PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 3-4, str.213-232 · Hayek objavljuje knjigu «Put u ropstvo» u kojoj kritikuje socijalisticki nacin vodenja ekonomije i to na primeru SSSRa 5 Ilija

PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 3-4, str. 213-232

UDC 330.831.8Naucno-strucni radovi studenata

Goran Tomka*

NEOLIBERALIZAM - DOKTRINA SAVREMENOG SVETA 1

Uvod

Profit predstavlja osnovnu pokretacku snagu modernih kapitalistickih sistema.Institucionalna personalizacija profita jesu velike kompanije i one nastoje daomoguce stalan (ubrzan) rast profita. U tom nastojanju one nailaze na brojneprobleme. Ti problemi su najcesce resursne prirode (cgranicenost prirodnih resursa,npr. naftne krize, skupa radna snaga itd.) na strani ponude ali ogranicenostpotrosacke moci na postojecim nacionalnim trzistima na strani traznje,Sedamdesetih godina proslog veka brojne razvijene zemlje istovremeno se susrecusa pomenutim problemima te je globalni ekonomski sistem moran da dozivirekonstrukciju (tako i nacionalne ekonomije). Pocelo se sa izgradnjom novog«profitnog puta», iii bolje receno mreze puteva, koji ce povezivati velikeproizvodace sa milionskim potrosacima i prirodnim resursima sirorn sveta i takoornoguciti nesmetan nastavak rasta profita tj. prevazilazenje nastalih barijera.Stvoren je globalni «no-profit-limit put» iii neoliberalni put.

Za realizaciju tako kompleksnog poduhvata neophodno je bilo ispuniti odredenepreduslove. Eksplozivni tehnoloski napredak u vidu modernih nacina proizvodnje ikomunikacije snazno je doprineo lagodnijem sirenju poslovanja. Slam socijalizma,ilustrovan padom Berlinskog zida, bio je politicki preduslov. Na kraju, na temeljuliberalizma nastaje nova ideologija i nudi teorijski okvir globalnih promena.

S obzirom da se na «putu» nalaze i nerazvijene zemlje kao i zemlje u razvoju,ceo proces veoma intenzivno utice na njih. Kao stanovnici zemlje u razvojuprisiljeni smo da se uklapamo u medunarodne okvire, a da bi se proces uklapanja(tranzicije) odvijao na najbolji rncguci nacin, neophodno je poznavanje sustine iposledica (iskusenih i predpostavljenih). Dakle, sta je neoliberalizam i sta on sasobom nosi? Pokusavamo da odgovorimo trodimenzionalno.

* Student III godinc, Ekonomski fakultet Subotica / Odeljenje u Novom Sadu.Rad je primJjen oktobra 2005.

I Rad je nagraden lzuzetnom nagradom na Konkursu za izradu naucnih i strucnih radovastudcnata Univerziteta u Novom Sadu 2004.

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVlI

Prvo, sagledavarno faktore koji su na izgradnju neoliberalne doktrine uticali uistorijskom smislu, Posebna je rasprava, da Ii je niz istorijskih cinjenica, kojesusrecerno analizorn prethodnih nekoliko decenija, posledica neoliberalizrna iii nije.U pornenutu raspravu ne ulazirno.

Drugo, na osnovu niza radova, izvodimo osnovne principe neoliberalizrna ipojrnove koje smatrarno bitnirn za njegovo odredenje. Pornenute pojrnove,postavljarno u razlicite medusobne odnose i pojedinacno analizirarno.

Na kraju, sledi rasprava 0 definiciji neoliberalizrna. Sam proces definisanja,ukljucuje nekoliko poteskoca. Takode, postoji veliki broj odredenja neoliberalizmakao i ogrornna razlika medu njirna. Zato, raspravu 0 definiciji pojma pozicioniramona kraj rada, jer smatrarno da uvodenje u sustinu doktrine treba da prethodi njenorndefinisanju,

Geneza

Koji su faktori (hronoloski posmatrano) uticali na neoliberalnu doktrinu kao injenu zastupljenost u naucnim krugovirna, meau politickorn elitorn i u drustvuuopste? Posmatrajmo kretanje politickih i ekonornskih trend ova druge polovinedvadesetog veka na relaciji Ievo-desno, drzava-trziste.

Pricu 0 neoliberalizrnu, treba zapoceti od Drugog Svetskog ratio Drugapolovina cetrdesetih i pedesete, srnatraju se periodorn obnove ideje «drzaveblagostanja» koja je ugrozena Ratorn, Kongres u Bretton Woods-u 1944. predstavljai pocetak svetskih ekonomskih institucija - Svetska Banka i Medunarodni monetarnlfond, kojirna se za cilj postavlja prevencija mogucih konflikata u buducnosti,davanjern zajmova za obnovu i razvoj, i regulisanje problema bilansa placanja.Krajern cetrdesetih svi su bili pro leva orijentisani. Svet se okrenuo progresu, usmislu obnove i jacanja svetske trgovine i to na celu sa vladama razvijenih drzava;«ako biste 1945. iii 1950. ozbiljno predlozili neke od ideja iii politika danasstandardnih za neoliberalizam, bili biste u najmanju ruku ismejani»."

Sa druge strane, ovaj period nosi i seme suprotnosti - teznju za renesansornekonornskog Iiberalizrna 18 i 19 veka, ponovnu borbu za slobodu pojedinca.Friedrich von Hayek jos 1944.4, pa i ranije kritikuje socijalizarn, i snazno zastupaideje slobode, stavljajuci slobodu pojedinca iznad blagostanja'' (rnedutim, kao sto

2 Ovakav stay zastupa izrncdu ostalih Susan George. Vidi sire: Susan George, Short history ofneoliberalism, Conference on Economic Sovereignty in a Globalising World, Bangkok, 1999. str.I

:1 Isto

4 1944. Hayek objavljuje knjigu «Put u ropstvo» u kojoj kritikuje socijalisticki nacin vodenjaekonomije i to na primeru SSSRa

5 Ilija Vujacic, Pogovor knjige: Friedrich A. Hayek, Poredak slobode, str. 458. Izdanje Globalbook, 1998.

214

BROJ 3-4 NEOLIBERALIZAM - DOKTRINA SAVREMENOG SVETA

smo rekli, tada je on smatran konzervativcern i njegove ideje imale su oskudnupubliku).

Sezdesetih (mada i ranije), na ekonornsku scenu stupa Milton Friedman i drugiekonornisti Cikaske skole. Sarno nekoliko ekonomista (na pocetku), vrlo uspesno ibrzo siri svoje ideje, stvarajuci citav niz medunarodnih fondacija, instituta,istrazivackih centara i drugo. Grupa strucnjaka, na celu sa Friedrnanorn, uvidela jesnagu ideje i mogucnosti koje se stvaraju njenom implementacijom, ukoliko se ona,na pravi nacm, plasira. Verujemo da je upravo to jedan od razloga uspehaneoliberalizma kao ekonornske, politicke i filozofske misli. Teorijski uspehneoliberalizrna pokazuju, izrnedu ostalog, nagrade Svedske Banke za ekonorniju(popularno nazvane Nobelove nagrade za ekonomiju); 1974. dobitnik nagrade jeFriedrich Von Hayek a 1976. i Milton Friedman. Cuvena, prestizna nagradapredstavlja i priznanje ideja iza kojih autori stoje. U ovorn slucaju (kao i mnogirndrugim) dodela nagrada Friedmann, Hayeku i jos nekirn neoliberalnirn autorima(Buchanan, Becker) predstavlja i prornenu intelektualne klime.

U nastavku pregleda, fokusirarno ekonomske krize sedamdesetih6 (prva 73-74,a druga 79-80, obe prouzrokovane rastorn cena nafte), kao prostor za prodor novihekonomskih politika. Nairne, kejnzijanska politika podrazurneva snaznu drzavu injen uticaj na ekonorniju vodenjern politike agregatne traznje, Novonastali fenornen- stagflacija (istovrerneno povecanje cena i stagnacija za razliku od uobicajenekornbinacije visoka inflacija niska nezaposlenost), ukazao je na slabost kejnzijanskepolitike; tragalo se za novirn nacinorn vodenja ekonornije. Neoliberalna politikausvojena je i od strane politicke elite. Thatcherism i Reaganomics pretstavljaju«sisterne politicke misli» koji se vezuju za vladu na celu sa Margaret Thatcher uBritaniji, odnosno politiku predsednika SAD, Ronalda Reagana, Navedimo nekekarakteristike ovih sisiterna: privatizacija, sprovodi se sa ciljern povecanjuefikasnosti drzavnih preduzeca, a sa druge strane, privatizacijorn preduzeca, uvlasnistvu drzave, u kojirna su radnicki sindikati najjaci, direktno se slabi njihovamoe. U borbi sa sindikatirna narocito je bila poznata Margaret Thatcher i to posvojoj nepokolebljivosti - za svoju politiku ona je jednostavno koristila cuveniakronirn -TINA (There Is No Alternative). Pored privatizacije i slabljenja sindikata,pornenuti sisterni su uvodili deregulaciju (u srnislu prepustanja odluke 0

ucestvovanju na pojedinim trZistima samim akterirna) i smanjenje poreza (narocitopoznato za vrerne vladavine Ronalda Reagana u SAD, takode se vezuje za supplyside economics i Laffer-ovu krivu - srnanjeni porezi u odredenoj meri mogupovecati efikasnost privredivanja i povratno povecati prihode od oporezivanja). 7

Karakteristike Thatcherism-a i Reaganomics-a, kao i uticaj neoliberalnih autorapoput Miltona Friedrnana na stavove ovih drzavnika, svakako ukazuju na

(, Vicli sire u raclu koji razmatra stavove Alejanclra Serranoa, Jung Choi John Murphy,Postmodern Critique of Nco-Liberalism. Barry University, Miami, 2000.• str.2.

7 lzvor: www.eneyclopeclia.thefreediclionary.com

215

PRIVREDNA IZGRADNJA GODINA XLVII

neodvojivost pomenutih politika od neoliberalne doktrine. Sta vise, smatra se da jevreme «vladavine» ovih sistema (Thatcherism 1979-1990, Reaganomics 1981-1989)vrh neoliberalizma.

Kroz odnos pomenutih drzavnika, koji je karakterisao osmu deceniju proslogveka, nacela neoliberalne doktrine se implementiraju i u internacionalnu politiku,kroz spoljnu politiku SAD i Velike Britanije. Posledica - niz «obrta» (spontanih iiinasilnih) u politikama mnogobrojnih zemalja, tj. takozvane neoliberalne revolucije.Sprovodene su pod snaznim uticajern svetskih finansijskih institucija (MMF,Svetska Banka kao i NAFTA) ciji su zajednicki stavovi okupljeni pod nazivomWashington Consensus. 8 Od tada se Vasingtonski konsensus kritikuje/glorifikuje zaneuspehe/uspehe ekonomskih politika koje su sprovodene i sprovode se u zemljamau razvoju a pod uticajem eksternih faktora (strane vlade, rnedunarodne institucije).

Zanimljiva tacka u istoriji neoliberalne doktrine, svakako je «neoliberalnarevolucija» u Cileu. Specificnost cileanske revolucije jeste njen vremenski okvir.Naime, vecina revolucija sa neoliberalnim karakterom, odvija se krajemosamdesetih, sto ce reci, nakon uspona neoliberalizma u SAD i Velikoj Britaniji.Otuda, zakljucak je, da je neoliberalni set ekonomskih politika isproban kod kuce azatim izvezen na internacionalno triiste. Medutirn, vojni udar u Cileu, na celu sageneralom Pinochet-om, sproveden je 1973. (pre uspona Reagana i Thatcherove). Unjemu je zbacen novoizabrani predsednik Salvador Allende (koji je zagovarao idejesrodne socijalizmu) i uspostavljena nova vlada (za sta se okrivljuje i SAD zbogpodrske novom rezimu). Bitan uticaj na tadasnju ekonomsku politiku Cilea ima tzv.Los Chicago boys tj, grupa ekonomista koji su se poducavali na University ofChicago i bili pod uticajem Friedmana i Cikaske ekonomske skole uopste." Politika,za cije se kreatore uzima ova grupa ekonomista, odlikovala se privatizacijom,deregulacijom, smanjenjem opterecenja velikom biznisu i ostalim karakteristikama,koje ce se kasnije vezati i za ekonomsku politiku SAD i Britanije kao i mnogihclrugih zemalja. Time se teza 0 «izvozu» neoliberalizma znatno ugrozava, Do 1986.

x Tvorac samog izraza je John Williamson koji je «predloge politika. upucenc drzavamaLatinske Amerike od strane medunarodnih finansijskih institucija sa sedistern u Vasingtonu,nazvao Washington Consensus (Williams 1990). Od tada se ovaj termin upotrebljava da oznacineoiliberalizam u Latinskoj Americi i cesto izjednacava sa samim pojmom Neolibcralizrna pa cak iGlobalizacijorn. Zbog toga Williamson kasnije raspravlja 0 namerama i posledicama kreiranjapojma Washington Consensus (Williams 2(00) vidi sire u Center for international Development atHardvard University, Washington Consensus, 2003, www.cid.harvard.edu/ cidtrade/issues/washington.html, iii u originalnom radu: Williamson, John. "What Should the World BankThink About the Washington Consensus?" World Bank Research Observer. Washington, DC: TheInternational Bank for Reconstruction and Development, Vol. 15, No.2 (August 2000)9 Vidi sire u :Timrn Kern, The Neoliberal Revolution in Chile since 1973,Internetseminar Neoliberalism and Neostructuralism at the Eberhard-Karls-UniversitatTubingen, Institute of political science, 1998.

216

BROJ 3-4 NEOLIBERALlZAM - DOKTRINA SAVREMENOG SVETA

Cileanska revolucija, proizvela je ozbiljnu ekonomsku krizu, destrukcijudemokratskih institucija u Cileu i mnogobrojne Ijudske zrtve. Narnece se pitanje: staje revolucija u Cileu znacila za neoliberalne teznje u SAD i Velikoj Britniji? Mozdasamo slucajnost, iii neuspeh dobrih narnera, iii pak, test pre ulaska na «do macetrziste» ukornponovan sa teznjorn zastite korporativnih profita cileanskih kompanija,ciju vezu sa americkirn kornpanijarna ovde necerno razmatrati.

Globalizacioni proces karakterisu: otvaranje granica drzava svetskom biznisu iformiranje uniformnih pravila na global nom nivou. Pravila, koja se namecudrzavama u razvoju, su upravo ona koje propisuje neoliberalna politika. Otuda,veza, ali i cesto brkanje, pojrna globalizacije i neoliberalizma.

Devedesete sa sobom nose najmasovniju raspravu 0 globalizaciji. Istovremenoanti-globalisticki pokreti dobijaju sve vise maha. Ovaj period je i vreme tranzicije,«otvaranja» bivsih socijalistickih zemalja. IMF i World Bank kao institucionalninosioci globalizacionog procesa postaju sve vidljiviji, njihove politike postaju sveaktivnije, u smislu aktivnog ucesca u politikarna nerazvijenih zemalja i zemalja urazvoju (periferije). Svakako, takav razvoj za soborn ostavlja posledice. Postoji (kaoi uvek) veliki broj onih koji su zestoki kriticari pornenutih politika, jer ukazujuupravo na posledice koje, prema njima, za soborn ostavljaju (rastuca nejednakost,sirornastvo, gubljenje vrednosti). Sa druge strane, citav niz adrninistracija i njihovihbranilaca slavi globalni razvoj i u njemu vidi lepsu buducnost milijardi ljudi, i tonarocito u nerazvijenirn delovima sveta.

Na kraju, pitanje koje se svakako postavlja istoriji je kako su neoliberalne idejeiz nezavidnog polozaja pedesetih godina, postale mainstream ekonomije i politike,sarno dye iii tri decenije kasnije.

Principi

Neoliberalizarn, njegovu sustinu, posledice i veze sa drugim procesima,doktrinama obraduje ogrornan broj radova autora iz citavog sveta. U okviru tihradova vidljivo je nepodudaranje u shvatanjima njegove prirode; da Ii je to setekonomskih politika, pogled na drustvo, politicka filozofija, utopija, mesavina togaiii sve to odjednorn. Navedeno uzrokuje razlicitost pogleda na principeneoliberalizrna. Takode, privrzenost (iii ne) ovoj doktrini u rnnogorne utice narazmatranje njenih principa.

S toga se, u smislu obuhvatnosti i neutralnosti, namece pregled razlicitihpozicija i njihovih pogleda na osnove neoliberalizma.

Elizabeth Martinez i Arnoldo Garcia (u "What is neoliberalism" 10) sa kritickirntonom razmatraju osnovne aspekte noliberalizma. Oni, moze se reci, pokusavaju da

10 Vidi sire: Elizabeth Martinez and Arnoldo Garcia, What is neoliberalism, NationalNetwork for Immigrant and Refugee Rights, 1997. str.I.

217


sto jednostavnije predstave neoliberalizam i to, pre svega, kao set ekonomskihpolitika. Prema njima, osnovni aspekti neoliberalizma su:

a) Vladavina triista; preduzeca su oslobodena obaveza prema drzavi, bez obzirana posledice; cene su regulisane na trzistu; radnici se «de-unionizuju»,smanjujuci tako i sigurnost zaposlenih; medunarodna trgovina se oslobadaobaveza stvaranjern free-trade unija (npr. NAFTA);

b) Smanjenje driavnili izdataka i to selektivno. Prema autorima, u imesmanjenja uloge driave smanjuje se pornoc nezaposlenima, zdravstvu,skolstvu, dok, sa druge strane, pornoc biznisu ne trpi smanjenje;

c) Deregulacija;d) Privatizacija koja za cilj postavlja vecu efikasnost ali donosi i koncentraciju

bogatstva u rukama bogatih pojedinaca i povecava troskove koje drustvoplaca za zadovoljenje svojih osnovnih potreba (skolovanje, lecenje, cak ikoriscenje javnih dobara, voda za pice, struja...);

e) Eliminacija koncepta «javnog dobra» ili «drustva» i uvodenje individualneodgovornosti prebacujuci problem sirornastva na one koji su sirornasnioznacavajuci ih, kako autori navode, «Ienjima».

Pierre Bourdieu, profesor sociologije na "College de France", razmatra principeneoliberalizma 11 na osnovu njegovog uticaja na drustvo. Prema ovom autoru, prviprincip je ustanovljenje ekonornije kao celine izdvojene od drustva, Takva celina je,po neoliberalnom videnju, vodena "prirodnim zakonima" bez suprotstavljanja odstrane drzave. Princip je "nasleden" od liberalne doktrine. Drugi princip je triiitekao "optirnalan nacin organizovanja proizvodnje i razmene na efikasan i pravedannacin", Treci princip predstavlja redukciju driave, u uslovima globalizacije, i tonarocito u pogledu socijalnih prava pojedinca u smislu zaposljavanja i socijalnepornoci.

Pomenuti radovi i autori odnose se kriticki prema neoliberalnoj doktrini. Zarazliku od njih, Bradford DeLong, u svojirn radovima zauzima apologetski stav.Prema ovom profesoru Berkley Univerziteta, koji je inace poznat kao "branilac"neoliberalizma, principi doktrine SU:

12

• Ograniciti mesanje driave u ekonomiju koliko god je moguce - DeLongzakljucuje na osnovu iskustava zemalja u razvoju. Nairne, zernlje koje su nacelu imale levo orijentisane rezime koji su primenjivali kejnzijansku politikurasta, snaznu socijalnu pornoc, i nacionalizovali prirodne monopole su se krajem70tih, prema autoru, susrele sa rezultatima svojih politika koji su biliporazavajuci. Socijalno demokratski rezirni su se pretvorili u diktatorstva sapopulistickim vodarna na celu, nacionalizovanje preduzeca srnanjilo je

II Vidi sire u: Pierre Bourdieu, La philosophic social du neoliberalisme, Syndicat General dela Fonction publique, 1999.

12 Vidi sire u: Brad DeLong, Principles of Neoliberalism, 1999, www.j-bradford-delong.net

218

BROJ 3-4 NEOLIBERALIZAM - DOKTRINA SA VREMENOG SVETA

efikasnost i osnazilo korupciju, a kejnzijanska politika agregatne traznjeproizvela je intlacije, pa cak i u hiper obliku.• Postoje velike mogucnosti za razvoj zemalja van jezgra svetske ekonomije;autor navodi nekoliko razloga za ovakav stav: a) s obzirorn na velikiproductivity gap izrnedu "centara" i "periferije", koristeci naprednu tehnologijuzemlje u razvoju su u mogucnosti da skrate proces razvoja koje su prosIerazvijene zemlje i tako znacajno ubrzaju svoj razvoj, b) vlade zemalja u razvojuposeduju bogat izvor dobrih/losih primera razlicitih mera politike koje treba daprate/izbegavaju':' i c) investitori u razvijenim zernljama poseduju sredstva ali izelju da potpomognu razvoj "periferije".• Globalna, cvrsto poverana, ekonomija odlikuje se brzim i uspesnimrazvojem; visok nivo tokova kapitala moze i jeste doprineo razvoju periferije(npr. Indonezija). Osnova povezivanja, prema DeLongu, treba da budestabilizaciona politika postavljena od strane ekonomskih centara (G7).

Iako postoji vidna razlika u shvatanjirna principa i elemenata koji irnpripadaju, neke od karakteristika se cine zastupljenim u vecini razmatranja.Otuda, nase stanoviste je da principi neoliberalizrna obuhvataju pojedinca,konkurenciju, trii.~te i driavu. Navedeni pojmovi i njihovi odnosi predstavljni suna shemi I.

Shema J. Od pojedinca ka triistu i driavi'"

Pojedinac

Drzava

Trziste

Konkurencija

13 Napomenimo da jc upravo ovakav stay razvijcnih zemalja i medunarodnih finansijskihinstitucija ( MMF. World Bank) II primcnjivanju uniformnih proccdura u razlicitirn zcmljama islucajevirna predrnet kritike izrnedu ostalih Josepha Stiglitza.

14 Pristup elcmentima i scmama I i 2 nastala jc i kao rezultat razgovora sa mcntorom K.Josifidisom.

219


Pojrnove mozerno analizirati upravo u predstavljenorn redosledu. Objasnirno!Pojedinac sa svojim zahtevirna, odnosi se ka trzistu i drzavi, njihov je sastavnielement i na taj nacin ih i odreduje, uz napornenu da u neoliberalnorn slucaju,pornenuti odnos pojedinca karakterise narocito insistiranje na slobodi. Pojedinac seukljucuje u tdiste putern konkurencije. Konkurencija (ciji se slobodan karakter ovdepodrazurneva) predstavlja dakle, vezu izrnedu pojedinca i trzista i, ovako gledano,zahtev za slobodnirn trzistern. Trziste, u koje je inkorporirana sloboda pojedinca ikonkurencija zahteva rninimalnu (ogranicenu) drzavu. Kao sto vidirno, odlika

prethodnog pojrna zahteva odredenu odliku narednog pojma (slobodan pojedinac,slobodna konkurencija, slobodno trziste, ogranicena drzava) tj. prethodni pojarn se

postavlja kao odredenje narednorn.Medutirn, niz je moguce i drugacije posrnatrati. Krecerno oel drzave; u

neoliberalnorn slucaju, drzava je minirnalna, ogranicena. Kao takva, ona jepreduslov slobodnom trzistu, a samirn tim i sloboelnoj konkurenciji. Niz u kojern je

prethodni pojam preduslov za ostvarivanje narednog, zavrsava se slobodnimpojedincern kao proklarnovanim ciljern. Ovako gledano, drzava, trziste ikonkurencija, su faktori koji uticu na pojedinca, oslikavaju se u njernu i odredujunjegovo celokupno postojanje.

Analizu principa pocinjerno upravo ad slobode pojeelinca zbog centralnogpolozaja i znacaja u radovirna neoliberalnih autora (Friedman, Hayek).

Individualna sloboda

Sloboda pojedinca je tokorn istorije bila snaga mnogih pokreta, osnov izgradnjesistema ali cesto i izgovor razlicitih drustvenih slojeva za ostvarenje svojih ciljeva iIiopravdanje postupaka.

Sloboda je usko povezana sa Iiberalizrnorn i neoliberalizmom i to ne sarnoetirnoloski. Liberalizarn, u laissez-faire forrni, borio se za vecu slobodu pojedinca u

apsolutistickoj drzavi a neoliberalizarn pocinje kritikorn welfare slate-a i"oslobadanjern" pojedinca u takvorn okruzenju.

Prerna Friedrich-u Hayeku, uterneljivacu neoliberalizrna, sloboda je "stanje ukorne jedan covek nije podvrgnut samovoljnoj prinudi drugog iIi drugih".I'i Takva

sloboda pojedincu omogucava da u skladu sa svojirn potrebama, stavovima iciljevima elonosi odluke, bira "puteve" i planira zivot.

Pored ovako definisane "slobode", Hayek navodi i niz drugih vrsta slobode sakojima cesto dolazi do mesanja, Najopasnija "zabuna", je sa "slobodorn kao rnoci",U smislu izbora, rnogucnost da od ponudenog izbora svojevoljno odabiramo je"sloboda", dok je sirina sarnog izbora "sloboda kao moe". Socijalisticki rezirni su,nastavlja Hayek, koristili pornenutu zabunu za stvaranje paravana slobode, iza

1'1Friedrich A. Hayek, Poredak Siobodc, str. 19, Izdanje Global book, Novi Sad, 1999.

220


kojeg, ustvari narusavaju "pravu" slobodu pojedinca. Milton Friedman, razlikuizrnedu ovih sloboda, slikovito predstavlja cuvenirn primerom Robinzona Krusoa. 16

Naime, slobodu u smislu mob, s obzirom na vrlo ogranicene mogucnosti kojeposeduje, Robinzon nema, rnedutirn, on je slobodan u smislu da na njega niko nevrsi prinuclu. U duhu neoliberalizrna, od sistema se zahteva cia pojedincu obezbedimogucnost cia slobodno bira, ali ne i cia se brine 0 sirini samog izbora.

U zizi rasprava 0 slobodi nalazi se ekonomska sloboda i faktori koji jeogranicavaju (Milton Friedmanj.l" Prema Friedrnanu, pod ekonomskom slobodornpodrazurneva se pre svega "sloboda cia biramo kako cerno potrositi nas prihod".Pored toga, u ekonomsku slobodu spadaju: sloboda upotrebe sopstvenih sredstva nanacin koji sami smatrarno adekvatnim, sloboda odabira zaposlenja, slobodaposedovanja i druge. Ekonomska sloboda, smatra se, usko je povezana saekonornskim ali i socijalnirn pokazateljima.

Fraser institut, u saradnji sa Miltonom Friedmanom uvocli EFI - EconomicFreedom Index. EFI tezi da, na objektivan nacin, izmeri nivo ekonomske slobode urazlicitim ekonomijama. Takode, pomenuti indeks dokazuje vezu slobocle sa bitnimekonomskim parametrima, i na taj nacin ukazuje na njen visok znacaj. Premaautorima EFI, ekonomska sloboda je sastavljena od slobode licnog irbora, zastiteprivatne svojine i slobode razmene. U istrazivanju" iz 1999. godine, objavljenorn2001. autori porede Indeks ekonomske slobode po zemljama (grupisanim u petgrupa), sa CD? per capita i ekonomskim rastom. Rezultate pomenutog istrazivanjavidimo na slici I. Veza je vise nego ocigledna - vis! nivo ekonomske slobocle znaciveci dohodak po glavi stanovnika kao i brzi ekonomski rast. Pored ekonomskihpokazatelja, EFI je poreden i sa incleksom korupcije (CPI) i incleksom ljudskograzvoja (HOI). Pokazano je cia jc veca ekonomska sloboda, pracena nizirn stepenomkorupcije i visirn stepenorn Ijuclskog razvoja.

II, Milton Friedman. Kapitalizam i sloboda. str. 34. Izdanje Global book, Novi Sad, 1997.17 Ekonomska sloboda tesno je vezana sa slobodom pojedinca uopste. Ekonomska sloboda je

sa jedne strane komponenta ukupne slobode ali i nacin ostvarivanja te slobodc, vidi sire: MiltonFriedman. Sloboda izboru, str. 83. Izdanje Global book, Novi Sad, 1996.

IX Sire u: Grupa autora: Economic Freedom of the World, 2001 Annual Report, 2001. FraserInstitute, Vancouver Canada, www.fraserinstitute.ca

221


Slika l.s-Ekonomska sloboda u poredenju sa CD? per capita i rastom CDP

(2) '---------------

Top2nd

EH QuintiIe,

Izvor: The Fraser Institute

Prema Friedmanu, ali j drugim uterneljivacima i zagovornicima neoliberalizma,

sloboda je u drzavi blagostanja, a narocito u socijalistickirn drzavama znacajno

ugrozena. Mehanizmi i sredstva ugrozavanja su brojni a neki od njih SUi'!: visoki

porezi na primanja (u visini poreza drzava ucestvuje u odluci 0 trosenju zarade),

porezi na korporativne dohotke, vladine dozvole za odredene profesije, za osnivanjebanaka, javnog prevoza i drugih preduzeca.

Kao sumnja nakon procitanih redova, postavlja se pitanje: Da li pracenjem

"neoliberalnih instrukcija" pojedinac zaista dobija vise slobode iIi jednostavno, na

mesto drzave, kao moguceg uzurpatora slobode izbora, dolaze multi-nacionalnekompanije i njihova bezuslovna zelja za profitom?

Takode, kada nam neko kaze da je sistem duzan da obezbedi slobodan odabir ine odgovara za sirinu izbora, otvaraju se razlicite mogucnosti, Tada se pojedinac

prepusta trzisnoj divljini i u duhu Social Darwinism-a2IJ prezivljavaju najjaci ("thesurvival of the fittest"). U neoliberalnom smislu, svako razrnisljanje 0 sistemu koji ce

19 Vidi sire u Milton Friedman, Sloboda izbora, op.cit. Poglavljc 2211 Ova teorija drustva koja se oslanja na Darvinovu teoriju evolucije delo je Hcrbcrta Spcnsera

i zasniva se na prenoscnja osnovnih idcja iz Darvinove teorije 0 razvicu razlicitih vrsta u podrucjeljudskih osobina, rasnih razlika, predispozicija razlicitih slojeva i sl. Veza izrnedu ove teorije, kojaje snazno osporavana (izrncdu ostalog zato sto je hila osnov razlicitirn pokrctirna kao sto je i Nacipokrct) i ncoliberalizrna ccsto se srece u radovima. Mnogi tvrde za Margaret Thatcher da jc bilasocial darwinist (Susan George, Neoliberalisrn, str.3.). Takodc Pierre Bourdieu tvrdi da osnovneprctpostavke neolibcralizma vode Darvinizrnu i opstanku «najjacih. tj. sirornastvo «slabih» (PierreBourdieu, The essence of ncoliberalisrn. Le Monde diplomatique, 1998.)

222

BRO] 3-4 NEOLIBERALIZAM - DOKTRINA SAVREMENOG SVETA

pruziti pornoc sirornasnirna, osudeno je na propast." Siromastvo postaje problem«slabih» i njihove nesnalazljivosti u obezbedivanju sirine izbora iii nespremnosti da

izaberu od ponudenog.

Konkurencija

Proces odabira pociva na konkurenciji.r' Konkurencija predstavlja realizacijuslobode izbora pojedinca na trzistu, tj. homo oeconomicusa. Kako konkurencijadoprinosi ekonomskoj slobodi pojedinca i slobodi uopste u smislu zastite odprinude? Princip konkurencije ornogucava da se »potrosac stiti od prisile prodavcazbog prisustva drugih prodavaca sa kojima moze da poslujes", isto tako se iprodavac stiti od kupca ili zaposleni od poslodavca.

U neoliberalizmu «konkurencija je centralna, (oo.) ona razdvaja sposobne odnesposobnihs." Citav niz pojava, trendova kao sto su skracivanje rokova ugovora,stvaranje trzista u zatvorene sisteme kao sto su velike firrne, niz zakonskih mera ipropisa vode upravo povecanju konkurencije na trzistu; cilj je (pored osiguravanjaindividualne slobode) aIokacija proizvodnih finansijskih i drugih resursa na nacinkoji ce pruziti najvecu efikasnost.

Prema pricipu takrnicenja postoje razlicita, cesto oprecna misljenja. Izricitonegativan stay ilustruje sledeca izjava: «nista ne funkcionise bez konkurencije, onaje ulje koje podmazuje sistem. Ovo pocinje sa boljom igrackorn, nastavlja se sa

sk I' . v h . k v 25ocenama u SOl I zavrsava sa rastovirn ovcegom.·Da bi konkurencija mogla da se sprovede u zeljenoj formi mora da postoji

slobodno trziste.

Siobodno tdiSte

Siobodno trziste svojim mehanizrnirna obezbeduje efikasnu upotrebu resursa,predstavlja najbolji nacin upravljanja ogromnim ekonomskim sistemima samilionima ucesnika i tvrdi se, cuva slobodu pojedinca. Navedeno predstavlja hardcore neoIiberalizma.

U pojednostavljenom modelu, u kojem ucestvuju dva ucesnika (kupac iprodavac), dolazi do razmene samo ako obe strane vide svoju korist. Ako dodamotreceg ucesnika, neka je to jos jedan prodavac, prodavci ce biti u prilici da se bore zakupca, i\ to snizavanjern cena. Na delu vidimo moe trzista - pad cena i optimalnaalokacija. Teza neoliberalnih autora je da, i beskonacno uslozen model, daje iste

21 Vicli sire u S. Samuel Shermis, Social Darwinism, str.l , Purdue University, 1999.22 Friedrich Hayek, Poredak slobode,op.cit. str. 40.23 Milton Friedman, Sloboda izhora, op.cit. str.38.24 Iz: Susan George, Short history of neolibcralism.op.cit. str.3.25 Friederike Habermann, History alter the End of History, str.4, 2004. u originalu na:

www.sf.indymedia.org

223


rezultate. To je i razlog zbog kojeg je Smitova "nevidljiva ruka" tj. set automatskihmehanizarna koji deluju na trzistu, nezamenljiva.

Milton Friedman je jedan od autora koji detaljno razrnatra, utemeljuje i velicaideju slobodnog trZista.26 Nairne, sistem cena je osnovni mehanizam za optimalnoupravljanje ekonomijom. Po njemu sistem cena "radi tako dobro, tako efikasno, ada ga najcesce nismo ni svesni". Sistem ima tri funkcije. Prva je prenos informacija.U slozenorn ekonomskom sisternu ucestvuju milioni aktera i proizvode se milioniinformacija. Medutirn, sistern cena je takav mehanizarn koji prenosi tacno oneinformacije koje su bitne i to do svakog aktera koji inforrnaciju treba da primi.Mesanje drzave u visoko slozen mehanizarn (kontrolorn cena, kolicina...) direktnoutice na smanjenje efikasnosti. Druga funkcija sistema cena je podsticaj koji dobijasvaki akter na trzistu koji, prirnajuci inforrnaciju 0 nivou cena, moze da doneseodgovarajucu pos!ovnu odluku. Treca funkcija je raspodela prihoda. Kao posledicaizbora pojedinaca ali i slucajnosti (sicl) forrniraju se cene na trzistu koje, zajedno sadrugim izborima i slucajnostima, odreduju prihod svakog pojedinca. Moguca"neravnopravnost" raspodele prihoda cini se da ne zabrinjava autora: "U svakomdrustvu, kako god da je organizovano, uvek postoji nezadovoljstvo raspodelornprihoda. C... ) Udaljena polja se uvek cine zelenijima.r" Razlika je sarno kogasmatramo odgovornim.

Navedene osobine znace da slobodno trziste ornogucava efikasno iskoriscavanjeresursa, pravednu raspodelu bogatstva a da pritom ne narusava slobodu pojedinaca

koji na njemu deluju.Medutim, ovakvo pojednostavljivanje stvarnosti je, srnatra se,28 nernoguce i

iskljucuje neke vrlo bitne karakteristike rnoderne ekonomije. Nairne, jedna odzamerki je neuvidanje razlicite sposobnosti medu ljudima, tj. pretpostavljanjeslucaja u kojern nadmocni pojedinac nece iskoristiti svoju poziciju i delovati na stetudrugog (po pravilu slabijeg pojedinca). Jos jednu pojavu ili bitnog aktera je, premaAlvaru de Regilu, Friedman uspeo da ne primeti u svojim razmatranjima. Rec je 0

multinacionalnim korporacijama koje, sa kolicinorn moci koje poseduju, nikako nemogu da se porede sa pojedincima. MNCs vrlo lako mogu narusiti slobodu skorosvakog pojedinca. Propusti su prerna Regilu namerni i vode ubedivanju citalastva upoliticke stavove Miltona Friedmana. Time, Friedmanovi radovi (pre svega se mislina "Slobodu izbora) prestaju da budu razmatranja stvarnosti.

Takode, na meti kritike nasle su se pojave koje su posledirale insistiranju naslobodnom trZistu iii pak posledicarna koje je, na ovakav nacin ustrojena, ekonomijaproizvela. Na prvom mestu, je rastuca nejednakost, "sirornasni postaju sirornasniji a

21, Dctaljnije u: Milton Friedman, Sloboda izbora, op.cit. Poglavlje I27 Isto, str. 40.2X Alvaro J. de Rcgil, Neoliberalism and its dogma, The Nee-Capitalist Assault, 200 I.

224


bogati bogatiji". Pored toga, poimanje trzista kao gotovo "ontoloske kategorije?"znaci obezvredivanje svega sto nije merljivo na trzistu. Kulturne, duhovne i ostalevrednosti koje nisu predmet razmene na trzistu (nemaju novcani izraz vrednosti),postaju sekundarne, nevazne. Napomenimo da II projekciji budocnosti, svakakomora ostati mesta i za pornenute, nematerijalne vrednosti. Na zalost, pred snaznombujicorn svetskog biznisa koji postaje sarno snazniji, kultura lici na vrlo krhkutvorevinu.

Drzava

Evidentno je da slobodno trZiste ne bi moglo da postoji bez odredene formedrzave. Drzava je sa jedne strane ogranicena, ne narusava slobode koje su posledica(i razlog) slobodnog trzista, sa druge strane, ona pruza zastitu trZistll (forrniranjernpravnog sistema).

Sa razvojem drzave, od primitivnih plemenskih oblika do rnodernih republika,menjali su se i pogledi na ulogu drzave, Drzavi Sll pridavane i oduzirnane funkcijecime se menjao i stepen uticaja drzave na pojedinca. «Velicina» drzave aktuelna jeterna i danas, Razlike u odnosu pojedinca i drzave postoje ne samo izrnedu drzava sarazlicitim stepenom razvoja vee i medu razvijenirn drzavama.

Neoliberalni autori vezuju se takode, za libertarijanizam - pravac politickefilozofije koji promovise smanjenje drzave II korist slobode pojedinca. Friedman, natragu Smitha, razmatra funkcije drzave II drustvu, dajuci joj, pri tom, ogranicenuulogu.t" Prva funkcija drzave je zastita pojedinca II drustvu od prinude koja dolazispolja (vojska). Druga je, zastita od medusobne prinude unutar drzave, II fermipolicije ali i dobro uspostavljenog i sprovedenog pravnog sistema. Treca funkcija,nalazi se II sferi privrednog zivota i odnosi se na proizvodnju dobara i usluga odjavnog znacaja. Vrsenje javnih poslova ima visok stepen vaznosti za ekonomiju iiako je neisplativo za pojedinca iIi manju grupu vise je nego isplativo za celokupnunaciju i zbog toga spadaju u funkciju drzave. Cetvrta funkcija drzave je zastita licakoja ne poseduju odgovornost, pod kojima se podrazumevaju «ludaci i deca».

U neoliberalizrnu, prioritet je efikasnost ekonomije. U tom svetlu razmatra se iproblem drzave. Ukoliko je vrsenje neke funkcije na trzistll iii neracionalno iIiocevidno narusava slobodu, funkcija se prepusta drzavi,

S obzirom da je po neoliberalnim autorirna drzava «preobimna» zahtevaju seodredene mere koje teze «smanjivanju» tj. ogranicavanju drzave. Ncke od tih rnerasu deregulacija, privatizacija, smanjenje socijalnih davanja, rasterecenje poreznika.

U srnislu smanjivanja uticaja drzave koji ona ostvaruje preko zakonskih normi ipropisa, neoliberali propisuju deregulaciju. Deregulacija je smanjivanje svih

29 Alejandro Serrano, Los Dilemas de la Dcrnocracia, 1995, prema: Jung Choi and JohnMurphy, Postmodern Critique of Nco-Liberalism, op.cit. str.3

311 sire u: Milton Friedman, Sloboda izbora, op.eit. str.45.

225


regulativa koje bi mogle da ugroze profit. Smanjenje drzave zbog prekoracenjaFriedmanove «trece funkcije» (vlasnistvo nad preduzecima koja ostvaruju takavprofit cia je isplativo da je jedino drzava vlasnik) regulise se privatiracijom. Velikenacionalne kornpanije prelaze u privatno vlasnistvo, ne bi Ii se postigla vecaefikasnost, Medutirn, po nekirna problem nastaje kada se privatizuju «prirodnimonopoli». Novi vlasnici, podizuci cene, direktno narusavaju blagostanjestanovnistva. Zbog toga su ovakvi monopoli najcesce u rukama drzave,

Nakon rasprave 0 navedenirn principima namece se pojarn globalizacije. Upopularnirn radovima i diskusijama, cesto se termini globalizacija i neoliberalizarnvezuju za istu pojavu, Medutirn, iako je veza svakako vidljiva izjednacavanje se ipakcini preteranim, Idejno, globalizacija, predstavlja proces i ujedno mehanizarn sirenjaprincipa neoliberalne doktrine izvan drzave - na globalni nivo. Sve posledice, kojetrziste proizvodi kao nacionalno iii regionalno trziste, emituju se na svetski nivo. Ciljiii opravdanje, ovde se necerno odluciti, je individualna sloboda i blagostanjecelokupnom covecanstvu, Stay anti-globalista je cia je osnovni drive globalizacijeprofit multinacionalnih kompanija, S obzirom na obim rasprave 0 sustini globalizacijei njenoj ernpiriji, na osnovnom nivou, zakljucujerno pricu 0 globalizaciji,

Jos jedan pogled

Shema 2 -Pretpostavke slobodnog triista

Siobodno trziste

KonkurencijaPojedinac

Drzava

Global izacija

Odnos osnovnih pojrnova vezanih za neoliberalizam moze i drugacije cia seposmatra. Ukoliko pretpostavimo cia je sloboclno trZiste osnovni princip neoliberalizma i njegov cilj, onda su svi ostali principi sarno precluslovi za njegovo postojanje i svoju funkciju ostvaruju samo u okviru njega. Treba napomenuti cia je sloboclno trziste u sustini sarno funkcija ostvarivanja profita i u tom smislu sloboclu natrzistu mozerno izjednaciti sa rnogucnoscu za postizanja profita. Sustina kritike je,upravo cia neoliberalizam postavlja novi oclnos pojedinac - trzL\:te u kome trziste(profit) postaje nadredeno pojeclincu. Shema 2 ilustruje oclnos slobodnog trZista ipojedinca, konkurencije, drzave i globalizacije. Trziste (tacnije sloboda i efikasnost

226

BROJ 3-4 NEOLIBERALIZAM - DOKTRINASAVREMENOGSVETA

trzista) je nadredeno i preclstavlja ne samo okruzenje vee i raison detre pomenutimpojmovima. Razmotrimo, pojedinacno odnose trzista i njemu podredenih pojmova.

Kriticari neoliberalizma tvrde da, u neoliberalnom sistemu, pojedinac postajehumani kapital, kadar tj, puki faktor proizvodnje. Pojedinac ornogucava proizvodnjudobara i usluga i, sa druge strane, trosi proizvedene usluge i proizvode. Razmena sedesava na slobodnom trzistu i to trzistu radne snage, trZistu dobara i trzistu novca ikapitala. Medutim, principi slobodnog trzista se uvode i u meduljudske odnose imnostvo drugih neekonomskih oblasti. Jedina svrha coveka je da oberbedipostojanje rarlicitin trZL'ita i poveca njihovu ejikasnost, merenu visinom ostvarenogpro/ita.

Konkurencija je nacin ucesca pojedinca na trzistu. Takode, ornogucava slobodnotrziste i povecava efikasnost.

Uloga driave je po pravilu minimalna. Drzava treba da postavi pravila «igre» ida se na dalje ne mesa u komplikovane mehanizme trzista, sa izuzetkomosiguravanja postovanja pravila, uz prinudu sile. Driava [unkcionise tako daomoguci ncsmctano stvaranje profita.

Glohalizacija je nacin sirenja sloboclnog trZista i njegovih pravila izvan granicajedne drzave ili saveza drzava do konacnog cilja - slobodno trziste globalnihrazmera. Globalizacija je put iii nacin stvaranja mogucnosti, u smislu novili trzista,za povecanje pro/ita.

Problem definisanja

Jedan od ciljeva rada je, kako je receno i u uvodu, predstavljanje razlicitihpogleda na prirodu neoliberalizma, u smislu definisanja ove doktrine na osnovuprincipa i elemenata koje obuhvata, Dcfinisanje neoliberalizma sa sobom nosirazlicite poteskoce. Kao prvo, ne postoje autori koji se izjasnjavaju neoliberalnim.To znaci da u sustini ova doktrina nerna izvorne autore. Sam termin neoliberalizarn,najcesce koriste oni koji su protiv odredene struje ekonomske, politikoloske ifilozofske misli. Drugo, neoliberalizam je pre svega ekonomska misao, a zadire i upodrucje sociologije pa i filozofije, Na kraju, u razlicitirn delovirna sveta,liberalizacija, koju ncoliberalizam propagira, se primenjuje u razlicitorn obimu. USAD, neoliberalne tendencije tete sirokoj slobodi pojedinca u socijalnom,ekonomskom, politickorn smislu. U Latinskoj Americi, liberalizacija zahvata samosteru ekonornije, cirne se pozitivni efekti neoliberalnih politika prenose sarno navelike kornpanije, ali ne i na radnike."

31 Michael Rosch. What docs neoliberalism mean, Internetseminar, op. cit. str.l.

227

PRIVREDNA lZGRADNJA GODINA XLVIJ

Odredenja neoliberalirma"Zelja za intenziviranjern i sirenjern trzista povecavanjern broja, frekventnosti iformalizaci jom transakci ia""Utoniia beskonacne eksploataciie""Jedini zivi program utoniie""Okrutan sport u kojern se sirornasnima namece sistem koji ih cini jossirornasnijirna""Set ekonomskih politika"

Spektar definicija, koji se susrece u radovim 0 neoliberalizmu (neke oddefinicija predstavljene su u tabeli) polazi od toga da je neoliberaJizam setekonomskih politika, preko njegovog izjednacavanja sa politickim i ekonomskimrefonnama u SAD i Velikoj Britaniji osarndesetih, politicke filozofije koja bi moglada bude najbliza libertarijanizmu do potpunog filozofskog koncepta (neka vrstautopije). Takode, cesto se definicija neoliberalizma poklapa sa definicijornglobal izacije.

Najcesce se za neoliberalizam vezuje ekonomska politika, tacnije set pravilakoje «propisuju» razlicite medunarodne finansijske institucije kao srnernice zarazvoj nerazvijenih, i zemalja u razvoju. U tom srnislu, neoliberalizarn je u tesnojvezi sa tzv. Vasingtonskim konsensusom (kao zaokruzen set politika prirnenjuje se uzernljarna Latinske Arnerike tokorn osarndesetih). Medutirn, neoliberalna revolucijau Cileu, sredinom sedarndesetih, je u sferi ekonomije takode unela neoliberalnuekonomsku politiku. Danas se Vasingtonski konsensus, kao popularni naziv pornenutog seta politika, namece zernljarna u razvoju sirorn sveta (Afrika, Azija, IstocnaEvropa).

Zanimljivo je sirenje neoliberalizrna (u definicijskorn srnislu), njegovo prerastanje u filozofski koncept koji u sebi sadrzi pored ekonornskih i politickih stavova,odnos prerna pojeclincu i drustvu iIi mozerno reci viziju drustva i pojedinca i njihovuSY(hU.32 Nairne, drustvo se u celini posmatra kroz trzisnu rnetaforu, Delovi drustva,u smislu gradova, regiona pa i drzava se nalaze na trzistu. Za neoliberalizarn, sasvirnje prihvatljivo da se graclovi medusobno takrnice, na trzistu gradova. Tendencija jeprerastanje svih drustvenih celina u trzisne aktere. Sto se rice oclnosa premapojedincu, neoliberalizarn daje oclgovore i na pitanja «Zasto smo ovcle?» i «Sta trebacia radirno?». Odgovor je: Mi Sl1l0 ovde zbog trzista i treba cia se takrnicimo.i" Ovaslikovita igra pitanja i odgovora Paula Treanora irna zaista i potvrclu prakse kao iosnovu u teorijarna koje se smatraju neoliberalnirn. Nairne, povlasceni drustvenipolozaj preduzetnika, rnenadzera, kao savrsenih neoliberalnih rnodela ljudi, namukazuju na usmeravanje covekove svrhe na trziste. Bolje, placenije zaposlenje,nalazi se danas pri vrhu lestvice Iicnih prioriteta. Susrecerno novu, savremenu

32 Vidi sire: Pierre Bourdicu, La philosophic... op.cit.str.l.33 lz: Paul Treanor, Neoliberalism... op. cit.str.9.

228


ljudsku odliku - employability, iii podobnost pri zaposljavanju, Podobnost pojedineazavisi od razlicitih odlika. Mladi, «pokretni» (u smislu ne vezanosti za porodicu iIiodredni zivotni put), lepi, privlacni pojedinei imaju veci nivo employability. Ljudskateznja za boljom pozieijom na trzistu rada (za povecanjern employability), ali iostalim neekonomskim trzistima na kojima se nude ljudi i odnosi medu ljudima idedo ekstremnih aktivnosti - plasticna hirurgija." Mnoge savremene pojave i trendovicine se besmislenim, pa cak i opasnim u projekciji buducnosti, Trfiste treba daornoguci materijalno blagostanje. Medutim, orijentisanje covekovog eelokupnogbivanja trzistu vodi osiromasenju njegovog duha. Covek je vise od racionalneiivotinje u borbi za materijalnim opstankom.

Iako su pomenute odlike danasnjice fakta, pitanje je da Ii sve savremenetrendove mozerno pripisati sarno neoliberalizmu.

Na kraju, licni stay je da je neoliberalizam kompleksna i heterogena doktrina.Na tragu liberalizma, neoliberalizam nastaje u formi ekonomske politike, kojusprovode svetske ekonomske institucije; odlikuje se teznjorn za slobodnim trzistem iekonomskom slobodom, koju postavlja nasuprot jake drzave i trzisne regulacije. Usvojoj genezi, neoliberalizam prerasta u filozofski koneept; gradi sliku pojedinca idrustva u celini, na kojoj dominiraju: triiste kao univerzalno mesto odnosenja(ekonomskog, drustvenog, emotivnog) i ze(ja zaprofitom kao univerzalni motivator.

Zakljucak

Time srno okoncali razmatranje neoliberalizma kao vrlo popularne i prisutne alii donekle neodredene doktrine.

Razmatrali smo neoliberalizam u vrernenskoj dimenziji, Prikazali smo neke odistorijskih cinjenica koje su utieale na razvoj neoliberalne doktrine. Citav spektaruticaja odrazio se na polozaj neoliberalizma u akademskim krugovima ali ivan njih.Zakljucak je da su ekstremna kretanja u statusu neoliberalne doktrine (od opozicijedo pozicije) svakako zanimljiva, sa istorijskog stanovista, ali i za prodor novihdoktrina kao model prodiranja.

U pogledu osnovnih pretpostavki neoliberalne doktrine, predstavili smouobicajene ali i ekstremne pojave koje se za nju vezuju. Takode smo ukazali, shodnosopstvenom misljenju, na mogucu slicnost medu razlicitostirna i mogucnostnjihovog okupljanja u jedinstven sistem odnosa. Odnose meau znacajnimpojrnovirna za neoliberalizam, moguce je posmatrati na vise nacina koji mogu biti iu potpunoj suprotnosti.

Na osnovu prethodno iznetih analiza i predstavljanja, razmatrali smo problemdefinisanja neoliberalizma. Neoliberalizam ne oznacava jednake pojave u svirn

34lsto

229


delovima sveta i u svakom trenutku. Konotacija samog pojrna svakim danom raste ito tako sto se svakim danom pojavljuju radovi, u kojima se neoliberalnoj doktrinipripisuju nove odlike i odgovornosti za posledice. Sa pomenutim na umu, ponudilismo moguce odredenje neoliberalizma.

Rad je tezio neutralnosti i obuhvatnosti. Medutim, obe kategorije su vrlo probIernaticne kada pricamo 0 neoliberalizmu. Kao prvo, sudeci po broju radova na temuneoliberalizrna, on predstavlja vrlo popularnu temu. Drugo, rasprava 0 neoliberalizrnu se podelila u dva izricito suprotstavljena tabora, bez ikoga ko bi neoliberalnu doktrinu hteo da «prisvoji». Zeleli smo da se ne priklonimo ni jednoj struji,vee da ostanemo neutralni (koliko je to moguce) i nasli se u nezavidnom polozaju.

Licna irnpresija 0 neoliberalizmu, u pogledu njegovog nastajanja kao doktrine, jeda je stvaran od strane njegovih kriticara (spolja) a ne odredenih zagovornika (iznutra).Neoliberalnu doktrinu vidimo kao «slivnik» nezadovoljstva i kritike, kako vrlo strucnetako i cesto iracionalne i mozda suvise popularne. Ovim, nikako ne iskljucujerno, daniz trendova, pojava i taktora koji bi mogJi da odreduju buducnost, a vezuju se zadanasnjicu, jeste itekako za kritiku, narocito kritiku koja bi ponudila alternativu.

Literatura

Bourdieu, P. (1999) La philosophic social du neoliberalisme, Syndicat Generalde la Fonction publique

Bourdieu, P. (1998) The essence ofneoliberalism, Le Monde diplomatiqueCerny, P. (2004) Mapping varieties ojneoliberalism, Political studies associationChoi, J. i Murphy, J. (2000) Postmodern Critique of Neo-Liberalism, Barry

University, MiamiDeLong, B. (1999) Principles ojNeoliberalism, www.j-bradford-delong.netFriedman M. (1997) Kapitalizam i sloboda, Global book, Novi SadFriedman M. (1996) Sloboda izbora, Global book, Novi sadGeorge, S. (1999) Short history of neoliberalism, Conference on Economic

Sovereignty in a Globalising World, BangkokGwartney J. i Rawson, J. (2001) Economic Freedom ofthe World, 2001 Annual

Report, Fraser Institute, Vancouver, CanadaHabermann, F. (2004) History after the End (dHistory, www.sf.indymedia.orgHayek A. Friedrich (1998) Poredak slobode, Global book, Novi SadJankovic, 1. (2004) Politicko-filozofski esej: Liberalizam, neoliberalizam i

globaliracija, Glasilo Helsinskog odbora za ljudska prava u Srbiji - «Helsinskapovelja», Beograd

Josifidis K. Prekrajac, Z. (200 l) Alternativni tipovi kapitalizama - evropskedileme, Ekonomist br.l, Vol 33, Beograd

230


Martinez, E. i Garcia, A. (1997) What is neoliberalism; National Network for

Immigrant and Refugee Rights

Shermis, S. Samuel (1999) Social Darwinism, Purdue UniversityRegil, J. A. (2001) Neoliberalism and its dogma, The Neo-Capitalist Assault

Tadic, Lj. (2000) The state and societ; in process of globalisation; Institut for

philosophy and social theory, Belgrade

Timm, K (1998) The Neoliberal Revolution in Chile since 1973, Internetseminar

Neoliberalisrn and Neostructuralisrn at the Eberhard-Karls-Universitat Tubingen,

Institute of political scienceTreanor, P. (1998) Ncoliberalism.origins, theory, definitionWilliamson, J. (2000) What Should the World Bank Think About the Washington

Consensus'! World Bank Research Observer. Washington, DC

Abstract

In past three decades world economy has faced major changes. These changesconsisted of shocks of primary assets on one side, and need for changing the system

in order to absorb the shocks on other. The changes were led by world's lead

economies, known as the core. Nevertheless, the poor countries (periphery) were

strongly influenced. The international community (the international financial

organizations as spokesmen of the highly developed countries) has set up conditions

and requirements, gently named as "recommended economic policies", which

developing countries should fulfill. The essence of those policies are liberalization

of international trade and privatization and deregulation on national market. Such

nature of policies is characterized as neoliberal.

Weather wanted or not, good or bad, the fulfillment of requirements is the future

of our country. That produces the need for knowing the content of neoliberal

doctrine, as well as the experience and theoretical abstractions of irs consequences.

In this paper, we try to clarify what is meant by neoliberalisrn (definition), what

are irs principals and what was irs genesis.

Rezime

Sedamdesetih godina proslog veka dolazi do obnove liberalnih tendencija u sferi

ekonomske teorije. Pocetni talas "liberalizacije" nazvan je neoliberalizam i u

pocetku je bio set promena u sferi vodenja nacionalne ekonornske politike (SAD i

Velika Britanija) kao i medunarodne razmene (zernlje Juzne Amerike). Medutirn,

neoliberalna revolucija je ostavila snazne posledice i na ideoloskoj osnovi

najrazvijenijih zemalja. Neoliberalizam danas je mnogo vise od ekonornske politike,


predstavlja tendenciju prevcdenja celokupne ljudske realnosti (emotivne, drustvene,psiholoske, filozofske komponente) na trzisni nacin funkcionisanja. Razmena itrgovina vise nisu samo ekonomske kategorije vee generalne. One su ugradene uprocese medunarodne integracije i globalizacije. S toga, globalno posmatrano svismo subjekti (iIi objekti) (neo)liberalizacije i moramo shvatiti sta sve donose razvoj iintegracija sem onog ocevidnog: visok zivotni standard i proklamovana sloboda.

Kljucne rec!: neoliberalizam, globalizacija, trZiste, sloboda pojedinca, drzava,neoliberalna revolucija, profit, Friedman, Tacerizarn, drustveni Darvinizam

Summary

We have shown the development of neoliberalism as a doctrine and the basicideas that were connected to it during it's genesis. It still remains as a question, aswell as a good example, the effectiveness of a neoliberalism as a theory, which infew decades turned from a group of enthusiasts to a dominant ideology. Weextracted the main principals and discussed their essence and possible relations. In adefense-offence sense, what is a noble goal from one point of view, is immoralexcuse from another. At the end, we gave an overview of common definitions, mainproblems of defining and a personal view of defining neoliberalism.

In all it's aspects, neoliberalism stands as a controversial doctrine, and the wholevariety of phenomenon is being attached to it, and both strongly defended andattacked by numerous authors. What seems to be missing are authentic writers onone side who would clarify it's meaning. More important, critics should be moreaimed at offering realistic and acceptable alternatives, than indicating disfunctionsof a current system.

Key words: neo-liberalism, globalisation, market, state, individual freedom,neo-liberal revolution, profit, Friedman, Tacherism, Social Darwinism

232

Documents

PRIVREDNA IZGRADNJA (2004) XLVII: 3-4, str.213-232 · Hayek objavljuje knjigu «Put u ropstvo» u kojoj kritikuje socijalisticki nacin vodenja ekonomije i to na primeru SSSRa 5 Ilija