Pristup MSP finansijama - tb.komorars.ba

Sufinansira Evropska Unija

Pristup MSP finansijama

12.6.2018. godine, Trebinje

EU ProLocal

EU ProLocal | 26.11.2016 | Page 2


EU ProLocal - http://eu-prolocal.ba/

Cilj programa - jačanje konkurentnosti MSP sa potencijalom za rast iz

najdinamičnijih industrijskih sektora u odabranim lokacijama

pružanjem sveobuhvatne podrške u tom procesu.

- 20 opština u tri regije BiH

- 4 sektora (drvoprerada, metaloprerada, agrobiznis i turizam)

- 2016. – 2018. godine

- Finansiranje: EU 9 milona EUR i SR Njemačka 4 miliona EUR

- Implementacija od strane GIZ

UVOD

http://eu-prolocal.ba/



moderatori:

Ane Sindik, [email protected]

Srećko Bogunović, [email protected]

UVOD

mailto:[email protected]

mailto:[email protected]



Period Tema

10:30 – 10:45 • Uvod: GIZ Projekat, predstavljanje učesnika, MSP u BiH – značaj i položaj

10:45 – 11:00 • Kreditne institucije i oblici finansiranja MSP

• Bankarski sistem i berza

• Zakonska regulativa – zaštita kreditora

11:00 – 11:30 • Upravljanje u MSP sa fokusom na upravljanje finansijama – finansijska pimenost, finansijski i nefinansijski pokazatelji – Profili firmi sa ključnim pokazateljima, primjeri

11:30 – 12:00 • Potrebe za finansiranjem MSP – faze u razvoju MSP i dostupni izvori finansiranja, kreditno-garantnih i garantnih šema i sl.

12:00 – 12:15 • Pauza za kafu

12:15 – 13:15 • Finansiranje MSP od strane banaka, mikrokreditiranje, leasing, faktoring i sl. – vrste proizvoda, procjena kreditne sposobnosti i kapaciteta zaduživanja - primjeri iz prakse.

• Problematika kolaterala, zemljišnih knjiga, katastra i sl.

13:15 – 14:00 • Nebankarsko finansiranje – poslovni anđeli, investicioni fondovi, risk fondovi, izdavanje dužničkih hartija od vrednosti.

14:00 – 14:30 • Pauza za ručak

14:30 – 15:30 • Informisanje preduzetnika o mogućnostima finansiranja, izvori informisanja i uloga institucija podrške MSP, podrška start-upovima

15:30 – 16:00 • Dobre prakse u okruženju – javni sektor u podršci MSP

16:00 – 16:15 • Naučene lekcije i zaključci – poboljšanje pristupa MSP finansijama

Dnevni red



MSP u RS ...

✓ Prosječno godišnje zapošljavaju manje od 250 radnika,

✓Nezavisna su u poslovanju i

✓Ostvaruju ukupan godišnji prihod

manji od 8.000.000 КМ

ili imaju vrijednost

poslovne imovine

do 4.000.000 КМ.



MSP u RS …

Osnovni oslonac ekonomije

- Cca. 40,000 privrednih subjekata

- oko 40% su MSP i 60% preduzetnici

- MSP (2/3 ukupno zaposlenih):

- 94% mikro (40% od ukupno

zaposlenih u sektoru MSP)

- 5% srednja (30%)

- 1% velika preduzeća (30%)



MSP u RS ...

Strateški dokument je usklađen sa osnovnim principima EU akta za mala i srednja preduzeća (engl. Small business act – SBA), te dokumentima:

- Evropa 2020,

- EU Preduzetnički akcioni plan 2020,

- Strategija Jugoistočne Evrope,

- Dunavska strategija,

- Jadransko-jonska strategije,

- Regionalna strategija inovacija itd.



Закон и SBA (copy – paste)...

Принципи по Закону о развоју МСП SBA Dimension

а) Интегрисање предузетништва у образовни систем и едукација предузетника

1 Entrepreneurial learning and women’s entrepreneurship

б) Стварање услова за поновно покретање МСП 2 Bankruptcy and second chance for SMEs

в) Доношење прописа који доприносе економичнијем пословању и расту МСП

3 Regulatory framework for SME policy making

г) Успостављања брзог и једноставног начина регистрације, и е-комуникације са надлежним органима

4 Operational environment for SMEs

д) Поједностављења јавних набавки и система подстицаја, лакши приступ МСП потребним пословним информацијама

5 Support services for SMEs and start-ups and (b) Public procurement

ђ) Побољшање приступа новчаним средствима код финансијских институција и организација

6 Access to finance for SMEs

е) Развијање свијести о потреби усклађивања пословања са стандардима ради подизања конкурентности МСП

7 Standards and technical regulations

ж) Подстицање МСП заснованог на знању, иновативности, савременим научнотехнолошким достигнућима итд.

8 Enterprise skills & (b) innovation

з) Подстицање МСП на заштиту животне средине 9 SMEs in a green economy

и) Подстицања МСП за веће учешће на тржишту 10 Internationalisation of SMEs



Zakon o razvoju MSP u RS

❖ Princip poboljšanja pristupa novčanim sredstvima kod finansijskih institucija i organizacija, koji podrazumijeva:

1. Obezbjeđenje kreditnih i garantnih linija za MSP;

2. Finansiranje početnika u poslovanju;

3. Podršku mikrofinansijskih organizacija

i lizing organizacija za MSP

4. Formiranje fondova rizičnog kapitala;

5. Pristup berzi;

6. Postojanje službi za kreditne informacije;

7. Poboljšanje finansijske pismenosti korisnika kredita;



SME Policy Index 2016

ZEMLJA/Dimenzija ALB BIH KOS MKD MNE SRB

Operativno okruženje za SME 4.28 1.75 3.20 4.38 3.56 3.55

„Bosnia and Herzegovina continues to lag behind the region in SME policy

development … lack of co-ordination among institutions … indications of

progress and increased dialogue among the policy implementation agencies“

BiH nastavlja sa zaostajanjem u odnosu na regiju u razvoju MSP

politika … nedostatak koordinacije između institucija ... postoje

indikacije napretka i jačanje dijaloga između agencija za implementaciju

politika.



SME Policy Index 2016

Pristup finansijama nastavlja biti jedna od ključnih

prepreka za aktivnosti MSP, naročito

novouspostavljenih.

„Bankarski sektor ostaje glavni izvor finansiranja za MSP, sa

alternativom u mikrofinansijama,

dok značajno zaostaje

regulatorna podrška za ostale

forme finansiranja, kao

što su faktoring ili lizing.“



Kreditne institucije

Pravni okvir prepoznaje:

• Banke (15 ukupno u RS, 8 + 7)

• Lizing kuće („Davaoci lizinga“) (0 + 2)

– Finansijski lizing

– Operativni lizing

• Mikrokreditne organizacije– Društva (9)

– Fondacije (4)

• Štedno-kreditne organizacije (?)



Berza

Banjalučka berza - https://www.blberza.com/

• infrastruktura za povezivanje ponude i tražnje na tržištu kapitala

Republike Srpske

• servis investitora koji je integrisan

u regionalno tržište kapitala

• povezivanje sa članovima regionalnih berzi

• razvoj primarnog tržišta obveznica

i trezorskih zapisa

• Saradnja sa KHoV, CRHoV, ABRS,

CBBiH, UBBiH,

https://www.blberza.com/



Zakonski okvir …

Zakon o obligacionim odnosima

RS i FBiH

- Sveobuhvatan pravni okvir,

usklađen sa EU legislativom

- Katastar

- Registracija kolaterala

(online za pokretnine)

- Podaci o korisnicima kredita (CRK)

dostupni u realnom vremenu itd.

- Boniteti (APIF ...)



Zakonski okvir…

Stav kreditora: - sistem je orijentisan na zaštitu dužnika (?)

(sudska praksa nije u skladu sa očekivanjima povjerilaca)

• Zakon o stvarnim pravima

(svojina, založno pravo, namirenje ...)

• Zakon o bankama (restruktuiranje, stečaj, likvidacija ...

prudencijalni propisi*, zaštita prava korisnika ...)

• Zakon o stečaju

(stečajni postupak, reorganizacija)

• Zakon o privrednim društvima

• NACRT Zakona o likvidacionom

postupku

• ...



Zakonski okvir …

Odluka o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim

rizikom i klasifikaciju aktive banaka - banka mora da utvrdi:

• Namjenu kredita, reputaciju, karakter dužnika i sl.

• Kapital, ročnost obaveza ...

• Adekvatnost kolaterala* ...

• Dokumentovanost...

• Rezervisanja – direktan

trošak kroz bilans uspjeha

• Kontrole ABRS



Strateško usmjeravanje (vizija, misija, strateški ciljevi)

Planiranje (politike, strategija, operativno planiranje)

Organizacija, inovacije/promjene

Upravljanje prodajom i nabavkom, zalihama,

proizvodnjom, kvalitetom, procesima,

cijenama, troškovima, kupcima – marketing

Upravljanje ljudskim resursima

Upravljanje finansijama

Analiza poslovanja (softverski alati i računovodstvo)

Logistika (transport, skladištenje, isporuka)

Oblasti upravljanja u MSP



MSP (SME)

Rezultati istraživanja BIS (UK Business Innovations and Skills Dept.):

- 4 od 5 donosilaca odluka u SME

nema formalnog znanja iz finansija

- 1 od 3 ima poslovni plan

- 20% se konsultuje prije zahtjeva za kredit

- 25% se smatra kvalifikovanim za eksterno finansiranje

- 15% nije tražilo eksterno finansiranje iako im je bilo neophodno

Na Doing Business listi BiH se nalazi na 86 mjestu od 190 zemalja,

daleko iza svih zemalja regije



- + fleksibilnost …

- Nedostatak kvalifikovanog osoblja, naročito na upravljačkim

poslovima – negdje i sindrom „gazde“ (?); (+,-) neformalna

organizaciona struktura

- Nedovoljan pristup inovacijama, odnosno rezultatima

istraživanja i razvoja, nedostatak strateškog pristupa

- Nedovoljan sopstveni kapital i nedostatak

fleksibilnosti i brzine u pribavljanju sredstava

potrebnih za razvoj / opstanak biznisa

Specifičnosti MSP



Finansijski izvještaji …

„Samo razumijevanje finansijskih rezultata/pokazatelja

vodi dobrim finansijskim odlukama“

FASB – informacija mora biti:

Razumljiva korisnicima

Orijentisana ka investitorima i kreditorima

Upotrebljiva Orijentisana na novčane tokove

Uporediva Orijentisana na resurse firme, njihovu upotrebu i promjenu



Finansijski izvještaji …

Šta ćemo saznati iz finansijskih izvještaja?

ImovinaObaveze i kapital

Prihodi i rashodi

Dobit ili gubitak

Vrijednost preduzeća

Formalni FI nisu samo da zadovolje formu!

BILANS STANJA

BILANS USPJEHA

NOVČANI TOKOVI



Vještine upravljanja, odlučivanje …



Poslovno računovodstvo

Finansijsko računovodstvo

• Računovodstvo poreza

• Troškovno računovodstvo

• Usmjereno prema prošlosti, obavezno je i namijenjeno i eksternim korisnicima (kontrola, investitori, partneri)

• Ima svoja ograničenja, okvire koje postavlja zakonodavac

• profitabilnost, likvidnost, solventnost i stabilnost

Upravljačko računovodstvo



Upravljačko računovodstvo

… Controlling (Njemačka),

… Menadžersko računovodstvo, finansijska analiza (SAD, UK,)

… Plan i analiza (bivša Jugoslavija)

Controlling – osnovna upravljačka funkcija kojom se

(1) Uspostavljaju ciljevi (standardi i sl.)

(2) Poredi stvarno izvršenje sa ciljevima/planovima,

(3) Preduzimaju korektivne mjere, ako je potrebno



Controlling

ZAHTJEV PREMA RAČUNOVODSTVU:

Maksimalno pojednostaviti informacije koje se kreiraju

(princip „KISS“- keep it simple, stupid)

PLAN Realizacija Index PROGNOZA Index KOMENTAR

1. abc …

2. efg …

I. Ostvarenje količina(po asortimanu …)

II. Ostvarenje finansijskog rezultata

(po bilansnim stavkama, npr. dobit, prihodi, troškovi po vrstama) …

U idealnom slučaju, controller daje uzroke odstupanja (zašto?), ali i

prijedlog korektivnih mjera (kako dalje?). Menadžer donosi odluku!



Pokazatelji poslovanja preduzeća

- ONI MJERE USPJEH U POSTIZANJU POSTAVLJENIH CILJEVA

- FINANSIJSKI I NEFINANSIJSKI POKAZATELJI („KPIs“)

- Zbog pouzdanosti informacija neophodnih za pravilno

donošenje odluka, potrebno je kombinovati izvore

- Ne postoji potpuno tačna dijagnoza, a i pokazatelji često

ne daju preciznu sliku o kompaniji



Pokazatelji – različitost, od

firme do firme

• Za kompanije izlistane na berzi glavni indikator je cijena

vlasničkih udjela (akcija, dionica)! …

• Za firme u fazi početnog rasta – najčešći indikator je rast

prihoda …

• Indikator koji zavisi od računovodstva, a ne od

„proizvodnje“ – koeficijent naplate potraživanja (važno

zbog naplate i rezervi gotovine firme!)…

Šta bi kod nas bio glavni pokazatelj?



Pokazatelji poslovanja preduzeća

FINANSIJSKIINTERNI POSLOVNI

PROCESI UČENJE I RAST KLIJENTI

Bruto marža Stopa proizvoda bez reklamacije („defect-free rate“)

Broj sati obuke po zaposlenom

Stopa zadovoljstva kupaca

Povrat na aktivu Vrijeme realizacije narudžbi

Stopa zadovoljstva zaposlenih (anketa)

Broj pritužbi kupaca

Obrt potraživanja Stopa korištenja kapaciteta

Stopa obrta zaposlenih

Tržišni udio

Obrt zaliha Vrijeme za razvoj novih proizvoda

Broj nesreća i povreda na poslu

Broj vraćenih proizvoda



Pokazatelji … primjer



Koeficijent obrta zaliha



Indikatori plaćanja i naplate



Finansijski pokazatelji

Analiza finansijskih pokazatelja je prvenstveno koristan

upravljački alat

• Pomaže razumijevanju finansijskih

rezultata i trendova

• MSP (direktor i vlasnik) će lakše procijeniti

efikasnost svog poslovnog modela, slabosti

i dobre strane u organizaciji, napraviti poređenje

sa konkurencijom i redefinisati model poslovanja itd.

• Konačno, potvrda sigurnosti (likvidnost, solventnost) i uspješnosti

(efikasnost, profitabilnost) poslovanja



… postulati …

Pouzdanost i smisao računanja pokazatelja

• Kalkulacija na osnovu tačnih(!) informacija

• Formalno – finansijski izvještaji

• Stvarno – „kvazi“ bilans, realna imovina, troškovi i prihodi

(npr. kapital – često knjigovodstveno potcijenjen, gotovina,

zalihe itd.)

• Poređenje sa planom (ciljevima) i konkurencijom (benchmarking)

• Posmatranje u trenutku presjeka i u dužem roku

• Posmatranje u kontekstu trenutnog okruženja, koliko je neki

događaj uzrokovao odstupanje od trenda/plana



Finansijski pokazatelji

U našem okruženju najprisutnija je podjela na četiri grupe

ključnih finansijskih pokazatelja poslovanja*:

• Likvidnosti

• Efikasnosti

• Solventnosti

• Profitabilnosti

• Bitan je i koeficijent finansijske stabilnosti (dugoročna

imovina/kapital i dugoročne obaveze. Ako je npr. iznad 1, dugoročna

imovina se finansira iz kratkoročnih obaveza!)

*indikatori koji se često koriste i kod eksternih procjena (banke, projekti,

javni sektor, statistika i sl.)



Finansijski pokazatelji, na drugi način

DODATNI MOGUĆI POKAZATELJI:

• analiza profitabilnosti - profitna marža i povrat na

investirano (ROI)

• analiza obrta aktive - koliko jedna novčana jedinica

aktive stvara novcanih jedinica prihoda,

• analiza investicijskog potencijala – pokazatelji

efikasnosti investiranja akcionara u redovne akcije.

• izračunavanje ukupnog izraza uspješnosti –

Zetascore …

• analiza dodatne vrijednosti – Value Added …



Funkcije finansijskog upravljanja

➢ PROCJENA KAPITALNOG ZAHTJEVA: Zavisiće od

očekivanih troškova, profita i budućih programa i planova firme.

➢ DEFINISANJE STRUKTURE KAPITALA: Procjena ročne

strukture, odnos sopstvenog i pozajmljenog kapitala

(Finansijsksa poluga – „Leverage“).

➢ ODABIR IZVORA KAPITALA: Definisati odnos između

emitovanja akcija i/ili dužničkih instrumenata (obveznice),

kredita od finansijskih institucija …

➢ ULAGANJE SREDSTAVA (INVESTIRANJE): Alokacija

sredstava u profitabilne poduhvate (sigurnost povrata/

profitabilnost/ periodičnost povrata …)



Funkcije finansijskog upravljanja

RASPORED PROFITA: Isplata dividende ili zadržana zarada

(jačanje kapitala firme).

FINANSIJSKE KONTROLE: Osim planiranja, pribavljanja i

utroška sredstava, šef finansija mora i kontrolisati finansije! Uz

interne kontrole i finansijsko računovodstvo – kontroling – racio

analiza, finansijske prognoze, kontrola troškova i profita itd.

UPRAVLJANJE GOTOVINOM: Keš => plate, računi, plaćanja

kreditorima, plaćanja dobavljačima, održavanje zaliha, sirovine itd.

!!! svaka poslovna aktivnost ima uticaj na gotovinu – „keš“ je za

posao kao krv za čovjeka – posao ne može opstati bez „keša“!



Ciklus obrtnog kapitala

KEŠ

Dobavlj. Sirovine Rad KupciProdajaGotovi

proizvodi

Primici od prodaje

Troškovi prodaje

Troškovi proizvodnje

Nabavke



Finansijski operativni ciklus

Radni kapital je preduslov za

poslovne operacije!

Imovina u BS služi da stvori

prodaju, a finansira se iz

obaveza i „neto vrijednosti“

(vlasničkog kapitala i

zadržane dobiti).

BU pokazuje prihode minus

troškovi prodate robe (TPR) i

režijski troškovi što daje

neto dobit ili gubitak.

Profit se može distribuisati:

1. Za kupovinu nove imovine

2. Otplatu dugova 3. Isplatu

dividendi

B.U. B.S.

Imovina = Obaveze + neto vrijednost

efikasnost

DISTRIBUCIJA NAZAD U:

Imovina Obaveze Neto vrijednost

Prihodi – TPR

(COGS) =

Bruto dobit –

Operativni

troškovi =

Operativna

(neto) dobit

Upotreba

profita u:

1. Imovinu

2. Dugove

3. Dividendu



Rezultati anketa …

Ključna pitanja za većinu vlasnika – menadžera:

1. Teškoće u razumijevanju finansijskih izvještaja (što manja

firma, to izraženija teškoća);

2. Izraženi problemi u kontroli gotovinskih tokova;

3. Nedovoljna kontrola troškova i zahtjeva za obrtnim kapitalom;

4. Nejasnoće kod pronalaženja odgovarajuće cjenovne strategije

kjoe će omogućiti obim prodaje i očekivanu profitabilnost;

5. Sistemi finansijskog upravljanja nedovoljno za upravljačko

računovodstvo i kontrolu.



NETO OBRTNI KAPITAL - tekuća imovina (zalihe, potraživanja,

keš…) minus tekuće obaveze (prema dobavljačima i dr.) -

preuduslov je likvidnosti i finansijske stabilnosti – na OPTIMUMU -

maksimira profitabilnost, obezbjeđuje solventnost i likvidnost.

Sopstveni kapital je najlikvidniji, jer nema

roka dospijeća, a najrizičniji dijelovi imovine

(stalna imovina) bi trebala da se finansira

iz najlikvidnijih izvora,

Upravljanje obrtnim kapitalom



CASH GAP koncept

„CASH GAP“ (novčani jaz) koncept =>

DANI VEZIVANJA ZALIHA + DANI VEZIVANJA KUPACA - DANI

VEZIVANJA DOBAVLJAČA … i to treba finansirati!

Može i kao:

ZALIHE + POTRAŽIVANJA OD KUPACA –

OBAVEZE PREMA DOBAVLJAČIMA

... broj dana potreban da se novčana sredstva uložena u inpute

konvertuju ponovo u novčana sredstva po izvršenoj naplati

potraživanja od kupaca! ...

... veći novčani jaz stvara i veće troškove za firmu – finansiranje!



„Cash gap“ (novčani jaz)

Stvaranje zalihaProdaja zaliha

Period zaliha

Rok plaćanja

Period naplate

CASH GAP

Keš plaćen

Keš primljen

0 dana 45 dana 60 dana 120 dana

Novčani jaz



NOVČANI TOK

+ Novac od

prodaje

+ Plaćanja

klijenata

- Kupovina

+ Ulaganje

novca

vlasnika

+ Krediti

- Troškovi

- Plate

- Troškovi

vlasnika

- Plaćanje

kredita

= Završni

račun



NOVČANI TOK - poboljšanja

Novac zarobljen u

zalihama

repromaterijala i

gotovih proizvoda

Novac koji izvlače

nekontrolisani izdaci

Novac izgubljen zbog

slabije produktivnosti

(ljudi - prodaja i proiz.,

oprema, procesi)


slabe cjenovne

strategije

(konkurencija?)


loših strategija (odabir

proizvoda, tržišta,

dobavljoača ...)



„KPI“ – ključni indikatori

ANALIZA FINANSIJSKIH PERFORMANSI

Finansijski indikatori – profitabilnost,

solventnost, likvidnost, finansijske i operativne

performanse se obično računaju na

trogodišnji prosjek i porede se sa ostatkom

industrije (benchmarking)

Analiza se radi na nivou menadžmenta

(„zašto smo bolji ili gori od konkurencije“?)

Svaki koeficijent mora se staviti u kontekst –

sam po sebi ne znači mnogo!



„KPI“ – … likvidnost

Likvidnost je svojstvo imovine ili njenih dijelova da se može

pretvoriti u gotovinu potrebnu za pokriće preuzetih obveza!

• Tekući pokazatelj (III stepen likividnosti) je odnos kratkoročne

imovine i kratkoročnih obaveza – sposobnost firme da izmiri

kratkoročne obaveze• Varira po granama industrije, u principu poželjan oko između 1,5 i 2,0

• Ubrzani pokazatelj (II) (acid test, rigorozni racio) je odnos kratkoročne

imovine umanjene za zalihe i ukupnih kratkoročnih obaveza (u računu

ostaje samo visoko likvidna imovina)• Poželjna vrijednost oko 1,0

• Trenutna likvidnost (I) pokazuje odnos novca i kratkoročnih obaveza (korisno za firme

čiju kratkoročnu imovinu čine pretežno potraživanja sa promjenjivim rokovima naplate)

• Poželjna vrijednost oko 0,2 (teško odredivo, zavisi od sektora)



„KPI“ – … solventnost

Solventnost je sposobnosti firme da ispuni svoje obaveze, ne

samo u kratkom, već naročito u dugom roku. Solventna firma „više

posjeduje nego što duguje“, tj. ima pozitivnu neto vrijednost i

prihvatljiv nivo obaveza.

Za razmatranje (bitno kod banaka!):

• Učešće tuđih izvora sredstava (finansijska poluga – leverage),

pozajmljeni izvori/ukupni izvori sredstava (koeficijent

zaduženosti -> treba biti manji od 0,5, izuzetno 0,7)

• Profit/troškovi kamata (pokazatelj pokrića troškova finansiranja

– odnos operativnog prihoda (EBIT) i kamatnog troška, poželjno

minimalno 4)

• Kreditna zaduženja/kapital (Debt to Equity)



KPI – … profitabilnost, rentabilnost

Pokazatelji profitabilnosti - indikacija stepena povrata ulaganja

vlasnika/investitora - profit je jedan od ciljeva postojanja firme, a neto dobit

je osnovna mjera uspješnosti nekog preduzeća.

• Operativna dobit (EBIT) / prihod

• Neto marža stavlja u odnos neto dobit i ukupan prihod – najprecizniji podatak o

KONAČNIM EFEKTIMA POSLOVANJA ODREĐENE FIRME

• ROE (povrat na kapital) pokazuje odnos neto dobiti i vlastitog kapitala

(rentabilnost vlasničkog kapitala)

• ROA (povrat na ukupnu aktivu/imovinu firme) – rentabilnost imovine

• VAŽNO:

• Pokazatelje posmatrati dinamički –tokom perioda, optimalno 3 godine

• Poređenje sa industrijom / regijom (benchmarking)



„KPI“ – … efikasnost …

Pokazatelji efikasnosti pokazuju racionalnost i

efikasnost u upotrebi poslovnih sredstava, npr. kroz

prosječan broj dana:

• naplate potraživanja

• obrta zaliha - koeficijent obrta

(KO) zaliha suštinski pokazuje

koliko puta godišnje preduzeće

proda zalihe

• plaćanja dobavljača



„KPI“ – … efikasnost

Koeficijent ukupnih obrtnih sredstava (ukupni rashodi/prosječna obrtna

sredstva)

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava (prihod od prodaje/prosječna

neto obrtna sredstva)

Informacije korisne zbog poređenja sa okruženjem i kontrole trendova:

• Prihod/trošak po zaposlenom

• Trošak radne snage/primanja po zaposlenom

• CIR (materijalni troškovi/prihod)

• Troškovi plata/prihod

• Poslovni rashodi/prihod

• Prihod/stalna sredstva



Na osnovu iskustva

Neke poželjne vrijednosti su definisane na osnovu iskustva:

BILANS STANJA

AKTIVA PASIVA

TEKUĆA IMOVINA50%Manja sposobnost pokrića kamata

TEKUĆE OBAVEZEManja sposobnost pokrića kamata

DUGOROČNE OBAVEZEVeća sposobnost pokrića kamata

DUGOTRAJNA IMOVINA50%

VLASTITI KAPITAL50% vrijednosti aktive



„KPI“ Sektorski - metal

Proizvodnja gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme,

Bosna i Hercegovina u periodu 2014., 2015. i 2016. godina

2014 2015 2016

Broj kompanija 754 789 809

Ukupan broj zaposlenih 16,223 16,761 17,600

Prosječan broj zaposlenih 22 21 22

Ukupan prihod od prodaje (KM) 1,365,169,334 1,596,922,732 1,773,283,577

Prihod od izvoza 724,506,376 887,523,175 946,890,095

Prosječan prihod od prodaje (KM) 1,810,569 2,023,983 2,191,945

Ukupna dobit (KM) 51,394,379 137,347,919 172,336,534

Broj kompanija do 500.000 KM prihoda 464 476 475

Broj kompanija do 5.000.000 KM prihoda 229 251 259

Broj kompanija preko 5.000.000 KM prih. 61 62 75




Bilans stanja - AKTIVA

BILANS STANJA 2014 2015 2016

Gotovina i ekvivalenti gotovine 81,972,022 117,481,748 142,121,116

Potraživanja od kupaca 353,783,837 372,480,687 384,368,305

Zalihe 409,472,118 436,310,885 471,471,043

Ostala kratkoročna potraživanja 119,177,279 114,806,055 141,436,758

UKUPNO TEKUĆA SREDSTVA 964,405,256 1,041,079,375 1,139,397,222

Postrojenja i oprema 279,328,953 303,443,839 322,665,080

Građevinski objekti 502,890,481 136,634,362 129,558,748

Zemljište 148,343,176 59,802,309 50,634,647

Ostala stalna sredstva 307,161,370 738,953,446 745,231,674

UKUPNO STALNA SREDSTVA 1,191,147,769 1,179,346,366 1,206,231,204

Odložena poreska sredstva 1,637,175 1,764,581 1,610,578

Gubitak iznad visine kapitala 45,077,251 57,908,667 40,460,461

UKUPNO AKTIVA 2,202,129,236 2,279,913,331 2,387,487,371




Bilans stanja - PASIVADobavljači 282,638,964 283,779,262 314,164,475

Kratkoročni krediti 127,028,196 109,983,238 93,645,975

Tekući dio dugoročnih kredita 26,836,551 32,576,784 35,302,408

Ostale kratkoročne obaveze 337,820,195 379,389,020 381,881,286

UKUPNO TEKUĆE OBAVEZE 774,323,906 805,728,304 824,994,144

Dugoročni krediti 194,077,744 207,951,064 208,466,849

Ostale dugoročne obaveze 106,377,474 79,201,815 86,746,441

UKUPNO DUGOROČNE OBAVEZE 300,455,218 287,152,879 295,213,290

UKUPNO OBAVEZE 1,074,779,124 1,092,881,183 1,120,207,434

Osnovni kapital 961,034,364 949,618,736 897,000,253

Neraspoređena dobit 423,523,051 379,885,394 394,008,430

Ostali kapital -257,207,303 -142,471,982 -23,728,746

UKUPNO KAPITAL 1,127,350,112 1,187,032,148 1,267,279,937

UKUPNO PASIVA 2,202,129,236 2,279,913,331 2,387,487,371




Bilans stanja - PASIVADobavljači 282,638,964 283,779,262 314,164,475

Kratkoročni krediti 127,028,196 109,983,238 93,645,975

Tekući dio dugoročnih kredita 26,836,551 32,576,784 35,302,408

Ostale kratkoročne obaveze 337,820,195 379,389,020 381,881,286

UKUPNO TEKUĆE OBAVEZE 774,323,906 805,728,304 824,994,144

Dugoročni krediti 194,077,744 207,951,064 208,466,849

Ostale dugoročne obaveze 106,377,474 79,201,815 86,746,441

UKUPNO DUGOROČNE OBAVEZE 300,455,218 287,152,879 295,213,290

UKUPNO OBAVEZE 1,074,779,124 1,092,881,183 1,120,207,434

Osnovni kapital 961,034,364 949,618,736 897,000,253

Neraspoređena dobit 423,523,051 379,885,394 394,008,430

Ostali kapital -257,207,303 -142,471,982 -23,728,746

UKUPNO KAPITAL 1,127,350,112 1,187,032,148 1,267,279,937

UKUPNO PASIVA 2,202,129,236 2,279,913,331 2,387,487,371




BILANS USPJEHA 2014 2015 2016

Prihodi od prodaje 1,365,169,334 1,596,922,732 1,773,283,577

Poslovni rashodi

Nabavna vrijednost prodate robe 167,935,746 191,048,588 173,074,748

Materijalni troškovi 656,487,889 755,949,984 842,131,938

Troškovi plaća 257,842,405 271,417,689 295,506,276

Amortizacija 62,067,917 66,561,332 69,281,236

Ostali poslovni rashodi 151,294,093 154,513,606 189,280,768

Ukupno poslovni rashodi 1,295,628,050 1,439,491,199 1,569,274,966

Operativna dobit (EBIT) 69,541,284 157,431,533 204,008,611

Troškovi kamata 21,750,476 17,705,993 15,901,574

Ostali prihodi 55,563,511 67,058,326 49,387,516

Ostali rashodi 47,771,314 59,398,355 48,778,652

Dobit prije poreza 55,583,005 147,385,511 188,715,901

Porezi 3,589,302 5,576,112 15,623,995

Neto dobit (gubitak) 51,993,703 141,809,399 173,091,906

Ostale promjene -599,324 -4,461,480 -755,372

Ukupna dobit 51,394,379 137,347,919 172,336,534



Novčani tokovi u 2016. godini

Izvještaj o novčanim tokovima u 2016.

Novčani tok od operativnih aktivnosti

Neto rezultat 172,336,534

Amortizacija 69,281,236

Potraživanja od kupaca -14,209,792

Zalihe -44,707,989

Ostala tekuća sredstva -33,280,467

Obaveze prema dobavljačima 36,295,639

Ostale tekuće obaveze 13,169,135

Ukupan novčani tok od operativnih aktivnosti 198,884,296

Novčani tok od ulagačkih aktivnosti

Nabavka / prodaja stalnih sredstava -147,244,015

Ukupan novčani tok od ulagačkih aktivnosti -147,244,015

Novčani tok iz finansijskih aktivnosti

Priliv / odliv od kratkoročnih kredita -5,377,501

Priliv / odliv od dugoročnih kredita 24,478,500

Ostale dugoročne obaveze 11,813,821

Priliv / odliv u kapitalu -70,332,887

Ukupan novčani tok iz finansijskih aktivnosti -39,418,067

UKUPNI NOVČANI TOKOVI ZA PERIOD 25,020,700

NOVAC NA POČETKU PERIODA 117,100,416

NOVAC NA KRAJU PERIODA 142,121,116



Novčani tokovi u 2016. godini

Ključni pokazatelji likvidnosti PERIOD

2014 2015 2016

Tekući pokazatelj likvidnosti 1.25 1.29 1.38

Ubrzani pokazatelj likvidnosti 0.72 0.75 0.81

Tekući pokazatelj

Količnik tekućih sredstava i tekućih obaveza. Pokazuje koliko su tekuće obaveze pokrivene tekućim sredstvima, odnosno da li je moguće izmiriti tekuće obaveze sa tekućim sredstvima. Generalno, vrijednost ovog pokazatelja iznad 1 znači da je kompanija u dobroj poziciji po pitanju izmirenja tekućih obaveza.

Ubrzani pokazatelj

Količnik tekućih sredstava umanjenih za zalihe, i tekućih obaveza. Uže je definisan pokazatelj likvidnosti, jer izostavlja zalihe iz tekućih sredstava zbog toga što dio zaliha ima karakter trajno vezanih sredstava i kao takve ne mogu služiti za izmirenje tekućih obaveza.



Pokazatelji efikasnosti

2014 2015 2016

Prosječan broj dana naplate potraživanja 94.59 85.14 79.12

Prosječan broj dana obrta zaliha 889.97 833.58 994.29

Prosječan broj dana plaćanja dobavljača 614.30 542.16 662.55

Prihod po zaposlenom (KM) 84,150 95,276 100,755

Prosječan trošak plaće po zaposlenom (KM) 15,894 16,193 16,790

Materijalni troškovi / prihod 48.1 % 47.3 % 47.5 %

Troškovi plaća / prihod 18.9 % 17.0 % 16.7 %

Poslovni rashodi / prihod 94.9 % 90.1 % 88.5 %

Prihod / stalna sredstva 1.15 1.35 1.47

Prosječan broj dana obrta zaliha

Formula: 365/(Nabavna vrijednost prodate robe/Zalihe). Pokazuje efikasnost organizovanja operativnih procesa te koliko je određena kompanija uspjela da minimizira zaliha koje su dostatne za optimalno odvijanje procesa te smanji sredstva koja su u njima vezana.

Prosječan broj dana plaćanja dobavljača

Formula: 365/(Nabavna vrijednost prodate robe/Dobavljači). Pokazuje obim kreditiranja kompanije od strane dobavljača, kao i strateškog položaja kompanije u odnosu na vlastite dobavljače. Pošto su ovi izvori sredstava najčešće besplatni, svaka kompanija nastoji da ih maksimizira, odnosno da poveća prosječan broj dana plaćanja obaveza prema dobavljačima.



Pokazatelji solventnosti

2014 2015 2016

% tuđih izvora sredstava 48.8 % 47.9 % 46.9 %

EBIT / kamate 3.20 8.89 12.83

Kreditna zaduženja / kapital 30.9 % 29.5 % 26.6 %

% tuđih izvora sredstava

Količnik tuđih izvora sredstava i ukupnih izvora sredstava (obaveze i kapital). Znatno se razlikuje od jedne do druge industrijske grane, generalno što je veći procenat tuđih izvora sredstava to je kompanija rizičnija i ima veći rizik neizmirenja dugoročnih obaveza (rizik solventnosti).

EBIT / kamate

Količnik rezultata iz poslovnih aktivnosti i rashoda po kamatama. Jedan je od najvažnijih pokazatelja o mogućnostima za dodatno zaduženje privrednog društva, kao i za vjerovatnost otplate postojećih kreditnih obaveza. Bankama i drugim povjeriocima je jedan od osnovnih pokazatelja kreditne sposobnosti privrednog društva.

Kreditna zaduženja / kapital

Količnik svih kreditnih zaduženja (obaveza na koje se plaćaju kamate) i ukupnog kapitala. Ovaj pokazatelj nam također govori o solventnosti kompanije, u užem smislu, uzimajući u obzir samo obaveze na koje se plaćaju kamate.



Pokazatelji profitabilnosti

2014 2015 2016

EBIT / prihod (operativna marža) 5.1 % 9.9 % 11.5 %

Neto marža 3.8 % 8.9 % 9.8 %

Prosječna neto dobit (KM) 68,957 179,733 213,958

ROE (povrat na kapital) 4.7 % 12.5 % 14.3 %

ROA (povrat na ukupnu aktivu) 2.4 % 6.5 % 7.6 %

Broj profitabilnih kompanija 515 562 593

Rast prihoda - 14.0 % 10.1 %

Broj zaposlenih 16,223 16,761 17,600

Ukupna neto dobit (KM) 51,993,703 141,809,399 173,091,906

EBIT (zarada prije kamata i poreza)

Razlika bruto dobiti i operativnih troškova. Predstavlja rezultat poslovanja od osnovne djelatnosti u koji nisu uključeni ostali i vanredni prihodi i rashodi.

EBIT / prihodKoličnik rezultata i prihoda od prodaje. Govori koliko procenata prihoda od prodaje je ostalo kao op. rezultat nakon troškova prodate robe i op. trošk. Ukoliko je bruto marža na nivou prosjeka, a ovaj pokazatelj ispod - operativni troškovi poslovanja su iznad prosjeka industrijske grane.

Neto maržaKoličnik neto rezultata i prihoda od prodaje. Ovaj pokazatelj nam govori koliki procenat prihoda od prodaje ostaje kao neto rezultat nakon izmirenja svih troškova i rashoda.



Finansiranje biznisa

• VERTIKALNA pravila finansiranja tretiraju izvor i rok raspoloživosti

sredstava, sa fokusom na sigurnost učesnika, rentabilnost posla i

nezavisnost dužnika.

• HORIZONTALNA pravila finansiranja ukazuju kakav treba da bude

odnos između pojedinih dijelova aktive i pasive da bi se postigla i

održavala likvidnost i solventnost.

Finansiranje - pribavljanje potrebnih sredstava

• Za tekuće poslovanje (održavanje poslovnih operacija – obrt)

• Za investicije (modernizacija opreme, proširenje operacija)

• Ostalo/rezerve



Životni ciklus MSP



Finansiranje biznisa – po

fazama ciklusa

Početna faza Faza rasta Faza zrelosti Faza opadanja

NOVAC

VRIJEME

PRIHODI OD PRODAJE

PROFIT

Odgađanje faze

opadanja



Finansiranje biznisa – po

fazama ciklusa

Probna Početna Širenje Dokapitalizacija Preuzimanje (izlaz)

Porodica i

prijatelji

Grantovi

Poslovni anđeli

Finansijske institucije

Dužničke HoV

Fondovi rizčnog kapitala

IPO



Dostupni zvori finansiranja

…

• Banke

• MKO

• Lizing

• Faktoring

• IRB RS

• KL za startape

• KL za preduzetnike i preduzeća

• Garantni fond RS (sve vrste garancija)

• Garantne linije

• Garantno-kreditne linije

• Za startape, preduzetnike, preduzeća, poljoprivrednike



Dostupni zvori finansiranja

Donatorski projekti međunarodne zajednice

• u okviru većih projekata EC (Horizon 2020, COSME)

• Ad hoc projekti usmjereni ka određenim regijama,

industrijama i sl.

• Razvojna podrška (obuke, standardizacija, know-how …)

Podrška javnog sektora sa lokalnog ili entitetskog nivoa

• Direktna podrška – podsticaji, subvencije …

• Olakšice (poreske i sl.)

• Razvojna podrška (obuke, promocija, umrežavanje i sl.)



Izvori finansiranja – rokovi i iznosi

Zlatno (bankarsko) pravilo finansiranja, primjenjivo i na MSP:

Izvori finansiranja, po roku raspoloživosti i po iznosima u okviru

rokova, moraju odgovarati uloženim sredstvima.

• Dugoročna ulaganja u aktivu (nematerijalna, materijalna, finansijska imovina) treba da se

finansira iz dugoročnih izvora finansiranja.

• Stalna sredstva finansirati sopstvenim kapitalom i dugoročnim

pozajmljenim sredstvima

• Osim osnovnih sredstava, stalnim kapitalom se mogu finansirati i

trajna obrtna sredstva



Finansiranje - rokovi

Dugoročna su ulaganja u:

1. Zemljište (sredstva ostaju trajno vezana)

2. Građevinske objekte

3. Ulaganja u vlasničke udjele

drugih privrednih subjekata

4. Opremu (osnovna sredstva)

5. Stalnu obrnu imovinu

6. Pokriće gubitka

Takođe, ulaganja u kratkoročnu imovinu treba finansirati iz

kratkoročnih izvora, posto se ta ulaganja vraćaju I pretvaraju u

novac najkasnije u roku od jedne godine.



Finansiranje - IZVORIO

BR

T Novčani jaz u poslovanju?

Nedostatak gotovine se javlja i kod profitabilnih firmi –obrtni kapital u obliku revolvinga, overdrafta ili k/k?

Finansiranje nabavki po diskontninm cijenama?

SRED

NJI

RO

K Planiran rast u periodu od 2-3 godine?

Uvođenje novih proizvoda, promociju i sl. – NE IZ OBRTA!

Jasno planirati i pokazati efekte –okvir za finansijsko praćenje?

DU

GI R

OK Investiciona ulaganja

i nabavka opreme ili imovine – dugoročni kredit!

Alternativa može biti kilzing, partnerstvo, posebni aranžmani (nor. buy-back)



Izvori finansiranja - banke

.Banke i druge finansijske organizacije imaju svoj meni proizvoda u

koje se svaki klijent mora uklopiti – rezultat je najčešće kompromis

(kombinacija „osiguranih“ i „neosiguranih“ proizvoda)…

• Kreditne linije (krediti do određenog limita, za obrt)

• „Transakcioni“ krediti (za konkretan posao – transakciju)

• Revolving krediti

• Overdraft (kredit po tekućem računu,“osiguran“ prilivima)…

• Okvir za finansijsko praćenje (kombinacija proizvoda, rokova …)

• Dugoročni krediti za osnovna sredstva (itd.)

• „kvazi“ finansiranje - akreditivi, garancije

• Kreditno osiguranje (sa faktoringom)

Alternative - lizing, mikrokrediti, faktoring i forfeting (cijena!!!)



Izvori finansiranja

.Brojna su pravila, koeficijenti itd., ali obično se kreće od:

Odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja

(leveridž, „leverage“)

„Staro“ pravilo => 1:1 (rigorozni odnos 2:1 ili čak 3:1)

Većina firmi primorana je koristiti i tuđe izvore i bitno je da vodi računa o ovom odnosu

(troškovima finansiranja, zadržavanju nezavisnosti i fleksibilnosti itd.)

Koeficijent zaduženosti=

Ukupne obaveze

Ukupna imovina

(treba biti ispod 60%)



Finansijska poluga

.

FINANSIJSKA POLUGA (LEVERAGE) – Dug iskorišten za finansiranje

poslovnih potreba kompanije

Sve dok je cijena pozajmljenog kapitala (prosječna kamatna stopa na

pozajmljeni kapital) niža od stope prinosa na ukupni kapital (dobit/prosječna

aktiva), odnosno stopa profitabilnosti veća od prosječne kamate na uzete

kredite, mijenjanem strukture kapitala u pravcu pozajmljenog, raste i stopa

rentabilnosti sopstvenog kapitala.

• Visok povrat na kapital – opravdava pozajmljivanje, ali …

• Time se povećava i RIZIK, u slučaju promjena u profitabilnosti

…

• PROCJENA RIZIKA – bitan faktor kod odlučivanja od strukturi i

visini duga



Izvori finansiranja

Najčešći izvori finansiranja MSP u praksi u BiH:

1. Kapital

2. Dug

3. Zadržana dobit

• „Pristup finansijama je jedan od glavnih problema za

MSP“ (OECD, 2012)

• Vlasnici/menadžeri MSP, principjelno, izbjegavaju

kapitalna ulaganja eksternih investitora



Komercijalno finansiranje

.

Sektor MSP u BiH, kao i u drugim tranzicionim ekonomijama,

u potrazi za kapitalom, najčešće se oslanja na banke, ali i tu

dolazi do problema i nerazumijevanja:

Banke/investitori su se žalili na:

1. Nedostatak zadovoljavajućih poslovnih

planova, računovodstvenih i drugih

informacija;

2. Neadekvatnu/nedovoljnu imovinu koja

se nudi kao kolateral; i

3. Nedovoljan nivo profitabilnosti,

likvidnosti, stabilnosti i drugih

bitnih mjerila performansi biznisa



Pristup finansijama

.WBT SME Policy index: Tokom 2012. g. za 37% MSP

u BiH uskraćen kredit!*

Prema lakoći dobijanja kredita BiH se nalazi na 125, a prema prihvatljivosti

cijena finansijskih usluga na106. mjestu, od 138 (WEF lista).

* Firme kojima je kreditni zahtjev odbijen ili im je na drugi

način dato do znanja da nisu podobni za finnsiranje.



Obraćanje bankama

U definisanju zahtjeva prema finansijerima (bankama):

• Utvrditi željenu strukturu finansiranja (nivo sopstvenih i tuđih

sredstava, odnos kapital/dug, ročnost i iznose)

• Poštovati osnovna pravila strukture duga po ročnosti i iznosima,

vodeći računa da bilansna struktura firme zadrži željene KPI i

nakon realizacije finansiranja

• Prije obraćanja banci razjasniti odgovore na pitanja:

• Koliko sredstava je zaista potrebno?

• Kako će se ta sredstva iskoristiti u firmi?

• Kako će se i iz kojij sredstava izvršiti povrat kredita?

• Šta će firma moći ućiniti ukoliko dospije u poziciju da ne

može servisirati dug?



Kreditni zahtjev

Banke u BiH možemo podijeliti na dvije grupe:

1. Sa visoko automatizovanim procesom obrade zahtjeva, sa

fokusom na dokumentovanost (finansijski izvještaji, KPI) i

budućnosti (projekcije, prognoze) tražioca kredita, smanjeno

učešće „ljudskog faktora“ u odlučivanju (softverski dirigovano)

2. Banke naslonjene prvenstveno na odnos sa klijentom, iskustva

iz prošlosti i „soft facts“ (činjenice koje najčešće nije u

potpunosti moguće vidjeti u dokumentaciji)

I jedni i drugi ipak traže obimnu dokumentaciju i očekuju

ispunjenje velikog broja indikatora i limita.

Procenat nenaplativih kredita u BiH je oko 14%



Obraćanje bankama

…Potrebno je voditi računa da poznati indikatori (različiti od banke do banke)

već u startu budu ispunjeni, npr. racio kamatne pokrivenosti (Interest

Coverage Ratio) – RKP.

EBIT (dobit pre kamata i poreza)

RKP = --------------------------------------------

Troškovi kamata

Pokazuje sposobnost firme da pokrije troškove kamata. Željeni nivo npr. oko 3, ali neke

banke kao minimum smatraju 1 (operativna dobit (EBIT) = troškovi kamata).

…

Primjer eliminacionog indikatora u jednoj od banaka:

Ukupne financijske obaveze / EBITDA (tekuća godina) <= 7

…



Aplikacija

Vodeći računa o svim administrativnim ograničenjima,

individualnim zahtjevima finansijera, MSP se treba voditi svojim

potrebama (tekuće poslovanje, investicije, ostalo/rezerve i to

uklopiti u projekciju gotovinskih tokova!) - PRIMJERI



Izvori finansiranja - eksterni

Kad analiza potreba za kapitalom –potrebno je pronaći adekvatan izvor, u

prihvatljivom vremenskom okviru, vodeći računa o troškovima i rizicima.

Ukoliko nema dovoljno sopstvenog kapitala, eksterna sredstva su neophodna:

• Javni sektor (državni nivo, entitetski i lokalni)

• podsticaji postoje (subv. kamate npr.), ali su nedovoljni i ne mogu postati

samoodrživi, najčešće su vremenski i administrativno zahtjevni

• Donatori, projekti (uglavnom strani)

• veoma ograničena raspoloživost, sve manje ih je u BiH i u slučajevima

značajnijih iznosa podrazumijevaju i izmjenu vlasničke strukture

• Dobavljački kredit (produženje rokova plaćanja)

• Formalno i neformalno, ponekad rizično ukoliko dobavljač ne želi …

• PVR (neplaćanje obaveza – za zarade, poreze, komunalije itd.

• Protiv propisa, ograničenog dometa, vremenski i iznosom …



Izvori finansiranja - kapital

.• „Venture capital“ – preduzetnički / rizični / investicijski kapital …

• Još nema razvijen zakonski okvir za ovakve aranžmane (iako se

može iskoristiti i postojeći), što obeshrabruje strane investitore

• Pogodan za biznise u početnoj fazi, fazi izraženog rasta i one sa

utvrđenim potencijalom za rast

• Finansiranje emisijom vlasničkih udjela (akcije, dionice) – IPO

• Veoma rijetko (Fratello trade,

Banja Luka kao dobar primjer)

• Pogodno za veće poslovne poduhvate,

obično uz angažman jednog većeg

investitora i mnogo manjih



Izvori finansiranja kupac (primjer)



IRB RS

• Nakon 10 godina – možda nova strategija?

o IRB - gubici (?) depozita u dvije banke, gubici (?)

na direktnim plasmanima

o Plasmani MSP - da li je potrebno raditi isto što

rade i banke?• Startapi?

• Širenje?

• Berza?

• Poslovni anđeli, rizični fondovi?

KAKO JAČE UKLJUČITI PRIVATNI SEKTOR (BANKE?)



Regija - različitosti

Kreditno – garantna podrška u regiji

Hrvatska (HBOR i HAMAG-BICRO) – Banka za obnovu i razvoj; Agencija za MSP

• https://www.hbor.hr/ ; http://hamagbicro.hr/

Makedonija (MBDP) – Banka za promociju razvoja

• http://www.mbdp.com.mk/index.php/en/

Slovenija – Izvozna i razvojna banka Slovenije

• https://www.sid.si/

Srbija – Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza

• http://www.aofi.rs

https://www.hbor.hr/

http://hamagbicro.hr/

http://www.mbdp.com.mk/index.php/en/

https://www.sid.si/

http://www.aofi.rs/



Nebankarsko finansiranje

Indeks globalne konkurentnosti SEF-a: BiH se, prema dostupnosti finansijskih

usluga nalazi na 107. mjestu od 138.

„Alternativno“ finansiranje – teško dostupno (BiH je izrazito „bankocentrična“ zemlja -

najveći investicioni fond na Balkanu, South Central Ventures, do sada nije investirao u BiH),

a ponekad i nepoželjno (ukoliko se dotiče strukture vlasničkog kapitala):

• Emisija vlasničkih udjela (akcije, dionice)

• Zajednička ulaganja

• „Venture“ capital (vlasništvo + „konvertibilni“ zajam)

(?) Dobavljači, odgođeni porezi

• „Buy back“ aranžmani ???

• Poslovni anđeli ???



Podsticaji, donacije ☺ …

Javni sektor (lokalni nivo, kantonalni, entitetski i državni)

• Finansijska podrška zapošljavanju (povremeno)

• Smanjenje naknada (npr. za proizvodne objekte) sa

prolongacijom roka plaćanja

• Subvencija kamatne stope na bankarske kredite

• Kreditno-garantni fondovi

• …



EU - okvir

Evropska komisija radi sa finansijskim institucijama na

poboljšanju finansiranja za MSP stimulišući

davanje kredita i rizičnog kapitala kroz finansijske

instrumente

• programi se ne realizuju kao direktna podrška, nego se

kanališu kroz lokalne/regionalne/nacionalne

strukture ili putem posrednika kao što su banke i

organizacije rizičnog kapitala

COSME Pogram (Competitiveness of Enterprises and Small

and Medium-Sized Enterprises) 2014 – 2020 će olakšati

pristup kreditima i finansiranju kapitala



EU – krediti i garancije

EC koristi finansijske instrumente i promoviše dobre prakse

kod kredita i garancija, rizičnog kapitala, poslovnih anđela,

tržišta poslovnih udjela u porastu i crowdfundinga.

Krediti i Garancije

Najviše MSP u Evropi se oslanja na kredite banaka, iako je problem nedostatak kolaterala ili kreditne istorije, U EU 400,000 do 700,000 MSP me može dobiti kredit od formalnog finansijskog sistema.

Pomoć su garancije garantnih institucija, kompenzuju nedostatak kolaterala/kreditne sposobnosti, smanjuju rizik za davaoce kredita.

EU od 1998. g. upotrebom finansijskih instrumenata povećava volumen finansiranja MSP, kroz Competitiveness and Innovation Framework Programme (CIP) - 340,000 MSP koristilo garancije.

https://ec.europa.eu/growth/access-to-finance/cip-financial-instruments_en



EU – Venture Capital (VC)

Rizični kapital

Inovativna i/ili rastuća MSP trebaju kapital (investiciju) iz eksternih izvora,

jer nemaju supstveni i/ili ne mogu se kvalifikovati za kreditno finansiranje.

(širenje biznisa, osvajanje novih tržišta i brži rast)

Institucionalni investitori su glavni izvor rizičnog kapitala (banke,

osiguravajuće kuće, penzioni fondovi i sl.) – rukovode se potencijalom za

rast, rijetko ulažu u startape (visok rizik i transakcioni troškovi)

EC radi sa zemljama EU na poboljšanju efikasnosti investicionog tržišta

kako bi zdravi projekti privukli odgovarajuće investitore.

COSME program će poboljšati pristup MSP kapitalu kroz EFG (Equity Facility for Growth) tamo gdje su identifikovani gepovi – 4 mlrd EUR je planirano da se angažuje (leverage) u vlasnički kapital do 2020.



EU – Rizični kapital (VC vs. PE)

Private Equity(Institucionalni investitori)

Venture Capital(Rizični kapital)

Ulažu u zrelije kompanije Ulažu u firme u početnom stadiju razvoja

Napredne tehnologije (IT, Bio-teh i sl.)

Svi biznisi

Kupuju uglavnom 100%udjela

Kupuju ispod 50% udjela

Uglavnom veliki iznosi Značajno manji iznosi od PE

Kombinacija kapital i dug Samo kapital



EU – Business Angels

Poslovni anđeli

Uspješni poslovni ljudi koji su spremni dio svog kapitala i znanja investirati

u novi, rastući biznis, individualno ili sindicirano sa partnerima.

Osim kapitala, daju upravljačka iskustva i znanja, vještine i poslovne

kontakte, znajući da je potrebno vrijeme da bi se uspjelo u biznisu.

Negdje su drugi eksterni izvor za startape, odmah nakon porodice i

prijatelja – daju potreban rizični kapital i doprinose rastu - www.eban.org

Glavni alati javnih politika su identifikovani istraživanjima:

o Podrška stvaranju i radu mreža poslovnih anđela

o Poreske olakšice

o Šeme ko-finansiranja

EC promoviše dobre prakse PA, prekogranično i u saradnji sa VC fondovima

– potrebna obuku u spremnosti za investiranje (IRT).

http://www.eban.org/



EU – „Crowdfunding“

Novija praksa – uglavnom otvoreni pozivi

javnosti putem interneta, za finansiranje

projekata putem donacija, novčanih priloga u

zamjenu za nadoknadu/nagradu u vidu rane

narudžbe proizvoda po posebnim uslovima i

sl., kao pozajmica ili investicija (manji udio u

firmi).

Posebne internet platforme su razvijene kako

bi olakšale proces – već postoje i u regiji.

IndieGoGo, Kickstarter, GoFundMe – cca.

3% provizija



EU – Growth Stock Markets

Tržišta poslovnih udjela – akcija, rastućih vrijednosti

Od trenutka ulaganja, investitori traže izlaznu tačku u kojoj će

svoja sredstva transferisati u drugi poslovni poduhvat.

• Aktivna tržišta kapitala („growth stock markets“),

sa pojednostavljenim minimalnim

zahtjevima, im to mogu omogućiti

(za MSP koja ne mogu ili neće da se

listaju na glavnom tržištu udjela).



EC



Podsticaji, donacije ☺ …

Na lokalnom nivou – Agencije, regionalne ili gradske/opštinske

službe za LER, i sl. najbolja mjesta za punu informaciju:

http://www.banjaluka.rs.ba/privreda/centar-za-investitore

http://www.banjaluka.rs.ba/privreda/podsticaji/ - subvencije kamata,

podsticaji, smanjenje taksa i naknada, garancije ….

https://cidea.org/ - pregled aktuelnih projekata …

www.laktasi.biz … subvencije, olakšice,

investicione prilike …

http://www.banjaluka.rs.ba/privreda/centar-za-investitore

http://www.banjaluka.rs.ba/privreda/podsticaji/

https://cidea.org/

http://www.laktasi.biz/



Dodatna podrška …

Entitetske institucije koje djeluju i lokalno:

http://www.zzzrs.net –podrška zapošljavanju, startapi,

poljoprivreda (samo povremeno), sa 6 programa podrške u

2018. godini

http://www.zzzrs.net/images/uploads/javni_pozivi/Javni_poziv

_po_programima_zaposljavanja_2018.pdf

https://komorars.ba – projekti

http://www.zzzrs.net/

http://www.zzzrs.net/images/uploads/javni_pozivi/Javni_poziv_po_programima_zaposljavanja_2018.pdf

https://komorars.ba/



U Republici Srpskoj …

• Resorno ministarstvo: http://www.vladars.net/sr-SP-

Cyrl/Vlada/Ministarstva/mper/Pages/default.aspx

• RARS – projekti, javni pozivi:

http://www.rars-msp.org/ …

http://www.rars-msp.org/sr/news/n991

(INTERREG ADRION)

• Garantni fond RS

http://garantnifondrs.org

(garantno-kreditne linije)

• IRB RS – krediti

http://www.irbrs.org/

http://www.vladars.net/sr-SP-Cyrl/Vlada/Ministarstva/mper/Pages/default.aspx

http://www.rars-msp.org/

http://www.rars-msp.org/sr/news/n991

http://garantnifondrs.org/

http://www.irbrs.org/



Projekti, donatori, kreditori

Svjetska banka (IFC, IBRD, IDA) – indirektna podrška, izgradnja

kapaciteta … (razvoj pojedinačnih projekata)

Strane vlade pružaju podršku „svojim“ biznisima koji u lažu u BiH

Domaći – vrlo ograničeno (npr. Fondacija Mozaik (www.mozaik.ba)

… investira u društvne biznise

Raspoloživa podrška uglavnom

fokusirana na start up firme!



GIZ, UNDP …

GIZ / EU ProLocal – U pripremi projakat kojim će se bespovratna (grant)

sredstva plasirati izvozno orijentisanim i inovativnim preduzećima iz BiH –

putem javnog poziva koji će biti adekvatno promovisan (USKORO!)

Do sada realizovano 3 miliona EUR za 49

projekata MSP i 8 razvojnih partnerstava


UNDP – LIR Projekat, sredstva EU (19 miliona USD u periodu 2017-18),

komplementarno sa EU ProLocal i ILO projektima.

Korisnici 21 JLS (uključujući Prijedor i Banjaluku), i 30 MSP iz tih lokacija.




EBRD

http://www.ebrd.com/ebrd-in-bosnia-and-herzegovina.html

Zajmovi – prilagođeni pojedinačnim projektima. Kreditni rizik može

preuzeti EBRD, u cjelosti ili djelimično, predmet individualnih

analiza (iznosi 5 mil. EUR i više, ili manje projekti putem banaka)

Investicije u kapital („equity & quasi equity investments“) –

moguće razne kombinacije, ali se očekuje odgovarajući povrat na

investiciju (ROI), a EBRD „ulazi“ kao manjinski vlasnik/akcionar.

Garancije – putem “Trade Facilitation Programme“ (Program

podrške trgovini).

http://www.ebrd.com/ebrd-in-bosnia-and-herzegovina.html



EU – direktno i indirektno

BiH može koristiti Instrument predpristupne pomoći (IPA) i s tim povezane

inicijative kao što je EBRD Fond za podršku konkurentnosti MSP, zatim

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF), te Programe EU.

Sredstva COSME su sad dostupna MSP, jer je ratifikovan Ugovor o

pristupanju BiH u COSME program – prvi anražman sa ProCredit bankom

(30 mil. EUR – kreditna linija sa smanjenim kolateralnim pokrićem).

te javni poziv za finansiranje (otvoren do 12.7.2018):

http://www.rars-msp.org/sr/poziv-za-dostavljanje-projektnih/n957

Tek povremeno su iz IPA podržani projekti koji pružaju savjetodavnu ili

direktnu podršku MSP (npr. za oporavak od poplava 2014. godine).

http://www.rars-msp.org/sr/poziv-za-dostavljanje-projektnih/n957



EU – direktno i indirektno

Horizon 2020 – trenutno projekti prekogranične saradnje BiH –

Srbija (u BiH regije Sarajevo i sjeveroistočna BiH)

Challenge to Change (C2C) – Sida uz SERDA-u i RARS, podrška

inovacijama u MSP. Upravo zatvoren i drugi poziv.

EU:

http://europa.ba/?page_id=887 – tenderi

http://ec.europa.eu/europeaid/funding/about-funding-and-

procedures/procedures-and-practical-guide-prag_en - “Praktični vodič

kroz ugovorni postupak za spoljne akcije EU za usluge, robu, radove, grantove…“.

http://europa.ba/?page_id=887

http://ec.europa.eu/europeaid/funding/about-funding-and-procedures/procedures-and-practical-guide-prag_en



EU4Business Project

Podrška konkurentnosti MSP i inocacijama, sredstvima EU/IPA

fondovi, 2018 – 2021 (http://www.eu4business.eu/)

- Izvozno orijentisani sektori i sektori zasnovani na

poljoprivredi i turizmu

- Poboljštanje poslovnog okruženja iz finansijsku podršku

- GIZ / UNDP / ILO

http://www.eu4business.eu/



WB EDIF

Western Balkans Enterprise Development and Innovation Facillity

• ENIF – Enterprise Innovation Fund

• ENEF – Enterprise Expansion Fund (Privatni penzioni fond u RS)



Izvori informacija za MSP

➢ Web stranice i promotivne aktivnosti:

➢ Finansijera (banke, MKO i sl.)

➢ Institucija (ministarstva, agencije, komore i sl.)

➢ http://www.preduzetnickiportalsrpske.net/poslovanje/pristup-

finansijama/?lang=bs

➢ http://www.rars-msp.org/

➢ Donatora/projekata (EC/EU, GIZ, UNDP, USAID)

1. Ne postoji sistematičan

prikaz !!!

2. Često isticano od MSP

kao bitan problem!

http://www.preduzetnickiportalsrpske.net/poslovanje/pristup-finansijama/?lang=bs

http://www.rars-msp.org/



Zaključci

Poželjno u narednom periodu:

• Korigovati strategije i politike, uvažavajući i preporuke PI WBT

• Nastaviti kreditno-garantne šeme kao ključne mehanizme

vladine podrške MSP, uz jače uključivanje privatnog

sektora i uvođenje sistemskog mehanizma kontrole i M&E

aktivnosti

• Da bi se proširila osnova nebankarskog finansiranja,

potrebno je uvesti fleksibilan pravni okvir za faktoring,

kao i poboljšati okruženje za lizing poslove čime bi se

proširile opcije finansiranja MSP

• Uporedo, organizovati program „finansijske pismenosti“

Documents

Pristup MSP finansijama - tb.komorars.ba