Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikindapolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files... · 2016-07-18 · Biznis plan. Bussines plan ... Pošto je taj posao urađen, usledilo

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 2, broj 4, Kikinda, April, 2013.

Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikinda

2013. Novi Sad

S A D R Ž A J PREDGOVOR............................................................................................................................................. 3Aleksandar Pap Agrotehničke operacije pred zasnivanje voćnjaka sa osnovnom obradom zemljišta Agro-tehnical operations before raising Orchards with basic cultivation..................................................

4Živanka Špirić Značaj rezidbe u suzbijanju bakteriozne plamenjače jabučastog voća Importance pruning in combating Apple fire blight ...................................................................................

8Gordana Olajić Mogućnost upotrebe sporednih proizvoda u preradi voća Possibility for the use of by – Products in processing Fruit........................................................................

11Jelena Kljajić Sorte jabuka otporne na bolesti i štetočine Apple variety ressist to diseases and pests..................................................................................................

13Mirjana Tomić Biznis plan Bussines plan..............................................................................................................................................

17

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikinda Godina 2, broj 4, Kikinda, april, 2013.

3

PREDGOVOR Novi broj Aktuelnog savetnika donosi nekoliko tekstova iz oblasti voćarske proizvodnje koja u poslednjih nekoliko godina ima sve veću pažnju poljoprivrednih proizvođača. Savremeni zasadi voća podrazumevaju upotrebu produktivnih i visokokvalitetnih sorti koji su ne samo investiciono zahtevni, već zahtevaju određena znanja i poznavanja celokupnog tehnološkog procesa proizvodnje, kako kroz sistem zaštite od bolesti tako i kroz primenu adekvatnih agrotehničkih mera. Podizanjem višegodišnjih oglednih zasada od strane Poljoprivrednih stručnih službi APV, omogućen je specifičan pristup problematici ovakve poljoprivredne proizvodnje sa mogućnošću praćenja raznih momenata voćarske proizvodnje uz istovremenu edukaciju proizvođača. Prva tema ovog broja Aktuelnog savetnika bavi se osnovnom obradom zemljišta pred zasnivanje voćnjaka, gde su izneta iskustva PSS Kikinda DOO stečena u toku podizanja višegodišnjeg oglednog zasada na oglednom polju Kinđa. U slici i reči opisani su postupci od momenta izbora parcele, do finalizacije pripreme zemljišta za sadnju voća. U nastavku Aktuelnog savetnika obrađena je tema pod nazivom ,, Značaj rezidbe u suzbijanju bakteriozne plamenjače jabučastog voća“. Erwinia amylovora (Burr.) Winsl. et al. (prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabučastog voća) spada u grupu najznačajnih parazita koji ugrožavaju proizvodnju jabuke. Obzirom da ima veliki broj domaćina (kruška, dunja, ruža, glog, mušmula, oskoruša i dr. biljke iz familije Rosaceae) njeno suzbijanje je otežano. U nedostatku efikasnih hemijskih mera zaštite biljaka ponuđen tekst objašnjava biologiju i simptome bakteriozne plamenjače jabučastog voća uz određene preporuke njenog suzbijanja. Mogućnost upotrebe sporednih proizvoda u preradi voća je tekst koji se bavi problematikom upotrebe voćne džibre kao stočne hrane, naravno u ograničenim i kontrolisanim količinama. Interesantna kombinacija upotrebe nusproizvoda i zaštite životne sredine koja će kod proizvođača rakija, vina, džemova i drugih prerađivača voća svakako zauzeti određenu pažnju. U okviru teksta Sorte jabuka otporne na bolesti i štetočine akcenat je dat na suzbijanje bolesti Čađave krastavosti voća koja je po nekim autorima najveći proizvodni problem u tehnološkom postupku proizvodnje jabuke. Sortiment dobijen iscrpnim radom stručnjaka na ukrštanju različitih sorti jabuka, primaljiv za sve one koji žele da se bave organoskom proizvodnjom. Poštujući narodnu izreku ,,bolje sprečiti nego lečiti” gajenjem sorti otpornih na bolesti značajno se umanjuje potreba za hemijskom zaštitom, dobijen proizvod je bezbedniji sa aspekta zdravstvene ispravnosti uz umanjenje troškova proizvodnje. Aktuelni savetnik završamo tekstom o Biznis planu. Dokument koji nedvosmisleno ukazuje na perspektivu zamišljene ideje o budućem proizvodnom poduhvatu. Tekst obiluje podacima potrebnim za izradu biznis plana kroz prikaz njegove strukture. Obzirom da biznis plan precizira pravce realizacije ideje, više je nego potrebno temeljno i nepristrasno sagledati sve aspekte, odnosno prednosti i nedostatke svake faze realizacije. Iskrenost je vrlina ali u biznis planu to je potreba (,,Budi iskren prema sebi kako ne bi bio lažan prema drugima” Francis Bacon).

Direktor PSS Kikinda d.o.o.

Mladen Đuran

http://www.izrekeicitati.com/autor/72/Francis_Bacon




4

AGROTEHNIČKE OPERACIJE PRED ZASNIVANJE VOĆNJAKA SA OSNOVNOM OBRADOM ZEMLJIŠTA

Aleksandar Pap dipl.inž.

Izvod: Podizanje voćnjaka je zahtevan posao sa mnoštvom radnji koje su poređane po određenom redosledu, agrohemijskom analizom se počinje a završava sa samom sadnjom. Podrivanje smo uvrstili kao obaveznu meru na našem terenu usled strukture tla i činjenice da je prethodne godine ležala voda na delu tog zemljišta,kao i da smo za podizanje voćnjaka razorali deo bivšeg aerodroma koji dugi niz godina nije nikako obrađivan. Prilikom podizanja intenzivnih zasada ne generalizovati skup operacija, nego pristupiti svakoj parceli pojedinačno, izvršiti neophodne operacije i pripremu terena za uspešnu sadnju. Ovaj autorski rad je prvenstveno baziran na iskustvima stečenim pri podizanju voćnjaka PSS Kikinda na Kinđi u Kikindi. Ključne reči: Osnovna obrada, podrivanje, oranje, tanjiranje, drljanje

AGRO-TEHNICAL OPERATIONS BEFORE RAISING ORCHARDS WITH BASIC CULTIVATION

Abstract: Raising orchards is a demanding job with a number of actions that are lined up in a certain order, it starts with agro-chemical analysis and ends with the very planting of fruit trees. Deep tillage with subsoilers is a mandatory measure as in our terran related to soil composition. In intensive plantations, it is not recommended to make a general approach but to take each field in separate consideration carry out all the necessary preparation for a sucessful planting. This work is based on experiences gained in raising orchards PSS Kikinda in Kinđa in Kikinda. Key word: Basic cultivation, deep tillage, disc harrow

o Uvod o Predusev, sitnjenje biljnih ostataka i osnovno đubrenje o Agrohemijska analiza zemljišta o Osnovna obrada zemljišta o Zaključak o Literatura

UVOD

Zasnivanje višegodišnjeg zasada je problematika sa kojom smo se suočili početkom 2011. godine kada je doneta odluka o podizanju zasada. Posle odabira parcele, GPS pozicioniranja i agrohemijskih analiza, te dobijanja dozvola od nadležnih, mogli smo da se definitivno odlučimo za mesto budućeg voćnjaka. Odabir parcele nije samo ocedan teren, povoljnih fizičko-hemijskih svojstava zemljišta i mogućnost prilaska voćnjaku po svim vremenskim uslovima, već i znatan deo administrativnih poslova koje je potrebno odraditi pre, kao što je promena namene zemljišta, dobijanje dozvole vlasnika zemljišta i regulisanje dužine zakupa. Tek po pribavljanju svih saglasnosti mogu se planirati dalji radovi. Pošto je taj posao urađen, usledilo je premeravanje parcele, izlazak geometara na teren i sagledavanje činjeničnog stanja koje po pravilu je različito od onoga u planovima, zato je neophodno konsultovanje sa kolegama i prilagođavanje na novonastale okolnosti.




5

PREDUSEV, SITNJENJE BILJNIH OSTATAKA I OSNOVNO ĐUBRENJE

Idealan predusev za voćnjak bi bile ozime ili jare strnine, ili neke druge biljke koje rano napuštaju zemljište, ali mi smo imali suncokret, koji i nije tako loš izbor. Sa kukuruzom ili šećernom repom bi bilo mnogo više problema zbog kratkog vremena od ubiranja useva do sadnje voćaka, koja se obavlja za vreme mirovanja vegetacije, a potrebno je mnogo operacija jer je zasnivanje višegodišnjeg zasada ozbiljan posao kome se mora pristupiti sa punom pažnjom. Po skidanju ueva suncokreta prva operacija je bila sitnjenje biljnih ostataka-tarupiranje. Sitnjenje biljnih ostataka je važna agrotehnička mera jer se time omogućava kvalitetnije obavljanje narednih operacija, povećava se količina organske materije u zemljištu koja je važna za fizičko hemijska svojstva zemljišta, odnos vlage i vazduha kao i za mikrobiološku aktivnost tla. Rabacivanje MAP-a u količini od 211 kg/ha po celoj površini bivšeg oglednog polja 1. je bilo meliorativnog karaktera, kao i izostavljanje kalijumovih đubriva. U tom smislu smo uradili i sledeću operaciju - rasturanje stajnjaka po celoj površini u količini od 30 t/ha. Stajnjak je neophodan pri zasnivanju višegodišnjeg zasada i na najboljim parcelama, a na našem černozemu sa humusom ispod 3% je od neprocenjivog značaja za buduću proizvodnju jer je projektom planirano navodnjavanje. Navodnjavanje bez stajnjaka nema smisla. Tu činjenicu treba istaći uvek i na svakom mestu.

AGROHEMIJSKA ANALIZA ZEMLJIŠTA

Rezultati analiza su prikazani u Tabeli 1. pH u vodi pH u KCl CaCO3 % Humus% Ukupan

N % P2O5 mg/100g K2O mg/100g

Uz 1. 8,39 7,57 2,88 3,12 0,19 16,25 30,20 Uz 2. 8,47 7,63 4,66 2,84 0,17 13,42 32,84 Uz 3. 8,42 7,58 4,66 2,91 0,17 15,99 49,63 Uz 4. 8,44 7,63 5,08 2,78 0,17 15,84 30,20 Uz 5. 8,48 7,61 2,97 2,95 0,18 14,60 38,81 Uz 6. 8,49 7,62 2,96 2,92 0,18 12,47 36,91 Uz 7. 8,43 7,61 2,54 2,86 0,17 14,21 35,35 Uz 8. 8,54 7,62 2,96 2,86 0,17 12,99 35,86 Uz 9. 8,46 7,66 3,39 2,94 0,18 12,84 36,38 Uz 10. 8,54 7,71 5,08 2,96 0,18 10,65 31,87 Uz 11. 8,43 7,62 3,81 2,86 0,17 16,65 36,28 Uz 12. 8,48 7,63 8,04 2,92 0,18 14,98 41,97 Uz 13. 8,06 7,49 1,41 2,92 0,24 19,42 >50,00 Uz 14. 8,03 7,46 2,07 3,63 0,22 38,00 >50,00 Uz 15. 8,11 7,62 7,05 2,84 0,17 30,00 42,84 prosek 8.38 7.60 3.97 2.95 0.18 17.22 38.61 Na osnovu analiza smo uradili osnovno đubrenje mineralnim đubrivima, a zbog skromnog sadržaja humusa smo pristupili i đubrenju sa stajnjakom.

Slika 1. Stajnjak na parceli (foto A.Pap)




6

Na fotografiji se jasno vidi da je posle sitnjenja biljnih ostataka suncokreta koji je predusev, i razbacivanja mineralnih đubriva rasturen i stajnjak. Zbog izuzetno sušne godine, zbijenosti zemljišta i nedostatka padavina, urađeno je tanjiranje da bi se koliko-toliko organske i mineralne materije unele u zemljište jer oranje nije bilo moguće tada izvesti. Ovo nije uobičajeno, i ne treba raditi u povoljnim uslovima, ali s obzirom na situaciju na terenu s jeseni 2011. godine je bilo neophodno. Još jedan dokaz da univerzalna agrotehnika nije primenljiva u svim uslovima i na svim terenima već da je promenljiva i da joj se treba prilagođavati.

OSNOVNA OBRADA ZEMLJIŠTA

Sledeća operacija koja je izvedena na našoj parceli je podrivanje na dubinu od 60 do 70 cm. poprečno u odnosu na smer obrade prethodnih godina, kao i na pravac budućih redova, sa oruđem koje ima četiri radna tela i koje smo uslužno angažovali. Podrivanje je važno zbog aeracije dubljih slojeva zemljišta i stvaranje uslova za bolje kretanje vlage po horizontali. [1] Ova operacija nije neophodna ukoliko se prilikom sadnje voćaka kopaju znatno dublje rupe za sadnju od 60x60x60. Iskopom profila zemljišta smo se odlučili da je obavimo, jer smo ustanovili da ispod orničnog sloja na dubini od pedesetk cm imamo slojeve gline. Slika 2. Podrivanje ( foto A.Pap) Slika 3. Merenje dubine podrivanja (foto A.Pap)

Duboko oranje na 35 cm dubine je izvršeno nakon podrivanja. Sve prethodne operacije bi mogli svrstati u meliorativne mere dok je oranje prava osnovna obrada čime smo zaorali žetvene ostatke i stajnjak na potrebnu dubinu, izmešali smo zemljište, omogućili aeraciju i stvorili uslove za prihvat zimskih padavina. Oranjem se poboljšava mikrobiološka aktivnost zemljišta, organska materija se unosi u dublje slojeve i sve skupa doprinosi poboljšanju kako fizičkih, tako i agrohemijskih osobina zemljišta. Oranje je izvršeno sa petobraznim plugom obrtačem, što je doprinelo da izbegnemo razore unutar parcele, uslovi za oranje su bili ideani, zemljište optimalne vlažnosti i uprkos vremenskom tesnacu u kome smo bili mogu reći da je ova oreracija urađena blagovremeno i što je najvažnije kvalitetno.

Slika 4. Duboko oranje ( foto A.Pap)

Posle oranja, isti dan, urađena su dva tanjiranja sa dve različite tanjirače čime smo poravnali zemljište, gornje slojeve učinili rastresitim sa dobrim odnosom vlage i vazduha i povoljnom strukturom za naredne operacije.[2] Prvi prohod je bio sa TT 36 čime je samo grubo poravnato zemljište a za njom je išla druga tanjirača koja ima i rotore iza tanjira .




7

Slika 5. Tanjiranje teškom tanjiračom (foto: A.Pap) Slika 6. Drugo tanjiranje teškom tanjiračom sa rotorima

Usledilo je još jedno drljanje teškom drljačom i zemljište je bilo spremno za sadnju voćaka.

Slika 7. Drljanje teškom drljačom (foto: A.Pap)

ZAKLJUČAK

Iz prethodnog teksta i slika se vidi da je u potpunosti primenjena puna agrotehnika pri pripremi zemljišta za intenzivan zasad voćnih vrsta jabuke i leske i da smo u relativno kratkom vremenskom periodu od skidanja useva suncokreta do početka sadnje voćnjaka uspeli da ovaj veliki posao i po obimu i zahtevima, blagovremeno privedemo kraju. To nam je omogućilo da zasnujemo oba zasada do 30.12.2011. i da narednu sezonu dočekamo sa podignutim voćnjakom. Agrotehnika je prilagođena uslovima koje diktiraju parcela i vremenske prilike i ne može se generalizovati ali u svakom slučaju, mora se poštovati redosled izvođenja pojedinih operacija i biti spreman na prilagođavanja.

Literatura:

[1] Prof. dr Imre Molnar, Opšte Ratarstvo, Novi Sad 1995. [2] Dr Jordan B.Konstantinović, Obrada zemljišta u Ratarstvu, Novi Sad 1997.




8

ZNAČAJ REZIDBE U SUZBIJANJU BAKTERIOZNE PLAMENJAČE JABUČASTOG VOĆA

Živanka Špirić, dipl. ing.

Izvod: Erwinia amylovora (Burr.) Winsl. et al. (prouzrokovač bakteriozne plamenjače jabučastog voća) je karantinski parazit, nalazi se na EPPO listi A2. Spada u najznačajnije parazite koji ugrožavaju proizvodnju jabuke. Široko je rasprostranjena u svetu. Utvrđeno je njeno prisustvo u 46 država sveta. Pored kruške, dunje, mušmule, jabuke, divlje kruške i gloga može se naći i na ukrasnim biljkama. U našoj zemlji ova bakterija je prisutna od 1990. godine [1]. Od tog trenutka do danas proteklo je više od dve decenije. Za to vreme ona se raširila na teritoriji cele Srbije. Spada u bolesti koje se najteže suzbijaju. Mogućnosti za hemijsko suzbijanje ove bakterije su vrlo ograničene. U nedostatku efikasnih hemijskih mera zaštite biljaka osnovni cilj ovog rada je da podseti poljoprivredne proizvođače na značaj mehaničkih mera suzbijanja prouzrokovača bolesti i štetočina tokom zimskog mirovanja vegetacije. Rezidba uz upotrebu dezinfikovanog alata kao jedan vid mehaničke borbe ima značajnu ulogu u suzbijanju ove bakterije. Ključne reči: bakteriozna plamenjača jabučastog voća, mehaničke mere suzbijanja, rezidba, dezinfekcija alata

IMPORTANCE PRUNING IN COMBATING APPLE FIRE BLIGHT

Živanka Špirić, dipl. ing.

Abstract: Erwinia amylovora (Burr. ) Winsl. ET al. (Causal parasite of apple fire blight) is a quarantine parasite on the EPPO list A2. It is listed as one of the most significant deceases to endanger apple production. It is widespread in the world. It is found in in 46 country in the world. In addition pears, quinces, medlar, wild pears and hawthorn are also susceptible for this parasite. In our country this bacteria is present since 1990. Year (1). From that moment until today more than two decades passed. For this time it spread over the territory of the whole Serbia. It falls under the most difficult diseases to the curb. Opportunities for chemical control of these bacteria are very limited. In the absence of an effective chemical plant protection system the basic aim of this work is to remind agricultural producers the importance of mechanical measures curbing the pest during winter idle period. Using disinfected pruning tools as a form of mechanical control measure has a significant role in preventing these bacteria. Key words: apple fire blight, mechanical suppression measures, pruning, tools disinfection

o Uvod o Biologija bakteriozne plamenjače jabučastog voća o Simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća o Mogućnost suzbijanja bakteriozne plamenjače jabučastog voća o Zaključak o Literatura

UVOD

Bakterija Erwinia amylovora ima veliki broj domaćina (jabuka, kruška, dunja, ruža, glog, mušmula, oskoruša i dr. biljke iz familije Rosaceae) i ta činjenica otežava njeno suzbijanje. Ovaj prouzrokovač oboljenja bakteriozne plamenjače se može pronaći na cvetovima, lišću, mladarima, plodovima, granama, deblu i na korenu osetljivih vrsta.

U našoj zemlji ovaj patogen je prisutan više od dve decenije. Za to vreme on se raširio na teritoriji cele Srbije. Prouzrokuje bolest koja se najteže suzbija.

Mogućnosti za hemijsko suzbijanje ove bakterije su vrlo ograničene. Rezidba uz upotrebu dezinfikovanog alata kao jedan vid mehaničke borbe ima značajnu ulogu u njenom

suzbijanju.




9

BIOLOGIJA BAKTERIOZNE PLAMENJAČE JABUČASTOG VOĆA

Erwinia amylovora se širi najčešće u proleće tokom cvetanja pri temperaturama iznad 18° C. U zavisnosti od temperature prvi simptomi se uočavaju od 5 -30 dana nakon infekcije.

Ako nakon stresnih situacija kao što su grad ili suša voćka ponovo procveta infekcija se ubrzano širi. Bakterija se širi i iz rak rana putem kapljica kiše i vetra sa zaraženih na nova ne zaražena stabla. Može se preneti i sadnim materijalom, sadnicama, podlogama, plemkama i priborom za rezidbu. Najvažniji prenosioci Erwinia amylovora su insekti. Insekte privlače kapljice eksudata bakterije i pri

temperaturama od 20 do 30° C oni aktivno lete sa cveta na cvet i na taj način prenose bakteriju. Nakon jače rose, magle ili kiše bakterija je ubrzo u biljci i na taj način se ostvarila primarna infekcija. Bakterija prodire u biljno tkivo kroz stomine otvore i lenticele, kroz nektarske žljezde cvetova i kroz razne povrede i rane.

Sekundarne infekcije se ostvaruju tokom vegetacije preko bolesnih biljaka koje se nalaze u neposrednoj blizini. Prenosioci su najčešće insekti (cikade, muve, lisne vaši) i kapljice kiše, vetar i alat za rezidbu. Izvor infekcije je bakterijski eksudat koji se stvara na zaraženim delovima biljke. Potrebni su i određeni vremenski uslovi temperatura od 18 do 32° C i vlaga u bilo kom obliku, vlažnost vazduha treba da je preko 70% ili da vlaženje traje najmanje 3 sata.

SIMPTOMI BAKTERIOZNE PLAMENJAČE JABUČASTOG VOĆA

Bakterija Erwinia amylovora može se naći na svim delovima voćaka. Simptomi bolesti se javljaju u proleće na cvetovima. Mogu biti zaraženi pojedini cvetovi ili cele cvasti [2]. U

rano proleće, dve do tri nedelje nakon otvaranja cvetova na njima se može uočiti prvo mrka boja koja zatim pocrni. Na početku cvetovi su vlažni i venu, a kasnije se suše i odumiru.

Lišće postaje mrkocrne boje, suši se i odumire ali ne opada već ostaje na granama. Oboleli mladari venu, smežuravaju se i postaju mrkocrni i odumiru. Zajedno sa crnim, osušenim, ne opalim

lišćem izgledaju kao zahvaćeni plamenom i otuda naziv „fire blight“. Vrhovi obolelih mladara se savijaju i dobijaju oblik „pastirskog štapa“, što je znak da se radi o prouzrokovaču bakteriozne plamenjače.

Slika br 1. Simptomi bakteriozne plamenjače na lišću i grani

Oboleli plodovi postaju mrki, smežuraju se i mumificiraju se i ostaju na rodnim grančicama. Preko mladara i rodnih grančica, bakterija prodire u deblje grane. Šireći se može zahvatiti celo stablo, pa i

koren. Promene na debljim granama se uočavaju na kori na kojoj se prvo pojavljuju površine mrke boje. Kora postaje meka, bubri, nabira se i na kraju puca, suši se i ljušti.

Ovaj patogen se održava u rak ranama na granama i stablu. U fazi cvetanja biljka je najosetljivija jer se bakterija tada širi. Cvet je najosetljiviji deo biljke i patogen najčešće preko cveta prodire u voćku. Iz obolelih delova biljaka kad je vreme vlažno pojavljuje se bakterijski eksudat ćilibarno – žute boje koji se vektorima širenja prenosi dalje.




10

MOGUĆNOST SUZBIJANJA BAKTERIOZNE PLAMENJAČE JABUČASTOG VOĆA

Suzbijanje bakteriozne plamenjače na jabučastom voću je teško, jer je primena raspoloživih mera ograničena. Pozitivan efekat u suzbijanju ove bolesti se može očekivati samo primenom integralnih mera zaštite, koje je potrebno usmeriti u tri osnovna pravca: 1. Smanjenje količine inokuluma (a) Mehaničke mere zaštite: mehaničko odstranjivanje grana sa rak ranama tokom perioda mirovanja i mehaničko odstranjivanje mladara tokom vegetacije i (b) Administrativne mere zaštite: proizvodnja zdravog sadnog materijala i sprečavanje unošenja zaraženog sadnog materijala preko državne granice i ograničavanje širenja patogena unutar zemlje, 2. Smanjenje osetljivosti domaćina (gajenje otpornih podloga i sorti i pravilna primena raznih agrotehničkih mera: izbor odgovarajućeg mesta za podizanje zasada, pravilno đubrenje, obrada zemljišta i stručno obavljena rezidba) i 3. Sprečavanje patogena da ostvari infekciju (hemijske i biološke mere zaštite)

Rezidba se smatra jednom od glavnih agrotehničkih mera, koja se redovno sprovodi u voćnjacima. Osnovni cilj rezidbe je uspostavljanje ravnoteže između rodnosti i vegetativnog prirasta biljnih organa. Pomoću rezidbe se oblikuje krošnja voćaka, reguliše plodnost i podmlađuju grane [3]. Značajna uloga rezidbe je i u zaštiti voća jer se tokom nje odstranjuju zaraženi delovi biljke i na taj način se smanjuje izvor inokuluma bakterije Erwinia amylovora.

Tokom zimske rezidbe uklanjaju se sve grane sa suvim lišćem i plodovima i grane na kojima su prisutne rak rane koje imaju najveći značaj kao izvor infekcije. Pri uklanjanju obolelih grana voditi računa da rez bude udaljen 30 cm od mesta nekroze ako sečemo grane debljine do 25 mm. Ako sečemo deblje grane rez se pravi na udaljenosti od najmanje 60 cm. Ukoliko ovo rastojanje dovodi do debla vadimo celo stablo.

Prolećna rezidba zahteva redovan obilazak i pregled voćnog zasada, prvi put 10 – 14 dana posle cvetanja a radi otkrivanja simptoma bakteriozne plamenjače na cvastima i vegetativnim letorastima. Zaražene mladare što pre treba odstraniti. Praviti rez na udaljenosti od 30 - 60 cm od vidljivog mesta nekroze.

Prilikom sprovođenja mehaničkih mera suzbijanja Erwinia amylovora, izuzetno je važna mera dezinfekcija pribora za rad (makaza, noževa, testera i dr.). Hemijske supstance koje se preporučuju za dezinfekciju pribora za rad prilikom rezidbe obolelih voćaka su: kalijumpermanganat (5%), natrijum hipohlorit (varikina) (10%), vodonikperoksid (3%), denaturisani etanol (70%), hlorni kreč (8%), formalin (5%), lizol (1%), nerazređena Žavelova voda i dr. [4]. Pribor i alat je bitno dezinfikovati pre početka rezidbe ali i tokom rezidbe nakon svakog reza da bi se sprečilo prenošenje bakterije ovim putem. Pribor i alat potapati kratko vreme (oko 5 sekundi) u dezinfekciono sredstvo. Takođe, obavezno je dezinfikovati preseke i povređena tkiva nastala prilikom odstanjivanja obolelih delova voćaka.

Odmah nakon obavljene zimske ili prolećne rezidbe potrebno je izneti zaraženi materijal iz zasada i spaliti ga.

ZAKLJUČAK

Ako posmatramo unazad period od pet godina na području delovanja naše službe izrazita pojava bakteriozne plamenjače desila se u godinama kada su vremenski uslovi, toplo i vlažno vreme, pogodovali pojavi simptoma i širenju bolesti. Tokom 2010. i 2012. godine prvi simptomi su se javili na dunji a kasnije i u starijim zasadima jabuke. U zasadima u kojima je urađena kvalitetna rezidba intenzitet pojave bakterije Erwinia amylovora bio je slab.

Tokom rezidbe treba detaljno pregledati voćne zasade na prisustvo prouzrokovača bolesti i odstraniti sve zaražene delove, izneti ih iz zasada i spaliti. Vreme tokom rezidbe trebalo bi da bude suvo i toplo, da se bakterijski eksudat ne bi preneo na zdrave delove biljke. Pribor i alat prilikom rezidbe treba obavezno dezinfikovati posle svakog reza. Nakon rezidbe preseke na biljkama premazati jednim od preparata na bazi bakra ili kalem voskom.

Izbor hemijskih mera suzbijanja bakterije Erwinia amylovora nije velik. Uobičajena hemijska mera je tzv. „plavo prskanje“, koje se izvodi bakarnim preparatima i to u jesen dva puta kada opadne 50 – 70% listova i nakon potpunog opadanja lista i u proleće od faze pucanja pupoljaka pa do cvetanja.

Sve ove mere tokom zime i ranog proleća veoma su značajne za suzbijanje bakterije Erwinia amylovora jer se smanjuje infektivni materijal u voćnom zasadu i olakšava se dalje suzbijanje ovog patogena tokom vegetacije. Literatura [1] Balaž, J., Keserović, Z., Aćimović, S., Nikolić, Z., Mažić, J. (2009): Erwinia amylovora u Vojvodini i postupci za stavljanje pod kontrolu, Biljni lekar, god. XXXVII, vanredni broj: 46 – 56.Novi Sad [2] Balaž, J. (2010): Erwinia amylovora (Burr.) Winsl. et al. kao parazit jabuke, Biljni lekar, god. XXVIII, 6: 457 – 463. Novi Sad [3] Balaž, J. (1999): Rezidba u službi zaštite bilja, Biljni lekar, god. XXVII, 1: 59 – 62. Novi Sad [4] Jovanović, G., Arsenijević, M. (2005): Dezinfekcija pribora za rezidbu voćaka i odstranjivanje obolelih mladara, grančica i grana, značajna mera suzbijanja Erwinia amylovora, Biljni lekar, god. XXVI, 1: 36 – 40. Novi Sad




11

MOGUĆNOST UPOTREBE SPOREDNIH PROIZVODA U PRERADI VOĆA

Gordana Olajić, dipl. ing.

Izvod: Poslednjih godina država sve više izdvaja sredstva za ona gazdinstva koja vide mogućnost egzistencije od rada u voćarstvu. Danas su to robni proizvođači koji, većim delom svoje proizvode prodaju na veliko, ali jedan manji deo prerađuju u sopstvenom gazdinstvu u sokove, rakiju, vino, džemove i razne slatkiše. U takvoj preradi stalno se pojavljuju nus proizvod – džibra, koja predstavlja problem sredine u kojoj se odvija prerada. Stoga je neophodno razmišljati da se ono više koristi za ishranu stoke.

Ključne reči: Nus-proizvodi prerade voća, džibra od voća, voćna komina

POSSIBILITY FOR THE USE OF BY- PRODUCTS IN PROCESSING FRUIT Abstract: In recent years more and more state allocated funds are given to farmers who see possibility in fruit growing. Today, they are commercial producers, where greater part of their products sell at wholesale, but a minor part is processed in households as juices,-distilled brandy, wine, jam and various candies. During the processing - džibra,a fermentation byproduct causes a problem for environment and for the processing site. Therefore, it is necessary to ponder if it could be used more for feeding of livestock. Key words: By-products processing of fruit, džibra from fruit, grape marc wine (piquette)

o Uvod o Voćna džibra kao stočna hrana o Zaključak o Literatura

UVOD

Voćna džibra je produkt koji se javlja posle pečenja rakije, dobijanja vina, ceđenje sokova ili pak prerade voća

u pekmeze ili kompote. Ovaj otpadak prerade se sastoji od kore ili ljuske, ostataka unutrašnjih delova voća zajedno sa semenkama, kao i odbačenih delova voća. Pojedine fabrike su u svoj proizvodni program uvrstile i proces izdvajanja semenki iz kojih se dobijaju vrlo kvalitetna esencijalna ulja. Ovakvi proizvodi se obično suše radi daljeg transporta i prerade, a mogu se koristiti u ishrani odraslih životinja i to u manjim količinama.

VOĆNA DŽIBRA KAO STOČNA HRANA

Voćna džibra je hranivo slabe hranljive vrednosti sa velikim procentom vode (85 - 95%). Bezazotnih

ekstrativnih materija, u zavisnosti od vrsta voća ima oko 3%, a svarljivih belančevina od 0,5 - 1%. Zbog velike količine vode ovakav otpadak u preradi voća je veoma kvarljiv, ta ga je najbolje koristiti u svežem stanju i to uglavnom kod tovnih kategorija (goveda i svinje). Najekonomičnije je hraniti tovna grla svežom džibrom i to da se doprema direktno iz prerađivačke industrije u jasle životinje. Odraslim grlima, u zavisnosti od vrste, dnevno se može davati od 12 - 50 kg. Pre davanja stoci, svežu džibru ohladiti na temperaturi od 28-30°C. Dugotrajna upotreba džibre, može da izazove pojavu ekcema kože na distalnim delovima goveda, kako ova hraniva u sebi sadrže i slobodne kiseline, redovno se životinjama mora dodavati stočna kreda u količini 30-50g i time sprečavati njihovo štetno dejstvo [1]. Veće količine voćne džibre teško se čuvaju zbog velike količine vlažnosti, pa se mogu, tamo gde ih ima, silirati. Pri siliranju džibra se meša sa seckanom slamom , kukuruzovinom ili plevom. Pre siliranja džibru treba ocediti, kako smeša ne bi imala više od 35% vlage. Pri siliranju je neophodno dodati inokulant odnosno bakterije mlečne kiseline koje vrše mlečno-kiselinsko vrenje i stvaraju mlečne kiseline, koje imaju ulogu konzervansa. Voćna džibra se može sušiti i tako osušana upotrebljavati u ishrani stoke. U tom slučaju se povećava hranidbena vrednost. Suva džibra treba da ima svetlu boju, jer sa sušenjem na visokoj temperaturi potamni i značajno




12

gubi hranidbenu vrednost. Suva džibra se govedima može davati 2 – 3 kg na dan, svinjama i konjima ne davati više od 1 kg dnevno. U praksi se najčešće suši sveža komina od grožđa. Ona osušena sadrži do 95% suve materije, proteina 7 - 12%, nešto više celuloze od 16 - 20%, a masti od 4 - 6%, bezazotnih ekstrativnih materija 60% i pepla 4 - 6%. Ovakva vrednost ovog hraniva može da učestvuje u krmnim smešama do 6% [1].

Posebnu pažnju posvetiti džibri od koštunjavog voća (šljiva, kajsija, višnja). Pre upotrebe obavezno otkloniti koštice, jer one mogu da izazovu gušenje životinja i otežano varenje. To se obično čini ceđenjem ili centrifugiranjem džibre. Mnogo češće na tržištu susrećemo džibre kao sporedne proizvode pivarske industrije. Ponekad se kao otpadak javlja i melasa od voća koja u sebi sadrži izvestan postotak šećera. Za ljudsku ishranu se ne može koristiti zbog gorkog ukusa, ali goveda, kada se priviknu, vrlo rado ga jedu. Obično se dodaje koncentrovanim smešama 6 - 10% i u mnogim ispitivanjima došlo je do povećanja mlečnosti i brzine tova [2].

ZAKLJUČAK

Upotrebom ovakvih otpadaka, prvenstveno se rešava problem zagađenja životne sredine putem ishrane domaćih životinja, ali istovremeno se i snižavaju troškovi. Upotrebom džibre, cena obroka se snižava od 5 - 10%, a cena gotovih stočnih proizvoda od 0,30 - 0,66%.

Literatura

[1] prof. dr. Ševković, N., prof. dr. Prebičević, S., prof. dr. Rajić, I.- Ishrana domaćih životinja 1983. [2] Morison, Frank B. - Stočna hrana i ishrana stoke 1955.




13

SORTE JABUKA OTPORNE NA BOLESTI I ŠTETOČINE

Jelena Kljajić dipl.ing.

Izvod: Čađava krastavost je bolest kod jabuke koja predstavlja najveći proizvodni problem. Za sprečavanje te bolesti potrebna je česta aplikacija fungicida, koje stvaraju velike troškove. Gajenje sorti jabuka koje su otporne na čađavu krastavost i pepelnicu smannjuju troškove, olakšavaju rad u voćnjaku i povećavaju konkurentnost.

Ključne reči: jabuka, otporne sorte, pomologija, rast, rodnost, optimalno vreme berbe

APPLE VARIETY RESIST TO DISEASES AND PESTS

Abstract: Apple scab is a disease which causes the biggest problem in production. To prevent the disease frequent applications of fungicides are needed, which create great expenses. Apple growing varieties that are resistant to apple scab and powdery mildew reduces costs, facilitate work in orchard and increase competitiveness. Key words: Apple, resistant variety, pomology, growth, yield, optimal harvest time

o Uvod o Sortiment o Agrotehnika o Zaključak o Literatura

UVOD

Sorte otporne na gljivu Venturia ineaqvalis su nastale kao rezultat višekratnog ukrštanja. Cilj tih ukrštanja je bio stvoriti sortu otpornu na bolesti, ali koja će istovremeno biti prihvaćena na tržištu po ukusu i izgledu. Neke otporne sorte su se približile, a po nekim svojstvima i nadmašuju vodeće sorte i danas dobijaju sve veći značaj u novim zasadima. To se naročito odnosi na voćnjake koji su u sistemu organske proizvodnje, a svoje mesto polako pronalaze i u gajenju u amaterskim zasadima.

SORTIMENT

Oplemenjivački rad na stvaranju novih sorti otpornih na najznačajnije ekonomske bolesti jabuka započet je početkom dvadesetog veka u SAD i taj program je dobio naziv Co-op. Sorta Prima je prva sorta iz ovog programa koja je priznata, ali je do danas prevaziđena. Iz ovog programa se još izdvajaju sledeće sorte [1]:

1.Enterprise: Nastala je ukrštanjem Z.delišesa x Mekintoš x M.floribunda. Vrlo je otporna na čađavu krastavost, srednje otporna na pepelnicu, a dobro je otporna na bakterijsku palež. Srednje bujnog je rasta sa vrlo oštrim uglom grananja i ako se ne povijaju grane vrlo brzo dolazi do ogoljavanja i slabije rodnosti. Plod je krupan, okrugao do slabo izdužen sa glatkom pokožicom. Osnovna boja ploda je žuta s dopunskim crvenilom. Meso ploda je hrskavo kiselkastog ukusa. Dobro se čuva u hladnjači. Sl.1




14

2.Wiliamspride: Otporna je na čađavu krastavost i tolerantna je na pepelnicu. Plod je sitan, tamnocrvene boje, slatkastog ukusa. Ima širok ugao grananja i sklona je periodičnoj rodnosti. Sazreva krajem jula i početkom avgusta. Sl. 2

3. Golden Ras: Ova sorta je slična Z. Delišesu. Visoke je i stabilne rodnosti. Odlično se čuva u standardnoj hladnjači.

Sl.3

Drugi selekcionarski program je razvijen u Nemačkoj. Na njemu je radio bračni par Fisher. Cilj je bio stvaranje

sorti sa visokim kvalitetom ploda, stabilne i visoke rodnosti kombinovane i sa abiotičkim faktoima (otpornost na niske zimske temperature i otpornost na pozne prolećne mrateve). Ovaj selekcijski program je dobio naziv Re selekcija i gajenjem ovih sorti je redukovana upotreba fungicida . Najznačajnije sorte iz ovog programa su [2]:

1.Rebela: Ova sorta je nastala ukrštanjem Z.delišesa i Remo. Srednjeg bujnog je rasta opuštenog širokog habitusa.

Cveta srednje rano, dobro je oprašuju James Griv, Ajdared, Pinova, Retina i Rewena. Otporna je na čađavu krastavost i, pepelnicu i crvenog pauka. Dobro i redovno rodi. Rano stupa u period plodonošenja. Plod joj je krupan plameno crvene boje, čvrstogmesa, slatko nakiselog ukusa. To je kasna jesenja sorta koja oktobru.

Sl.4

2.Rewena: Nastala je ukrštanjem (Cox Orange x Oldenburg) x BX 44,14. Cveta srednje kasno do kasno. Dobar je oprašivač.Plod je krupan i duguljast. Boja ploda je karakteristične ružičasto crvene boje. Aromatičnog je kiselo slatkog

ukusa. Redovno i obilno rađa. Može se gajiti i bez primene fungicida. Srednje je kasna sorta i bere se početkom oktobra meseca.

Sl.5




15

3.Regina: Karakteristično za ovu sortu je slab porast. Krošnja je retka. Dobro i redovno rađa. Cveta srednje kasno. Oprašuje je Pinova, Remo i Rewena. Osnovna boja ploda je žuta sa tamno crvenom dopunskom bojom i vidljivim lenticelama. Plod je srednnje veličine, čvrstog mesa, kiselo slatkog ukusa i aromatično. Bere se početkom oktobra i dobro se čuva. Sl.6

Na stvaranju otpornih sorti na parazite radile su i druge evropske zemlje. Tako su u Češkoj stvorene sorte 1.Golden Orang: je potpuno otporrna na čađavu krastavost, ali se tretman protiv pepelnice mora raditi. Pokožica joj je

zeleno zuta ¾ pokrivena prugama narandžasto crvenom bojom.. Meso je čvrsto sočno, aromatično i kiselkasto. U Francuskoj je stvorena sorta Florina, koja je nastala ukrštanjem Malus Floribunde, Marden Furt i Stark Delišesa. To je sorta srednje veličine ploda, crvene boje i sa izraženim lenticelma. Dobro se oprašuje sa Ajdaredom i Z. Delišesom. Slatkog je ukusa i sazreva krajem septembra, početak oktobra. Sl.7

2.Topaz:Stvorena je u Češkoj.Plodovi su joj srednje krupni, kiselkastog ukusa i karakteristične arome. U našim uslovima daje osrednje prinose.

Sl.8




16

A u Francuskoj: 3.Florina:Stvorena je u Francuskoj ukrštanjem M.Floribunde, Marden Furt i Stark Delišesa.To je sorta srednje veličine

ploda, crvene boje i sa izraženim lenticelama. Dobro se oprašuje sa Ajdaredom i Z. Delišesom. Slatkog je ukusa i sazreva kraj septembra, početak oktobra.

Sl.9

Naše autohtone sorte ne poseduju sve otpornost prema bolestima, ali se kao najotpornije mogu izdvojiti Budimka, Zelenika, Kožara, Krstovača i Šumatovka.

AGROTEHNIKA

Specifične agrotehnike kod proizvodnje ovih sorti jabuka nema u odnosu na standardne. Treba napomenuti da

postoje jedino bitne promene u programu zaštite u odnosu na standardne sorte. Rezidbu treba prilagoditi svakoj sorti poštujući sortnu specifičnost.

ZAKLJUČAK

Savremeni trendovi u voćarskoj proizvodnji idu u pravcu postizanju visokog prinosa uz što manje troškove i što brži obrt kapitala. Gajenje sorti otpornih na bolesti smanjuje troškove zaštite čime se povećava profitabilnost i obezbeđuje se zdravstveno ispravna hrana za sve probirljivije tržište.

Literatura:

[1] Prof.dr. Ognjanov, V., Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Oplemenjivanje bilja [2] Dr.sc. Vujević, P., Milinović, B ., dipl.ing.agr., Jelačić, T., dipl.ing.agr., Halapija Kazija, D., dipl.ing.agr., Čiček, D., dipl.ing.agr. (2011): Jabuka Kruška, Sorte voćnih vrsta (62-67). www.hchphs.hr

http://www.hchphs.hr/




17

BIZNIS PLAN

Mirjana Tomić dipl.ing

Izvod: Biznis plan je poslovni dokument u kome se tržišno-finansijskim alatima obrađuje poslovna ideja kako bi se dokazala opravdanost ili neopravdanost njene realizacije. U savremenim društvima biznis plan se koristi pri započinjanju posla, pri širenju istog ili prilikom obezbeđenja finansijskih sredstava i sl. Biznis plan je dokument u kome se precizira pravac poslovnog poduhvata.To je set upravljačkih odluka čija će se realizacija desiti u određenom vremenskom periodu. Ključne reči: biznis plan, poslovna ideja, dokument, odluka

BUSSINES PLAN

Abstract:Business plan is a business document in which tools business ideas are processed using the market-financial tools in order to if it’s realization is justified or not. In modern societies business plan is used for starting up business, expanding the same or in securing funds for it. Business plan is a document that specifies the direction of the business enterprise.It is a set of decision which realization will happen in a certain period of time. key words: Business plan, business idea, the document, the decision Key words: bussines plan, bussines idea, document, decision

o Uvod o Kako napisati biznis plan o Struktura biznis plana o Zaključak o Literatura

UVOD Svako ko ima ideju da pokrene sopstveni posao, jer ima saznanja da određeni posao donosi izuzetno dobru zaradu, pre nego što uđe u ozbilnju investiciju, (kakva je npr. podizanje voćnog zasada) mora da definiše svoju strategiju za početak novog posla kroz izradu biznis plana. Naročito je važno razraditi poslovnu ideju kroz biznis plan ukoliko tek ,,uplivavate,, u vode u kojima se ne snalizite baš najbolje, Pisanjem biznis plana mnogo detaljnije se razrađuje poslovna ideja i mnogo više se nauči o samom poslu kojim se želite baviti. Kod nas se skoro 90% današnjih voćara ovim poslom bavi prvi put i retko ko od njih je pre podizanja zasada uradio bilo kakav plan.

KAKO NAPISATI BIZNIS PLAN

Za pisanje biznis plana treba potrošiti dosta vremena i truda. Pisanje biznis plana podrazumeva detaljnu razradu poslovne ideje, analiziranja i posmatranja iste sa više aspekata i iz više perspektiva. Podrazumeva, takođe, detaljno upozavanje vašeg biznisa, situacije na tržištu, konkurencije... računanje i dokazivanje pretpostavki, uočavanje svih slabosti i pretnji i iznalaženje rešenja za njihovo prevazilaženje. To je ,,stavljanje na papir svega onog ašto je bitno za celokupan poslovni poduhvat. Stručnjaci smatraju da je on samo početak ostvarivanja poslovnog uspeha i način da se realni ciljevi ispune.

Biznis plan treba da posluži kao nedvosmislen pokazatelj da li je posao perspektivan, ima li i koliko šansi za uspeh. Ne treba zavaravati samog sebe i ne treba„frizirati“podatke, jer na kraju, kada se „podvuče crta“ morate sami sebi da dokažete da ćete u praksi i realnim uslovima više zarađivati nego trošiti. Pisanjem biznis plana, sve potencijalne greške ćete napraviti na papiru, a ne u stvarnom poslovanju. Takođe, morate realno da isplanirate kada je moguće dostići tzv. „prelomnu tačku“ u kojoj počinjete da zarađujete više nego što trošite. Ako je taj peroiod isuviše dug moći ćete da preispitate svoju poslovnu ideju, promenite nešto ili na vreme da odustanete od celokupne poslovne ideje.




18

Jedan od važnih saveta pri pisanju biznis plana je da izbegavate optimistički scenario, jer to može da vas odovede na stranputicu. Potrudite se da budete realni i objektivni. Čak i pesimistički stav može da bude koristan jer ukoliko se i u tom slučaju vaš biznis pokaže kao isplativ, uspeh je takoreći zagarantovan. Samo po sebi nameće se pitanje „Ko može da uradi biznis plan?“- Najbolje ga možete uraditi sami sebi, jer nemate potrebu da sami sebe lažete, niti da bez dobre računice ulazite u investicije. Na sajtu Fonda za razvoj republike Srbije (http://www.fondzarazvoj.gov.rs/) možete naći gotove forme biznis plana koje možete da popunite i takav biznis plan može biti bolji od onoga koji će vam uraditi neko treći.[2]

STRUKTURA BIZNIS PLANA

Svaki biznis plan trebalo bi da ima svoju strukturu koja je često uobičajena ali često, u zavisnosti od potrebe i specifičnosti slučaja, njegova struktura se može razlikovati od uobičajene. Uobičajena struktura biznis plana izgledala bi ovako: Naslovna strana: sadrži osnovne informacije kao što su: naziv, sedište, adresa, telefon, faks, e-mail, matični broj i šifra delatnosti, ime nosioca biznis plana, oblik svojine, godinu osnivanja, naslov biznis plana, period na koji se odnosi biznis plan (jednogodišnji ili višegodišnji). Sadržaj: generalno pomaže čitaocu da uoči koje informacije može da dobije u biznis planu i da se lakše snađe tokom njegovog proučavanja. Rezime: biznis plana ima za cilj da u tri stranice prikaže poslovnu ideju. On predstavlja sažetu rekapitulaciju najvažnijih elemenata biznis plana. Rezime treba da bude kratak i koncizan. Rezime je najčešće deo biznis plana na koji će potencijalni investitior obratiti najviše pažnje. Rezime se sastavlja na kraju izrade biznis plana i ako u njegovom sadržaju zauzima mesto na početku.[1] Predsavljanje: Ovde treba napisati par reči o sebi odnosno o svojoj radnji, poljoprivrednom gazdinstvu i sl. . U tekstu ćete dati sve poslovne informacije vezi sa vašom radnjom ili gazdinstvom, a koje bi mogle da zanimaju onoga ko čita biznis plan (kreditnog službenika, poslovnog partnera, investitora...) Potrebno je jasno predstaviti podatke kao što su podaci o registraciji, osnovnoj delatnosti, vlasničkim odnosima i vlasničkoj strukturi. Misija: treba da da odgovor na pitanja zašto postojimo i zašto smo uopšte u biznisu.Vizija treba da da odgovor na pitanje šta želimo da postignemo i gde sebe vidimo unarednom periodu. Ciljevi govore gde treba ići i kako do tamo stići.[1] Opis poslovne ideje: je najznačajniji element biznis plana. Potrudite se da svoju poslovnu ideju opišete što je moguće uverljivije i ubedljivije. Opisu poslovne ideje posvetite malo više prostora, bar jednu kucanu stranicu. Poslovno okruženje: predstavlja bukvalno sve oko vas te stoga, u ovom poglavlju posvetite više pažnje i prostora. Možete da pišete o: postojećem stanju i kretanjima u grani vašeg poslovanja, o potrebnim klimatskim , agroekološkim i pedološkim uslovima potrebnim za uspešnu realizaciju vaše ideje, uticajni eksterni faktori (zakonska regulativa, razna ograničenja, potrebne dozvole...) Poslovno okruženje možete da posmatrate i iz tehnološkog, ekonomskog, političkog ili društvenog aspekta.[2] Obratite pažnju na teme: starosno socijalna struktura korisnika proizvoda, razlike u životnim i poslovnim stilovima različitih društvenih grupacija, uticaj makroekonomskih kretanja na ponudu i tražnju, uticaj globalne ekonomske krize, aktuelne i očekivane ekonomske ili agrarne politike i sl. Poslovni prostor - odnosno njegovu poziciju, prednosti, mane, navedite kolika je zakupnina i koliko ona opterećuje vaše ukupno poslovanje. Koje su mogućnosti za unapređenje, ugovorni odnosi sa zakupodavcem. Navedite površinu poslovnog prostora uz obrazloženje da li je ona dovoljna za obavljanje vaše delatnosti i sl. Uređenost poslovnog prostora, potrebna ulaganja… Menadžment, vlasnička struktura, nova radna mesta Navedite broj zaposlenih i planove u vezi novih zapošljavanja, radna mesta i njihov kraći opis, neophodnost zapošljavanja određenih kadrova i sl. Odgovorite na pitanja: Kakve su vaše trenutne potrebe za radnom snagom? Kojim nivoom obrazovanja, kojim veštinama i kakvim iskustvom treba da raspolažu zaposleni u bliskoj budućnosti? Posebno opišite rukovodeću strukturu odnosno menadžment, njihove veštine i sl. [2] Pokušajte da odgovorite na pitanja poput: kako i koliko se vaše dosadašnje iskustvo i obrazovanje uklapaju u vođenje započetog biznisa? Koje su vaše slabe tačke i kako ćete ih nadomestiti? Koji kadrovi vam stoje na raspolaganju u slučaju potrebe? Tržište, marketing, konkurencija: U ovom delu bavite se problemima kao što su: veličina tržišta, struktura, lociranost potrošača, kupovna moć i navike, sezonski karakter, donja granica isplativosti ulaska na tržište. [1] Navedite koje su uočene želje i potrebe potencijalnih kupaca i nameravani način podmirenjanjihovih potreba.Navedite ko su vaši kupci, definišite ciljno tržište (kome nameravate da ponudite svoje proizvode), analizirajte da li je vaš udeo na tržištu stalan ili se menja (ukoliko već poslujete), da li ste segmentirali tržište i na koji način (podela tržišta po potražnji ili drugim parametrima), da li je vaše tržište dovoljno veliko da podnese proširenje posla, kako ćete privući, zadržati i povećati broj mušterija, kako određujete cenu svojih proizvoda. Način i distribucija proizvoda i usluga i sl.




19

Dobavljači: Napišite ko su vaši dobavljači, koliko ih ima na tržištu, da li su zamenljivi, diferenciranost ponude (da li su proizvodi međusobno lako zamenljivi). Navedite koliko dugo postoje na tržištu, koliko su dostupni i pouzdani i sl. SWOT analiza: predstavlja metod koji omogućava da se biznis u potpunosti definiše u okviru faktora koji imaju najviše uticaja na poslovanje. [1] Navedite: Vaše snage (vaše dobre strane kao što su visoko kvalitetan kadar, tehnološka opremljenosti osposobljenost, visoka motivisanost i sl.), Vaše slabosti (dotrajalost opreme, nedovoljno iskustvo u određenoj oblasti i sl.) Šanse (šanse koje pruža sadašnja i očekivana tržišna situacija) Pretnje (kritične tačke koje mogu ugroziti uspešnost poslovanja) Plan prodaje: Ovo je jedno od najvažnijih poglavlja svakog biznis plana. Potrebno je da predočite očekivane ekonomske i finansijske efekte planiranog posla, njegovu opravdanost i isplativost. [1] Na osnovu planiranog obima proizvodnje i prodaje napravite projekcije osnovnih finansijskih pokazatelja:

Projekcija bilansa uspeha Projekcija bilansa stanja , Projekcija očekivanih godišnjih prihoda Projekcija troškova poslovanja i ukupnih rashoda Projekcija očekivanih novčanih tokova (cash flow) Projekcija ekonomske opravdanosti ulaganja u novi projekat (interna stopa prinosa, analizaosetljivosti, marža sigurnosti)

Projekcije se rade pod predpostavkom da su cene nepromenljive. Najbitnija stvar pri izradi finansijske analize, pored toga da se sve brojke poklapaju, jeste da ona izlazi iz svega što ste opisali u ostatku biznis plana, a da opet budete svesni da je sama analiza osnov za traženje novca ili podrške za projekat koji radite.[2] Ona će vam pokazati i moguće nerealnosti i "zaletanja" koje ćete ispraviti, tako da je veoma važno biti realan i pošten prema sebi i svojim mogućnostima. Izvori finansiranja projekta: u ovom segmentu biznis plana tabelarno i u procentima predstavite odnose i vrednosti planiranih ulaganja sopstvenih i eksternih sredstava: a) vlasnici, b) sopstvena sredstva, c) dugoročni krediti od banaka, d) drugi izvori (obavezno opisati šta predstavljaju „drugi izvori“) [1] Zaključak napišite u slobodnom stilu, sažeto i jasno. Dodatak /prilog dokumentacije/ Kao dodatke biznis planu možete pridodati svu dokumentaciju (kopije) koja može biti interesantna i korisna onom ko čita / razmatra biznis plan. [1] To npr. mogu biti dokumenta o osnivanju, skraćene poslovne biografije rukovodstva, licence, dozvole, priznanja i sl., naravno ukoliko se putem biznis plana pribavljaju krediti ili drugi vidovi podrške.

ZAKLJUČAK

Prilikom pisanja biznis plana uvek treba imati na umu zašto se piše i ko će ga čitati, i pri tom treba biti potpuno iskren i imati u vidu da je biznis plan namenjen pre svega vama i vašem poslu, a tek onda potencijalnim kreditorima. Izrada biznis plana može biti izazov zbog svoje složenosti i obimnosti ali uvek se može potražiti pomoć kompetentnih konsultanata, a kad je u pitanju poljoprivredna proizvodnja na raspolaganju su i poljoprivredni savetodavci . Kada vam biznis plan radi neko treći – treba imati u vidu da se svaka poslovna ideja može predstaviti kao ,,posao decenije’’ – delom zbog obezbeđenja kredita, a delom zbog zarade konsultanta, ali ne treba zaboraviti da se u svaki posao ulazi pre svega zbog sopstvene zarade. Literatura:

[1] dr Todorović, J., dr Đuričin, D., dr Janošević, S., (2000): Strategijski menadžment. Institut za tržišna istraživanja, Beograd [2] dr Paunović, B., mr Zipovski, D., (2011): Poslovni plan-Poslovni plan - vodič za izradu. Ekonomski fakultet, Beograd

Documents

Priređivač: PSS Kikinda d.o.o. Kikindapolj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/sites/default/files... · 2016-07-18 · Biznis plan. Bussines plan ... Pošto je taj posao urađen, usledilo