Prirucnik Za Citanje Beograda 1941-44

7/30/2019 Prirucnik Za Citanje Beograda 1941-44

1/313

Mesta stradanja iantifaistike borbeu Beogradu194144.Prirunik za itanje grada

uredili Rena Rdle i Milovan Pisarri

MestastradanjaiantifaistikeborbeuBeogradu194144

.

Prirunikzaitanjegra

da


2/313

1

M bb B194144.Prirunik za itanje grada


3/313

2

Impresum

Publikacija: Mesta stradanja i antiaistike borbe u Beogradu 1941-44. Prirunik

za itanje grada

Izdava: Milan Radanovi, Jurija Gagarina 109, Beograd

Urednitvo: Milovan Pisarri (Pisari), Rena Rdle (Redle)

Autori: Olga Manojlovi Pintar, Milan Radanovi, Milovan Pisarri, Nenad

Lajbenperger, Enzo (Enco) Traverso

Autori tekstova u apendiksu: Ilija Malovi, Nataa Lambi, Petar Atanackovi

Prevod: Milena PopoviLektura i korektura: Aleksa Golijanin

Grako oblikovanje: kart

tampa: Pekogra, Beograd

Tira: 700

Svi tekstovi su objavljeni pod licencom Autorstvo-Nekomercijlno 3.0 Srbij (CC BY-NC 3.0 RS)

Dozvoljeno je:

- deliti, umnovti, distribuirti i jvno soptvti delo

- remiksovti i prerditi delo

Pod sledeim uslovim:

- Autorstvo: Morte d nvedete ime izvornog utor n nin koji je odreen od strne izvornog

utor ili dvoc licence (li ne tko to ete sugeristi d vs podrv ili odobrv ve

korienje del).

- Nekomercijlno: Ne moete d koristite delo u komercijlne svrhe.

Bez uticj n:

- Odricnje: Od svkog ugovornog uslov moe d se odstupi, ko dobijete dozvolu nosioc

utorskog prv.

- Jvni domen: Ako je delo, u celini ili delimino, u jvnom domenu, po merodvnom prvu,licenc ne moe d promeni sttus tog del.

- Ostl prv:

Licenc ne utie n slede prv:

- Prv nstl iz zkonskih ogrnienj utorskog prv;

- Morln prv utor;

- Prv lic poveznih s delom ili s korienjem del, ko to su, prvo n lini ivot i lini zpis

ili prvo n privtnost.

NpomenPrilikom svkog korienj ili distribuirnj del, morte jsno d predoite drugim ugovorneuslove pod kojim je delo licencirno. Njbolji nin je link prem ovoj internet strni:

http://creativecommons.org/licenses/by-nc-sa/3.0/rs/

Publikacija je realizovana uz podrku Rosa Luxemburg Stitung Southeast

Europe a producirana je od strane Fonda B92 u okviru projekta Poseta Starom

sajmitu Staze.

www.starosajmiste.ino


4/313

3


5/313

5

Skraenice 300

Indeks mesta 302

Indeks ulica 304

Indeks otografja 306

Biografje 308


6/313

4

Predgovor 6

Umesto uvoda

Enco Traverso - Istorija i seanje: antinomski par? 10

Nenad Lajbenperger, Olga Manojlovi Pintar,

Milovan Pisari, Milan Radanovi

Mesta stradanja iantifaistike borbe u

Beogradu 194144.

Prvi krug terora

Uspostavljanje aistikih zakona i institucija 34

Sedita i zatvori okupacione uprave i kvislinkog aparata:

Stari Grad Palilula 38

Progon Jevreja: Palilula Dorol 84

Antifaistiki otpor

irenje ustanka 104

Otpor u Beogradu: Vraar 105

Drugi krug terora

Logori 134Banjiki logor i Topovske upe: Banjica Vodovac 135

Logor na Sajmitu: Staro sajmite Ue 176

Trei krug terora

Mere odmazde 209

Stratita: Okolina Beograda 212

Osloboenje Beograda

Kontinuitet borbe 230

Borbe u centru: Palilula Stari Grad 232

Apendix:

Petar Atanackovi, Nataa Lambi, Ilija Malovi

Osnovne odrednice o aizmu i antiaizmu 264


7/313

6

Predgovor

Svrha ove publikacije je da bude orue u rukama svih onih kojinisu ravnoduni prema dogaajima u Beogradu tokom aisti-ke okupacije 19411944. godine i koji ele da se angauju protivzaboravljanja, utanja i alsikovanja tog mranog perioda istorije.U uverenju da se rtve zloina rasistikog genocida, poinjenog od

strane aista i njihovih pomagaa, ne smeju zaboraviti, cilj namje da razvijemo savremenu praksu seanja, koja se ne ograniavana slubene komemoracije, i koja bi mogla biti dostupna i vanamlaim generacijama.Zbog ponovnog uspona aistikih pokreta i stranaka irom Evro-pe, sve vie se ukazuje potreba za analizom i uvidom u drutveno-ekonomske uslove aizacije drutva, te ideologiju i mehanizme

aistike politike. Usled diskreditacije komunistikog pokretaod strane vladajue klase kapitalistikih drava, nakon nestankadravnih socijalizama u Evropi, na povrinu je isplivala politikarehabilitacija proaistikih snaga, koja izokree istorijske inje-nice o antiaistikom otporu. Stoga je vrlo vano da u svetlu tihsavremenih deavanja, podstaknemo seanje na ogorenu borbumladih i radnika Beograda organizovanih u antiaistikom otpo-ru. Oni su svoju borbu izneli pod nezamislivo tekim okolnostima,u okupiranom gradu i zemlji, odrali su je i vodili sve do osloboe-nja od strane Narodno-oslobodilake vojske i Crvene armije.

Nema sumnje da je na ovu temu ve napisano mnogo znaajnihstudija, bez kojih ova knjiga ne bi ni mogla postojati; njih preporu-ujemo na odgovarajuim mestima u naoj publikaciji. Posebnostove publikacije lei u transpoziciji istorijske grae u ormu isto-rijskog vodia kroz prostor jednog grada. Za nastanak ove istori-ograske metodologije zasluna je sama praksa. Autorke i autoriove publikacije su se proteklih nekoliko godina u okviru inicijativePoseta Starom sajmitu starosajmiste.ino intenzivno suoilis kontroverznim odnosima koje ovo drutvo ima prema istorijikoncentracionog logora Sajmite i ideologiji aizma. Kao sastavnideo proizalih aktivnosti, organizovane su javne posete mestimaterora i antiaistike borbe u Beogradu i okolini. To iskustvo itada proizvedeni materijali posluili su kao osnova za razvoj ovepublikacije.


8/313

7

Publikacija je podeljena u tri celine: teorijski uvod u opte proble-me istoriograje; praktini deo, koji se sastoji od tematskih organi-

zovanih tura kroz izabrane delove grada Beograda; i sveobuhvatnipojmovnik o aistikoj ideologiji, antiaizmu i pravnim meramaprotiv zloinaca. Publikaciju otvara prilog Enca Traversa (EnzoTraverso), koji donosi promiljanja o odnosu izmeu linog sea-nja i istoriograje, kao i o javnoj upotrebi i politici istorije. Tekstje, uz ljubazno doputenje autora, preuzet iz knjigeIl passato:istruzioni per luso. Storia, memoria, politica, i preveden sa italijan-skog na srpski jezik.Vodi kroz grad, sa prostorno-tematski uokvirenim turama itekstovima Milana Radanovia, Olge Manojlovi Pintar, MilovanaPisarija (Milovan Pisarri) i Nenada Lajbenpergera, ini glavnideo prirunika. Taj deo je podeljen u Tri kruga terora i Dve linijeotpora. Zatvori i institucije okupacione uprave u centru grada or-miraju prvi krug terora. Tura Stari Grad-Palilula vodi do zatvoraGestapoa, specijalne policije i sedita raznih aistikih organiza-cija, i objanjava mehanizme aparata aistikog terora i njegovupropagandu. Tura Palilula-Dorol daje uvid u ivot Jevreja podantijevrejskim zakonima. Drugi krug terora ormiraju logori naperieriji tadanjeg Beograda: Banjiki logor, Topovske upe i logorSajmite. To poglavlje se uglavnom bavi Holokaustom, genocidomnad Romima i represijom nad antiaistikim borcima. Trei krugterora ormira se od mesta egzekucija i masovnih streljanja izvangrada, kao to su Jajinci i Jabuka.Drugo poglavlje se odnosi na antiaistiku borbu u okupiranomgradu. Jedna staza vodi na Vraar, a druga prema lokacijama borbeza osloboenje u centru Beograda, sve do Groblja oslobodilacaBeograda. Treba naglasiti da je u izboru lokacija vanu ulogu imaokriterijum prostorne blizine i povezanosti. Zato smo se, osim usluaju mesta za streljanja nadomak Paneva i sela Jabuka, ogra-

niili na teritoriju Beograda, tako da, naalost, sigurno jednakovana istorija Zemuna nije ula u ovo izdanje.Za svako mesto terora ili otpora dat je uvodni tekst, koji sadriosnovne inormacije. U prilozima se nalazi vei broj istorijskih do-kumenata, pisama, pria i biograja ljudi koji su stradali i borili sena odreenom mestu. Neki od tih dokumenata su objavljeni prviput, kao, na primer, svedoanstva o stradanju Roma iz Marinkove

Bare i Jatagan Male.Apendix sadri pojmovnik, to jest, pregled osnovnih pojmova uvezi s aizmom i antiaizmom, koji su sastavili Petar Atanacko-


9/313

8

vi, Ilija Malovi i Nataa Lambi. Na samom kraju publikacije senalazi registar ulica i mesta.

Kako se moe itati ova publikacija? Iako je podeljena po lokacija-ma, ova knjiga se moe itati hronoloki, od poetka prema kraju,kao klasina istorijska studija. Ali, jo bolje se moe iskoristiti kaovodi i, zavisno od interesovanja, kao predlog za obilazak opisanihmesta. Ova publikacija je pre svega zamiljena kao vodi za stru-njake, nastavnike, istoriare, aktiviste i sve one koje ele da organi-zuju posete mestima koja svedoe o otporu i aistikim zloinimau Beogradu. Predstavljeni materijali i predloene ture mogu imposluiti kao orijentiri i graa za pripremu i osmiljavanje sop-stvenih obilazaka.

Zahvaljujemo se svima koji su nam dali strune savete i podrku,izali u susret i pomogli u prikupljanju inormacija, istorijskihdokumenta i otograja. Zahvaljujemo se Dragou Petroviu iZorici Nataj iz Arhiva Jugoslavije, Slobodanu Mandiu i IsidoriStojanovi iz Istorijskog arhiva grada Beograda, Biljani Stani izMuzeja grada Beograda, Vojislavi Radovanovi i Branki Didi izJevrejskog istorijskog muzeja, Veselinki Kastratovi i RadovanuCukiu iz Muzeja istorije Jugoslavije, Milanu Koljaninu, OliveriMilosavljevi, Sneani Vici, Draenu Viciu, Vesni Maslaak, BeatiNiman, Mariji Vasiljevi i Stanki ivanovi.

Rena Rdle i Milovan Pisarri


10/313

9


11/313

10

Enco Traverso

Istorija i seanje: antinomski par?

Priseanje

Istorija i seanje nastaju iz iste tenje i imaju isti cilj: elaboracijuprolosti. Meutim, izmeu njih postoji hijerarhija. Seanje, kako

bi rekao Pol Riker (Paul Ricur), predstavlja neku vrstu matri-ce1. Istorija je naracija, pisanje o prolosti u skladu s metodomi pravilima zanata, umetnosti i, reeno izmeu mnogo navodni-ka, nauke; to je pisanje o prolosti koje nastoji da odgovori napitanja koja postavlja seanje. Istorija, dakle, nastaje iz seanja,ali se potom osamostaljuje, distancirajui se u odnosu na prolost,na koju gleda, kako kae Oukot (Oakeshott), kao na prolost u

sebi.2 Istorija je na kraju seanje pretvorila u jedno od svojihpolja istraivanja (savremena istorija je dokaz za to). Istorija XXveka, koja se naziva i istorijom sadanjeg vremena, analizira sve-doanstva aktera prolosti i ukljuuje oralnost meu svoje izvoredajui joj isti znaaj koji imaju arhivski izvori i ostali materijalnii pisani dokumenti. Istorija, dakle, nastaje iz seanja i predstavljajednu njegovu dimenziju. Potom ga, zauzimajui autoreeksivnu

poziciju, pretvara u jedan od svojih predmeta.Prust (Marcel Proust) je i dalje obavezni orijentir u svakom razmi-ljanju o prolosti. U komentarima dela U potrazi za izgubljenimvremenom, Valter Benjamin (Walter Benjamin) istie injenicuda rancuski romanopisac nije opisao ivot onakvim kakav je bio,ve onakvim kakvog ga se sea onaj ko ga je proiveo. Nastavljapotom svoje izlaganje uporeujui Prustovo nevoljno seanje

koje opisuje kao delovanje spontanog priseanja (Eingeden-ken), u kojem je seanje omot, a zaborav sadraj s Penelopinimposlom, gde dan uniti ono to je stvorila no. Svakoga jutra, pobuenju, u ruci jedva drimo tek po koju resu ilima proivljenogpostojanja, onakvog kakvog ga je u nama istkao zaborav.3Budui da crpi materijal iz proivljenog iskustva, seanje je prete-no subjektivno, ostaje vezano za dogaaje kojima smo prisustvo-

vali, iji smo svedoci ili protagonisti bili, kao i za utiske koje suoni ostavili u naem umu. Seanje je kvalitativno, jedinstveno, neobazire se na poreenja, kontekstualizaciju, uoptavanja. Ne treba


12/313

11

da prui dokaze osobi koja se sea. Prolost ispriana od stranesvedoka osim ako on svesno ne lae za njega e uvek predstav-

ljati istinu, to jest jedan deo prolosti koja je u njemu skladitena.Zbog svog subjektivnog karaktera, seanje nikada nije stalno; prelii na otvoreno gradilite, u stanju je neprekidne transormacije.Osim toga, prema Benjaminovoj metaori, Penelopino platno sesvakodnevno preobraava usled zaborava, koji neprekidno vreba,da bi se ponovo pojavilo kasnije, katkad mnogo kasnije, istkano urazliitom obliku u odnosu na prethodno seanje. Meutim, nijesamo vreme ono to nagriza i slabi seanje. Seanje je i konstruk-cija: uvek je proeto naknadno steenim znanjima, razmiljanjimakoja prate dogaaje, kao i drugim iskustvima koja poklapajuprvo iskustvo, menjajui seanje na njega. Tipian primer jesuljudi koji su preiveli nacistike logore. Boravak u Auvicu isprianod strane nekog logoraa, Jevrejina i komuniste, esto je razliitpre njegovog raskida s partijom i u kasnijem periodu. Ranije, to-kom pedesetih i ezdesetih godina, na videlo bi izlazio prvenstvenonjegov politiki identitet, injenica da je u logor poslat kao antia-ista; kasnije, od osamdesetih godina nadalje, on bi se predstavljaokao jevrejski logora, svedok unitenja evropskih Jevreja, koji jebio progonjen upravo zato to je Jevrejin. Oigledno je da bi biloapsurdno pokuati utvrditi koje je od ova dva svedoanstva, kojeista osoba daje u dva razliita trenutka svoga ivota, istinito, a kojeje lano. Oba su tana i autentina, ali svako od njih osvetljavajedan deo istine proete senzibilitetom, kulturom i, moglo bi sedodati, ponekad ideolokim, identitetskim predstavama o sada-njosti. Ukratko, seanje, bilo ono individualno ili kolektivno, uvekpredstavlja vienje prolosti kroz prizmu sadanjosti. U tom smi-slu, Benjamin je denisao Prustov postupak kao prezentikaciju(Vergegenwrtigung).4 Bilo bi iluzorno smatrati ono to je bilo(das Gewesene) nekom vrstom nepomine take, kojoj bismo se

mogli pribliiti preko aposteriorne mentalne rekonstitucije. Onoto je bilo u velikoj je meri oblikovano sadanjou jer upravoseanje odreuje dogaaje: prema Benjaminu, re je o koper-nikanskom obrtu u vienju istorije.5 Ovakav stav biva potvrenu njegovim teorijskim razmiljanjima u deluPassagen-Werk, ukojem razmatra ukrtanje (Telescopage) prolosti sa sadanjo-u, i pri tom dodaje da upravo sadanjost polarizuje dogaaje

(das Geschehen) delei ih na prethodnu i potonju istoriju. Istorija,nastavlja Benjamin, nije samo nauka, ve je, nita manje od toga,i jedan vid seanja (Eingedenken).6 U istom duhu, Fransoa Artog


13/313

12

(Franois Hartog) nedavno je skovao pojam prezentizam, kakobi opisao situaciju u kojoj je sadanjost postala horizont. To je

sadanjost koja, bez budunosti i bez prolosti, shodno svojimpotrebama neprekidno stvara i jedno i drugo. 7Istorija, koja u sutini nije nita drugo nego deo seanja, podseaRiker, uvek se pie u sadanjosti. Da bi postojala kao polje znanja,ona ipak mora stei autonomiju u odnosu na seanje, ali ne takoto e ga odbaciti, ve tako to e ga drati na distanci. Kratakspoj izmeu istorije i seanja moe imati pogubne posledice porad istoriara.

Vaan primer ovog enomena predstavlja rasprava koja se posled-njih godina vodi oko pitanja jedinstvenosti genocida nad Jevre-jima.8 Upliv ovog spornog pitanja u delokrug istoriara nunozavisi od tokova jevrejskog i evropskog seanja, od injenice da seto pitanje nalo u sreditu javne sere, kao i od njegove interakcijes tradicionalnim praksama istraivanja, koje su se morale suoiti s

autobiograjama i audiovizuelnim arhivima u kojima su prikuplje-na svedoanstva ljudi koji su preiveli nacistike logore. Iako seovakva kontaminacija istoriograje seanjem pokazala izuzetnoplodnom, ne treba zaboraviti jednu metodoloku konstataciju,koja je koliko banalna toliko i sutinska: seanje istoriju ini jedin-stvenom, budui da predstavlja nain rekonstrukcije prolosti kojije duboko subjektivan i selektivan, koji esto ne potuje hronolo-

ke podele, i kojeg ne zanimaju rekonstrukcija celine i sveukupnaracionalizacija. Seanje karakterie percepcija prolosti koja jeneizbeno veoma jedinstvena. Tamo gde istoriar vidi samo jednuazu nekog procesa, aspekt neke sloene i promenljive situacije,svedok moe videti najvaniji dogaaj, stvar koja je preokrenulaneiji ivot. Istoriar moe da deiruje, analizira i objasni sau-vane otograje iz logora Auvic: zna da su oni koji izlaze iz voza

deportovani Jevreji, da je ovek u uniormi koji ih posmatra ociresesovac koji e uestvovati u njihovom razvrstavanju, kao i daveliki broj osoba na tim otograjama ima pred sobom jo samonekoliko sati ivota. Nekom svedoku e pak iste ove otograje reimnogo vie. Podsetie ga na ono to je oseao, na zvuke, glasove,mirise, strah i oseaj izgubljenosti koji su ga pratili po dolaskuu logor, na dugi i naporni put u stranim uslovima; verovatno

e u mislima opet videti dim iz krematorijuma, drugim reima,obuzee ga slike i seanja koji su u potpunosti jedinstveni i nedo-stupni istoriaru, osim ako mu sve to nije ispriano a posteriori,


14/313

13

to bi u njemu izazvalo empatiju koja se ipak ne moe uporediti s empatijom koju svedok dogaaja iznova osea gledajui sliku.

U oima istoriara, logora (Htling) na otograji predstavljaanonimnu rtvu. Meutim, za roaka, prijatelja, drugog logoraa,ta ista otograja budi seanje na jedan potpuno jedinstven svet.Za nekoga ko sve to posmatra sa strane ova otograja pak pred-stavlja samo kako bi rekao Zigrid Krakauer (Siegrid Kracauer) stanje neslobode.9 Skup ovakvih uspomena kreira deo je-vrejskog seanja. To seanje istoriar ne moe ignorisati, mora gapotovati, analizirati i razumeti, ali se njemu ne sme potiniti. Onnema pravo da jedinstvenost ovog seanja pretvori u normativnuprizmu za pisanje istorije. Njegov se zadatak pak sastoji od toga dajedinstvenost proivljenog iskustva upie u sveobuhvatni istorijskikontekst, pokuavajui da objasni uzroke, okolnosti, strukturu,optu dinamiku tog iskustva. To znai uiti iz seanja, ali i podvr-gnuti ga objektivnoj, empirijskoj proveri na osnovu dokumenata iinjenica, razreavajui, ako je potrebno, protivrenosti i izbegava-jui zamke koje to seanje postavlja. Ovo moe pomoi seanju dapostane preciznije, da dobije jasnije okvire, da postane zahtevnije,ali i da rasvetli ono to se ne moe svesti na injenine elemente.10Ukoliko postoji apsolutna jedinstvenost seanja, jedinstvenostistorije uvek e biti relativna.11 Za nekog poljskog Jevrejina,Auvic predstavlja neto zastraujue posebno: nestanak ljudskog,drutvenog i kulturnog univerzuma u kojem je roen. Istoriarkoji to ne uspe da shvati nikad nee moi da napie dobru knjigu oHolokaustu, ali rezultat njegovog rada ne bi bio mnogo bolji ni kadbi izvukao zakljuak kako to, na primer, ini ameriki istoriarStiven Kac (Steven Katz) da je genocid nad Jevrejima jedinstvenu istoriji.12 Prema Eriku D. Hobsbomu (Eric J. Hobsbawm),istoriar ne sme izbei obavezu univerzalizma: Istorija napisa-na samo za Jevreje (ili za Aroamerikance, Grke, ene, proletere,

homoseksualce, itd.) ne moe biti dobra istorija iako moe uteitione koji je piu.13 Istoriarima koji koriste usmene izvore estoje jako teko da pronau ispravnu ravnoteu izmeu empatije idistance, izmeu priznavanja jedinstvenosti proivljenog iskustvai njegovog stavljanja u opti okvir.


15/313

14

Razdvajanje pojmova

Istorija i seanje ine antinomski par naroito poev od prvihdecenija 20. veka, kad su paradigme klasinog istoricizma zapale ukrizu i istovremeno ponovo dovedene u pitanje u lozoji (Ber-gson), u psihoanalizi (Freud) i u sociologiji (Halbwachs). Do togtrenutka, seanje je smatrano subjektivnim supstratom istorije.Za Hegela, istorija (Geschichte) poseduje dve komplementarnedimenzije, objektivnu i subjektivnu: s jedne strane stoje dogaaji

(res gestae), a s druge pria o njima (historia rerum gestarum); dru-gim reima, ono to se dogodilo (das Geschehene) i istorijskanaracija o tome (Geschichtserzhlung).14 Seanje prati odvijanjeistorije poput slukinje zatitnice jer predstavlja njenu unutra-nju osnovu (Inhalt), dok i seanje i istorija pronalaze svoje ispu-njenje u Dravi, iju sutinsku racionalnost pisana istorija (prozaIstorije 15) odraava poput ogledala. Kontrolu koju Drava spro-

vodi nad prolou Hegel predstavlja u alegorijskoj ormi sukobaizmeu Hronosa, boga vremena, i Zevsa, boga politike. Hronosubija svoju decu. Guta sve ono to nae na svom putu, ne ostavlja-jui tragove za sobom. Meutim, budui da je Zevs tvorac Drave,koja je u stanju da u istoriju pretvori sve ono to je Mnemozina,boginja seanja, uspela da sakupi posle razarajueg prolaskavremena, on uspeva da nadjaa Hronosa. UFenomenologiji duhaseanje denie istorinost Duha (Geist), koji se ispoljava istovre-meno kao pamenje (Erinnerung) i kao pokret interiorizacije(Er-Innerung), dok Drava predstavlja njegov spoljanji izraz.16Po Hegelu, samo narodi koji imaju Dravu, dakle, samo narodi kojisu sebi obezbedili pisanu istoriju, poseduju seanje. Ostali narodi narodi bez istorije, to jest, vanevropski svet koji nema drav-nu prolost i pripovest o njoj kodikovanu pisanom ormom nemogu da prevaziu stadijum primitivnog seanja, sainjenog odslika i nesposobnog da se pretvori u istorijsku svest.17 Iz togaproizlazi dvostruko vienje istorije kao prerogativa Zapada i kaosredstva dominacije. Ne samo da istorija pripada iskljuivo Evropi,nego ne moe ni postojati osim kao apologetska pria o moi,18 tojest, kao ono to je Benjamin nazvao istoricistikom empatijomprema pobednicima.19Kriza istoricizma, dovoenje u pitanje evrocentrine paradigmeu epohi dekolonizacije, a potom i pojava potinjenih klasa kaopolitikih subjekata, ipak su odvojili istoriju od seanja. Istorijase demokratizovala ruei granice Zapada i monopol vladajuih


16/313

15

elita; seanje se emancipovalo i prekinulo podaniki odnos premapisanoj ormi. Odnos izmeu istorije i seanja preinaen je u od-

nos dinamike tenzije. Ova tranzicija nije bila ni linearna ni brza i,na izvestan nain, jo uvek nije okonana. U poslednjih tridesetakgodina, istoriari su proirili prostor iz kojeg crpe svoje izvore, alii dalje daju prednost arhivima, koji ostaju skladite tragova pro-losti koje uva Drava. Nije proteklo mnogo vremena otkako supotinjeni priznati kao istorijski subjekti i postali predmet izu-avanja, a jo je novijeg datuma pokuaj da se saslua njihov glas.Godine 1963, Fransoa Fire (Franois Furet) je mislio da e moi daukljui nie klase u istoriju iskljuivo s kvantitativnog stanovita,uzimajui ih u obzir kao brojeve i bezimene elemente, izgubljeneu demograskim i sociolokim izuavanjima, to jest, kao entitetekoji su osueni da ostanu bez glasa.20 U sutini, za ovog velikogTokvilovog (Tocqueville) potovaoca, klase radnika uvek su bilenarod bez istorije. Promena se odigrala tokom ezdesetih godi-na. Prvo veliko delo iz oblasti drutvene istorije potinjenih klasa,Stvaranje engleske radnike klase, Edvarda P. Tompsona (The Ma-king o the English Working Class, Edward P. Thompson), izalo jeupravo 1963. godine, deloIstorija ludila u doba klasicizma MielaFukoa 1964. godine (LHistoire de la folie a lage classique, MichelFoucault), dok se knjiga Sir i crvi Karla Ginzburga, koja pred-stavlja poetak mikroistorije, jer rekonstruie univerzum jednogmlinara u Furlaniji u 16. veku, pojavila 1976. godine (Il ormaggioe I vermi, Carlo Ginzburg).21 Analogno prethodno reenom, ene,za istoriograju, imaju istoriju tek nekih tridesetak godina.22 Uprethodnom su periodu iz nje bile iskljuene, po istom osnovu kaoHegelovi narodi bez istorije. Studije poznate pod nazivomSu-baltern Studies nastale su u Indiji poetkom osamdesetih godina.Njihov cilj je da se ponovo napie istorija, ali ne kao delo Engle-ske u Indiji, ni kao delo indijskih elita nastalih pod kolonijalnom

vlau, ve kao istorija potinjenih, istorija naroda iji tihi glas(small voice) treba sasluati. To je glas koji nam proza o kontrau-stanku, koja se uva u dravnim arhivima, ne moe vratiti, upravoiz razloga to se njen zadatak sastoji od toga da taj glas ugui.23Upravo se u kontekstu irenja istorijskih izvora i ponovnog dovo-enja u pitanje tradicionalne istorijske hijerarhije, seanje pojav-ljuje kao novi prostor za pisanje o prolosti.


17/313

16

Prvi koji je kodikovao dihotomiju izmeu emocionalnih uktua-cija seanja i geometrijskih konstrukcija istorijske naracije bio je

Moris Albvaks (Maurice Halbwachs), u svom, sad ve klasinom,delu o kolektivnom seanju. On je uoio kontradiktorni karakterizraza istorijsko seanje, koji spaja dva, po njemu, antinom-ska termina. Za Albvaksa, istorija poinje tamo gde se zavravatradicija i razgrauje drutveno seanje,24 jer bi u protivnomizmeu njih postojao neizbeni kontinuitet. Istorija podrazumevapogled spolja na dogaaje iz prolosti, dok seanje aktera implicirabliski odnos s isprianim deavanjima. Seanje slui da ovekoveiprolost u sadanjosti, dok istorija smeta prolost u vremenskiporedak koji je zatvoren, ureen i organizovan na osnovu racional-nih postupaka koji su suta suprotnost subjektivnosti i oseanjimakoji karakteriu proivljeno iskustvo. Seanje proima razliiteepohe, dok ih istorija razdvaja. Na kraju, Albvaks suprotstavljaraznolikost seanja, koje je vezano i za pojedince i za grupe koji gaprenose i razrauju unutar datih drutvenih okvira,25 unitarnomkarakteru istorije, koja se javlja i kao nacionalna i kao univerzalnaistorija, ali iskljuuje istovremeno postojanje razliitih reimatemporalnosti unutar iste naracije.26 Ukratko, Albvaks suprot-stavlja pozitivistiku istoriju nauno izuavanje prolosti, bezintererencije sa sadanjou subjektivnom seanju zasnova-nom na proivljenom iskustvu pojedinaca i grupa. Radikalizujuisvoj ugao posmatranja, on poredi granicu koja razdvaja istoriju iseanje s podelom koja suprotstavlja matematiko vreme Bergso-novom proivljenom vremenu.27 Istorija ignorie subjektivnupercepciju prolosti dajui prednost konvencionalnoj, bezlinoj,racionalnoj i objektivnoj periodizaciji (stoga on kao primer isto-riograskog dela navodi Drejovu (Dreyss) Chronologie universelle,objavljenu u Parizu 1853. godine).28Ovoj dihotomiji ne tako davno ponovo je pribegao Jose Hajim

Jerualmi (Yose Hayim Yerushalmi), koji se, u svojstvu istori-ara, predstavlja kaoparvenu usred jevrejskog sveta. U zajedni-ci okovanoj religijom, slika prolosti oblikovala se kroz vekovezahvaljujui ritualizovanom seanju koje ustanovljava modalitet iritam jevrejske temporalnosti odvojene od sveta koji je okruuje.Usled toga, jevrejska istoriograja nastaje iz raskida s jevrejskimseanjem, jedinom stvari koja je u prethodnom periodu Jevrejima

obezbeivala kontinuitet (u smislu identiteta i predstave o sebi)unutar jevrejskog sveta. Ovaj raskid obeleen je emancipacijomkoja je pokrenula proces kulturne asimilacije usmerene prema


18/313

17

spoljanjem svetu i izazvala, unutar zajednice, krah stare drutve-ne organizacije usredsreene na sinagoge. Ukljuena u sekulari-

zovani svet i prilagoena vremenskim podelama svetovne istorije,jevrejska istoriograja iji je nastanak obeleilo osnivanje koleWissenschat des Judentums u Berlinu poetkom 19. veka nunoje morala, zbog svog naina istraivanja, izvora i ciljeva, da nainiraskid s jevrejskim seanjem.29Antinomiji izmeu istorije i seanja ponovo je dao znaaj rancu-ski naunik Pjer Nora (Pierre Nora), koji je zasluan za obnavlja-nje istoriograske rasprave o seanju, poetkom osamdesetih godi-na. On je usvojio Albvaksovu tezu iako je ponudio problematinijevienje postupaka pisanja istorije. Seanje i istorija, objanjavaNora, ni u kom sluaju nisu sinonimi, zato to su po svemu suprot-stavljeni jedno drugome. Seanje je ivot i ta injenica ga izlaedijalektici pamenja i zaborava, nesvesnoj svojih naknadnihdeormacija, osetljivoj na svaku upotrebu i svaku manipulaciju,podlonoj dugom skrivanju i iznenadnom oivljavanju. A ovakvaveza koja se proivljava u veitoj sadanjosti ne moe se izjedna-iti s istorijom, koja predstavlja prikaz prolosti koji, ma koliko bioproblematian i nedovren, nastoji da bude objektivan i retros-pektivan, zasnovan na distanci. Seanje je aektivno i magino,ono sakralizuje uspomene, dok je istorija laiko vienje prolosti,na osnovu kojeg se konstruie kritiki diskurs. Seanje ima po-sebnu vokaciju, vezanu za subjektivnost pojedinaca i grupa, dokje vokacija istorije univerzalna. Seanje je apsolutno, dok istori-ja zna samo za relativno.30 Polazei od ove konstatacije, Noramoe da pojmi jedan jedini odnos izmeu istorije i seanja: odnosanalize i rekonstrukcije seanja u skladu s metodima drutvenihnauka, kojima pripada istorija. U takvoj perspektivi, on je zapoeojedan krajnje ambiciozan istoriograski projekat: rekonstrukcijunacionalne istorije oko mesta seanja: od teritorija do oblika

reljea, od simbola do spomenika, od gastronomije do institucija,od Jovanke Orleanke do Ajelove kule.Iako nisu pratioci iskljuivo seanja, sakralizacija, mitizacija i za-borav su opasnosti koje neprekidno vrebaju i predstavljaju pretnjuak i za pisanje istorije, tako da je veliki deo moderne i savremeneistoriograje upao u tu zamku. Norin poduhvat se ne ogluuje oovo pravilo, pridajui meu mnogobrojnim mestima seanja

vrlo skroman znaaj kolonijalnoj prolosti Francuske. Po PerijuAndersonu (Perry Anderson), najstroem meu Norinim kritiari-ma, njegov izdavaki poduhvat svodi rancuske kolonijalne ratove,


19/313

18

od osvajanja Alira do poraza u Indokini, na prikazivanje egzoti-nih sitnica koje su se mogle nai na Svetskoj izlobi 1931. godine.

Kakvu vrednost imaju mesta seanja ako zanemaruju Dijen BijenFu (Din Bin Ph, Vijetnam)?.31Istorija ne samo da ima praznina, kao to ih ima i seanje, vemoe biti konstruisana i tako da pronae razlog svog postojanja ubrisanju drugih istorija, u negiranju drugih seanja. Kako je nagla-sio Edvard Said (Edward Said), izraelska arheologija, koja za ciljima da rasvetli hiljadugodinje tragove jevrejske istorije Palestine(neki su u tome videli nacionalnu arheoreligiju), raskopala je tlos istom estinom s kojom su buldoeri unitili materijalne tragovearapske prolosti u Palestini.32 S druge strane, trebalo bi uzeti uobzir i uticaj istorije na samo seanje, budui da ne postoji seanjekoje bi bilo doslovno, autentino i nekontaminirano: uspomenebivaju neprekidno iznova elaborirane posredstvom seanja upisa-nog u javni prostor, podvrgnutog kolektivnom nainu razmiljanjai uslovljenog dominantnim naunim paradigmama u predstavlja-nju prolosti. To je dovelo do pojave hibrida neke autobiograjespadaju u ovu kategoriju koji seanju doputaju da revidiraistoriju stavljajui u prvi plan njene nerasvetljene take i pribli-na uoptavanja, dok istoriji dozvoljavaju da ispravi varke seanjaprimoravajui je da se pretvori u autoreeksivnu analizu i kritikidiskurs. DeloPotonuli i spaseniPrima Levija33 artikulie istorijui seanje kroz jednu novu vrstu naracije koja se ne da svrstati ni ujednu kategoriju, ve se temelji na stalnom prelasku s istorije naseanje i obrnuto. U svojoj autobiograji, Pjer Vidal-Nake (PierreVidal-Naquet) iznosi vlastita seanja s preciznou istoriara kojiproverava svoje izvore i seanje podvrgava obavezi davanja doka-za, iako ova autobiograja ima ormu retrospektivnog izvetaja,esto veoma kritiki napisanog. Nije re samo o njegovoj ivotnojprii, kako navodi u pogovoru, ve on u obzir uzima i prepisku

izmeu svojih roditelja, a delo se pre svega temelji na injenici daje, kao istoriar, dobro poznavao itavu tu epohu. Upravo zato semoe rei, pie autor, da je u pitanju istorijsko delo, ali i delo kojegovori o seanju, to jest, istorijsko delo iji sam ja istovremeno iautor i predmet.34 Ova dva primera oigledno ne karakteriedihotomija koju su ustanovili Albvaks, Jerualmi i Nora, zato toistovremeno pripadaju i istoriji i seanju.


20/313

19

Empatija

Opozicija izmeu istorije i seanja veoma je prisutna i u istorio-graji nacionalsocijalizma, kako je to jasno pokazala, sredinomosamdesetih godina, prepiska izmeu dvojice velikih istoria-ra, Martina Brozata (Martin Broszat) i Saula Fridlendera (SaulFriedlnder).35 Iznosei argumente u korist istorizacije nacizmakoja bi mogla da prekine upornu tenju da se, iz moralnih razloga,izoluje period izmeu 1933. i 1945. godine, Brozat je predloio

nauni metod koji je u stanju da se oslobodi mitskog seanjartava.36 Seanje ljudi koji su preiveli Holokaust svakako izazi-va potovanje, ali bi po njegovom miljenju trebalo da ostane vanizvora kojima se istoriari slue i da ne utie na njihov rad. Predradikalnim pozitivizmom takvog pristupa, postavlja se pitanje da lion moda u sebi krije deo proivljenog i aektivnog seanja prisut-nog u nemakoj posleratnoj istoriograji, a naroito u istoriograji

nacizma koju je razvila generacija Hitlerove omladine.37 Ne-zavisno od miljenja o rezultatima njegovog rada koji su estovrlo znaajni namee se jedna konstatacija: zajednika osobinaradova velike veine nemakih istoriara jeste upravo iskljuiva-nje rtava nacizma iz polja njihovog istraivanja, da ne kaemo, iznjihovog epistemolokog okvira. Ta karakteristika se sauvala i udelima istoriara nove generacije, koji su najee usredsreeni naanalizu ubilake nacistike mainerije, ali su pri tom veoma retkozainteresovani za svedoanstva rtava. U ovoj istoriograji rtveuvek ostaju negde u pozadini, anonimne i bez glasa.38Na ovaj se problem moe gledati i iz drugaije perspektive. Zarpotiskivanje mranog perioda nacizma u posleratnoj Nemakoj potiskivanje nacistikih zloina i pitanja odgovornosti kao jedanod svojih eekata nije imalo injenicu da su u neku vrstu tabuapretvorena bombardovanja koja su unitila nemake gradove? Reje o temi koja je donedavno bila zanemarena i u knjievnosti, i u ki-nematograji, i u istoriograji. Upravo je to hipoteza koju je izneoVinrid Georg Zebald (Winried Georg Sebald), po kojem odsustvobilo kakve javne rasprave i knjievnih dela koji bi se bavili temomove kolektivne traume zavisi od toga to

narod koji je u svojim logorima ubijao i do smrti muiomilione ljudskih bia nikako nije mogao da od pobednikihsila trai da polau rauna o politiko-vojnoj logici koja jenametnula unitenje nemakih gradova.39


21/313

20

Dovoenje istorije i seanja u radikalnu opoziciju predstavlja,dakle, opasnu i diskutabilnu operaciju. Dela koja su napisali Alb-

vaks, Jerualmi i Nora doprinela su rasvetljenju dubokih razlikakoje postoje izmeu istorije i seanja, ali bi bilo pogreno kad bi sena osnovu toga izveo zakljuak o njihovoj nespojivosti ili potpu-noj razdvojenosti. Njihova interakcija stvara polje tenzija unutarkojeg se pie istorija. Amos Funkenstein je verovatno u pravu kadkae da se u taki u kojoj se sreu istorija i seanje javlja treainstanca, koju naziva istorijskom sveu.40Prepiska s Brozatom je za Saula Fridlendera bila polazite zaplodno razmiljanje o okolnostima u kojima nastaje istorijskodelo. Istoriar ne pie zatvoren u kuli od slonovae, zatien odbuke spoljanjeg sveta, niti ivi u hladnoj prostoriji, daleko odovozemaljskih strasti. On je uslovljen drutvenim, kulturnim inacionalnim kontekstom, a ne moe izbei ni uticaj svojih linihseanja i nasleenog znanja, kojih se moe osloboditi ne tako toe ih negirati, ve tako to e se truditi da u odnosu na njih zauzmeneophodnu, kritiku distancu. Iz ove perspektive, njegov zadatakse ne sastoji od toga da se odrekne seanja, linog, individualnog ikolektivnog, ve da ga posmatra s distance i da ga smesti u iri isto-rijski kontekst. U delatnosti istoriara postoji, dakle, transer kojiutie na izbor predmeta istraivanja, pristup i odnos prema njemu,tako da je dobro da istoriar bude svestan te injenice. Fridlenderstoga denie pisanje istorije, a za to mu je kao inspiracija poslu-io jezik psihoanalize, kao in perlaboracije (on, naime, koristipojam working through, koji predstavlja prevod nemakog pojmaDurcharbeitung). Hronoloka distanca koja istoriara odvaja odpredmeta njegovog istraivanja stvara neku vrstu tita, ali osea-nja, koja se, esto na nepredvidiv nain i sasvim iznenada, pojavetokom njegovog rada, mogu samo da unite ovu vremensku dija-ragmu.41 Ova empatija vezana za individualno iskustvo samog

istoriara ne proizvodi nuno samo negativne eekte. Ona se moepokazati i korisnom, ali samo pod uslovom da je istoriar svestannjenog prisustva i da ume da je savlada. 42Fridlenderovo delo predstavlja dobar primer perlaboracije. UknjiziNacistika Nemaka i Jevreji, ukljuio je splet pojedina-nih sudbina u sveobuhvatnu istorijsku naraciju o Nemakoj uperiodu koji je prethodio Drugom svetskom ratu. Bio je, dakle, u

stanju da prevazie tradicionalnu podelu prisutnu u prouavanjunacizma: naime, s jedne strane, postojala su istraivanja, sprove-dena uglavnom u arhivima, koja su bila usredsreena na ideologiju


22/313

21

i strukture reima, dok je, s druge strane, postojala rekonstrukcijaprolosti zasnovana iskljuivo na seanju samih rtava, bez obzira

na to da li se to seanje uvalo u mnogobrojnim knjigama svedo-anstava ili u vizuelnim i zvunim arhivima. Fridlender je pokuaoda objedini ove dve perspektive s ciljem da izvri globalnu rekon-strukciju istorijskog procesa. Ukljuio je glasove rtava u naracijukoja bi se u protivnom svela iskljuivo na analizu politikih i admi-nistrativnih odluka. 43Uprkos pozitivistikom stavu, i nemaki istoriari iz generacijeHitlerove omladine, to jest, istoriari roeni izmeu 1925. i 1930.godine (Martin Broszat, Hans Mommsen, Andreas Hillgruber,Ernst Nolte, Hans-Ulrich Wehler, itd.), pokazuju tenju da uspo-stave neku vrstu empatinog odnosa prema protagonistima pro-lih dogaaja, pri emu takav odnos podrazumeva lina seanja.Istraivanja iz oblasti istorije svakodnevnog ivota tokom nacizma(Alltagsgeschichte) u najveem broju sluajeva pruaju drutvenusliku unutar koje rtve jednostavno nestaju.44 Neka druga delanisu uspela da izbegnu zamke apologetskog pripovedanja. Po An-dreasu Hilgruberu (koji je 1945. godine bio mladi vojnik Vermah-ta), kad opisuje poslednju godinu Drugog svetskog rata, istoriar

mora da se identikuje sa sudbinom nemakog narodanaistoku, kao i s oajnikim i skupim naporima nemakevojske[...], iji je cilj bio da ovu populaciju odbrani od osveteCrvene armije, kolektivnih silovanja, arbitrarnih egzekucijai nebrojenih deportacija, kao i da sauva prohodnost kon-tinentalnih i pomorskih puteva koji su Nemcima s istonihteritorija omoguavali da bee ka zapadu.45

Meutim, kako podsea Habermas, tokom poslednje ratne godi-ne, estoki otpor Vermahta bio je i neophodni uslov za nastavak

deportacija u nacistike logore, u kojima su gasne komore i daljeradile.

Istoriograja se tradicionalno ne predstavlja u ormi polionineprie iz jednostavnog razloga to su iz nje iskljuene potinjeneklase, a rezultat toga je injenica da se pripovedanje o prolostisvodi na priu pobednika. Upravo je to istoricizam koji je kritiko-

vao Benjamin uoavajui da njegov metod lei u jednostranojempatiji prema pobednicima. 46 Istini za volju, ova empatija Einhlung klasinog istoricizma nije uvek sinonim za apologiju.


23/313

22

Neki je odbacuju, kao, na primer, Ijan Kero (Ian Kershaw) uHitlerovoj biograji, za koju kae da predstavlja delo istoriara

strukturaliste.47 Svoj izbor obrazlae koliko odsustvom znaa-ja Hitlerovog privatnog ivota, koji bi svaku empatiju sveo naprihvatanje njegovih politikih planova, toliko tenjom da napravirazliku izmeu svoga dela i Hitlerove biograje koju je prethodnonapisao Joakim Fest (Joachim Fest). Impresioniran Hitlerovomdemonskom veliinom, Fest mu je na kraju, mada verovatno nijeimao tu nameru, dodelio znaajno mesto u panteonu nemakihheroja.48 Drugi istoriari su zauzeli stav koji karakterie kritikaempatija koja je pre izvor nemira nego izvor identikacije (pre bise moglo govoriti o heteropatskom pribliavanju nego o empati-ji) 49 koja pomae da se shvati ponaanje protagonista istorijea da se pri tom za njih ne nalazi opravdanje. Upravo je takav naporuinila Hana Arent (Hannah Arendt) kako bi prodrla u mentalnisvet SS-potpukovnika Adola Ajhmana (Adol Eichmann), ali tajnapor nisu razumeli niti su joj ga oprostili u vreme objavljivanjanjenog eseja o banalnosti zla. 50 Iste vrste je i mikroistorijskodelo Kristoera Brauninga (Christopher Browning), koji je pokuaoda shvati na koji nain i kroz koje aze su obini ljudi, pripadnici101. rezervnog bataljona nemake policije u Poljskoj 1941. godine,uspeli da se pretvore u proesionalne masovne ubice.51Lutanja jednosmerne empatije, liene kritike distance u odnosuna svoj predmet utoliko su ea ukoliko se polionija protagonistagasi, guei interakciju izmeu suprotstavljenih seanja u javnomprostoru i dajui samo jednom glasu mogunost da se uje. Akoje u Aliru nezavisnost brzo dovela do stvaranja zvanine istori-je oslobodilakog rata, zaborav u Francuskoj nije mogao venotrajati. Pre ili kasnije, morao je ustupiti mesto istoriji napisanoj naosnovu razliitih seanja. Seanje vezano za kolonijalnu Francu-sku, zapieds-noirs, za harkis, za alirske doseljenike i njihovu decu,

kao i seanje vezano za alirski nacionalni pokret, iji mnogobroj-ni predstavnici i danas ive u egzilu, ukrtaju se u seanju na Alir-ski rat, koje ne dozvoljava da se istorija pie na osnovu jednostraneempatije, empatije koja iskljuuje drugu stranu. Rekonstrukcijaovakve istorije nuno se vri pod budnim i kritikim okom mno-tva paralelnih seanja koja postoje u javnoj seri. Ova interakcijameu seanjima primorala je ak i zloince da izau iz sveta tiine

i iznesu svoju verziju prolosti.52 Ukratko, kako bi to rekao Dej-vid N. Majers (David N. Myers), istorija i seanje stupaju u interak-ciju kao uktuirajue kategorije unutar dinamikog polja.53


24/313

23

U Italiji je memorijalni aspekt istoriograje dosta drugaiji.Dord L. Mos (George L. Mosse), jedan od najplodnijih istoriara

koji se bavio aizmom posle Drugog svetskog rata, nedugo presmrti uputio je pohvalu svome kolegi Rencu de Felieu (Renzo DeFelice), koji je poznat kao autor monumentalne Musolinijevebiograje. Po Mosu, najvea De Felieova zasluga jeste upravonjegova empatija u odnosu na zaetnika aizma, odnosno to to jepokuao da ga sagleda iznutra i da zamisli nain na koji je samMusolini shvatao svoje postupke. 54 U svojoj autobiograji Mosje ispriao da se u mladosti jednom prilikom naao vrlo blizuMusolinija. Bilo je to 1936. godine kada je s majkom boravio uFirenci. Savez izmeu aistike Italije i nacistike Nemake bio jetek sklopljen i izazvao je izvesnu uznemirenost meu nemakimJevrejima izbeglim u Italiju, koji su strahovali da e biti predatinacistikim vlastima (na kraju je i dolo do masovnog proterivanjaJevreja 1938. godine, kada su u Italiji doneti rasni zakoni). Mosovamajka je zbog toga odluila da Musoliniju pie i od njega zatraizatitu, podseajui ga pri tom na nansijsku pomo koju mu jepre dolaska na vlast obezbedio njen mu, moni berlinski izdavau periodu Vajmarske republike. Kratki teleonski razgovor koji jeMusolini obavio s njegovom majkom ne bi li je umirio, po Mosu,navodno otkriva kakav je bio Musolinijev karakter ili unajmanjuruku injenicu da je oseao neku vrstu zahvalnosti. 55 Za razlikuod Mosa, De Felie nije priao anegdote o italijanskom diktatoru,ve je pokuao da istrai Musolinijevu linost u vie tomovanjegove biograje, koja predstavlja obimno delo napisano saempatijom koja je, kako su godine prolazile, sve vie rasla. Nedugopre svoje smrti De Felie je objavio veoma kontroverzno delo podnaslovom Crveno i crno, u kojem daje svoje tumaenje poslednjeaze Musolinijevog puta njegove uloge u italijanskom graan-skom ratu od 1943. do 1945. godine. Po njegovom miljenju,

Musolini je, svidelo se to nekome ili ne, prihvatio Hitlerov proje-kat iz patriotskih razloga: bilo je to pravo polaganje rtve na oltarodbrane Italije.56 Ova teza poznata je i rancuskim istoriarima;jedno vreme ju je zastupao Rober Aron (Robert Aron), koji jeViijev (Vichy) reim predstavljao kao tit koji je zemlju braniood nesrea koje bi donela potpuna okupacija 57 (i tako doprineoda se izbegne sudbina koja je zadesila Poljsku).

Istoriari koji su prouavali aistiki kolonijalizam obelodanili supostojanje dokumenata koje je De Felie u svojim obimnimarhivskim istraivanjima ignorisao. Italijanski diktator u njima


25/313

24

pokazuje drugu stranu svog karaktera tako da ovi dokumentidoprinose da se u drugaijem svetlu sagledaju i Musolinijev oseaj

zahvalnosti i portvovanost. Musolini je 8. jula 1936. godine uputiotelegrasku poruku Rodolu Gracijaniju (Rodolo Graziani),jednom od vojnih ofcira s najveom odgovornou tokom rata uEtiopiji, s direktivom kojom mu je dao ovlaenje da zapone isistematski vodi politiku terora i istrebljenja pobunjenika i njiho-vih sauesnika u narodu. Bez zakona desetostruke odmazde rananee biti zaleena na vreme.58 Dajui primer velike patriotskeposveenosti, Gracijani nije oklevao da upotrebi hemijsko orujekako bi uguio otpor Etiopljana, dok e mu Musolini, u znakzahvalnosti, priznati zasluge i imenovati ga, u jesen 1943. godine,ministrom odbrane Italijanske socijalne republike.Upravo uvidom u mnogobrojne dokumente ove vrste neki ita-lijanski istraivai uspeli su da rekonstruiu istoriju aistikoggenocida u Etiopiji 193536. godine. Meutim, priznanje ovoggenocida predstavlja iskljuivo istoriograsko dostignue, i torelativno novijeg datuma. To je ipak neto to jo uvek nije pro-drlo u kolektivno seanje Italijana. Sve u svemu, seanje na rat uEtiopiji ostaje seanje na jednu naivnu i nevinu avanturu, kojudobro opisuju rei uvene pesme iz tog periodaMaleno crno lice,koja je prepuna kolonijalnih stereotipa. Niz istorijskih okolnosti(krize, ratovi i diktature prisutni u Etiopiji do dana dananjeg,kao i malobrojna etiopska emigracija u Italiji, zemlji koja nikadanije predstavljala mesto na kojem bi se mogla ormirati arikaintelektualna i politika elita) onemoguio je da glas etiopskihrtava nae svoje mesto u italijanskom narativu o ovom genocidu.Uprkos svim naporima, istoriograja nikada nee moi da popunipraznine osakaenog seanja. U najboljem sluaju, ona e postati,kao u Nemakoj, istorija u kojoj emo imati zloine bez rtavaili potpuno anonimne rtve bez identiteta i bez lica. Mi nismo uli

priu o tom ratu od saboraca Hailua ebedea (Hailu Chebbede),jednog od predvodnika etiopskog pokreta otpora; poznate su namsamo otograje na kojima italijanski vojnici pokazuju njegovuglavu kao troej. 59 Treba se nadati da e postkolonijalne studijeubrzo uspeti da razbiju ovu neodrivu dijalektiku izmeu istorije iseanja.

U svom poslednjem deluHistory. The Last Thing Beore the Last,Zigrid Krakauer koristi dve metaore kako bi opisao istoriara.Prva, koja govori o lutajuem Jevrejinu, poziva se na pozitivistiku


26/313

25

istoriograju. Poput Funesa, heroja uvene Borhesove (Borges)prie, Asuero (Assuero, Ahasver) koji je za sobom ostavio mnoge

kontinente i epohe, ne moe da zaboravi nita i osuen je da seneprekidno kree pod bremenom uspomena, tog ivog seanja naprolost, iji je nesreni uvar. Izaziva saaljenje, ne otelovljujenikakvu mudrost, nikakvo seanje koje bi predstavljalo vrlinu ilipouku, ve samo homogeno i prazno hronoloko vreme.60 Drugametaora, koja govori oprognaniku moglo bi se rei i o stran-cu, prema deniciji Geroga Zimela (Georg Simmel) prikazujeistoriara kao guru ija je karakteristika ekstrateritorijalnost. Kaoto je prognanik razapet izmeu dve zemlje, stare i nove domo-vine, tako je i istoriar razapet izmeu prolosti koju istrauje isadanjosti u kojoj ivi. On, dakle, ima obavezu da zauzme ekstra-teritorijalnu poziciju, koja predstavlja ravnoteu izmeu prolostii sadanjosti. 61 Kao to je prognanik uvek autsajder u zemlji kojaga prima, tako je i istoriar uljez u prolosti. Meutim, kao toprognanik moe da ostvari prisnost sa zemljom u kojoj boravi i kanjoj uputi kritiki pogled, koji je istovremeno i pogled spolja i po-gled iznutra, sainjen i od pripadanja i od distance, tako i istoriarmoe to nije pravilo, ve mogunost temeljno poznavati nekuprolu epohu i rekonstruisati njene karakteristike na jasniji nainnego to su to mogli savremenici, i to zahvaljujui svom retros-pektivnom pogledu. Njegova vetina lei u tome to na minimumsvodi prepreke prouzrokovane distancom i maksimalno iskoria-va epistemoloke prednosti koje iz toga proizlaze.Budui da je ekstrateritorijalni hoda preko granice (Grenzgn-ger), istoriar je dunik seanja, ali on i deluje na njega, budui dadoprinosi njegovom ormiranju i usmeravanju. Upravo zato to neivi zatvoren u kuli od slonovae, ve uestvuje u ivotu civilnogdrutva, on daje doprinos stvaranju istorijske svesti, a samim timi kolektivnog seanja (koje je mnogostruko i nuno koniktno i

proima sva drutvena tkiva). Drugim reima, njegov rad dopri-nosi oblikovanju onoga to Habermas naziva javnom upotrebomistorije.62 Re je o konstataciji na kojoj ne treba insistirati:nemake, italijanske i panske rasprave o aistikoj prolosti,rancuske rasprave o Viiju i o kolonijalizmu, argentinske i ile-anske rasprave o nasleu vojnih diktatura, evropske i amerikerasprave o robovlasnitvu ova lista nema kraja daleko prevazi-

laze granice istorijskog istraivanja. Ulaze u javnu seru i pozivajuse na sadanjost.


27/313

26

1 Paul Ricur,La mmoire, lhistoire, loubli, Seuil, Paris 2000, 106 (prevod na italijanski:La memoria, la storia, loblio. Preveli D. Iannotta, Raaello Cortina, Milano 2003). Slian

stav je prethodno energino branio Patrick H. Hutton,History as an Art o Memory, Univer-

sity Press o New England, Hannover, N. H. 1993.

2 Michael Oakeshott,Rationalism in Politics and Other Essays, Meuthen, London 1962,

198.

3 Walter Benjamin, Zum Bilde Prousts, u Walter Benjamin,Illuminationen. Ausgewhlte

Schriten, Suhrkamp, Frankurt 1977, 386.

4 Isto, 345 (u ital. prevodu, 37).

5 Walter Benjamin,Das Passagen-Werk, Suhrkamp, Frankurt 1983, Bd. I, 490 (prevod na

italijanski:Parigi, capitale del XIX secolo. Preveo E. Gianni, Einaudi, Torino 1986)6 Isto, 588.

7 Franois Hartog,Rgimes dhistoricit. Prsentisme et experince du temps, Seuil, Paris

2003, 126.

8 Ovde ponovo iznosim ramiljanje koje sam ve predoio u svom eseju La singolarit di

Auschwitz. Ipotesi, problemi e derive di un dibattito, u: Marcello Flores (prir.),Nazismo,

ascismo, comunismo. Totalitarismi a conronto, Bruno Mondadori, Milano 1998, 303325.

9 Siegried Kracauer, Die Photographie, u: Siegried Kracauer,Das Ornament der Masse.

Essays, Suhrkamp, Frankurt 1977, 32 (La otograa, u: Siegried Kracauer,La abbrica del

disimpegno, preveo na italijanski C. Gro, Lancora del mediterraneo, Napoli 2002, 6175);isti autor, Theory o Film, Oxord University Press, New York 1960, 14 (prevod na italijanski:

Film. Il ritorno alla realt fsica, Il Saggiatore, Milano 1962).

Ovaj esej je nastao u okviru seminara organizovanog

od strane institucije koja se bavi istraivanjem

sudbina nestalih za vreme argentinske vojne

diktature, i uvanjem seanja na njih. Objavljen je u

knjizi Enca Traversa, Il passato: istruzioni per luso.

Storia, memoria, politica, (Ombre corte, Verona,

2006) pod naslovom Storia e memoria: una coppia

antinomica?, (str.17-39), i, uz ljubazno doputenje

autora, za potrebe ove publikacije preveden s

italijanskog na srpski jezik.

usnote


28/313

27

10 Videti Dominick LaCapra, History and Memory. In the Shadow o the Holocaust, u:

Dominick LaCapra,History and Memory ater Auschwitz, Cornell University Press, Ithaca

1998, 20.

11 Jean-Michel Chaumont, Connaissance ou reconnaissance? Les enjeux du dbat sur lasingularit de la Shoah, u Le Dbat, 82, 1994, 87.

12 Steven Katz, The Uniqueness o the Holocaust: The Historical Dimension, u: Alan S.

Rosenbaum (prir.),Is the Holocaust Unique? Perspectives on Comparative Genocide, West-

view Press, Boulder 1996, 1938.

13 Eric J. Hobsbawm, Identity History is not Enough, u: isti autor, On History, Weiden-

eld & Nicolson, London 1997, str. 277 (La storia dellidentit non basta, u: isti autor,De

Historia, preveli razni autori, Rizzoli, Milano 1997).

14 G. W. F. Hegel, Vorlesungen ber die Philosophie der Geschichte, Suhrkamp, Frankurt

1986, 83 (Introduzione alle lezioni sulla flosofa della storia, prevod na italijanski, La Nuova

Italia, Firenze 1963).15 Isto.

16 G. W. F. Hegel, Phnomenologie des Geistes, u: isti autor, Gesammelte Werke, vol. 9,

Felix Meiner Verlag, Hamburg 1980, 433 (prevod na italijanski:Fenomenologia dello spirito,

vol. 2, La Nuova Italia, Firenze 1973, 305). Videti i komentare koje je napisao Jacques

dHondt, Hegel.Philosophe de lhistoire vivante, Pu, Paris 1987, 349350.

17 V. Hegelova razmiljanja o Arici, koju on jednostavno iskljuuje iz svog istraivanja,

budui da ne predstavlja deo istorijskog sveta (es ist kein geschichtlicher Weltteil): G. W.

F. Hegel, Vorlesungen ber die Philosophie der Geschichte, cit., 129.

18 Up. Ranajit Guha,History at the Limit o World-History, Columbia University Press,New York 2002 (La storia ai limiti della storia del mondo, preveo na italijanski R. Stanga,

Sansoni, Milano 2003, 6063).

19 Walter Benjamin, ber den Begri der Geschichte, u: Illuminationen, cit., 254 (ital.

prev. Tesi di losoa della storia, u: isti autor, Angelus Novus, cit., 78).

20 Franois Furet,Pour une dfnition des classes inrieures lpoque moderne, u Annales

ESC, XVIII, 3, 1963, 459. Ovaj pasus je kritikovao Carlo Ginzburg,Il ormaggio e i vermi. Il

cosmo di un mugnaio del 500, Einaudi, Torino 1978, XIX.

21 Edward P. Thompson, The Making o the English Working Class, Vietor Gollancz,

London 1963 (Rivoluzione industriale e classe operaia in Inghilterra, preveo na italijanski

B. Maf, Il Saggiatore, Milano 1969); Michel Foucault,Histoire de la olie lge classique,

Gallimard, Paris 1964 (Storia della ollia nellet classica, preveo na italijanski F. Ferrucci,

Rizzoli, Milano 1978); Carlo Ginzburg,Il ormaggio e i vermi, op. cit.

22 Michelle Perrot,Les emmes ou les silences de lhistoire, Flammarion, Paris 2001.

23 Ranajit Guha, The Prose o Counter-Insurgency, u Subaltern Studies, 2, 1983, 142 (La

prosa della conto-insurrezione, u: R. Guha, G. Ch. Spivak,Subaltern Studies. Modernit e

(post)colonialismo, priredio S. Mezzadra, Ombre Corte, Verona 2002), i isti autor, The Small

Voice o History, u Subaltern Studies, 9, 1996, 112.

24 Maurice Halbwachs,La mmoire collective, Albin Michel, Paris 1997, 130 (La memoria

collettiva, priredio P. Jedlowksi, Unicopli, Milano 1987). O Halbwachsu, up. Patrick H. Hut-ton,History as an Art o Memory, cit., 7390.

25 Maurice Halbwachs,Les Cadres sociaux de la mmoire (1925), Albin Michel, Paris 1994,

(italijanski prevodI quadri sociali della memoria, Ipermedium, Napoli 1997).

26 Maurice Halbwachs,La mmoire collective, cit., 136.

27 Isto, 157. V. naroito Henri Bergson,La perception du changement, Presses Universitaire

de France, Paris 1959.

28 Maurice Halbwachs,La mmoire collective, cit., 161.

29 Yose H. Yerushalmi,Zakhor.Jewish History and Jewish Memory, University o Wash-

ington Press, Seattle 1982 (Zakhor. Storia ebraica e memoria ebraica, preveo na italijanski D.

Fink, Pratiche, Roma 1983), poglavlje 4.

30 Pierre Nora, Entre histoire et mmoire. La problmatique des lieux, in isti autor

(prir.),Les lieux de mmoire. I. La Rpublique, Gallimard, Paris 1984, XIX. Za zanimljivu


29/313

28

analizu ovog pristupa, koja postavlja paralelu izmeu istorije i seanja, uz opoziciju izmeu

toplih i hladnih drutava koju je postavio Lvi-Strauss, up. Dominick LaCapra, History

and Memory. In the Shadow o the Holocaust, cit., 1822.

31 Perry Anderson,La pense tide, Seuil, Paris 2005, 53.32 Edward Said,Freud and the Non-European, Verso, London 2003. Deniciju arheologije

kao nacionalne religije razvio je Neil Asher Silberman, Structurer le pass. Les Isra-

liens, les Palestiniens et lautorit symbolique des monuments archologiques, u: Franois

Hartog, Jacques Revel (prir.),Les usages politiques du pass, ditions de lEhess, Paris 2001.

33 Primo Levi,I sommersi e i salvati, Einaudi, Torino 1986.

34 Pierre Vidal-Naquet,Mmoires. I. La brisure et lattente 19301955, Seuil La Dcou-

verte, Paris 1995, 12.

35 Martin Broszat, Saul Friedlnder,A Controversy about the Historicization i the

National-Socialism, u New German Critique, 44, 1988, 85126.

36 Isto, 48.37 Up. Nicolas Berg,Der Holocaust und die westdeutschen Historiker. Erorschung und

Erinnerung, Wallstein, Gttingen 2003, 420424, 613615.

38 Up. Ulrich Herbert, Deutsche und Jdische Geschichtsschreibung ber den Holo-

caust, u: Michael Brenner, David N. Myers (prir.),Jdische Geschichtsschreibung heute.

Themen, Positionen, Kontroversen, C. H. Beck, Mnchen 2003, 247258.

39 V. Winried G. Sebald,Lutkrieg und Literatur, Fischer, Frankurt 2001, 21 (Storia natu-

rale della distruzione, preveo na italijanski A. Vigliani, Adelphi, Milano 2004, 27).

40 Amos Funkenstein, Collective Memory and Historical Consciousness, u History &

Memory, I, 1, 1989, 11. Videti takoe od istog autora:Perception o Jewish History, Univer-sity o Caliornia Press, Berkeley 1993, 3 i 6.

41 Saul Friedlnder, Trauma, Transerece and Working Through in Writing the History

o the Shoah, u History & Memory, 1, 1992, 3959. Od istog autora videti takoe:History,

Memory, and the Historian. Dilemmas and Responsabilities, u New German Critique, 80,

2000, 3 5.

42 Dominik LaKapra (Dominick LaCapra) je analizirao na veoma otrouman nain

potencijalne prednosti ovog empatinog nemira (empathic unsettlement) u kritikom

istraivanju traumatinih dogaaja (Writing History, Writing Trauma, John Hopkins

University Press, Baltimora 2001, 41). U jednom drugom eseju, LaKapra ukazuje na dva

bazina pravila kojih se treba pridravati: empatija prema egzekutoru podrazumeva

priznavanje injenice da u posebnim okolnostima svako moe poiniti ekstremna dela, dok

empatija prema rtvi podrazumeva potovanje i saoseanje koji ne znai ni identikaciju ni

govorenje umesto drugih (Tropisms o Intellectual History, u Rethinking History, vol. 8, 4,

2004, 525).

43 Saul Friedlnder,Nazi Germany and the Jews, I. The Years o Persecution 19331939,

Harper & Collins, London 1997 (La Germania nazista e gli ebrei, 1. Gli anni della persecuzi-

one 19331939, preveo na italijanski S. Minucci, Garzanti, Milano 2004).

44 O radovima istoriograske kole koju je vodio Martin Broszat u Institut r Zeitge-

schichte u Minhenu, up. Martin Broszat (prir.),Alltagsgeschichte. Neue Perspektive oderTrivialisierung?, Oldenbourg, Mchen 1984. Delo nastalo unutar ove kole koje se pak

ogluuje o ovu tendenciju napisano je od strane istoriara novije generacije. U pitanju je

Detlev J. K. Peukert,Inside Nazi Germany. Conormity, Opposition and Racism in Everiday

Lie, Penguin Books, London 1987.

45 Andreas Hillgruber,Zweierlei Untergang. Die Zerschlagung des deutschen Reiches und

das Ende des europischen Judentums, Siedler, Berlin 1986, 2425.

46 Walter Benjamin, ber den Begri der Geschichte, u Illuminationen, cit., 254 (itali-

janski prevod Tesi di losoa della storia, cit., 78). Gianranco Bonola i Michele Ranchetti

prevode Benjaminov pojamEinhlung kao emotivna identikacija (v. njihove Lemmi,

u: Walter Benjamin,Sul concetto di storia, prir. G. Bonola i M. Ranchetti, Einaudi, Torino

1997, 169171).


30/313

29

47 Ian Kershaw,Hitler 18891936Hubris, Allen Lane, London 1998, XII (Hitler 1889

1936, preveo na italijanski A. Catania, Bompiani, Milano 1999).

48 Isto, 24. Implicitno se upuuje na Joachin Fest,Hitler. Eine Biographie, Ullstein, Frank-

urt 1973 (Hitler. Una biografa, italijanski prevod, Garzanti, Milano 1999).49 Dominick LaCapra, Writing History, Writing Trauma, cit., 41.

50 Hannah Arendt,Eichmann in Jerusalem. A Report on the Banality o Evil, Penguin

Books, London 1963 (La banalit del male. Eichmann a Gerusalemme, preveo na italijanski

P. Bernardini, Feltrinelli, Milano 1995). Za drukiju interpretaciju i kontekstualizaciju ove

knjige up. Steven E. Aschheim,Hannah Arendt in Jerusalem, University o Caliornia Press,

Berkeley 2001.

51 Christopher Browning, Ordinary Men. Reserve Police Batallion 101 and the Final Solu-

tion in Poland, Harper & Collins, London 1992 (Uomini comuni. Polizia tedesca e soluzione

fnale in Polonia, preveo na italijanski L. Salvai, Einaudi, Torino 1999).

52 Up. Gnral Aussaresses,Services spciaux. Algrie 19551957, Perrin, Paris 2001.53 David N. Myers, Selbstreexion im modernen Erinnerungsdiskurs, u: Michael

Brenner, Davis N. Myers (prir.),Jdische Geschichtsschreibung heute, cit., 66.

54 George L. Mosse,Renzo de Felice e il revisionismo storico, u Nuova Antologia, 2206,

1998, 181.

55 George L. Mosse, Conronting History. A Memoir, The University o Wisconsin Press,

Madison 2000, 109 (Di ronte alla storia, preveo na italijanski G. Ferrara degli Uberti, Lat-

erza, Roma 2004, 135).

56 Renzo de Felice,Rosso e nero, Baldini e Castoldi, Milano 1995, 114.

57 Robert Aron,Histoire de Vichy, 19401944, Fayard, Paris 1954 (prevod na italijanski:LaFrancia di Vichy 19401944, Rizzoli, Milano 1972).

58 Citirano u: Angelo del Boca,I gas di Mussolini. Il ascismo e la guerra dEtiopia, Editori

Riuniti, Roma 1996, 75. U Musolinijevoj biograji, De Felice nije zainteresovan za ma-

sakre koja je italijanska vojska poinila u Etiopiji (Mussolini il duce. Gli anni del consenso

19291936, Einaudi, Torino 1974, esto poglavlje, 597756). O De Feliceu i o ratu u Etiopiji,

up. Nicola Labanca, Il razzismo coloniale italiano, u: Alberto Burgio (prir.), Nel nome della

razza. Il razzismo nella storia dItalia 18701945, Il Mulino, Bologna 2000, 158159.

59 Ove otograje su objavljene u: Angelo del Boca, I gas di Mussolini, cit., 115116.

60 Siegried Kracauer,History. The Last Things Beore the Last, Oxord University Press,

New York 1969, 157 (Prima delle cose ultime, preveo na italijanski S. Pennisi, Marietti, Ca-

sale Monerrato 1985, 125).

61 Isto, 83. (prevod na italijanski, 6769). V. Georg Simmel, Exkursus. ber den Frem-

den, uSoziologie. Untersuchungen ber die Formen der Vergesellschatung, Duncker &

Humblot, Berlin 1988, 509512 (Excursus sullo straniero, u: isti autor,Sociologia, preveo

na italijanski G. Giordano, Edizioni di comunit, Torino 1998, 580584).

62 Ovaj izraz je skovao Jrgen Habermas, Vom entlichen Gebrauch der Historie, u

publikaciji vie autoraHistorikerstreit, Piper, Mnchen 1987, 243255 (Luso pubblico

della storia, u: Gian Enrico Rusconi, (prir.), Germania nazista: un passato che non passa. I

crimini nazisti e lidentit tedesca, preveli razni autori, Einaudi, Torino 1987, 98109).


31/313


32/313

31

Mestastradanja iantifaistikeBorBe uBeogradu194144.Nenad Lajbenperger, Olga Manojlovi Pintar,

Milovan Pisari, Milan Radanovi


33/313

32

PrVi krug terora

32


34/313

33

Aprilsko bombardovanje,1941.

br.1


35/313

34

Od prvih dana okupacije u Srbiji je uspostavljen strog reim, ijisu ciljevi bili zastraivanje stanovnitva i onemoguavanje svakogvida otpora i razvoja ustanikih aktivnosti, kao i potpuna izolacija,a zatim i unitenje celokupnog jevrejskog stanovnitva. Uspostav-ljena organizacija vojne i civilne uprave odvijala se preko sedam

tromih vojno-politikih i ekonomskih centara nemake moi, ijesu se ingerencije preplitale, a esto i direktno sudarale. Centralnupoziciju u tom sloenom aparatu je zauzimao vojni zapovednik,koji je vlast sprovodio preko oblasnih, okrunih i mesnih koman-dantura (eldkomandanture, krajskomandanture i ortskoman-danture). Tokom 1941. godine, na mestu vojnog zapovednika suse smenjivali generali Ferster (Helmuth Frster), reder (Ludwig

von Schrder), Dankelman (Heinrich Danckelmann), Beme (FranzBhme) i Bader (Paul Bader).Okupacione vlasti su ve 1. maja uspostavile i civilnu upravu uSrbiji, koju je inio Savet komesara na elu sa Milanom Aimovi-em, nekadanjim ministrom unutranjih poslova u vladi MilanaStojadinovia. Indikativno je da Nemaka nije dozvolila osnivanjeMinistarstva spoljnih poslova, onemoguavajui konstituisanje

Srbije kao samostalnog subjekta u meunarodnim odnosima.Veo-ma brzo nastavio je sa radom i predratni upravni aparat organizovankroz banovine (Dunavsku, Moravsku i Drinsku), sreska naelstvai optinske uprave. Tokom maja meseca ponovo je uspostavljenaandarmerija i obnovljen rad sudova i poreske uprave.Nezadovoljne irokim razvojem ustanka u Srbiji tokom leta 1941.godine, okupacione vlasti su 29. avgusta umesto Saveta komesara

ormirale Vladu nacionalnog spasa, na elu sa generalom MilanomNediem. Sve vreme rata, kvislinka vlada je bila aktivni subjekatu sistemu represije. Donoenjem itavog niza naredbi, dekreta,uredbi i odluka, ona je legitimisala ideologiju nacionalsocijalizma,a pruanjem policijske i vojne pomoi oruanim snagama Treegrajha omoguavala unkcionisanje nacistikog reima u Srbiji.Pored ljudi koji su uzeli direktno uee u radu kolaboracionistike

vlade, posebno istaknutu ulogu i pomo saradnji sa okupatorom supruali Aleksandar Cincar Markovi (nekadanji ministra spoljnihposlova Kraljevine Jugoslavije i potpisnik pristupanja Jugoslavi-

Uspostavljanjeaistikihzakona i institucija


36/313

35

Nemaka pobednikaparada ispred Skuptine,april 1941.

br. 2


37/313

36

je Trojnom paktu) i Dimitrije Ljoti, voa aistike organizacijeZbor.

Sistem prinude koji je od prvih dana obuhvatio civilno stanovni-tvo, ograniio je kretanje, zabranio javna okupljanja i predvideostreljanja talaca u sluaju napada na nemake vojnike. Ukinutoje i pravo graana na raspolaganja tednim ulozima i depozitimapoloenim pre 18. aprila 1941. godine. Pored optih represivnihodredbi, koje su vaile za sve stanovnike Srbije, nacisti su poseb-nim merama podvrgli Jevreje i Rome. Samo etiri dana po ulaskunemakih trupa, 16. aprila 1941, nareeno je registrovanje svihJevreja i Roma, a tri dana kasnije otpoelo njihovo obeleavanjei izdvajanje u javnom prostoru obaveznim noenjem ute trake iDavidove zvezde, odnosno natpisa Ciganin. Do 13. jula u Beogra-du je registrovano 9.435 Jevreja i 3.050 Roma. Kako je 1. januara1941. u Beogradu ivelo 11.780 Jevreja, mogue je zakljuiti da sepozivu nacista nije odazvalo 2.345 ljudi. Na teritoriji nekadanjeMoravske banovine u isto vreme je registrovano 843 Jevreja, odtoga 177 emigranata, a u Banatu oko 4.000. Na Kosovu je registro-vano oko 550 Jevreja. Kvislinke vlasti su u isto vreme obavezaneda sastave takozvane Ciganske liste, u kojima bi Romi sa stalnimboravkom bili jasno razdvojeni od nomadskih ergara.Tokom prolea 1941. godine svim Jevrejima i Romima je namet-nuta obaveza prinudnog rada na raiavanju ruevina aprilskogbombardovanja. Istovremeno im je zabranjeno meanje sa ari-jevcima ulazak u pozorita, bioskope, muzeje, parkove, tram-vaje i na pijace van odreene satnice, kao i leenje u bolnicamasa ostalim graanima. Zabranjeno im je korienje radio aparata,teleona, riidera. Naredbom od 30. maja oni su obavezani da pri-jave celokupnu imovinu, nakon ega su im oduzeta sva graanskaprava. Za manje od mesec dana od poetka rata, Jevreji i Romi suse nali u svojevrsnom getu bez zidova, pod stalnim nadzorom

policijsko-bezbednosnog aparata. Kljunu ulogu u sprovoenjuprvih mera progona imala je Operativna grupa Policije bezbed-nosti i Slube bezbednosti (Einsatzgruppe Sipo und SD, skraenoEG), na elu sa SS pukovnikom dr Vilhelmom Fuksom (WilhelmFuchs).U isto vreme zapoela su i prva zatvaranja i ubijanja politikih pro-tivnika. Izvrena su u Banatu, nad osobama koje su bile osumnji-

ene za organizaciju demonstracija 27. marta, a u skladu sa uput-stvima generala Kanarisa (Wilhelm Canaris) i Hajdriha (ReinhardHeydrich) o razbijanju britanske obavetajne mree u Srbiji. Pro-


38/313

37

vale, interniranja i nadzor komunista bili su oteani. Naime, posleormiranja vlade Duana Simovia, saradnici komunista u kabine-

tu ministra dr Srana Budisavljevia uspeli su da unite kartoteku,koju je uredno vodilo Antikomunistiko odeljenje predratne poli-cije. Tako je detaljna arhiva, nastajala kroz dugogodinji nadzor iprogon komunista, ostala van domaaja nacista. Iako je predlaga-no hitno hapenje panskih boraca i njihovo interniranje i pokre-nuta inicijativa o obnovi Suda za zatitu drave, vaei sporazumTreeg Rajha sa Sovjetskim Savezom je onemoguio sprovoenjedrastinih mera. Sistematska hapenja su usledila posle 22. juna,kada su posebno mesto u represivnom aparatu zauzela odeljenjazaduena za nadzor komunista i masona.O.M.P.


39/313

38

Sedita i zatvori

okupacione uprave ikvislinkog aparataStari Grad - Palilula

1. s zvgpDom vojske 5. Zv

gp

TrgNikole

Paia9. Pvl opv blcDorda Vaingtona 19

8. Zvspclplcuina 7

7. AntimasonskaizlobaSvetozara Markovia 46

6. s zc ZbKrunska 12

4. VpcmTerazije

3. s zvspcl plcObiliev venac 4

2. OkrunorukovodstvoPrinc EugenPalata RiunioneTrg Republike 3

Atentat na oraKosmajca,Zm n 5videti stranu 70

Povezano mesto:Atentat na ora Kosmajca,Zmaja od Noaja 5

v 70


40/313

39

U zgradi nekadanjeg Ratnikog doma, koja se nalazi na uglovimaUlice brae Jugovi, Francuske, Simine i Ulice Emilijana Josimo-via, tokom nemake okupacije Beograda, bilo je smeteno sediteGestapoa. Zapravo, u Ratnikom domu bilo je sredite Operativnegrupe Policije bezbednosti i Slube bezbednosti (EinsatzgruppeSicherheitspolizei und Sicherheitsdienst, skraeno EinsatzgruppeSipo und SD), na ijem se elu nalazio SS-pukovnikVilhelm Fuks(Wilhelm Fuchs). Operativna grupa imala je est odseka i bila jepodreena Glavnoj upravi za bezbednost Rajha u Berlinu (RSHA),kao i Upravnom tabu vojnog zapovednika Srbije. U njenomokviru nalazilo se stotinjak ocira (mahom iz SS jedinica), slube-nika, tumaa i drugih specijalista. Njena glavna delatnost svodilase na suzbijanje politikih i ideolokih protivnika Treeg Rajha, ukoje su spadali i Jevreji i Romi. Delatnost ove strukture podrazu-mevala je i kategorisanje uhapenika i odabiranje talaca za masov-na streljanja. Ta struktura bila je nadlena za logore, pri kojima jeimala specijalne odrede (SS-Sonderkommando), koji su sainjava-li upravu logora. U obavetajnom i egzekutivnom pogledu Opera-tivna grupa je imala na raspolaganju kvislinku Specijalnu policiju.

1. Sedite izatvor GestapoaBrae Jugovia 19, danas

Centralni dom Vojske Srbije

Sedite Gestapoa, Ratnikidom, danas Dom vojske

br.3


41/313

40

U drugoj polovine januara 1942. godine, u okviru reorganizacijenemake okupacione i srpske kvislinke uprave u Srbiji, celokupna

struktura Operativne grupe skoncentrisana je u ruke novoimeno-vanog Zapovednika policije bezbednosti i slube bezbednosti(Beehlshaber der Sipo und SD, skraeno BdS), SS -pukovnikaEmanuela eera(Scher). Pored BdS, uspostavljen je i Zapo-vednik policije poretka (Beehlshaber der Ordnungspolizei,skraeno BdO). Tu unckiju obavljao je potpukovnikAndreas Maj(May). Bds i BdO bile su direktno podreene novoustanovljenomnadletvu Vieg voe SS i policije, odnosno SS generaluAugustuon Majsneru (von Meyszner), koji e na toj unkciji ostati sve domarta 1944. godine. U tom periodu, Majsner e skoncentrisati usvojim rukama sve nemake policijsko-bezbednosne slube, ali ikvislinku policiju i oruane snage, postajui tako najvanija inajodgovornija karika u okupiranoj Srbiji.Okosnica aparata BdS bio je njegov IV odsek, odnosno Gestapo iliTajna dravna policija. Naelnik tog odseka bio je SS major, BrunoZatler (Sattler). Pod njegovim rukovodstvom bilo je nekolikoreerata: za Komunistiku partiju Jugoslavije i Narodno-

oslobodilaki pokret, za Jugoslovensku vojsku u otadbini (ravno-gorski etniki pokret), za masone, za rusku emigraciju i za Jevre-je. Kroz reerat za Jevreje, ili reerat IV B4, na ijem se elu nalazioSS-porunik Fric trake (Fritz Stracke), Gestapo je rukovodiointerniranjem jevrejskih i romskih ena i dece u logor Sajmite,kao i istrebljivanjem Jevreja u duegupki u prolee 1942. godine.U podrumu zdanja u Ulici brae Jugovi 19 bio je smeten jedanod dva zatvora Gestapoa u Beogradu, pri emu je zatvor u Ratni-kom domu bio manjeg kapaciteta. Taj zatvor nije sauvan u izvor-nom obliku, jer su nakon Drugog svetskog rata njegove prostorijeadaptirane u biblioteku Doma vojske. Izuzetak ini samo mali deonekadanjeg zatvora, ispod glavnog ulaza u zgradu, to jest, ispod

stepenita. Takoe, nakon Drugog svetskog rata izmenjen jeenterijer prostorija koje su sluile agenturi Gestapoa. Dvorite istezgrade je tokom prolea 1942. godine sluilo za parkiranje due-gupke.M.R. i M.P.

Literatura: Branislav Boovi,Podzemna borba. Specijalne organizacijeGestapoa za borbu protiv NOP-a, Beograd, 1964; Muharem Kreso,Njemaka

okupaciona uprava u Beogradu, 19411944, Beograd, 1979, str. 91; Sima Begovi,Logor Banjica, 19411944, III, Beograd, 1989, str. I/39-40; Milan Koljanin,Nemaki logor na Beogradskom sajmitu, Beograd, 1992, str. 2122, 6768.


42/313

41

Druga sedita

nemakogokupacionog sistemaZa teritoriju Uprave grada Beograda, nemaki okupator je kao organ okupa-

cione uprave oormio 599. bl v-pv m (Feldkom-

mandatur 599). Njeno sedite se nalazilo na t pbl 3 (tada, Kneev

spomenik). Komanda je u Beograd stigla 15. aprila i smetena je u zgradu

predstavnitva kompanije Radio-Philips (palata Riunione). Njena nadle-

nost se u teritorijalnom pogledu poklapala sa dotadanjom jugoslovenskomadministrativnom jedinicom, koja je nosila naziv Uprava grada Beograda

(UGB), a sainjavali su je Beograd, Zemun i Panevo. Ve poetkom oku-

pacije iz sastava UGB izdvojeno je Panevo, a u jesen 1941. izuzeti su grad

Zemun i optina Beanija. Komandatura je imala zadatak da kontrolie kako

UGB i njene optine sprovode akta koja je donosila kvislinka vlada.

U zgradi dananjeg sml l rv 4, u neposred-

noj blizini Karaorevog parka, tokom okupacije bilo je sedite nemake

vojne policije: flm (Feldgendarmerie), koja je bila u sastavunemakog Vermahta (Wehrmacht). Feldandarmerija je kontrolisala promet

ljudi na okupiranim podrujima, obezbeivala potovanje zabrane kretanja

za vreme policijskog asa, uestvovala u obezbeivanju javnog prostora, pa-

trolirala naseljenim mestima, hvatala dezertere. Takoe, Feldandarmerija je

sauestvovala u zloinima jedinica Vermahta i SS na okupiranim teritorijama.

U Beogradu su se nalazila i sedita najviih organa okupacione vlasti u Srbiji.

V zpv z sb (Militrbeehlshaber in Serbien) bio je rukovodi-

lac nemakog okupacionog sistema u Srbiji i nadzornik rada kvilinskih vla-

sti, koje su mu ormalno bile podreene. Vojni zapovednik, koji je slubeno

imenovan 22. aprila 1941. godine, bio je potinjen komandantu za jugoisto-

nu Evropu Vlhlm L (Wilhelm List), ije se sedite nalazilo u Solunu.

Vojnom zapovednikom bila su podreena i dva taba: m b, koji je

bio nadlean za poslove vojnog karaktera, i upravni tab, koji je bio nadlean

za sve poslove vezane za civilno stanovnitvo. Na elu ovog drugog taba,koji je 1941. godine imao vanu unkciju tokom akcija odmazdi nad civilima

i interniranja Jevreja i Roma, nalazio se SS-Gruppenhrer Hl t.

Tokom 1941. godine, na mestu vojnog zapovednika e se smenjivati general

Hlm f(Helmuth Frster), Lv (Ludwig von Schr-

der) i Hh dlm (Heinrich Danckelmann). Sedite vojnog zapoved-

nika se nalazilo do 9. maja 1941. godine u prostorijama zgrade Berze rada,

a kasnije, sve do kraja okupacije, u zgradi Narodne skuptine. Usled irenja

partizanske borbe u celoj Srbiji i nemogunosti nemake okupacione upraveda ugue ustanak, general Vilhelm List je poetkom jeseni odluio da pregru-

pie nemake snage u Srbiji. Tada je imenovao generala frc Beme (Franz


43/313

42

Plm v m l

Akcija paljenja nemakog vojnog

vozila ispred zgrade u sm 23

ilustrativan je primer delovanja

omladine organizovane u Savezu

komunista Jugoslavije (SKOJ). Isto

tako, kazivanje o toj diverziji

omoguava nam da stradanje

aktera te akcije prikaemo kao

paradigmu stradanja komunistike

omladine u ratnom Beogradu.

Dve skojevke, uenice petog razreda

Druge enske gimnazije, ZBv i n av,

zapalile su kamion Vermahta u

Siminoj ulici, 26. jula 1941. Nemaki

vojnici koji su posmatrali taj prizor

sa prozora susedne zgrade, krenuli

su u poteru za skojevkama i uspeli

su da uhvate Zorku Boovi, da bi je

potom predali Gestapou, dok je

Nada Anastasijevi uspela da

pobegne. Prilikom istrage agenti

Gestapoa ustanovili su da se Zorka

druila sa skojevcem elzm

almzlm, koga gestapovci nisu

pronali, ali im je Almozlinovaupletenost u akcije diverzija

posluila za streljanje preko stotinu

Jevreja. Najpre je 27. jula 1941.

vojni zapovednik Srbije naredio da

se strelja 100 talaca, uglavnom

Jevreja, zbog neuspele potrage za

Elijasom Almozlinom, za koga su

bili ubeeni da je uticao na ZorkuBoovi da zapali nemako vozilo.

Od predstavnika jevrejske zajednice

Povezaneprie:

Bhme), za opunomoenog komandanta u Srbiji, koji je takoe obavljao

unkciju vojnog zapovednika, ali sa punom kontrolom nad svim nemakim

organima i sa zadatkom da po svaku cenu uniti partizanske snage. Beme

e ostati u Srbiji samo dva meseca. Krajem 1941. godine na njegovo mesto

dolazi general Pl B.

Po reima istoriara Kristoera Brauninga (Chistopher Browning), vojni za-

povednik, e upravnog taba Harald Turner, generalni opunomoenik za pri-

vredu fc nhz (Franz Neuhausen), e Einsatzgruppe Sipo und SD

Vlhlm f, kao i opunomoenik Ministarstva inostranih poslova Treeg

Rajha u Srbiji fl Bcl(Felix Benzler), bili su najmoniji i najuticajiniji

ljudi u okupiranoj Srbiji. Zbog toga, kao i zbog injenice da je meu njima esto dolazilo do nesuglasica, Brauning koristi za njih izraz Pet kraljeva Srbije.

M.P. i M.R.

L: Muharem Kreso, Nemaka okupaciona uprava u Beogradu 19411944,Beograd, 1978, str. 70106; Jaa Romano,Jevreji Jugoslavije 19411945: rtve ge-nocida i uesnici NOR, Beograd,1980, str. 58-59; Zbornik NOR-a, tom XII, knj.11941,4243, 6061, 128129 i 304308; Milan Koljanin, Nemaki logor na Beograd-skom sajmitu 1941-1944, Beograd, 1992, str. 2425, 28, 5254 i 132; ChristopherBrowning, Faithful months: essays on the emergence of the Final Solution, (Revised

Edition), New York London, 1991, str. 6869; Olivera Milosavljevi, Potisnuta istina.Kolaboracija u Srbiji 19411944, Beograd, 2006, str. 244.


44/313

43

u Beogradu zatraeno je da preda

Almozlina, a kako to nije uinjeno,

27. jula su sakupljeni jevrejski

mukarci na Tamajdanu, od kojih je

izdvojeno 120 talaca. Sledeeg dana

pojavilo se saoptenje u Novom

vremenu da je streljano 122 Jevreja

i komunista.

Ovakve brutalne odmazde imale su

za cilj da zastrae stanovnitvo i da

ga odvrate od oslobodilake borbe,kao i da za glavne krivce za brutal-

nost okupatora proglase Jevreje i

komuniste. Isto tako, okupator je

pokuao da razjedini i unese dodatni

nemir u redove jevrejske zajednice

koja jo uvek nije bila svesna

traginog ishoda koji joj je bio

namenjen. Ipak, predstavniknemake vojno-obavetajne slube,

potpukovnik Kuhotek, pisao je 31.

jula da je to streljanje ostavilo na

Beograane dubok utisak, ali je

posumnjao da e se na taj nain

spreiti dela sabotae, predviajui

da e streljanja talaca koji nisu

uestvovali u akcijama protiv

okupatora dovesti do kulminacije

nezadovoljstva stanovnitva.

Z Bv je nakon isleivanja

u zatvoru Gestapoa premetena u

logor Banjica. Iako je imala samo 16godina, streljana je 17. oktobra 1941.

Prema seanju preivelih drugarica

iz logora, iako je bila svesna da je

vode na streljanje, ova mlada

devojka je pokazala hrabrost pred

upravnikom logora, Svetozarom

Vujkoviem.

n av uspela je da se

prebaci u Kosmajski NOP odred.

Nakon povlaenja odreda prema

B ZlBruno Zatler je pre izbijanja Drugog svetskog

rata, tokom 1930-ih, bio aktivni pripadnik

politike policije (od 1928) i lan NSDAP (od

1931). Nakon dolaska nacista na vlast bio je zadu-

en za progone pristalica leviarskih organizacija

(komunisti, socijaldemokrate, anarhisti, sindikali-

sti), da bi 1938. pristupio SS-jedinici Gestapoa i

Slubi bezbednosti rajhsfrera SS. U Beograd je

doao ebruara 1942. i uz manje prekide ostao dooktobra 1944. Jedan je od najodgovornijih za zloine nad jevrejskimstanov-

nitvom u Beogradu i Srbiji 1942, a posebno za zloine nad zatoenicima

jv l Zm (l sm). Uhvaen je od strane

sovjetske obavetajne slube u Berlinu 1947. i tajno prebaen u Sovjetski

Savez. Na tajnom procesu odranom u Narodnoj Demokratskoj Republici

Nemakoj, 1952, osuen je na doivotnu robiju. Iz nepoznatih razloga, Zatler

je pogubljen u zatvoru Lajpcig-Mojsdor 1972.godine.

M.R.

L: Beata Niman, Moj dobri otac. ivot sa njegovom prolou, Beograd, 2012.

br. 4


45/313

44

Sandaku, zarobljena na reci Uvac

od strane pripadnika kvislinke

Srpske dravne strae, januara

1942. Doterana je u zatvor u Uice

odakle je nakon etiri meseca

prebaena u logor u apcu. Iz logora

je putena zahvaljujui novcu njeneporodice. Vratila se u Beograd i

nastavila ilegalni rad. Prepoznata je

na ulici od jednog agenta, otrgla se

od njega i pobegla. Posle toga je

napustila Beograd i stupila u

Jablaniki NOP odred, u jesen 1942.

Poginula je u borbi sa etnicima kodStuble u Jablanici, 26. juna 1943.

el almzl, zajedno sa ocem

Nisimom, majkom Terezom, bratom

Josiom i sestrom Reom, stupili su

poetkom avgusta 1941. u aanski

NOP odred. Elijas je ubrzo, tokom

avgusta 1941, zarobljen i streljan od

strane Nemaca u okolini aka.

Njegov otac Nisim je novembra

1941. uhvaen i ubijen od straneetnika u Ovarskoj klisuri. Brat

Josi je poginuo 3. avgusta 1942.

kao borac Druge proleterske brigade,

kod Kupresa, u borbi protiv ustaa.

Njihova majka Tereza poginula je

kao bolniarka na Sutjesci, maja

1943. Rat je preivela jedino sestraRea, borkinja Druge proleterske

brigade.

M.R.

Hl t

Roen je 1891. godine u nemakom graduLeunu. lan nacionalsocijalistike partije od1930. godine, a pripadnik SS od 1932. Godine1936. postaje visoki unkcioner u pruskomMinistarstvu fnansija, pod komandom HermanaGeringa. Poetkom Drugog svetskog rata slui uPoljskoj i Francuskoj, da bi aprila 1941. godine,na Hitlerovu elju, bio postavljen kao eUpravnog taba vojnog zapovednika Srbije.

Turnerova politika zasnovala se na dva temeljnastuba: s jedne strane, od poetka je insistirao na

izgradnju sprskog kvislinkog administrativnog i policijskog aparata, za razlikuod drugih visokih ofcira u okupacionom sistemu, koji nisu verovali u lojalnostsrpskih kolaboracionista; s druge strane, sproveo je politiku unitenja svihnepouzdanih elemenata, a naroito Jevreja. U avgustu i septembru 1941. godine,tri puta je pokuao da kod nemakog opunomoenika Ministarstva inostranihposlova u Beogradu, Feliksa Benclera, izdejstvuje deportaciju svih Jevreja izSrbije u Rumuniju, Poljsku i Rusiju, ali u tome nije imao uspeha. Tokom masov-

nih streljanja beogradskih jevrejskih i romskih mukaraca u jesen iste godine,Turner je tesno saraivao sa generalom Bemeom, stavljajui na raspolaganjezarobljenike odreene za streljanje. Njegova ovlaenja e biti smanjena dola-skom vieg komandanta, SS generala Augusta Majsnera, u januaru 1942. godine.

Sueno mu je u Beogradu 9. marta 1947. godine i osuen je na smrt streljanjem.

M.P.

Literatura: Christopher Browning, Te Path to Genocide. Essays on Launching the Final Solution,

Cambridge 1992, str. 128129.

br. 5


46/313

45

L: -,

.

,

19411944 , (. .

, . ), , 1974, . 266-279;

, (. .),

, 1975, . 118119, 131132;

1941-1945, III, , 1984,

. I/164, 172, 174; Sima Begovi, Logor Banjica

19411944, III, Beograd, 1989, str. II/140; Jaa

Romano, Jevreji Jugoslavije 19411945: rtve

genocida i uesnici NOR-a, Beograd, 1980, str. 316;

Logor Banjica: logorai. Knjige zatoenika

koncentracionog logora Beograd-Banjica,

19411944, (pr. E. Mickovi, M. Radoji), III,

Beograd, 2009, str. I/537.


47/313

46

2. Okruno rukovodstvoPrinc Eugen

Palata Riunione,Trg Republike 3

Na teritoriji Uprave Grada Beograda 1941. godine, posle odvajanjaPaneva i Zemuna iz njegovog predratnog administrativnogsastava, ivelo je nekoliko hiljada domaih Nemaca, odnosnoolksdojera (Volksdeutsche). Uprkos raznim procenama, po kojimase njihov broj kretao od oko 10.000 do ak 20.000, u samom gradu

verovatno nije ivelo vie od 5.000 domaih Nemaca, ne raunajuinekoliko hiljada Nemaca i Austrijanaca koji su se zatekli u Beogradupo izbijanju rata. U aprilskom ratu, nemaka narodna grupa(Deutsche Volksgruppe) uestvovala je tako to je sledila uputstvasvog pronacistikog rukovodstva, okupljenog u Nemakom kultur-

nom savezu ili Kulturbundu (Schwbisch-Deutscher Kulturbund),i aktivno pomagala trupe Treeg rajha. Kao i drugde, veina

olksdojera se i u Beogradu odmah stavlja u slubu okupatora.Posle dogovora izmeu komesarske vlade Milana Aimovia ipredstavnika nemake narodne grupe iz Banata, 14. juna 1941.godine doneta je uredba po kojoj se Banat ukljuuje u administra-tivno-upravni sistem okupirane Srbije, ali se istovremeno olk-sdojerima daje pravo na samoupravu. Na osnovu toga, nemakanarodna grupa bila je organizovana kao neka vrsta drave u dravi.

Imala je svoju vlast u Banatu i uivala je poseban poloaj u okupira-noj Srbiji. Na administrativnom planu, bila je podeljena na estokruga, od kojih se pet nalazilo u Banatu a jedan je obuhvataoBeograd i Srbiju. Ovaj poslednji okrug nosio je ime Princ Eugen

(Prinz Eugen) i bio je podeljen na dva odseka, grad Beograd i

Srbiju.Odseci su se dalje delili na lokalne jedinice: nahberat(Nachbarschat, susedstva), sastavljena od 80-100 olksdojerskih

porodica, i kameradat (Kameradschat, druina), sa po 10-15porodica.Okruno rukovodstvo za Beograd i Srbiju (Kreisleitung P

Documents

Prirucnik Za Citanje Beograda 1941-44