Jevreji, koji su mrzeli idolopoklonstvo, statue i slike ljudi nazivali gnusobama.[8]

16-18. Tada koji budu u Judeji nega bjeţe u gore; i koji bude na krovu da ne silazi da uzme

što mu je u kući; i koji bude u polju da se ne vraća natrag da uzme haljine svoje.

Ţeleći da naglasi da su te nevolje neizbeţne, Gospod govori da treba beţati ne okrećući se iza

sebe i ne misleći o imanju, odeći ili nekoj drugoj kućnoj stvari. Neki smatraju da je "gnusoba

opustošenja" Antihrist koji će doći u vreme opustošenja sveta i uništenja crkava, i sesti u Hram.

Oni takoĊe tumaĉe ove reĉi na sledeći naĉin: "onaj koji je na krovu" jeste onaj koji je dostigao




vrhunac vrlina i koji ne treba da silazi sa te visine da bi uzeo sa sobom ono što pripada telu. Kuća

duše je telo. Ali, ĉovek takoĊe mora da napusti "polje", to jest, ono što je zemaljsko, pošto je

"polje" (zemaljski) ţivot, i da ne nosi sa sobom "haljine" - našu staru zloću koju smo svukli sa

sebe.

19. A teško trudnicama i dojiljama u te dane.

Trudnice neće moći da beţe budući opterećene bremenom svoje utrobe. A dojilje, zbog

saţaljenja prema svojoj deci, neće ih moći ostaviti, ali ni poneti sa sobom i zajedno se spasti.

One neće uspeti da izbegnu tadašnji gnev. Hristos takoĊe misli i na to da će majke jesti svoju

decu. Josif, naime, govori o ţeni koja je zbog gladi usled opsade Jerusalima skuvala svoje

vlastito dete i pojela ga. [9]

20. Nego se molite Bogu da ne bude bjeţanje vaše u zimu ni u subotu.

Ovo je rekao Jevrejima u ime apostola, jer će u to vreme apostoli već biti van Jerusalima. Dakle,

Jevrejima govori da se mole da beţanje njihovo ne bude u zimu, jer zbog vremenskih poteškoća

neće moći pobeći, ali ni u subotu, kada će se po Zakonu odmarati i neće se usuditi da beţe.[10]

Ove reĉi moţeš razumeti i na drugi naĉin: treba se, dakle, moliti da naš "beg" iz ovoga ţivota, to

jest kraj ţivota, ne bude u "subotu", kada ne ĉinimo dobra dela, niti u "zimu", u vreme neraĊanja

plodova (vrline), već u spokoju duše i miru.

21-22. Jer će tada biti nevolja velika kakva nije bila od postanka svijeta do sada niti će

biti.[11] I ako se ne bi skratili oni dani, niko ne bi ostao; ali izabranih radi skratiće se oni

dani.

U to vreme (pada Jerusalima) došlo je do nepodnošljivog stradanja. Rimskim vojnicima je

nareĊeno da nikoga ne poštede, ali zbog onih od njih koji će poverovati ili onih koji su već

poverovali, Bog nije dozvolio da narod bude potpuno uništen,[12] već je prekratio patnje i rat.

Da se rat kojim sluĉajem i dalje nastavio svi bi u gradu pomrli od gladi. Neki misle da se ovo

odnosi na dane Antihrista, ipak, ovde nije reĉ o Antihristu, već o padu Jerusalima. O Antihristu

se govori posle ovoga. Poĉuj dakle:





23-25. Tada ako vam ko reĉe: Bvo ovdje je Hristos ili ondje, ne vjerujte. Jer će se pojaviti

laţni hristosi i laţni proroci, i pokazaće znake velike i ĉudesa da bi prevarili, ako bude

moguće i izabrane. Eto vam kazah unaprijed. [13]

Uĉenici su Isusu postavili dva pitanja: o padu Jerusalima i o dolasku Gospodnjem. Pošto im je

odgovorio o padu Jerusalima, odavde poĉinje da govori o Svom dolasku i kraju sveta. Kada

kaţe: "Tada ako vam ko reĉe..." ne misli na vreme odmah posle pada Jerusalima, već na dane

kada će se desiti ono što govori. Zato kaţe da će se "tada", to jest onda, kada bude došao

Antihrist, pojaviti mnogi laţni hristosi i laţni proroci, koji će demonskim priviĊenjima zavaravati

oĉi onih koji ih budu gledali, kako bi neke od njih prevarili. Ako ne budu straţili nad sobom, ĉak

i pravednici će biti prevareni. "Ali, evo", kaţe, "vama sam unapred rekao. Nemate izgovora i

moţete se saĉuvati od prevare."

26-28. Ako vam, dakle, kaţu: Evo ga u pustinji, ne izlazite. Evo ga u sobama, ne vjerujte.

Jer kao što munja izlazi od istoka i sine do zapada, tako će biti i dolazak Sina Ĉovjeĉijega.

Jer gdje je trup ondje će se i orlovi okupiti.

"Ako", kaţe, ,doĊu varalice govoreći: Došao je Hristos, ali se krije u pustinji ili u nekoj kući,

odajama ili pak nekim skrivenim unutrašnjim mestima, nemojte da vas prevare." Neće biti

potrebno da neko objavi Hristov dolazak, jer će On biti svima vidljiv, kao munja. Kao što se

munja iznenada pojavi i svi je vide, tako će i dolazak Gospodnji videti svi ljudi na svetu. Kada

opet doĊe, On neće ići od mesta do mesta, kao prilikom prvog dolaska na svet, već će se pojaviti

u tren oka. Kao što se oko mrtvog tela odmah okupljaju orlovi, tako će se tamo gde bude Hristos

okupiti svi sveti, koji lete u visinama i koji će se uzneti meĊu oblake kao orlovi. "Trup" ovde

oznaĉava Hrista koji je legao za nas u grob i umro, kao što Simeon Bogoprimac kaţe: "Gle, ovaj

leţi da mnoge obori i podigne u Izrailju." [14]

29. I odmah će se po nevolji tih dana sunce pomraĉiti, i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i

zvijezde s neba pasti, i sile nebeske pokrenuti se.

Posle dolaska Antihrista, koji će ubrzo biti poraţen, jer je Gospod upravo to hteo da naglasi reĉju

"odmah", "sunce će se pomraĉiti ", to jest, potamniće. Ono neće nestati, već će postati nevidljivo,

budući zasenjeno svetlošću Hristovog dolaska. Tako će biti i sa zvezdama i mesecom, jer kakva

je potreba za veštastvenom svetlošću kada noći više ne bude i pojavi se "Sunce pravde"-

(Hristos)? I sile nebeske "će se pokrenuti", to jest, biće zadivljene i zadrhtaće u uţasu gledajući



promenu tvari i sve ljude od Adama do tadašnjeg dana kako se spremaju da daju odgovor (za

svoja dela).

30. I tada će se pokazati znak Sina Ĉovjeĉijega na nebu; i tada će proplakati sva plemena

na zemlji; i ugledaće Sina Ĉovjeĉijega gdje dolazi na oblacima nebeskim sa silom i sla-vom

velikom.

Tada će se na nebu pojaviti krst sjajniji od sunca za prekor Jevrejima. Kada Gospod doĊe, On će

pokazati krst kao najjaĉi dokaz protiv Jevreja, kao što će kamenovani po-kazati kamen kojim je

kamenovan. Krst naziva "znakom" kao neki trofej ili carsku insigniju. Tada će, dakle, sva

plemena zemlje judejske proplakati zbog svoga neverovanja i svi oni ĉiji je um ozemljen, makar

bili i hrišćani, proplakaće sa njima. "Plemenima na zemlji" mogu se još nazvati i oni koji su

vezani za zemaljske stvari. Iako, dakle, Gospod dolazi s krstom, takoĊe dolazi "sa silom i slavom

velikom".

31. I poslaće anĊele svoje s velikim glasom trubnim; i sabraće izabrane svoje od ĉetiri

vjetra,[15] od kraja do kraja nebesa.

Poslaće anĊele da saberu svete i vaskrsle iz mrtvih kako bi Ga susreli u oblacima. Gospod im

zaista ĉini ĉast, jer ih zove preko anĊela. Iako Pavle kaţe da će biti uzneseni na oblacima,[16] on

ne protivreĉi ovim reĉima, jer će oni biti uzneseni na oblacima tek kada ih anĊeli prethodno

saberu. Tada će se zaĉuti "glas trubni" radi većeg straha.

32-33. A od smokve nauĉite pouku: Kada se već njene grane podmlade i olistaju, znate da

je blizu ljeto. Tako i vi kad vidite sve ovo, znajte da je blizu pred vratima.

"Kada se", kaţe, "sve ovo zbude, nije još mnogo ostalo do kraja sveta i Moga dolaska." ,Deto"

oznaĉava budući vek i tišinu posle zimskih oluja, ali samo za pravednike. Grešnike, zauzvrat,

oĉekuje mraz i još veća pometnja. Zato, kaţe: "Kada vidite grane i listove na smokvinom drvetu,

oĉekujte leto. Isto tako, kada vidite one znake o kojim sam vam govorio, sunce i mesec

promenjene, oĉekujte Moj dolazak."



34-35. Zaista vam kaţem: Ovaj naraštaj neće proći dok se sve ovo ne zbude. Nebo i zemlja

će proći, ali rijeĉi moje neće proći.

Ovde ne govori o "naraštaju" koji je tada ţiveo, već o rodu svih vernika,[17] kao da kaţe: "Neće

nestati vernih, dok se sve ovo ne zbude." Ali, kada ĉujete za gladi i pomore nemojte misliti da će

rod vernih usled ovih nedaća izumreti, već znajte da će on preţiveti i nikakvo ga zlo neće

savladati. Neki su razumeli da se reĉi "sve ovo" odnose samo na pad Jerusalima a ne i na drugi

dolazak Gospodnji, pa su ih ovako protumaĉili: "Neće proći ovaj naraštaj, dakle, naraštaj vas

apostola, dok ne vidi propast Jerusalima." PotvrĊujući ono što je reĉeno, Gospod kaţe da će pre

nebo i zemlja, te ĉvrste i nepokretne stihije nestati, nego li se NJegove reĉi pokazati laţnim.

36. A o danu tome i o ĉasu niko ne zna, ni anĊeli nebeski, do Otac moj sam.

Ovde uĉi uĉenike da ne traţe da saznaju ono što nadilazi ljudsko znanje. Kada kaţe "ni anĊeli",

upozorava ih da sada ne traţe poznanje onoga što ni anĊeli ne znaju, dok ih reĉima: "do Otac

Moj sam", odvraća i od onoga što je više od toga. Da je rekao: "Znam, ali ne ţelim da vam

kaţem", bili bi oţalošćeni, kao da ih je prezreo. Ali, sada kada kaţe: "Ĉak ni Sin ne zna, nego

samo Moj Otac", odvraća ih od daljih pitanja. Ĉesto se dešava da oĉevi nešto drţe u rukama i

kada im to deca zatraţe oni im ne daju govoreći: "Nemamo ono što traţite" i tada deca prestanu

da plaĉu. Tako ĉini i Gospod ţeleći da uspokoji apostole koji su hteli da saznaju o danu i ĉasu

NJegovog dolaska, pa im kaţe: "Ĉak ni ja ne znam, do Otac Moj sam." Da On sam dobro zna za

taj dan i ĉas, sasvim je jasno, jer sve što ima Otac, ima i Sin.[18] Pošto Otac zna za taj dan, to

sigurno zna i Sin. Ovo se još jasnije vidi iz sledećeg: Kako je moguće da Sin ne zna za dan Svog

drugog dolaska kada Mu je poznato ono što prethodi tome danu (to jest znaci o kojim je upravo

govorio)? Onaj koji drugog uvodi u predvorije sigurno dobro zna gde su vrata. Ali, ova vrata

(znanja) nama Hristos nije otvorio zbog našeg dobra, jer nam nije na korist da znamo kada će

doći kraj sveta, kako se ne bismo olenili. Neizvesnost toga ĉasa ĉini nas bodrijim.

37-39. Jer kako je bilo u dane Noja, tako će biti i dolazak Sina Ĉovjeĉijega. Jer kao što u

dane pred potopom jeĊahu i pijahu, ţenjahu se i udavahu do onoga dana kad Noje uĊe u

kovĉeg. I ne shvatiše dok ne doĊe potop i odnese sve; tako će biti i dolazak Sina

Ĉovjeĉijega.

Da bi potvrdio istinitost Svojih reĉi pominje dogaĊaje iz vremena Noja.[19] Kao što je tada bilo

ljudi koji su se rugali gradnji kovĉega, sve dok ih nije zadesilo stradanje i sve ih pogubilo, tako

se i sada neki rugaju reĉima o kraju sveta. Ali, Hristos kaţe da će ih iznenada zadesiti pogibija.




On pokazuje da će se u vreme kada doĊe Antihrist, ljudi predavati uţivanjima i sa ohološću

pirovati po svadbama i veseljima kao što su to ĉinili divovi[20] u vreme Noja.

40-41. Tada će biti dva na njivi; jedan će se uzeti, a drugi ostaviti. Dvije će mljeti na

ţrvnjevima; jedna će se uzeti, a druga ostaviti.

Tada, kaţe, kada svi budu ţiveli bezbriţno, baveći se svojim domaćim poslovima, "jedan" dakle

pravednik, "će se uzeti", to jest, biće uznesen u vazduh u sretanje Gospodu, dok će se "drugi",

grešnik, ostaviti dole (na zemlji). Ĉak i od onih koji kao sluge budu mleli u mlinu, jedni, koji su

dostojni će se uzeti, dok će se nedostojni ostaviti. Iz ovoga moţemo još da nauĉimo da ni sluge

ni ţene ništa ne spreĉava na putu vrline. [21]

42-44. Straţite, dakle, jer ne znate u koji će ĉas doći Gospod vaš. Ali ovo znajte: Kad bi

znao domaćin u koje će vrijeme doći lopov, straţio bi i ne bi dao da mu provali kuću. Zato i

vi budite spremni; jer u koji ĉas ne mislite doći će Sin Ĉovjeĉiji.

Gospod nam zapoveda da straţimo i da budemo spremni, te da imamo vrlinska dela unapred

spremljena, da bismo imali šta da damo Gospodu kada On doĊe i zatraţi ono što bude hteo. Vidiš

kako nije rekao: "Ne znam u koji će ĉas doći lopov", već: "Vi ne znate...". "Lopovom" naziva

kraj sveta i smrt svakog ĉoveka. Ovde nagoveštava da će NJegov dolazak biti noću. "Kao što,

dakle, lopov dolazi neprimetno, takav će biti i Moj dolazak. Zato ne budite nemarni, već

straţite." Kada bismo znali kada će doći naš kraj, trudili bismo se toga dana da što više

blagougodimo Bogu. Ali sada, pošto, (taj ĉas) ne znamo, neprestano straţimo u vrlinskim

delima.

45-47. Ko je, dakle, taj vjerni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim

domaćima da im daje hranu na vrijeme? Blago tome sluzi koga gospodar njegov došavši

naĊe da ĉini tako. Zaista vam kaţem: postaviće ga nad svim imanjem svojim.

Gospod se pita ko je "verni i mudri sluga koga postavi gospodar njegov nad svojim domaćima",

ţeleći da pokaţe da je takav ĉovek redak i da ga je teško naći. Dve stvari se traţe od svakog

domoupravitelja: vera i mudrost. Jer, ako je on veran i ništa ne krade, ali mu nedostaje mudrosti i

zaludno troši imanje, nema od njega nikakve vajde. Ako je i mudar, ali krade, nikakve koristi

nema ni od takvoga. Koji se, dakle, tada naĊe i veran i mudar obrešće ono što je veće od imanja,



mislim na Carstvo nebesko. Svetitelji će biti naslednici svega što pripada Bogu. "Veran i mudar

sluga" je takoĊe svaki uĉitelj koji u pravo vreme daje odgovarajuću duhovnu hranu svojim

uĉenicima. Takav je bio Pavle koji ih je ĉas mlekom pojio, a ĉas im govorio mudrost (hraneći ih

tvrdom hranom). On je bio verni sluga Gospodnji, iako je pre toga bio hulitelj, ali je bio i mudar,

jer mu nisu bile nepoznate misli njegovih neprijatelja. Zato, dakle, svako ko od Boga primi, bilo

novac, moć ili vlast, treba da onim što mu je povereno verno i mudro upravlja, pošto će za to

Bogu dati odgovor.

48-51. Ako li taj rĊavi sluga reĉe u srcu svome: Neće moj gospodar još zadugo doći; i poĉne

tući drugove svoje, a jesti i piti s pijanicama; doći će gospodar toga sluge u dan kad se ne

nada, i u ĉas kada ne misli, i rasjeći će ga napola, i daće mu udio sa licemjerima; ondje će

biti plaĉ i škrgut zuba.

Budući da je već rekao da će verni sluga biti nagraĊen, sada govori kako će zli sluga biti kaţnjen.

Ako, dakle, onaj kome je poveren neki bogomdani dar, prezre sud koji dolazi i kaţe: "Moj

gospodar je zadocnio", što znaĉi da Bog ne šalje brzu i iznenadnu kaznu, Gospod će ga "raseći

napola". Ako takav ĉovek nezlobivost Boţju iskoristi kao priliku za svoju zlobu, i udari na svoju

braću, sablaţnjavajući ih i povreĊujući njihovu savest, što se dešava kada podanici vide svoje

pretpostavljene da zloupotrebljavaju ono što im je povereno, tada će ga Gospod takoĊe "raseći

napola", to jest, biće obnaţen i lišen svog blagodatnog dara. Tada će se jasno pokazati kakav je

ĉovek bio taj sluga i biće vrgnut u tamu. Ranije je mogao da obmanjuje druge svojom

spoljašnošću, kao što to ĉine mnogi arhijereji koje smatraju svetim zbog ĉina koji nose. Ali, tada

(na sudu), od njih će biti oduzeta blagodat i biće kaţnjeni kao licemeri, koji su se budući jedno

pretvarali da su drugo.

NAPOMENA:

1. Irod Veliki je poĉeo sa izgradnjom ogromnog Hrama u Jerusalimu 19. god. pre Hrista.

Glavna graĊevina je završena 9. god. pre Hrista dok su ostale graĊevine graĊene sve do

64. god. posle Hrista. Prostor Hrama je obuhvatao plato dimenzija 446 h 296 m, dok je

celi kompleks graĊevina bio je opasan velikim kamenim zidom. Unutar ovoga prostora

nalazila su se ogromna dvorišta okruţena visokim tremovima, zbornicama, svešteniĉkim

stanovima' i drugim pomoćnim objektima. Pri samom ulasku u kompleks Hrama nalazilo

se tzv. ,dvorište neznaboţaca" u koje su mogli ulaziti i oni koji nisu bili Jevreji.

Unutrašnji deo Hrama, dostupan samo Jevrejima, delio se na tri dvorišta: "ţensko

dvorište" u koje su mogle ulaziti ţene Jevrejke, .dvorište Izraela" otvoreno za pristup

samo mugakarcima i "svešteniĉko dvorište" koje je okruţivalo samu graĊevinu Hrama.

Narod se okupljao po prostranim tremovima Hrama gde su ĉitane molitve, tumaĉena

Pisma i voĊeni razgovori o veri. Hram se sastojao iz "Svetinje" i "Svetinje nad

Svetinjama". Bio je tako veliĉanstveno uraĊen da je svojom lepotom privlaĉio ljude iz

celoga sveta. Godine 70. rimski imperator Tit je sa svojom vojskom potpuno razorio i

spalio Irodov Hram. Od njega je ostao samo jedan deo podzide koji se danas naziva "Zid

plaĉa" i najveće je svetilište Jevreja.

2. 5 Mojs. 18:18

3. Simon Mag, up. D.Ap. 8:9 i dalje

4. Neki tumaĉi misle da se ove reĉi odnose na ratove koji su voĊeni po celom svetu. Godine

38. došlo je do velike pobune Jevreja protiv prokuratora Flaka u Aleksandriji, dok je

otprilike u to vreme pobijeno oko 50.000 pobunjenih Jevreja u gradu Selevkiji.

5. U to vreme dogodilo se nekoliko katastrofa u kojim su se ispunile Hristove reĉi: 45. ili

47. god. bio je veliki zemljotres na Kritu, 51. god. u Rimu, 53. u Apameji i Frigiji, 60.

god. u Laodikiji. Istoriĉari navode da je mnogo ljudi stradalo od gladi. Velika glad za

vremena imperatora Klaudija (D. ap. 9, 28) odnela je oko 30.000 ţivota u Rimu.

6. Kol 1:23

7. Dn 9, 27: "I na hramu će biti gnusoba opustošenja. Postoji verovanje da se ovo Danilovo

proroštvo ispunilo 165. god. pre Hrista kada je Antioh IV (Epifan), jelinski vladar Sirije,

oskrnavio jevrejski Hram u Jerusalimu ţrtvovanjem svinje na glavnom oltaru. Ovo

ţrtvoprinogaenje za Jevreje neĉiste ţivotinje bio je najgori mogući oblik profanacije koji

se mogao desiti. Neki Sieti Oci smatraju da se ovo proroštvo iz Matejevog i Markovog

evanĊelja ispunilo 70. god. pre Hrista kada je rimska vojska zauzela Jerusalim i porušila

Hram. Drugi, opet, misle da se ono odnosi na lik "ĉoveka bezakonja" - Antihrista, koji će

biti postavljen na mesto Boţje u Hramu i kome će se ljudi klanjati (up. 2 Sol. 2, 3-4). Po

tom tumaĉenju ovo će biti znak krajnjeg bogohulstva i poĉetak kraja sveta. Blaţeni

Jeronim govori da je Pontije Pilat bio postavio u Hramu ćesarovu statuu, dok je car

Adrijan na mestu nekadašnje Svetinje postavio svoju statuu, koja je tamo stajala sve do

Jeronimovog vremena. Istoriĉar Josif Flavije piše o opustošenju koje je predskazao

Danilo i koje se desilo kada su Rimljani opustošili Hram, (up. Antiquitates X, 11, 7).

8. 5 Moj. 7,25; 27,15; 32,16. Pravljenje "rezanih likova" i "slika" od onoga "što je gore na

nebu ili dole na zemlji" bilo je strogo zabranjeno drugom zapovešću Dekaloga (2 Moj.

20, 4-6). Ipak, Gospod ubrzo daje zapovest Mojseju da napravi dva heruvima (anĊela) od

zlata nad Kovĉegom zaveta u Svetinji nad Svetinjama (up. 2 Moj. 25, 17-22; 1 Dn. 28,

18; Jev 9, 5). Likovi ovih anĊela bili su izvezeni i na deset zavesa šatora (2 Moj. 26, 1;

36, 8) kao i na porfirnoj zavesi svetilišta (2 Moj. 26, 31; 2Dn 3, 14). U vreme cara

Solomona napravljena su i dva kipa heruvima od maslinovog drveta obloţenog zlatom.

Svaki je bio visok oko 4, 6 metara sa istim rasponom krila (3 Car. 6, 23-28; 8, 6-7; 2 Dn.

3, 10-13; 5, 7-8). Oni su takoĊe bili smešteni u Svetinji nad Svetinjama. Pored toga,

Hram je iznutra bio ukrašen izrezbarenim likovima heruvima, drveća i cveća (1 Car. 6,

29-35; 7, 29, 36; 2 Dn. 3, 7). Da li je u pitanju kontradikcija? Oĉigledno da nije, jer je cilj

druge zapovesti bio da spreĉi idolopoklonstvo u koje su Jevreji lako zapadali, a ne da

potpuno zabrani predstavljanje likova ĉiji je cilj da podstaknu poboţnost i molitvu. Otuda

se u Crkvi koriste ikone, koje nisu idoli, jer poklonjenjem ikoni Gospoda ili svetitelja mi

ukazujemo ĉast i poštovanje prvoliku (arhetipu), dakle, onome koga te ikone

predstavljaju, a ne samoj materiji tj. drvetu i boji (Sv. Jovan Damaskin, Ibid., gl. 89, str

167; Sv. Vasilije Veliki, O Svetom Duhu, gl. 18; EPE, knj. 10, str. 402.)

9. Josif Flavije, "Judejski rat", knj. 6, glava 3, 4, Prosveta, Beograd 1967. godina (up. 5

Mojs. 28:53-57; Plaĉ Jer. 2:20).

10. Up. 1 Mak. 2:32-37; 2 Mak. 5:25-26

11. Up. Jer. 30:7; 1 Mak. 9:27

12. Po tvrdnjama tadašnjih istoriĉara, više od milion Jevreja je stradalo u opsadi Jerusalima.

U ropstvo je odvedeno oko 97. 000

13. Ove reĉi se, po Blaţenom Jeronimu , mogu trojako protumaĉiti: u vezi sa opsadom

Jerusalima od strane Rimljana, u vezi sa krajem sveta ili u vezi sa borbom jeretika protiv

Crkve.

14. Lk.2:34

15. Misli se na ĉetiri strane sveta.

16. 1 Sol. 4:17

17. Tako misli i Zlatoust. Jeronim je mišljenja da "ovaj naraštaj" moţe da se odnosi na

ljudski rod, ali i na jevrejski narod.

18. Jn. 16:15

19. 1 Mojs. 6:14; 9:29

20. 1.Mojs. 6:1-7

21. "Oni koji su na njivi, dakle, ljudi u ovome svetu, jesu zemljoradnici, prosti ljudi

siromašnog porekla, oni koji su bogati imanjem, ali ne i slavom. Jedni su (od njih)

pravedni, a drugi nepravedni. Pravedni će se uzeti, a nepravedni će se ostaviti u ognju.

One koje melju (na ţrvnjevima) oznaĉavaju ţene, ali delimiĉno i ljudske duše koje nose

jaram ropstva i koje provode ţivot u raslabljenosti. Ima pravednih, ali i nepravednih ţena.

Neki su ljudi raslabljeni, ali pravedni, kao Jov i Lazar. Drugi su nepravedni, kao Kain i

Gijezije (4 Car. 4: 12, 29, 31). Da bi pokazao njihovu slabost, kaţe: "Dva će biti na

leţaju", i pravednici će se uzeti dok će se grešici ostaviti. Kako će se uzeti pravednici,

neka kaţe pavle: "Mi ţivi... bićemo uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu,

i tako ćemo svagda s Gospodom biti", (1 Sol. 4:17). Kako će biti ostavljeni nepravednici?

"Sabraće (anĊeli) izabrane svoje od ĉetiri vjetra (Mt. 24, 31), i (nepoboţne) će saţeći

ognjem neugasivim', (Lk. 3,17). Nemoj misliti da će u neugasivom ognju paklenome

goreti drva i da će oganj potpaljivati neke sluge, kao što to mnogi misle, već pogledaj na

Sodom i videćeš oganj bez drva. Seti se kako se skamenila Lotova ţena (1 Moj. 19, 26) i

zadrhti pred uţasom ognja. Iako su bili zajedno, Lot, njegova ţena i dve kćeri, Lot i

njegove kćeri nisu izgoreli, već samo ţena (njegova) nije izbegla dejstvo ognja. Svakome

je, dakle, dato po njegovom udelu, tako da će se na Sudu pravednici uzeti kao Lot, dok će

se nepravednici ostaviti kao ţena njegova. Straţite..." Ex collatione codd. Venet. S. Marci

Glava dvadeset i peta

sadrţaj

Priča o mudrim i ludim devojkama, priča o talantima, o Strašnom Sudu

1-5. Tada će biti Carstvo nebesko kao deset djevojaka koje uzeše svjetiljke svoje i iziĊoše u

sretanje ţeniku. A pet njih bijahu mudre i pet lude. Jer lude uzevši svjetiljke svoje ne uzeše

sa sobom ulja. A mudre uzeše ulje u posudama sa svjetiljkama svojim. A budući da ţenik

odocni, zadrijemaše sve, i pospaše.[1]

U priĉi o devojkama Gospod govori o milostinji, da bi one koji cene veliĉinu deviĉanstva nauĉio

da ne teţe sticanju samo ove vrline, a pri tom zanemare ostale. Zato razumi da ako ne budeš bio

milostiv, bićeš izbaĉen sa bludnicima (iz Carstva nebeskog), iako ţiviš u deviĉanstvu, jer onaj

koji nema saosećanja i milosrĊa s pravom zasluţuje da bude izbaĉen iako je devstven. Bludnika

pobeĊuje surova i prirodna strast, dok nemilostivog ĉoveka pobeĊuje novac. Pošto se bori s

protivnikom slabijim od demona bluda, ĉovek koga savlada strast srebroljublja tim manje

zasluţuje oproštaj. Takav je ĉovek zaista "lud", jer pobedivši prirodnu raspaljenost tela biva

savladan ništavnom strašću za novcem. Reĉ "zadremaše" oznaĉava smrt, dok "odocnjenje

ţenika" pokazuje da NJegov drugi dolazak neće brzo doći.

6-13. A u ponoći stade vika: Evo ţenik dolazi, izlazite mu u sretanje. Tada ustadoše sve

djevojke one i ukrasiše svjetiljke svoje. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja vašega,

jer se naše svjetiljke gase. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostajalo i nama i

vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi. A kad one otidoše da kupe, doĊe ţenik, i

spremne uĊoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata. A poslije doĊoše i one druge djevojke


govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam. A on odgovarajući reĉe im: Zaista vam

kaţem, ne poznajem vas. Straţite, dakle, jer ne znate dana ni ĉasa u koji će Sin Ĉovjeĉiji

doći.

U priĉi se kaţe da se vika zaĉula "u ponoći",[2] da bi se pokazalo da će Gospod doći iznenada,

jer u pola noći svi spavamo dubokim snom. On dolazi uz "viku", jer će NJegov drugi dolazak

oglasiti truba.[3] "Svetiljke" su naše duše, jer je um svakoga ĉoveka svetilo njegove duše.[4]

Svetiljka gori onda kada je napunjena "uljem" vrlina i milostinje. Zaista su bile lude one devojke

i zbog toga što su pošle da traţe ulje onda kada za to nije bilo vreme. Mudre devojke kaţu: "Da

ne bi nedostajalo i nama i vama", što znaĉi da je vrlina moga bliţnjega jedva dovoljna za njegov

odgovor na Strašnom sudu, a kamoli za mene, pošto će se svaki ĉovek opravdati svojim delima,

a ne delima svoga bliţnjega. Ipak, lude devojke odlaze "prodavcima", to jest siromasima. Šta to

treba da znaĉi? One su se raskajale zato što (na vreme) nisu davale milostinju i sada prvi put

shvataju da je "ulje" trebalo nabaviti od siromaha. Na ovo se misli kada kaţe da su otišle "da

kupe ulje od prodavaca", to jest, misleno su otišle siroma-sima, razmišljajući kakvo je dobro delo

milostinja. Ali, vrata su za njih bila zatvorena, zato što posle odlaska iz ovoga ţivota nema

vremena za pokajanje i delanje. Zato im Gospod govori: "Ne poznajem vas", jer ĉovekoljubivi i

milostivi Bog ne poznaje nemilostive. Kako bi i mogao da pozna one koji Mu nisu sliĉni i koji su

Mu tuĊi? Znaj dobro, da je svaka duša dobila "svetiljku" i prosvetljenje od Boga i da sve duše

ustaju u sretanje Gospodu, jer ţele da se sretnu i sjedine s NJim. MeĊutim, mudre duše od Boga

im datom prosvetljenju i "svetiljci" nalivaju ulje svojim dobrim delima, dok lude ostavljaju svoje

svetiljke bez ulja da se ugase, jer nemaju dobrih dela kojima će u njima zapaliti svetlost. Ako,

dakle, ne budemo ĉinili dobro ugasićemo svetlost Boţju koja je u nama.

14-19. Jer kao što ĉovjek polazeći na put dozva sluge svoje i predade im blago svoje; i

jednome dade pet talanata, a drugome dva, a trećemu jedan, svakome prema njegovoj

moći: i odmah otide. A onaj što primi pet talanata otide te radi s njima, i dobi još pet

talanata. Tako i onaj što primi dva, dobi i on još dva. A koji primi jedan otide te ga zakopa

u zemlju i sakri srebro gospodara svoga. A poslije dugog vremena doĊe gospodar ovih

sluga, i stade svoditi raĉun s njima.

Pošto je gore rekao: "Ne znate dana kada će doći Gospod", Go-spod dodaje i ovu priĉu kako bi

pokazao da će doći iznenada. On je pozvao svoje sluge kao ĉovek koji se sprema na dalek put, i

poverio im svoju imovinu, nešto jednom, nešto drugom. "Ĉovek koji polazi na put" jeste Hristos

koji je nas radi postao ĉovek. On je "otputovao" zato što je uzišao na nebesa, ali i zbog svoje

dugotrpeljivosti, jer ne traţi odmah plodove naših dela, već ĉeka na njih. NJegove "sluge" su oni

kojima je poverena sluţba reĉi Boţje: arhijereji, sveštenici i Ċakoni, dakle, oni koji su primili

duhovne darove, jedni veće, drugi manje, ali svaki prema svojoj sili,[5] to jest, po meri svoje

vere i ĉistote (srca). Bog će poloţiti Svoj dar za mene u onaj sasud koji Mu ja prinesem. Ako,

dakle, prinesem mali sasud, malo ću i primiti; ako, opet, prinesem veliki, dobiću od NJega i veći





dar. Onaj sluga koji je primio pet talanata odmah je otišao i umnoţio ih. Pogledaj njegovo usrĊe,

kako ne lenĉari, već se odmah daje na delanje, udvostruĉujući ono što je primio. Kada je ĉovek

obdaren govorom, bogatstvom, ugledom kod cara, ili bilo kojom drugom sposobnošću ili

umećem, on udvostruĉava ono što mu je dato, i ne koristi samo sebi već ţeli da pomogne i

drugima. MeĊutim, onaj koji se brine samo o vlastitoj koristi, ne misleći na druge, zakopava svoj

talanat, te zato biva i osuĊen. Ako vidiš ĉoveka pametnog i sposobnog, koji troši svoju pamet u

raznim sujetnim zanimanjima, prevarama i svetskim poslovima, s pravom moţeš reći da je takav

ĉovek za-kopao svoj talanat "u zemlju", dakle, u ovozemaljske poslove. Ali, nakon mnogo

vremena vraća se Onaj koji je Svojim slugama poverio "srebro", to jest svoje boţanstvene reĉi,

koje su "ĉiste (kao) srebro u vatri oĉišćeno",[6] ili prosto svaki dar koji ĉoveka ĉini ĉuvenim i

slavnim. Na kraju ih sve sabira kako bi ĉuo šta su uĉinili s talantima oni koji su ih primili.

20-30. I pristupivši onaj što je primio pet talanata, donese još pet talanata govoreći:

Gospodaru, predao si mi pet talanata; evo još pet talanata koje sam dobio s njima. A

gospo-dar njegov reĉe mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad

mnogim ću te postaviti; uĊi u radost gospodara svojega. A pristupivši i onaj što je primio

dva talanta reĉe: Gospodaru, predao si mi dva talanta; evo još dva talanta koja sam dobio s

njima. A gospodar njegov reĉe mu: Dobro, slugo dobri i vjerni, u malome si bio vjeran, nad

mnogim ću te posta-viti; uĊi u radost gospodara svojega. A pristupivši i onaj što je primio

jedan talant reĉe: Gospodaru, znao sam da si ti tvrd ĉovjek: ţanješ gdje nisi sijao, i

skupljaš gdje nisi vijao; pa se pobojah i otidoh te sakrih talant tvoj u zemlju; i evo ti tvoje.

A gospodar njegov odgovarajući reĉe mu: Zli i lijeni slugo, znao si da ţanjem gdje nisam

sijao, i skupljam gdje nisam vijao: Trebalo je, zato moje srebro da daš mjenjaĉima; i

došavši ja bih uzeo svoje sa dobitkom. Uzmite, dakle od njega talant, i podajte onome što

ima deset talanata. Jer svakome koji iMa daće se, i preteći će mu; a od onoga koji nema, i

što ima uzeće se od njega. A nevaljaloga slugu bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plaĉ i

škrgut zuba.

Gospodar jednako pohvaljuje one sluge koji su se trudili i uvećali predati im dar, te svaki od njih

sluša reĉi: "Dobro, slugo dobri i verni." Reĉ "dobar" ovde oznaĉava "ĉovekoljubivog i

nezlobivog" ĉoveka, onoga, koji svoju dobrotu prenosi na bliţnje. Oni koji su se pokazali verni u

malom biće postavljeni nad velikim. Ako se u ovome ţivotu udostojimo (nekih) blagodatnih

darova, to ipak nije ništa u poreĊenju s budućim dobrima. "Radost Gospodnja" je beskrajno

veselje Gospoda koji se raduje Svojim delima, kako kaţe David.[7] Takvom radošću svojim

delima raduju se i svetitelji, kao što i grešnici tuguju zbog svojih (zlih) dela i kaju se zbog njih.

Svetitelji kao svoje bogatstvo imaju Gospoda i raduju se NJemu. Vidiš kako su obojica sluga

udostojeni istih blaga, i onaj koji je primio pet talanata, i onaj koji je primio dva. Kada, dakle,

ĉovek primi malo, ali pravilno koristi dobijeni dar, bez obzira koliko mali on bio, dobiće istu ĉast

kao onaj koji je mnogo primio i mnogo postigao. Zato se svaki ĉovek smatra uspešnim po tome

koliko je postigao u onome što mu je dato. Takve su zahvalne sluge, dok zli i lenji sluga

opravdava sebe na njemu svojstven naĉin. On svoga gospodara naziva "tvrdim ĉovekom", kao

što danas tako mnogi nazivaju svoje uĉitelje. Teško je traţiti poslušnost od ljudi, koje Bog nije



naĉinio poslušnim, niti u njima zasejao seme pokornosti. Upravo je to ono što misli zli sluga

kada kaţe: "Ţanješ gde nisi sejao"; drugim reĉima, traţiš pokornost od onoga u kome nisi

zasejao seme pokornosti. Nazivajući gospodara "tvrdim", sluga osuĊuje samoga sebe. On je

upravo zato bio duţan da se još više potrudi, pošto je znao da mu je gospodar tvrd i strog, jer ako

on traţi uzdarje od drugih još više će traţiti i od njega. Zato je trebalo da umnoţi primljeni talant

i naĉini sebi uĉenike, od kojih bi Gospod mogao da zatraţi ono što su duţni.[8] Hristos svoje

uĉenike naziva "menjaĉima", jer oni strogo odgovaraju za reĉ koja im je poverena. Kakav

"dobitak" (kamatu) On oĉekuje od uĉenika? Da pokaţu svoja dela, jer uĉenik koji primi reĉ od

uĉitelja, mora ne samo da je saĉuva i vrati je u celosti već da uz nju preda i "dobitak", to jest,

dobra dela. Tako Gospod oduzima dar od zlog i lenjog sluge. Onaj ko je primio dar da bi njime

koristio drugima, a to ne ĉini, i sam gubi predati mu dar. Vidiš da onaj koji se više trudi dobija i

veći dar (od Boga)? Onome koji se potrudi daće se veća blagodat i to u izobilju. Ali, od ĉoveka

koji se ne trudi uzeće se i onaj dar koji misli da ima, jer onaj koji nema revnosti i ne trguje sa

onim što mu je povereno zapravo i nema dar već samo misli da ga ima. On ga je izgubio svojim

nemarom i lenjošću.

31-33. A kada doĊe Sin Ĉovjeĉiji u slavi svojoj i svi sveti anĊeli s njim, tada će sjesti na

prijesto slave svoje. I sabraće se pred njim svi narodi,[9] i razluĉiće jedne od drugih kao

pastir što razluĉuje ovce od jaradi. I postaviće ovce s desne strane sebi, a jarad s lijeve.

Gospod kaţe: "Kada doĊe u slavi Svojoj", pošto je NJegov prvi dolazak prošao uz bešćašće i

uvrede. Kada bude drugi put došao doći će u slavi, praćen anĊelima. Najpre će razdvojiti

svetitelje od grešnika, izbavljajući ih tako od patnji, i postaviće ih (Sebi s desne strane) i

govoriće im. Svetitelje naziva "ovcama", zbog njihove krotosti i zato što nam oni poput ovaca

daju svoje plodove i sluţe nam, kao ovce koje nam daju "vunu", to jest, boţanski i du-hovni

pokrov, i "mleko" kao duhovnu hranu. ,Jarad" su grešnici, jer oni hode po urvinama (greha) i

neuredni su i besplodni kao jarad.[10]

34-40. Tada će reći Car onima što mu stoje s desne strane: Hodite blagosloveni Oca

mojega; nasledite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja svijeta. Jer ogladnjeh, i

dadoste mi da jedem; oţednjeh, i napojiste me; stranac bijah, i primiste me; nag bijah, i

odjenuste me; bolestan bijah, i posjetiste me; u tamnici bijah, i doĊoste mi. Tada će mu

odgovoriti pravednici govoreći: Gospode, kad te vidjesmo gladna, i nahranismo? Ili ţedna,

i napojismo? Kad li te vidjesmo stranca, i primismo? Ili naga i odjenusmo? Kad li te

vidjesmo bolesna ili u tamnici, i doĊosmo ti? I odgovarajući Car reći će im: Zaista vam

kaţem: kad uĉiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni uĉiniste.




Dok prvo ne presudi, Gospod nikoga ne nagraĊuje niti kaţnjava. Budući ĉovekoljubiv, On i nas

uĉi da ne kaţnjavamo druge dok dobro ne ispitamo njihovu krivicu. Tako oni koji budu kaţnjeni,

posle suda neće imati nikakvog izgovora. "Blagoslovenim" naziva svetitelje, jer ih je Otac primio

(u Carstvo nebesko). Naziva ih naslednicima Carstva kako bi pokazao da ih Bog ĉini

zajedniĉarima Svoje slave, kao Svoje sinove. Nije im rekao "primite" već "nasledite", kao što

sinovi nasleĊuju imanje svoga oca. ,Dajmanjom braćom" zove svoje uĉenike, ili prosto siromahe,

jer svaki siromah je brat Hristov pošto je i sam Hristos ţiveo u siromaštvu. Vidiš li Boţju

pravednost, kako pohvaljuje svetitelje, ali i njihovu blagomislenost, jer smireno poriĉu da su Mu

sluţili. Ipak, ono što je uĉinjeno siromasima Gospod prima kao uĉinjeno Sebi.

41-46. Tada će reći i onima što mu stoje s lijeve strane: Idite od mene, prokleti, u oganj

vjeĉni koji je pripravljen Ċavolu i anĊelima njegovim. Jer ogladnjeh, i ne dadoste mi da

jedem; oţednjeh, i ne napojiste me; stranac bijah, i ne primiste me; nag bijah, i ne

odjenuste me; bolestan i u tamnici bijah, i ne posjetiste me. Tada će mu odgovoriti oni

govoreći: Gospode, kad te vidjesmo gladna ili ţedna, ili stranca ili naga, ili bolesna ili u

tamnici, i ne posluţismo ti? Tada će im odgo-voriti govoreći: Zaista vam kaţem: kad ne

uĉiniste jednome od ovih najmanjih, ni meni ne uĉiniste. I ovi će otići u muku vjeĉnu, a

pravednici u ţivot vjeĉni.

One koji su s leve strane šalje u oganj pripremljen za Ċavola. Pošto su demoni nemilosrdni i

prema nama se ponašaju surovo i neprijateljski, razumljivo je da istom kaznom budu kaţnjeni i

oni koji su jednomisleni s njima i koji bivaju prokleti zbog svojih vlasti-tih dela. Vidiš da Bog

nije pripremio oganj za ljude, niti je stvorio pakao za nas, već za Ċavola, ali mi sami sebe ĉinimo

vinovnicima pakla. Zadrhti, dakle, o ĉoveĉe, i razumi iz ovoga da ovi ljudi nisu kaţnjeni zbog

bluda, otimaĉine ili nekog drugog zlog dela, već zato što nisu ĉinili dobro. Zaista, ako dobro

razmisliš, grabljivac je onaj koji ima mnogo, a ne daje milostinju, ĉak iako javno nikome ne ĉini

nepravdu. Sve što on poseduje preko svojih potreba oteo je od onih koji su u oskudici i koji ništa

od njega nisu primili. Da je s njima podelio svoje imanje, oni ne bi ni oskudevali. Ali, pošto je on

svoje blago zakljuĉao i prisvojio za sebe, oni su se našli u siromaštvu. Zato je nemilostiv ĉovek

lopov i ĉini nepravdu svima onima kojima je mogao pomoći, a nije pomogao. Stoga će on i

njemu sliĉni otići u veĉnu muku bez kraja, a pravednici u veĉni ţivot. Kao što svetitelji obitavaju

u beskonaĉnoj radosti, tako će nepravedni naslediti veĉno muĉenje, iako Origen[11] praznoslovi

da će paklenim mukama doći kraj i da grešnici neće biti veĉno muĉeni, te da će doći vreme kada

će i oni ući u obitališta pravednih, oĉišćeni paklenim mukama. Origenovo uĉenje je ovde jasno

opovrgnuto kada Gospod govori o "veĉnoj muci", koja nema kraja, i kada pravednike uporeĊuje

sa ovcama, a nepravedne s jaradima. Kao što jare nikada ne moţe postati ovca, tako se ni grešnik

(posle Suda) nikada ne moţe oĉistiti i postati pravednik. "Krajnja tama" (koja se spominje u

prethodnoj priĉi o talantima) sasvim je daleko od svetlosti Boţje, što muĉenje ĉini još teţim.

Postoji i drugi razlog koji bi mogao da se spomene: grešnik je još u ovome ţivotu u tami, pošto

je otpao od "Sunca Pravde", ali kako postoji nada za obraćenja, to još nije "krajnja tama".

MeĊutim, kada umre i kada se ispitaju zla dela koja je poĉinio, tada ga obuzima "krajnja

tama".[12]



Tada više nema nade za obraćenje i grešnik ostaje potpuno lišen Boţjih blaga. Dok je još u

ovome ţivotu, ĉovek donekle uţiva dobra Boţja, mislim na veštastveno blago, i veruje da je na

neki naĉin sluga Boţji i da obitava u ovom stvorenom svetu kao u domu Boţjem, hranjen i

pomagan Bogom. Ali, onda će potpuno biti odseĉen od Boga, i neće imati nikakvog udela u

NJegovim dobrima. To je ta tama koja se naziva "krajnjom", u poreĊenju sa ovdašnjom tamom

koja nije "krajnja", pošto grešnik još nije potpuno odseĉen od Boga. Zato i ti beţi od

nemilostivosti i ĉini milostinju, ne samo telesno već nadasve duhovno. Nahrani Hrista koji je

"gladan" našeg spasenja. Ako nahraniš i napojiš onoga koji je gladan i ţedan duhovnog uĉenja,

nahranio si i napojio samog Hrista, jer u svakom hrišćaninu ţivi Hristos i njegova vera se hrani i

jaĉa uĉenjem. Ako ugledaš nekoga ko se kao stranac otuĊio od nebeske otadţbine, uzmi ga sa

sobom. Dok ti budeš uzlazio na nebesa, povedi i njega sa sobom da se ne bi propovedajući

drugima sam pokazao neiskušan. Ako neko zbaci sa sebe odeću netruleţnosti koju je dobio na

krštenju, i ostane nag, odeni ga, a raslabljenom u veri pomozi, kako kaţe Pavle.[13] Posećuj

onoga koji je zatvoren u mraĉnoj "tamnici" ovoga tela i savetom tvojim obasjaj ga kao svetlošću.

Upraţnjavaj, dakle, ovih šest vrsta ljubavi, telesno i nadasve duševno, jer budući da smo

sastavljeni od duše i tela, to oboje mogu da uĉestvuju u ovim delima ljubavi.

NAPOMENA:

1. Up. Ps. 44, Pesmu nad pesmama, 1 Mak. 9:37

2. Zlatoust kaţe: "To Spasitelj govori ili da bi se saobrazio priĉi ili da bi pokazao da će se

Vaskrsenje desiti u ponoć", (Ibid). Bl. Jeronim ide još dalje pa tvrdi da postoji jevrejsko

predanje" po kome će "Hristos doći u ponoć, kao što je bio sluĉaj u Egiptu, kada se

slavila Pasha i kada je anĊeo kaznitelj dolazio, i Gospod prolazio nad kućama", (Ibid.)

up. 2 Moj. 12. Postoji drevno predanje u Pravoslavnoj Crkvi da će Gospod doći u noći

izmeĊu subote i nedelje, i zato je od davnina meĊu hrišćanima postojao obiĉaj da vernici

u subotu veĉe ostaju duţe na molitvi i bdeniju u oĉekivanju svog Ţenika.

3. Up. 1 Kor. 15:52; 1 Sol. 4:16

4. Up. Mt. 6:22; Lk. 11:34

5. "Bog predviĊa", piše prepodobni Otac Justin, "kako će koji ĉovek upotrebiti slobodnu

volju svoju i sve sile svoje, pa mu prema tome i poverava koliĉinu blaga Svoga, imovine

Svoje. Glavno je da ni rĊavog i lenjog slugu Svog ne ostavlja bez blaga, jer i njemu daje

jedan talant. A to je? - Bogolika duša sa svima bogolikim svojstvima svojim: razumom,

osećanjem, ljubavlju, istinom, pravdom, molitvom, slobodom". (Ibid, str. 481).

6. Ps. 12:6

7. Ps. 104:31


8. "Slugama priliĉi da daju, dok je na gospodaru da traţi. Zato (lenji) sluga kaţe gospodaru:

'Videvši da je tvoja zapovest tvrda jer traţiš poslušnost od ljudi, koje po prirodi nisi

naĉinio poslušnim, uplašio sam se da ne ostanem nemaran, pa sam saĉuvao ono što mi je

predato ne trudeći se oko drugih..." Eh collatione Venet. S. Marci

9. Ovo mesto je zadalo poteškoća tumaĉima, jer nije sasvim jasno da li se reĉi "svi narodi"

odnosi samo na hrišćane ili na sve ljude, dakle i neznabošce. Origen piše: "Nije sasvim

jasno, da li reĉ 'svi' znaĉi 'od svih pokoljenja' (ab omnibus generationibus) ili od onih koji

će ostati do dana suda, ili pak od onih koji su poverovali u Boga kroz Hrista",

(Tumaĉenje EvanĊelja od Mateja, Migne P.G. t.13). Zigaben smatra da je ovde reĉ samo

o hrišćanima, što se jasno moţe videti iz razgovora Cara sa svojim podanicima. Tada se

sasvim prirodno postavlja pitanje da li će drugi narodi, osim hrišćanskih, biti suĊeni ili

ne? Ukoliko neće, tada sud neće biti sveopšti. Neki tumaĉi su mišljenja da će sud zaista

biti sveopšti i njemu će biti podvrgnuti svi ljudi, samo će hrišćani na njemu biti suĊeni na

osnovu Hristovog zakona, dok će neznabošci biti suĊeni po prirodnom zakonu (up. Rim.

2,12-16). U Jovanovom EvanĊelju se moţe videti da se ne sudi svima, već samo onima

koji nisu poverovali u Jedinorodnog Sina Boţjega, dok oni koji veruju u Hrista i Oca koji

Ga je poslao imaju ţivot veĉni i ne dolaze na sud, već prelaze iz smrti u ţivot (up. Jn.

3,18-21; 5,24)

10. Up. Jez. 34:17

11. Origen je bio veliki crkveni pisac i egzegeta 3. veka, ĉija su pogrešna uĉenja (meĊu njima

i uĉenje o apokatastazi, vaspostavljenju svega osuĊena na Petom Vaseljenskom Saboru,

odrţanom u Konstantinopolju 553. god. Origen je, budući pod velikim uticajem

platonizma i gnosticizma, uĉio da Bog veĉno stvara (a ne samo u vremenu, kao što Crkva

uĉi). Smatrao je da svi ljudi moraju da proĊu kroz "oĉišćenje" posle svoje smrti, pri ĉemu

pravednici odmah dobijaju oĉišćenje od Boga, dok grešnici prolaze kroz proces

svojevrsne metempsihoze i bivaju oĉišćavani kroz cikluse oĉišćenja (njihov broj zavisi od

stepena grešnosti) u drugim svetovima koji će se nastupiti posle ovoga. Na kraju će se svi

oĉistiti i biti spašeni, pa ĉak i demoni. Dakle, prema njegovom uĉenju pakao je

svojevrsno ĉistilište privremenog karaktera, iako ga prosti vernici smatraju veĉnom

mukom. Na kraju će nastupiti "vaspostavljenje svega" s ponovnim dolaskom Hrista na

svet i duhovnim vaskrsenjem tela.

12. Bogomudro sagledavajući ovu tajnu Prep. Avva Justin kaţe: "Šaljući ga u tamu

najkrajnju, Bog je postupio kao pravedni i milosrdni sudija, jer ga je poslao tamo kuda je

on svim svojim bićem hrlio i hitao. Bog bi bio nasilnik i tiranin da ga je na silu uveo i

nastanio u Svom nebeskom boţanskom Carstvu. Ali i ovde On postupa kao Bog ljubavi;

ne primorava slobodno stvorenje, ĉoveka, da silom uĊe u NJegovo Carstvo. To bi bilo i

neprirodno i nelogiĉno. Jer da bi se veĉito ţivelo u Carstvu Boţjem, treba voleti Boga:

svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom, svom snagom svojom, i

svim bićem svojim dobrovoljno pripadati Bogu". (Ibid, str. 486).

13. 1.Kor. 3:2

Dvadeset i šesta glava

sadrţaj

Poslednje predskazivanje stradanja, zavera Judejaca protiv Hrista, pomazanje u Vitaniji,

Judino izdajstvo, Pashalna večera i Pričešće,

molitva u Getsimaniji, Judin poljubac,

hvatanje Hrista i vođenje pred Kajafu i Sinedrioin,

Petrovo odricanje i kajanje

1-2. I kada svrši Isus sve rijeĉi ove, reĉe uĉenicima svojima: Znate da će za dva dana biti

Pasha[1] i Sin Ĉovjeĉiji biće predan da se razapne.

Pošto je već spomenuo Carstvo i nagradu, bilo je vreme da kaţe nešto i o Svome stradanju, pa

Isus kao da govori: "Oni koji me razapnu zasluţiće oganj."

3-5. Tada se skupiše prvosveštenici i knjiţevnici i starješine narodne u dvor prosveštenika

po imenu Kajafa; i savjetovaše se kako bi Isusa na prevaru uhvatili i ubili. I govorahu: Ali

ne o prazniku, da se ne bi narod pobunio.

Iako je Zakon predviĊao samo jednog prvosveštenika,[2] koji je doţivotno obavljao svoju

sluţbu, Jevreji su ih imali mnogo jer su mimo Zakona birali novog prvosveštenika svake

godine.[3] Tako su te godine oni došli prvosvešteniku da bi se s njim posavetovali o ubistvu,

pošto je duţnost prvosveštenika bila da kaţnjava ubice.[4] Ovde se "prvosveštenicima" nazivaju

oni koji su već bili ispunili svoju jednogodišnju sluţbu. Nameravajući da poĉine bezboţno

ubistvo, nisu se bojali Boga, već naroda. Plašili su se da ubiju Isusa na dan praznika, jer bi u tom

sluĉaju narod mogao da ustane u NJegovu odbranu, ili da zbog ubistva ne uĉestvuje u prinosu

propisanih ţrtava, zbog ĉega bi prvosveštenici ostali bez zarade koju su dobijali od ţrtvovanja.

Verovatno su se takoĊe plašili da Ga ubiju na sam dan praznika jer bi tada NJegova smrt svima

postala poznata i slavna, dok su oni ţeleli da potpuno izbrišu svako sećanje na NJega. Zato su se

pre praznika dogovorili da Ga ubiju odmah po prazniku. MeĊutim, Isus im dozvoljava da Ga

uhvate u vreme Pashe, ţeleći time da pokaţe da ide na stradanje ne kada to oni hoće već kada

sam to ţeli, kako bi se na dan predobraziteljne Pashe svršila istinska Pasha. Iz ovoga takoĊe

moţemo da razumemo koliko su bili krvoloĉni, jer iako nisu nameravali da ubiju Isusa na dan

praznika, kada su našli izdajnika, poĉinili su ubistvo baš na taj dan, zaboravljajući ĉak i narod,

samo da bi ispunili svoju nameru.





6-7. A kad Isus bješe u Vitaniji u kući Simona gubavoga, pristupi mu ţena s alavastrovom

posudom mirisa skupocjenoga, i izli na glavu njegovu kada sjeĊaše za trpezom.

Neki kaţu da ĉetvorica evanĊelista spominju tri ţene koje su pomazale Gospoda. Drugi, opet,

kaţu da ih je samo dve: Marija, sestra Lazarova, iz Jovanovog EvanĊelja, i ova koju sada ovde

spominje Matej, koja je, opet, ona ista o kojoj govore Luka i Marko. Neki kaţu da je ovaj Simon

gubavi bio Lazarev otac i da ga je Hristos oĉistio od gube i potom obedovao kod njega. Priĉa se

da je Gospod svoje uĉenike poslao njemu kada im je rekao da idu ĉoveku koji će im pokazati

zastrtu gornju sobu. On je, kako kaţu, potom i primio Gospoda koji je kod njega proslavio

Pashu. Kada je, dakle, ţena[5] videla oĉišćenog gubavca, sa smelošću je poverovala da će i ona

primiti oproštaj grehova i oĉišćenje od duševne gube. Ona je ispovedila veliku veru kada je bez

oklevanja izlila tako skupoceno miro.[6] Izlila ga je na NJegovu glavu, odajući poĉast

najvaţnijem delu tela. Zato i ti, ĉoveĉe, ako boluješ od duševne i farisejske lepre koja gordi i

otuĊuje od Boga, primi Isusa u "dom" svoj i pomaţi Ga "mirom" vrlina, jer i ti moţeš da nabaviš

miro za Isusa koji te iscelio od lepre i da ga izliješ na NJegovu glavu. Šta je "glava" Hristova ako

ne NJegovo boţanstvo kome se prinosi miomiris vrlina? "Neka se ispravi", kaţe David, "molitva

moja kao kad pred Tobom, Gospode."[7] Prinesi, dakle, Hristovom boţanstvu miomiris mira,

spravljenog od mnogih vrlina. Ako uĉiš da Hristos nije samo prost ĉovek već i Bog, tada si

mirom pomazao NJegovu "glavu", to jest, proslavio si NJegovo boţanstvo reĉima bogoslovlja.

8-11. A kad ovo vidješe uĉenici njegovi, negodovaše govoreći: Ĉemu ova šteta? Jer se

mogaše ovaj miris prodati skupo i dati siromasima. A razumjevši Isus reĉe im: Što ometate

ţenu? Ona uĉini dobro djelo na meni. Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate

svagda.

Pošto su uĉenici već dosta ĉuli o milostinji i razumeli koliko je ona vaţna, prekorili su ţenu

misleći da je Bogu draţa milost prema drugim ljudima nego li ĉast koja se NJemu samom

ukazuje. Gospod, meĊutim, zamera uĉenicima što su nepravedno prekorili ţenu. Ne treba

oĉekivati uzvišene stvari od onih koji su se tek obratili Hristu, posebno ne od jedne slabe ţene,

već primiti od njih onoliko vere koliko imaju. Kada neko prinese dar Bogu nemoj ga odvraćati i

prezirati njegovo usrĊe, šaljući ga da svoj dar poda siromasima, već mu dopusti da ispuni ono što

je namerio. Ako zatraţi tvoj savet, da li da poda (prilog) siromasima ili da priloţi Bogu, savetuj

ga da pomogne siromasima. MeĊutim, ako je već prineo dar Bogu, nema razloga da ga odvraćaš,

jer ĉast koja se ukazuje Bogu treba više ceniti od svega drugog, ĉak i od same milostinje. Iako

znamo da Hristos u svome ĉovekoljublju prima milost ukazanu drugima kao NJemu uĉinjen dar,

ipak ne treba prezreti Boga i ĉiniti samo mi-lostinju. Kada bi tako bilo, morali bismo da krademo

dragocenosti iz hramova i ukradeno dajemo siromasima. Ali, nije tako, i da bi mogaoda razumeš

da nije isto biti milostiv prema siromasima i Ukazivati ĉast samome Hristu i sluţiti Mu, poĉuj

sledeće reĉi: "Siromahe", kaţe, "imate svagda sa sobom, a Mene nemate svagda." Vidiš li, dakle,




da je jedno sluţiti Hristu, a drugo ukazivati milost siromasima, iako Hristos u svome

ĉovekoljublju ono što je uĉinjeno siromašnim prima kao Svoje.

12-13. A ona izlivši miris ovaj na tijelo moje, uĉini to za moj pogreb. Zaista vam kaţem:

Gdje se god uspropovijeda ovo jevanĊelje po svemu svijetu, kazaće se za spomen njen i ovo

što ona uĉini.

Gospod nas uĉi da je ţena ovo uĉinila po nekom boţanskom nadahnuću, nagoveštavajući

NJegovu smrt i pogreb NJegovog tela. Gospod ne bi dozvolio da Ga pomaţe mirom da to delo

nije skrivalo neku tajnu. On je kao Bog predskazao ono što će se dogoditi - da će se o delu ove

ţene svuda kazivati u njenu pohvalu. Pogledaj Boţje ĉovekoljublje, kako nagraĊuje ţenu velikim

darom. Obećava joj da će se o njoj posvuda govoriti, dok god bude EvanĊelja. Kako je miro

simvolizovalo NJegovo pogrebenje? Kod Jevreja je bio obiĉaj da tela pripremaju za pogreb tako

što su pomazivana mirom, kao što su ĉinili Egipćani. To su radili da bi spreĉili raspadanje tela i

širenje neprijatanog zadaha. Zato kaţe: "Izlivajući miro, ţena pokazuje da će Moje telo biti

pogrebeno." Sve ovo govori kako bi posramio i prekorio Judu koji će Ga izdati i predati na smrt.

Razumi ovo i u prenesenom smislu. "Gubavac" oznaĉava neznaboţaĉki narod. "Ţena grešnica"

je sinagoga i Crkva od neznaboţaca, koja je izlila "miro", to jest, veru na Hristovu "Glavu", koja

je NJegovo boţanstvo. Svako ko veruje da je Hristos Bog izliva miro na glavu NJegovu. Ali

Juda, koji je prekorio ţenu, predstavlja, kako kaţe Jovan,[8] Jevreje, koji do današnjeg dana

gunĊaju protiv Crkve.

14-16. Tada jedan od dvanaestorice po imenu Juda Iskariotski, otide prvosveštenicima, i

reĉe: Šta ćete mi dati i ja ću vam ga izdati? A oni mu poloţiše trideset srebrenika. I od tada

traţaše zgodno vrijeme da ga izda.

Kada je ţena strankinja i bludnica ukazala Isusu takvu ĉast, tada NJegov uĉenik odlazi da Ga

izda. EvanĊelist ne kaţe sluĉajno: "Tada otide", već s namerom da pokaţe Judinu bestidnost. On

dodaje ime "iskariotski" kako bi što jasnije pokazao o kome je reĉ, jer je postojao i drugi Juda,

koji se još zvao Levej.[9] Izdajnik je, meĊutim, bio iz nekog sela po imenu Iskara.[10] "A oni mu

poloţiše[11] trideset srebrenika", to jest, dogovorili su se i odluĉili da mu daju toliko novca, a ne

kao što mnogi misle da su toliko novca već odbrojali i platili mu. "(I od tada) traţaše zgodno

vreme", kako bi Ga izdao kada bude sam. Budući da su se plašili naroda, unajmili su Judu da ih

obavesti kada Isus bude sam.





17-19. A u prvi dan beskvasnih hljebova, pristupiše uĉenici Isusu govoreći mu: Gdje hoćeš

da ti ugotovimo da jedeš Pashu? A on reĉe: Idite u grad tome i tome, i kaţite mu: Uĉitelj

kaţe: Vrijeme je moje blizu, kod tebe ću da uĉinim Pashu sa uĉenicima svojim. I uĉenici

uĉiniše kako im zapovjedi Isus, i ugotoviše Pashu.

"Prvim danom beskvasnih hlebova" evanĊelista naziva dan uoĉi "beskvasnih hlebova". Pashu je

trebalo da jedu u petak uveĉe, koji se zato i nazivao danom beskvasnih hlebova, ali, Gospod je

poslao uĉenike u ĉetvrtak, u dan koji evanĊelista naziva "prvim danom beskvasnih hlebova",[12]

zato što je prethodio petku, kada su se uveĉe, (po obiĉaju) jeli beskvasni hlebovi. Tada Mu

prilaze uĉenici i pitaju ga: "Gde hoćeš da ti ugotovimo da jedeš Pashu?",[13] pošto ni oni ni On

nisu imali svoju kuću. Isus ih šalje nepoznatom ĉoveku koji ni njih nije poznavao, kao što je

uĉinio onda kada ih je poslao da pronaĊu magarca. Time im je pokazao da je u stanju da samo

Svojim reĉima privoli ĉak i one koji Ga uopšte ne poznaju da Ga prihvate. Gospod je ţeleo da

otpraznuje Pashu kako Jevreji ne bi mislili da se protivi Zakonu. "Svojim vremenom" naziva

svoje zaklanje, da bismo mi razumeli da On nije ubijen ne znajući šta Ga ĉeka i protivno Svojoj

volji. Reĉima: "Kod tebe ću da uĉinim Pashu", dodaje: "...sa Svojim uĉenicima", kako bi sve bilo

spremno za veći broj gostiju koji će doći.

20-22. A kad bi uveĉe, sjede za trpezu sa Dvanaestoricom uĉenika i dok jeĊahu reĉe im:

Zaista vam kaţem; jedan od vas izdaće me. I oţalostivši se veoma poĉe mu svaki od njih

govoriti: Da nisam ja, Gospode?

Na osnovu ovih reĉi neki misle da te godine Gospod nije jeo Pashu, jer kaţu da se pashalno

jagnje jelo samo stojeći. Budući da je Gospod sedeo, nije, dakle, ni jeo Pashu. Ipak, moţemo

pretpostaviti da je prvo jeo Pashu stojeći, pa je onda seo i predao uĉenicima Svoje Tajne.[14]

Prvo je otpraznovao (starozavetnu) Pashu kao predobrazac, a zatim je izvršio u stvarnosti. On

predskazuje ono što će Juda uĉiniti da bi ga ispravio i posramio ako niĉim drugim, onda

zajedniĉkom trpezom, ali i da bi ga ispunio strahom i uţasom što izdaje Boga koji poznaje srca

(ljudi). Drugi uĉenici bili su uţasnuti, jer iako su imali ĉistu savest, više su nade polagali u Hrista

nego li u same sebe, pošto je On bolje od njih poznavao njihova srca.

23-25. A on odgovarajući reĉe: Koji umoĉi sa mnom ruku u zdjelu onaj će me izdati. Sin

Ĉovjeĉiji, dakle, ide kao što je pisano za njega; ali teško onome ĉovjeku koji izda Sina

Ĉovjeĉijeg; bolje bi mu bilo da se nije rodio taj ĉovjek. A Juda, izdajnik njegov,

odgovarajući reĉe: Da nisam ja, Uĉitelju? Reĉe mu: Ti kaza.




Javno ukorava izdajnika, pošto se ovaj nije pokajao kada ga je prethodno tajno ukoreo. Zato ga

sada javno izobliĉava govoreći: "Koji umoĉi sa Mnom ruku u zdelu...", kako bi se barem u tom

trenutku ispravio. Ali, budući bestidan, Juda je umoĉio ruku u Hristovu zdelu. Gospod tada kaţe:

"Sin Ĉoveĉiji ide, kao što je pisano za NJega." Dakle, iako je predodreĊeno[15] da Hristos

postrada za spasenje sveta, ne treba za naše spasenje smatrati zasluţnim i Judu, već ga radije

treba saţalevati.

Ono što je uradio nije uĉinio kao saradnik u Boţjoj nameri, već iz svoje vlastite zlobe. Ako pak

dobro razmisliš ni Hristos ranije nije ţeleo da bude raspet.[16] To pokazuje kada se (u

Getsimaniji) moli da Ga mimoiĊe ĉaša stradanja. Ali, budući da je (po Svojoj boţanskoj prirodi)

znao pre svih vekova kako se ljudi zbog zlobe neprijatelja ne mogu drugaĉije spasti, ono što

prethodno nije bila NJegova namera sada to postaje. Govoreći da bi bolje bilo da se nije rodio taj

ĉovek koji će Ga izdati, pokazuje da je bolje ne postojati nego li ţiveti u grehu. Obrati paţnju na

reĉi "Sin Ĉoveĉiji ide...", koje pokazuju da NJegovo umiranje neće biti smrt već odlazak na

drugo mesto.

26. I kad jeĊahu, uze Isus hljeb[17] i blagoslovivši prelomi ga, i davaše uĉenicima, i reĉe:

Uzmite, jedite; ovo je tijelo moje.

Matej dodaje reĉi: "i kad jeĊahu", kako bi pokazao Judinu neĉoveĉnost, jer da je Juda bio zver

postao bi pitomiji kušajući hranu sa zajedniĉke trpeze. Ali, iako izobliĉen, on ne samo da nije

došao k sebi već je ostao nepokajan okusivši i samo Telo Hristovo. Neki tumaĉi kaţu da je

Hristos dao Tajne drugim uĉenicima, tek pošto je Juda izišao.[18] Tako bi valjalo da i mi ĉinimo

i uskraćujemo Tajne neĉastivim ljudima. Pre nego što će prelomiti hleb, Gospod je zablagodario

da bi i nas nauĉio da Hleb prinosimo sa blagodarnošću (Bogu).[19] Istovremeno, ovim pokazuje

da On dobrovoljno prihvata lomljenje Svoga Tela, to jest, Svoje umiranje,[20] i ne pokazuje

gorĉinu, kao da je reĉ o neĉemu protivnom NJegovoj volji, da bismo i mi, na isti naĉin

dobrovoljno mogli da prihvatimo muĉeniĉko stradanje (NJega radi). Govoreći "Ovo je Telo

Moje", pokazuje da je hleb koji je osvećen na ţrtveniku istinsko Telo Gospodnje, a ne NJegova

slika. On ne kaţe: "Ovo je slika (Moga Tela)", već "Ovo je Telo Moje". Na neizreciv naĉin

(predloţeni) hleb se menja, iako i dalje zadrţava izgled (obiĉnog) hleba. Pošto smo slabi i ne

moţemo da podnesemo da jedemo sirovo meso, a ponajmanje ljudsko, ono i dalje izgleda kao

hleb, premda je u stvari meso.

27-28. I uze ĉašu i zablagodarivši dade im govoreći: Pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja

Novoga zavjeta koja se prolijeva za mnoge radi otpuštenja grijehova.







Kao što u Starom Zavetu postoji ţrtva i krv, tako i u Novom Zavetu imamo krv i ţrtvu. Kaţe:

"Koja se proliva za mnoge", što znaĉi "za sve", jer su "svi" takoĊe i "mnogi". Zašto gore nije

rekao: "Uzmite, jedite svi", već samo ovde kaţe: "Pijte iz nje svi?" Neki kaţu da je to rekao zbog

Jude, jer je Juda uzeo Hleb i nije ga pojeo, već ga je sakrio, kako bi Jevrejima pokazao Hleb koji

je Isus nazvao Svojim Telom. Ipak, Juda je ispio ĉašu, iako protiv svoje volje, pošto to nikako

nije mogao da sakrije. Zato je, dakle, Hristos rekao: "Pijte iz nje svi." U prenesenom smislu, neki

kaţu da svi ljudi ne mogu da pristupe tvrdoj hrani, već samo oni koji su savršeniji, dok svi mogu

da piju. Zbog toga On kaţe: "Pijte iz nje svi", jer su svi u stanju da rime prostija uĉenja.

29. Kaţem vam pak da neću odsada piti ovoga roda vi-nogradskoga do onoga dana kada ću

piti s vama novoga u Carstvu Oca mojega.

Pošto je ispio ĉašu, Gospod se odriĉe telesnog pića, ali obećava neki drugi naĉin pijenja u

Carstvu, to jest, posle Vaskrsenja. Naime, kada je vaskrsao, jeo je i pio na neki novi naĉin, ne

zato što Mu je bila potrebna hrana telesnog ukusa već da bi potvrdio istinsku prirodu Svoga

tela.[21] On s pravom naziva Svoje Vaskrsenje "Carstvom", jer kada je pobedio smrt zaista se

pokazao kao Car. Ali ovo moţeš razumeti i na sledeći naĉin: "novo piće" je otkrovenje tajni

Boţjih, koje će biti otkrivene u Carstvu Boţjem, to jest po drugom dolasku (Gospodnjem). One

su "nove", to jest, takve su prirode da za njih nikada nismo ĉuli. Kaţe se da će ih Hristos "piti"

zajedno sa nama, zato što On smatra da je NJegova hrana i piće nama na korist.

30. I otpojavši hvalu, iziĊoše na goru Maslinsku.[22]

Kada su veĉerali, otpevali su hvalu, kako bismo i mi nauĉili da tako ĉinimo. Isus je otišao na

Maslinsku goru, a ne na neko drugo mesto, da ne bi izgledalo da beţi. On ne odlazi na neko

nepoznato mesto, već na mesto koje je bilo (dobro) znano Jevrejima.[23] Istovremeno, odlazi iz

krvoţednog grada, ostavljajući ga i prepuštajući stradanjima, kako bi kasnije mogao prekoriti

Jevreje što su Ga gonili i onda kada je otišao od njih.

31-32. Tada im reĉe Isus: Svi ćete se vi sablazniti o mene ovu noć; jer u Pismu stoji:

Udariću pastira, i ovce stada razbjeći će se. A po vaskrsenju svome otići ću pred vama u

Galileju.




On kao Bog predskazuje šta će se dogoditi, a da se uĉenici ne bi sablaznili pomislivši da ih

optuţuje, govori im da je pisano: "Udariću pastira i ovce stada razbeći će se." Ovim ţeli da kaţe:

,Ja sam vas sve zajedno sabrao, a posle Moga odlaska vi ćete se razbeći." Za Oca se kaţe da će

"udariti" Sina, jer su Jevreji po NJegovoj zamisli, bolje reĉeno, NJegovom dopuštenju, raspeli

Gospoda. Iako je bio u mogućnosti da ih spreĉi u tome, On to nije uĉinio, pa se zato i kaţe da je

Otac "udario" (pastira) po dopuštenju.[24] Potom ih teši blagovesteći im da će va-skrsnuti i otići

pred njima u Galileju. Ovim pokazuje da će ostaviti Jerusalim i otići neznabošcima, budući da su

neznabošci ţiveli u Galileji.

33-34. A Petar odgovorivši reĉe mu: Ako se i svi sablazne o tebe, ja se neću nikad

sablazniti. Reĉe mu Isus: Zaista ti kaţem: Noćas, prije nego pijetao zapjeva, tri puta ćeš me

se odreći.

S velikom samouverenošću Petar obećava da se neće sablazniti. Zato je Hristos i dozvolio da

padne kako bi ga nauĉio da se ne uzda u sebe, već u Boga, ali i da bi više verovao Hristovim

reĉima nego li svojoj savesti. Petrove reĉi: "Ako se i svi sablazne..." pokazuju njegovu

hvalisavost i nepoznavanje vlastite nemoći. Gospod mu tada predskazuje ĉas koji će doći te noći

pre nego što petao zapeva, kao i broj odreĉenja, jer će Ga se tri puta odreći.

35-36. Reĉe mu Petar: Neću te se odreći makar morao i umrijeti s tobom! Tako rekoše i svi

uĉenici. Tada Isus doĊe s njima u mjesto koje se zove Getsimanija,[25] i reĉe uĉenicima:

Sjedite tu dok ja odem tamo da se pomolim Bogu.

Ţeleći da pokaţe svoju istinsku predanost Spasitelju, Petar Mu protivreĉi. Oslobodivši se straha

da bi on mogao da bude izdajnik, Petar sada s velikom ljubavlju, ali i ĉastoljubljem, poĉinje da

ustaje protiv drugih i ĉak da se protivi Hristu. Potom su i ostali uĉenici, i pre nego što će ih snaći

iskušenja, u neznanju obećali ono što neće moći ispuniti. Isus se udaljuje da bi se pomolio u

osami, jer molitva traţi mir i samoću.

37-39. I uzevši Petra i oba sina Zevedejeva poĉe se ţalostiti i tugovati. Tada im reĉe Isus:

Ţalosna je duša moja do smrti; ostanite ovdje i bdite sa mnom. I otišavši malo pade na lice

svoje moleći se i govoreći: Oĉe moj, ako je moguće, neka me mimoiĊe ĉaša ova; ali opet ne

kako ja hoću, nego kako ti!



Sa Sobom ne uzima sve uĉenike, već samo onu trojicu kojima je pokazao Svoju slavu na Tavoru,

kako se ostali ne bi sablaznili videći Ga da se moli s bolom u srcu. Ali, On ĉak i njih ostavlja i

odlazi da se moli na još usamljenije mesto. Tuguje i pati po Boţjem promislu kako bi pokazao da

je is-tinski ĉovek, jer je ljudskoj prirodi svojstveno da se plaši smrti, pošto je smrt došla

protivprirodno, te zato naša priroda beţi od nje. Istovremeno, to ĉini ţeleći da prevari Ċavola, da

bi Ga ovaj napao kao obiĉnog ĉoveka i usmrtio, ali na taj naĉin i sam bio pobeĊen. Da je

Gospod, kojim sluĉajem, sam otišao u smrt, dao bi Jevrejima povoda da pomisle kako nisu

uĉinili greh ubijajući onoga koji je sam toliko ţeleo da postrada. Iz ovoga moţemo da nauĉimo

kako ne treba da trĉimo u nevolje i iskušenja, već da se molimo kako bismo se izbavili od njih.

Upravo zato On nije otišao toliko daleko od apostola, već je ostao blizu trojici uĉenika da bi Ga

oni mogli ĉuti i setiti se NJegovih reĉi kada sami zapadnu u iskušenja i budu se tako molili.

"Ĉašom" naziva Svoje stradanje, zbog sna koji posle ĉaše dolazi, ali i zato što je ona postala

vinovnik naše radosti i spasenja. Ţeli da Ga mimoiĊe ĉaša da bi pokazao da, kao ĉovek podloţan

prirodnim zakonima ţeli da izbegne smrt, kao što je gore reĉeno, ali moţda i zato što nije ţeleo

da Jevreji poĉine tako strašan greh zbog kojega će Hram biti razoren i narod pogubljen. Ipak, On

ţeli da bude volja Oĉeva, kako bi onda, kada nas priroda odvuĉe od poslušnosti, i mi nauĉili da

se moramo pokoravati Bogu i ispunjavati NJegovu volju.

40-41. I došavši uĉenicima naĊe ih gdje spavaju, i reĉe Petru: Zar ne mogoste jedan ĉas

probdjeti sa mnom? Bdite i molite se da ne padnete u napast; jer je duh srĉan, ali je tijelo

slabo.

Pošto su Petar i drugi uĉenici bili puni samopruzdanja i neopreznih obećanja, Gospod ih

prekoreva zbog njihove slabosti, posebno se obraćajući Petru. "Kada nijedan ĉas ne mogoste

probdeti sa Mnom, kako ćete onda poloţiti ţivot za Mene?" Ali, odmah pošto ih je povredio

Svojim prekorom, teši ih govoreći da je duh srĉan, ali mu se protivi slabost tela. Drugim reĉima,

On kaţe: "Smatram vas dostojnim opro-štaja zato što ste zaspali, ne zbog prezira prema Meni

već zbog slabosti tela. Ali, pošto ste tako slabi, ne uzdajte se u sebe, već se molite da ne padnete

u iskušenje." Drugi misle da reĉi: "Da ne padnete u iskušenje" znaĉe: ,Da vas ne pobedi

iskušenje". Gospod nam, dakle, kaţu oni, ne zapoveda da budemo bez iskušenja, jer kroz

iskušenja zadobijamo vence, nego da nas ona ne savladaju, te da se ne naĊemo progutani kao u

utrobi neke divlje zveri. Eto, zato zapoveda da se molimo, jer onaj koga je iskušenje savladalo

potpuno pada u njegovu vlast.

42-44. Opet i drugi put otide i pomoli se govoreći: Oĉe moj, ako ne moţe da me mimoiĊe

ova ĉaša da je ne pijem, neka bude volja tvoja. I došavši naĊe ih opet gdje spavaju; jer im

bijahu oĉi oteţale. I ostavivši iţ otide opet te se treći put pomoli govoreći one iste rijeĉi.

Kada ĉuješ da se Gospod više puta molio, nauĉi i ti, ĉoveĉe, da se ĉesto moliš u iskušenjima.

Kada je našao uĉenike gde spavaju, nije ih preko-rio da ih ne bi oţalostio, već ih ostavlja (na

miru). Otišao je od njih i molio se treći put da bi nas uverio u Svoju ljudsku prirodu, pošto je broj

tri, broj istine i verodostojnosti.

45-46. Tada doĊe uĉenicima svojim i reĉe im: Još spavajte n poĉivajte! Evo se pribliţi ĉas, i

Sin Ĉovjeĉiji predaje se u ruke grješnika. Ustanite, hajdemo! Evo, pribliţio se izdajnik

moj.

Ţeleći da pokaţe kako Mu nije potrebna njihova pomoć, ĉak ni u trenutku izdaje, Gospod im

govori: Još spavajte." Moţda ovo govori u ironiji, nameravajući da kaţe: "Evo, pribliţio se

izdajnik, a vi, ako ţelite i vreme vam dozvoli, još spavajte." Tada ih poziva da odu s mesta gde

se molio i odlazi u susret onima koji će Ga uhvatiti, prilazeći im kao da Mu donose neku radost.

Tako vidimo da se On molio (kao ĉovek) da bi potvrdio boţanski Promisao. NJegova molitva

takoĊe pokazuje i to da je ţeleo da izbegne stradanje kako bi poštedeo Jevreje propasti koja će ih

zadesiti zbog njihovog greha prema NJemu.

47-50. I dok on još tako govoraše, gle, Juda, jedan od Dvanaestorice, doĊe, i sa njim ljudi

mnogi s noţevima i s koljem od prvosveštenika i starješina narodnih. A izdajnik njegov

dade im znak govoreći: Koga ja cjelivam, onaj je; drţite njega. I odmah pristupivši Isusu

reĉe: Zdravo, Uĉitelju! I cjeliva ga. A Isus mu reĉe: Prijatelju, na to li si došao? Tada

pristupivši staviše ruke na Isusa i uhvatiše ga.

Vidiš li ĉime se sluţe prvosveštenici? Koljem[26] i noţevima! A tako su bili mirni i puni duha

krotosti! EvanĊelista kaţe: "jedan od Dvanaestorice", ĉudeći se Judi koji je predao sebe Ċavolu,

iako je bio izabran i postavljen za jednoga od prvih apostola. Zato se i ti poboj, ĉoveĉe, makar

bio meĊu najbliţim Gospodu, da se ne olenjiš i ne otpadneš od Boga. Juda im je dao znak zato

što je bila noć i u mraku se nije jasno videlo. Naime, oni koji su došli da Ga uhvate nisu bili ljudi

iz naroda, već sluge prvosveštenikove, koje nisu odmah mogle da prepoznaju Isusa. Ali, uĉenik

im celivom pokazuje uĉitelja. Znajući da je Gospod ĉovekoljubiv, Juda se drznuo i celivao Ga.

Gospod je bio trpeljiv prema njemu sve do poslednjeg ĉasa, nadajući se da će ga pridobiti Svojim

dugotrpljenjem. Ipak, Juda se nije urazumio, ĉak ni kada je Gospod oborio sluge

prvosveštenikove na zemlju, kako kaţe Jovan,[27] da bi u tome poznali NJegovu silu. Videći da

oni ne odustaju od svoje drskosti, Gospod im se predaje. Judu naziva "prijateljem" da bi ga

posramio i ismejao zbog njegovog toboţnjeg prijateljskog poljupca. Kaţe mu: "Na to li si

došao", što znaĉi, "Zbog ĉega si došao ovamo ? Kao prijatelj? Onda nije trebalo da doĊeš s

noţevima. Moţda kao neprijatelj? Ali, zašto me onda celivaš?" Na ovaj naĉin ga izobliĉava kao

lukavog prevaranta.



51-54. I gle, jedan od onih što bijahu sa Isusom mašivši se rukom izvadi noţ svoj te udari

slugu prvosveštenikova, i odreza mu uho. Tada mu reĉe Isus: Vrati noţ svoj na mjesto

njegovo; jer svi koji se maše za noţ, od noţa će poginuti. Ili misliš da ne mogu umoliti sad

Oca svoga da mi pošalje više od dvanaest legiona anĊela? Kako bi se, dakle, ispunila Pisma

da ovako treba da bude?

Uĉenik koji je izvadio noţ bio je Petar, kako kaţe Jovan,[28] jer je on imao noţ, pošto je

nedavno ţrtvovao jagnje koje su jeli (za Pashu). Ali nemojmo okrivljivati Petra, jer on ovo nije

uĉinio radi sebe, već revnujući za svoga Uĉitelja. Obraćajući Petra evanĊelskom ţivotu, Gospod

ga uĉi da ne koristi oruţje, ĉak iako njime ţeli da osveti Boga. Odsecajući uho

prvosveštenikovom sluzi, Petar simvo-liĉki pokazuje da su Jevreji bolovali od neposlušnosti.

Tada Hristos navodi reĉi Zakona po kojem će svaki koji ubije, sam biti ubijen. Zakon kaţe da

"svi koji se maše za noţ, od noţa će poginuti".[29] Ovim reĉima Gospod još ţeli da kaţe da će

Jevreji koji su se noţem digli na NJega, sami biti pogubljeni noţem Rimljana. Gospod ne kaţe

"Ja mogu dovesti dvanaest legiona anĊela", već "mogu umoliti Oca Svoga...", govoreći po

Boţjem promislu kaoĉ ĉovek, snishodeći njihovoj slabosti. On je Svoju ljudsku prirddu pokazao

kroz znoj, strah i na mnoge druge naĉine, pa NJegove reĉi ne bi bile uverljive da je rekao: ,Ja

sam mogu dovesti anĊele." Umesto dvanaest uĉenika, kaţe, "dvanaest odreda anĊela doći će ako

to poţelim". Legion je najveća vojna jedinica koja se sastoji od šest hiljada konjanika.[30] Sve

ovo, dakle, mora da se desi kako bi se ispunila Pisma koja su ove dogaĊaje prorekla. Jevreji nisu

bili zli zato što su Pisma predskazala da će biti takvi, već su ovi dogaĊaji prethodno opisani u

Pismu po nadahnuću Svetoga Duha, jer su Jevreji imali nameru da ovo uĉine po svojoj zloj volji.

55-56. U taj ĉas reĉe Isus ljudima: Kao na razbojnika izišli ste s noţevima i koljem da me

uhvatite, a svaki dan sam kod vas sjedio uĉeći u hramu, i ne uhvatiste me. A ovo je sve bilo

da se zbudu Pisma proroĉka.

Gospod pokazuje koliko je bezuman njihov poduhvat, kao i to da Ga oni nisu uhvatili svojom

silom. "Dok sam bio u Hramu", kaţe, "hteli ste da Me uhva-tite, ali niste mogli zato što vam to

nisam dozvolio. Ali sada dobrovoljno predajem Sebe vama, jer znam da ne laţu Pisma koja su

predskazala vašu zlobu."

56-58. Tada ga svi uĉenici ostaviše i pobjegoše. A oni što uhvatiše Isusa odvedoše ga

prvosvešteniku Kajafi,[31] gdje se knjiţevnici i starješine sabraše. A Petar iĊaše za njim

izdaleka do dvorišta prvosveštenikova i ušavši unutra sjede sa slugama da vidi svršetak.





Drugi uĉenici su pobegli; samo je Petar, koji je najiskrenije bio odan svome uĉitelju, išao za

njima izdaleka. Ako je za njima pošao i Jovan, to nije uĉinio kao uĉenik, već kao poznanik

prvosveštenika. [32]

59-60.A prvosveštenici i starješine i sav Sinedrion traţahu laţna svjedoĉanstva protiv Isusa

da bi ga ubili, i ne naĊoše; i premda mnogi laţni svjedoci dolaziše, ne naĊoše.

Isusa odvode Kajafi koji je te godine bio prvosveštenik. Tamo su ostale starešine s njim

provodile noć i ĉekali da ubiju Gospoda, ne jedući tada Pashu i tako prestupajući Zakon. Dok je

Gospod jeo Pashu u Zakonom utvrĊeno vreme, oni su prezreli Zakon samo da bi ubili Gospoda.

60-64. Najposlije doĊoše dva laţna svjedoka i rekoše: On je kazao: Ja mogu razvaliti hram

Boţji i za tri dana sagraditi ga. I ustavši prvosveštenik reĉe mu: Zar ništa ne odgovaraš što

ovi protiv tebe svjedoĉe? A Isus ćutaše. I prvosveštenik odgovarajući reĉe mu: Zaklinjem te

ţivim Bogom da nam kaţeš jesi li ti Hristos, Sin Boţji! Reĉe mu Isus: Ti kaza.

Oni su zaista bili laţni svedoci. Hristos nije rekao: "Ja ga mogu razvaliti", već "Razvalite". Nije

kazao "Hram Boţji", nego "ovaj hram", to jest "Telo Moje", niti je rekao "Sagradiću ga", već

"podiću ga" (dakle, vaskrsnuću ga).[33] Tako su oni zaista bili laţni svedoci, pošto je Hristos

govorio jedno, a oni svedoĉili da je govorio drugo. Zato je Isus ćutao znajući da je njihov sud

bezakon, jer kako ih je mogao uveriti reĉima opra-vdanja kada nisu verovali ni u znake koje je

ĉinio? Prvosveštenik Mu postavlja pitanje s namerom da Ga navede na bogohu-lstvo, jer da je

Isus odgovorio: ,Ja sam Sin Boţji", osudili bi Ga kao bogohulnika. Da je, meĊutim, porekao,

svedoĉio bi protiv samoga Sebe. Ipak, Gospod je uhvatio ove "mudrace" u njihovom lukavstvu,

pa zato odgovara prvosvešteniku: "Ti kaza", što znaĉi: "Tvoja usta su ispovedila da sam Ja Sin

Boţji".

64. Ali ja vam kaţem: odsada ćete vidjeti Sina Ĉovjeĉijega gdje sjedi s desne strane Sile i

dolazi na oblacima nebesnim.

Govori ,im reĉima iz Danilovog proroštva, koje kaţe: "Videh kao Sina Boţjega kako dolazi na

oblacima."[34] Pošto su Jevreji mislili da je On u zabludi, videći Ga u smirenom obliĉiju, On im




odgovara: "Od sada ćete Me videti kako dolazim u sili i sedim zajedno sa Ocem." Pod "silom"

podrazumeva Silu Oĉevu, ali i to da Sin Ĉoveĉji neće doći od zemlje, već s neba.

65-66. Tada prvosveštenik razdrije haljine svoje govoreći: Huli na Boga! Šta nam više

trebaju svjedoci? Evo sad ĉuste hulu njegovu. Šta mislite? A oni odgovarajući rekoše:

Zasluţio je smrt.

Kod Jevreja je postojao obiĉaj da razderu haljine kad god bi ih snašlo nešto nepodnošljivo. Tako

je uĉinio i Kajafa, obmanjujući narod da je reĉ o otvorenom bogohulstvu. On je ţeleo da pokaţe

kako je Hristos izrekao tešku hulu, te tako navede narod da kaţe da je zasluţio smrt. Ipak, razumi

da trenutak kada je Kajafa razderao svoje haljine predstavlja i simvol koji oznaĉava da je

"razderano", to jest, okonĉano prvosveštenstvo Starog Zaveta.

67-68. Tada mu popljuvaše u lice i udarahu ga, a drugi ga bijahu po obrazima govoreći:

Proreci nam Hriste, ko te udari?

Kada su Ga osudili, poĉeli su da Ga sramote i rugaju Mu se, pokrivajući NJegovo lice haljinom,

kako kaţe drugi evanĊelista.[35] Na ovaj naĉin su Ga ismevali zato što Ga je narod smatrao za

proroka. Udarali su Ga stisnutim pesnicama i šamarali.

69-75. A Petar sjeĊaše napolju u dvorištu i pristupi mu jedna sluškinja govoreći: I ti si bio

sa Isusom Galilejcem. A on se odreĉe pred svima govoreći: Ne znam šta govoriš. I kad iziĊe

k vratima ugleda ga druga, i reĉe onima što bijahu ondje: I ovaj bješe sa Isusom

Nazarećaninom. I opet se odreĉe sa zakletvom: Ne znam toga ĉovjeka. I malo potom

pristupiše oni što stajahu i rekoše Petru: Vaistinu i ti si od njih; jer te i govor tvoj izdaje.

Tada se poĉe preklinjati i kleti da ne zna toga ĉovjeka. I odmah zapjeva pijetao. I opomenu

se Petar rijeĉi Isusove što mu je rekao: Dok pijetao ne zapjeva, tri puta ćeš me se odreći. I

izišavši napolje plakaše gorko.

Budući obuzet velikim strahom, Petar je zaboravio svoja obećanja i pokleknuo je u ljudskoj

slabosti, kao da ga je strah potpuno umrtvio, pa nije znao šta govori. Razumi ovo i u prenesenom

smislu. Petra je (najpre) optuţila jedna "sluškinja", to jest, ljudska slabost koja je prizemna i koju

treba drţati u pokornosti, dok se naposletku nije oglasio pevac i priveo ga razumu. "Pevac"

predstavlja glas savesti koja nam ne dozvoljava da lenĉarimo i spavamo, već nam stalno govori:


"Probudi se i ustani, spavalice." Petra je, dakle, probudio glas savesti kao neki pevac. Izlazeći iz

dvorišta "kuće prvosveštenikove", to jest, iz stanja oslepljenog uma i oslobodivši se

neosetljivosti srca, Petar poĉinje gorko da rida. Dok je bio u "dvorištu" oslepljenog uma nije

mogao da plaĉe, jer je bio bez osećaja, ali, ĉim je izišao, došao je k sebi.

NAPOMENA:

1. "Pasha" je grĉka transliteracija jevrejske reĉi (Pesach), što znaĉi "prolaz". Ovom reĉju se

ne naziva samo prolaz dece Izrailjeve preko Crvenog mora i praznik koji proslavlja ovaj

dogaĊaj već isto tako i zaklano jagnje kao i celi obed koji je Bog zapovedio da se jede na

ovaj praznik.

2. Prvosveštenik, arhijerej. Prvosveštenici su od najstarijih vremena bili postavljani da

"prinose darove i ţrtve" (Jev. 8, 3). Još su iazivani i "narodnim starešinama" (D.ap. 23,

5). U novozavetnom vremenu prvosveštenik je predsedavao Sinedrionom, vrhovnim

upravnim telom kod Jevreja. U poĉetku je ova sluţba bila nasledna, da bi u novozavetno

vreme postala predmetom politiĉkih manipulacija Rima. Verski uticaj prvosveštenika bio

je uveliko oslabljen sve većim uticajem fariseja i knjiţevnika, a poznato je da su

prvosveštenici u to vreme bili poznati po gramzivosti i vlastoljublju.

3. Vidi Evsevije kesarijski, knjiga 1, 10. dok Matej i Marko pominju samo prvosveštenika

Kajafu, dotle Luka (3,2) i Jovan (18:13,24) spominju i Anu koji se bio povukao sa

prvosvešteniĉke duţnosti, ali je i dalje zadrţao titulu kojom ga evanĊelisti oslovljavaju.

NJega je zamenio njegov zet Kajafa (25-26 godina posle Hrista) kome je liĉno ime bilo

Josif (Ibid).

4. Up. 5 Mojs. 17:8-13

5. "Postoje razliĉita mišljenja o tome ko je mogla biti ova ţena. Zigaben, na primer, tvrdi:

"Tri su ţene pomazale Gospoda mirom. Jedna o kojoj govori Luka, bivša grešnica...

druga o kojoj govori Jovan, po imenu Marija.... a treća , ona o kojoj jednako pripovedaju

Matej i Marko i koja je došla (Hristu) dva dana pre Pashe, u dom Simona gubavog".

6. Miro, mirišljavo maslinovo ulje pomešano s raznim aromatskim materijama. Mojsej je od

Gospoda dobio zapovest da spravi "ulje za sveto pomazanje". Ono se sastojalo od smirne,

mirisnog cimeta, iĊirota, kasije i maslinovog ulja (up. 2 Moj. 30, 22-25). Mnogi od ovih

sastojaka su bili veoma skupoceni. Miro je najĉešće nabavljano iz Finikije u malim

alavastarnim kutijama radi oĉuvanja arome. Korišćeno je u ritualne i verske svrhe, kao

kozmetiĉko sredstvo i miris, za leĉenje nekih rana, kao i za pomazivanje mrtvoga tela pre

sahrane.

7. Ps. 141:2

8. Jn. 12:4-6

9. Up. Mt. 10:3; Lk. 6:16

10. Kariot (ili Kiriot) bio je judejski grad u Negevu blizu Edoma (Is. Nav. 15:25). Naziv

"Iskariot" znaĉi "ĉovek iz Kariota".

11. Inaĉe cena od 30 srebrenika bila je uobiĉajena cena roba u to vreme.

12. O Pashi i prazniku beskvasnih hlebova moţe se proĉitati u 2 Moj. 12, 1-13,16; 23,15;

34,18-20,25; 3 Moj. 23,4-14; 4 Moj. 28,16-25; 5 Moj. 16,1-8; Is. Nav. 4,19-23; 5,10-12;

2 Dn. 30, 2.3.13.15. Pasha je bio prvi od tri velika jevrejska praznika. Ona je podsećala

Jevreje na ţrtvovanje jagnjeta u Egiptu, u vreme kada su Jevreji bili robovi. Krvlju

zaklanog jagnjeta obeleţavali su vrata na svojim domovima kako bi Gospod znao da

"proĊe" (jev. pacach) njihove kuće kada bude ubijao sve prvence u Egiptu i tako ubedio

faraona da pusti njegov narod. Pasha (prolaz) slavila se 14. dana meseca Aviva. Slavlje je

poĉinjalo veĉernjom sluţbom, jer su uveĉe toga dana Jevreji napustili Egipat. Pošto su

Jevreji u ţurbi napustili svoje domove i nisu imali vremena da stave kvasac u hleb, na

pashalnu trpezu se pored ţrtvenog jagnjeta iznose i beskvasni (presni) hlebovi. U

novozavetno vreme Pasha je bila hodoĉasniĉki praznik. Velike mase ljudi okupljale su se

u Jerusalimu da bi zajedno proslavili ovaj Praznik. Pashalno jagnje je praslika jagljeta

Hrista koji je dobrovoljno dao Sebe na zaklanje da bi Svojom krvlju iskupio ljudski rod

od greha, smrti i Ċavola. Zato je i postradao o prazniku Pashe. Pasha je inaĉe svršavana

po zakonu u noći izmeĊu 14. i 15. nisana, da bi 15. nastupio sam praznik koji je slavljen

sve do 21. nisana. Sve vreme praznovanja jeo se presan hleb.

13. Da bi se pripremila pashalna veĉera, uĉenici su morali odneti jagnje na obredno klanje i

ţrtvovanje u Hram, da bi se ono moglo ispeći i posluţiti na veĉeri uz beskvasne hlebove i

gorke trave.

14. Kako sam Bl. Teofilakt kaţe, drugi pravoslavni oci i pisci nisu se slagali sa njim kada je,

ili bolje reĉeno, da li je uopšte te godine Gospod jeo staru Pashu, to jest starozavetnu

pashalnu veĉeru. Prema Teofilaktovom tumaĉenju, Gospod je staru Pashu jeo dan uoĉi

zakonom predviĊenrg vremena za pashalnu veĉeru, jer "u prvi dan beskvasnih hlebova"

zapravo znaĉi "u dan uoĉi praznika beskvasnih hlebova". Ovo stanovište potvrĊuje i

Jovanovo EvanĊelje koje kaţe da je veĉera Isusova sa apostolima bila pre praznika Pashe

Jn. 13,1. Pashalno jagnje s prvim beskvasnim hlebovima jelo se, dakle, u petak uveĉe.

Ovo se takoĊe moţe razumeti imajući u vidu da su Jevreji 14. nisan (petak) još od

Vavilonskog ropstva pribrajali pashalnoj nedelji jer se u petak veĉe jela pasha. Pošto je,

po jevrejskom naĉinu raĉunanja vremena dan poĉinjao prethodne veĉeri, jasno je da je

13. nisan uveĉe (ĉetvrtak veĉe kada je Gospod jeo pashu sa uĉenicima) takoĊe pripadao

pashalnoj nedelji, pa se zato kod sinoptika naziva "prvim danom beskvasnih hlebova".

15. Zlatoust ovo mesto tumaĉi na sledeći naĉin: "Neko moţe da kaţe: ako je napisano da će

Hristos tako postradati, zašto se osuĊuje Juda? On je samo ispunio ono što je napisano.

Ipak je on ovo uĉinio ne sa tom namerom (da ispuni proroštvo) već po svojoj zlobi. Ako

ne budeš obraćao paţnju ia nameru, onda ćeš i Ċavola osloboditi od krivice. Ali i on

(Juda), i drugi (Ċavo) dostojni su bezmernih muĉenja, iako se preko njih spasla vaseljena.

Nama nije Judina izdaja donela spasenje, već premudrost Hristova koja na ĉudesan naĉin

obraća zlodejstva drugih na našu korist", (Ibid, Homil. 81,1; s. 731). Evtimije Zigaben

kaţe: "Neki govore da je Juda nevin, jer se izvršilo ono što je predodreĊeno. Takvima

odgovaramo da je Juda izdao (Gospoda) ne zato što je to bilo predodreĊeno, već zato što

je on izdao, to je bilo predodreĊeno, pošto Bog unapred vidi sve šta će se dogoditi", (Ibid,

ad loc.). Boţje predodreĊenje uvek, dakle, stoji u zavisnosti od NJegovog predznanja.

Drugim reĉima, Bog je predveĉno predodredio da u telu postrada za spasenje sveta, zato

što je unapred znao da će Adam pasti u greh, i da je jedini naĉin da ĉovekova priroda

pobedi vlast greha, smrti i Ċavola i sjedini se s Bogom taj, da On sam, kao novi Adam u

telu doĊe na svet i postrada za nas, kako bi Svojom smrću i Vaskrsenjem pobedio smrt

(up. fusnotu za Mt. 2,17).

16. Kao savršen Bog i savršen ĉovek, Gospod Hristos poseduje dve volje, boţansku i ljudsku,

pri ĉemu je ljudska volja slobodno potĉinjena boţanskoj. Da bi pokazao da NJegovo

stradanje nije bilo protiv NJegove ljudske volje i nametnuto kao nuţnost, NJegova

boţanska volja slobodno dopušta da se manifestuje prirodni strah pred smrću NJegove

ljudske prirode koja svojom slobodnom voljom, pokorivši se volji Oĉevoj, prihvata da

postrada za spasenje sveta. Sveti Jovan Damaskin nas uĉi: "Kada je NJegova ljudska

volja odbila da prihvati smrt, NJegova boţanska volja je omogućila da se manifestuje

NJegova ljudska priroda i Gospod je po Svojoj ljudskoj prirodi proţivljavao strah i

bojazan i molio se da Ga poštedi smrt. No pošto je NJegova boţanska volja ţelela da

NJegova ljudska volja prihvati smrt, Hristova ljudska priroda dobrovoljno je prihvatila

stradanje" (Ibid., III, 18, 1073 VS).

17. Na rimokatoliĉkom i protestantskom Zapadu u Srednjem veku se pojavilo mišljenje da je

Gospod na poslednjoj veĉeri koristio beskvasan hleb, pa se zato u zapadnim liturgijama

još od 9. veka koristi beskvasan hleb. Ipak grĉka reĉ koja je ovde upotrebljena, kao i

jedinstvena praksa rane Crkve da za Evharistiju koristi kvasni hleb, jasno pokazuju da su

te nove teorije neosnovane i da su hrišćani od najranijih vremena dobro znali da je

poslednja veĉera odrţana dan uoĉi praznika beskvasnih hlebova (vidi gore). Ovo pitanje

bilo je jedno od onih koja su izazvala velike polemike izmeĊu pravoslavnog Istoka i

rimokatoliĉkog Zapada.

18. Blaţeni Jeronim piše: "Posle svršetka predobraziteljne Pashe, i kada je (Juda) jeo meso

jagnjeta sa apostolima, primio je hleb". (Ibid). S druge strane, Ilarije trvrdi da Juda nije

primio Telo Hristovo.

19. Zato se i prinošenje darova na Svetoj Liturgiji naziva Evharistijom. (blagodarenjem).

20. Iako je Gospod istinski umro na krstu Svojom ljudskom prirodom, smrt nije ovladala

NJime već je NJegovim boţanstvom bila poraţena. Sveti Grigorije Niski uporeĊuje

pobedu ned smrću s ribolovom. Udica je Hristova boţanska priroda, a mamac NJegova

ljudska priroda. Đavo se baca na mamac, ali ga udica probada - nije mogao da proguta

boţanstvo i zato je sam bio pobeĊen. Drugim reĉima, smrt je došla u dodir sa boţanstvom

i potpuno izgubila svoju silu. Zato u vaskršnjem troparu pevamo: "Hristos vaskrse iz

mrtvih, smrću smrt uništi..."

21. To jest, da bi pokazao kako NJegovo telo nije privid.

22. Uzvišenje istoĉno od Jerusalima sa koga se pruţao vidik na veliki Hram i celi grad.

Nekada je cela maslinska gora bila prekrivena bujnom vegetacijom. Još i danas se na njoj

mogu naći stare masline po kojima je i dobila ime.

23. Zah. 13:7; Is. 53:10

24. Bog deluje u punom poštovanju ĉovekove slobode. Ĉesto se, meĊutim, u Svetom Pismu

nalaze mesta gde izgleda da Bog toboţe vrši nasilje nad ljudskom voljom ili ĉini zlo. U 2

Moj. 11,10 vidimo da je po Boţjem dopuštenju faraonovo srce ostalo tvrdokorno kako bi

Gospod umnoţio svoja ĉuda u zemlji misirskoj, iako se kaţe da "Gospod uĉini da otvrdnu

srce Faraonu". Tako je i ovde. Kada kaţe "Udariću pastira..." Gospod u stvari govori:

"Dopustiću Jevrejima da udare na Moga Sina, zato što to oni ţele, ali ću njihovo zlodelo

okrenuti na dobro i na spasenje celoga sveta."

25. Getsimanski vrt nalazio se u podnoţju Maslinske gore, istoĉno od Jerusalima, preko

potoka Kedrona, nasuprot Hramu. Sama reĉ "Getsimanija" znaĉi Lresa za masline". Ni

danas se taĉno ne zna gde se zaista nalazio Getsimanski vrt. Po tradiciji se smatra da je to

mesto na kome je carica Jelena podigla veliku baziliku 325. godine

26. Pod koljem se podrazumevaju štapovi, batine.

27. Jn. 18:5-6

28. Jn. 18:10

29. Up. 1 Mojs. 9:6; Jer. 15:2

30. Rimske legije iz Hristovog vremena ĉinilo je 3 000 do 6 000 pešaka i 100 do 200

konjanika. Sveti Teofilakt ovde verovatno misli na legije iz kasnijih vizantijskih

vremena.

31. Jovan navodi da je Isus najpre odveden prvosvešteniku Ani (Jn. 18:13-14), dok Luka

spominje samo "dom prvosveštenika". Verovatno su oba prvosveštenika ţivela u istom

dvoru.

32. Jn. 18:15

33. Jn. 2:19: "Razvalite ovaj hram i za tri dana ću ga podići."

34. Dn. 7:13

35. Lk. 22:64; Mk. 14:65

Dvadeset i sedma glava

sadrţaj

1-2. A kad bi jutro, uĉiniše vijeće svi prvosveštenici i starješine narodne protiv Isusa da ga

pogube. I svezavši ga odvedoše, i predaše ga Pontiju Pilatu, namjesniku.

Gledaj, kako je njima ovladao Ċavo i tera ih da poĉine ubistvo u te prazniĉne dane kada je valjalo

da prinose mnoge ţrtve za grehove drugih, u dane neporoĉnosti i ĉistote. Umesto toga, oni SU

vezali Isusa i poveli Ga namesniku Pilatu,[1] poreklom sa Ponta, koji je, kao podanik Rima,

poslan za namesnika Judeje. Predali su, dakle, Gospoda Pilatu pod optuţbom da je buntovnik i

da sprema zaveru protiv cara. [2]

3-5. Tada vidjevši Juda, izdajnik njegov, da ga osudiše, raskaja se, i povrati trideset

srebrnika prvosveštenicima i starješinama govoreći: Sagriješih što izdadoh krv nevinu. A

oni rekoše: Šta mi marimo za to? Ti ćeš vidjeti. I bacivši srebrnike u hramu, iziĊe, i otide te

se objesi.



Razmislivši o onome šta je uĉinio, Juda se raskajao,[3] ali ne na pravi naĉin. Dobro je sebe

osuĊivati, ali je Ċavolsko delo obesiti se. Ne mogući da podnese sramotu koja ga je ĉekala, Juda

je sam sebe lišio ţivota, umesto da je zaridao i izmolio oproštaj od Onoga koga je izdao. Neki

kaţu da je Juda, budući srebroljubiv, mislio da će mu poći za rukom da dobije srebrnike izdajom

Hrista, i da Hristos neće biti ubijen, već će uspeti da pobegne od Jevreja, kao što je to ĉinio u

mnogim prilikama. Ali, kada je Juda video da je Isus optuţen i već osuĊen na smrt, raskajao se,

jer je sve ispalo onako kako nije oĉekivao. Zato se (po mišljenju tih tumaĉa) Juda obesio kako bi

stigao u ad pre Isu-sa i tamo Ga umolio za svoje spasenje. Ipak znaj, da kada je stavio omĉu oko

svoga vrata i obesio se, drvo se savilo, te je ostao u ţivotu. Bog je ţeleo da ga ostavi u ţivotu radi

pokajanja ili da bi ga javno izobliĉio i posramio. Kaţu da se Juda kasnije tako naduo od vodene

bolesti da nije mogao da proĊe onuda kuda su i kola lako prolazila.[4] Potom je, strmoglavivši

se, "pukao po sredi", kao što kaţe Luka u Delima Apostolskim. [5]

6-10. A prvosveštenici, uzevši srebrnike rekoše: Ne valja ih metnuti u hramovnu riznicu,

jer su cijena za krv. Nego se dogovoriše, te kupiše za njih lonĉarevu njivu za groblje

strancima. Zato se i prozva ta njiva Krvna njiva do danas. Tada se ispuni što je kazano

preko proroka Jeremije koji govori:[6] I uzeše trideset srebrnika, cijenu cijenjenoga, koga

su cijenili sinovi Izrailjevi; i dadoše ih za njivu lonĉarevu, kao što mi kaza Gospod.

"Korvanom" se nazivala hramovna riznica, u koju su stavljali darove prinešene Bogu. Pogledaj

kako ih Bog izobliĉava, javno pokazujući njihovu krvoţednost. Do dana današnjeg, kaţe, ta njiva

se zove "Krvna njiva", kako bi ljude stalno podsećala na to da su ubili Gospoda. TakoĊe nauĉi i

to da su se Jevreji toliko trudili u gostoljublju da su i strancima kupili neku njivu na kojoj bi se

mogli sahranjivati. Posramimo se, dakle, mi koji mislimo da ţivimo savršenijim ţivotom, a

previĊamo strance. Spominje "Cenu cenjenoga", što znaĉi cenu Hrista. Jevreji su procenili NJega

koji se ne moţe proceniti, to jest sinovi Izrailjevi utvrdili su cenu NJegovu sloţivši se da Judi

daju trideset srebrnika.

11-14. A Isus stade pred namjesnikom, i zapita ga namjesnik govoreći: Jesi li ti car

judejski? A Isus mu reĉe: Ti kaţeš. I kad ga tuţahu prvosveštenici i starješine ništa ne

odgovori. Tada mu reĉe Pilat: Zar ne ĉuješ koliko protiv tebe svjedoĉe. I ne odgovori mu ni

na jednu rijeĉ, tako da se namjesnik divljaše veoma.

Optuţivši Isusa za zloĉin protiv drţave, dovode Ga Pilatu koji Ga zbog toga i pita da li je

nameravao da podigne ustanak i pokušao da se zacari nad Jevrejima. Ali, Isus mu govori: "Ti

kaţeš", dajući mu tako najmudriji odgovor. Nije, dakle, rekao ni da jeste ni da nije car judejski,





već nešto izmeĊu - "Ti kaţeš." Ove se reĉi mogu protumaĉiti i na sledeći naĉin: "Ja sam ono što

ti kaţeš", ili: "To ne kaţem Ja, već ti." Ništa mu drugo, meĊutim, nije rekao, znajući da je njegov

sud nepravedan. Pilat se divio Gospodu jer je On prezirao smrt, ali istovremeno i zato što ništa

nije odgovarao niti se obazirao na Svoje tuţitelje, iako je kao reĉit mogao mnogo toga da kaţe u

Svoju odbranu. Nauĉimo se, dakle, i mi iz ovoga da ništa ne govorimo kada se naĊemo pred

neĉastivim sudom, kako ne bismo stvorili veću pometnju i tako podstakli na još jarosniji gnev

one koji neće da slušaju našu odbranu.

15-18. A o Prazniku bijaše obiĉaj u namjesnika da narodu pusti po jednoga suţnja koga

oni hoće. A tada imahu poznatoga suţnja po imenu Varavu. I kad se sabraše, reĉe im Pilat:

Koga hoćete da vam pustim? Varavu ili Isusa nazvanoga Hrista? Jer znaĊaše da su ga iz

zavisti predali.

Pilat je gledao da oslobodi Hrista, iako se u tome nije trudio onoliko koliko je bio duţan kao

ĉovek koji treba da zastupa istinu. Prvo je upitao Gospoda: "Zar ne ĉuješ koliko protiv Tebe

svedoĉe?" To Ga pita kako bi se Hristos opravdao i tako mu dao povoda da Ga pusti. Ali, pošto

Gospod ništa nije rekao u Svoju odbranu, jer je dobro znao da Ga ne bi oslobodili ni da se

branio, Pilat ide drugim putem i pribegava obiĉaju praznika, govoreći: "Ĉak ako i ne oslobodite

Isusa kao nevinog, barem Mu kao osuĊeniku za praznik podarite slobodu." Otkuda je Pilat

mogao pretpostaviti da će Jevreji zatraţiti da razapnu Isusa koji je bio nevin, a na slobodu pustiti

krivog razbojnika? Pilat je dobro znao da Isus nije bio kriv, već da je predat iz zavisti, pa je zato

pitao narod da izabere kojeg zatvorenika ţele da oslobode. Ovde se jasno vidi kakav je on slabić

bio, jer je trebalo da sebe izloţi opasnosti radi dobrog cilja. Zato i zasluţuje osudu zbog

prikrivanja istine. "Varava"[7] znaĉi "sin oĉev", pošto je "var" sin, a "ava" otac. Jevreji su, dakle,

zatraţili sina svog duhovnog oca - Ċavola, a Isusa su razapeli. Sve do dana današnjeg ima njima

sliĉnih ljudi, koji su prišli Antihristu, sinu oca njihovog, a Hrista se odrekli.

19-26. A kada sjeĊaše u sudu, poruĉi mu ţena njegova govoreći: Ne miješaj se ti ništa u sud

toga pravednika, jer danas u snu mnogo postradah zbog njega. A prvosveštenici i starješine

nagovoriše narod da ište Varavu, a Isusa da pogube. A namjesnik odgovarajući reĉe im:

Koga hoćete od ove dvojice da vam pustim? A oni rekoše: Varavu. Reĉe im Pilat: A šta ću

ĉiniti sa Isusom nazvanim Hristom? Rekoše mu svi: Da se razapne! Namjesnik pak reĉe: A

kakvo je zlo uĉinio? A oni iz glasa povikaše govoreći: Da se razapne! A kad vidje Pilat da

ništa ne pomaţe, nego još veća buna biva, uze vodu te umi ruke pred narodom govoreći: Ja

sam nevin u krvi ovoga pravednika; vi ćete vidjeti. I odgovarajući sav narod reĉe: Krv

njegova na nas i na djecu našu! Tada im pusti Varavu, a Isusa šibavši, predade da se

razapne.


O, kakvog li ĉuda! Onaj Koga je Pilat sudio, u snu je zaplašio njegovu ţenu. ViĊenje u snu nije

imao Pilat, već njegova ţena,[8] verovatno zato što on sam nije bio dostojan viĊenja, ili zato što

mu Jevreji ne bi poverovali, već bi pomislili da brani Isusa. Ili bi moţda on prećutao da je imao

viĊenje u snu, pošto je bio sudija. Ovaj san je bio delo Boţjeg Promisla, i on se nije javio da bi

Hristos bio osloboĊen, već da bi se ţena spasla. Zašto ga, onda, Pilat nije pustio na slobodu?

Zato što je to bilo opasno, pošto je Isus bio optuţen za zloĉin protiv vladara. Ipak, Pilat je trebalo

da zatraţi dokaze o tome da li je Isus unajmio vojnike ili je kovao oruţje. Umesto toga, On je

dopustio da ga zavedu kao mutavca i slabića. Zato on nije bez krivice, jer kada su zatraţili da

pusti na slobodu ĉoveka koji je bio ozloglašen, predao im je Varavu, a za Hrista pita: "A šta ću

uĉiniti sa Isusom?", dajući im tako vlast da Mu oni presude. Pošto je bio upravitelj, mogao Ga je

izbaviti, kao što je kapetan izbavio Pavla.[9] Ali, oni su povikali: "Da se razapne", ne ţeleći

samo da Ga ubiju već da Ga tako optuţe kao zloĉinca, pošto je krst bio kazna za zloĉince.[10]

Pilat pere ruke,[11] kako bi pokazao da je ĉist od svake mrţnje, iako su njegove misli bile rĊave.

On s pravom Isusa naziva pravednikom, ali Ga ipak predaje ubicama. Narod na sebe uzima

kaznu za NJegovo ubistvo i ova ih je kazna zaista sustigla kada su Rimljani uništili njih i decu

njihovu. Ali i sve do današnjeg dana, Jevreji, kao potomci onih koji su ubili Gospoda, nose

NJegovu krv na sebi.[12] Zbog njihovog neverja svi ih progone i pred svojim goniteljima oni

nemaju opravdanja zbog reĉi koje su rekli , pred Pilatom. Pilat je išibao Isusa da bi ugodio

narodu, ili, moţda, da bi pokazao kako je on taj koji je osudio Hrista, i da neće raspeti nevinog

nego osuĊenog ĉoveka. Tako se ispunilo i Isaijino proroštvo koje kaţe: "LeĊa svoja podmetah

onima koji me bijahu."

27-30. Tada vojnici namjesnikovi uzeše Isusa u sudnicu i skupiše na njega svu ĉetu vojnika.

I svukavši ga obukoše mu purpurni ogrtaĉ. I opletavši vijenac od trnja metnuše mu na

glavu, i dadoše mu trsku u desnicu; i kleknuvši na koljena pred njim rugahu mu se

govoreći: Zdravo, care judejski! I pljunuvši na njega uzeše trsku i biše ga po glavi.

Ovde se ispunila reĉ Davidova: "Dao si me bezumnome na podsmeh."[13] Pošto su bili bezumni,

vojnici su ĉinili ono što im je kao takvim priliĉilo. Obukli su Mu ogrtaĉ umesto carske porfire,

dali Mu trsku umesto skiptra i na glavu stavili trnov venac umesto krune. Klanjali su Mu se,

rugajući se, jer to znaĉe reĉi "kleknuvši na kolena." Vidiš, kako su Mu naneli svaku vrstu

sramote: lice su porugali pljuvanjem; glavu trnovim vencem; ruku trskom; telo ogrtaĉem, a uši

NJegove, hulnim reĉima. Iako su oni ovo ĉinili da bi se narugali Hristu, ipak, ovo moţeš

razumeti i na jedan tajnovitiji naĉin, kao sliku poniţenja koje je pretrpeo Gospod Svojim

ovaploćenjem.

"Purpurni ogrtaĉ" oznaĉava našu prirodu, sklonu krvi i ubistvu, koju je On uzeo, i obukavši je

osvetio. "Venac od trnja" jesu grehovi koji dolaze od naših ţitejskih briga. NJih je Hristos uništio

Svojim boţanstvom, jer glava oznaĉava NJegovo boţanstvo. "Trska" je simvol našeg slabog i

nemoćnog tela, koje je Gospod uzeo, kako i David kaţe: "Desnica Gospodnja, uzvisi me."[14]

Slušajući Svojim ušima hule, izbavio nas je od zmijinog našaptavanja koje smo primili Evinim

ušima.[15]









31-32. I kad mu se narugaše, svukoše s njega ogrtaĉ, i obukoše ga u haljine njegove i

povedoše da ga razapnu. I izlazeći naĊoše ĉovjeka iz Kirine po imenu Simona i natjeraše ga

da mu ponese krst.

Tri evanĊelista kaţu da je Simon nosio Isusov krst, dok Jovan tvrdi da ga je nosio sam Gospod.

Verovatno je taĉno i jedno i drugo. Najpre je Gospod sam nosio krst, jer niko drugi nije hteo da

ga nosi, ali usput su našli Simona i krst poloţili na njegova leĊa. TakoĊe nauĉi da Simon znaĉi

"poslušanje". Prema tome, Hristov krst nosi onaj koji ţivi u poslušanju (Bogu). Kirina je bila

jedan od pet gradova Pentapolisa,[16] i (simvoliĉki) oznaĉava pet naših ĉula koja moraju da

ponesu krst.

33-37. I došavši na mjesto koje se zove Golgota, to jest: Mjesto lobanje, dadoše mu da pije

ocat pomiješan sa ţuĉi, i okusivši ne htjede da pije. A kad ga razapeše razdijeliše haljine

njegove bacivši kocku. I sjeĊahu ondje te ga ĉuvahu. I staviše mu iznad glave krivicu

njegovu napisanu: Ovo je Isus car judejski.

Ono se zvalo "Mesto lobanje", zbog toga što je tamo, po otaĉkom predanju, bio sahranjen Adam.

Kao što svi umiremo u Adamu, bilo je potrebno da tako svi oţivimo u Hristu.[17] Nemoj se

smućivati kada ĉuješ Mateja da kaţe da je Gospodu dat ocat sa ţuĉi, a potom Marka koji kaţe da

je to bilo vino sa smirnom.[18] Jovan, opet, govori o octu pomešanom sa ţuĉi i isopom.[19]

Mnogo toga su uĉinili razni ljudi, pošto je na tom mestu bila uskomešana masa naroda, te su

jedni ĉinili jedno, a drugi drugo. Moguće je da je jedan Gospodu dao vino, a drugi ocat pomešan

sa ţuĉi[20]. Postojale su razne vrste smrtne kazne, ali Hristos je ipak postradao na krstu da bi

osvetio drvo preko koga nam je došlo prokletstvo i krsnom smrću sve blagoslovio: nebesa, koja

oznaĉava gornji krak krsta; podzemlje, kao njegovo podnoţje,[21] i krajeve zemlje, istok i zapad,

koje predstavljaju popreĉni kraci krsta. TakoĊe je tako postradao kako bi, raširivši ruke na krstu,

prizvao i sabrao svu rasejanu decu Boţju. Vojnici su razdelili njegove haljine, pošto je bio

siromašan i ništa drugo nije imao. Ono što drugi evanĊelist zove "natpisom",[22] Matej naziva

"krivicom". Bilo je, dakle, napisano zašto je razapet, pošto je bio optuţen kao car jevrejski i

buntovnik. Nazvali su Ga carem kako bi Ga laţno predstavili (kao pobunjenika protiv rimske

vlasti). Ipak, njihovo svedoĉanstvo bilo je verno, iako je dolazilo od neprijatelja, jer Gospod je

zaista Car koji je upravo radi toga došao da spase Jevreje. MeĊutim, pošto Jevreji po telu nisu

ţeleli da On vlada njima, Hristos je postao Car Jevreja" po duhu, to jest, onih koji Ga ispovedaju,

jer Jevrejin znaĉi "onaj koji ispoveda". [23]









38-44. Tada raspeše s njim dva razbojnika, jednoga s desne i jednoga s lijeve strane. A koji

prolaţahu huljahu na njega mašući glavama svojima i govoreći: Ti koji hram razvaljuješ i

za tri dana sagraĊuješ, spasi sam sebe; ako si Sin Boţji, siĊi s krsta. A tako i prvosveštenici

s knjiţevnicima, starješinama i farisejima, podsmijevajući se govorahu: Druge spase a sebe

ne moţe da spase. Ako je car Izrailjev, neka siĊe sad s krsta, pa ćemo u njega vjerovati.

Uzdao se u Boga, neka ga izbavi sad, ako mu je po volji; jer govoraše: Ja sam Sin Boţji.

Tako isto i razbojnici raspeti s njim rugahu mu se.

Ţeleći da oklevetaju Hrista, raspeli su zajedno s NJim i dva razbojnika,[24] kako bi ljudi i NJega

smatrali za bezakonika kao i njih. Ova dvojica razbojnika predstavljaju dva naroda: jevrejski i

neznaboţaĉki, jer su oba prestupila Zakon i narugala se Hristu. Ali, kasnije je jedan od

razbojnika poznao Hrista i ispovedio Ga kao Cara, rekavši: "Pomeni me Gospode, u Carstvu

Tvome."[25] Tako je i neznaboţaĉki narod ispovedio Hrista, dok je "drugi razbojnik", to jest,

jevrejski narod, pohulio na NJega. Đavo ih je podsticao da govore: "Ako si Ti Sin Boţji, siĊi s

krsta", kako bi Ga izazvao da siĊe i tako upropasti delo spasenja svih koje se imalo izvršiti na

krstu. Ipak, Hristos, koji je i Sin Boţji, nije poslušao neprijatelja, kako bi i ti nauĉio da ne smemo

popuštati pred Ċavoljim lukavstvima, već ĉiniti dobro, bez obzira koliko će drugi loše misliti o

nama.

45-49. A od šestoga ĉasa bi tama po svoj zemlji do ĉasa devetoga. A oko devetoga ĉasa,

povika Isus iz svega glasa govoreći: Ili, Ili, lima savahtani? To jest: Boţe moj, Boţe moj,

zašto si me ostavio? A neki od onih što stajahu ondje ĉuvši to govorahu: Ovaj zove Iliju. I

odmah otrĉa jedan od doh te uze sunĊer, i napuni octa, pa nataĉe na trsku, te ga vojaše. A

ostali govorahu: Ostavi da vidimo hoće li doći Ilija da Ga izbavi.

Tama koja je nastupila nije bila pri-rodna pojava koja nastaje usled pomraĉenja sunca, jer nikada

ne dolazi do pomraĉenja sunca ĉetrnaestog dana meseĉevog ciklusa, već se takve pojave

dešavaju u vreme mladog meseca. Raspeće je bez sumnje bilo ĉetrnaestog dana meseĉevog

ciklusa, dakle u dan kada Jevreji proslavljaju Pashu.[26] Zato je ovaj dogaĊaj bio

natprirodan.[27] Tama je obuzela celi svet i nije bila delimiĉna kao nekada u Egiptu,[28] kako bi

se na taj naĉin pokazalo da ĉitava tvar plaĉe zbog stradanja svoga Tvorca, i da je od Jevreja

oduzeta svetlost (istine). Neka sada Jevreji, koji su traţili znak s neba, pogledaju pomraĉeno

sunce. Pošto je ĉovek stvoren šestoga dana, i u šesti ĉas je okusio od zabranjenog drveta, jer je to

bilo vreme jela,[29] Gospod je prikovan na drvo šestoga dana nedelje u šesti ĉas, kako bi

presazdao ĉoveka i iscelio ga od praroditeljskog greha. Isus govori proroĉke reĉi (psalma) na

jevrejskom jeziku s namerom da pokaţe kako se ne protivi Starom Zavetu. On kaţe: "Zašto si me

ostavio?",[30] potvrĊujući da je zaista, a ne prividno bio ĉovek, jer ĉovek ima prirodnu ţelju za

ţivotom i voli ga. Pošto se Hristos borio i muĉio pred krstom, pokazujući strah koji je svojstven

našoj prirodi, zato i sada govori: "Zašto si me ostavio?", otkrivajući našu prirodnu ljubav prema

ţivotu. On je zaista bio ĉovek i po svemu sliĉan nama, osim po grehu.[31] Neki su ovo razumeli









u tom smislu da je Spasitelj u ime Jevreja rekao: "Zašto si ostavio jevrejski narod, o Oĉe, da

poĉini takav greh i bude predan na uništenje?" Pošto je sam Hristos bio od Jevreja, On govori:

"Zašto si me ostavio?" ţeleći da kaţe: "Zašto si ostavio Moje srodnike, Moj narod, da uĉini sebi

takvo zlo?" Ne razumevajući NJegov vapaj, ljudi iz naroda, koji su bili prosti i neuki u

proroĉkim knjigama, mislili su da zove Iliju. Svi Jevreji, dakle, nisu poznavali proroĉanstva, kao

što sada moţda ni svi hrišćani ne poznaju EvanĊelje. Napojili su Ga octom da bi brţe umro, pre

nego što doĊe Ilija i pomogne mu. Zato drugi kaţu: "Ostavi, da vidimo hoće li doći Ilija da Ga

izbavi." Drugim reĉima: "Ne dajte Mu da umre, da bismo videli hoće li Mu pomoći Ilija."

50-53. A Isus opet povika iz svega glasa, ispusti duh. I gle, zavjesa hrama razdrije se na

dvoje, od gornjega kraja do donjega; i zemlja se potrese, i kamenje se raspade; i grobovi se

otvoriše, i ustadoše mnoga tijala svetih koji su pomrli; i izišavši iz grobova po vaskrsenjeu

njegovu uĊoše u sveti grad i pokazaše se mnogima.

Isus je povikao iz svega glasa da bismo znali da je govorio istinu kada je kazao: "Vlast imam

poloţiti ţivot Svoj",[32] jer On Svojom vlašću predaje dušu. Ali zašto je povikao: "Oĉe, u ruke

Tvoje predajem duh Svoj".[33] Zato što Svoj duh nije ispustio po prinudi, već dobrovoljno.

Otuda koristi reĉ "predajem". Time pokazuje da će ga opet uzeti, jer zalog se uvek moţe uzeti

natrag. Hvala Bogu, što je umirući dredao Svoj duh u ruke Oĉeve, jer se od tada duše svetih

takoĊe predaju u Oĉeve ruke, a ne kao ranije u adske tamnice. Tako je Hristova smrt postala naše

osvećenje. Zato On gromkim glasom poziva smrt, jer se ona nije usuĊivala da Mu pristupi dok je

sam nije pozvao. Hramovna zavesa sastojala se od platna koje je bilo povešeno u sredini Hrama i

odvajala je unutrašnji deo od spoljašnjeg kao neka vrsta pregradnog zida.[34] Zavesa se pocepala

i time je Bog pokazao da je (do tada) nepristupni i nevidljivi Hram, ĉiji je unutrašnji deo

(Svetinja nad Svetinjama) bio zakriljen zavesom, toliko poniţen i oskrnavljen, da je postao

svima pristupaĉan i vidljiv. Neki daju dodatna objašnjenja.

Pocepana zavesa je oznaĉila da je slovo Zakona ukinuto kako bi se otkrila punoća Zakona, koja

je do tada bila prikrivena slovom kao nekom zavesom, i sve ono što je ranije u Zakonu bilo

nejasno i tajnovito, sada je otkriveno budući ispunjeno u Hristu.[35] Moţe se reći i to da je kod

Jevreja postojao obiĉaj da razderu svoje haljine kada ĉuju hule na Boga. Tako je sada boţanski

Hram, ozlojeĊen smrću Boţjom, razderao svoje "haljine", to jest hramovnu zavesu. O ovome se

još moţe govoriti, ali ovo je dovoljno. Prirodne stihije su se pokrenule pokazujući istovremeno

da je Onaj koji strada sam Tvorac, i da će nastupiti promena stvari, jer se zemljotres u Svetom

Pismu spominje da bi oznaĉio promenu u toku zbivanja.[36] I zaista je došlo do promene Boţje

naklonosti, koja je prešla s Jevreja na neznaboţaĉke narode. Ĉak se i "kamenje", to jest, ka-mena

srca neznaboţaca, raspalo da bi primilo seme Istine, dok su oni koji su pomrli u gresima ustali i

ušli u "sveti grad", višnji Jerusalim i javili se mnogima koji hode širokim putem. Javivši se

njima, oni su se pokazali kao obrazac dobrog ţivota i obraćenja, jer onaj koji vidi ĉoveka koji je

ranije umro u strastima gde obraćen uzlazi u sveti nebeski grad, i sam ga u svemu podraţava i

obraća se Bogu. Ovi dogaĊaji su objašnjeni priliĉno detaljno, ali ti razumi da je vaskrsenje

mrtvih koje se desilo u vreme Gospodnjeg raspeća, takoĊe pokazalo i osloboĊenje duša iz ada.






One koji su u to vreme vaskrsli, mnogi su videli, kako se ovaj dogaĊaj ne bi smatrao

priviĊenjem. Oni su vaskrsli radi znamenja i oĉigledno je da su posle opet pomrli. Neki kaţu da

su oni vaskrsli posle Vaskrsenja Hristovog i da još nisu umrli, mada ne znam da li se ovo moţe

prihvatiti.

54-56. A kapetan i koji s njim ĉuvahu Isusa, vidjevši da se zemlja trese i šta bi, uplašiše se

vrlo govoreći: Zaista ovaj bijaše Sin Boţiji. I ondje bijahu i gledahu iz daleka mnoge ţene

koje su išle za Isusom iz Galileje i sluţile mu, meĊu kojima bijaše Marija Magdalina i

Marija, mati Jakovljeva i Josijina, i mati sinova Zevedejevih.

Neznaboţaĉki kapetan i oni koji su bili s njim poverovali su zbog ovih velikih znakova, dok su

Jevreji koji su slušali Zakon i proroke ostali u neverju. Tolika je bila njihova zloba. Taj kapetan

je kasnije muĉeniĉki postradao za Hrista.[37] Ţene koje su posmatrale ove dogaĊaje i koje su

zaista najviše sastradavale Hristu, iako su bile od osuĊenog roda (zbog Evinog greha), prve su

udostojene radosnog viĊenja.[38] Uĉenici su se razbeţali dok su ţene ostale hrabre i ustrajne.

"Marija, majka Jakova i Josije" je Bogorodica Djeva, Majka Boţja, jer su Jakov i Josija bili

Josifovi sinovi od njegove prve ţene. Pošto se Bogorodica zvala "ţenom" Josifovom, s pravom

se naziva "majkom" njegove dece, to jest maćehom. Majka sinova Zevede-jevih zvala se

Salomija. Kaţe se da je ona takoĊe bila i Josifova kćerka.

57-61. A kad bi uveĉe[39] doĊe ĉovjek bogat iz Arimateje[40] po imenu Josif, koji je takoĊe

bio uĉenik Isusov. Ovaj pristupivši Pilatu zamoli za tijelo Isusovo. Tada Pilat zapovijedi da

mu dadu tijelo. I uzevši Josif tijelo zavi ga u platno ĉisto. I stavi ga u svoj novi grob što je

bio isjekao u kamenu;[41] i navalivši veliki kamen na vrata od groba otide. A ondje bješe

Marija Magdalina i druga Marija, koje sjeĊahu prema grobu.

Josif se ranije skrivao, ali sada se odvaţuje na veliko delo, poloţivši svoju dušu za telo

Uĉiteljevo i primajući na sebe gnev svih Jevreja. Pilat mu daje Telo kao veliki dar. Pošto je

Hristos pogubljen kao buntovnik, bilo je verovatno da su nameravali da NJegovo telo ostave

nesahranjeno. Moguće je da je Josif, kao bogat ĉovek, dao Pilatu i zlata. Potom je uzeo Telo i

odao Mu ĉast poloţivši Ga u nov grob u kome niko ranije nije bio pogreben. Bio je to Boţji

promisao, kako niko posle Hristovog Vaskrsenja ne bi mogao da kaţe da je vaskrsli bio neki

drugi mrtvac koji je tamo ranije bio sahranjen. Zato je, dakle, poloţen u novi grob. Marija

Magdalina i "druga Marija", to jest Bogorodica, koja je gore nazvana "majkom Jakova i Josije",

sedele su naspram groba i ĉekale da utihne bes Jevreja, kako bi otišle, omotale telo pogrebnim

povojima.i pomazale mirom. Isaija je rekao za ove ţene: "Vi ţene koje dolazite od prizora

ovoga, idite odavde, jer ovo je narod bez razuma."[42] Oĉigledno je da govori da razuma nema







jevrejski narod koji je razapeo Gospoda.[43] On dakle, poziva ţene da ostave bezumni narod i

odu apostolima i odnesu im blage vesti o Vaskrsenju.

62-66. Sutradan pak po petku sabraše se prvosveštenici i fariseji kod Pilata govoreći:

Gospodaru, sjetismo se da onaj varalica kaza još za ţivota: Poslije tri dana ustaću. Zato

zapovjedi da se utvrdi grob do trećega dana da ne doĊu kako uĉenici njegovi noću, da ga

ne ukradu i ne kaţu narodu: Usta iz mrtvih; i biće posljednja prevara gora od prve. Reĉe

im Pilat: Imate straţu (kustodiju), idite te utvrdite kako znate. A oni otišavši utvrdiše grob

sa straţom i zapeĉatiše kamen.

EvanĊelist subotu ne naziva "Subotom" zbog toga što sudeći po zlobi Jevreja to i nije bila

subota. Iako je Zakon zabranjivao da se subotom ide iz mesta u mesto, zakonoprestupni Jevreji

su se sabrali kod inoplemenika Pilata, umesto da budu na Zakonom odreĊenom zboru.

Podstaknuti svojom zlobom, oni odlaze Pilatu i obezbeĊuju grob. Ipak, to je bio Boţji Promisao,

kako bi Vaskrsenje bilo potvrĊeno svedoĉanstvom neprijatelja, koji su zapeĉatili grob i pred njim

postavili straţu. Zanimljivo je otkuda su Jevreji znali da će Isus treći dan vaskrsnuti, pošto

Gospod to nigde nije rekao jasno i otvoreno. Moţe se pretpostaviti da su to saznali iz primera

proroka Jone, budući da je ranije Hristos rekao: "Kao što je Jona bio tri dana u utrobi kita, tako

ću i Ja biti u utrobi zemlje."[44] Moguće je da su to zakljuĉili i onda kada je kazao: "Razvalite

ovaj hram i za tri dana ću ga podići."

Pre nisu razumevali ove reĉi, već su mislili da govori o jevrejskom Hramu. Na osnovu tih reĉi su

ga i osudili. Ali sada kada su razumeli da je pod "hramom" podrazumevao Svoje vlastito Telo,

oni su se uplašili i nazvali Ga obmanjivaĉem, ne prestajući sa svojom zlobom ni posle NJegove

smrti. "Kustodija" je rimski naziv za straţu, i zato evanĊelista kustodijom naziva vojnike koji su

bili odreĊeni da ĉuvaju grob.

NAPOMENA:

1. Pontije Pilat (Pontius Pilatus) bio je peti rimski prokurator (upravitelj) Judeje. Vladao je

od 26. do 36. god. posle Hrista. Jevrejski istoriĉar Josif nam donosi neke podatke o

Pilatovom ţivotu. On pretpostavlja da je Pilat bio Rimljanin poreklom iz Italije, koji je



pre preuzimanja uprave nad Judejom vršio izvesne vojne funkcije. (Bl. Teofilakt naprotiv

zastupa mišljenje da je on bio sa Ponta, iz Male Azije.) Bio je oţenjen Klaudijom

Prokulom, s kojom je ţiveo u Kesariji Palestinskoj, gde je bilo oredište provincije. Pilat

je bio potĉinjen Rimskom guverneru u Siriji (Lk. 2, 2). Jevreji ga nisu voleli, jer nije

pokazivao razumevanja prema njihovim verskim i nacionalnim osećanjima. Posebno ih je

razgnevio kada je na silu uzeo novac iz hramovne blagajne da bi sagradio akvadukt za

jerusalimski vodovod. Tada je izbila pobuna koja je ugušena u krvi (up. Lk. 13, 1-2).

Zbog pokolja Samarjana na brdu Gerezimu, Pilat je smenjen i izveden pred ćesarov sud.

Smatra se da je svoje poslednje godine proveo u progonstvu u juţnoj Galiji (Francuskoj).

Jevreji su Hrista doveli pred Pilata zato što sami nisu mogli po Zakonu da pogube ĉoveka

bez dozvole rimskih vlasti. Pilat je ostao upamćen kao primer ĉoveka koji je, iako znajući

za Isusovu nevinost, ipak dopustio Jevrejima da Ga pogube kako bi oĉuvao svoj ugled i

karijeru.

2. Starešine su odvele Isusa na rimski sud, zato što je od Jevreja rimska uprava oduzela jus

gladii (pravo maĉa) i jus vitae necisque (pravo ţivota i smrti).

3. Juda je osećao tugu i oĉajanje zbog uĉinjenog zlodela, ali ne i istinsko pokajanje. Da se

Juda zaista pokajao kao Petar dobio bi oproštaj. Istinsko pokajanje se, dakle, sastoji ne

samo od priznanja uĉinjenog greha već i od priznanja svoje nemoći i ispovedanja Boţje

svemoći. Otuda je pokajanju strano oĉajanje i njegov najstrašniji plod - samoubistvo.

4. "Ne samo da mu se glava nadula od tumora, već su mu i oĉi toliko otekle, da uopšte nije

mogao da vidi svetlost. Ĉak ni lekari nisu mogli da mu svojim lekarijama otvore oĉi, koje

su toliko bile upale u duplje. NJegovi stidni delovi tela bili su sramno izobliĉeni i iz svih

delova njegovog tela curila je sukrvica i gamizali su crvi. Potom se nakon strašnih muka

raspukao po sredini, kako kaţe Luka u Delima apostolskim. Od smrada koji se od njega

širio sve do današnjeg dana ostalo je pusto i nenaseljeno selo u kome je izvrgao svoju

skvernu duntu, i ĉak ni danas niko ne moţe proći onim mestom a da ne zaĉepi rukama

nos. Takvu je kaznu primilo njegovo telo još ovde na zemlji." Ex collatione codd. Venet.

S. Marci

5. D.Ap 1:18. Najveći broj tumaĉa smatra da je Juda izvršio samoubistvo vešanjem i da je

potom pao i pukao po sredi. Tumaĉenje Blaţenog Teofilakta moţe se razumeti kao

njegovo liĉno mišljenje, koje je oĉigledno u zavisnosti od pisanih izvora i usmenih

predanja koje je koristio.

6. Ove reĉi ne nalazimo kod proroka Jeremije, već kod Zaharije 11, 12.13. Nije sasvim

jasno zašto evanĊelist spominje Jeremiju a ne Zahariju. Verovatno je u pitanju previd, ili

je, kako misli Origen, tekst uzet iz nekog nepoznatog Jeremijinog spisa. Bl. Jeronim je

doslovno ove reĉi našao u jednom apokrifu proroka Jeremije, koji je dobio od pripadnika

nazarenske sekte. Zigaben se takoĊe slaţe da je reĉ o tekstu i apokrifne knjige.

7. Varava se naziva "poznatim razbojnikom". "EvanĊelist", kaţe Zlatoust,"nije prosto rekao:

"Imali su razbojnika", već: "POznatog razbojnika", ĉuvenog po svojim zlodelima, koji je

poĉinio mnoga ubistva.", Ibid.

8. Pilatova ţena, Klaudija Prokula je pribrojana liku Svetih pod 27. oktobrom.

9. D.ap. 21:31-33

10. Raspeće na krst su kao kaznu primenjivali mnogi drevni narodi: Asirci, MiĊani,

Persijanci. Aleksandar Veliki je nakon osvajanja Tira razapeo 2.000 stanovnika. Jevreji

ga nikada sami nisu primenjivali, već su svoje osuĊenike pogubljivali kamenovanjem

(up. 3 Moj. 20, 2; 5 Moj. 22, 24). Kasnije su ovaj obiĉaj preuzeli Rimljani. To je bio

najsuroviji naĉin pogubljenja koji je primenjivan samo nad robovima i razbojnicima.

Rimski graĊani nisu razapinjani na krst, već su kaţnjavani odsecanjem glave maĉem.

Ţrtva je na krst razapinjana potpuno naga i polako je umirala u nesnosnim bolovima,

pošto krv nije mogla normalno da cirkuliše u tom pbloţaju. Takav poloţaj tela izazivao je

pad krvnog pritiska i postepeno gušenje Ţrtve. Da bi se muke produţile, ispod stopala

ĉesto je postavljana letvica (supedanej) na koju se osuĊenik mogao oslanjati i na taj naĉin

sebi olakšati bolove. Pošto je raspeće Hrista i dvojice razbojnika bilo uoĉi samog

praznika, muĉitelji su razbojnicima prebili goleni da bi ubrzali njihovu smrt. Rimljani su,

inaĉe, imali obiĉaj da tela umrlih ostavljaju da trunu na krstovima ili da ih jedu lešinari.

Jevreji, meĊutim, nisu dozvoljavali da tela pogubljenih vise na drvetu (5 Moj. 21, 22-23).

11. Ovaj obiĉaj je postojao kod Jevreja što se vidi u 5 Mojs. 21:6; Ps. 26:6; 73:13

12. Jovan Zlatousti povodom ovih reĉi kaţe sledeće: "Iako su Jevreji postupili sa toliko

bezumlja prema sebi samima i svojoj deci, Gospod, Ĉovekoljubac, ne samo da ove reĉi

sam nije uputio njihovoj deci već ni njima samima, pošto je i od njih i od njihove dece

primao one koji su se kajali i smatrao ih dostojnim bezbrojnih blaga. Zar nije i Pavle bio

jedan od njih, a takoĊe i hiljade ljudi u Jerusalimu koji su poverovali, jer se kaţe: 'Vidiš li

brate, koliko je hiljada Judejaca koji poverovaše (D.ap. 21-20)?' Ali, ako su i neki ostali

uporni u svome grehu, neka im same njihove reĉi presude", (Ibid, Homil.86)

13. Ps. 38:9

14. Ps. 118:16

15. "Danas na drvetu visi Onaj, koji je na vodama zemlju utvrdio. Vencem od trnja se kruniše

Car AnĊela. Laţnom porfirom ogrće se, Onaj, koji nebo ogrće oblacima. Udarce prima,

Onaj, koji je u Jordanu (krštenjem) oslobodio Adama. Klincima bi prikovan, Ţenik

Crkve, kopljem proboden Sin Djeve..." (Stihira sa devetog ĉasa na Veliki Petak, Posni

Triod).

16. Oblast Pentapolisa nazvana je po pet gradova koji su bili grĉka kolonija na

severnoafriĉkoj obali, izmeĊu Kartagine i Aleksandrije, na podruĉju današnje Libije.

17. 1 Kor. 15:22

18. Up. Mk. 15:23. Smirna je uljana smola biljnog porekla koja je korišćena za spravljanje

mira ili mirisa. Poseduje i svojstva anestetika. Dobija se od drveta Commiphora myrrha,

koje raste u Etiopiji, Arabiji i Somaliji.

19. Jn. 19:29 (u stvari, Jovan uopšte ne spominje ţuĉ).

20. Ove materije su davane stradalnicima kao anestetici, da bi ublaţili njihove bolove i

patnje.

21. Up. Ps. 99:5; Ps. 132:7

22. Jn. 19:19

23. "Nakon što su se izrugali nad NJim", kaţe Zlatoust, "poveli su Ga na raspeće i obnaţili

Ga, uzeli sebi NJegovu odeću i sednuvši gledali kada će ispustiti duh. NJegovu odeću su

razdelili kako je to bilo uobiĉajeno sa osuĊenicima niskog porekla, sa odbaĉenim,

nezaštićenim i bespomoćnim. Razdelili su one rize koje su uĉinile toliko ĉudesa i koje

tada nisu pokazivale nikakvo dejstvo, kao što je i sam Hristos uzdrţavao svoju neizrecivu

silu", Ibid.

24. Kod Mateja i Marka se vidi da su Gospoda vreĊala oba razbojnika. MeĊutim, kod Luke

(23, 39 i dalje) govori se samo o jednom razbojniku koji je hulio. Tumaĉi su odavno

obratili paţnju na ovu nesaglasnost. Origen, Zlatoust, Zigaben i, kako vidimo, Teofilakt,

kao i neki drugi tumaĉi, govorili su da su u poĉetku Hrista vreĊala oba razbojnika, a

potom se jedan od njih pokajao, videći Hristovo dugotrpljenje, i poĉeo da prekoreva

drugog razbojnika. (Lk. 23:42).

25. Up. Lk. 23:42

26. To jest, u dan kada jedu Pashu, 14. na 15. dana meseca nisana.

27. Proroštvo o ovom dogaĊaju nalazimo kod proroka Amosa (Am. 8, 9.10). Origen je

smatrao da tama nije obuzela svu zemlju pošto ne postoje istorijska svedoĉanstva o ovom

dogaĊaju u drugim krajevima sveta. Po njegovom mišljenju, reĉ je o gustim i tamnim

oblacima koji su se nadvili nad Jerusalimom i Judejom. U svakom sluĉaju bio je to veliki

znak Boţji, jer dok su nebo i zemlja budući neosetljive stihije "proţivljavali" raspeće

Sina Boţjega, okamenjena i neosetljiva ljudska srca hulila su na raspetog Hrista.

28. 2 Mojs. 10:22

29. Šesti ĉas je 12 sati, tj. podne.

30. Ps. 21:1

31. Hristos je dobrovoljno podvrgao Svoju ljudsku prirodu posledicama greha i stanju pale

ĉovekove prirode, uzevši na Sebe grehe sveta - obukavši Se u "obliĉije tela greha" (Rim.

8, 3). On nije uzeo samo ljudsku prirodu koju je Adam imao pre pada, već i ono što je

protivprirodno - posledice greha, da bi u svemu bio sliĉan nama, osim po grehu. Uzevši

na Sebe posledice greha uĉinio je Svoju besmrtnu i netruleţnu ljudsku prirodu

sposobnom da postrada i primi smrt (up. Sv. Maksim Ispovednik: Quaestiones ad

Thalassium (21), PG, t.90, 312-13).

32. Up. Jn. 10:17-18

33. Lk. 23:46

34. Ovde se misli na zavesu od porfire, skerleta i crvca, na kojoj su bili izvezeni heruvimi.

Ova zavesa odvajala je Svetinju od Svetinje nad Svetinjama, u koju niko nije mogao

ulaziti osim prvosveštenika (up. 2 Moj. 26, 31-33). O ĉudesnim znacima u to vreme

govori se u apokrifima, Talmudu i kod istoriĉara Josifa Flavija.

35. 2 Kor. 3:14-16

36. Up. Mt. 24:7; 28:2; Jl. 2:10; Am. 1:1; 3 Car. 19:11; Is. 29:6; Jer. 23:19 i dr.

37. Reĉ je o Svetom Muĉeniku Longinu kapetanu, koga Crkva proslavlja 16. oktobra.

38. I pored njima svojstvene ţenske slabosti, ove ţene su do kraja ostale uz Hrista, dok su se

apostoli koji su smatrani jaĉim, razbeţali u strahu od Judeja. Upravo zato su zbog svoje

hrabrosti prve udostojene viĊenja Vaskrslog Gospoda.

39. Jevreji su razlikovali tzv. "prvo i drugo veĉe". Pošto je bio petak uveĉe, dakle poĉetak

subote, neradnog dana, trebalo je što brţe sahraniti telo. "Prvo veĉe" je poĉinjalo već oko

9. ĉasa popodne tj. naših 3 sata popodne. Po Zakonu je bilo dozvoljeno da se do ,druge

veĉeri" tj. do 12 sati (naših 6 sati popodne) mogu obaviti samo najnuţniji poslovi. Zbog

nedostatka vremena nisu se mogli obaviti svi pogrebni obiĉaji, nabaviti miro i pomazati

telo. Zato će mironosice odmah po svršetku subote da krenu na grob i pomaţu telo

Isusovo.

40. Arimateja je bio grad u Judejskom gorju, severozapadno od Jerusalima. U njemu je ţiveo

Josif, koji je bio ĉlan Sinedriona, i tajni uĉenik Isusov, kao i Nikodim (Jn. 3:1-11).

41. Zbog vruće klime u Palestini, tela umrlih su sahranjivana ubrzo posle smrti, najkasnije

nakon 24 sata. Lice je bilo uvezivano ubrusom sa povezanim vilicama (Jn. 11, 44), a

pošto je bilo oprano, (D. ap. 9, 37) telo je pomazivano mirisima i umotavano povojima od

lanenog platna (Jn. 19, 40). Telo je zatim polagano, zavisno od bogatstva umrlog, u plitki

grob pokriven kamenjem, u prirodnu pećinu ili u grobnicu useĉenu u steni. Smatralo se

velikom sramotom da telo ostane nesahranjeno. Za razliku od Grka i Rimljana koji su

kremirali umrle, Jevreji nikada nisu primenjivali ovaj naĉin sahrane osim u izuzetnim

sluĉajevima (1 Car. 31:13). Tela takoĊe nisu balsamovana niti polagana u sarkofage, kao

što su ĉinili neki okolni narodi.

42. Is. 27:11

43. Up. Lk. 23:34

44. Up. Mt. 12:38-39

Glava dvadeset i osma

sadrţaj

Vaskrsenje Hristovo, javljanje mironosicama i učenicima,

Sinedrion potkupljuje stražu,

Vaskrsli Gospod šalje Apostole da propovedaju i krštavaju po svetu

1-8. A pošto minu subota, na osvitku prvog dana nedjelje, doĊoše Marija Magdalina i

druga Marija da osmotre grob. I gle, zemlja se zatrese veoma; jer anĊeo Gospodnji siĊe s

neba i pristupivši odvali kamen od vrata grobnih i sjeĊaše na njemu. A lice njegovo bijaše

kao munja, i odijelo njegovo bije-lo kao snijeg. A u strahu od njega uzdrhtaše straţari, i

postadoše kao mrtvi. I anĊeo odgovarajući reĉe ţenama: Ne bojte se vi; jer znam da Isusa

raspetoga traţite. Nije ovdje; jer ustade kao što je kazao. Hodite da vidite mjesto gdje je

leţao Gospod. I idite brzo i recite uĉenicima njegovim da ustade iz mrtvih; i gle, on će pred

vama otići u Galileju; tamo ćete ga vidjeti. Bto kazah vam. I izišavši brzo iz groba sa

strahom i radošću velikom pohitaše da jave uĉenicima njegovim.

"A pošto minu subota" znaĉi isto što i kod Luke: "rano ujutro", ili kod Marka: "vrlo rano, oko

izlaska sunca".[1] Pod suncem ovde treba razumeti "jutarnje sunĉeve zrake", jer u osmi ĉas noći

poĉinje novi dan i to se već smatra jutrom. Ovo se, dakle, desilo "pošto minu subota" i poĉinjaše

nedelja, koju evanĊelist naziva "prvim danom subote". Pošto su "subotom" nazivali celu sedmicu

dana, tako je nedelja "prvi dan subote", to jest prvi dan nedelje (kako mi danas kaţemo). Za

prvim danom slede drugi, treći, ĉetvrti i peti dan. Kada je Gospod vaskrsao, kamen je još leţao

na grobu. Posle Vaskrsenja Gospodnjeg dolazi anĊeo kako bi odvalio[2] grobni kamen i pustio

ţene da uĊu u grob. Zemlja se zatresla da bi se probudili straţari i razumeli šta se dogodilo.

Gospod je vaskrsao trećeg dana. Kako se raĉunaju ova tri dana? Šestoga ĉasa, u petak, bio je

raspet. Od tada do devetog ĉasa nastupila je tama, što shva-tam kao "noć".[3] Onda je opet posle




devetog ĉasa nastupila svetlost, što znaĉi "dan". Eto, dakle, jednoga dana i noći. Zatim, noć uoĉi

subote zajedno sa subotnjim danom, ĉine drugi dan i noć. I konaĉno, imamo subotnju noć i jutro

nedelje, za koje Matej kaţe: "Na osvitku prvog dana nedelje", pošto se od jutra raĉuna celi dan.

Eto, tri dana i noći. MeĊutim, ovo moţemo izraĉunati i na drugi naĉin. U petak je Gospod predao

Svoj duh; to je prvi dan. U subotu je bio u grobu; to je drugi dan. U noći uoĉi nedelje je

vaskrsao; nedelja se ipak smatra trećim danom, iako je tek poĉela. Eto, vidiš, tri dana. Tako je i

sa upokojenima, jer ako neko umre u deseti ĉas dana (oko 4 sata popodne), a drugi prvog ĉasa

istog dana (u 7 sati ujutro) kaţemo da su obojica umrli istog dana. Reći ću ti i drugo objašnjenje

kako se raĉunaju tri dana i tri noći. Poslušaj, dakle. U ĉetvrtak veĉe Gospod je veĉerao i rekao

svojim uĉenicima: "Uzmite, jedite Telo Moje". Budući da je On imao vlast da poloţi svoju dušu,

jasno je da je od toga trenutka dao Sebe na zaklanje, pošto je podelio Svoje Telo uĉenicima.

Niko, dakle, ne moţe da jede meso ako ono prethodno nije zaklano. Zato, raĉunaj tri dana: u

ĉetvrtak veĉe dao im je Svoje Telo. Ta noć i dan petka do šestog ĉasa, ĉine prvi dan i noć. Zatim,

od šestog ĉasa do devetog ĉasa bila je tama, a od devetog ĉasa bila je svetlost sve do veĉeri; eto i

drugog dana i noći. I naposletku, imamo noć posle petka i subotnji dan, dakle, treći dan i noć.

Nakon što je prošla subota, Gospod je vaskrsao. To su cela tri dana i noći. Matej kaţe da je

anĊeo sedeo na kamenu, dok Marko govori da je anĊeo sedeo u grobu, s desne strane, pošto je

prethodno odvalio kamen. Da li oni protivreĉe jedan drugom? Ni najmanje. Izgleda da se anĊeo

najpre javio sedeći na kamenu, a kada su ţene ušle u grob, on je išao pred njima i opet se javio

unutra u grobu sedeći s desne strane. Ţenama je rekao: "Ne bojte se", to jest: "Straţari imaju

razloga da se boje, a vi, ţene, uĉenice Gospodnje, ne bojte se." Pošto ih je ohrabrio, blagovestio

im je Vaskrsenje. Bilo je, dakle, potrebno prvo odagnati strah, a tek potom doneti blage vesti. On

se ne stidi da Gospoda naziva "Raspetim", jer se krstom hva-li kao pobednim trofejem od koga

su nam došla sva dobra.

9-10. A kad iĊahu da jave uĉenicima njegovim, i gle, srete ih Isus govoreći: Radujte se! A

one pristupivši uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se. Tada im reĉe Isus: Ne bojte

se; idite i javite braći mojoj neka idu u Galileju, i tamo će me vidjeti.

Isus kaţe ţenama "Radujte se!" Budući da je ţenski rod bio osuĊen na tugu, Gospod je Svojim

Vaskrsenjem ţenskom rodu doneo radost i blagoslovio ga. Zato su se one s krajnjim

poštovanjem i strahom uhvatile za NJegove noge, ne usuĊujući se u svome blagoĉešću dodirnuti

drugog dela NJegovog tela osim NJegovih udova. Neki kaţu da su se one namerno uhvatile za

NJegove noge, kako bi saznale da li je zaista vaskrsnuo i da nije priviĊenje ili duh, jer su

posumnjale da je to duh. Ove dve Marije su se, dakle, uhvatile za NJegove noge, dok je, po

Jovanu, Marija Magdalina pokušala da Ga dodirne u ţelji da zauvek ostane s NJim kao i pre, ali

joj to nije bilo dopušteno.[4] Moţda joj nije bilo dozvoljeno da dodirne Isusa, kako kaţe Jovan,

zato što je bila suviše znatiţeljna. Budući da je već dodirnula NJegove noge, kako kaţe Matej,

kakva je bila potreba da Ga opet dodiruje? Zato je zbog svoje suvišne znatiţelje i zadrţana na

odstojanju.


11-15. A dok one iĊahu, gle, neki od straţara doĊoše u grad i javiše prvosveštenicima sve

što se dogodilo. A oni sastavši se sa starješinama uĉiniše vijeće, i dadoše vojnicima dovoljno

novaca, govoreći: Kaţite: uĉenici njegovi doĊoše noću i ukradoše ga kad smo mi spavali. I

ako to ĉuje namjesnik, mi ćemo ga uvjeriti i vas osloboditi brige. A oni uzevši novce uĉiniše

kao što biše nauĉeni. I razglasi se ova rijeĉ meĊu Judejcima do danas.

Straţa je o svemu izvestila (prvosveštenike): da se desio zemljotres, da se kamen iznenada

odvalio i da su oni prestrašeni obamrli. MeĊutim, Jevreje nisu posramila ni ĉuda pri Stradanju

Gospodnjem, a kamoli ĉudesni dogaĊaji na grobu o kojim su im posvedoĉili vojnici. Umesto

toga, zarazili su vojnike svojom vlastitom strašću srebroljublja, nagovarajući ih da kaţu ono što

je krajnje neĉastivo i bezumno - da je Gospod ukraden. Kako su, o bezumnici, mogli da Ga

ukradu uĉenici koji su se u strahu bili zatvorili, i uopšte se nisu usuĊivali da izaĊu napolje? Kako

bi, da su Ga ukrali, kasnije postradali za NJega, propovedajući da je vaskrsao i zbog laţi bili

iseĉeni na komade.

16-20. A Jedanaest uĉenika otidoše u Galileju, na goru kuda im je zapovjedio Isus. I kad ga

vidješe, pokloniše mu se; a neki posumnjaše. I pristupivši Isus, reĉe im govoreći: Dade mi

se svaka vlast na nebu i na zemlji. Idite, dakle, i nauĉite sve naraode krsteći ih u ime Oca i

Sina i Svetoga Duha, uĉeći ih da sve drţe što sam vam zapovjedio; i evo, Ja sam s vama u

sve dane do svršetka vijeka. Amin!

Prema Jovanu, Isusa su prvo videli NJegovi uĉenici istoga dana Vaskrsenja, kada su vrata bila

zatvorena, a potom osam dana kasnije kada je i Toma poverovao. MeĊutim, kada je trebalo da se

s njima naĊe u Galileji, oni se još svi nisu bili sakupili, pa se pokazao samo onoj sedmorici ribara

na Tiverijadskom moru. Tako su se doga-Ċaji koje je opisao Matej desili kasnije, dok su im

prethodila zbivanja iz Jovanovog EvanĊelja. U toku ĉetrdeset dana Isus se mnogo puta javljao

uĉenicima, dolazeći i odlazeći, ali nije boravio stalno s njima. Gospodu se poklonilo jedanaest

vrho-vnih uĉenika, zajedno sa svim ostalim koji su išli za NJim "ali neki posumnjaše". Ovo se

moţe razumeti moţda na sledeći naĉin: jedanaest uĉenika su otišli u Galileju i jedanaest Mu se

poklonilo. "Ali neki" od sedamdesetorice, verovatno su posu-mnjali u NJega. Kasnije su se,

meĊutim, i oni uverili.

Neki opet ovo razumeju na drugi naĉin: Matej je propustio da kaţe ko su bili ti koji su

posumnjali, ali Jovan je spomenuo ono što je Matej izostavio, i kazao da je to bio Toma.[5]

Moţda su i svi posumnjali, kao što kaţe Luka.[6] Zato ovo moraš razumeti tako da su Mu se

poklonili tek onda kada su došli u Galileju. Ali, oni uĉenici koji su Mu se poklonili u Galileji

prethodno su posumnjali u Jerusalimu, kako kaţe Luka. Isus im je rekao: "Dade Mi se svaka

vlast na nebu i na zemlji." To znaĉi: "Kao Bog i Tvorac uvek sam imao vlast nad svim", jer "Sve

Tebi sluţi", kako kaţe David Bogu.[7] "Ali još nisam imao dobrovoljnog potĉinjenja. Sada ću i

to imati. Sve će Mi se potĉiniti, jer sam krstom pobedio onoga koji ima vlast smrti." Potĉinjenje




je dvojako: jedno je nevoljno, kada svi sluţimo Bogu po nevolji, kao demoni. Drugo je voljno,

kao što se vidi kod Pavla koji je dobrovoljno postao sluga Boţji. Ranije je izgledalo da je

Spasitelj imao vlast nad svim samo poloviĉno, to jest, imao je samo nevoljno potĉinjenje svih.

Ali, posle krsta, kada je bogopoznanje postalo svima dostupno i kada su se svi dobrovoljno

potĉinili, Hristos je mogao da kaţe: "Sada sam primio svaku vlast. Ranije je moja vlast bila

delimiĉna, dok su mi sluţili nevoljno, pošto sam Tvorac. A sada, kada mi ljudi sluţe sa

poznanjem, data Mi je svaka i potpuna vlast." Od koga Mu je data? Od NJega Samog i NJegovog

smirenja. Da se On nije smirio i krstom pobedio neprijatelja, ne bi nas spasao. Zato reĉi: "Dade

Mi se vlast", razumi na sledeći naĉin: "Svojim vlastitim podvizima i trudovima spasao Sam ljude

i oni su postali Moj udeo, izabrani narod." Gospod na zemlji ima vlast zato što Ga je sva zemlja

poznala, a na nebu zato što se nagrada onih koji veruju u NJega i njihovo obitalište nalazi na

nebesima. S druge strane, ranije osuĊena ljudska priroda sada je ipostasno sjedinjena sa Bogom

Logosom, i sedi na nebu primajući poklonjenje anĊela. Zato On s pravom kaţe: ,Dade Mi se

svaka vlast na nebu."

Dakle, ljudska priroda koja je ranije bila u ropskom sluţenju sada u Hristu vlada svima. Ukratko

reĉeno, Hristove reĉi: "Dade mi se svaka vlast", moţeš razumeti na dva naĉina: prvo da sam Bog

Logos govori: ,Data Mi je svaka vlast, jer oni koji su Mi ranije sluţili nevoljnom potĉinjenjem,

sada Me dobrovoljno priznaju za Boga"; i drugo, da On govori u ime Svoje ljudske prirode: "Ja,

priroda, koja sam ranije bila osuĊena, sada sam postala bog po neslivenom sjedinjenju sa Sinom

Boţjim,[8] i zato sam primila vlast nad svim, da mi se klanjaju anĊeli na nebesima i proslavljaju

me po svim krajevima zemlje."

Zbog toga Gospod više ne šalje uĉenike samo Jevrejima, već budući da je primio vlast nad

svima, i osvetio u Sebi svu ljudsku prirodu, s pravom ih šalje svim narodima, zapovedajući

uĉenicima da ih krste u ime Oca, i Sina i Svetoga Duha. Neka se posrame Arije i Savelije;[9]

Arije zato što Hristos nije rekao krštavajte "u imena", već "u ime", jer je ime Trojice jedno,

Boţanstvo, i Trojica su jedan Bog, a Savelije, zato što Gospod govori o Tri Lica, a ne, kao što taj

ĉovek praznoslovi, o jednom licu koje ima tri imena i ponekad se zove Otac, ponekad Sin, a

ponekad Sveti Duh. Tri Lica, dakle, imaju jedno Ime,a to je Bog. Pošto nije dovoljno biti samo

kršten, nego se moramo truditi u dobru i posle krštenja, Gospod kaţe: "Uĉeći ih da drţe sve što

Sam vam zapovedio; ne samo dve ili tri već sve Moje zapovesti." Zadrhtimo braćo, videći da ako

nam i jedna stvar nedostaje nismo savršene sluge Hristove, jer se od nas traţi da drţimo sve

zapovesti.

Pogledaj kako Gospodnje reĉi obuhvataju dva osnovna naĉela hrišćanstva: bogoslovlje i delatnu

vrlinu. Kada je rekao da je potrebno da krštavamo u ime Trojice, predao nam je bogoslovlje.

Rekavši, opet, da je takoĊe potrebno da uĉimo ljude da drţe zapovesti, pokazao nam je put

delatne vrline.

Upućujući ih meĊu neznabošce gde će se suoĉiti sa smrću i opasnošću, On ih hrabri govoreći:

"Ne bojte se jer Ja ću biti s vama do svršetka veka." Vidiš, kako im spominje svršetak veka da bi

u njima pobudio prezrenje prema opasnostima. "Ne budite malodušni", govori im, "svemu će

doći kraj, i brigama i radostima ovoga sveta. Nemojte da posustajete pred nevoljama, jer će one

proći, ali ne dajte da vas zavedu ni dobra ovoga sveta, jer će i ona proći." On nije samo



apostolima obećao da će biti s njima, već svim svojim uĉenicima. Svakako da apostoli neće

ţiveti do kraja sveta. On obećava ĉak i nama, kao i onima posle nas, ne da će biti s nama samo

do kraja i da će posle kraja odstupiti od nas - ne bilo toga! Upravo od tada će On biti s nama na

jedan jasniji i oĉevidniji naĉin, jer reĉ "do", gde god se javlja u Svetom Pismu, ne iskljuĉuje ono

što će se posle desiti.

Blagodareći, dakle, Gospodu koji je ovde s nama i daje nam svako dobro i koji će na savršeniji

naĉin sa nama prebivati po svršetku veka, privedimo kraju naše Tumaĉenje, jer NJemu priliĉi

svako blagodarenje, slava i ĉast u vekove vekova.

Amin!

NAPOMENA:

1. Lk. 24:1; Mk. 16:2

2. Upotrebljena je baš ova reĉ jer su grobovi u Palestini obiĉno bili u udubljenju i na njihov

otvor dokotrljavan je niz kameni ţleb teţak kamen kako bi se grob zatvorio i zapeĉatio.

Na taj naĉin su tela ĉuvana od zveri i grabljivica. Arheološka ispitivanja su pokazala da je

za jedan proseĉan grob bilo potrebno nekoliko jaĉih ljudi da odvale kamen s groba. U

evanĊelskom tekstu se kaţe da je kamen bio veliki. To znaĉi da bi ţene jedino uz pomoć

nekolicine rimskih vojnika uspele da odgurnu kamen od groba.

3. Gospod je dakle, razapet "u šesti ĉas" - tj. u 12 sati u podne, a tama je trajala sve do

"devetog ĉasa" tj. 3 sata popodne.

4. Jn. 20:17

5. Jn. 20:24-25

6. Lk.24:41

7. Ps. 119:91

8. To jest, u neslivenom sjedinjenju sa boţanskom prirodom Boga Logosa.

9. Jeretik Arije je pogrešno uĉio da Isus Hristos nije jednosuštan Ocu i Duhu Svetome i

njegovo uĉenje je osuĊeno kao jeres na Prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji, 325.

godine. Jeretiĉko uĉenje Savelijevo je osuĊeno na crkvenim saborima u Aleksandriji 261.

i u Rimu 262. godine.

sadrţaj

Documents

PRIREĐIVAČ PREDGOVOR PRVA GLAVA DRUGA GLAVA GLAVA · PDF fileprva glava druga glava treĆa glava Četvrta glava peta glava Šesta glava sedma glava osma glava deveta glava deseta