.J

PRIVREDNA IZGRADNJA (2002) XLV: 3-4, str. 233-250

UDC 339.727.22/.24Prethodno saopstenje

Ljubodrag Savic*

STRANE DIREKTNE INVESTICIJE - OCEKIVANI PRILIV ­REALNOST ILl VELIKA ZABLUDA

Vise od deset godina jugoslovenska prvreda i industrija se nalaze u veomaozbiljnoj ekonomskoj krizi. Ona se ogleda ne samo u opadanju stopa rasta, visokojintlacij i, velikoj nezaposlenosti, hronicnom deficitu bilansa placanja, opadanjudrustvenog proizvoda na polovinu ostvarenog pre deset godina, vee i cak pre svega,u dramaticnoj iskljucenosti iz svetskih ekonomskih tokova, koje karakterise procesglobalizacije, inicirane od strane najmocnijih zemalja sveta. Globalizacijaje snazan inezaustavljiv proces, prekogranicnih aktivnosti firmi, vezanih za investicije,proizvodnju, trgovinu i razvoj, koje irnaju za cilj otvaranje novih trzista, ekspanzijutehnoloskih i organizacionih prednosti i smanjenje troskova i rizika,

U predglobalizacionom periodu medunarodna ekspanzija firmi se odvijala krozpovecan izvoz. Krupna promena se desila u poslednje tri decenije, kada su velikekompanije svoju strategiju nastupa na inostranom trzistu, umesto ekspanzije izvoza,sve vise pocele zasnivati na direktnim medunarodnim ulaganjima, novim formamamedunarodne trgovine i medunarodnomm dogovaranju i saradnji. Modalitetinastupa na inostranom trzistu su bili poznati i ranije, ali je razlika u sustinskidrugacijem pristupu koji prestavlja proces globalizacije ovih aktivnosti. Rastmedunarodne trgovine je znacajno nadrnasen rastom stranih direktnih investicija.

Dakle, sustinsko (moglo bi se cak reci prethodno) pitanje, odnosno neophodanuslov daljeg razvoja jugoslovenske industrije, prestavlja pronalazenje adekvatnogmehanizma za ukljucivanje u razvoj svetske industrije, koga bitno opredeljujeproces globalizacije.. To znaci da najpre treba pazljivo razmotriti pitanja kao sto su:sta ornogucava i podstice proces globalizacije, koji su pozitivni a koji negativniefekti globalizacije, koje grane su zahvacene procesom globalizacije, a koje su ostalepo strani, na koji nacin zemlje lideri ekspandiraju svoje komparativne prednosti nainostrana trzista, gde je mesto nacionalnih industrijskih politika i slicno, saosnovnim ciljem da se identifikuju cinioci koji ukupan domaci poslovni ambijentcine atraktivnim za privlacenje stranih direktnih investicija.

Ambicije ovog rada, ovom prilikom, su nesto skromnije. Osnovna ideja je da serazmotri geografski raspored stranih direktnih investicija, sa nesto detaljnijomanalizom priliva SDI u zemljama Centralne i Istocne Evrope, i potrazi odgovor napitanje kakve su u tom kontekstu realne sanse Jugoslavije, da ozbiljnije privuceznacajniji iznos stranih direktnih investicija. Izostanak relevantnog priliva stranih

, Vanredni profesor, Ekonornski fakultct Beograd. Rad je primljen maja 2002.

2-33

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLV

direktnih investicija, znaci zaostravanje ekonomske krize u Jugoslaviji, odnosnonemogucnost bilo kakvog ozbiljnijeg ekonomskog razvoja i svrstavanje nase zemljena krajnju civilizacijsku periferiju sveta.

1. Znacaj stranih direktnih investicija

Strane direktne investicije konstantno rastu, uvecavajuci znacaj internacionalneproizvodnje u svetskoj ekonomiji. Ostvarena stopa rasta priliva SOl od 18,2 % u2000. je bila znatno niza nego 1999. kada je ostvarena rekordna stopa rasta od55,2%, ali je i pored drasticnog smanjenja bila znatno vise nego sto je rast svetskeproizvodnje, kapitala i trgovine,

Tabela I.Neki indikatori stranih direktnih investicija i medunarodne proizvodnje, 1982-2000.

(milijarde dolara i procenti)

Obelezje 1982 1990 2000 86-90 91-95 96-99 1998 1999 2000

Vrednost u tekuc, Cenama Godisnje stope rasta(milijarde dolara) (procenti)

SOl priliv 57 202 1271 23,0 20,8 40,8 44,9 55,2 18,2

SOl odlliv 37 235 I 150 26,2 16,3 37,0 52,8 41,3 14,3SOl priliv-stok 719 1889 6314 16,2 9,3 18,4 19,8 22,3 21,5

SDI odliv-stok 568 1717 5976 20,5 10,8 16.4 20,9 19,5 19,4

Prekog.M&Aa ... 151 1 144 26,4b 23,3 50,0 74,4 44,1 49.3Prod. inos.filij 2465 5467 15680 15,6 10,5 10,4 18,2 17,2 18,0

BP inostr.filiiala 565 1420 3 167 16,4 7,2 11,0 3,2 27,2 16,5

Imovina in.filijal 1888 5744 21102 18,2 13,9 15,9 23,4 14,8 19,8Izvoz inostr.fili i, 637 I 166 3572 13,2 14,0 11,0 11,8 16,1 17,9Zapos.ins.f(OOO) 17654 23721 45587 5,7 5,3 7,8 16,8 5,3 12,7

Uk.formir.kapital 2236 4501 6466c 12,2 6,6 0,6 -0,6 4,3 ...Izvoz dob.i uslga 2124 4381 7036c 15,4 8,6 1,9 -1,5 3,9 ...

Izvor: World Investment Report,200 I.,UN, New York and Geneva, strana 10

a) Od 1987

b) Samo od 1987-1990

c) Sarno za 1999

U 2000. godini priliv stranih direktnih investicija je bio za preko 22 putavisi nego 1982. dostigavsi rekordan nivo od skoro 1 300 milijardi dolara, sto jecinilo skoro 20% ukupno formiranog kapitala. Vrednost prekogranih merdzera iakvizicija je u 2000. godini iznosila preko I 100 milijardi dolara, sto prestavljapovecnje od preko 7,5 puta U odnosu na 1990. godinu. U 2000. godini: u inostranimfilijalama je bilo zaposleno preko 45,5 miliona radnika, izvoz inostranih filijala je

234

BROJ 3-4 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-OCEKIVANI PRIUV...

bio preko 3 500 milijardi dolara, sto je cinilo preko 50% ukupno ostvarenog izvoza,imovina inostranih filijala je iznosila preko 21 000 milijarde dolara, bruto proizvodinostranih filijala je iznosio preko 3 000 milijardi dolara, prodaje inostranih filijalasu bile preko 15 500 milijardi do lara.

Oakle, SOl su postale znacajan faktor ukupne ekspanzije medunarodneindustrijske proizvodnje. Ali njihov znacaj se ne ogleda samo u prilivu neophodnihsrdstava za investicije, vee, i cak pre svega, u otvaranju procesa partnerskih odnosasa kompanijama iz najrazvijenijih zemalja, koje su lideri i prestavljaju nosiocerazvoja u svojoj delatnosti. To za dornace kompanije podrazumeva, prilivinvesticionih sredstava, ali i savremene tehnologije, bolje organizacije, efikasnijegupravljanja, i sto je posebno vazno, obezbedjenje realizacija proizvodnje natrzistirna maticne kornpanije. Naravno, ovo su sve pozitivni efekti, ali procesiglobalizacije, odnosno SOl sa saoborn nose i citav niz negativnih efekata, koji ukrajnjoj liniji mogu dovesti do gubljenja ekonomskog (pa i politickog) suverenitetazemlje. Mudra nacionalna industrijska politika mora da bude tako postavljena damaksimalno afirmise pozitivne, a svodi na minimalnu meru negativne efekte dokojih dovodi globalizacija, obzirom da je to process na koji mi veoma malomozemo uticati, a hteli to iIi ne u njega se neizostavno rnoramo ukljuciti.

2. Priliv stranih direktnih investicija

Globalna ekspanzija SOIje obuhvatila preko 60 000 transnacionalnih kompanijasa vise od 800000 filijala sirom sveta. Najveci deo priliva SOl u 2000 godini, preko3;4, od ukupno 1 271 milijarde dolara, odlazio je u razvijene zemalje sveta. U istovreme u zernlje u razvoju je plasirano svega 240 milijardi dolara, sto je cinilo 19%ukupnog priliva stranih direktnih investicija. U okviru razvijenih zernalja 2/3 jeodlazilo u Zapadnu Evropu.odnosno Evropsku Uniju, dok je 1/3 plasirana u SevernuAmeriku. Medu razvijenim zernljama u 2000 godini najveci priliv SOl su ostvarileSAD (281), Nemacka (176) i Velika Britanija (130), a najveci relativni porast uprilivu SOl u periodu 1989-2000 ostvarila je Nernacka (povecanje od skoro 60puta).

Tabela 2.Priliv stranih direktnih investicija, regioni i zemlje, 1989-2000.

(milijarde dolara)

Region 1989-I994a 1996 1998 2000

SVET 200 385 693 1271

RAZVIJENE ZEMLJE 137 220 483 1005

ZAPADNA EVROPA 80 115 273 633

Evropska Unija 77 110 261 617

Nemacka 3 7 24 176

Velika Britanija 19 24 71 130

Belgija-Luksemburg 9 14 23 87

2-35

PRIVREDNA IZGRADNJA GODlNAXLV

Holandija 7 16 43 55

Francuska 12 22 31 44

Ostale zapad.evrpskc zernlje 3 5 12 16

SEVERNA AMERIKA 48 94 197 344

Kanada 6 10 23 63

USA 42 84 174 281

DRUGE RAZVIJENE ZEMLJE 6 II 13 28

Australija 6 6 6 12

Japan I 0,2 3 8

Izrael 0,4 I 2 5

ZEMLJE U RAZVO.IU 60 152 188 240

AFRIKA 4 6 8 8

Severna Afrika 2 I 2 3

Egipat 0,7 0,6 I I

Ostala Afrika 2 4 5 6

Angola 0,2 0,2 I 2

Nigerija I 2 I I

LATINSKA AMERIKA 18 51 83 86JUZNA AMERIKA 8 31 53 55

Brazil I 10 28 34

Argentina 3 7 7 II

Venecuela 0,7 2 4 4

Cite I 5 5 4SREDNJA AMERIKA 10 21 30 31

Meksiko 7 10 12 13Bermudi 2 4 5 7Kajmanska ostrva 0.2 1 4 5Virdzinska ostrva 0,2 0,5 I I

AZLJA 38 94 96 144Zapadna Azija 2 3 7 3

Saudi Arabija 0,5 -I 4 ITurska 0,7 07 0,9 I

Centralna Azija 0,4 2 3 3Kazahstan 0,7 I I I

.Iuzna.Istocna.J istocna Azija 35 89 86 137Hong Kong 4 10 15 64

Kina 14 40 44 41Juzna Koreja 0,9 2 5 10Singapur 5 ]() 6 6Malezija 4 7 3Tajvan 1 2 0,2 5

ZEMLJE U RAZV.EVROPE 0,2 I 2 2Bosna i Hercegovina .,. ... O,Ot 0,117Hrvatska O,11ge 0,511 0,935 0,899Malta 0,07 0,277 . 0,267 n,639

2-36

BROJ 3-4 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-OCEKIVANI PRILIV ...

Slovenija 0.071 0,186 0,165 0,181Makedonija 0,024c 0,012 0,118 0,170Jugoslavija 0,095c 0,102 0,740d 0,029

CENTRALNA lIST. EVROPA 3 13 21 25Poljska 0,8 4 6 10CcSka rcnublika 0,6 1 4 5Ruska federacija 0,8d 2 3 3Slovacka O,lb 0,2 0,6 2Bugarska 0,05b 0109 0,537 IRumunija 0,140f 0,265 2 IMadarska 1 2 2 2

NA.lMANJE RAZVI.J. ZEMLJE 1 2 4 4ZEMLJE IZVOZNICE NAFTE 5 13 13 6ZEMLJE U RAZV.,BEZ KINE 46 112 145 199

Izvor: World Investment Report 2001,United Nations, New York and Geneva, 200!. godine, str.291

a) godisn]: prosekb) godisnji prosek od 1990-1994c) 1994d) godisnji prosek od 1992-1994c) godisn]! prosek 1993-1994I) godisn]i prosek 1991-1994

Od 240 milijardi dolara ukupnog priliva SOl u 2000 godini, u zemljama urazvoju, u Aziju je plasirano 144 milijarde dolara, (60%), u Latinsku Ameriku iKaribe 86 milijardi dolara, (36%), i u Afriku svega 8 milijardi dolara, (4%).Posmatrano po zemljama najveci priliv SOl u 2000 godini je ostvaren u HongKongu (64), Kini (41), Brazilu (34), Meksiku (13) i Juznoj Koreji (10). U ovih petzernalja u 2000 godini je otislo preko 2/3 ukupnog priliva SDI u zemljama urazvoju, sto znaci daje u sve ostale zemlje u razvoju otislo svega 78 milijardi do lara.Najdinamicniji porast priliva SOl u posmatranom periodu(1989-2000) je ostvaren uBrazilu (relativno povecanje od 34 puta).

Ucesce evropskih zemalja u razvoju, koje cine bivse jugoslovenske republike iMalta, u ukupnom prilivu SOl u 2000. godini, od 2,035 milijardi dolara, se mozeoznaciti kao simbolicno. Najveci priliv u 2000 godini je ostvaren u Hrvatskoj iiznosio je 899 miliona dolara. U isto vrerne u SR Jugoslaviju je plasirano svega 29miliona dolara SOl, sto je najnizi priliv u okviru ove grupe zemalja. U celomposmatranom periodu nesto znacajniji priliv u SRJ je ostvaren samo u 1997. godini.

Ucesce centralno-evropskih i istocno-evropskih zemalja u tranziciji u prilivu SOlu 2000 godini je iznosilo 25 milijardi dolara i cinilo je ispod 2 % ukupnog prilivaSOl u svetu. Priliv SOl u ovu grupu zemalja ima tendenciju rasta, tako da je uperiodu 1989-2000. godina ostvareno realativno povecanje od preko 8 puta.Obzirom da je u ovom periodu u ovim zemljama preduzet citav niz ozbiljnihaktivnosti (opsta privatizacija, liberalizacija i deregulacija) koje su imale za cilj

2J7

PRIVREDNA IZGRADN.lA GODINA XLV

stvaranje sto povoljnijeg i atraktivnijeg ambijenta za privlacenje SOl, ukupan prilivse moze oceniti kao relativno skroman.

U okviru ove grupacije zernalja u tranziciji, u 2000 godini, najveci priliv, saizrazenom tendencijorn rasta je ostvarila Poljska (10), sto je cinilo 40% ukupnogpriliva SOl u ovaj region. Na drugom mestu je Ceska republika sa prilivorn SOl u2000 godini od preko 4,5 milijardi dolara, ali je priliv SOl u 2000. u odnosu na1999. godinu bio za skoro 30% nizi. Ruska federacija je u 2000 godini bila natrecem mestu, sa skrornnih 3 milijarde dolara (u odnosu naprimer na broj stanovnikai velicinu zemlje), pri cemu je priliv SOl u 2000. godini bio za 2,5 puta nizi nego u1997. godini, kada je ostvaren najvisi priliv u posmatranorn periodu. Znacajan prilivu 2000 godini od preko 2 milijarde dolara je ostvarila Slovacka, sto je znatnopovecanje u odnosu na 1999. godinu. Madarska je u 2000 godini imala priliv odblizu 2 milijarde dolara, sto je u odnosu na rekordni priliv od skoro 4,5 milijardidolara u 1995. godini znacajno smanjenje, sa tendencijom daljeg opadanja.Bugarska je u 2000. godini ostvarila priliv SOl od oko I milijarde dolara, ali jeznacajno istaci da je priliv SOl u Bugarsku u celom posmatranom periodu(1989­2000) imao neprekinutu tendenciju rasta. Rumunija je u 2000. godini ostvarilatakode priliv od skoro I milijarde, ali za razliku od Bugarske, priliv u 2000 godini jebio dvostruko nizi nego u 1998. godini, od kada ostvaruje tendenciju opadanja.

Obzirom da su prilivi SOl u izabranim godinama neujednaceni, analizakumulativnog priliva SOl obezbeduje potpuniju sliku 0 rasporedu priliva SOl popojedinim regionima i zernljama. Ukupan (kumulativni) priliv SOl (stok) u 2000.godini u svetuje iznosio 6 314 milijardi dolara. Od toga ostvareni priliv razvijenihzemaljaje bio 4 210 milijardi, skoro 67%, zemalja u razvoju 1 979 milijardi dolara,~i. 31%, zemalja Centralne i Istocne Evrope 125 milijardi dolara, odnosno 2%, aevropskih zemalja u razvoju 9,6 milijardi do lara, iii svega 0,2%.

Tabela 3.Ukupan (kumulativni) priliv SOl u svetu, po regionima i izabranim zemljama

(milijarde dolara)

REGION 1980 1990 1995 2000SVET 616 1889 2938 6314RAZVI.JENE ZEMLJE 375 1398 2052 4210

ZAPADNA EVROPA 201 787 1209 2501Evropska Unija 186 740 1 131 2376

Velika Britanija 63 204 200 483Nemacka 37 120 193 461Belgija-Luksemburg 7 58 117 372Holandija 19 67 112 248Spanija 5 66 131 142

Ostala ZapaclnaEvropa IS 47 77 125SEVERNA AMERIKA 137 508 659 1433

Kanacla 54 113 123 194

BROJ 3-4 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-OCEKIVANI PRILIV ...

SAD 83 395 536 1239

DRUGE RAZVIJENE ZEM. 37 104 184 276

Australija 13 74 104 114Japan 3 10 34 54Juzna Afrika 17 9 15 53

ZEMLJE LJ RAZVO.JU 241 488 849 1979

AFRIKA 16 39 61 95Severna Afrika 6 15 24 33

Egipat a) 2 II 14 19

Tunis 6 7 II 12

Ostala Afrika 11 24 37 62

Nigerija a) 2 8 14 20Angola a) 0,061 I 3 9Obala Slonovace a) 0,53 I 2 3

LATINSKA AMERIKA 50 117 202 607JUZNA AMERIKA 29 67 112 386

Brazil 17 37 43 198Argentina 5 9 28 73Cile 0,9 10 16 43Venecucla 2 3 7 26Kolumbija 1 4 6 20

SREDNJA AMERIKA 21 50 89 221Meksiko 8b 22 41 91Bermudi a) 5 14 24 49Kajmanska ostrva d) 0,222 2 " 23.)

Virdzinska ostrva 0,001 0,240 2 9AZIJA 173 382 581 1262Zapadna Aziia ... 31 41 61

Saudiiska Arabiia a) ... 23 22 29Turska 0,107 I 5 9Bahrein 0,061 0,552 2 6

Centralna Azija ... ... 4 17Kazahstan ... ... 3e geAzerbejdzan ... ... 0,352f 5f

Juzna.Istocna i Jl Aziia 175 297 535 I 184Hong Kong 139 163 189 470Kina 6 25 137 347Singapur 6 29 60 89lndonezija 10 39 51 61Maleziia 0,9 10 16 43

ZEML.lE U RAZV. EVROPE 0,156 i.n: 3,262 11,461Hrvatska ... ... 0,477 4,927Malta b) 0,156 0,465 0,922 3,007Slovenija ... 0,666 1,763 2,865Makedonija ... ... 0,033f 0,380f

239

PRIVREDNA IZGRADN.lA (iODINA XLV

Sosna i Hercegovina ... ... 0,066 0,282SR Juzoslaviia .. , 0,126c 0,244 1,352

CENTR. 1ISTOC.EVROI'A ... 2,996 36,424 124.715Poliska ... 0,109 7,843 36,475Ceska reoublika ... 1,363 7,350 21,095Madarska ... 0,569 10,007 19,863Ruska federaciia ... ... 5,465 19,245Rumuniia ... 0,766 1,150 6,439Slovacka ... 0,081 1,268 4,892Buzarska ... 0,108 0,445 3,404

NAJMAN.lE RAZVI.J. ZEM. 3 8 17 39ZEMLJEIZVOZNICE NAFTE 12 79 III 173ZEMLJEU RAZV.BEZ KINE 235 463 712 1633

Izvor: World Investment Report 2001,United Nations, New York and G cncva, 2001. godinc, str.301

a) kurnulirani priliv od 1970.b) kumulirani priliv od 1972.c) 1992 godinad) kurnulirani priliv od 1974.c) kumulirani priliv od 1993.t) kumulirani priliv od 1994.

Ucesce Zapadne Evrope u kumuliranom prilivu SOl sveta u 2000. godini, jeiznosilo 2 501 milijardu dotara, sto je cinilo 40%, a Severne Amerike I 433milijarde dolara, odnosno 22,7%, dok je ucesce ostalih razvijenih zemalja iznosilo276 milijardi dolara, tj 4,4%. Iz grupacije zemalja u razvoju 1I 2000. godini 1I

kumuliranom prilivu SOl sveta, najvise je bilo ucesce Azije I 262 milijarde dolara,sto je prestavljalo 20%,zatim Latinske Amerike 607 milijardi dolara, odnosno 9,6%(Juzna 6,1%,Srednja 3,5%), a najnize Afrike, svega 95 milijardi dolara, tj. 1,5%, pricemu je situacija je jos nepovoljnija kada se zna da je u cetiri zemlje (Nigerija,Egipat, Tunis i Angola) otislo skora % ukupnog priliva SOl Afrike.

Ukupan priliv SOl u zemlje Centralne i lstocne Evrape do 2000. godine jeiznosio skora 125 milijardi dolara, odnosno 2% ukupnog svetskog priliva SOl, sto uodnosu na 1990. godinu prestavlja povecanje za oko 42 puta. Ali, ukolikouporedimo ovu grupu zemalja sa naprimer Belgijom-Luksemburgorn zapazamo daje priliv SOl u Belgiju-Luksemburg bio tri puta veci nego u sve zemlje Centralne iIstocne Evrope. Takode, ucesce ove grupe zemalja u ukupnom prilivu SOl je znatnonize nego sto je naprimer ucesce u broju stanovnika. I konacno ako ovome dodamocinjenicu da se ove zemlje nalaze u tranziciji, te da je dobar deo SOl upotrebljen uprocesu privatizacije, mozerno zakljuciti da je ucesce ove grupe zemalja 1I prilivuSOl jos uvek veoma nisko.

U evropske zemlje u razvoju do 2000. godine je investirano svega 11,5 milijardidolara, sto znaci da se ove zemlje nalaze na samoj margini interesa svetskihkompanija. Ovo je ocekivano, obzirom na teskoce i problerne sa kojima Sll se

BROJ 3-4 STRANE OIREKTNE INVESTICIJE-OCEKIVANI PRILlV...

suocavale ove zemlje u protekloj deceniji. U vezi sa tim postavljaju se dva kljucnapitanja: prvo, dali su ti probIemi prevazideni, odnosno pronadena dugorocna iadekvatna resenja, drugo, dali ce razresenje ovih problema obezbediti znacajnijipriliv SOl na ove prostore. Moram da priznam da su i u vezi prvog i drugog pitanjamoja ocekivanja vrlo pesimisticka, iz cega sledi logicna konstatacija, da znacajnijipriliv SDI u ovaj region u skorijoj buducnosti netreba ocekivati

Posmatrano po pojedinim zemljama do 2000. godine, najveci kumulativni prilivSOl od 1239 milijardi dolara, odnosno 19,6% svetskog priliva SOl, su ostvarileSAO, koje slede Velika Britanija, sa 483 milijarde dolara, sto je cinilo 7,6%,prostorno maleni, ali ekonomski izuzetno snazni Hong Kong, 470 milijardidolara,7,4% i Nemacka, sa 461 milijardom dolara priliva, odnosno 7,3%. Znacajnoucesce u kumuliranom prilivu su ostvarile i Belgija-Luksemburg, 372 milijardedolara, odnosno 5,9%, najmnogoljudnija zemlja sveta Kina, 347 milijardi do lara,odnosno 5,5%. Holandija, 248 milijardi dolara, 3,9%, Brazil 198 milijardidolara,3,1 %, Spanija, 142 milijarde dolara, 2,3%, i Meksiko 91 milijarda dolara,1,5% svetskog priliva SOL U Centralnoj u Istocnoj Evropi, najvece ucesce ukumuliranom prilivu SOl do 2000. godine je imala Poljska, ukupno 36,5 milijardidolara. Na drugom mestu je bila Ceska, sa 21 milijardom, dok se na trecern mestunalazila Madarska sa skoro 20 milijardi do lara SOL Neveronatno je da se nacetvrtorn mestu nalazila Rusija sa, za njihove prilike simbolicnih 19,2 milijardedolara. U Rumuniju je plasirano skoro 6,5 milijardi dolara, Slovacku skoro 5milijardi dolara, au Bugarsku nesto manje od 3,5 milijardi dolara. Od 11,5 milijardidolara plasiranih u evropske zemlje u razvoju, 5 milijardi dolara je locirano uHrvatsku,3 milijarde u Maltu a 2,8 milijardi u Sioveniju. SR Jugoslavijaje privuklado 2000. godine ukupno 1,35 milijardu dolara, sto je neprihvatljivo nizak nivo, kojigovori 0 veoma niskom stepenu atraktivnosti nase zemlje za privlacenje SOL

Strane direktne investicije u Jugoslaviji

Osim sto je bio nizak, priliv SDI u Jugoslaviju je imao ciklini karakter. Njegovokretanje je bilo pod direktnim uticajem odnosa medunarodne zajednice premaJugoslaviji.

Tabela 4.Priliv SOl u SR Jugoslaviju u periodu 1992-2000.

(milioni US dolara i %)1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000

SOl rcgistr. ugovori 251 192 125 90 203 1122 165 247 58

Rcalizov.priliv SOl 126 9,6 63 45 102 740 113 124 29

Priliv SDIIUH( ('/(1) a) 5,7 3,9 2,6 L5 5,2 31,3 5,9 5,3 ...

PRIVREDNA [Z( IRADN.lA GODINA XLV

Stok SDI/DBP (%) b) 0,7 2,1 2,2 2.8 6,0 7.8 8,6

Izvor: World Investment Report 2001.United Nations, New York and Geneva. 2001. godine, str. 35

a) strane direktne investicijc prema ukupnom fiksnorn kapitaJub) stranc direktne investicije prerna drustvenom bruto proizvodu

Uvodenje sankcija se direktno odrazilo na drastican pad SOl u 1993. godini.Skidanje sankcijaje dovelo do povecanog priliva, koji je ku1minirao u 1997. godini.ad 1998. godine odnosi sa medunarodnom zajednicom se ponovo pogorsavaju, stose odrazilo na opadanje priliva SDJ.

~_..

Tabela 6.Poreklo priliva SOl u SR Jugoslaviju, 1996-2000.,

(milioni dolara)Zemlja Vrednost Zcmlja Vrednost

Holandija 560 Buzarska 10

Grcka 481 ltalija 10Luksemburg 102 SAD 8Kipar 82 Austrija 8Bahami [4 Madarska 4lzvor: World Investment Report 200I,United Nations, New York and Geneva, 2001. godine, str. 35

Priliv SOl u SR Jugoslaviji u periodu 1996-2000. godina je poticao iz desetzemalja, pri cernu su dye trecine SOl bile iz dye zemlje; Holandije i Grcke, Vise odpolovine ukupnog priliva SOl je ulozeno u preduzece Telekom, od strane TelekomaItalije (preko filijale Stet International Netherlands N.V.) i Grcke aTE (HellenicTelecommunications Organization)

Tabela 7.Broj projekata SDI u SR Jugoslaviji, 1995-2000.

Vrsta delatnosti Broj Stranci- Vrsta delatnosti Broj Stranci-projekata vlasnici projekata vlasnici

100% 100%

Trgovina 2156 725 Tekstil 225 50Transport. 758 233 Drumski 208 44usluge saobraca]

Hrana 462 123 Turizam 151 38Inzcnjering 427 155 Ost. usluge 132 31Izvor:World Investment Report 200 I.Unitcd Nations, New York and Geneva, 2001. godine, str. 35

Najveci deo zajednickih projekata u SRJ vezanih za SOl je bio u trgovini, pricemu su kod trecine investicija stranci bili apsolutni vlasnici. Osim trgovine, SOl su

BROJ 3-4 STRANE D1REKTNE INVESTICI.IE-OCEKIVANI PRILIV ...

znacajnije bile zastupljene u transportnim uslugama, proizvodnji hrane iinzenjeringu.

-~~--_... ~~- ~--------------

U 1980. -godini ucesce razvijenih zemalja u kumul iranom pri Iivu SDi u svetu jeiznosilo 375 milijardi dolara, t]. 61%, ucesce zemalja u razvoju je bilo 241 milijardadolara, odnosno 39%. Izuzev Malte ostale evropske zemlje u razvoju, kao i zemlje'Centralne i Istocne Evrope uopste nisu imale nikakav priliv sol. U okviru razvijenihzemalja u Zapadnu Evropu je otislo 201 mulijarda dolara, sto je prestavljalo skorotrecinu svetskog priliva SDi 32,6%, u Severnu Ameriku je otislo 137 milijardidolara,odnosno 22,2%, dok je ucesce drugih razvijenih zemalja, medu kojima senalazi i Japan bilo 37 milijardi dolara, odnosno 6% ukupnog svetskog priliva SOl.Priliv SDi u Japan je bio vrlo skrornan.jsvega 3 milijarde dolara, sto je u dubokomneskladu sa relativnim znacajem ave zemlje u svetskoj ekonomiji.

U okviru grupacije zemalja u razvoju u 1980. godini, najveci deo kumuliranogpriliva SOl, ad 173 milijarde dolara, je otisao u Aziju, sto je prestavljalo 28,1%ukupnog svetskog priliva SOL U Latinsku Ameriku je plasirano 50 milijardi dolara,odnosno 8, I% ukupnog priliva SOlu svetu, dok je u Afriku otislo svega 16 milijardidolara, sto je prestavljalo samo 2,6% ukupnog priliva SDl ostvarenih te godine usvetu.

Posmatrano po pojedinim zemljama u 1980. godini najveci kumulirani priliv SOlje ostvaren u Hong Kongu u iznosu od 139 milijardi dolara, sto je cinilo 22,6%ukupnog svetskog priliva SOL Na drugom mestu su bile SAD sa 83 milijarde dolarapriliva, odnosno 13,5% ukupnog svetskog priliva SOL Prema visini ukupnog prilivazatim slede Velika Britanija, sa 63 milijarde dolara, 10,2%, Kanada 54 milijardedolara,8,8%, Nernacka sa 37 milijardi dolara, 6%, Holandija 19 milijardi dolara,3,1%, Brazil i Juzna Afrika sa po 17 milijardi dolara.odnosno 2,7% ukupnogsvetskog priliva SOL

U 2000. godini u odnosu na 1980. godinu kumulirani priliv SDi u svetu jepovecan za 10 puta, u razvijenim zemljama za 11,2 puta, u zemljama u razvoju za8,2 puta, zbog cega je ralativno ucesce zernalja u razvoju u ukupnom prilivu SDl usvetu smanjeno sa 39,1% u 1980. godini, na 31,3% u 2000. godini, sa tendencijomdaljeg smanjivanja.

Posmatrajuci razvijene zemalje u istom periodu, ucesce Zapadne Evrope, kao iEvropske Unije u ukupnom prilivu SDi je znacajno povecano, Severne Amerike jeneznatno povecano, a ostalih razvijenih zemalja znatno smanjeno. U zemljama urazvoju povecano je ucesce Latinske Amerike (1,2 puta), a smanjeno ucesce Afrike(1,7 puta) i Azije (1,4 puta).

Medu zemljama koje su ostvarile znacajnije ucesce u kumuliranom prilivu SDl, uperiodu 1980-2000. godina, relativno se povecalo ucesce Kine (5,5 puta), Belgije­Luksemburga (5,4 puta), Spanije (2,9 puta), SAD (1,5 puta), Holandije (1,3 puta), iNemacke (1,2 puta), dok se u isto vreme drasticno smanjilo ucesce Hong Konga (3,1put), Kanade (2,8 puta) i nesto manje Vel ike Britanije (1,3 puta).

2.43

PRIVREDNA IZGRADNJA

3. Odliv stranih direktnih investicija

GODINA XLV

Osim sag1edavanja geografskog rasporeda priliva SOl, veoma je znacajno ana­lizirati i izvore sredstava za SOL U tom smislu posebno cemo analizirati izvoresredstava na godisnjern a posebno kumulativne izvore sredstava SOl u 1980. i2000. godini.

Tabela 8.Odliv stranih direktnih investicija, godisnji i kumulativni u periodu 1980-2000.

(milijarde dolara)

Odliv-tok Odliv-stok

Region 1989- 1997 2000 1980 1990 200094a

SVET 228 466 I 150 524 1717 5976

RAZVIJENE ZEMLJE 203 397 1046 507 1637 5249

ZAPADNA EVROPA 114 242 820 235 867 3388

Evropska Unija lOS 220 773 213 790 3 III

Velika Britanija 24 62 250 80 229 901

Nernacka 20 42 49 43 148 443

Belgija-Luksemburg 6 7 83 6 4i 340

Holandija 13 25 73 42 103 326

Spanija 3 i3 58 2 16 160

Francuska 20 36 172 24 120 497

Italija 6 10 12 7 57 176

Svedska 7 13 39 4 49 116

Ostaia Zapadna Evropa 9 22 47 22 77 277

SEVERNA AMERIKA 55 119 i83 244 515 i 446

Kanada 6 23 44 24 85 201

SAD 49 96 139 220 431 1245

DRUGE RAZV. ZEMLJE 34 36 43 28 255 415

Australija 3 6 5 2 3 I 83

Japan 30 26 33 20 20t 282

Juzna Afrika 0,6 2 0,5 6 15 34

ZEMLJE U RAZVOJl] 25 68 100 i6 80 710

AFRIKA 0,90 2 0,74 I 12 19

Severna Afrika O,O! 0,43 0,38 0,427 I 2,6

Ostala Afrika 0,89 U 0,37 0,686 I I 17

LATINSKA AMERIKA 4 !4 14 9 !9 illJUZNA AMERIKA • 2 8 10 7 n 64

Brazil 0,6 2 3 0,652 2 15

Argentina 0,5 4 I 6 6 20Ciie 0,3 2 5 0,042 O,i78 isVenecuela 0,4 0.5 0,3 0,023 1.2 6

SREDNJA AMERIKA 2 6 4 2 9 50

244

BROJ 3-4 STRANE DIREKTNE INVESTIClJE-OCEKIVANI PRlLIV ..;

Meksiko 0,35 I 2 0,136 0,575 9Holandski Antili - -2 I 0,009 0,021 9

AZlJA' 20 49 85 6 48 578Zanadna Azija 0,3 -0,3 I 1,4 6 8CentraIna Azija - 0,2 0,3 ... ... 0,7

Juzna.lstocna i.ll Azija 20 49 83 5 41 568

Hong Kong 9 24 63 0,'148 12 385

Kina 2 3 2 0,039 2,4 27

Sinuanur 2 9 4 4 8 53

Malezija 0,7 3 3 0,197 3 20

Juzna Koreja I 4 4 0.127 2.3 26

Tajvan 4 5 7 0,091 13 49

ZEMLJE URAZ. EVROPE 0,004 0,227 <)J27 ... 0,258 2

llrvatska 0,013 0,186 0,030 '" ... 1,052

Malta - 0,017 0,030 '" ... 0,117

Slovenija - 0,026 0,048 ... ... 0.655CENTR.IlSTOC.EVROPA 0,125 3,4 4 0,004 0,358 17

Poljska 0,014 0,045 0,126 0,004 0,095 1,491

Ccska renublika 0,077 0,250 0,118 ... ... 0,784

Madarska 0,022 0,431 0,532 '" 0,197 2,012

Ruska Iedcracija 0,122 2,6 3 '" .. , 11,637

Rumunija 0.008 - -0,0 II ... 0,066 0,122Slovacku 0,013 0,095 0,023 ... ... 0,320

Bugarska - -0,002 -0,002 ... ... 0,088NAIM.RAZVl.I. ZEMLJE 0,156 1 0,169 0,090 0,666 2.8ZEMIJEIZVOZN.NAFTE 2 0,291 1.1 2 18 27ZEML.IEURAZV.BEZKINE 23 63 97 16 77 683

Izvor: World Investment Report 200 l.United Nations, New York and Geneva, 200 I. godinc, str. 296

a) godisnji prosck

U 2000. godini u svetu je bilo obezbedeno I 150 milijardi dolara za finansiranjeSOL Najveci deo 1 046 milijardi dolara (91%) je bio iz razvijenih zernalja, 100milijardi (8,6%) su izdvojile zernlje u razvoju, a svega 4 milijarde (0,4%) potice izzemalja Centralne i Istocne Evrope. U okviru grupacije razvijenih zernalja u 2000.godini, 820 milijardi dolara,(preko 70% svetskih SOl), je obezbedivala ZapadnaEvropa, dok je iz Severne Amerike poticalo 183 milijarde dolara, (16% svetskihSOl), od cega iz SAD 139 milijardi dolara, sto je cinilo svega 12% finansijskihsredstava SOl sveta. Zemlje Evropske Unije su u 2000. godini obezbedivale 2/3finansijskih sredstava za SOl u svetu, medu kojima je bilo narocito visoko ucesceVclike Britanije, 250 milijardi dolara (21,7% SOl sveta) i Francuske, 172 rnilijarde(15% SOl sveta). Skrecemo paznju i na Belgiju-Luksemburg (83), Holandiju (73),Spaniju (58), i Svedsku (39) kao znacajne izvore sredstava za SOL Pored ovihevropskih razvijenih zemalja, znacajno je i ucesce Japana koji 2000. godineizdvojio 33 milijardi dolara za S01.U okviru zemalja u razvoju u 2000. godini,

245

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

najveci deo, 85 milijardi dolara (7,5% svetskih SOl) je bilo iz zemaljaAzije,odnosno iz Hong Konga koji je te godine za SOl izdvojio 63 milijarde dolara, sto jecinilo 5,5% ukupnih svetskih izvora sredstava za SOL

U periodu 1989-1994. godina prosecan odliv SOl u svetu je iznosio 228 milijardidolara. Ucesce razvijenih zemalja je bilo nesto ispod 90%, zemalja u razvoju skoro11 %,dok je ucesce zemalja Centralne i Istocne Evrope bilo neznatno. Polovina SOlsveta je bila iz Zapadne Evrope, a jedna cetvrtina iz Severne Amerike. U okviruZapadne Evrope najveci deo sredstava za SOl je bio obezbeden medu zemljamaEvropske Unije.Najznacajniji izvor sredstava za SOl su bile: Velika Britanija, 24milijarde dolara (l0,5%), Nemacka i Francuska po 20 milijardi dolara(9%) iHolandija 13 milijardi dolara(13%). SAD su u ovom periodu prosecno izdvajale po49 milijardi dolara, sto je cinilo 21,5% svetskog odliva SOL Medu zemljama urazvoju najznacajniji izvor SOl je bila Azija, 20 milijardi dolara(8,7% svetskih SOl),au okviru Azije, Hong Kong, 9 milijardi dolara(4% SOl sveta).

Dakle, u 2000 godini u odnosu na period 1989-1994 godina, u obezbedivanjusredstava za finansiranje SOl, poraslo je ucesce razvijenih u odnosu na nerazvijenezemlje, Zapadne Evrope u odnosu na Severnu Ameriku, Evropske Unije u odnosu naSAD. Posmatrano po zemljama najznacajnije relativno povecanje ucesca uposmatranom periodu u obezbedivanju sredstava za SOl su ostvarile cetiri zernljeEvropske unije: Spanija (38,3 puta), Belgija-Luksernburg (2,7 puta), VelikaBritanija (2, I put), i Francuska (1,7 puta).

U kumuliranorn odlivu (izvorima) sredstava za SOl od skoro 6 000 milijardi u2000. godini iz razvijenih zemalja je poticalo 5 249 milijardi (88%), iz zemalja LI

razvoju 710 milijardi dolara (12%), dok je ucesce zemalja Centralne i IstocneEvrope neznatno i iznosi svega 17 milijardi dolara. Ucesce Zapadne Evrope jeiznosilo 3 388 milijardi dolara ( 2/3 svetskog odliva SOl), Evropske Unije 3 111milijardi dolara (preko Y2 odliva SOl sveta). Posmatrano po pojedinim zemljama u2000. godini prerna visini ucesca u kumuliranorn odlivu SOl u svetu, na prvommestu su se nalazile SAD sa 1245 milijardi dolara (21%), a zatim slede: VelikaBritanija sa 901 milijardu dolara (15%), Francuska sa 497 milijardi dolara (8,3%),Nemacka sa 443 milijarde dolara (7,4%), Hong Kong 385 milijardi dolara (6,5%),Belgija-Luksemburg 340 milijardi dolara (5,7%), Holandija 326 milijardi dolara (5,5%), Japan sa 282 rnilijarde dolara (5%), Kanada 201 milijarda dolara (3,4%), Italija176 milijardi dolara (3%), Spanija 160 milijardi dolara (2,7%), i Svedska sa 116milijardi dolara (2%).

Uporedujuci priliv i odliv SOl, identifikovacerno zemlje koje su atraktivne,odnosno imaju neto priliv SOl, kao i zemlje koje su manje privlacne za SOl iostvaruju neto odliv SOl, cime dolazimo do zadovoljavajuceg odgovora na pitanjepostavljeno na pocetku nase analize.

BRO.I3-4 STRANE DIREKTNE INVESTICIJE-OCEKIVANI PRILlV...

Tabela 9.

Uporedna analiza kumuliranog priliva i odliva SOl u 2000. godini( r d d I )mnuar e o ara

Zemlja Priliv snr Odliv sm SALDO

SVET 6314 5976 338RAZVIJENE ZEML.lE 4210 5249 - 1 039

ZAPADNA EVROPA 2501 3388 - 887Evropska Unija 2376 3 III -735

Velika Britaniia 483 901 - 418Nernacka 461 443 18Belziia-Luksemburz 372 340 32Holandija 248 326 -78Spanija 142 160 - 18Francuska 267 497 - 230Italiia 115 176 - 61Svedska 77 116 - 39

Ostala Zapadna Evropa 125 277 -152SEVERNA AMERIKA 1433 1446 -13

Kanada 194 201 -7SAD 1239 1245 - 6

DRUGE RAZVIJENE ZEMLJE 276 415 -139Australija 114 83 31Japan 54 282 - 228Juzna Afrika 53 34 19

ZEMLJE U RAZVOJU 1979 710 1269AFRIKA 95 19 76

Severna Afrika 33 3 30Ostala Afrika 62 17 45

LATINSKA AMERIKA 607 1II 496JUZNA AMERIKA 386 64 322

Brazil 198 15 183Argentina 73 20 53Cile 43 18 25Venecuela 26 6 20

SREDNJA AMERIKA 221 50 171Meksiko 91 9 82Holandski Antili 6 9 -3

AZIJA 1262 578 684Zapadna Azija 61 8 53Centralna Azija 17 I 16Juzna.Istocna i .II Azija 1 184 568 616

Hong Kong 470 385 85Kina 347 27 320Singapur 89 53 36Malezija 43 20 23

2.47

PRIVREDNA IZGRADNJA GOD[NA XLV

Juzna Koreja 42 26 16

Tajvan 28 49 - 2 IZEMLJE U RAZVOJU EVROPE 11,46 [ [,869 9,592

Hrvatska 4,927 [,052 3,875

Malta b) 3,007 0, [[7 2,890

Slovenija 2,865 0,655 2,210

CENTRALNA 1 ISTOC.EVROPA [24,715 17 124,698

Poljska 36,475 1,49 [ 34,984

Ceska repuhlika 21,095 0,784 2C),311

Madarska 19,863 2,012 17.851Ruska federacija 19,245 11,637 7,608

Rumunija 6,439 0,122 (d17

Slovacka 4,892 0,320 4,572

Buaarska 3,404 0.088 3,316

NAJMANJE RAZVlJ. ZEMLJE 39 3 3CJ

ZEMLJE IZVOZNICE NAfTE 173 27 146

ZEMLJE U RAZV.BEZ KINE 1633 683 950

Izvor: Na osnovu prethodnih tabcla

Na prvi pogled se moze zapaziti: da negativan saldo, odnosno veci odliv nego stoje priliv karakterise razvijene evrapske zernlje, da pozitivan sal do, tj. veci prilivnego odliv imaju zemlje u razvoju, da Severna Arnerika ostvaruje neznatan deficit,t]. ima skora uravnotezen priliv i odliv SOL Posmatrano po zernljama negativnisaldo u prilivu i odlivu SOl imaju: Velika Britanija (- 4 18), Francuska (-230), Japan(-228), Holandija (-78), Italija(- 61), Svedska (- 39), Tajvan (- 21), i Spanija (-18).Visok pozitivan saldo priliva i odliva SOl imaju sledece zernlje: Brazil (183), HongKong (85), Meksiko (82), Argentina (53), , Belgija-Luksernburg (32), Singapur(36), Poljska (35), Australija (31), Malezija(23), Ceska (20), i Madarska( 18).

Ali uz ovo, treba konstatovati i sledece: od preko 5 hiljada milijardi dolara odlivaSOl iz razvijenih zemalja, preko 4 hiljade milijardi, tj preko 80% je investirano urazvijene zemlje, a svega nesto preko I hiljade milijardi, manje od 20% je otislo ufonni SOl u zemlje u razvoju i evropske zemlje u tranziciji, Iz ovih cinjenica semoze izvuci zakljucak da se najveci deo transakcija vezanih za SOl odvija u krugurazvijenih zemalja sveta, dokje ucesce zernalja u razvoju nisko, a grupacije zemaljaCentralne i Istocne Evrope jos uvek samo simbolicno.

Zakljucak

Starne direktne investicije u periodu globalizacije postaju izuzetno znacajne.Nekezemlje su vise a neke zernlje manje atraktivne za SOL Najveci deo SOl je angazovanu razvijenim zemljama. Evrapske zemlje u razvoju u SOl ucestvuju samosimbolicno. Evropske zernlje u tranziciji i pored veoma znacajnih ucinjenih naporana povecanju atraktivnosti za privlacenje SOl, jos uvek privlace nedovoljan

BROJ 3-4 STRANE DIREKTNE INVESTICI.JE-OCEKIVANI PIULlV...

kvantum SDI. Jugoslavija je izuzev 1997. godine bila nedovoljno interesantna zaSDI. Da bi se to promenilo treba preduzeti citav niz veoma ozbiljnih aktivnosti kojebi poboljsale ukupan ekonomski I drustveni ambijent, ucinivsi ga atraktivnijim zaSDI. lz iskustava zemalja u razvoju a posebno u tranziciji, netreba na ovimprostorima ocekivati neke spektakularne rezultate. Ali to neznaci da treba sedetiskrstenih ruku.

Litcratura

1. World Investment Report, 200 I, United Nations, New York and Geneva2. Globalization of industry, 1996, overview and sector reports, GECD3. www.GECD.Q!g!datlinv~.stmenl

4. wW'yv.u.nctad.org{~iI

Rezime

Vise od deset godina jugoslovenskn prvreda i industrija se nalazc u veorna ozbiljnojckonomskoj krizi, koja sc oglcda ne samo u drasticnom slabljenju svih ekonomskih pcrformansi,vee i cak pre svega, u dramaticnoj iskljucenosti iz svetskih ekonomskih tokova, koje karaktcriscproccs globalizacijc. iniciranc od strane najmocnijih zemalja sveta. U prcdglobalizacionompcriodu rucdunarodna ckspanzija firrni sc odvija!a kroz povecan izvoz. Krupna promena se desilau poslednje tri deccnije, kada su vclike kornpanije svoju strarcgiju nastupa na inostranom trz.istu.umesto ckspanzijc izvoza, svc vise pocclc zasnivati na direktnim medunarodnim ulaganjima,novim formama medunarodne trgovine i medunarodnom dogovaranju i saradnji. Sustinsko (moglobi se cak reci prcthodno) pitanje, odnosno neophodan uslov daljeg razvoja jugoslovenskcindustrije, prestavlja pronalazcnje adckvatnog mchanizrna za ukljucivanje u proces globalizacije.Ambieije ovog rada, ovom prilikorn, su nesto skrornnije. Osnovna ideja je da sc razmotrigeografski raspored stranih direktnih invcsticija, sa nesto detaljnijorn analizom priliva SDI uzemljama Centra Inc i lstocne Evrope, i potrazi odgovor na pitanje kakve su u tom kontekstu realnesanse Jugoslavije, da ozbiljnijc privuce znacajniji iznos stranih direktnih investicija, obzirom daizostanak re!evantnog pri!iva stranih direktnih investicija, znaci zaostravanje ekonomske krize uJugoslaviji, odnosno ncmogucnost bilo kakvog ozbiljnijeg ekonomskog razvoja i svrstavanje nasczcmlje na krajnju eivilizaeijsku periferiju sveta,

Kljucne rcci: globalizacija, strane direktne invcsticije, priliv stranih direktnih investicija, od!ivstranih dircktnih investicija

Summary

For more than ten years the Yugoslav economy and its industry arc undergoing a very seriouseconomic crisis, Icading not only to a drastic deterioration of all economic performances, butabove all to a dramatic xclusion form the world economic flows.being characteristic for theprocess of globalization and initiated by the world most powerful countries. In the pre­globalization period the firm's expansion was performed through an increased export.I n the lastthree decades a considerable change took place, when instead of their export expansion large

2-49

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLV

companies increasingly began to base strategies of access on foreign markets on directinternational investments, new forms of international trade and international agreements andcooperation. The essential problem (possibly even the preliminary one), i.e. a necessary conditionfor the Yugoslav industry's further development is to find out an appropriate for inclusion into theprocess of globalization. At this moment his his paper's ambitions are a bit more modest.Thebasic idea is to discuss the distribution of direct forign investments from the geographic aspect,with a somewhat more detailed analysis of the direct foreign investments inflow in the countries ofcentral and Eastern Europe, and to look for an answer to the qvestion what are the chances ofYugoslavia to attract a larger amount of direct foreign investments, since their lack would lead toan intensification of the economic crisis, i.e. impossibility of any serious economic development,thus leaving our country to lag behind at the far civilization periphery of the world.

Key words: globalisation, direct forign investments, inflow of direct forign investments,outflow of direct forign investments.

2.5°