Procedura za polaganje ispita za dobijanje licence za nastavnike, vaspitae i strune saradnikeZakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS" 72/2009), u l. 123 je propisano da:

Pripravnik, u smislu ovog zakona, jeste lice koje prvi put u tom svojstvu zasniva radni odnos u ustanovi, na odreeno ili neodreeno vreme, sa punim ili nepunim radnim vremenom i osposobljava se za samostalan obrazovno-vaspitni rad nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, savladavanjem programa za uvoenje u posao i polaganjem ispita za licencu.

Pripravniki sta traje najdue dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa.

Za vreme trajanja pripravnikog staa, radi savladavanja programa za uvoenje u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, ustanova pripravniku odreuje mentora.

Prva tri meseca pripravnikog staa nastavnik, odnosno vaspita-pripravnik radi pod neposrednim nadzorom nastavnika ili vaspitaa koji ima licencu i koje mu odreuje mentor. Nastavnik - pripravnik za vreme prva tri meseca ne ocenjuje uenike.

Izuzetno, ako ustanova nema mentora, odnosno odgovarajueg nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom, angaovae nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika sa licencom iz druge ustanove na osnovu ugovora o dopunskom radu, u skladu sa zakonom.

Struni saradnik - pripravnik koji ima obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona i koji je tokom studija ostvario najmanje 10 bodova, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova na osnovu prakse u ustanovi, svoj rad moe da obavlja bez neposrednog nadzora strunog saradnika sa licencom iz stava 5. ovog lana.

Pripravnik koji savlada program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika ima pravo na polaganje ispita za licencu posle navrenih godinu dana rada.

Pripravniku u radnom odnosu na neodreeno vreme, koji u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa ne poloi ispit za licencu - prestaje radni odnos. Pripravniku u radnom odnosu na odreeno vreme svojstvo pripravnika prestaje nakon poloenog ispita za licencu, a radni odnos istekom vremena na koje je primljen u radni odnos.

Program obuke za mentora, program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, koji ukljuuje i program osposobljavanja za rad sa decom i uenicima sa smetnjama u razvoju i iz osetljivih drutvenih grupa, nain i postupak provere savladanosti tog programa, program ispita za sticanje i ponovno sticanje licence, nain polaganja i jezik na kome se polae ispit, trokove polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za licencu, propisuje ministar.

lan 126 istog Zakona dalje navodi da:

Pravo na licencu ima nastavnik, vaspita i struni saradnik i pripravnik - staista koji ima odgovarajue obrazovanje iz lana 121. ovog zakona, savladan program uvoenja u posao nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika i poloen ispit za licencu.

Pravilnikom o dozvoli za rad nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika ("Sl. glasnik RS" 22/05 i 51/2008) je detaljno ureena procedura polaganja ispita za licencu. Navodimo Vam samo pojedine odredbe Pravilnika, za koje smatramo da e Vam pomoi u traenju odgovora na Vae pitanje, a detaljne informacije o proceduri za polaganje moete proitati u Pravilniku o dozvoli za rad nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika ("Sl. glasnik RS" 22/05 i 51/2008).

Ustanova

lan 4.

Pripravnik se uvodi u posao savladavanjem programa u ustanovi u kojoj je zaposlen ili u drugoj ustanovi iste vrste, ako se tako obezbeuje uspenije pripremanje za obrazovno-vaspitni rad.

Ustanova prijavljuje ministarstvu nadlenom za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo) pripravnika najkasnije u roku od 15 dana od dana njegovog prijema u radni odnos.

Mentor pripravnika

lan 5.

Za rad sa pripravnikom odreuje se mentor.

Za mentora moe biti odreen istaknuti nastavnik, vaspita ili struni saradnik koji ima licencu, jedno od propisanih zvanja ili najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

lan 6.

Mentor podnosi izvetaj direktoru o osposobljenosti pripravnika za samostalno izvoenje obrazovno-vaspitnog rada, najkasnije u roku od 15 dana nakon navrenih godinu dana uvoenja u posao pripravnika.

Provera savladanosti programa

lan 8.

Provera savladanosti programa ostvaruje se najranije nakon godinu dana rada u ustanovi, a najkasnije u roku od 15 dana od dana podnoenja izvetaja mentora, i to: izvoenjem i odbranom asa nastavnika u koli, odnosno izvoenjem aktivnosti i njenom odbranom u dejem vrtiu, kao i prikazom i odbranom aktivnosti strunog saradnika u ustanovi i vaspitaa u domu uenika (u daljem tekstu: odgovarajui oblik obrazovno-vaspitnog rada).

Komisija za proveru savladanosti programa

lan 9.

Proveru savladanosti programa vri komisija u seditu ustanove u kojoj je pripravnik zaposlen.

Komisiju obrazuje direktor reenjem.

Program za sticanje licence

lan 11.

Provera savladanosti programa za sticanje licence vri se na ispitu (u daljem tekstu: ispit za licencu).

Program za sticanje licence (u daljem tekstu: program za licencu) odtampan je uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Ispit za licencu

lan 12.

Ispit za licencu sastoji se iz pisanog rada i usmenog dela.

Pisani rad obuhvata: pripremu asa za nastavnika, pripremu izvoenja aktivnosti za vaspitaa, odnosno pripremu eseja za strunog saradnika.

Usmeni deo ispita sastoji se iz provere:

1. Znanja, vetina i sposobnosti za samostalno izvoenje odgovarajueg oblika obrazovno-vaspitnog rada i metodike struke;

2. osposobljenosti za reavanje konkretnih situacija u pedagokoj praksi;

3. poznavanja propisa iz oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Na ispitu za licencu vri se i prethodna usmena provera znanja pripravnika koji u toku osnovnih studija nije poloio pedagogiju i psihologiju, a u skladu sa programom koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.

Zahtev za polaganje ispita

lan 15.

Ustanova podnosi zahtev Ministarstvu za odobravanje polaganja ispita za licencu posle isteka pripravnikog staa i savladanog programa, uz saglasnost pripravnika.

Uz zahtev ustanova podnosi:

4. Prepis ili overenu kopiju diplome o steenom obrazovanju;

5. reenje o prijemu u radni odnos;

6. izvetaj komisije ustanove o savladanom programu;

7. dokaz o uplati trokova polaganja ispita za licencu;

8. overena fotokopija indeksa ili uverenje fakulteta ili vie kole o poloenim ispitima iz pedagogije i psihologije.

U sluaju da ustanova ne dostavi potpunu dokumentaciju iz stava 2. ovog lana, Ministarstvo daje primeren rok za njenu dopunu. Ako ustanova u ostavljenom roku ne dopuni dokumentaciju, smatra se da je odustala od zahteva.

Obavetenje o polaganju ispita za licencu - vremenu, mestu, razredu, vaspitnoj grupi, predmetu, odnosno oblasti, Ministarstvo dostavlja ustanovi najkasnije 15 dana pre dana odreenog za polaganje ispita ako kandidat ispunjava uslove za polaganje ispita za licencu.

Ministar donosi reenje kojim se odbija zahtev za odobravanje polaganja ispita za licencu ako kandidat ne ispunjava propisane uslove.

NAPOMENA:Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika ("Sl. glasnik RS" 22/05) donet pre stupanja na snagu novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS" 72/2009), kada je polaganje ispita za licencu bilo u nadlenosti Republikog ministarstva prosvete. Novim Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS" 72/2009) polaganje ispita za licencu je preneto u nadlenost Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, te pomenuti Pravilniknije usklaensa odredbama Zakona, kojima je Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovanje preneto u nadlenost organizovanje polaganja ispita za licence.

Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje e, nakon donoenja novog pravilnika,blagovremeno obavestitisve kole na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine o njegovom stupanju na snagu. U zvaninom saoptenju bie sadrane sve informacije o proceduri polaganja ispita, kao i pravima i obavezama kole i kandidata u vezi istih.

Takoe, u Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS" 72/2009), u lanu 171. je navedeno:

Ministar e doneti podzakonske akte u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona, osim:

9. Programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, koji e doneti do kraja kolske 2009/2010. godine;

10. akta iz lana 136. stav 4. ovog zakona, koji e doneti do poetka kolske 2010/2011. godine;

11. programa zavrnih ispita u strunoj koli, koje e doneti do kraja kolske 2012/2013. godine;

12. programa opte, strune i umetnike mature, koje e doneti do kraja kolske 2013/2014. godine.

Promena statusa uenika iz redovnog u vanrednogStatus vanrednih uenika ureen je lanovima 7. i 53. Zakona o srednjoj koli ("Sl. glasnik RS" br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002, 25/2002 - ispr., 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona i 101/2005 - dr. zakon i 72/2009 - dr. zakon).

Ministarstvo prosvete i sporta je 13.01.2003. godine, donelo slubeno miljenje br. 611-00-1832/2002-08, u kome na sledei nain tumai navedene lanove:

Za promenu statusa iz redovnog u vanrednog uenika nema pravne zabrane i nisu bitni razlozi za njegovo odobravanje

"Uslov za ostvarivanje prava po osnovu propisa u oblasti obrazovanja je na propisani nain steeno svojstvo uenika."

lanom 7. Zakona o srednjoj koli ("Sl. glasnik RS", br. 50/92, 53/93, 67/93, 48/94, 24/96, 23/2002 i 25/2002 - ispr. - dalje: Zakon) propisano je da uenik stie svojstvo redovnog ili vanrednog uenika upisom u kolu svake kolske godine. Odredbom lana 56. stav 4. Zakona propisano je da uenik (redovan i vanredan) ima pravo da se upie u odgovarajui razred do 31. avgusta.

Redovan uenik, njegov roditelj ili staratelj moe u toku kolske godine da odlui da ne pohaa nastavu, ve da polaganjem ispita zavri zapoeti razred, odnosno stekne obrazovanje. Najei su razlozi zdravstveni - due bolovanje, lini - udaja, trudnoa, raanje deteta, zatim, zbog povreda obaveza uenika - pre okonanja disciplinskog postupka. Za promenu statusa nema pravne zabrane i nisu bitni razlozi za njegovo odobravanje. Relevantna je samo injenica da je uenik stekao svojstvo redovnog uenika za tekuu kolsku godinu. Irelevantno je kada u toku kolske godine uenik odlui da promeni status. Uenik nastavlja sa sticanjem obrazovanja po osnovu lana 53. Zakona.

Svojstvo uenika menja se reenjem direktora. Potrebno je da uenik uplati kolarinu i pristupi polaganju ispita na propisani nain, saglasno rokovima utvrenim optim aktom kole.

Pitanje studenata u vezi sa odobravanjem mirovanja prava i obaveza na visokokolskoj ustanoviOdredbom lana 92. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", broj: 21/2005) je utvreno da se studentu, na njegov zahtev, odobrava mirovanje prava i obaveza u sluaju tee bolesti, upuivanja na strunu praksu u trajanju od najmanje est meseci, odsluenja i dosluenja vojnog roka, nege deteta do godinu dana ivota, odravanja trudnoe i u drugim sluajevima predvienim optim aktom visokokolske ustanove.

Odredbom stava 2. istog lana Zakona je propisano da student koji je bio spreen da polae ispit zbog bolesti ili odsustva zbog strunog usavravanja u trajanju od najmanje tri meseca, moe polagati ispit u prvom narednom roku, u skladu sa optim aktom visokokolske ustanove.

Kako je za postupanje po zahtevu za mirovanje nadlena visokokolska ustanova koja institut mirovanja prava i obaveza studenta ureuje svojim optim aktom, u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, studenti svoje zahteve mogu podneti visokokolskoj ustanovi u kojoj su upisani na studije.

Da li postoji mogunost studiranja na 2 fakulteta?Odredbom lana 88. stav 5. Zakona o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS" broj 76/2005) propisano je da student koji se finansira iz budeta moe u tom statusu da ima upisan samo jedan odobren, odnosno akreditovan studijski program na istom nivou studija.

Shodno navedenoj odredbi, student bi mogao biti upisan i na drugi odobren, odnosno akreditovan studijski program u statusu studenta koji se sam finansira. Visokokolska ustanova bi trebalo da prilikom upisa studenata zadrava overene fotokopije svedoanstva iz srednje kole.

Kako je odredbom lana 81. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju utvreno da se organizacija studija (nain organizovanja i vreme odravanja oblika studija) ureuje optim aktom visokokolske ustanove, za mogunost pohaanja dva fakulteta, odnosno dva studijska programa trebalo bi da se obratite zahtevom nadlenom organu na visokokolskim ustanovama.

Da li profesor koji ima 65 godina i 39 godina staa mora da ide u penziju po sili zakona?Saglasno lanu 132. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", broj 62/03, 64/03, 58/04, 62/04, 79/05 i 101/05), radni odnos zaposlenog u ustanovi prestaje u skladu sa zakonom na osnovu reenja direktora.

Nastavniku, vaspitau ili strunom saradniku u ustanovi prestaje radni odnos na kraju kolske godine u kojoj navri 40 godina staa osiguranja ili 65 godina ivota.

Prema tome, ako je profesor zaposlen u Vaoj koli navrio 65 godina ivota nakon poetka kolske 2008/2009. godine, ima pravo da radi do kraja te kolske godine.

Da li dete koje je pohaalo nastavu na maarskom jeziku do 3. razreda osnovne kole moe da se prebaci u 4. razred osnovne kole gde se nastava odvija na srpskom?lanom 7. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vapitanja, propisano je da se obrazovno vaspitni rad ostvaruje na srpskom jeziku. Stavom 2. istog lana propisano je da se za pripadnike nacionalnih manjina obrazovno vaspitni rad ostvaruje na maternjem jeziku, a izuzetno on se moe ostvarivati i na srpskom jeziku. Prema tome, ukoliko se radi o ueniku koji je do 3. razreda osnovne kole pohaao nastavu na maarskom jeziku, nema pravnih smetnji, niti zakonskih zabrana da u 4. razredu osnovne kole nastavi da pohaa nastavu na srpskom jeziku, jer je izbor jezika na kojem e se obrazovati njegovo pravo, a ne zakonska obaveza.

Miljenje u vezi sa primenom odredaba Zakona o visokom obrazovanju, a koje se odnose na uslove upisa naredne godine studija i statusa studenataPrema odredbi lana 79. stav 1. Zakona o visokom obrazovanju, visokokolska ustanova organizuje i izvodi studije u toku kolske godine koja, po pravilu, poinje 1. oktobra i traje 12 kalendarskih meseci.

Odredbom lana 88. stav 2. Zakona o visokom obrazovanju je propisano da student koji se finansira iz budeta i koji u toku kolske godine ostvari manje od 60 ESPB bodova, moe nastaviti studije u statusu studenta koji sam finansira studije. Odredbom stava 3. navedenog lana je propisano za studenta koji se sam finansira i koji u toku kolske godine ostvari 60 ESPB bodova iz tekue godine studijskog programa, da moe da se u narednoj kolskoj godini finansira iz budeta.

Ispitni rokovi za tekuu kolsku godinu studijskog programa, propisani odredbom lana 90. stav 6. Zakona o visokom obrazovanju, su: januarski, aprilski, junski, septembarski i oktobarski.

Odredbama lana 90. stav 5, 8. i 9. Zakona o visokom obrazovanju je propisano da student polae ispit neposredno po okonanju nastave iz tog predmeta. Ukoliko student ne poloi ispit po okonanju nastave, ima pravo da ga polae jo dva puta u toku iste kolske godine, a izuzetno, ako mu je preostao jedan nepoloeni ispit iz studijskog programa upisane godine, ima pravo da ga polae (trei put) u naknadnom ispitnom roku do poetka naredne kolske godine.

Imajui u vidu napred navedeno, kao i odredbu lana 87. stav 7. Zakona o visokom obrazovanju, prema kojoj student koji ne poloi ispit iz obaveznog predmeta do poetka naredne kolske godine, upisuje isti predmet, odreivanje statusa studenta se moe vriti tek nakon isteka oktobarskog ispitnog roka, odnosno nakon isteka naknadnog ispitnog roka do poetka naredne kolske godine u smislu odredbe lana 90. stav 9. Zakona o visokom obrazovanju.

Da li direktor ustanove ima pravo da uputi nastavnika, vaspitaa ili strunog saradnika na lekarski pregled i u toku radnog odnosa ako posumnja u njegovu psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost?Odredbom lana 111. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", broj:62/2003, 64/2003, 58/2004, 62/2004, 79/2005 i 101/2005) je propisano da u radni odnos u ustanovu moe da bude primljen nastavnik, vaspita i struni saradnik pod uslovima propisanim zakonom i ako ima odgovarajue obrazovanje; psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost za rad sa decom i uenicima i nije osuivan pravnosnanom presudom za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje est meseci ili nije pravnosnanom presudom osuen za krivino delo protiv dostajanstva linosti i morala.

Stavom 2. istog lana Zakona je propisano da se uslovi iz stava 1. tog lana dokazuju prilikom prijema u radni odnos i proveravaju se u toku rada. Stavom 3. istog lana Zakona je propisano da nastavniku, vaspitau i strunom saradniku prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 1. tog lana ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu.

Saglasno navedenom, direktor kole kao organ koji odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenog moe nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika u toku trajanja radnog odnosa da uputi na lekarski pregled ako posumnja u njegovu psihiku, fiziku i zdravstvenu sposobnost. Kako je psihika, fizika i zdravstvena sposobnost za rad sa uenicima, jedan od uslova za rad na radnom mestu nastavnika i na radnom mestu strunog saradnika, lice koje nema navedenu sposobnost ne ispunjava uslove da obavlja poslove niti nastavnika niti strunog saradnika.