Prizren Podgor

8/3/2019 Prizren Podgor

1/82

). N O T IC E: .T hls m ate ria l ,m aybe protected by.c()pyright.law(Trtle17U.S. :Coge) .

.. . ',_ Dr MILOVAN v. RADOVANOVrc

. . . ... .STANOVNI8TVO PRIZRENSKOG PODGORA -.SOCIOGEOGRAFSKA STUDIJA

UVODPoznato je da SUKOSOVD tMetohijausll u domen antropoge-ografsIdh promatranja v e e sa prvim naucnim putovanjima Jovana

Cvijica po nasim juZnim krajevima, dakle, u pribliznodsto vremekada iostale oblasti Srbtje. Rezultatiiz toga doba su razlicite vred-nosti, -cesto sa izvrsno uoeemm detaljima, podacirnao etnicko] imigraclonoj. kompozicijistanovnistva,poStanku i razvitku nase-lja, doksu na drugoj stram neke znacajne pojavevi. problemisamo ovlasJ usgredzahvacent. Izrazita neujednacenost u obimuivrednosti ovih rezultata posledica je vrlo teskih uslova .podko-jima Btl Istrastvanja vrsena,aizvesne netaenosti iodredene tenden-oije utumaeenju drustveno-istortjskih procesa idemografskih pro-mena-;-:.;rezultat nesredenih politieko-soctjalriih prilika idezinfor-macija. ... Antropogeografska grada koja se moze umnogome vrlo kori-sno upotrebiti za pracenje drustveno-ekonomskih zbivanja u peri-odu poznije turske vladavinenalaziseu delirna nekih stranih pro-mairaca;cije je bavljenje iIi putovanjekroz ovuoolastbilo obic-no u sklopU odredenih rnisija, eesto nesamo naueno-istrasivackogkaraktera. Svojim korfsnim geogretskodetortjsstm iopisfma i uzadovoljavajucoj meri ohjektivnirn .slikanjem .tadasnjih drustve-nih prilika, odlikuju se uprvom redu dela ruskogkonsula u Priz-renu IcS, Jastreoooa, zatirnA. Giljferdinga, A. Bue-a iJ..G. Hana.Za starije Istorljsko .razdoblje .korisni su izvestaji papskih vizi-tatora. No veliku dozuopreznostitkritickog sudazahtevajumno-gobrojnt putopisi igeografski prikazi raemh autora, odkojih jedebar deoboravio u ovirn krajevima sa tendencijomfznalazenjatakvih okolnosti, kojebi rnogle sluzitiondasnjim austrijskirn, bu-garskim isrpskim politickimtnteresima.U vremenu izrnedu minula dva svetska rata mali je broj geo-.:grafabio angasovanu Istrazivaekom .radu u.Kcsovsko-MetohajskojPokrajini, .Radovi izog perioda suekoroJskljucivo antropo geo-: grafskog karaktera, dok. su.fizickogeografska proucavanja potpuno


2/82

254 GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE IXzanemarena. Otuda studijama imonografijama 0 naseljima j po-reklu stanovntstva nedostajesoUdno poznavanje prirodnih uslo-va, sto je imalo negativnog odraza narocito pri oceni razltcitih fi-zlckogeografskihkompleksa injihovih uticaja na antropogeograf-ske pojave iprocese, ,Posle krupnih druStveno-ekonomskih promena Izvrsenih u Ko-sovsko-Metohijskoj Pokrajlni u toku narodne revolucije i nepo-sredno po zavrsetku rata, stabilizacijom prilika za naucno-istrasi-vaeki rad, otvoreno je novo poglavlje u geografskim, posebno ant-ropogeografskim prouCavanjima ove Pokrajine. Istina, to poglavljeje bar dosk?ra bilo novo najvise po istorijskoj periOdizaciji, amnogo rnanje po naucno-istrazivackom duhu, koncepcijama ire-zulta~ima.No kadase tmau vidu stanje nase geografSke nauke jrelativno spor proces izgradivanja novih pogleda imetoda, koji?6 ne moze regulisati sarncnommalnim prihvatanjem, onda nijeiznenadujuce da je najvecl deo posleratnih antropogeografskihispitivanja obavljan u duhu klasicnih principa.Prateci razdobljaod pojavaCvijicevih .Osnovaza geografijuigeologiju Makedonije iStare Srbije", pa sve do danas, proucava-nja naselja iporekla stanovnistva obuhvatila su veci dec Kosov-sko-Metohijske Pokrajined to: Gornju Moravu i Izmornik, Novo-brdskuKrivu Reku, oucitrnsku. salju, Drenicu (nije objavljeno),Sirinicku zupu, Kosopo: Kacanickuklisuru Ibarski Kolasin GO "ru iOpolje, Sredackuz!.tpu (nije .objavljeno.'),Has pod PastrikomRUf/o1?u.iPrizre.1fSki Podgor, pored niza manjih monografija bpojedmim naseljima (Zveean iTrepc.a,KOSOvSkaMitrovica; Lip-Ijan, Urosevac, Kacanik, Suva Reka, Orahovac, Istok itd.).U tokusu isp~tivrunja u Podrimi, Metohijskom Podgoru, Voksu (predeood Decana ka Dakovici) i Labu. Prematome,proucavanja naseljaiP?rekla stanovnistva nisu do sada, koliko nam je poznato, obuh-vatila Golak, predeo oko Banjske, Prekoruplje, LapusniJc, Prizren- .sko polje, Dukaju (predeosaoko 30 sela) I znatan deouze Meto-hije (Rvasno) ineke druge manje predele.' .. .Ova] .letimican pregled 'pokazuje da je na terenima Kosova iMetohije od strane relativnomalog broja ispitivaca obavljen jedanopsezan trud kojt je dao vredne rezultate 0 razvitku naselja isoci-aln,?j i~tnickoj dinamici st~novnistva U blizoj i daljoj istorijskojproslosti ..NO pored nedovoljnog upoznavanja savremenih .procesa,mora seJstaci da je metodoloskl postupak pri izvoctenju vectneovih procavanja i serviranju rezultata retko .kad prilagod:avanspecificinm manifestacijama sociogeografskih pojava. Ovom zah-tevu mozebiti udovoljeno tek sa novijim razvitkom naucno-istra- .~vackag radau ovoj oblasti i njemu trebapokloniti punu paZnju.. .GeografSko poonavanje Prizrenskog Podgora bila je do sadaI7rlooskudno, jer se malibroj strucnih geografslcih radova doti-:.!ao.direktno ovog predela.Od starijih radova najznacajnije sou

Dr Nt v. RADQVANOVIC: STANOVNISTVO PRIZRENSKOG PODGORA 255.svakako Cvijiceve "Osnove za.geografiju i geologiju Makedonije iStare Srbije" ito u prvom redu .treca lqljig'a (224), u kojoj se na-lazebrojna zapazanja. 0 pojedinim geqgrafskim pojavama u Priz-. renskom Podgoru. AUodne manje koristi za nasa ispitivanja biloje i.izvrsno delo I. S. Jastrebooa "Smra Srbija iAlbanija" (naruskom - 67). koje obUuje dragocenom iverodostojnom gradomo stanovnistvu iskoro svim naseljirna .Prizrenskog Podgora. Svedo nedavna objavljenih monograrija M. KrasniCija 0 Dulju (95) iSuvojReci (97), Prizrenski Podgor, osirn nekih Ietimicnih pomena,praktieno se ne [avlja u nasoi geografskoj literaturi. I dalji plo-donosan trod M. KrasniCija na polju socijalno-geografskih istraZi-vanjau Kosovsko-Metohijskoj Pokrajini dao je izvesne rezultatei0 Prizrenskom Podgoru koji su najuovijeg datuma. Tu spadaju.Kula u Metqhiji" (96) i "siptarska porodicna zadruga u Kosov-sso ~ Metohijskoj Oblasti" (98). Od posebne koristi bila nam jeLobimna studija V. R. Burica "Promene u naseljima uFNR Jugo-slaviji" (55), u kojoj se savremenom metodomprikazuje razvitakPrizrena i nekih susednih naselja Prizrenskog Podgora, lako seodnosi na jedan susedni predeo, korisno nam Je posluzio rad is-taknutog ispitivaca Kosova A. Uroseoica 0 Sirinicko} Zlipi(20S).Brojni putopisi raznih autora sadrZavali su tu i tamo zapazailjavredna pomena. Najzad;od izvanrednog znacaja za i : t a . S rad bilesu na Istorijskim spomenicima zasnovane Istorijsko ---:-geografskerasprave i clane! Rad. Ivanoviea (62; 63), M. Al. Purkooica idrugih(164). lzvrsne soeijalnogeografske opservacije S. V. Vukosavlje-m e a , utkane u njegovu tstorijsko-sociolosku studiju 0 seljackomdrustvu (22), bile su nam ad dragocene pomoci za upoznavanjesuStine etniekih pomeranja itransformacija it Kosovsko-Metohij-kkoj Pokrajini u jeku siptarske imigracije.Prema tome, iako smo raspolagali malim brojem pravih geog-rafskih, radova ne samo 0 Prizrenskom Podgoru vee i0 susednimpredelima, Ipak smo koristeci rezultate srodnih nauka, eesto pro-zete i geografskim aspektima, prikupili dosta obirnan literaturni. materijal, koji je bio ad neocenjive vrednosti za nasa socioge-ografska istraZivanja. '.Sa terenskim proucavanjima u Prizrenskom Podgoru otpoceosam u leto 1958. god., da bi ih konacno privec kraju 1961. god.Bavljenje na ovom terenu u 1960. i1961. bilo je pre svega dikti-rano potrebom kontrolisanja i dopunjavanja izvesnihrezultata.Ubrzariaprivredna izgradnja, ukidanje srezova u skI-opu admmi-strativno -teritotijalnih promena ijaeanje komunalnog sistema,takode su zahtevali ponovnt obilaz'aik vise naselja i institucija jupoznavanje novonastale situacije. Uoku celokuonog rada naterenu uzivaosam svesrdnu podrusku ipredusretljivost 8vih ustanova, organizacijai pojedinaca sa kojima s a m irnao kontakt. Zanesmetano prikupljanjedragocenog izvornog materijala 0migra-.cionim procesima, socijalnim prilikama iorganiZaciji. privrednomi kulturnom zivotu idrugim znacajrtim pojavama, dugujem na}dublju zahvalnost mnogim stanovniciam ovog kraja, naroeito sip-


3/82

o j - ~

256 GLASNIK I\IDZEJA KOSOVAI ME'l'OHI.lE IX!~rsk~ seljactma, ~ojisusesvojs:ki trudili da pruze sto tacnija iiscrpmja obavestenja. 'Mogu otvoreno dakazemvda bi bez njihovedostojanstvene predusretljivosti, czbiljnosti istrpljivosti u nasirnd~gi.n::-azgovoryrta, .ovaj radsigurno ostao be2; dobrog dela svoje .ongmalne sadrzme, Otudasa ovihprtmcavanja nosim najlepseuspomene o. narodu ovog ,kraja,kojimi je iskreno pomogaordaupoznam njegov- ziyot iprobleme.. .. . '.' -: .

L GEOGRAF$KI 'POLoZAJ"PRIZRENSKOG PODGORAGRANICE I PROSTRANSTVO PREDELA

Prizrenski Podgor zahvata istocni iseveroistoeni dec Prlzren-sk~ kotline i predstavlja njen granicni predeo prelim sarplanin-skim zupama Sredsko] iSirmdcu kao 1prema jUZnom delu.Kosov-sko kotlme. ..Vee iz samog nazlva ocigledUo je da se radi 0predelukojisepo svom polozaju vezuje uglavnom za planinskusupodtnu. U ovomslu~aju to .je zapadnopodnozje Kodza Balkana, zar planine I nji-hOVlh'se~ernih .org~aka, .kaoi juzuo'podnozje planine Orneljeve.~omenuh planinski rvenei , pruzajuci sa naseverod gorostasnesare, u blagom luku uokviruju ad JJZ prema S8! iaduseno dnoPrizrenske kotline. ..' Granice Prtzrenskog Podgora odredene suna osnovuteritori-Ialnog opsega koji je dosta precizno fiksirari. od strane nekolikoau~ora. Njihove odredbe, - kao Sto cemo odrnah videti,'- zasni-vaju se na. srednjovekovnimgranicama stare podgorske zupe,ko-

ja se pommjeu.Hrisovulji cara Dusana iz 1348. god. Tako I. S.Jastreboo kase da se "Podgorom zove pros to! k.oji s e nalazi sa'desne strane puta kojivodi za Suvu Reku iDulje", nagtasavajuctuz to, da jeu Dusanovojhrtsovulji tako oanaceni Podgorkasnlieskoro ~. celini ..ol;lU?-vacenSuvoreekimbarja:kom. (67, 62 inap. 1)Put kojl se pommje je znameniti transferzalni Prizrensko-skadar-~ki d.rum, kojije od Prizrena; zapadnom ivieom podgorskezupe,1 dalje preko Crnoljeve, vodio za stimljei Kosovo.dstom trasomide idanasnji put P~izren-Urosevac. Ovakvu za;pad~ti granicu pod-gorsko stanovnistvoi danasuzima kao dodirnu liniju sa susednomP?d~imom. ? De.dijer takode konstatuje da se duz ove linije do-diruju Podrima 1 Podgor, dvaglavnapredela Prizrenskekotline>POd~a ,,dried se narQdneno:rnenklature, i J. Cvijic povlaci gtaniculzmedu ova dva predele Prizrenske. kotline, ashoctnoovome iV. S. Radovanovic, koji za Prizrensko polje kaZe da je sasvim o:t-voreno prema podgoru iPodrimi i da predstavlja ,.:hajnizi j najpro-

DrM, v, RADOVANOVIC:'S'I'ANOVNISTVO PRIZRENSKOG PODGORA 257straniji deo" u rami velike Prizrenslre kotline, koja, u jilZnom pro-dlJ,Zenju joSvece kotline Metohije,c:Lni njen sastavni deo ... "(l65~ 416,573). Najzad, u punojsaglasnostfsa prethodnim navo-dimastoji i teritorijalno opredeljenjePodgora koje daje M. sro-~~iCi.po njemu se ova] predeo prusa odPrizrena na jugu do Puljana severn, dOknazapaddopire do varosice Suve Reke, koja je,iako granienog polozaja, njegovo glavno sredlste (99, 6).Kao sto se vidi iz. dosadasnjeg izlaganja, zapadna granica,precizno fiksirana putnom trasom, inlakao ljudska tvorevina 341-tropogeografS'kl Imrakter_ Med:titim, CinJenica je da se Sa njene obestrane nalaze prostori koji se u pogledu nekih bitnih soeiogeog-rafskih odlika skoro popudaraju. U prvom redu se misli na sta-

novnistvo koje je iu Podgoru iueposredno susednom deIu Pod-rime vrlo slienihetnickihf soeijalnih obelezja iprtblisno popu-dame strukture porekla. Ali nadrngOj strani, privrednogeograf-ske odlike ovih predela medusobno se.znatnije razlikuju, Osim to-ga, pomenuta graniea nije prirodna, jer sve do ispod Duljske pre-sedlins vodi dnom kotline kojeuprostrenom severnom delu, ad'atara. sela Grejkovca pa do Suve Reke, preseca pribli.zno po sre-dini. Ona [e takode upravnana dolme .Ievih prttoka Topluge. Ipak,ova' granica poseduje jedno osobito VaZIlO svojstvo koje se sastoji. u tome, daona u citavoj Prizrenskoj kotlini predstavlja jedinumarkantnu liniju koja dovoljno pravilno odvaja: niz .naselja namorfolosko] gmnici tzmedu dna iIstocnog obodaPrizrenske kot-line kao igrupu naselja u severoistocnoj isevernojsupodini _ad ostalihnaselja nizm topografskih polosaja, primaknutih najni-zim delovima basena Topluge, odnosno Belog:nrirna. Dakle, ipored svih geografskih nepodudarnosti, ana je ipak najpogodnija,te stoga nije slucajno sto sekao predeonagraniea odrzala od sred.-njovekovnih vremenasve do d8JIlaS.Iz tog razloga, posle detaljneprovere nasamom terenu, ona je u ovom radu i usvojena,Kod svih navedenih autora, Prisrenski Podgor se pominje kao.pred..eokoji se nalazi desno, tj. istocno od pomenutog puta. Medu-tim, nije preeizirano dokle je to "desno" igde treba traZiti tstoc-nu granieu ovog pred.ela. Ako bi se u povlacenju istoene, severo-istoene ijUZne grantee strogo prtdrzavali znaeenja reei "podgor". ill "podgorje", koji se kao sinonimi i jedan idrugi na doticnom. terenu susrecu, onda bi ove graniee trebalodaobUhvate odgova-rajuct ivicni deb kotlinskog dna inaselja na geoloSkoj imorfolos-koj granicisa pripadajucim delom planinskih kosa, tj;'uglavnompolozaje gde se kotlinski obod lomi iprelazi u diseciranu izatala-.sanu akumulaeionu ravan. No ovakav postupak sa sociogeograrsse.tacke glediSta nebi lmao nikakvog opravdanja j to iz sledecih raz-loga: .naselja u ivienom delu lrotiinske rami, a pogotovu ona namorfoloskoj graniei, inlaju privredhe povrsine i u ravni i napla-ninskom okviru, iz cega proistieu iosnovne osobine njihovog priv-rednogeografskog polozaja iprivredivanja uopste; ostalanaseljaVisih pol~ja; dalq.evec prava planinska sela, nalazese sa pret- .hodnim u tako tesnim uzajamnim vezama, cIa sva zajedno ohra-

1 7 G la sn ik M l1 !? p. i.A. K('l..;:nvft iMp.tohif~ TX


4/82

258 GLASNIK. MUZEJA KOSOVA I.METOHlJE .IXzuju jednu'nerazluNvusociogeografsiku d uopste geografsku eelinu.Drz .ec i seovihprimarnlh geografskihzahteva, u ()k.vire jUZn.e,isroc: .ne .i .severoistocne grantee Podgora ukljucena je celokupna terito-.rijakoja zahvata odgovarajtici deo 0boda ppzren:skek.l()tllineistocnood puta Prizren ~ Dulje (vidi karte 1 i2). Time je dobljena' jednadaleko. izrazitija geografska celina specifi6nih sociogeograiskih

Karta 1. Poloza] Prizrenskog .Podgora u APKMsvojstava. Juma, istocna i severna' granica sticu karakteristike iprirodnih isociogeografskih meda, koje razdvajaju posebnerizlc-kogeografske i sociogeografskekomplekse. " 'Pocev oc t znamenite Duljske presedline na Crnoljevi, do kOjevodi Prizrensko-kosovslnm- putem, granica Prizrenskog Podgora'od ove presedline i razvoda izmedu rekeCrnoljeve i.jzvoriSnihkrakova Dragacinske reke uzima pretezno istoeni pravae, i iznad

'J

Dr M. V. RADOVANOVIC': STANOVNlSTVO PRIZRENSKOG PODGaRA 259

!'

basenaCrnoljeveprati-preko Suka (989m) razvodeprema basenureke cajdrak, cijii:zvoriSnideo nokviruje zatim sa tstocnestrane,ipreko Korenika 014:::lm);nastavljana jug do Drmanske Glave(1364 m};,BUIrove Glave .(1673 m) i Maja Studenice (1721 m),dmei se.dovde stalno razvodaizmedU Prizrenske i'Kosovske kot-line. .Od.Ma~ Studenice usevernonr produzenju Zar .planine, kojacini tromedu :lzmedu,KosQvske,' Sirjnicke i Prizrenske .kotline,granica Podgora imajuzni pravac do kote 1654m, iznad Bukoskihbacila, odakle skrece na jugozapad ipreko Bclovan Kamena (1694m) na zar palnini iPopove Glave (1797m) hvatanajvis; dec grebe-na KodZa Balkana (Oereaeki Vis 2042m) iprelazi preko tromedena kojoj se dodiruju Sirtnieka, Sredacka iPrizrenska kotlina, odkojih prve dve predstavljaju celine izrazito speeificnih sociogeog-rafskihbsobina,umnogotne drukcijih od onih koje susrecemo uPrizrenskom Podgoru. Najzad, .od kote 2035 m,granica premaSredackoj kotlinici ide na JZ do iznad doline Prizrenske Bistrice,koju dalje ispod sela Vrbicanai prekoVrtovca (1044 m) prati dopred sam Prizren.

Ovakvo teritorijalno opredeljenje Prizrenskog Podgorja u pot-punosti se slaze sa .onim granlcama datog predelakoje je,drZecise pouzdanih istorijskogeografskih izvora, izveo Rad, M. Itxmooic.Pozivajucise na "ZB.konske spornenike" St. Notakouuia, on navodikako se u srednjem vekuseveroistocru deo prizrenske oblasti saSuvom Rekom zvao Podgora. zatdm ukazuje ina jedmi bitnu marcfotektonsku karakteristiku sadrsanu U,objedinjavanju ravnog de-la, tj. kotlinskog dna do Podrime, ibrdovitog terena, koji obuhva-ta .ogranke sare ideo Crnoljeve ipruza sedo razvoda prema Ne-rodimlju, takode iprema Sirmickoj zupi. S tim u vezipominje istare puteve .koji su vodili ovom teritorijom (63, 213-220.

U oznaeenim granicamateritorija Prizrenskog Podgora zah-vata povrsinu ad 307km2.Odm.ab. naporninjemo, da duzzapadneivice ovog predela ne postoji potpuna podudarnost-fzmedu. putaPrizren-Dulje igranica nekih katastarsklh op,stina obliZpijih pod-gorskin naselja (Grejkovce, Dinovce, Suva.Beka, Dulje), Povrsineovih katastarskih opstinamorali smo uzeti u celini radi predstav-ljanja nekih sociogeografskihpojava (gustina naseljenosti, gusti-na agrarne naseljenosti, itd.). Medutim, overazlikesu tako mini-malne, da Be pmkticno mogu zanemariti, To se najbolje vidi iz po-datka da povrsina svih katastarskih opstina koje ulazeu sastavPrizrenskog Podgora tznost 307, 94 km/: neslaganje je .za svegaG,94km-, sto je svakako beznaeajno, . ,

GLAVNE ODLlKE FIZICKOGEOGRAFSKOG POWZAJARazmatranje osnovnih aspekata geografskog polozaja Prizren-

skog Podgora rasclanil! smona dve, medusobno povezane, nokvalttativno razlicite kategodje: jizickogeograjski i sociogeograt-ski polozaj. Ka ovakvom postupku rukovodio nas je zahtev sto


5/82

260 GLASNIK MUZEJA KOSQVA1 METOHIJE IXkonkretnijeg postavljanja odnosa proucavane teritorije prema ge-ograrskoj konstelaciji uslova iprirodne, idrustveno.ekonomskevrste. Otuda hije primenjen metod kompleksnog' studiranja tzv.mezo imakro polozaja,cijisukriterijumi isuviSe rel~tivni ipruZa~ju viSe prostornu, a. manje funkcionalnu .osnovu, UsvojivSi shva-tanje N. N, Baranslcog ofizickogeograflrom I.ekonomslcogeograr-skompolosajutnjihovoj dijalektickoj poveeanostl (4, 41,43 id.),

Karta 2.Topografska karta Prizrenskog Podgoraposli .smo putem njihove analize, iz koje zatim nece biti tesko sageledati oneopste karakteristike polozaja koje znatno doprinose ge-ografskom individualisanju proucavanog predela.

Dr A l i , V. EADDVANOVIC,'STANOVNISTVD PRlzRENSKOQ PODGORA 261Vee je u prethodnom odeljku spornenuto da Prizrenski P O d -gor zauzimaistocn! iseverolstocni deoPrizrenskekotline. -Po to]osobini ovajpredeo pripadasamo jednoj krupnijoj tektonskoj ce-liIii:No kada imamo uvidu daPrizrenska kotlina ulazi u sastavmnogo prostranije Metohijske, ondase polozaj Prlzrenskog Pod- gora u odnosu na cell), pb:I.astjoS viSe istiee kao ivicni, periferni,illtaCnije reeeno,Jtao~gf:micnipoloZaj,duz koga se dodiruju delovidrugih vecih imanjihmorfotektonskih celina: KO$ovska kotlina,Sirinicka iSredaekaJcorutana d severno produsenje sarsklh ve-:n a c a . . Elipsasti oblik i izduzenost .sekundarne Prizrenske kotlinepravcem JZ "7"81 josvise potenciraju: paralelizamizmedu njenedUZeose, Sir:inicke ~orutineinaspramnogdela sare,od Kobilic-kog prevoja takode orijentisane prema SI,sto seima priptsati de-limicno stupnjevitoj raQijalndj tektonici ove oblasti. Na taj nacin,Prizrenski Podgor senataat u sklopuCitavog sistema dislokacio-nih llnija. Tektonslre linije. kao injima stvorene prediSlpozicije zaorijentRciju nekih znacajndh. dohna u neposredno susednirn kraje-vima, bile su od posebnog znaffija za niz drugili osobenosti geograf-

skog polot.a.ja PrizrenskogPodgora ..ovdeimamo na umu doline Be-logDrima tPrizrenskeBtstrice. Karaktemstieno _je dadolina. Belog'Drima posle svog laktastog skretanja spram Prizrena. takodeuzimapravac.SI~Z' I. da..e .neposredno nastavlja na dusu osuPrizrenskekotlme, duboko rnsclanjlljuCi njen jUZniobodna pro-stern izmedu Koritnika ipastrika. Prematome, izgr.adivanje ovedoline otvorilo jePrfzrensku kot":tinuprema jugozaPad1,lfna tommestu stvorilo. izvanredJio znaeajna. prirodna vrata kroz ~oja sustrujali 'raznovrsnd UIticaj~,neki od njih 00. sudbonosnog znacajaza soeiogeografske p6javei 'proceseru prizrenskoj oblasti. Ovuosobitu prirodnupogodnost josovde odmah Isticemo, .ne zato dabi nju oznaaIi kao faktor koji determinlse izvesna druStvetio-isto-rijska kretanja,veczatodabi :ulmzsldna jednu od najznaeajnijihkomponenata, fizickogeografskogpoloZaja, koja se u .toku ist?-rije nije menjala,ali koja jeu odredemm uslovima drustveninzbivanja kol'iSeena na sasvim razlicite nactne. Otuda je od ne malevaZnosti cInjenica ci a PIlizrenski Podgor Ima intiman prir:odni kon-takt sa tom dolinom icia je bio u neposrednoj vezi sa kretanj:imakoja su se kroz nju odvijala. Znaeaj te doline ne iscrpljuje sesamo na njeno]. ulozi karike u prirodnojsponi krupnili, geograf-skih celina _..::Metohijsko-prizrenske kotldne, Drimske udoli:ne iSkadarskog 'primorja, niti prestaje sa razmatranjima 0saobracajuidrugim kretanjtma uslovljenim drustveno-tstorijskim procesima,Kroz Drimsku udolinu prodiru imediteranskt klimski uticaji kojise, iako dosta oslabljem, ipak osecaju najpre u Prizrenskoj kotli-ni, gde deluju 'na temperaturni ipluviometrijski resim.. na hidro-grafske ifitogeografskeprilike, all sklopu celog geografskogkom-pleksa ina mogucnosti poljoprivredne proisvodnje. Pomenuti uti-


6/82

262 GLASNIK :MUZEJ.'l xosovc I METOHIJE. IXcaji zahvataju, dakle, inizi podplanmski ..deoPodgora, gdeu tom.. pravcu iprestaju, ne prelazeci planinsku 1'arijer,u. premaKosov-skoj kotl:i.nL .', . . ..... . . . . '.. . ..Dolina Prizrenske Bistrice, koj!:).Je spornenuta kac.druga poznacaju .za fizickogeografski' poloza] Prizrensk


7/82

')

264 GLASNIK MUzEJA KOSOVA I METOr-I I JED:Najzad, ekspozicijapredela, obziromna osnovne crte relje~ainjihovuorijentaCiju,pteteZrioje zapadna,~.tim sto severnideoPodgotairna uglavncmprtsojnipoloaa]. Znatna diseclranostkot-Iinskogoboda rnedusobno paralelnimdoltnama pmvca. I.;_Z fJI-:--SZ prouzrokuje ueestalo smenjivanje izrazitop&ojriihi osojnihekspozicija,' cU i jeraspored u okvirinla _dolinskih _strana i .i2;duz&

nih.razvoda od znaeajazaprivredrtepOvrSmei miId..pOloZa.jena~. selja, narocito oath kOja se nalase iznOO.geolosko~morfoloSkegrantee izmedu akumUlacione ravni i obDaa'kotline.Prema svernu izlozenorn,mozese 'izvesm ovssav zakIjuCak:fizickogeografski po!ozaj- Prizrenskog POdgora~teriSe -se : t a k -vom geoloskom, -morfotektonskbrn, _-ldimatskom l'-ped,oloSkom-strukturom-da se .nanjegovoj relatlvno rna l iO lpommi sm.enjujp.razliCiti -uslovi ze privrednu aktivnClSt"i lokacije naselja; oviusloviod osobitog sUZrtaCaja -za raspored prlvrednih povrsina; .najzad, _iviCni i granton! poloZaj _proueavanogpredela iprirodne predispo- -niranosti predstavljene ',dubokim .dolinama koje raScIarijujupla-ninski obod j spajaju seu-jugozapadnom delU PrlizrenskekoUme,kao inajpogodniji prelaa za KosovskU kotlinu preko Du:ljske pre- .sedl:ine, .-ovena suprotnoj strani ad disectranog jU#log oboda,- irnali su. izvanredan znacaj. za celokupanJcornpless .sociogeo-grafskihpojavauPrlarenskom Podgoru,uprvom redu za pravce' .,kom~lriLcija imigraciona kretanja. .

SOCIOGEOGRAFSKI POW2AJ". .Pod sociogeografsldm polozajern svake oblasti i predela pod-raaumevamo komplekS slede6ih -odnoss: osooenosti politickog. iadmtntstratfvno-upravnog .po16Zaja; 'pblooaj prema :saobrac.ajnimlinijama, proJ.azima, kontrolnim taekarna Iicentrima ~ dakle, saob-racajncgeograrskl pol0Zaj; polo.zajprema 'sviln' onlm privredntmpovrsinama, posttojenjima ts!'ediStilria kbji su Od bltiiijeg znaCar

ja za prouCavanuterltoriju,stocini uZu sadrlJiriu privrednogeog-rafskog polomja, korne kao osnovna, neophodna kategorija, pripa-da i saobracajnogeografskl poloZaj; polomj' prema kulturnimzonarna, titicajiroa i'kultuinimcentrlma, Cijaseulogau'Sociogeog-rafskiro .procesima ne moae zanemariti .._ dakie, bitfia svojstvakulturnogeografskog poloZaja u uzem smishi; s prethodnfm dvema .kategorijama u direkthoj suvezi prostorni odnosi SocioJ:oskihzona;najzad, proucavanje soeiogeografskog poiooajatteba iscrpnije < furazlozi sve geografskeaspekte odnosadatetentorije! onihgradskihnaselja sakojima se ostvaruju gravttaedone veze l l1a bazi bllokojefunkcije. .' . .' .Moze se navesti iniz drugihaspekatasociogeografskogpoloZajakao .napr.: polofuj prBdela u odnosu nageografOOl'aspored e t n i c -

kih grupa, emigraciOIla. iimigraciona sre


8/82

66 GLASNIK MUZEJA KOSOVA I. METOHIJE IXTABEL.4. 1: UPRAVNO -TERITORIJALNA PRlPADNOST PR~Sl{OG PODGORA, U DRUGOJ:rCILOVlNI XIX VEKA I DANAS

--'-'~~~--~----, N a s e 1 j aPr iz r ens k ,0 g~ P {) d g 0 r a,U SLlh~~ barjaku l O T ' Suva Reka I u IjUbklnjsk~m, barjaku I u opstiniPri~tenikazi Orahovac ~ u ps InI (1 aZl rIzren ._

'Vrbia.ne I Vrb~caneGrncare, 'DojnlceKabaS,KorisaLjubiZdaNQvaSumadijal

I NovoSe1o;I SkorobiSte

Budako'vO'Buk6s

BudakovoBukoS II

GrncareDojniceVra .n i6 e 'VrsevceKrusicaGrekOVCEl"Grasevco'Dvoranc'Delovce '

Vranice " Vi"sevceG"Kru.sica'DKrUsicaGrejkovceGrejeevcenvcrane"DelovceDubrava2OUIje'Dinovce::M ; M ite vo " ,

Duhlje (Birac)Dragacinf'.,Ginovce"':

. -! - .

" -, ;r ~ ,- - .~ . '. : ; . . "'ine'.Tako [e Prizrennaizmenic~o'stlea:o'f~~ije ' sr e sk< ; ,g : ok rl l c. 'ila' tsko g' 'sredIsta.U'"p"rrnren,sk,'okrug, spadalO. Je"6,b,'ar-rrog 1 V Je~ .' ' , . '. v ' st :ib ' 'ki' . 0'aka,i to.pored suhore6kogi IjubtrijSkog;'''J~~,OS.FOZUJ, S " p -uZki, meio-noest ropoljski (~7;:52). prem~ ..pn:s.lJefiJU , p : , KostlCa,zgleda da jePrizrep. P?Stoo~l8:Jet~ko S :~1S te~M ' 18~3. g~. ~~dahrout-pas.om, koju JefunkciJu _,l~g1lbl() 183~.,~. ,~ed .~~d.' ,v' og ,'pridruziv311J' a :k6soysklim pobtUlJemetma --protlv renu pasm " - '- b" . -- '" .". ,........ao' zaorama turskog sultana' Mahmuda/ 'Il~ ' c : la , ' ' 1 JB:'po~o:v().~~ _'" .w

tonom iz 1865',god, (87, 157,162; 1,.43; 186,'}2~3~~;~;en~ .Vl-2 U tursko vreme zaselak Sopine., ' " ' __'3 Kolonisticko naselje osnovano izmedu -mlnula dva 'svetska' rata.

J : _ "

D.l'M, V, RADOVANOVrC: STANOVNIsTVOPRIZRENSKOG PODGORA 267'

;;."lajet zahyatao Je prostranu oblast.odElba.salfi.a,: ~ata i Dibra, prekoLjume fGusinjado pe6rog kmja, zatim citav.u :MetQhiju, Kosovo,kaeanicki kraJ, ,:Skoplje,; 1'etgvo, Gostivar;'najve6i deo tstocne, Makedonije, a na severu jE).ob~vatao Vranje, Leskovac, Nis,Prema svemu iZlo-zenom oeigledrto::;je da-drt.tStve.ti'O-is~'tijskIprocesi; lroji SU, doveli do vrlo krupriih'prOmeha; U;dstalitn'ik9-'m:p&nentams 'sooiogeografskog p01oZaja,msu' bitnije" ''1;rti~Ii{nar'~';:nistrativno~teritorijaIna,':raSclanjavanja'PrizrensIrog;";.Rdd~fa.')~Toje pre svega poslediea ofonnljenja 'ldka:ln.ogst'ediSta~-alSUVldJ Rebi~

. : i


9/82

268 GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHlJE IXkoja je, zahvaljujuci svorn polozajuna zna:.tajnom putu, uspelada u toku zadnjadva stoleea zadrZi tu funkciju irazvije se u een-tar komune koja.obuhvata najvecl deoproucavanog predela.

Osebenosti prl,vrednogeografskog pol0lajaV e e je u odeljkuo odlikama fizickogeografskog polosajanaro-

cito istaknuta osobina po kojoj cttav basen BelogDnima, au nje-govorn .sklopu .i Prizrenska kotlina, tmaju.odltcne prirodne pre-dispozicije za saobracajno tpoveslvenje csa drugim oblastirna urnnogome drukciJih geografskih karakOOrismka ..Prdtom .su se po-menuta .kotllna,.njeno srediste Prizren, isa ovim gradom intimnopovezan Prizrenski Podgor c-vnasll na saobracajnompravcu.Jsvan-redncgznacaja, na Skadarsko-kosovskom pure, riniskoj Via deZenti, koji se ne sarno takmiOio sa ostanmcuvemm tmnsferzal-nim magistralarna, vee je u povoljnim razdobljima pretieao caki juZniju ViaEgnatiu,osnovnupolugu u spajanju nekada-snjegzapadnog iistoenog' rimskog carstva, ". "".'Veoma je brojna lista tstrazivaca ~ojisu mspravljali 0 zna-caju prdrodne predisponiranostt Skadarsko-kosovskog. puta, sa-drzaneu Medovskom ugibu idinarsko-sarskom tek!tonskom suto-ku dm koga je formiran niz kotlina. Kako istiee J. Dedijer, skadar-ska obala je bas zahvaljujuei povoljnim vezarna Sa zaledem "pred-stavlj-ala jednu od najbogatijih inajlmltllrnijih oblasti Balkanskogpuluostrva" (43. 1~16). Otuda nije iznenadujuce da baS Med()v-ski ugib iova obala, ipored losih lokalnih prirodnlh uslovanakoje ukazuje J.Cvijic (pli1iko more,izlivanje Drima iBojane, za-"'sipanjere6nim nanosima, plitka iW.an, itd.) (223, 26-28) postane"Ceona iistDrijska obalaove oblasti" (224, 1158) idajiocev adnje, kroz Drimsku udolinu, preko PI'iizrenske Ii KQsovslte lrotUneka Naissus~ui centtalnim longitudinalnian magistralama, jos odrimskih vremena struje Ziye.trgovacke veze ipromet, ssoncentrt-sam duZ pravcaVia de Zente, gusto posednute rimskim gradskimisaobracajndm sredistima (Vjndenis, Viciano. IDpiana, Therandaidr.). No .ovaj put nije kanalisao saobraca] samo sa' u.zeg Skadar-skogprimorja, vee je objedinjavao iznatno prostranijeobalskopodrucle koje se protezalo od Bara, preko LjeSa.(Lissus) do Dra-ca. Otuda je transport robe ad Ljesa u umrtrasnjost Poluostrvabio veomavazna komponenta ueelokupnom prometu na.ovo] rna-gistrali~. .".Polazeei, dakIe, jos ad rimske epohe, moZe se konstatovatida je u datom dstorijskom razdobljuPrizrenska kotlina, sa svojimglavnim srediStem u anticko] Therandi, predstavljala osobito zn . a . .eajnu kariku u saobracajnoj prohodnostt i robnoj,razmenidliZoznaeene transrerzale. ZahvaljujllCi toj omjeIlici, iCitava prizren.-ska oblast, a narocitoniti delovi kotline, uklapalj, su seu -zonumtenzivnog prtvrednogzivotad kretanja. Privrednogeogratskl po-loza] ove kotline bio je tada U odnosu na oblasti koje su povezi-vane centralni, sa naroeito povoIjnom tranzitnom funkcijom. Iz

D~ M. v. RADOVANOVIC: STANOVNISTVO PRIZRENSKOG PODGORA\ J A

eo>.W. . . . . .::loocta.v,.oc:~X: . : :

1 IJIIIIII


10/82

270 GLASNlK .MUZEJA KOSOVA ,I METOHIJE IX

tog razloga ipolozaj Prizrenskog podgora stice oinacene kvalitete,tim pre sto se na njegovol teritoriji,ili na granici I?~e:na s.used-no] podrimi, nalazilaznamenita Theranda,po ,svoJ.~rlhCl~a istommestu gde idanasnje lokalno sredi~teSuya Re1ql.,1sto se jedna o c tlJajvaZnijih prelaznih i kontrolnih tacaka na Lj~ko-skadarsko-kosovskom putu, - predstavljena Duljskom presedlmom, --:-'yezu-je za istureniseverni granicni deo ovog predela naplaruru Cr-noljevi. . ., Krupne .dru~tveno-ekono1llSke t uopst~~ istorijskep~omen~,uslovljene raspadanjem rtrnskog robovlasnlCkog carstva 1 prodi-ranjern varvarskih naroda: sa severs, svakako su prouzrokovaleprivremenoopadanje uloge kO?1unikacije Li~us:s90dra-Nai~preko Prizrena iKosova. No pnzrenska oblast ]e JOS pre usp~~jeg politiCkog iatnickog prodiranja Srba na Jl!~ozap~ uveh~D:]meri povratila pretbodni znaeal centralnog trzlSIlOg 1 sacoracaf-nogcvora na ovol osovtni izmedu njenih krajnjih atraktivnih ta~~ka. To pre svega doka.zuje razViitaksamog prizrena u ra~o?lJUgospodarenja viZantije nad ovim krajevima. Brzo se razvrvsi .Uznamenito srediste na mestu odakle se od LjeSko-skadarsko-kOSOv-ske transferzale odvaja put za Skoplj.e preko sarpIaninskih zupaSredske i Siriniea, prizren je mogao ekonomski napredovati je-dino u uslovirna obnavljanja i intenzd.viranja prometa na oznace-nim pravcima. Kako istice. oed. Mijatovic, znacaj ovog 'puta bio.. je jedan od dominantnih c:inilaca da srpski vladari .ucin;ePrizrenl{asnije svojom prestonicom (114, .228). Gospodamtl Pnzrenom ,1krajevima jugozapadno od njega macilo je d~biti Izvrsnu m.oguc~nost za tazvijanje trgovine izmedu primorskih, centralnih 1 bal-kansko-podunavskih oblasti ikoristiti se njenim dragocenlim plo-.dovima. Ada je ova trgovirra zahvatala JOBznatno sire areale, .govore iCinjeniCe po kojima su ,,Am.alfiCani J O B u XI-om veku, a.malo za tim iMlecicf, Imali svoje trgovaeke koloniie U Dr.ac~..Iz ovog su mesta mogli oni zgodnootp~.avljati ~ravan~ kakO~?Rruze k Solunu starirn rimskiIil putem Via Ignatia, tako 1 nerocitok Dunavu iR~maniji putem Ljes-Prizren. Heren tvrdi, da je zadstajedan deo mletacke trgovtne s istoenom Indijom, posavsi iz Ta-nansa Hi i iz Trapezunta, udarao na zapadne obale Crnoga Mora, aodatle izlazio u albansko primorje" (114, 229). .Prethodne opaske ukazuju na relativnobrzo restaurisanje~ra-znosti privrednOgeografskog polo3a.japrizrenskog kraja i pre ucvr-8Civanja Srbije ha prostoru Drimske udoline. A kad~ je. Sr1;>ijakonacno ovladalaPrizrenom u XIII veku u vreme kralJaMllutma,nastupio je period njenog delinlleno uspesnog PlCodiTainjapremaJadnmskom moru. Polit;icka ekspanzija bila je pracena ikrupnimetnickim pomeranjimakoja su prouzrolrovala znacajne promeneu geogr.afskom polozaju' i rasporedu. srpskoga naroda. Osobita,ekonomski centralisuca, ulogaJadranskoga mora, na cijihl se oba~lama najintenzivnije odvijao. pnvredni Zivot okoJinih naroda Bal-kanskog iApeninskog poluostrva, snamo je delovala nacelokup-nu pOliticku i privrednu istoriju srednjovekovne Srbije. Otuda D.

DrM. :1/. RADOVANOvro: STANOVNISTVO PRIZRENSKOG PODGORA 271TUcovic.s purrln;tpravom konstatuje "da je u .o no vrem e Jadranskomore ?_ zl oara sn ta c iona tackq ne samo trgo vinskoga vee ipolitic-kOflC: ~zzvo_t~srpskoqa naroda. ~~~


11/82

272 GLASNrK MUZEJA KOSOVA I METOmJE IXnih najintenztvniie preobrazenih prostora, i da se, - prema on-daSnjemstepenu razvitka dru.stvaiekOOornike.-'- nalasao u ze-nitu svog populaoiooog,' prlvrednog ikulturnognapretka; koji '.docnije, u promenjenim uslovirna, niz stoleea niie mogao biti do-stignutDvo .treba tii.n pre' naglasiti sto su njegovi Pri~ po-tencijali bili ogranicen; i'jednos~rani, pruzajuci dobre mogu6nostijedillopoljoPrivrecin0j delatriostL OSlIn toga, zahValj1lJl!lC1na-znoj etnicko] ekspanziji Srbai procesima asllnilacije;Prizrenskipodger je u to' vreme stekao J O B jednu vaZnuoso~nost svog socio-:geografskog po!oZaja kojase kasnijepost.epeno,a iskokovitogubila, Nairne, imigraclona dinamfka .i etnpbioloSki procesidovel!su do znatne etnicke homogenosrti koja.se)z.razavala ~oz,preteznu .vectnu srpskog sUIDoynistcva.Na prostoru 1VIetohijsko-p~rens'kekotline pre~aUarbana$ki i vLaski. soocari.qili sQ.isuviseli1alo-brojni da bi tu.hQmogen,ostn:logliozbiljnije narusavati. Dubokprodor srpskog etnosa ka Medovskom zalivu nizom .savernoarba-n.a$kihkOtlil1aU okviruDrimske udoline, ucinio jed.aprizrensko~metohiiska koncentracija srpskog stariovnistva bar privremeno nebude izrazito ekscootrlcna u odnosu na celokupno .podrucle na-stanjeno srpskim zivljem. Zahvaljujuei ovim etnolosldm idrugim .'ciniocimadrustveno.fstorijskevrste, utadaSnjem,. relativno 'brzo ~formiranom drZavnom jezgru, ~zgradiva1ase,pod, Jakim uticajemVizantije, [edna svojevrsaaf dDvQljnohomogena kultura, ukojo]su produkcioni odnosi iekonomika uopste, dootiz.a1iza feudalno. ustrojstvo visok stepen razvitka. . -Tursko zavojevanje sredinorn XVvekaprouzrokovalo je prvuradikalniju izmenuprivrednoge6grafskog poloZaja. PrlzreIl$kogpodgora.Politickb-socijalni iekonomski porernecaji donelisu sla-bljenjeveza sa Skadarskimpriniorjem,sto se najdrasticnije odra-zilo na :samom. prizrenu, u 'kome 'se prtvredni :Zivot tokorn XViXV! stoleca odvijazna.tno smanjeriim intenzitetom. No najzna-cajnija kvalitativna promena. poloZajaPrizrerisk6gpodgora izraze-na jekroz njegovo ukljuCd.vanjeu prostraIlu oblast turskog feucdalnog ustrojstva.. kOje Se ubrzo pokazalokaokoCnicaprogre"sivnihsocijalnU1 iprivrednih kretanja. Zavod:enje tursk6g feuda,'Iizma oznaeavalo jejos tada nastanakdugotrajne ere ekonomskezaosta1osti,kakvo .se stanie odrzalo sve do balkanskih . ratova1912. god" ostavivsi vrlo tesko!1aSlede poenijim dr1iStve'Q.O-ekonomskim fOrmacijamfi. Citlucki agrarni reziln ustrojen ovde.kac iu ostalim juZI1iJ,n.krajevima vee's konea XVI! i 'poCetka XVIIIveka, predstavlJao jevrhunaezaostalosti u proizvodnimodnosima.. . . . '.,Medutim, iu toku dug-otrajnogperioda' turske yladavine, pod.gorski predeo,:z;ajedno sa ostalom Prizrenskpm kotlinom i sused-nom uz.omMetohijom, doe;ivljavao je tinekoliko razlicita staiIljausvom privrednogeografskom polozajl,l.Vrlo je,znaeajnacinjenicada se pomenuta oblast PO zavrsetku turskih zavojevanja ar~-sko-zetskih krajeva nasla ponovo u sredistu oruh veza i uticaja iranije ostvarivanih iZmedu razliCitih geografskih podrucja. Polo-

D: M. V.RADoVANbVIC: STANOVNISTVO PRIZRENSK;OG PODGORA 273Za.j ~rizrenaipodgorskOg predelanije odmah, a illza duze vreme~PIO ~}~e~SCeritricnosti, jerje Citav prostorfzmedu Arbana~'skog p.~ll1?r}a.I Moravsko-vardatske udo1llne,pontij.skog ba~na i~raJ:UJlh J~h del~va,~al~~lu~trva sa .Egejskim prt-morjem, bio obuhvacen Je~m drzawum 1konomsldmorganlz-mom .ogI':l?mne,turske ?Rr~~e, [email protected] saobracajnogpoyezlV.anJa~ye~maUdaIJen~h1privredno r~olikih tel'irtorija. Stt.cajem .l$~r:JS'kih dog~Ja .~agovffitena [e, dakle, jednaodka-:~ktenstlCnih. supro1m.~tl; Nru.me,dok :je poplavaazijats'k{)g voj- nickog feudalizmaznaeila nazadovanje u drustveno-ekonomskomrazVltku~do,tle [e P~liti?ka mtegractja citayogovog prostora u no -.V?~talim'lstonJski~ !ek~non:skimpriliJrom~ bila unekoliko po-zlttvan m0D? -~ t ~oJa J~~~timulirao karavanski saobraeaj, razme-nu ~0oo.m.I jacanje tfZlsta. Stoga u .uslovtima relativno stabilnih~IJ8.:Inih:~ ekonom~kih l?rilika dolazi u odredenimpertodima doJ~Ja pnvr_e:deo:ruht~nt?~jalnih celinajzmedu kojih, iIi prekokOJ!h.se ~V1Jala Intenzfvmja razmena proizvoda. U konkretnomslucaJu,pnvredno .stat:Je u .U1~tohij~o-'Prizrenskom .podrucju isamo~.POdgo:r:uPO~olJsava ee od kraja XVII vesa .i sa takvi1n?belezJJmatraJe sve .do austro-tursklhratova s kraj.a; XVII ipo...cetka XVIII veka. P?n{)~o aktiviranje z .namenitog Skadarsko-pri-zrensko-kosovskog puta ....bezoednost kretanja na njemuvfavori-ziranje t~ovme.1Z~.edu Ja~og j balkanskogpOdrucja kao isusedn1h_1.uda~JernJih.oblasti sve ~oBliskog Istoka fpontfjskogb~, :rrna;loJe u.toku ~n~ko~'kOntervalaIzvanredan znaeaj zaprivrednogeografski polozaJ Prizrenskog Podgora, posebno Prizre-na, !roJI je sa s~,:"oJ?mkoltnom .baSna bazi takvih veza ikretanjapovremeno dozlVlJavaorazdo~lJa naglih ekonomskth uspona.:: Od v~emooa austro-turskih ratova isve ceSCihpokreta Arba-nasa protiv turske vlastd povremeno $8 skoro sasvim prekidaju.trgov?ogke veze sa ~~.darskdmprlimorjem. Uporedo sa tim kaop?sledica m a s o V ? : e mugracije arbana$.1tih stoeara:z.natno s~ me-nja karakte~ ~nvre?-euPrizren;skom Podgoru .. Ona je zaduZev-:~mepretezno stoearska, veoma ekstenzrvna ishodno 'tome .na~em ':llV()U~~~o ranije, Svoj zadnji. uspon u toku turske vlada-vme pnvredni ZlVO~ pnzrenskom kraju dOOivljavasredinomXIXV~ka'Iz.atoga, krajern XIX veka, prekidaju se veze sa Jadranskimrn.-orem,centralisucu ulogu dobijaju KosOvska iVardarska Zelez-mea (od. 1~73. god.): i privredn~oo~fsk;i.polOZaJ PrizrenskogPodgora! c;tavog pnzrenskog kraja ulaziu novu fazu krajnje.eks-centncnosti. . ... '. Balk~~ ..rntovi ipm svetski rat donose' K.osOVSk{}'M~tOhij-.~kOJP~kraJIlmsmenudiuStyen()-:ekon~mskih f0l'IIlacija.U1tidanje.feu~odn0S3: predsta~IJB:.revol~?Ionarni dogadaj,Pokrajina.~l u sastav :mJpr~ Kra:1Jevme'SrblJe, a zatim. Jugoslawje .cime. ~ .o~ov~ ~enJa ~voJ pop.tickogeografski poloZaj, U nQyona.~taliIn.lstonJs~ uslo;:~:na.pnv'rednog~rafski po1o~aj Podgora stiCeno.ve~yalitete ,clJa Je osnova pnpremana drtistveno-istorijskimzblvanJuna u toku druge po16vineXIX veka. Ialm uspostavljanje

18Glasnik Muze.iaKosova iMetohije IX
mailto:[email protected]:[email protected]


12/82

27 4 GLASNIK MUZEJA K080VA .1 METOHlJE .IXdrzavne grantee prema :Albainijipredstavlja.antrop?geog~skUprepreku koja presecaznameniti~kadarS~o-pr1Z:r:en:skli put lome~ta saobracal izmedu jadmnskog 1metohijsko-pI'lZrep:s!rog pod.r1+~i:~ja,ipak njenonegativno dejstvo ll:medu~tn~pe~odune trebaprecenjivatL cinjenicaje da~. pnzrenskik:rnJ zaJedn? sa Pod-gorom nalazio icialjeposredJednog prostranog ne::azvl~enog po-drueja, lroje je zahvatalo pro~1lor od Ska:dars~og pTlmor~a pa svedo Moravsko-vardarske udoline. Stoga je drzavna gramcasamouslovila rasolenjavanje ekonomski ikulturn,onerazvijenihobl~;potenciraju6i krajnje peniferni poloZaj PriZrena inj~-


13/82

"!

276 GLASNlK MlJZEJA KOSOVA I METOmJE IXbara. Na taj nactn onapostaju nov Cindlac prtvrednogeograisk';ogpolosaja Prtzrenskog Podgora.Uporedosatim, uloga gradsJ:tihsredlstavu prvomreduPrtzrena, razvitkomirtdustrije Ii . kultumog ,zivota, postaje dalekomtenziVtrlja negoumeduratnom penoou.'Danasse tek sa PlUlO opravdanja moze-recrda gravitaciooo dej-stvo Prisrena nabliZu idaljti okolinUzact0bijasve' snasntje Isa-dr.zajnije manifestacije.' U neposrednojblizirti ovogznamenitogsredliSta koje jenaglo odbacilo obeleZja konoorvatiVU08ti i zaosta-losti, Fl'iZrehski Podgor se iznova kara:kterlSe povOljnimprivred-nogeografskimpoloz.ajem, koji mu ornogueule najintimniju vezusa glaVIllln ekonomskim, saobracajnim ikulturnim centrom Pri-zrenskekotliine. '

OstaUaspektisociogeografskog polozaja, ,Prizrenski Podgor"leZiu oblasti nacionalno -heterogenog sta-novnistva koje je sastavtjenood Siba, s1pta.ra, flotantnih grupaskoro islamiziranib Srba, Turakai Cigana, s tdmsto su zadnje dvenacionalnosti pobroju nsznatne. Ovakvu kompoziciju podgorsko

stanovmstvo je steklo u prethodnilnistOrijskim eponama, 0eernuce biti reciunarednirn poglavljima ovog rada. ,, Prema tome, podgorski predeo o c t staranenaseljavaju Srbiistptar; k:oji se soetogeograrsstm procesima u toku poznije tur-ske vladavine (XVII-,-:&:IX vek)u, znatno] meri spajaju iproZi-maju," Kao rezultat d~tveno-istorijskih zbivanja, na prostoruovakvog soeiogeogratskog poloZaja, nas.tupiU su 'slOOenietnobiolo-S k : : i . ,procesi koji -su se osobeto manifestovall 1,1 Podgoru iostalimpredelima PrizrebSke kotline. Na.slanjaju6i 'sa :svojim istoCninldelom na severna ogranke Bare, Prizrenski Podgor [e zauzeo ta -leode granicni poloZaj premadvems izdvojeni.n1planmsldm zupa-ma~ SredskoJ iSirinricu, u .kojima.je srpski etnosostao kompak-tniji igde su sociogeograrski. procesi poprdmili unekOliko drukcijikarakternego uSUsednol PrizrenS!koj kotlini. 'S tim u ve:zi.trebaistaei planinske vence Sare kao geografsku ietlriografSku medukoja je imala vetikog znacaja za geogr~ raspored balkanskihnaroda, poeev jos ad pmiSitorijskUl iantil3kih vremena (202,65).M;edutim,gorostasna sara je predstavljala iveoma Xlrivlaenu6b"last za sve.okolne stocarske grupe, te je zahvaljujuCi,bogat.stvu,u pasnjaoima koncentneaiestoeersse kretanja d\iZ 'svog bila. $to--'ga su iu Prizren:skom Podgoru, koji zahvata severndperifemi deosarskih ,ogranaka, 'boravila stoCarske ,grope razlicit.Dg, etn.ickog ,obelesja (Vlasi, Arbanasi, Srbi, pre toga Dardanci, Traeani, Ma-kooonci). ' ', '" 4 0 OVOID problemu vidi- J. Cvijic: Raspored balkanskihnaroda -,objasnjenje etnograjske karte; -,- Glasnik Geogradskog druStva, sv. 2, Bgd.1912: 1sti: Remarque sur l'ethnographie de la, Macedoine. ~ Ann. de geographie. XV, Paris, Mai 1906;L. Niederle: Obozrenije sovremenago slovjanstva. - Enciklopedija slovjanskoj filologii, vip. II.Skpb.1909.

, D" M. V. RADOVANOVIC;STANOVNISTVO PRIZRENSKOQ PODOORA 277lako senalazi u neposredno] blizIDi Prizrena, u kome su se~oz istorijsku proslost intOOzivnoprOZimali utdcaji vizantijske'. ill balkanske, tursko-istoenjacke, latinske ipatrijarharlne civlli-zacije, Prizrenski Podgor je ipak u celini ostao u okviriIllapatri-ja:rh3Jn~,kulturnef patrijarhaJne .soclotoske zone, ~oja ldu6i oddmarskih venacaobuhvata citavu Kosovsko-Metohijsku,Pok,rajintLNo treba imatiu viduda [eovakultura, - usrednjemveku veemodifikovanai osIablJena balkanskom civilfzacijom, --, nanovo os-vezenadoseljavanjem Arbanasa iSrba iz Severna Albanijei erneGore, .gde je vee bilo 'izgraCleno -sekundemo plemensko drustvo.Sociogeografsltim procesima uslovljena je, 'dakle, jedna specifi5napromenapolozaja Prfzrenskog Podgora; ova} predeo Sa cvrsto uk-lapa u z,natnoprooireni pojas patrijarhalne civilizacije stoearskihgrupa iplemena. Potiskuju se vizantijski, odnosno balka.r:lskdkul-turnielemel:lti kod preostalog,atarosedela6kogstanovDiStva, kojese povinuje novim uslovima, iobnavljaju ve e delimiCno napustenesocijaJne iostale rrtanifestaoije patrijarhalnog nacmasrvota. Isti se,cuva.u retkoJ svezini sve do naSih dana, iaJoo usvaja mnoge tursko-istoenjaeke elemerse kod pois1arnl:jenog siptarskog isrpskog sta- ,.novniStva.U jUZnomdeluPodgora jaee se osecaju uticajigradsltogZivotas obztrom na neposrednu bli2fultiPnzrena, u kame je izvr-S,enaka,rakterit;1Iicna simboiza civHiz3.cija~Uglavnom,balkanske iturslro-istoCnjaeke. ," , . ' .'. 'Prema tome, Prizre:nslti Podgor je sve doepohe socijaliSIt;iEldhdrustveno-ekonomsldh odn6sa u ce1ind.pripadao zoni arhaioneso-'cijtilile organizacij~ ipatrijarhalne kulture, prete vizantijSkim,odnosno balka.nskin1, itursko-lstocnjaekimXultumlm uticajima.Tek u najnQvije vreme prodrli ,SU' elernenti savremene,socijalisti~. eke kulture. Tekovine narodne revolucijeunose usoeiogeografski. polbzaj Prizren;s.kogPodgora nove kva1itete; koji se manifestuju '. krozproZirnanjei sudaranje starog inovog, kroz delimicno kul-. turno izjOOnaeavanja, a n i kroz razvijanje Ulleokoliko posebnihkulturnih obelezja kod 'srpske isiptarske nscionalne grope; .

II. 'S1'ANOVNisTVO:!3ROJ I PORAST STANOVNISTVA I GUSTINA NASELJENOSTIKao at e je ve e u prethodnom 'odeljku'i&taklnuto, populacionimzvitak Prizrenskog Podgora karaktemse se od kraja prvog svet-skog rata pa do' danaSnjeg , d a J n . a mtenzivnim' porastom stanovni-stva, koji je u prvom .redu uslovljenvisoktmprarcdnim 'prirasta-. jem. Udeo n:ligracioIiih kretania upovecanju illsmanjenju broja.stanovnisa idzmeni njegovestrukture nije uosnacenom razdob-Iju.~ onakvog ~acaja kak,vog je bio 1,1 prethodnim periodimapo-pulaclOnog razVltka, kada $Use desila snaZna migr.aciona, kreta-

, nja siptars'kog isrpskog stanovn.iStva, uslovljenaekono:rnsklln' tdruStveno-istorijskim procesima. Stoga se moze reci da iza bal-kahskog iprvog svetskog Tam nastupa period u kome migracije


14/82

278 GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE IXdobijaju skoro iskljucivo,lcikaW,i regionalni karaktert obuhvata-ju manje grupe stanovnlstva koje. se kreceuglavnorn ~zexonom-skih razloga. Pri .tome. emigraeije znatno preovladujti nad imigra-ctjama m razloga relativne prenaseljenosti. . One nemaju takomasovni karakter, ali se manje vise stalnoiodvijaju sma.njujri6iporast-prouzrokovanprirodnlm prirastajem.No oskudne moguc- .nosti za naseljavanje druglh krajeva Kosovsko-Metohijske Pokra-ine predstavljaju glavne cinioce koji susputavali vectodnvrela-tivno suvisnog stanovnistva iz Prizrenskog Podgora .. Stoga se uslovima ovakvog stanja sve snamije Izrazavao prirodni priraAtajkao osnovni faktor demografskog razvitka. .Od.kakvog [e on zna-eajaza soctogeogratske prilike Podgora videcemo ikroz .narednekvantitativne odnose ..brojastanovnistva ikroz pracenje njego-:vogporasta., " " " . ,, Do balkanskih Tatovanemamoskoro nika:kvih verodostojnihstatistiCkih podataka na .osnovu kojih bi mogli dobiti makar pri-bliZnu tacnu predstavu 0 brojustanovnisa Prizrenskog: Podgora.Jedino kod L S. Jastrebova nalazimo podatke 0broju dornova 1ooj1su izvedeni za svako jnaselje pojedinacno Uokviru suho:teckogi ljubinjskog barjaka ikoji imaju izvesnog znaeajaza rasmatra-:nja 0 nacionalno] i konrestonslnoj strukturt stanovnistva (67,60:'_61, 73). I J. Cvijie u svojlm "Osnovama za geogranjut geolo-giju Makedooije iStareSrbije" iiznoS!ipodatke 0 hroju kuca za15 podgorskih naselja, koje takode razvrstava prema nackmalnoji konfesionalnoj pripadnosti (224, ,1192). Do ovih podataka J.Cvijie je dosao na osnovu grade koju su prikupili u tom. ktajuSTpS'kJ. uCiteljiPetar Milovanovic iMllutm,Vtiki6evic .(iz 1904.god.), a za koje.se ne bi rnoglorect da suu svimslueajevima biliobjektiVni, sto uostalom donekle karakterise iveef.deo ostalogdokumentacionog vmaterijala !toji Be Odn'Osina Kosovsko-Meto-l1ijsku Pokrajinu, adatira jzdruge polovine proslogisa poeetkaovog veka. '. " " ....Prve upotrebljdvl podatke 0 broju stanovnika, ito objavljene

po naseljima, imamo iz 1914. god., dakle, neposredno posle bal-kanskih ratova. Stoga smo .u rnogu6nosti da tek ad te godine pra-timo.brojno kretanje stanovnistva u ovom predelu.BROJ I fOR.e,.ST STA~OVNIsTVA OD 1914. DO 1961. GOD.

Koristeci sve .upotrebljive poplse stanovnistva od ,1914. do1961. god., u ovomodeljku prikazacemo njegovo brojno. kretanjetoku oznacenog 47-godiSnjeg vremenskog perioda kako. po .nase-Ijimatako izacitav predeo. U 'tu .svrhu bilo .je mogucedskonistitipo~M.kepet popisa: 1914, 1921, 194$, 1953t 1961: g6.c1.5Od nj:ihprvi (1914. god.) nemakarakter zvimiCnOgpopisa, jer seradi, ()registrovanju stanovnistva koje su sprovocUle apstinske ipolicij-ske vlru;ti i koje se maZe prUhvatiti kao prib1ifuo tacno~ MOZe.seprirnetiti da razdoblja izmedupoJedinih registrovanja, odnoisnopopisa, nisu ujednacena, stonarocito vaZi za 27-godiSnje razdoblje

.;

Dr,M . v, RADOVANOVIC: .STANOVNISTVO PRIZRENSKOG PODGORA 2791921~1948.goo. U konkretoom slucajudo ovakve sttuacije je doslo , /usled togasto podaci 0 broju stanovnika fz popisa 1931. god.nisu moglibiti iskorisceni, [ersu oqjavljeini poopstdnama, a ne ponaseljima. Na drugojst;r:~,najkra6i je periodizmedupopisa od1948-1953~ goo. Medutim, bez obzira na to, pri obradt ianallzi.po-dataka obracunete su vrednosti porasta stanovnistva za svako raz-doblje ponaosob kaoizacelokupni 47-gpdiSnjl period, pri cernusu po istom principu prikazane iv:rednosti prosecnih godisnjihporastastanovnistva, ", Specifi6:b.i kvantitativni ikvalitatfvniodnosi katakJterisu 7-go-, di.Snje razdoblje 1914-1921. god. Naime.iu toku ovog perioda kodznatne vecinenaselja .u Prizrenskom Podgoru nastupilo je opada-, nje broja stanovnistva, I ukupan bilans zacttavpredeo.pokaaujesmanjenje prouzrokovano ratnim prilikama L ostaltm drustveno- ,tstorijskdm. procesrma koji karakterisu dati, period. Otuda je on,, s obzirom na specifienostodnosa, prikaZan u posebnoj tabelikakopi se odvojio od 40~godisnjegperioda ,1921-1961. god,' u 'kome je,iu pojedinaenim iukupnim bilansima iskljuivo'1zraZerlQ pove-canje broja stanovnistva, (vidi tabelu I.u prilogu). ,. ' .Tabela I. uprilogu wkazuje da je :u'7-gpdiSnjem razdoblju1914-1921. god.u Podgoru nastupilo opadrunje broja stanovnika,lrojeza citav predeo tina srednju vrednostod, ~12,5%. Tozna,Cii, da je zatolisdprocenat bro] stanovnika u 1921_god. (l2.317)bm:manji od' broja stanovnisa u1914 .. god.U4.076). Alro: .prattmevrednosti ponaseljima videcemo da je opadanje stanovnistvaizra-zeno kod 24. naselja, sto Cini 75,0% od ukupnog broja naselja. Uovom predelu, Od ostalih 8 naselja njih 7karakterdSese porastom,dok sa sarno za jedno (Dubrava) mjemogloustanovitistanje. Naj- ,vece opadanjeizraZello. je u sluca.ju Omeara (-'-56,2 %), Dulia(-'-'--37,3%),Kabasa (~36,'7%), iStare yucine (-..-35,9%), a najma-nje je kod Skorobista (-;-2,6%), fJinovcci (~,4%) i Suve Reke(""-5,3%).l'lajveei,poras-t stanovnfstva tma Vranice (36,7%), a.najmanjt Sopina 1,2%. 8ye ostalevrednosti-i uprvoj iudrugo]kategoriji rasporedene suJzmedu oznacenih ekstrema, SrednjegodiSnje opadanje stanovnistva Prizrenskog Podgorau toku 7-go-'di6njeg perioda iznosi ~1,7% u odnosu na stanje ~. 1914.go.d_Prerna tome, u razdoblju 1914-192;L god. 11 .PrizrenskomPodgoru odvijale su .seznacajne demogeogra;Oske isocijalnogeog-rofske, promene, NajvaZniji. uzroci pojaviIzrazitog opadanja bro-ja.~stanovnikasadrzam 8U udzmeni sociogeografskog polozaja pre-dela'lratnirnzbivanjinla sa svimnegatdvntm posled.icama socijal-nogLekonornskog .karalrtera. No ovde treba Imati u vidu da je. unekim krajevimai naseljima Kosovsko-Metohijs'ke Pokrajine sma-njenje broja stanovnistva otpoeelo vee sa balkanskim ra.tovima,

5 Godina 1921. izvr~ jezvanican popis stanovniStv:a, u Kraljevini SHS,aU njegoviobjavljeni podaci nisu mogli bilti korisceni usled grupiswija poopstinama ..Broj sta;novnikapo naseljima mogli smo dobiti jedino u ,,ReGniku mesta 1925." (94), gde,je u 'stvari fiksrranodemografsko stanje iz1921. god.

:~ .


15/82

280 :GLASNIK MUZEJAKOSQVA I METOHlJElXkada se jedandeo turskog iostalog muslimansxog' stanovrastvaotselio ne mogavst da se .prilagodi novim drUstvenopoIltickirrnprilikama ..To se natpeito odnosi naPrizren, koji je u drugo] polo-vini XIX veka imao preko 30 hiljadastanovnika (67, 40), 1910.god. 30.285,6it iz.a ukljucepJa u Kraljevinu. Srbiju, 1913..god., sve-ga21.244stanovruka.7 U vreme balkanskth ratova emigracije, jeu Kosovsko-Mej;qhijskoj Pokrajlni obuhvatila uglavnom gradsko .stanovmstvokOje.-nije bilo vezano ..za zemlju poljop:\'ivrectnom.delatnoscu, dok sena selu ovaj procesodvijaou mnogo rnanjem .obimU.Ponovb razbuktavanje mtriili operaeija 1914--:-1918.god ..imalo je za posledicudaljePQg'orSa:ljesociJaIn~konomsJ,dh uslo-:va, zahvativSi ..u rOVQn1 ...:n;tzdoblju. znatno vise i. seosk a naselja.Gubici. 00. ratnim popriStimai u medusocntm .susobimau tada-snjim anarnicmm prilikama, smanjenje prirodnog priras.tajaUsledsmanjenog nataliteta tpovecanog mortaliteta, najzadodseljavanja.muslimanskog stanovnistvaudruge kiajeve KosovSko-MetohijSlkePokrajine,uMakedonijui Tursku ~ koja su seIz ekonomskth,verskih .I poltticldh pobuda obavljala ipozavrsetsu prvog .svet-skog rata,- predstavljajuglavne uzroke kOji SUusloWlf smanje-nje broja stanovnistvauPrlzrenskom,. Podgoru; OvaJ proees, ot-paceo 1912. god., ubrzo je kulminirao u razdoblju 19i4-1918..god, ineposredno iZatoga,do.delinlieneSita.biliZacije soeijalno-!Walitickih prtlika u prvim godmama iza svetskogri;l.ta. Izvestan:procenat stanovntstva - koji se ne mosetaenoodeedtta - odla-zio jeIzpodgorskih sela u Prizfen,SuvuRekU ineka druga nase-Ija gradskog ipoluVr,troskog ka,raktei'a,.u kOjillta se ponovo orga-nizovao admmtstratdvni iprivredni Zivot, tako da su iova .kreta-nja selo - grad. istinane .. tako :inltemiivna, ucestvovala ufluktuaciji stanovnistva, . . . .lza prvog svestkOg rata nastaje .OOVOrazdoblje u. demogeo-grafskom razvitku PrizrenskogPodgora. Dokpodaciobroju sta-novnika iz 1921. god~fiks.iraju jedno specificrio stanje bremenitoposledicama prethodnih drustveno - istoriiJskih procesa; narednipertodi izmedu pojedinihPopisa (1921__1948,194~1953, If.l53--1961. god.), obelezeni su konstantnini porastomstanovmstva uovom predelu, i.pored teske ekonomske ikulturne .zao.stalosti,vi-soke smrtnosti, znata:rijih emagraetje u dru~e.krajeve ioobiljnihgubitaka u toku drugog svetskog rata. stetajesto namovako ne-,povoljan raspored upotrebljivihpopisa sa vrlo dugim prvim -mter-valom (1921___.:.1948.od.) ne pruZa rnogucnost da uoeimo.posle-dice koje jeza ovu stranu demogeografskograzvitka imao drugisvetski rat kao vrlo znaeajan Cinilac drUstyeno..istordjske vrste,

TabelaII 1 , . 1 prilogupokazuje.da je u toku meduratnog li.pOsl&ratnog perioda. u Prizrenskom Podgoru postojao stalan porast sta~novnistva koji .jemoga:o' bin ozbiljnije poremecenjediJnO u,tokuctrugog svetskog rata. Porast je uglavnom prouzrokoVan prii'od~6 Narodna enciklopedija SHS,III, str.571'.7 Ibid.

D r M. v, RADOVANO~lC:STANOVNIsTVOPRrZR.l!:NsKOG PODGORA 281nim .prirastajem C:iji se efekat u stvari inije rmogao-odraziti upunoj .mer: usl~odseljavanja U gradove fdruge krajeve. Stogatreba ,lmati uvidu da bi.~nu o~ompredelupO'kazivaonesumnji-YO vecu vrednost dase mje ma:n.ifestoVala ne takoznatna ali kon-sta~tna -,emigraoija, kOja je delimieno ublaZavala relatiVU:uprena-seIJenost... .U. 27-godisnjem razdoblju .1921-1948 .':stanovnistvo ...Pbdgomse uvecaloza 5.967 Zitelja iIi 48;4%. Prttorn, prosecni godiSnji 'PO-rast u ~~ na stanje iz 1921. god.iznosi 1,77%. Najvecfmpora-stom odlikuju se Dubrava (101,2%), Dulje (88,6%), :Binovce{85,0%), Suva Reka (81,5%), SelograZda(80,3%); i Ljubizda(?9,? % ). P08eJ:>an slucaj p.r:edstavlja Nova Sumadija, srpsko kolo- l1lStlC~O. naselje os~ovano izmedu dva svetska.rnta, za lroje ima-mo f~rano s~Je teku 1948. god. Najmanji porast pokazuje MovlJane. (20,~%), Sopina (20,5%}iDelovce (21,4%), uglavnomusled emtgraeije.v.. .. .. ..Petog1Odis.njerazdOblJ~ izmedu .1948. .i 1953. god, odlikuje se~lJun pora~tomstanovmstva. Stan]eiz 1953.god. (20.361stanov-~)p?kazuJe u odnosu na 1948. god. 08.284) st.) porast od2.077lica ill 1l,4%,stoznaC;t da jeu ovom intervalugodisnjiprosekp?_rasta iznosio 2,24%. NajveCi porast imaju Saorouo (29,6%), Lju~bzzda (26,5%}i Suva Reka (23,6%), s a godiSnjim prosekom.od .5,9.5;3 i4,7%, Ovakov:isokevrednosti rezultat sune same prirod-nag prirastaja,vec i.doseljavanja stanovnistva, u slucaju Savrovai:{..jubiZde izObliZnjih podgorsikih sela (lokaIna kretanja) a lrod S~ve Reke iiz podIimski,h naselja, pa Caki Prizrena, u v~zi jaea-nja ekonomske funkcijeove varosice. Najmanji porast imaju No-va Selo (0,3%), Movljane (1,9%), Delovcei Stara Vucina (po4,1%). Kod ove grupe podgorskih naselja izraZava se u datom.~tervalup6j.acano dejstvo emigracije. Najzad, speoifiean sluca]:unamo.u y~ brojnog kr:etanjastanovnistvaNove Sumadije, koje pokazuje izvesno opadanje (-4,0%). Kako je reeeno ovde se radi~ ?-oseljenickom koloiti.istickomstanov11istvu lzu.ze'Srbije, kojeje 1posle ovog rata-manjimdelom bilo obuhvaceno inversnom mi-gracijom. . ... . .Osmogodisnj! interval izmedu dva poslednja popisa.,(l953-.;_1961. god.) obelezen je takode novim povecanjembr:()ja sta-novnika sa relativnim vrednostdma sliCnimprethodnom razdoblju,Sa 2l.361 u 1953.god., broj stanovnise, PrizrenS.kog Podgorase do3LIII 1961. god. povecao na23.692,6dnosno za 3.331i1i 164%sto ZIlaei da proseene godiSnje vrednosti porasta iznose 2 , 0 5 % :NajveCim povecanjem stanoemstve, odllktiju se Dubraoa (39,0% ),.Grncare.91,8%), ~uva Relc_aiLj1ibiz(l.a (po 27,8%), - dakle ug-laVl1.~msta ~~Ja kao lZ prethodnog perioda, a najmanjimGreJcevce (3,3%) 1 Cajdrak (5,6%); pored piza drugih (Macitevo,Stara Vucina, Delovce, Papaz), kOjatakoCte imaju male vrednosti.Znacajno je da sekod ove drugegrnpe naselja radi oonima kola.",~. imajU najnepqvoljniji privredno-goografs:ki polozaj 1i planinskomdelu Podgora, E t t o usloyljava poveeanu emigraciju rel8Jtivno suVi


16/82

282' GLASNIK,MUZEJA" KOSOVA, I ,METomJE' IXsnog stanovmstva. Medutim, data razdoblje karakterisef pojavaopadanja brojastanovnika, kod eetiri naselja. ',To su Vrbicanel---'-7,8%), Kabas, Movljane (po-4,6%) iDoinice (-,-2,2%). Ovanaselja se takode nalaze u planinskom delu Podgorasa naroeitoizrazenorn agrarnomprenaseljenoSCu;te je data pojav'atakOdeposledica znatnije emigraeije iz ekonomskih raeloga, Izuzimajucidonekle Kabas, brojno 'kretanje stanovriiStva ostallhnaselja izove kategorije, pokazivaIo je u prethodnom intervalu (1948-1953'). 'neznatan porast blizak stagnaciji,tako da najnoViije stanje pred-',stavljasaIno neposredan .nastavak , v e e ranijezapoeetog' procesa,Roji cese nesumnjrvo odvdjati iubuduce, s tim stocesa dailjdmdrustveno-ekonomskim razvitknm KOsovsko-MetohijskePokrajjcfie ostaviti svog odraza i na ve6Jni ostaldh naselja Pmrenskog'godgora. stoga pojaVU:postepenog smanjivanje porastastanovnt-'stva;pa cak injegovog delimienog opadahja u jednom ekonomskizaostalom predelu kao sto je Prizrenski Podgor; treba smatratikao pozitivan proces, koji' doprinosi resavanju ldjuc!rlh soeijalno-.ekonomskih problema i predstavlja direktnu mantrestaciju savre-.menogprivrednograzvitka, koji tek un6vije vremena Sirem pIa-nu utiCe na socijalnu dinamiku i strukturu kosmetSkogstaI1ov-niStva./Najzad, ako posmatramo ukupan porast stanovnistva za Ci -tav 40-godis.njLperiod 1921-:-1961. god.rvidecemo dase za to vre-me stanovnistvo Prizrenskog Podgora skoro udvostruCilo, pove-eavsi se od 12.317 stanovnika u192L god. na 23.692 st. u1961.god.Prema tome, povecanje iznosi 11.375 st;ili 92,4% u odnosuna stanjeiz 1921. god. Njegov godiSnji prosek ima vrednost 'ad2,3%. Izrazito visokim porastom odlikuju se Dubraoa (205,8%),Ljubizda (190,1%) i Suva Reka (186,6%), dakleona naselia koja, Ieze U''nlzem delu Podgora, gde spada ipredeono administrativnoiprivredno srediste Suva' Reka. Ked osamnaselja se poveealostanovnistvo zapreko 100%, dgk najmanjt porast lmfiju Movljane(16,9o/u),Vrbicane (27,8%)iDelovce (34;5%)'-'- Ista Dna naseljakodkojih je urazdoblju 1953---'-1961.god. izrazeno opaidanje sta-novntka: kod preostallh 18naselja vrednostiporasta stanovmstvakrecu seod 50do 100%. ', , Iz' svega do sada Izlozenog 'prOdsticu sledeci zakljucci: popu-lacioni razvitak Podgora kar8ktemse se uperiodu "1921~196Lgod. znatnim porastom .stanovaistva kojii je u prvomredu rezul-:tatvlsokog prirodnog prirastaja, Iz ove pojave rezultiralo je po-tenciranje problemarelativneprenaseljenosq., oija .ie sustina sadr-Zana u naglasenoj disproporcijt '1ZrnedudemogeQgrafskog idru-stveno-ekonomskog razvitka. ZarlIijdh godina ,povecava se etnig:ra-.cijausled 6ega se javlja, smanje-Iijebroja stanovnika'u nekimpla~ninskitrl naseljima_ Sve snaZmji privredni razvitak KOSnietana,govestava dalju pojacanuemigreciju iZPodgora, de];imicnll izm e nu '"njegove_socijalne struktUre iuspeSnije resenjeproblerna agrame ,.prenaseljenosti. ' '

Dt,M. V , RADOVANOVIC;STANOVNISTVOPRIZREmiKOO PODGORA 28 3,Tab1;lla IIIu prilogu pokazuje da je u periodu 1948---:c196,1.g o o . broj doma6:instava II Prizrenskom Podgoru povecan za 28,2%, .dok se,'u istorn, razdoblju broj,stanovnik:a povecaoza 29,5%. Naj-vece povecanje izraZeno je kDd, Ljubizde (?O,4%), Popovljana'(70,0%), Savrova'(53,8%) iSuve Reke' (52,9%), gde znatan deou-ovom poveCanju (izuzev Popovljana) zauZimaju domacinstvanovodoseljenog stanoVIti.Stva.Otuda je kOdoVihnaselja tako'oCitapodudarnost izmedu porasta broja Stanovnika i broja domacin-stava. Na drugo] strani moze se izdvojdti posebna kategorija ria-selja gde je naglasena disproporcijalzmedu ove dye strane po-rasta. Tosu ona naselja k6d kojih se stanovnistvo uvecavalo uprvom redu pJjrOdPim prirast;a.jen1, 'a Istovremeno je jedan ma-nji deo .migrirao u 'druge krajeve. Ovo j kategoriji' pripadaju llgla-'"vnom Budakovo, Bukos, ,Greieeoce, ,Grn,i5are, Doorane, Dubraoa,Dulje, Dinovce,K.ruica, MaCitevo, Novo Selo, Papaz, Recane, Se-, lograZde, -Skorobiste, Stara Vucina iC!ajdrak. Posebnu grupu pre-dstavljajuona naseljakod kojili jeemigraoijaobuhvatila znatandeo stanovnistva, tako da,jeizr,aZe:no opadanjei brojastanovrn-,~broja domMfustava,no pri'tomedomaciJjstva pokazuju opa-danje iu ukupnom bilansu 0948---:-1961.god.), a brojstanovnfkasamo urazdoblju.1953~1961. god. usled pojacanog iseljavanja za-dnjih godina, dok l :m ' " [e ukupanbilanspozttivan; To jeslucaj saKabaSom.i Domicama, dok jekOdVrbica1za, ipored izrazitijeg ,opadanja broja stanovmka od 1953-1961. god. (..-7,.8%) brojno, . kretanje domaCinstava obeleseno neznatnim 'porastorn, Sli


17/82

23 4 GLASNIKMtrZl!:JA KOSOVA I METOHlJE IXraedjane zahvata uvek eele porodice idomacinstva, vects njiho-vogokvirastalno odlazi izv'estan bro] .mladlhJjudi, tese otudabroj doma6instava ne smanjuje proporcionalno smanjenjubroja.stanovnika; deobomzemlje i osnivanjern l.1'(}Vihs.amostalnih do~maclnstava kompenzira se' jednlrndeloni tllanjak u broju doma-Cinstava nastao njihovim kompletnim odseljavanjem. -,, Na osnovu terenskih proucavanja.u narodu Ianalize "kvan,tita-tivnih vrednosti doslo se do ,,'za,kljucka da.s e . v e e rn a pomenutihprocesa .kod stanovntstva PrtzrenskO,g" ~Odgira raznovrsno "kOtn~binuje, kakva de bitlevoluctja eve strarie'demogeograrskogfaa-v.itka zavisrod meduspbnihbdnosabi91oSkOg kretal1ja iuticajafaktora socijalnog iekonomskog karak~l1i. SVi,oviO


18/82

286 GLASNIK MUZEJA KOSOVAl METOHIiE rx

1'~1L : . . : . . : . : . : . : J~2~3[[j]]J 4m5m QlCOO. 0 2 3 4 5 ~M

Karta.- 5. Gustina "V>'~L_I"UVurizrenskomPodgoru

.Dr ~L V. RADOVAl'\OVIC:STANOVNIsTVO.PRIZRENSKOG PODGORA 287vee njegovu sustdnuctne ekonomska zaostalost, ner.azvijenost pro-.1~odnih snaga uopste, jednorn reci - celokupnonaslede.specifieneistorij,s.ke proslostl, .

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIsTV APrirodno k~etanjestanovnistvaKosovskO-Meohijs:kePokra-[ine sve ces6e postaje predmet o~Znijih proueavania odstrane

predstavnika raznih nauenih grana, U , prvom redu demografa;sociologa lekonomista. Ovako sirokonaucno interesovanje zabi-olOOkudinamiku kosrnetskog sta:novnistvasasvim je opravdano"kada se ima na umu da ona 'predstavlja izvanredno znacajan faktorsocijalno-ekonomskograzVitka. Vrlo visokestope prirodnog prira-staja u.ovoj Pokrajini uslovljavaju speoitienu starosnu strukturustanovmstva ipoteneiraju tzv. demografSiki pritisak, Cija se sustt-na ne sastoji u velikoj gustini naseljenostr, vee ':':';_kaikoje taupretoodnom odeljku narocito podvuCeno - u druStvenoj ieko-nomskoj zaostalosti, u nepovoljnoj ekonomskoj :strukturi stan-novnistva inerazvtjenosti proizvodnill snaga ..Otuda K Miliajlovici~tiCe dautakvo] situaoiji "industlijalizacija prestaje da. bude sa-r n o dobro smisljena politika pOdizanJa. privrednog blagostanjazemlje, ona postaje neophodna potreba.di:kt6vanapopuladonimpritiskom" (120, 84). '. _ .No proucavanjekvantitativnih odnosa bioloSke dinamikeko-'smetskog stanovnistva, - iako zahvata konkretnu manifestaoijudatog procesai 'pruZa iscrpnu dokumectaclju bez koje sene moaepristupitt neophcdmm-analizama, - nedscrpljuje ovu problema-tiku. Ona je vrlo kompleksne prirode.rte stoga treba voditi racunaokvalitativnoraZlicitim'iaktorlma., u prvom .redubiolosldm, soei-jalnim iekonomskim; Zato je ovde potrebno angazovanje razliei-tih strucnjakli, cija ee plodna saradnja omogucttinasoj nauci pot-pu n uvid u sve asPikte ovog procesa. . . ~. .

U sklopu tsociogeografskih proucavanja, prirodno kretanjestanovnistva, uporedo sa msgraotonom :dinamlkom, predstavljajednuodnajznaeajnijih pojava, [edan od 'primarnih faktora po-pulaeionog razvitka,naromto u slueaju .kManjegova odredena.manifestacij.a prouzokuje krupne sociogeografske promene I uticena. stanje, mogucnostt .i Perspe:ktive ekcnomskograsvttka. Iz tihrazloga potrudili smo se dana pr:imeru Prlizrenskog Podgorapro-ueimotakode iovu pojavu IIstaknemo njeno stanje, uzroke ipo-sledice. Pri tome.se nad.slo na znatne smetnjeuprikuplj.anu sta-tisticke "dokumentaeije, .nafvise usled grupisanja podataka poadministrativno-teritortjalmm [edirdcama. . '.' ." .Prirodno :ktetarijesta.IlJOvniSt~a. Prizrenskog Podgora odlikujese visokirnstopama svih.trijulmtegordja - nataliteta, mortalitetai prirodnog .prfrastaja, -.Za razdoblje izmedu dva svetska rata neraspolasemo dovoljnom doklimentacijom, aliibi se. v e e naosnovunekihpodatakadalozakljucitt, daje uto vreme prirodni prirasta]u najvecem delu Podgora (bivsi podgorski sres) bio nestonizi ad


19/82

288 GLASNIK MUZE;J.. .. KoSOV A I METOiUJE IXdanasnjeg. Tako je od 1934 - 1938. god. njegova proseena godis-nja stopa iznostla 18,7%0 (44" 9). au bivsem.sarplanmskom srezu,koji je obuhvatao nekoliiko podgorskih naselja, 15,%0 (44,9), Kaosto cemovidett izdaljegizlaganja, stope posleratnog prirodnog'kretanja zna1m.ijeBU se poveeale u prvomredu porastom natali-teta, a zatim idelfmicnimsrnanjenjem mortaliteta, koji je, ipak,ido sada ostao visok. Fri tomese izmedu pojedinih godina javlja- .ju izrazite oscilacije. .U oblasti ranijeg podgorskogi Sarplaininskogsreza prirOdnipriraStaj .stanovniStva u posleratnom pertodu .bio je skoro redovnoiznad 20%0.Po tome je o n sasvim b1imk:kosm.eislrorn prosekukoji za 11 godina 0949-,-1959) iznosi 25~9%o(natruitet42,6., mor-taIitet 16,7%0) (45, 34; 189,330---:-331). Inace, u samom Podgoru, utoku oznacenog raZdOibljacsoltactje na~teta kretale sure najeesCeizmedu 30 j 40%0,a mortalltetadzmedu 13. i17%0;prirodni pritaS.taj je varirao izmedu 17i 23%0,rnadaje b:Hoiekstremnijihvred-nosti. Tako je u bivsemsresu Prizren, koji je 1958. god. obuhvataoeelokupnu teritoriju Priarenskog Podgora, iste godine zabeleZennatalitet od 47,7%0, mortalitetod 16,4%O~a prirodni priraStajod31,3%0 (45, 291). Iz ovog bi se moglo zakljUCiti da SU stope prirod-nog prirastaja za nas predeo nesto uiZeod onihkoje kanikteIisususedne krajeve. ...o prirodnom kretanju stanovndstva po pojedinim naseljlmaPrizrenskog Podgora ne raspolaZemo podacima za:duzlpertcd, veesamoza dve godine (1956. i1957.), sto je isuvise kratko vremedabi se bar donekle medusobno nivehsale veoma ostre razlike. Nokoliko jegod to nedostatak, na drugoj strani sejednim ovakvimprikazom neposredno uocava trenutna situacija ove pojave Jdohi-ja se uvid u one ..ake karakteristicne oscilacJ.je izmedu .pojedinihnaselja, koje bi se nesumnjivo izrazile ipri pracenju nekog drngogisto tako krntkog. periOda. Medutim, srednje vrednosti za dotiCIDipredeo, uzet u celini, sasvim su priblime uobieajenim vrednostimakoje se dobijaju za vece teritorijalne jedinice Kosovsko-MetohijskePokrajine kroz duza vremenska razdoblja (vidi tabelu VuPrilogu).Ako posrnatramo stopu nataliteta zapaatcemo izvanredne raz-like koje, uostalom, nisu iznenadujuCe obstrorn na kratkocu pe-rioda, Na prvom mestu BU Vrsevce iGrejkoiJce sa preko 60%0,2.zatim odmah sledi StaraVucina sa 58,82%0; jos 8 naseljaimanatalitet preko 40%0,dok jevectna ostalih sa stopom izmedu 20j30%0 . Bez Zivorodenfu je jedino Nova sumadija, a prvo sledecenaselje sa najrnanjim nataJitetom jeDVorane (24,76%). U celiniuzev i stope mortaUt.eta suvrlovisake.Prednjace Recane (29,98%0)i" Vrbitane 28,31%0), a jos 9 naseljaima mortali:tet preko200/oo;veCina ostalih ima stope izmedu 10 d 200/00;.ui.jmanjim mortaUte-tom odlikuju se DOjnice (3,86%0),PapazC5,88%0}~ Dvorane C7,62%ol,Movljane (8,13o/oo),StaraVuCina (8,40%0)~ Vrani6 (8,49%) iKruSica(9,83%0). NajveCi prirodni priraStaj imaju StaraVuCina (50,42%0)iGrncare (50,10%0), cetiri naselja preko 30%o,deset izmedu 20 i

D~ M. v, RADOVANOVIC~STANOVNISTVO PRrZRENSKOG PODGORA 28930%0a [edanaest izmedu 10 i20/00; najmanjiro prirastajem istic.useRecane (28/00), Cajdrak (6,270/00), VrbiCane (7,07/00), B'/.ldakQ'l)O(8,03/00)iDelooce (8,080/00 ), Najzad u slueaju NOVe su.tnadije~iz_ra.rena je idepopUlacija(-25,64%o),svskako trenuma 1beznacajna.pojava za prirodno kretanje .stanovntstva PrizrenSikog Podgora,noverovatno i,kuriozitetsv-oje vrstau-njegovom populacionomra.zvitku.Medutim, kaosto pokazuje tabelaV, prosecne stopezacitav predeo uglavnom su tipiCtieza Kosovsko-MetohdjskuPokra-jinu. Prirodhi prirasta] je nesto niZi o c t onog koji kara~terise. neke ..susedne krajevasto nije samo izninmo, trenutno stanje, vee sko-ro .redovna pojava,Visoknatalitet kao prva i najznacajndja komponenta prirod-nog kretanja stanovnistva nije posledica sarno .bioloske snage. isvezine podgorskog stanovnistva, vee Israzava iuticaj socijalnesredine injenih shvatanja 0 porodu, Za natalitet ne samo u Pod-goru, vee j skoro svirn drugim krajevima Kosovsko-MetohijSlkePokrajine,moze se reel da predstavljamotornu snagu demograf-skog razVitka,lroju je u prvom redu stimuldrala patrijarhalna kul-tura i organizacljastanovndstva. Ako su u istorijskoj proslosti, -koja se odlikovala razvijenom plemenskom autonomijom, anar-hicniril prilikama ikrvnom osvetom, - sto brojnije jporodice,. zadruge, sto snaZniji rodovt , bratstva i fisovi, cin:Hi ,isto:rremeI_loizalogu njihove .snage, mille iekonomskebezbednosti, U ~enJe-Dim Istorijskom uislovlma .zadnjih decenija, visoknatalitet, -uslovljavajuc! ivisoku stopu prirodnog prirastaja, - stavlja ve-emu seoskih domactnstaea pred ozbiljnije .probleme elronomskeprirode, U Prizrenskorn Podgoru nesumnjivo je do nedavno posto-jao izrazit nesklad, naglasena disproporcija, izmedu demograi:skog razvitka irazvdtka proizvodnih snag;a. !{'ultuma zaostalost 1oeuvant utica] patrtjarhalne organizacije stirnulira1i su visokustopu radanja ionda kada su se susttnski izmenili d~tveno-eko.nomski odnosi, koji, medutirn,. jos uvek nisu obuhvatll!i celokupnusadrzinu socijalaog, ekonomskog' i kulturnog .zivot.a podgorskogstanovnistva.. s tOga ovde ipostoji jedna anomalija koja jse izra-zavakroz pojavu odrzavanjaporodicnih zadruga.kao.davno prezi-vele forme socijalne organizacije stanovnistva, Cijise unutraSnjizfvot odvija uglavnom prema ustaljenim obicajnim normama.Prema tome, neophodan je snasan privredni razvitak kako bi seizvrsile korenite Izmene .usocdjalnoj iekonomskoj strukturi sta-novntstva cimebtse postigao vidan efekat unjegovo] kulturn6jemancipacijivSvakako dabi ovako krupne kvalitativne prornene,kojima. bi se otklonilo arhaicno naslede, uslovile i racdonaliliji.odnos prema reprodukciji stooovnistva. Na taj" naCin druStveno~ekonoIIiski prosperitet bi konaeno krenuo brzim tempom oddemo-grafskog razVttka, sto predstavljaosnovni faktor podizanJa Zi,vot.:.nog standarda. . . . . .. .. . .'

U PriZrenskOm .Podgoru je cestina smrtnQSti jostipicnije.kos~metska od cestine radanja. Uslovljena jeniskim -standardom,.gdetreba posebno podV1ic~ jectnolicnu ishranli~ kabnaslede arhaiChik


20/82

290 .: . GLAsNm:MuZE,JA KOSOV A 1 METOHIJE IXnavtkastanovnistva ,Ovbg.predel.a (2; 38), zatim iUeznatnlimkons-eenjem zdravstvene zaStite tnjemm oskudnim mogucnosttma, V 1 i ~sokom stopom 'smrtnosti'kOdOdojcadi idece itd;: Tako se nater1toriji opstine Suva RekR'.ti.1958: god. oc t ,~upho 1420Z:ivoro-denih .svega 4;4% ". rodilo u- zdraystvetloj'ustanovi, -1,3%.uz- struenupomoe, dQk je 9 4 , 3 " O ! d pOTodaja;-'bilo' be.2:stfucne :pomoei(45,332).Ka;kv~ 'pOSledice,prouzroJtuje:nizak kultumd nivo -1'nepovoljnostanje zdravstvene zastite ":Qa"od.rucju oveopStine IPodgoraucellni, najbolje Uustruje:podatik, da jeuistoj gOdini:Odukuptto456 umrlih -bila 199 odojCad.i (43;6%).U roravstvenoVustaIioviumrlo je 11,8,a na drugom mestu 88,2%. Od sviW.tttntlihiecenojesvega 14,9%dok 85;1%,nijeleceno'(45, 332)~Piema-rome;sva-kako-dapodovako nepovoljnim.uslovans, cestina smrtnostamora'biti visoka. "."", Postavlja se'.pltanje kakvesuperspektive' pzirodnog kretatljastanovnistva ".uprlzrenskompodgoru. : Prema. sadaSnjem 'stanjukultumih,socijalnih iekonomskih obele2;ja sta.D.ovnistvaiprematempunjegovog emancipovanja, mozese 'pretpootavi!ti: da ce sejosizvesno vreme odtiativisokestoperadaillja ismrtnosti, sa ten- .dencijom postepenogopadanja, koje ce sepUnije::izraziti. u nestodaljoj perspektiVi. Otuda ne samo u Prizrenskom .Podgoru, vee iostalim delovima .Kosovsko"MetohiJskePokraj:lne, treba .u nizunatednih godina oeekivati Vli.sokprirodni. pnirilStaj; U takvo] situa-ciji socijallstickazajedirlca Ce biti prinudena da se ctu.Ze vremebori saproblernom relativne prenaseljenosti,cije sejedino ef:ikasnoresenje sastoji u .gta brzem razvitku prodavodnitrsnaga, $OCija1i~stickfu drustvenih odnosa ikulture uopste.'~ '.. .'

MIGRACIO:tf..A.'KRETANJA I PORE:KLO STANOVNISTVA.Migracjona,~"retanja:, stanovniStva. Prizrenskog Podgora p r e d -stavljaju jedan od najvaznijih proeesa u sooiogeogratskom razvit. ku ovog predeIa. Istorijskidogadaji j druStveno-ekonomske prflikeuslovi1i -suvtsestruka iucestala pomeranja ismene .stenovnistva,sto je imalo za posledicukorenitu izmenu njegovog sastava. otudasedanasnjepopulacione odlike Prfzrenskog Podgora rnogu pravilnoobjasm'll irazumett tek kada sa prouCi migractoaadmamika nje-govog stanovnlstva. Kao sto cemo videti" iz daljegrnlaganja, onaje hila veoma slozena, .qdvijala se kroz razliC.ite pertode ibila jeprouzrokovana razldcitimuzroctma, 8toga se migraciona kretanjarnoraju raSclaniti ria. vise grupa i.kategarij.a prema hron91ogiji,zpi-vanja, kako. bi se evolutivnominetociom saglr:ldala sva' ona stanja iprocesi kojl prethode drunaSnjimO;dlikama stanovniStva injegoV'estrukture. Istovremeno su migracioniprocesi ~clanjendna poje-dkle vrste prema svom karakteru. .'"Najveci deo podataka uovom odeljku prIDlrupljen je u,.tokuterenskih proucavanj~, ali SU,l. izvesni n:ta~rjjaU,~ literaturebilikorisno upotrebljeIti,-naroCito~-.kojisu od strane drugjh ispiti-

Dr M. v. RADOVANOVIC: STANOWHSTVO.PRIZRENSKOG PODGoRA 291'Vaca' ,sabranr U '-naroou', ostalih krajeva Kosovsko~MetohijskePokrajine~ '-;'.,' ,.. " . " ,- " '" ,';""."" '.' Problematika: .migraioriili" kIetanja , . s t a , h 0 v n i s t v a Metohije iKosoVa-pri~a je' 'Osobitu 'pSmjti mnogih iSp';~!~~ca;::r~. 9pSeZ~ndji.i dokumentovaniji rezultati poticu od. J;CVlJlcal nJegoVih sled-benika, te I l ,89~ ~ c : iJ : 9 .a o ~ , p.


21/82

292 GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHIJE IXuslovljavaju izmenu u socijalno] strukturi stanovntseva. Prematome; ovako znacajne kvalitativne razlikeizmedu karalctera mig.racione dinamike U oznacenirn dvarna razdobljima zahtevaju po..sebna .rasmatranja te o je prtfzlaganju matertje uovom 'poglavjutako ipostupljeno. . .

." . .". .MIGRACIONAKRETANJA DOBALIUNSKIH.RATOVA

MIGRACIJE STAROSEDEJ.,ACKOG SRPSKOG.STANOVNISTV.A,.Nekoliko napomena 0 migraci jama . Srba iz Prizrenskog Podgor$u :xv iXVI vekuU poglavlju 0 drustveno-ekonomskom razvitku posebno jepodvucena cfujenicada jerazvojem istorijskih dogadaja Kosovcsko Metohijska Pokrajina u srednjem veku predstavljala jezgroprivrednog ikulturriogZivota Srbije.Ova oblast je j.Spre XIIveka postala veoma atraknvna za doseljeniekoelovenskoetanov-nistvo, pred cijom se ekspanzijomznatan deostarosedelaca. - .potomaka starih Ilira, povlaciouteZe prtstupaene .pl.an:inskepre,dele, baveei se stocarskom ekonomijom. Pozriiji isooIijski iz'tTOri,uglavnom oni dzXIV veka, ukazuju navlaSke i arbanaske ka,. tune,sto ukazujeda se ovde zadrsalonesto starijeg stanovntstva, koje jekroz period srpske srednjovekovnedrsave uspelo da saeuva svojaetnickaobelezja; Na tu: cinjemcu upozorava i M. Krasnici, kojisrnatra da jene samo u Podgoru, vee isusednoj Podrimi, bilou vecem broju Vlaha (95, 365). Med:utim, bez obzirana prisustvoom nomadslob-stocara, brojna srpska .zemljoradniCka naselja,od kojih nekima sada nema skoro ni traga,.preteZnoslovensk;atoponomastika iu atarirna koje sada nastanjuju skoro IskljucrvoSiptari, najzad i'$torijskispomenici i tragovi jedne visoke kulture,potvrd:uju da je u XIII iXIV veku Podgor sa susednim krajevimabio relativno gusto naseljen s:rpsltim Zivljem, koje se ovdedose-Ijavalo j08 ad pocetka slovenske penetracije na Balkansko polu-ostrvo. '.U toku turske vladavine ovde su se odigrale tako krupneso-ciogeografske promene, takoznaeajna etmOkapomeranja, daneki .ispitivaci sa sredine iiz druge pclovdne proslog veka zakljucujuda u oviln krajevima skoro inema Srba. No J. Cvij,ic vecu svommonumentalnomdelu 0staroj Srbijii Makedoniji, pom1n.juCiGilj-ferdinga i druge putnike, s punim pravom tvrdi da je to bilo Sarnoprividno, posto je trebalo ponmije posmatratida biseu to vremeuocio srpski ZiVaIji shvationjegov odnos prema Siptarima iosta-lorn stanovnistvu (224, 1161). Dakle, bez preterivanja u oba prav-ca, - tj. ne proglasavajuci siptare za islamizirane d . poarbanaseneSrbe, kaot ne pripdsujuci Srbima siptarsk.oetniCko obelezje zatosto su prirnili Siptarslclfis, nOSnju, ophodenje ill neSto drugo,-

trebalo je tada promatrati stanovniStvo Kosova iMetohije. No iporoo mnogih netacn:ih izvestaja, razlicitih namernih i.lueajnihiskrivljavanja cinjenickog. startja, vee je odavno bilo poznato, d1 i

Dr M. V.RADoVANOVIC: STANOVNISTVO PRIZRENSKOG PODGORA 293.je 'do:XIX veka ogromna vecma starosedelaekog srpskog stanov-nistvaiSce~la iz Kosova iMetoruje itopovremenim masovnim is t a 1 t W n pojedmaentm ernigractjama, unistavanjem u vreme tur-skilr odmazdi,i najzad ruporntm potiskivanjem od strane siptar-sldhmuslimanskihuseljenika.D tome kakvogje efektaimaos.vakiodovih taktora ponaosob u citavoj Kosovsko..MetohlskojPokrajinimosemo za gada. samo pretpostavljati,ali smo u mogucnostr dazauzmemo odredeniji stay kada je u pitanju-naspredeo. PritomnaroCito napominjemo, da pri rasmacraniu dejstva glavnih cinilacakojl' su stvorili etnieko sarenno od XVII do XIX veka na KO.


22/82

294 GLASNIK ',MUZEJA KOSDVA,I. METOEIJE .rxPrema tome, UXViXVI veku.ra ik:asnije,do kraja XVI I vekaPrtsrenskf Podgor naBtanjilje joS' uvek brbjno srpSko 'sta:rinaCk~stanovnlstvo. Ono ~eu rnanjo] men odseljava u uZuSrbiju,' Ugarsktipatak iu Bosnu iHrvatsku (95,367;224.'1162).8Vrlosuinte~santni rezultati Rad. M :. 'Gil?-jica '0"po1:ekhlnajstarijeg'sfpslrog. . ., ," . , .

PREKORUPUe:

0,o

4 > /o.RAHO~AC4-

" ', Karta '6. EmigraciJe srj;lskogstano,;-I l is tv a ' iz 'Prizreriskog Podgora

sta~ovniStv~ u se~emoj 'Hrva~oj" iSlov~nijiigde' stoj:j..da.J~ in~Srbima kOJl .su rz turske krajine prelazilina stranu hrisCana, ,iuskak~li preko Bihaca u Zumberak iKranjsku, bilostariovDistYaJi.>teselJenogcak iz Noyopazar,s;kog sandZaJ.m,saK.oSOva, M e t o m J esare iPodrfrnlja,? Ova kretanja pripadajuprvoj pOlovini"a'z~8 V1.Sk;aiic;'POrij~klo prav?slavnog' naroda u , ~jever6zapadnoj" B 9 s n i .'---,G1. ZemaIJskog rnuzeja u Sarajevu, kilj. XXX, 1919;'str, 23~231. ,'~'"', '

Dr I-{.y. .RADOVANOVI~,: STANOvm,sTVO PRIZRENSKOG, PODGORA 2 9 5icelom XVlvekU~,Odyijalasu,se nataj.nacin sto suTurci u svomprodiranju nasever i severozapad granlcne predale naseljav:alisrpskim Zivljem(iovedenim, iz stare, ,Srqije, l_Ier:cegovmei drugihsrpsltih zemalja, koje jezatimvelikim delomprelazilo nastranuhJ,i.;scanai,~pore.div:a.lo, se d~ .sZqvinSkr: K.rajine, kasnije Vara-Zdinskogdeneralata;IO' .Razume,_se,vrlo ,jeteS~o, ustanovttd da iisu Srbi izprizrenskog kraja u tursku ,krajinu, dovodem priSiIrioill .suse kretali svojevQljno., No .reklo bi se da je tu bilo najp:re p o, srldi jedno orgamzovano kretanje.. koje je verovatno .obuhvatiloone porodlcekojasu sedoprovoljp.q, ukljucile U, tudalekuseve-rozapadnu srpskuiseljendcku struju. To istovremeno U!k.azujeinadobar, cak poverljiv odnos turskih vlastt prema ,:?rbiIna, uopste, 0cemu Imamo viSeprimera J iz Prizrenskog Podgora. 0 ovoj cinje-'Dici govori iVI. Skaric~ kojl..smatra-da je .turska dr~v:a imalaupocetku veliko pouzdanje .u svoje ,pravosla.vne ~dand~e,te SU,Beoni, sto .voljom drZiavne .vlasti, stos!llisoboni."razmiljelipQsjevemtm oblastima turskog,carstvatll,', ', ". Kaosto je uostalom dobropoznato, a to potvrdujui prethod-ne:e;paske,prilike 'zaSrbe u prvo vreme turske vladavine inisubile' iZrazito tesks. Ipak sejoS tada iSpoljavatenden:cija 'post&penog pomeranja srpskog' stanovnistvana sever, koja. je nesum-njtvo :za.hvaUIa;i starosedeoceprtsrenskog kraja. ,Ali,njihovo osi-panje migraclonim: 'strujam.a', sve ',do PIed ,kriLj ,XVII 'veka,nijermalovece razmere.rjer za masovmje odlaZenje nije btlo.fzuzetnosn.aZn:ih razloga. Verskizivot je bio dobroorganizovan, ekonornskeprillke stanovnistva nisu se znatnije pogorsale u odnosu na stantekOje je vladalo pred kraJ, srpske vladavine, 'a brojnost ikornpakt-nost 'predstavljali su solidnu barijeni pred .siptarskom infiltraci-'jpm. koja se svakako u osnacenom razdobljuvec odvijala, alikOjau Prizrenskom Podgoru tada nije imala potrebnih uslova zaveciuspeh. ' ' "

. - . ' . " .Emigi'a~ije tunutrasnje lokalne seobe Srba starosedetaca od, kraja XVII do. pocetka, XIX veka ' '

Unauci je vee opstepoznata iusvojena cinjenica da . su KosovoiMetohija uvremeaustro-tursldh ratova pretrpele ogromne socto-geografskepromene emigractjom srpskog stanovmstva, ~eal1.tim.postojtmtsijenje da 1690. god. emtgracija, narocltoIaprtsrensko"-peckogkrnja; nije zahvatila ,tako veliki broj srpskog narodakak.o seinace"Cesto uzima kao pouzdano. S obzirom da se ovo".pitanje direktno odnosi ina prizrenski Podgor, to cemo sena nje-mu zadrZati~ '. ', 9 Raa M. Grujic:Najstarijasrpska naselja po seoernoj Jirvatskdj (do, , 1597. god). ~ Gt Geograf, drustva II, Beograd 1912, 164-165. ,,.10 Ibid., str. 153. ' ' " ,11 VI.Skaric: Problem migracija (Porijetlo pravoslavnog naroda usjeve-, , rozapadnoj Bosni).,~ Jugoslavenska njiva, god. V (1921)"str.51. '


23/82

.. S~radnja.sa .AustriJancirha pod .komandom-generala Pikolo-mmija i snazan .pokret protiv "turske "vlasti zahvatili .su skoro'ci~vsrpski Zivalj metchijsso- prfzrenske ikOS()vsk~ oblasti.ZaPrizrenski .Podgor jeposebn6g 2JI1aCajaimaloto, sto je Prizrenpredstavljao glavni 'centar.te saradnje, nacijem [e celu s.asrpske'~t!ane stajalo' pravoslavno svestenstvo. Otuda je nesumnjivo da je l'~gorskosta.nov:rii8tvo dobrim .delorri bilozahvaceno pokretoip.nrotivTuraka. No odmah poslesrnrti generala Pikolominija i lasta~ju losi dam. i situacija sepogorsava I usled nespretnih postuPakithercoga Holstajna sa Srbima, lroji kvaredotadaSnjuplodnusatad~nju. Kao potvrdu tome J. N. TOIrii6navodi Srbeiz LjumekojiSudasH u sukob sa Austrijancima, pa se Cak stavil! nastranu Turaka.(20~, 42~53).~~dalje, J. N. 'I'omi6 zakljueuje da ponovnoprodi-ranje Turaka mje profzvelo masovno iseljavanje Srba iz prfzren-'skog, dakoviekog ipeckog' kraja, jer za to nije bilo.ni vremena.a osirn toga veliku smetnju predstavljalo je izimsko dobagod1ne:Tako je otiSao~gro pravoslavnogsvestenstva, najvise kcmpromito- .v~Og saradnjom sa Austrijancima. Srpski zivalj' se rnasovnijese.lio. sa Kosova iiz Sandsaka, tj. 'odande gde su Turci kasnijestlgli (200, 42_..:,_53);rbl iz Ljume nisu ni imali razloga da berepred '!nrcima, .jersuzajedno sa katolickim siptarima bili protivAust!lJanaca~ Uostalom,kasnije masovno Islamiziranje Ljume, Sar-plarunskeGore, pa iOpolja, oCigled.nopokazuje, cia jeovde Ldalje'os~o na svojim ognjistima najvectbroj Srba. Ali ipak, odlazaksvestenstva 1. potpuna deZOTganizacij~ njegov:og rada u naroduteror turskih vlasti i prodiranjeBiptara uslovili su da se Srbi ~-ovim pr.edelimaislamiziraju, a zatim idelimieno poprime i siptar-sku. nacionalnost (200. 50-53). .. .

E~igrac~~a 1690~god. takode ni u Prizrenskom Podgoru nijezahvatila veeinu starosedelaekog srpskog .stanovnistva, iako seo~J predeo na~~ZiQna direktnom pravcu .i ud:arcu. turske vojSikekoja -Je pnmenjivaiasurove zeoresanje, .No svaka.ko je nekolikonaselja tese nastradaJ.o,. 0cemu svedoce saCuvani pomeni opa-ljenjima sela.lpak se sva tadasnja naselja i dalje odrzavaju, Ka-rakteristicno je da cak-?i Dna naselja u neposredno] bliziniPrtzre-na_


24/82

298 GLASNIK MUZEJA'KOSOVA) METOHIJE Etkucu .po k;ueu, selo po selo, izvan zahvacenih oblastLTak.ve su bileprisilne predsiptarske migracije Srbaturskih .vremenats oblastiMetohije, Opolja, 'Prizrenskog Polja i ;Podgora:(pOdvukaoM.RJ,Drenice, Kosova i Laba, Pesteri, Gornje Morave" Izlno:rnika: i-N~vobrdske KriveReke itd., Makedonacaiz svthkrajevanazapaduVardarske Makedoni,je sve do Skoplja~Babtttle;' Krlise_vai-'Prespe"l169, 172). Dakle,b:rojne seobeSrba iz,Prizrensk6g,podgora muguse oznaeiti kao prisilne, ali se u konkretnom: slucaju swan ipakne mogugeneralisati. Otseljavanjaje bilo i izdrugm'uzroka-ekonomskih (narocito .uPriz:renu), nacionalnlh, 'psiholosldh ..tros-talom, dmigracljaSrba koja jenastupala paral~'O sa -arban.aSkbm;pokazuje da. su uovom-predeln ipored te~O'kolnOSti mogliopstati j, Srbi, istina, ne uonolikombreiu kao rarlije;O prisi1n1IDseobarnarnoze biti :tWinaroCitoti vezidoSeljavanjaKabasa ,iFan~da. Na ovu pojavu -skrece pamju'B". NUSic,koji istice dasuKabasipotpuno potisli Srbe iZ,;Grehovca" (Grejkovce), kOje su sami .na-selili' U XVIII veku, dok su ,~Stratinavce" sa. .svim U:r:tiStili"(l44,25). No KabaSi .su takoa:e'p'~islii Srbe starosedeocefz Busin!J.,~ zadavst. dosta jada istanovtiiclma Korise,LjrubiZd.ei nekih drugihobliznijfhnaseija. Taka 'J;Cvijic pominje u seluMu-snikovu (Sred-ska) .2 srpske pofodicesa'25 ku6a d-oseljene izKabaAa'pocetkOtnXVIII veka; ovi subili "do pre. 150g. u SiSano:t i i "kumstvu 'saArbanasima izKabasa"'(224, 1109). Uselinia strpce": Vica'usu-sednoj Sirtnicko] 'zupi takode Zive. doseljeniciizKabasa.. u stvar:l.nekog srpskog iselaJcoje je bilo na tom mestu pre';doseljavanjasiptara. J. CVij-ic je u strpcu konstatovao j e c t : a : n - - room 24kuceaA.Ul'osevie u Vici jedan rod sa 12 kUea; pteseljeru 'su -ovde lITaj~r'XVIIIveka (224,: 1105; 208, 153, 174:)'.stose tire'vee .'pomenutihFanda, injihova' infiltriranje tnedti.~tarosedeocenekihpOdgorskihipodriihsltih -sela(Selograzdejspmadijai dr.) pokrenulo je : v e c ibroj srpskih. radom useobu. B. NUSie navodi da je podgorskoSeZagraZde ranije Irnalo 30 sTJ?Stkihkuca, ,,a sad 5i25kucaPande,"(144.26").'-' ::. ,. ". '. .: .Iz literature imamo 'i drugih pomena 0.rnigraciji Srba staro-sedelaca _izPl'iziefiSikogPodgom. U Sredskoj, koja jepoznata po

SV?ll1 sta~cko:rn stanovt:listvu,ima dosta preseljeniJrn 12podgor-skih naselia: u Gornjem Belu jedan srpski rod sa 7 kuCa iz.s~1.aDtilja preseljen jOs -ktajem XVI iIi' poCetlwm XVI! veka (224 .1109); u selti(Lokvici-jedan rod Sa 31ruee poreklom , j _ z Sel6graZda:preseljen s~dinOll>::(XVI!veka (224, 1110);. iZpodgotSkogDuljatakode vodi"poreklb jedna porodica sa 6 kuca uNovom Selu kedPristine ..Staro .srpsko stano:vniStvo se1a Maciteva u XVII iXVIII veku Iilasovno je OCUazilo 11 druge ltrajeve,naroeitoPodriniu,Sred.sku iSirinic. Takou strpcu (Sirtnic) ZiViijedan rod.s~ 11kuea(224, 1105), u Velika! Haci takoaenekoliko porodiCa porekioIll.izMaciteva. . ..' .' .... .'. Narocito je karakteristiCa.:Q slucaj jedne grope preseljenikB:iz sela Movljana, kOje A. UroSevic nalaci Cak ukatollCkom Janje?Ju.

Pr M_v, Ri\IlOVANOVIe: ST~OVNtSTVO. PRIZRENSKOG PODGORA 499'TO')e rodsa 16


25/82

300 GLASNIK MUZEJA KOSOVA I METOHlJE' rxcrnogorskih :Kuca~a


26/82

302 GLASNIK MUZEJA KOSOVA lMETOHIJE lXsedelaca imaju om koji su dosli po raseljavanju Greikonca,

Documents

Prizren Podgor