Avgust 2015.

Ovaj dokumenat izrađen je za pregled pri Agenciji Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj. Isti je

priredio:

Jakob Modéer, savetnik za energetski sektor, u ime kompanije

Cardno Emerging Markets USA, Ltd., koja realizuje

EMPOWER Privatni sektor Projekat USAID-a na Kosovu

PROCENA DRVNE BIOMASE NA KOSOVU

MOGUĆNOSTI I IZAZOVI

OGRANIČENJE OD ODGOVORNOSTI: Mišljenja izneta u ovoj publikaciji pripadaju autoru (ima) i ne odražavaju nužno gledišta Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj ili Vlade SAD-a.

2

Sadržaj

1. IZVRŠNI REZIME.............................................................. ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

2. UVOD ................................................................................... ERROR! BOOKMARK NOT DEFINED.

3. LANCI VREDNOSTI .............................................................................................................................. 6

3.1 Lanci vrednosti peleta i briketa ................................................................................................................... 6

3.1.1 Ulazne vrednosti (snabdevanje sirovinama)....................................................................................... 6

3.1.1.1 Usko grlo 1: Nedovoljno snabdevanje sirovinama na Kosovu .................................. 8

3.1.2 Proizvodnja ......................................................................................................................................................... 8

3.1.2.1 Usko grlo 2: Nizak nivo produktivnosti.............................................................................. 9

3.1.3 Izlazne vrednosti (peleti/briketi) ............................................................................................................. 9

3.1.3.1 Usko grlo 3: Lokalno proizvedeni peleti se ne pridržavaju međunarodnih standarda kvaliteta ................................................................................................................................. 11

3.1.4 Distribucija........................................................................................................................................................ 11

3.1.4.1 Usko grlo 4: Sistemi isporuke i troškovi transporta .................................................. 12

3.1.5 Potrošnja ............................................................................................................................................................ 12

3.1.5.1 Prilika 1: Rapidan rast potražnje za drvnim peletima .............................................. 13

3.2 Lanci vrednosti peći i bojlera na pelete ................................................................................................ 14

3.2.1 Ulazne vrednosti (snabdevanje materijalima) ................................................................................. 14

3.2.2 Proizvodnja ....................................................................................................................................................... 14

3.2.2.1 Prilika 1: Izlazni nivo rasta kroz optimizaciju proizvodnje .................................... 15

3.2.3 Izlazni rezultati (peći/bojleri) ................................................................................................................. 16

3.2.3.1 Usko grlo 1: Svest o zahtevanim međunarodnim standardima ............................ 17

3.2.4 Distribucija........................................................................................................................................................ 17

3.2.5 Potrošnja ............................................................................................................................................................ 17

3.2.5.1 Prilika 2: Širenje na domaćem i međunarodnom tržištu ......................................... 18

4. OKRUŽENJE ........................................................................................................................................ 19

4.1 Političko, zakonsko i regulatorno okruženje ...................................................................................... 19

4.1.1 Koncesije za šume u čisto državnom vlasništvu .............................................................................. 19

4.1.2 Povratak PDV ................................................................................................................................................... 19

4.1.3 Horizontalna saradnja među kompanijama ..................................................................................... 20

4.2 Pristup finansijama ....................................................................................................................................... 20

5. NALAZI, OGRANIČENJA I MOGUĆNOSTI .................................................................................... 22

6. AKCIONI PLAN ................................................................................................................................... 24

5.1 Lanac vrednosti peleta – predložene intervencije........................................................................... 24

5.1.1 Intervencija 1 – Trening i konsultantske usluge za optimizaciju proizvodnje ................ 24

5.1.2 Intervencija 2 – Uvođenje i primena međunarodnih standarda .............................................. 25

5.1.3 Intervencija 3 – Horizontalna saradnja među kompanijama ................................................... 28

3

5.1.3.1 Osnivanje grupe za razmenu iskustava (EEG) .............................................................. 28

5.1.3.2 Ostale kolektivne akcije ......................................................................................................... 30

5.2 Lanac vrednosti peći/bojlera na pelet – predložene intervencije ............................................. 31

5.2.1 Intervencija 1 – Trening i konsultantske usluge za optimizaciju proizvodnje ................. 31

5.2.2 Intervencija 2 – Uvođenje i primena međunarodnih standarda .............................................. 31

5.2.3 Intervencija 3 – Širenje međunarodnog tržišta ............................................................................... 32

4

1. Izvršni rezime Ovaj izveštaj pokriva status, prilike i izazove lanca vrednosti za biomasu drvnih peleta i za peći/bojlere na pelete. Ova dva lanca vrednosti su blisko povezana pošto peleti predstavljaju glavni izvor energije koji se koristi u gorionici.

Oba lanca vrednosti prolaze kroz stabilan i sve brži rast, stvarajući istinske poslovne mogućnosti za proizvođače peleta na Kosovu, kao i proizvođače peći. Ukupnu veličinu tržišta za pelete je teško utvrditi, što je rezultat neprijavljenog uvoza i lokalne proizvodnje, ali gruba procena ukupne proizvodnje na kosovskom tržištu se kreće od 24.000 do 29.000 tona u 2014. Lider na tržištu je Gorenje koje prodaje pelete uvezene iz Srbije, koji imaju sertifikat ENplus standarda. Do sada, na Kosovu nema proizvođača peleta sa sertifikatom ENplus, što negativno utiče na performanse proizvoda.

U razmatranju karakteristika i učinka ova dva lanca vrednosti, uključujući i ulazne vrednosti, proizvodnju, izlazne vrednosti, distribuciju i potrošnju, preko razgovora sa relevantnim akterima, poseta proizvodnim jedinicama na terenu, kao i kancelarijskog istraživanja, identifikovan je jedan broj jasnih prilika, kao i uskih grla koje je potrebno prevazići kako bi pojedinačna kompanija i/ili lanac vrednosti poboljšali svoje performanse. Da bi se ojačao učinak kompanije i stvorila veća vrednost proizvoda za potrošače, postoji hitna potreba kod velike većine proizvođača peleta na Kosovu da poboljšaju produktivnost, primenjuju međunarodne standarde i koordinišu logistiku. Lanac vrednosti kao celina je u velikoj meri zavisan od drvnih materijala iz lokalnih šuma, koje sve brže postaju oskudan resurs zbog velike potražnje i nelegalne seče. Što se tiče prilika, postoji snažna i brzo rastuća potražnja za peletima, kao ekonomičnoj alternativni drugim izvorima energije.

Lanac vrednosti bojlera/pećnica na pelete takođe uživa visoku i rastuću potražnju za svojim proizvodima. Ovaj lanac vrednosti sadrži manji broj aktera koji su i veći. Proizvođači su zreliji kao kompanije, tehnički više sofisticirani, a tu je i primena međunarodnih standarda, uz lanac vrednosti peleta imaju i jasnu orijentaciju prema izvozu. U lancu vrednosti proizvođača bojlera i pećnica na pelete prilike su jače od uskih grla. Kompanije imaju volju da prošire proizvodnju i vide izlaz kao ključni metod ostvarivanja svog cilja.

Ovaj izveštaj iznosi detaljni akcioni plan, šest pojedinačnih intervencija koje imaju za cilj da se prevaziđu identifikovana uska grla i da se uhvate postojeće prilike, i to kao rezultat jačanja učinka oba lanca vrednosti. U lancu vrednosti proizvodnje peleta intervencije se usredsređuju na konkretan način za optimizaciju proizvodnje, uvođenje sistema za kontrolu kvaliteta i primenu međunarodnih standarda kvaliteta, kao i na poboljšanje dijaloga i saradnje među proizvođačima peleta. Za proizvođače bojlera/pećnica na pelete, suštinski fokus intervencija bi trebalo da bude na širenju na inostrano tržište. Kako bi se omogućio dolazeći porast izvoza, intervencija će takođe obuhvatati kontinuiranu optimizaciju proizvodnje i primenu specifičnih međunarodnih standarda.

Pri rešavanju specifičnih ograničenja lanca vrednosti i delotvornog zahvatanja tržišnih mogućnosti, izvesno je da će oba lanca vrednosti proći kroz fenomenalni rast tokom narednih 5-10 godina. Zauzvrat, oni kosovski proizvođači koji se pridržavaju međunarodnih standarda i nude najbolju vrednost za potrošeni novac svojim potrošačima, imaće dramatičan rast uz stvaranje velikog broja novih radnih mesta.

5

2. Uvod Proizvodnja peleta od biomase (drveta) i njegova potrošnja predstavljaju relativno nov fenomen na Kosovu. Samo pre pet godina, malo ljudi je znalo šta su peleti, ili kako Fatmir Kadriu, vlasnik/generalni direktor Gorenja, najvećeg uvoznika peleta na Kosovu, objašnjava, „prvi put sam video pelet na sajmu u Berlinu, i mislio sam da je to životinjska hrana“. Od tada, lanac vrednosti peleta je prošao kroz izvanredan rast uvoza, prodaje i proizvodnje. Takođe, lanac vrednosti za proizvodnju pećnica i bojlera na pelete dramatično se uvećao tokom poslednjih godina. Svi pokazatelji ukazuju na dalji rapidni rast u lancu vrednosti i na kraći i na duži rok.

Tahir Ahmeti iz Agencije za šumarstvo, sa 30 godina iskustva u upravljanju šumama, ukazuje na suštinsko pitanje koje utiče na brz razvoj lanca vrednosti za pelete, naglašavajući da „najveći izazov za sektor predstavlja nedostatak znanja.“ Opet, pelet je relativno nov proizvod na kosovskom tržištu. Potrošači ne poznaju u potpunosti finansije, energetsku efikasnost i ekološke dobrobiti od korišćenja peleta. Proizvođačima peleta nedostaje znanje o koristima od optimizacije proizvodnje i upravljanja, kao i od sprovođenja međunarodnih standarda kvaliteta. Dalje, ostvarenje viših nivoa optimizacije proizvodnje je neophodno za proizvode višeg kvaliteta kako bi bili u skladu sa međunarodnim standardima, a lokalno tržište u sve većoj meri ima porast potražnje.

Među proizvođačima šporeta i bojlera na pelete na Kosovu, situacija je unekoliko različita. Generalno govoreći, njihove poslovne prakse su bolje razvijene. Tri najveća proizvođača bojlera na pelete, Enrad, Metali i Ylliterm, svi proširuju svoj rad kao odgovor na rastuću potražnju za peletima. Enrad je lansirao svoju lepezu bojlera 2014, čiji jedan deo je za izvoz. U 2015, kompanija je pokrenula svoj inicijalni niz peći na pelete za domaću upotrebu, uglavnom ciljajući na domaće tržište. Enrad očekuje stabilan rast u ovom segmentu proizvodnje takođe. Dalje, tri lidera u lancu vrednosti gledaju prema inostranstvu radi daljeg tržišnog proširenja. Uz dobro opremljene proizvodne jedinice, posvećenost međunarodnim standardima i mogućnost da se radi više od jedne smene dnevno, sve tri firme poseduju veliki potencijal za međunarodni rast. „Sve što nam je potrebno jeste šansa da pokažemo šta možemo da učinimo“, bio je zahtev potencijalnim međunarodnim kupcima koji je uputio Kuštrim Hodža (Kushtrim Hoxha), vlasnik firme Metali.

Ovaj izveštaj je organizovan na sledeći način. Prva dva poglavlja opisuju detaljno lanac vrednosti peleta i lanac vrednosti peći i bojlera na pelete, sa fokusom na ulazne vrednosti, proizvodnju, izlazne vrednosti, distribuciju i potrošnju. Niz prilika i izazova koji utiču na razvoj i rast ova dva lanca vrednosti su identifikovani i razmatrani. Poglavlje 4 bavi se spoljnim okruženjem koje utiče na lance vrednosti. Ovo obuhvata analizu politike, zakonski i regulatorni okvir, što direktno utiče na funkcionisanje lanca vrednosti, kao što su izdavanje koncesija za čišćenje državnih šuma koje vrši Agencija za šume. Ovo poglavlje se takođe bavi i pitanjem pristupa finansijama. Glavni nalazi izveštaja, kao i ključna ograničenja i mogućnosti oba lanca vrednosti, naglašeni su u poglavlju 5.

Poglavlje 6 predstavlja predloženi akcioni plan, sa ciljem vođenja i strukturiranja buduće podrške projekta EMPOWER za lance vrednosti za pelete i bojlere/pećnice na pelete. U suštini, akcioni plan iznosi opcije i ideje o tome kako smanjiti identifikovana uska grla i ograničenja u lancima vrednosti, i kako razviti do maksimuma identifikovane mogućnosti. Krajnji cilj jeste uvećanje lokalne proizvodnje i prodaja peleta i bojlera i peći na pelete, na ekološki održiv način, što bi vodilo smanjenju uvoza, povećanju izvoza i stvaranju novih radnih mesta u okviru ova dva lanca vrednosti.

6

3. Lanci vrednosti

3.1 Lanac vrednosti peleta i briketa

Lanac vrednosti za pelete/brikete:

1.1 3.1.1 Ulazne vrednosti (snabdevanje sirovinama)

Svi drvni materijali koji se koriste u proizvodnji peleta i briketa potiču iz šuma. Piljevina i opiljci, dva glavna sastojka peleta, predstavljaju nus-proizvod u drvnoj industriji, ubrajajući ovde i proizvođače nameštaja. Na Kosovu, dostupnost domaće piljevine je vezana za proizvodne kapacitete domaćeg sektora drvne industrije. Što više proizvođača peleta uđe na tržište, potražnja za piljevinom će porasti, i pod pretpostavkom da je izlazna vrednost drvnoprerađivačke delatnosti konstantna, cena piljevine će rasti. Akteri iz ovog sektora potvrđuju da je cena za domaću proizvedenu piljevinu rasla u 2015. Uz očekivani rapidni rast tržišta peleta na Kosovu, proizvođači peleta će sve više imati potrebu da tragaju za alternativnim izvorima piljevine, uglavnom u regionu (Bosna, Srbija i Crna Gora).

7

Ostali glavni materijali za proizvodnju peleta i briketa jesu drva koja se ne mogu prodavati. Ovo se odnosi na drvne materijale prikupljene tokom proređivanja i čišćenja šuma, kao što su čitava stabla, granje i panjevi. Ovi drvni materijali se seku na opiljke, koji se potom suše i mešaju sa piljevinom u procesu proizvodnje peleta (videti 3.1.2 dole o proizvodnji). Što više vlage ima sirovo drvo, više energije je potrebno za njegovo sušenje. Sušenje se odigrava ili putem skladištenja drveta na otvorenom (prirodno sušenje) i/ili kao integrali deo procesa proizvodnje peleta (veštačko sušenje u pećima). Obe metode sušenja sadrže troškove koji moraju biti uračunati u cenu proizvodnje i kalkulaciju cene finalnog proizvoda.

Treći izvor sirovina za proizvodnju peleta i briketa obuhvata brzo rastuće drveće i druge biljke. Ovaj izvor još uvek nije iskorišćen na Kosovu, ali jedan proizvođač peleta (Thes-ari) potvrdio je da su u procesu testiranja upotrebe stabla pšenice, suncokreta i kukuruza, na osnovu tehnologije iz Švajcarske. Piljevina će ostati glavna komponenta peleta (oko 70%), dok će ostalih 30% biti slama. Kompanija procenjuje da će se prva probna proizvodnja odigrati u leto 2015.

Situacija sa šumama na Kosovu

Šume pokrivaju 44.7% (481.000 ha) teritorije Kosova. 295.200 ha su javno zemljište, kojim upravlja Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj (MPŠRR). Oko 181.000 ha su šume u privatnom vlasništvu.

MPŠRR procenjuje da je ukupna zapremina kosovskih šuma oko 45 miliona m3. Zapremina šuma raste oko 1.5 milion m3 godišnje. Da bi ovo bilo ekološki održivo, godišnja seča ne bi trebalo da prelazi 1.3 miliona m3.Trenutni nivoi seče se procenjuju na preko 2 miliona m3, što je oko 720.000 m3 više od preporučenih godišnjih nivoa.

Preterana seča je uglavnom rezultat nelegalne i neredovne seče drveća, gonjene značajnim nivoom potražnje za drvetom od strane domaćinstava. Ekonomski gubici za formalnu ekonomiju, prouzrokovani nelegalnom sečom, procenjuju se na 16.7-19-5 miliona € godišnje.

Internacionalna organizacija za standarde (ISO), o upravljanju šumama

ISO trenutno razvija standard za upravljanje šumama (ISO 19228). Cilj ovog novog standarda jeste da „uravnoteži potrebu za mogućnost praćenja uz uslov da sve kompanije... moraju biti u stanju da garantuju da proizvodi od šumskog drveta koji oni iznose na tržište potiču iz održivog izvora.“

Novi standard ISO će „osposobiti proizvođače da upravljaju svojim sistemima praćenja na efikasan i transparentan način i pruže potrošačima pouzdane i kredibilne informacije u vezi sa ekološkim i društvenim integritetom ponuđenih drvnih proizvoda.”

Nacrt Zakona o šumama, član 58 šumska biomasa i drvo za energije

1. Za proizvodnju obnovljive energije šumska biomasa i sledeća drvna masa mogu da se koriste: 1.1 Tanje drvo oko 10 cm iz zimzelenih i oko 7 cm iz listopadnih stabala kod proređivanja šuma; 1.2 Niskokvalitetno ili oštećeno drvo iz sanitarnog ili restorativnog sečenja, kao i iz konverzije degradiranih šuma; 1.3 Drveće iz šumskih kultura i plantaža koje su sačinjene za proizvodnju biomase.

8

Među domaćinstvima na Kosovu koja su anketirana od strane istraživača ENRA, 88% koristi drvo kao gorivo za grejanje. Tek 5% kosovskih domaćinstava koristi električnu energiju, dok ostalih 7% koristi ugalj, naftu ili gas. U urbanim oblastima 78% još uvek koristi drvo za grejanje, dok je u ruralnim oblastima ovaj broj 95%.

Kao rezultat rastuće potražnje za ogrevnim drvetom, koja značajno premašuje ponudu, procenjuje se da će kosovske šume biti potpuno osiromašene za manje od 50 godina. 1 Da bi ispunilo svoje potrebe za energijom, Kosovo će sve brže postajati uvoznik drvne građe, ogrevnog drveta i drvnih poluproizvoda.

Da bi se popravila ova hitna i ekološki neodrživa situacija u šumskom sektoru na Kosovu, uvođenje međunarodnih dobrih praksi u dokumentovanju praćenja drvnih resursa, uključujući i uvođenje međunarodnih standarda (videti antrfile (uokvireni tekst) o ISO 19228 gore), predstavljaju praktične i ostvarive korake u pravom smeru.

3.1.1.1 Usko grlo 1: Nestašica u snabdevanju sirovinama na Kosovu

Preterana seča drveta na Kosovu prinudiće lokalne proizvođače peleta da identifikuju nove snabdevače sirovinama iz inostranstva, kako bi obezbedile redovno snabdevanje sirovinama na srednji rok. Uvoz sirovina će povisiti cenu proizvodnje, uz više transportne troškove i ostale troškove u vezi sa izvozom, koji moraju biti dodati trenutnoj ceni proizvodnje.

Alternativno ovome, proizvođači će biti podsticani da se angažuju u razvijanju proizvoda, mešajući drvne materijale (piljevina, opiljci) sa slamom iz poljoprivredne proizvodnje (kukuruz, suncokret, pšenica, itd.) što će smanjiti potražnju za drvnim materijalima.

1.2 3.1.2 Proizvodnja

Prema njihovim sopstvenim procenama, proizvodni kapaciteti kosovskih proizvođača peleta kreću se između 50 i 2.700 tona godišnje (podaci iz 2014). Ukupno, volumen godišnje domaće proizvodnje se procenjuje na 15.000 do 20.000 tona. Većina proizvođača radi samo u jednoj smeni tokom 3-6 meseci godišnje, ili čak na ad hoc osnovi. Radi poređenja, regionalni lider na tržištu, fabrika Biostar iz Srbije, predstavlja investiciju od 7 miliona € sa proizvodnim procesom koji je u potpunosti automatizovan i radi 24 sata dnevno svih 7 dana u nedelji, tokom čitave godine.

1 „Pregled sektora šumarstva Kosova – održivi razvoj kao prioritet“ Velimir Radičević, Ališa Ingliš (Alicia English), Majkl Vašak (Michael Waschak) i Džim Majers (Jim Myers), Centar za energiju i prirodne resurse, AUK, 2015.

Internacionalna organizacija za standarde (ISO), o upravljanju šumama

ISO trenutno razvija standard za upravljanje šumama (ISO 19228). Cilj ovog novog standarda jeste da „uravnoteži potrebu za mogućnost praćenja uz uslov da sve kompanije... moraju biti u stanju da garantuju da proizvodi od šumskog drveta koji oni iznose na tržište potiču iz održivog izvora.“

Novi standard ISO će „osposobiti proizvođače da upravljaju svojim sistemima praćenja na efikasan i transparentan način i pruže potrošačima pouzdane i kredibilne informacije u vezi sa ekološkim i društvenim integritetom ponuđenih drvnih proizvoda.”

9

(Tri različite jedinice za proizvodnju peleta na Kosovu)

Proces proizvodnje peleta je u velikoj meri zastareo, obuhvatajući ovde i elemente inicijalne seče, sušenja i punjenja drvnim materijalom, pre presovanja, finog sečenja i pakovanja. Domaće proizvodne jedinice (mašinerija, oprema, objekti) u velikoj meri variraju u pogledu svoje složenosti. Nezavisno od organskog sadržaja sirovina, finalni kvalitet peleta u velikoj meri zavisi od složenosti proizvodnog procesa.

Velika većina proizvođača peleta na Kosovu izgleda da ima ograničenu industrijsku stručnost, veštine i praktičnog proizvođačkog iskustva, što se odražava na generalno odsustvo optimizacije proizvodnje. Jednostavno rečeno, izgleda da oprema ne generiše optimalne rezultate, što je posledica neefikasnog korišćenja radnog vremena, materijala, tehnologije, ljudi, itd.

Trenutno, nijedan od intervjuisanih proizvođača peleta ne primenjuje bilo kakvu vrstu pisanih standarda upravljanja kvalitetom, a kamo li ISO 9000, kao sredstvo za strukturiranje proizvodnog procesa koje vodi poboljšanjima u produktivnosti, delotvornosti i efikasnosti.

3.1.2.1 Usko grlo 2: Nizak nivo produktivnosti

Nizak nivo produktivnosti među domaćim proizvođačima peleta nije povezan samo sa tehničkim kapacitetima mašinerije. Nedostatak veština upravljanja proizvodnjom i stručnosti predstavlja faktor koji doprinosi ovome. Ključna uloga rukovodilaca proizvodnje je beskrajna i evoluirajuća optimizacija svih raspoloživih resursa dok se istovremeno ostvaruju rastuće aspiracije na tržištu u pogledu kvaliteta, isporuke, usluga i cene. Kompanije moraju da se neprestano poboljšavaju kako bi opstale i razvijale se na otvorenom i konkurentnom tržištu. Jedan broj kosovskih proizvođača peleta se očigledno bori trenutno kako bi u najvećoj meri iskoristio svoje resurse, dok bi ostali mogli da dalje poboljšaju svoje rezultate i kvalitet putem osnovnih intervencija putem upravljanja projektima.

Malo kompanija je angažovalo profesionalne kompanije za inženjering proizvodnje ili eksperte za savetovanje u vezi sa optimalnim postavkama proizvodnih linija i uspostavljanjem prikladnog sistema upravljanja proizvodnje. Thes-ari i Dragai Group su izuzeci vredni pomena.

1.3 3.1.3 Rezultati (peleti/briketi)

Među intervjuisanim proizvođačima peleta na Kosovu, niko ne bi mogao da trećoj strani pokaže dokaz o sadržaju, sastavu i kvalitetu peleta. Nikakvo sistematsko laboratorijsko testiranje nije bilo obavljeno niti se obavlja. Kvalitet proizvoda je subjektivna stvar, što ostavlja krajnjeg potrošača u mraku.

10

Kao posledica odsustva sistematskog testiranja peleta, niti jedan kosovski proizvođač ne može garantovati da njegovi peleti ne sadrže druge materijale pored drvne biomase, kao što je pesak (radi povećanja težine), plastika ili drugi ne-drvni materijali, što bi umanjilo energetski rezultat peleta, a što je još važnije, moglo bi biti direktno štetno za krajnje korisnike (potrošače) peleta.

Kao logičan zaključak, niti jedan proizvođač peleta na Kosovu se danas ne pridržava niti primenjuje međunarodne standarde za pelete od biomase, standard ENplus (EN 14961-1 i 2).

Primenom ovih standarda, proizvođač peleta može potrošaču da ponudi proizvod koji ima dosledan i predvidiv kvalitet, i gde je izvor sirovina moguće pratiti. Ovo znači da konkretni drvni materijali moraju biti deklarisani, kao i da je pelet oslobođen od neželjenih materijala, kao što su plastika, metal, kamenje, pesak, itd. Sve u svemu, međunarodni standardi odražavaju viši nivo zaštite potrošača.

Činjenica da Gorenje prodaje sopstvene pelete po višoj ceni nego što koštaju domaći proizvedeni peleti, a i dalje ostaje lider na tržištu, ukazuje na to da potrošači na Kosovu postaju sve više svesni važnosti i dobrobiti od međunarodnih standarda kvaliteta. Potrošači su spremni da plate „višu“ cenu po toni, znajući da dobijaju „veću vrednost za svoj novac“.

Za potrošače, standard ENplus znači viši kvalitet proizvoda, što zauzvrat znači više energije po svakom potrošenom evru. Ako ovo nije sve prisutnija percepcija među potrošačima na Kosovu, onda je teško objasniti snažnu tržišnu poziciju Gorenja i njihovo očekivanje da će tržište peleta na Kosovu značajno porasti u bliskoj budućnosti.

Standard ENplus

Sistem sertifikacije ENplus je na snazi od 2010. i za cilj ima da osigura snabdevanje kvalitetnim drvnim peletima za ogrev i Kombinovanu toplotu i snagu (CHP) do 1 MW izlazne snage u stambenim i komercijalnim/javnim zgradama. Sistem sertifikacije ENplus obezbeđuje da kvalitet drvnih peleta bude dobro dokumentovan i dosledan. (www.enplus-pellets.eu)

Da bi se obezbedilo konstantno snabdevanje visokokvalitetnim drvnim peletima od strane proizvođača drvnih peleta, čitav proces proizvodnje, logistike i isporuke se prati i kontroliše. Na osnovu specifikacija evropskog standarda EN 14961 (videti uokvireni tekst za više detalja) definisana su tri kvaliteta drvnog peleta – ENplus-A1 i ENplus-A2, kao i klasa EN-B.

11

Standard postavlja zahteve u vezi sa tehničkim elementima, operativnim procedurama i dokumentacijom. Ovo čini operativni proces transparentnim, i olakšava brzo praćenje i rešavanje problema. Specifikacije ENplus su zasnovane na ISO 9001 i EN 14234-2 (čvrsta biogoriva, garancija kvaliteta goriva, drvni peleti za neindustrijsku upotrebu).

Suštinski elementi procesa sertifikacije ENplus sadrže definiciju klasa kvaliteta i specifikaciju osobina peleta, zahteve koji se postavljaju pred proizvodnju drvnih peleta i osiguranje kvaliteta, specifikacije za interno upravljanje kvalitetom (oprema i procesi, kvalifikacije zaposlenih, dužnosti u vezi sa dokumentacijom, interna kontrola kvaliteta, itd.), inspekciju i potvrđivanje usklađenosti drvnih peleta sa standardom, proizvodnju peleta i sistema logistike, kao i vršenje sertifikovanja i spoljne kontrole, licenciranja i opozivanja licenci, i bavljenje žalbama i prigovorima.

Za krajnjeg potrošača, standard ENplus nudi garanciju kvaliteta proizvoda i doslednost u učinku.

3.1.3.1 Usko grlo 3: Lokalno proizvedeni peleti ne pridržavaju se međunarodnih standarda kvaliteta

Sastav i kvalitet peleta iz domaće proizvodnje ne može biti potvrđen u odnosu na prihvaćene međunarodne standarde. U ovom trenutku, samo je Thes-ari prijavio da oni rade na uvođenju i primeni i ISO, uz uspostavljenu garanciju odgovarajućeg sistema upravljanja kvalitetom, kao i standarda ENplus za pelete koji će se proizvoditi u novoj proizvodnoj liniji.

Postoji potreba za inicijalnim testiranjem peleta u skladu sa osobinama standarda EN 14961. Na osnovu rezultata testa može se izvršiti analiza nedostataka, uz identifikovanje oblasti proizvodnog procesa gde su neophodne praktične intervencije radi istinskih poboljšanja u kvalitetu i doslednosti kod peleta.

Međutim, standardi ENplus će postaviti značajne zahteve pred rukovodstvo kompanije i proizvodne linije za pelete (mašinerija, tehnologije) na Kosovu. Postoji veliki rizik da neki lokalni proizvođači neće biti u stanju da ostvare međunarodne standarde.

1.4 3.1.4 Distribucija

Lokalni proizvođači peleta najčešće prodaju svoju proizvodnju direktno krajnjim potrošačima (privatni stanovi i javne institucije). Narudžbine se dostavljaju uglavnom ad hoc i preko telefona direktno kod vlasnika proizvodnje peleta. Izgleda da mali broj potrošača naručuje pelete unapred, a još manje potrošača plaća i nabavlja svoje pelete ranije, čime se iskorišćava značajno niža cena van sezone, kada oni skladište velike količine peleta u svom domu.

12

Proizvođači peleta imaju sopstvenu službu za isporuku koja isporučuje pelete kamionom direktno krajnjim korisnicima na čitavom Kosovu. U kojoj meri su kamioni uvek puni kada obavljaju isporuke, to ostaje nejasno, te ostavlja prostor za diskusiju među proizvođačima peleta koji su aktivni u istom geografskom regionu, gde bi kombinovali i udruživali usluge isporuke, što je jedno od sredstava za uštedu finansijskih resursa.

Još jedna opcija za smanjenje troškova transporta bilo bi da proizvođači peleta upravljaju zajedničkim skladišnim objektom u Prištini, koja predstavlja suštinsko tržište za pelete na Kosovu, a ima i dobre putne veze sa ostalim glavnim gradovima u zemlji. Iz centralnog magacina mogu se obavljati individualne isporuke krajnjim korisnicima na ekonomičniji način.

3.1.4.1 Usko grlo 4: Sistemi isporuke i troškovi transporta

Činjenica da svi lokalni proizvođači obavljaju sopstveni transport bez obzira na količinu i zapreminu peleta, izgleda da nije naročito efikasna i ekonomična. Tačan iznos novca koji može biti ušteđen kroz više kolektivni pristup isporučivanju i skladištenju peleta na centralnoj lokaciji bi zahtevao dalje istraživanje, a zahtevao bi i aktivnu saradnju među samim proizvođačima peleta.

1.5 3.1.5 Potrošnja

Potražnja za peletima na kosovskom tržištu je jaka i rapidno raste. Svi intervjuisani akteri iz lanca vrednosti peleta potvrdili su da i javni sektor (škole i druge javne zgrade) i privatni potrošači sve više idu u pravcu korišćenja peleta kao alternativnog izvora energije.

Takođe se očekuje da će potražnja za peletima nastaviti da raste veoma brzo, gonjena određenim brojem socio-ekonomskih faktora, kao što su poboljšanje životnog standarda i sve viša cena električne energije.

Velika većina stanovništva na Kosovu još uvek koristi drvo kao primarni izvor energije za grejanje, kuvanje i čak zagrevanje vode. Međutim, sagorevanje drveta je aktivnost koja troši mnogo vremena, zahteva stalno i fizički naporno sečenje, sušenje, skladištenje i sagorevanje. Kako se porodični prihodi i životni standard poboljšavaju i rastu, peleti, kao čistiji i efikasniji izvor energije od drveta, postaju dobra i ostvariva alternativa. Dalje, peleti su jeftiniji od nafte2, gasa i električne struje.

2 Kalkulacija cene u uokvirenom polju, poređenje između peleta i dizela odnosi se na vansezonsku (april) prodajnu cenu Gorenja od 170€ po toni. Tokom glavne sezone (oktobar/novembar) prodajna cena je 230€, što bi činilo konačnu cenu od 0.46€, što je i dalje značajno jeftinije od dizela.

1 kilogram peleta = 5 - 5.5 kW, 2 kg peleta = € 0.35

1 litar dizela = 9-10 kW, 1 litar dizela = € 1.10

Poređenje drveta i električne struje

1.08 m3 ogrevnog drveta je približno jednako 0.0014 kWh mesečno električne energije. Tržišna cena ogrevnog drveta je između €30 i €46 po m3.

Tržišna cena ogrevnog drveta pomnožena kursnom stopom jednaka je ceni od €0.041 do €0.068 za kWh. Kada se uporedi sa tarifama električne struje za zimske mesece u nižim blok tarifama, potrošnja drveta je skuplja od struje po tržišnim cenama iznad €39.5 za m3. (istraživanje AUK, 2015.)

13

U 2014, zvaničan podatak o uvozu peleta iznosi 6.500 tona, prema podacima Carine Kosova. Od ovih 6.500 tona, samo Gorenje je uvezlo 5.500 tona. Međutim, akteri iz lanca vrednosti peleta procenjuju da neslužbeni uvoz peleta beleži minimum od 3.500 tona. Neslužbeni uvoz odnosi se na pelete uvezene na Kosovo najčešće pod lažnom deklaracijom.

Vršenje procene ukupne prodaje peleta na kosovskom tržištu je jednako problematično. Procenjuje se, opet od strane aktera na tržištu, da je ukupna prodaja peleta u 2014. godini stajala na 24.000 do 29.000 tona. Ovo obuhvata dokumentovani uvoz gorenja od 5.500 tona, nezvanični uvoz od 3.500 tona, deklarisanu domaću proizvodnju od oko 10.000 tona, kao i nedeklarisanu lokalnu proizvodnju koja se procenjuje na između 5.000 i 10.000 tona.

Opet, tačna zapremina peleta prodatih na kosovskom tržištu ne može biti potvrđena putem zvaničnih podataka o prodaji ili preko druge javne dokumentacije.

Podaci o prodaji i o prognozama buduće proizvodnje u kompaniji Thes-ari takođe ukazuju na brzi rast tržišta peleta na Kosovu (u tonama) 3:

Peleti Briketi

2014. 3.200 700

2015. 5.000 1.000

2016. 7.000 1.000

Ove cifre su izračunate sa pretpostavkom da proizvodni proces radi samo u jednoj smeni. Ukoliko bi radio u tri smene, procenjeni volumen proizvodnje firme Thes-ari bio bi preko 20.000 tona!

3.1.5.1 Prilika 1: Rapidni rast potražnje za drvnim peletima

Za one kompanije koje mogu da proizvode pelete u saglasnosti sa međunarodnim standardima budućnost je, izgleda, veoma svetla. Potražnja za peletima na Kosovu raste brzo i svi pokazatelji pričaju priču o kontinuiranom rastu potražnje i kod privatnih potrošača i javnih institucija.

Međutim, kako potrošači postaju sve više svesni važnosti kvaliteta i ujednačenosti peleta, pri stvaranju najviše moguće toplote za isti iznos novca, rast prodaje individualnih kompanija biće povezan sa poboljšanjima u kvalitetu i proizvodnim kapacitetima.

3 Mada proizvodnja može biti proširena sa 1 na 3 smene, vlasnik Thes-ari doveo je u pitanje dostupnost piljevine na Kosovu u cilju obezbeđivanja ovakvog porasta proizvodnje. Kompanija sada ulaže u silos, filtere i separatore kod kompanija za preradu drveta na dugi rok, snabdevača piljevinom, na Kosovu, a uskoro i u Crnoj Gori.

Indikator tržišnog rasta Gorenja

U 2014. godini Gorenje je prodalo procenjenih 5.500 tona peleta na Kosovu. U 2015, Gorenje je već nabavilo 13.875 tona.

Gorenje, kao lider na tržištu, očekuje da proda preko 100% više peleta u 2015!

14

3.2 Lanac vrednosti peći i bojlera na pelete

1.6 3.2.1 Ulazne vrednosti (snabdevanje materijalima)

Tri glavne ulazne vrednosti za proizvodnju peći i bojlera na pelete jesu čelik, elektronika (uključujući i elektronske gorionike) i radna snaga. Čelični materijali se uglavnom uvoze iz čeličana u regionu, preciznije iz Makedonije, Srbije, Mađarske, Bugarske i Slovenije. Elektronika je skoro uvek u potpunosti uvezena od snabdevača iz Italije.

Proizvodnja bojlera i peći na pelete je relativno intenzivna proizvodnja po pitanju radne snage, gde se zavarivanje obavlja i automatski i ručno.

1.7 3.2.2 Proizvodnja

Sedam identifikovanih proizvođača peći i bojlera na pelete na Kosovu prijavilo je ukupni volumen proizvodnje od 2.000 peći i bojlera u 2014. Između sedam proizvođača, njih tri (Enrad, Metali i Ylliterm) proizveli su 1.800 peći i bojlera. Posete fabrikama obavljene su kod ova tri očigledna lidera na tržištu.

Na čelu sve tri kompanije su rukovodioci koji su strasno posvećeni svom metaloprerađivačkom biznisu, što se jasno odražava u želji za zadovoljstvom potrošača i rastom, uz puno iskorišćavanje raspoloživih resursa, uključujući i dobro obučenu radnu snagu i održavanje industrijskog parka.

Iako industrijske veštine i iskustvo mogu varirati između ova tri proizvođača peći/bojlera na pelete, njihove proizvodne linije (oprema, mašinerija, organizacija) su velike i generalno dobro opremljene, što stvara mnogo prostora za porast u izlaznim rezultatima proizvodnje.

Trenutno, Enrad zapošljava 160 radnika, dok kolektivi firmi Metali i Ylliterm stoje na oko po 50 radnika. Uglavnom kao rezultat rasta tržišta peći na pelete na Kosovu i izvoznih mogućnosti, sve tri kompanije očekuju da njihovi kolektivi rastu tokom narednih godina, uz stvaranje oko 50 novih radnih mesta. Enrad već sarađuje sa projektom (EMPOWER) na šemi stažiranja, što će

Industrijska proizvodnja bojlera u firmi Ylliterm

15

nadograditi proizvođačke veštine 10-15 studenata svake godine. Enrad procenjuje da bi zaposlio oko 120 novih radnika tokom naredne tri godine.

Međutim, proizvodnja je žestoko konkurentan biznis, sa veoma malim marginama profita i visokim rizicima. Da bi ostali konkurentni na domaćem tržištu, i što je još važnije, na većem regionalnom i na EU tržištu, proizvođači peći/bojlera na pelete moraju kontinuirano težiti poboljšanju svojih uporednih prednosti, smanjenju troškova, poboljšanju dizajna i kvaliteta proizvoda itd. Kao i proizvođači peleta, mada u manjoj meri na osnovu njihovih industrijskih kvalifikacija, proizvođači peći i bojlera na pelete i njihovi rukovodeći timovi u proizvodnji bi naročito imali koristi od procesa izgradnje i razvoja kapaciteta, sa fokusom na optimizaciju proizvodnje u preradi metala.

Da bi kontinuirano podizali produktivnost pojedinačnih proizvodnih jedinica, iskorišćenost mašinerije i opreme mora biti optimalna, vođena dobro podešenim sistemom upravljanja proizvodnje, što je zauzvrat integrisano u sistem kadrovskog menadžmenta. Važnost profesionalne kalkulacije cene ne može biti precenjena, naročito za proizvodne delatnosti.

ENRAD, jedinica za zavarivanje

3.2.2.1 Prilika 1: Rast izlaznih rezultata kroz optimizaciju proizvodnje

Proizvodnja teži kontinuiranim poboljšanjima prakse. Rukovodioci proizvodnje moraju biti otvoreni za promene kako bi omogućili da se razvijaju i odigravaju inovacije. Sa poslovnog gledišta, postoji potreba vlasnika proizvođača peći i bojlera na pelete da neprestano ojačavaju tehničke i upravljačke kapacitete svojih rukovodilaca proizvodnje i ključnog proizvodnog osoblja. Ovo je naročito bitno dok kompanije rastu i imaju potrebu da zapošljavaju i obučavaju više radnika.

Sve tri intervjuisane kompanije imaju tehnički kapacitet da prošire proizvodnju, na primer, uz bolju iskorišćenost raspoloživih resursa (radna snaga, vreme, materijali, itd.) i prelaskom sa jedne na dve smene. Međutim, porast u izlaznim rezultatima i radnoj snazi zahtevaće delotvornije veštine upravljanja i organizaciju proizvodnje.

16

1.8 3.2.3 Izlazne vrednosti (peći/bojleri)

Peći i bojleri na pelete se proizvode na Kosovu u različitim veličinama i izlaznim kapacitetima (20 do 1000 kW).

Manje peći sa izlaznom vrednošću od 20-110 kW se koriste za zagrevanje stambenog životnog prostora, kao što je porodična dnevna soba. Enrad je jedini proizvođač peći na pelete na Kosovu. U stvari, ova nova linija peći je razvijena tek nedavno, i uvodi se na tržište na Kosovu u 2015. Enrad očekuje da proda oko 500 ovih unutrašnjih peći samo u prvoj godini, dok se njihov godišnji kapacitet utvrđuje na 2000.

Sva tri lidera na tržištu (Enrad, Metali i Ylliterm) proizvode i prodaju kotlove za parno grejanje. Ovi kotlovi se obično postavljaju u podrum ili garažu stambenog objekta ili javne zgrade. Izlazna snaga bojlera na parno grejanje je između 20 i 500 kW.

Metali i Ylliterm takođe proizvode velike industrijske kotlove za korišćenje u većim objektima kao što su škole, fabrike, itd. Izlazna snaga industrijskih kotlova može ići i do 1000 kW. Veliki broj ovih kotlova se izvozi, uglavnom na tržište EU, sa Nemačkom kao najvećim individualnim nacionalnim tržištem.

Međunarodni standardi

Da bi se prodavali i koristili na tržištu EU, peći i bojleri na pelete moraju se pridržavati međunarodnih standarda kvaliteta kao što su EN 13229 i EN 13240.

Standard Opis

EN 13229 Ovaj standard odnosi se na unutrašnje uređaje (kotlove) sa ručnim punjenjem čvrstim gorivom, kao što su peleti i briketi. Ovaj standard „precizira zahteve koji se odnose na dizajn, proizvodnju, građu, bezbednost i učinak (efikasnost i emisija) unutrašnjih uređaja sa otvorenom vatrom od sagorevanja čvrstog goriva, i daju instrukcije za njih.“

EN 13240 Ovaj standard se odnosi na samostojeće i unutrašnje sobne kotlove koji

Kotao - Ylliterm Kotlovi iz firme Enrad

17

sagorevaju čvrsto gorivo (peći), kao što su peleti i briketi. Peći pružaju toplotu u prostoru gde su instalirane. Ovaj standard „precizira zahteve koji se odnose na dizajn, proizvodnju, građu, bezbednost i učinak (efikasnost i emisija) unutrašnjih uređaja koji sadrže plamen od sagorevanja čvrstog goriva i pružaju instrukcije za njih.“

Standard EN 303 je usklađeni evropski standard koji se odnosi na kotlove koji sagorevaju drvne pelete. Učinak kompletne linije kotlova firme Enrad (20-110 kW) testiran je prema standardima EN 303-5:2012 u laboratoriji u regionu. Po kompletiranju nove linije kotlova u julu, celokupan uzorak peći i kotlova na pelete biće testiran u akreditovanoj laboratoriji u EU.

Sva tri tržišna lidera na Kosovu rade sa nemačkim i austrijskim organizacijama TÜV, koje su pružaoci usluga integrisane bezbednosti, upravljanja kvalitetom i tehničkim resursima, kako bi obezbedili da njihovi proizvodi budu u skladu sa međunarodnim bezbednosnim i drugim standardima.

Jedan broj zavarivača u firmi Ylliterm imaju sertifikat da mogu obavljati zavarivanje i naftnih i gasnih rezervoara, što je preduslov za izvoz ove vrste rezervoara u EU.

3.2.3.1 Usko grlo 1: Nivo svesti u vezi sa zahtevanim međunarodnim standardima

Ovo potencijalno usko grlo povezano je sa mogućnostima za proširenje tržišta identifikovanim u 2.1.4.1 dole. Pre pokretanja intervencija koje imaju za cilj otvaranje novih tržišnih mogućnosti u inostranstvu, mora se obaviti detaljno istraživanje radi identifikovanja svih međunarodnih standarda koji se primenjuju na datom konkretnom međunarodnom tržištu. Primena identifikovanih standarda i pribavljanje odgovarajućih sertifikata za ove standarde predstavljaju preduslov pre početka bilo kakvih međunarodnih tržišnih aktivnosti.

1.9 3.2.4 Distribucija

Enrad će prodavati svoju novu liniju peći na pelete direktno potrošačima kroz sopstvene prodajne tačke na domaćem tržištu, koje su već uključene u promovisanje, prodaju i servisiranje većih kotlova ove kompanije.

Metali i Ylliterm prodaju svoje manje kotlove i industrijske kotlove direktno krajnjim potrošačima u privatnom sektoru na Kosovu. Ylliterm takođe snabdeva i javne institucije na Kosovu.

I Ylliterm i Metali imaju iskustva u izvozu i snažnu želju da prošire svoj biznis na međunarodnom nivou. Međutim, obe firme izvoze na tržišta kao što su Nemačka, Austrija i Italija preko trgovaca (posrednika) u Grčkoj i Nemačkoj, radije nego direktno krajnjem potrošaču. Često posrednik zahteva previsoku proviziju, što cenu finalnog proizvoda čini nekonkurentnom.

Gorenje, kao veliki uvoznik peći i kotlova na pelete, prodaje direktno krajnjim korisnicima preko svoje prodavnice u Prištini i drugih prodajnih punktova širom zemlje.

1.10 3.2.5 Potrošnja

Testovi kotlova Enrad-a pokazuju da su kotlovi na pelete 10% efikasniji od onih na drva.

18

Sva tri vodeća proizvođača peći i kotlova veruju u kontinuirani i brz rast tržišta peleta na Kosovu, kao rezultat toga da sve više ljudi i javnih institucija biva okrenuto peletima kao ostvarivom i ekonomičnom novom izvoru energije.

Kao što se može videti iz donje tabele, Enrad očekuje rast prodaje kotlova i peći na tržištu. Kompanija pokreće liniju peći na pelete kojom se cilja tržište privatnih stambenih objekata prevashodno na Kosovu.

I Metali i Ylliterm su malo više oklevali kod projekcije sopstvenog rasta prodaje uz korišćenje specifičnih ciljeva, nego što je to bio slučaj sa firmom Enrad. Međutim, obe kompanije su naglasile, u generalnom smislu, veliki potencijal za rast prodaje izvan Kosova za njihovu proizvodnju industrijskih kotlova.

Kompanija Godina Peći (kom.) Bojleri (kom.) Industrijski kotlovi (kom.)

ENRAD 2014. - 1.000 -

2015. 500 1.500 -

METALI 2014. - 300 40

2015. - - 50

Ylliterm 2014. - 400 50

2015. - - -

Uvoz peći na pelete je relativno stagnirao tokom poslednje tri godine na oko 3.3 miliona € ukupno godišnje (Agencija carine Kosova, 2015). Ovo bi moglo biti odraz sposobnosti lokalnih proizvođača peći i kotlova da konkurišu uvozu.

Takođe, niti jedan akter iz lanca vrednosti nije dovodio u pitanje tačnost podataka o uvozu koje je dostavila Agencija carine. Ovo je u suprotnosti sa podacima o uvozu peleta, za šta je velika većina aktera verovala da su neprecizni i značajno niži od stvarnosti na terenu.

3.2.5.1 Prilika 2: Proširenje domaćeg i međunarodnog tržišta

Opet, činjenica da tržište peleta raste i da se očekuje da još brže raste u bliskoj budućnosti, prema ključnim akterima u lancima vrednosti peleta i peći na pelete, jasno stvara povoljnu situaciju uz rastuću potražnju za njihovim proizvodima kod lokalnih proizvođača peći i kotlova.

Napori na daljem podizanju nivoa svesti među krajnjim potrošačima (stambene i javne institucije) u vezi sa koristima korišćenja peleta kao alternativnog izvora energije, indirektno će stvoriti rast potražnje za pećima i kotlovima na pelete na kosovskom tržištu.

Na međunarodnim tržištima, intervencije sa ciljem jačanja upravljačkih kapaciteta metaloprerađivačkih kompanija da budu u stanju da funkcionišu internacionalno, i da iskorene potrebu za posrednicima u međunarodnom poslovanju, imaju potencijal za veliki porast dobijenih narudžbina, proizvodnje i stvaranja novih radnih mesta.

Vlasnici i menadžeri iz sve tri metaloprerađivačke kompanije pouzdaju se u tehničke sposobnosti njihovih proizvodnih procesa, uključujući ovde i operativne izlazne rezultate i kvalitet kadrova, u meri da veruju da kvalitet njihovih finalnih proizvoda može da ispuni

19

zahteve firme iz EU. Ili, kako je jedan vlasnik kompanije rekao, „sve što nam je potrebno jeste prilika da pokažemo da mi to možemo da radimo!“

Nažalost, kao rezultat ograničenosti u međunarodnim trgovinskim veštinama i iskustvu, firme često zavise od posrednika, od kojih mnogi nisu iz metaloprerađivačkog sektora, i kao rezultat ovoga nisu u stanju da prikladno predstavljaju kosovske kompanije, a da se ne pominje i prodaja njihovih proizvoda i proizvodnih kapaciteta.

Zaobilaženje posrednika i identifikovanje novih potencijalnih klijenata na konkretnim geografskim tržištima (nemačko govorno područje u Evropi), i približavanje ovim tržišnim šansama na profesionalan način, potencijalno bi vodili do probnih narudžbina i budućeg rasta broja narudžbina.

4. Okruženje 4.1 Političko, zakonodavno i regulatorno okruženje

Unutar političkog, zakonodavnog i regulatornog okruženja, privatne kompanije (proizvođači peleta i peći na pelete) naglasili su jedan broj pitanja koja negativno utiču i ometaju i ograničavaju učinak i konkurentnost individualnih kompanija, kao i sveukupni rast lanaca vrednosti.

1.11 4.1.1 Koncesije za čišćenje šuma u državnom vlasništvu

Kao što je pomenuto ranije u ovom izveštaju, rapidni rast lanca vrednosti peleta zahtevaće održivo snabdevanje drvnim sirovinama. Veliki broj proizvođača peleta oslanja se na drvne materijale iz čišćenja šuma, kao njihov primarni izvor sirovina. Važeće zakonodavstvo ograničava broj godina na koje se može izdati koncesija za čišćenje državnih šuma. Kompanija sa ograničenim pristupom šumi težiće tome da razmišlja kratkoročno i da pokuša da do maksimuma dovede svoje izlazne vrednosti, što često vodi nekontrolisanoj i preteranoj seči uz očigledan negativni uticaj na šume i životnu sredinu. Veliki broj proizvođača peleta iskazuje mišljenje da bi jedan način za rešavanje negativnih posledica „preteranog čišćenja“ bio da se produži period koncesije, u skladu sa dobrim praksama iz drugih zemalja. Ovo bi stimulisalo kompanije da razmišljaju na duži rok u vezi sa korišćenjem šumskih resursa i da izvrše neophodno investiranje u upravljanje šumama na profesionalan način.

Gospodin Ahmeti iz Agencije za šumarstvo objasnio je da je Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i ruralni razvoj trenutno u procesu izrade nacrta novog zakona o šumama. U članu 12 nacrta zakona, „izdavanje u zakup šumskog zemljišta“, period koncesija u novom zakonu, uključujući ovde i koncesije za čišćenje, produžava period koncesija sa jedne na do deset godina. Novi zakon je u završnoj fazi nacrta i biće podnet parlamentu u julu mesecu. Očekuje se da zakon bude razmatran i usvojen u septembru 2015.

Po sporazumu o 10-godišnjoj koncesiji, kompanija koja dobije koncesiju i Agencija za šumarstvo odlučivaće i dogovoriće se o preciznoj zapremini drveta (m3) koja se može očistiti tokom čitavog 10-godišnjeg perioda. Konačni iznos zapremine zavisiće od specifičnosti šume, vrste drveća, itd.

1.12 4.1.2 Povraćaj PDV

Jedan broj intervjuisanih kompanija pomenuo je problem sa povraćajem PDV na uvezene artikle i komponente koje su ugrađene u finalne proizvode koji se često izvoze. Zakon br.

20

03/L-146 o porezu na dodatu vrednost (PDV), u članu 40 kaže da su zahtevi za povraćaj PDV za izvoz prihvatljivi „pod uslovom da su ispunjeni sledeći uslovi“ od strane kompanije:

Izvozna transakcija predstavlja najmanje 25% od ukupnih transakcija sa pravom na umanjenje PDV i suma od kredita PDV prelazi pet hiljada (5000) € na kraju poreskog perioda;

Poreski obveznik povinuje se svim važećim odredbama u vezi sa carinom i PDV, i Svi povraćaji PDV i ostali poreski povraćaji za sve prethodne periode su uredno

podneti.

Međutim, mada je zakon jasan i pruža kompanijama pravo da traže povraćaj PDV nakon izvoza, primena zakona je, po rečima nekih od intervjuisanih kompanija, manje jasna. Radi se o tome da praktični proces traženja povraćaja PDV je glomazan i predugo traje i kompanije često odluče da se uopšte i ne prijavljuju za povraćaj PDV. Ova „dodatna cena obavljanja biznisa“ se onda uračunava u kalkulaciju troškova kompanije, i najverovatnije će rezultirati višom prodajnom cenom finalnog proizvoda.

1.13 4.1.3 Horizontalna saradnja među kompanijama

Mali broj intervjuisanih kompanija ima članstvo u bilo kakvoj organizaciji za podršku biznisu, kao što su privredne komore i poslovne asocijacije. Jedan broj vlasnika kompanija izjavio je da oni ne mogu videti nikakvu korist od članstva. Horizontalna saradnja među kompanijama u ova dva lanca vrednosti predstavlja retkost. U stvari, kompanije izgleda da znaju vrlo malo ili ništa jedne o drugima. Dijalog između kompanija je veoma ograničen. Ostale kompanije u lancu vrednosti se smatraju prvenstveno za konkurente, a generalni stav prema drugim akterima u lancu vrednosti je takav da mu nedostaje poverenje i poštovanje.

U isto vreme, relativno je lako identifikovati probleme i pitanja u vezi sa poslovnim razvojem, što bi trebalo da bude od zajedničkog interesa za kompanije u ova dva lanca vrednosti, a gde su individualne akcije manje prikladne i gde bi kolektivna akcija bila najmoćniji put unapred. Na primer, postoji sveukupna neophodnost za optimizaciju proizvodnje peleta, kao sredstva za povećanje izlaznih rezultata i poboljšanje kvaliteta proizvoda. Ponuda konsultantske podrške na bazi individualnih kompanija nije ekonomičan metod. Bolja bi bila kombinacija grupnog treninga u vezi sa optimizacijom proizvodnje uz specifične konsultantske projekte unutar kompanija, što bi moglo da ponudi ekonomičnije opcije.

Identifikovanje suštinskih mogućnosti i izazova ova dva lanca vrednosti, i preduzimanje akcija za jačanje sveukupnog učinka lanaca vrednosti, predstavljaju na kraju krajeva odgovornost samih kompanija. Da bi se došlo do faze kada kompanije počinju da se upućuju jedna na drugu kao potencijalni partneri u saradnji, a ne konkurenti, vlasnici i rukovodioci kompanija moraju pre svega da se malo bolje upoznaju. Da bi se ovo desilo, mora se stvoriti vreme i prostor da se oni češće susreću. Ovo ne znači da bi trebalo osnovati sektorski specifičnu asocijaciju kao sredstvo okupljanja aktera iz ovog lanca vrednosti na formalan način. Radije, trebalo bi da inicijalni koraci u dijalogu i umrežavanju između biznisa budu po prirodi više neformalni.

4.2 Pristup finansijama

„Prosečna cena peći na pelete za potrošače može ići od 58.33 do 115 € po kWh (u zavisnosti od veličine i porekla) što može biti prepreka za domaćinstva sa niskim prihodima.“ (AUK:2015) Mada je istina da je prosečna peć na pelete skuplja od tradicionalne peći na drva, stav Taulanta Redžepija (Rexhepi) iz firme Enrad jeste da je cena odlučujući faktor u samo 20-30% slučajeva. Suštinski razlog zašto ljudi uglavnom sa sela ne uzimaju u

21

razmatranje kotlove na pelete jeste laka (i moguće besplatna) dostupnost drveta koje trenutno koriste. Takođe, cena peleta bila je viša u prošlosti, dok je poslednjih par godina ova cena opala. Danas, 90% kotlova prodatih na Kosovu imaju kombinovane sisteme, što znači da je osnovno gorivo drvo, ali dodaci za smeštaj peleta i za sagorevanje peleta se mogu lako prikačiti. Na ovaj način potrošač može da menja po želji tipove goriva koje koristi u zavisnosti od toga kako se kreće njihova cena.

Inicijativa KOSEP, zasnovana na modelu EBRD „Mogućnosti finansiranja održive energije“ (SEFF), nudi isplate kreditnih linija lokalnim partnerskim bankama (TEB) i mikrofinansijskim institucijama (AFK, KRK) za investiranje u obnovljivu energiju i energetsku efikasnost, uključujući ovde i nabavku peći i kotlova na pelete. Do juna 2015, KOSEP je dao zajmove u iznosu od 480.766 € za nabavku 135 kotla na biomasu (prosečan iznos zajma: 3.561 €). Predstavnik KOSEP-a, g. Besim Islami, takođe predviđa veliku i rastuću potražnju za pećima/kotlovima na pelete na kosovskom tržištu.

Svaki od intervjuisanih proizvođača peleta naglasio je potrebu za dodatnom finansijskom podrškom radi investiranja u mašine i opremu, kao sredstva pojačavanja njihovih proizvodnih kapaciteta. Nijedna kompanija nije pomenula potrebu za pomoći i podrškom pri dobijanju bankarskih zajmova, već je fokus bio na dobijanju grantova.

U kojoj meri dodatne mašine i oprema predstavljaju rešenje za najteža uska grla u individualnim proizvodnim procesima, pitanje zahteva dalje analize. U više od jednog slučaja, raspoloživa proizvodna oprema je jasno u stanju da proizvede mnogo veće količine od trenutnih nivoa. Međutim, da bi proizvodni rezultat bio uvećan, proizvodni proces se mora više optimizovati i bolje voditi, što će zauzvrat umanjiti rizik od redovnih padova u proizvodnji.

Thes-ari je bio konkretniji u identifikovanju investicionih potreba za mobilnu mašinu za seču i mlevenje koja bi proces čišćenja šuma učinila efikasnijim. Ono što je interesantno, Thes-ari je predložio da ova konkretna oprema bude korišćena kolektivno, pošto potreba za ovom vrstom opreme nije 24/7 dana u nedelji i tokom čitave godine. Dok bi jedna kompanija mogla da je koristi tokom 2-3 nedelje dok očisti šumsku oblast, mašinerija bi potom mogla da se preseli radi korišćenja od strane druge kompanije tokom naredne 2-3 nedelje, i tako dalje.

Interesantno je, niko od tri proizvođača peći i kotlova na pelet nije pomenuo potrebu za dodatnom finansijskom podrškom. Njihov fokus bio je prevashodno na potrebi za kontinuiranim širenjem na tržištu, naročito internacionalnom.

22

5. Nalazi, ograničenja i prilike Rapidni rast potražnje za peletima, kao alternativnim gorivom, i kod stambenih potrošača i kod javnih institucija, za rezultat ima sve veće tržište i za pelete i za peći i kotlove na pelete na čitavom Kosovu.

Potom, postoje jasne tržišne mogućnosti na raspolaganju kosovskim kompanijama u lancima vrednosti peleta i peći i kotlova na pelete. Uz ovo, za proizvođače peći i kotlova na pelete takođe postoji jasno definisana mogućnost porasta izvoza.

Međutim, da bi se uspešno iskoristile ove tržišne mogućnosti, a u isto vreme se odbranili od uvoza peleta i peći i kotlova na pelete na domaće tržište, kosovske kompanije (naročito proizvođači peleta) moraju prvo da reše niz značajnih izazova.

Uska grla koja su prepreka za brži i održivi rast lanca vrednosti peleta razmatrani su detaljnije gore (link na 3.1 i 3.2), ali kada se rezimira, prepreke za rast u lancu vrednosti peleta jesu:

Nedostatak sirovina na Kosovu

Nizak nivo produktivnosti

Lokalno proizvedeni peleti ne pridržavaju se međunarodnih standarda kvaliteta Sistemi isporuke i troškovi transporta

U lancu vrednosti peći i kotlova na pelete prepreke za rast su manje nego u lancu vrednosti proizvodnje peleta, još uvek postoji potreba da se obezbedi da kompanije budu svesne zahtevanih međunarodnih standarda za njihove proizvode. Ako zahtevani međunarodni standardi nisu primenjeni u kompanijama i procesima i ako ne postoje sertifikati akreditovanih institucija iz EU, izvoz na tržišta EU neće biti moguć.

Može se mnogo toga dobiti kod proizvođača peći i kotlova na pelete tako što će se dalje optimizirati njihove proizvodne jedinice i procesi. Optimizacija proizvodnje može doneti dobitak i u rezultatu i u kvalitetu, što poboljšava sveukupnu konkurentnost kompanije i donosi korist krajnjim potrošačima. Najzad, sva tri intervjuisana proizvođača peći/kotlova na pelete aktivni su na regionalnim i EU tržištima, i željni su proširenja i povećanja izvoznog udela svojih biznisa.

Dalje od mogućnosti i izazova identifikovanih kod individualnih privatnih kompanija u ova dva lanca vrednosti, poslovno okruženje ima sopstvene izazove. U pogledu snabdevanja sirovinama iz kosovskih šuma, postoji potreba da se produži trajanje koncesija za sanitarno čišćenje šuma, što bi omogućilo privatnim kompanijama da se na duži rok posvete ispravnom upravljanju šumama i da ulože neophodne investicije u upravljanje šumama na optimalan i profitabilan način. Novi Zakon o šumama se direktno bavi ovim pitanjem.

Ostala identifikovana pitanja u poslovnom okruženju koja utiču na sveukupni razvoj lanaca vrednosti odnose se na teškoće u refundiranju PDV i nedostatku horizontalne saradnje među kompanijama u lancu vrednosti. Po pitanju dostupnosti finansija, izgleda da potreba za dodatnim finansijskim resursima predstavlja uobičajeniji odgovor među manjim operatorima, dok su veće kompanije više zabrinute pitanjem proširenja tržišta.

U celini, dva lanca vrednosti bi mogla imati koristi iz dizajniranja i pokretanja promotivne kampanje. Fokus kampanje trebalo bi da bude na podizanju svesti među potrošačima i domaćinstvima u vezi sa koristima od korišćenja peleta kao podobnog izvora energije, uz naglašavanje njegovih prednosti u poređenju sa drugim izvorima energije kao što su drvo, električna struja i nafta, i po pitanju cene i po pitanju energetskog rezultata. Kampanja bi trebalo

23

da predstavi i promoviše pelete i peći i kotlove proizvedene na Kosovu, kao alternativu uvozu, i da posebno istakne kako prelazak na korišćenje peleta donosi korist i porodičnom budžetu i životnoj sredini.

24

6. Akcioni plan Na osnovu gore pomenutih i razmatranih nalaza, opservacija, mogućnosti i izazova u vezi sa trenutnim statusom dva lanca vrednosti za pelete i peći i kotlove na pelete, predložen je akcioni plan. Akcioni plan sastoji se od niza individualnih intervencija dizajniranih radi podrške, razvoju i rastu individualnih kompanija, kao i lanaca vrednosti u celini.

Akcioni plan je podeljen na dva dela, prvi deo odnosi se na lanac vrednosti peleta, dok se drugi deo bavi razvojem lanca vrednosti peći i kotlova na pelete.

5.1 Lanac vrednosti peleta – predložene intervencije

1.14 5.1.1 Intervencija 1 – trening i konsultantske aktivnosti za optimizaciju proizvodnje

Postoji jasno identifikovana potreba kompanija u lancu vrednosti peleta da optimiziraju korišćenje svojih proizvodnih jedinica. Ovo je univerzalna pojava u proizvodnim delatnostima. Uprkos univerzalnoj inflaciji, cena proizvedenih dobara opada za 5% godišnje, svake godine, u celom svetu. Ključna uloga rukovodstava proizvodnje jeste stalna i evoluirajuća optimizacija svih resursa koje imaju na raspolaganju uz ostvarenje rastućih aspiracija tržišta u smislu kvaliteta, isporuke, usluga i cene. Kompanije moraju da se neprestano poboljšavaju kako bi opstale i razvijale se u svetu međunarodne konkurencije. Kao podršku želji individualnih kompanija da poboljšaju proizvodnju i dosegnu više nivoe rezultata i kvaliteta, mi predlažemo intervenciju u optimizaciji proizvodnje iz dva koraka.

Korak 1 – formalni trening o optimizaciji proizvodnje

Cilj ove aktivnosti treninga u Optimizaciji proizvodnje jeste da se razviju veštine i tehnike rukovođenja proizvodnjom na poljima kvaliteta, produktivnosti radne snage, materijala i mašina, planiranja proizvodnje i nadgledanja prodajnih punktova. Ovo će dati svoj doprinos poboljšanju uporednih prednosti kompanije u odnosu na kosovsku i međunarodnu konkurenciju.

Da bi produktivnost individualnih proizvođačkih jedinica kontinuirano rasla, iskorišćenost mašine i opreme mora biti optimalna, vođena dobro podešenim sistemom upravljanja proizvodnjom, što je zauzvrat integrisano u sistem upravljanja kadrovima. Važnost profesionalne kalkulacije troškova se ne može preceniti, naročito za proizvodne delatnosti. Generalno ne postoji dovoljna svest u vezi sa povezanošću između računovodstva, budžetiranja i kalkulacije troškova, kao i sveukupnog učinka preduzeća.

Uzorak programa treninga o optimizaciji proizvodnje

Dan 1 i 2 – strateški

Optimizacija operacija – kroz reinženjering poslovnog procesa odlučiti o makro strategijama koje će voditi kontinuiranom poboljšanju

Finansijska optimizacija – kroz svođenje na minimum troškova radnog kapitala

Dan 3 i 4 – tehnički

Optimizacija kvaliteta – kroz dizajn, izbor procesa, Kaizen, Taguchi i TQM pristupe Optimizacija materijala – kroz dizajn, izvor sirovina i njihovih prethodnih procesa, strategija

nabavki, smanjenje škarta i otpada Optimizacija tehnologije – kroz evoluciju u postojećoj tehnologiji, priuštivih dodataka, nove

tehnologije koje kombinuju mnoge stare procese Upravljanje inovacijama kao ciljem za poboljšanje produktivnosti

Dan 5 i 6 – korišćenje ljudi

25

Optimizacija radnog vremena – kroz studiju metoda i vremena, norme i stimulacije Optimizacija korišćenja i isporuke – preko planiranja i kontrole proizvodnje uz korišćenje

tehnika dugoročnog planiranja, kratkoročnog planiranja, progresa, kontrole zaliha i kontrole upravljanja

Optimizacija ljudi – kroz nadzorni razvoj i obuku operatora

Ciljevi u učenju u programu treninga jesu da se učesnici upoznaju sa 8 oblasti optimizacije proizvodnje (operacije, finansije, kvalitet, materijal, tehnologija, radna snaga, upotreba i isporuka kao i ljudi), i da budu u stanju da primenjuju nove ideje i metode optimizacije proizvodnje u operacijama i proizvodnim procesima sopstvenog preduzeća.

Korak 2 – projekat unutar kompanije (sprovođenje ideja za optimizaciju proizvodnje)

Kao direktni ishod formalnog treninga o optimizaciji proizvodnje, učesnici će, najverovatnije, moći da identifikuju specifične oblasti u sopstvenim proizvodnim procesima gde optimizacija može da se odigra. Proces primena ideja za optimizaciju proizvodnje na nivou firme na najdelotvorniji način zahtevaće određenu podršku konsultanata.

Ukoliko je zainteresovana za ovakvu podršku, kompanija bi trebalo da izradi opis projekta unutar kompanije, uključujući i kratak opis identifikovanog(ih) problema, predložene aktivnosti i rezime očekivanih ulaznih vrednosti, izlaznih vrednosti i rezultata. Projekat unutar kompanije bi trebalo da bude aranžman sa izvršenom raspodelom troškova, gde kompanija investira ne samo finansijski, već i obezbeđuje da odgovarajući kadrovski resursi budu na raspolaganju za blisku saradnju sa konsultantom projekta.

Očekivani rezultati intervencije 1

Veštine upravljanja proizvodnjom među proizvođačima peleta su poboljšane Među individualnim proizvođačima peleta povećana je produktivnost

1.15 5.1.2 Intervencija 2 – uvođenje i primena međunarodnih standarda

Postoji jasno identifikovana potreba da kompanije u lancu vrednosti peleta razmišljaju o kvalitetu proizvoda na više strukturisan način. jednostavno rečeno, ovo znači preći sa usmenih na pisane forme kontrole kvaliteta i upravljanja kvalitetom. Da bi vodili uspešno rad kompanije neophodno je da se on usmerava i kontroliše na sistematski način u skladu sa uspostavljenim i konstantno revidiranim procesima i metodama. Sistemi upravljanja kvalitetom (QMS) pomažu da se utvrdi koliko dobro kompanija funkcioniše u različitim odeljenjima i da li su potrebna poboljšanja u određenim operacijama kompanije radi povećanja nivoa zadovoljstva klijenata i učinka kompanije.

Za podršku želji individualnih kompanija da poboljšaju kvalitet proizvoda i ostvare viši nivo zadovoljstva potrošača, kao i da poboljšaju sveukupni učinak kompanije, mi predlažemo intervenciju na sistemima upravljanja kvalitetom iz dva koraka.

Korak 1 – formalni trening o sistemima upravljanja kvalitetom

Glavni cilj ovog koraka je da pruži smernice za uspostavljanje sistema upravljanja kvalitetom za proizvođače peleta na Kosovu. Cilj sistema upravljanja kvalitetom i ove aktivnosti jeste da se obezbedi da aktivnosti kompanije, bilo da su organizacione (npr.

26

rukovođenje i organizovanje) ili tehničke (npr. rad na specifikaciji, testiranje, simulacija) budu u skladu sa Priručnikom i Planovima za kvalitet koji su specifični za kompaniju i njenu proizvodnju peleta.

Uzorak programa treninga o sistemima upravljanja kvalitetom

Dan 1: Politika i ciljevi kvaliteta, sistem upravljanja kvalitetom

Objašnjenje QMS, osnovni koncepti i principi Predstavljanje porodice ISO 9000 (ISO 9000, ISO 9001, ISO 9004, ISO 19011) Politika, ciljevi, odgovornost za ugovaranje kvaliteta i sistem kvaliteta

Dan 2: Zadovoljstvo potrošača, odgovornost rukovodstva

Usklađenost sa ISO 9001: dizajn QMS za usklađenost sa zahtevima Zadovoljstvo potrošača Odgovornost rukovodstva: posvećenost rukovodstva, fokus na potrošaču, politika kvaliteta

Dan 3: Upravljanje resursima, realizacija proizvoda, sistemska analiza i kontrola

Planiranje sistema upravljanja kvalitetom Upravljanje resursima: kadrovi, kompetencija, svest i obuka, radno okruženje Koraci i procesi realizacije proizvoda Provera rukovodstva Mere, analize i poboljšanja Nadgledanje i merenje, zadovoljstvo potrošača, interne kontrole Kontrola neusklađenih proizvoda Analiza podataka i poboljšanje

Ciljevi u učenju u ovom programu treninga jesu da se stvori zajedničko razumevanje sistema upravljanja kvalitetom (QMS) među učesnicima, kao i opšta slika o uslovima i smernicama za ISO 9000. Ovo će dovesti učesnike do toga da bolje razumeju svrhu i primenu QMS u njihovim sopstvenim kompanijama. Najzad, učesnici bi trebalo da budu u stanju da, kao direktan ishod treninga, bolje artikulišu dobrobiti od implementacije QMS za učinak i upravljanje u njihovim sopstvenim kompanijama.

Korak 2 – uvođenje međunarodnih standarda (ENplus)

Kako je pomenuto ranije u ovom izveštaju, sadržaj i kvalitet domaće proizvedenih peleta trenutno ne može biti potvrđen u odnos prihvaćene međunarodne standarde. Postoji nedostatak svesti među proizvođačima peleta u vezi sa preciznim sadržajem relevantnih EN standarda, uključujući ovde i ENplus.

Da bi se prevazišao ovaj nedostatak informacija o EN standardima i ENplus, postoji potreba da se upriliči intenzivna sesija obuke za kosovske proizvođače peleta. Glavni cilj ovog koraka jeste da se predstave priručnik i smernice za EN 14961 i ENplus sertifikate. Cilj informativne aktivnosti jeste da obezbedi da kosovski proizvođači peleta razumeju veze između implementacije EN 14961 i ENplus i kapaciteta da se isporučuje konstantan nivo visokog kvaliteta drvnih peleta, putem bolje kontrole proizvodnje, kao i postupaka logistike i isporuke.

27

Uzorak programa obuke za EN 14961 i ENplus

Dan 1: Uvod

Uslovi za proizvodnju drvnih peleta i osiguranje kvaliteta Uslovi za proizvod (EN 14961-2 i ENplus) Uslovi za etiketiranje, logistiku i usputno skladištenje Uslovi za isporuku krajnjim potrošačima

Dan 2: Sertifikati

Sistem sertifikata (proces i procedure) Kvalitet peleta (klase kvaliteta, uslovi za sirovine i aditive) Sertifikacija (procedura prijavljivanja, izdavanje, validnost, upravljanje kvalitetom, obaveze u

izveštavanju, inspekcije) Mogućnost praćenja i transparentnost (ENplus ID, referentni uzorci)

Ciljevi u učenju iz ove informativne aktivnosti jesu da se stvori bolje tehničko i praktično razumevanje relevantnih internacionalnih standarda kao što su EN 14961 i ENplus među učesnicima. Ovo će dovesti učesnike do višeg nivoa poštovanja za pitanja kvaliteta proizvoda i primene relevantnih međunarodnih standarda u njihovim kompanijama. Najzad, učesnici bi trebalo da budu u stanju da, kao direktan ishod informativnih sesija, bolje artikulišu koristi od primene EN 14961 i ENplus zarad učinka i upravljanja u svojim kompanijama.

Korak 3 – testiranje peleta

Kako je naglašeno ranije u ovom izveštaju, sadržaj i kvalitet domaće proizvedenih peleta ne može biti potvrđen u odnosu na prihvaćene međunarodne standarde. Da bi se uspostavila situacija „kako jeste“, postoji potreba da se testira uzorak peleta od svakog zainteresovanog kosovskog proizvođača peleta, u skladu sa normativnim osobinama standarda EN 14961.

Dr Fadil Musa iz lokalne laboratorije Sara & Mete (akreditovan za ISO 17025) potvrdio je da njegova laboratorija ima tehnički kapacitet da testira 90% osobina zahtevanih u EN 14961. Glavne oblasti stručnosti i iskustva u laboratoriji Sara & Mete jesu u testiranju hrane i pića, kao i materijala povezanih sa poljoprivredom, kao što je analiza tla. Laboratorija takođe ima iskustva u analizi drvnih produkata.

Dr Musa predložio je proces krutog prikupljanja uzoraka, koji vode inspektori povezani sa laboratorijom. Dva kilograma uzoraka biće dovoljno da se izmere osobine peleta. Uzorci bi trebalo da budu uzeti iz različitih segmenata proizvodnje, a ne samo iz jednog.

Na osnovu rezultata testa može se izvršiti analiza propusta, gde se identifikuju oblasti u proizvodnom procesu gde su neophodne praktične intervencije kako bi se došlo do istinskih poboljšanja u kvalitetu i doslednosti peleta.

Testiranje peleta je dobrovoljno, ali je to formalni uslov za korak 4 dole.

28

Korak 4 – projekat unutar kompanije (implementacija EN 14961 i ENplus)

Kao direktni ishod testiranja stvarnih osobina peleta individualnih proizvođača, odgovarajuća kompanija će postati svesna bilo kakvih propusta i razlika koji bi postojali između peleta kompanije i međunarodnih standarda. Na osnovu analize ovih jazova mogu se identifikovati oblasti intervencija i specifičnih akcija, što bi za rezultat imalo plan intervencija za implementaciju EN 14691 i ENplus. Proces implementacije međunarodnih standarda na nivou firme na najdelotvornije načine zahtevaće veliku posvećenost kompanije, kao i podršku konsultanata.

Ukoliko je zainteresovana za ovakvu podršku, kompanija bi trebalo da izradi opis Projekta unutar kompanije, sa kratkim opisom identifikovanog problema, predloženim akcijama i rezimeom očekivanih ulaznih, izlaznih vrednosti i rezultata. Projekat unutar kompanije bi trebalo da bude sporazum gde se troškovi dele, gde kompanija investira ne samo finansijski, već obezbeđuje i da odgovarajući kadrovski resursi budu na raspolaganju za rad i blisku saradnju sa konsultantom projekta.

Očekivani rezultati intervencije 2

Veštine upravljanja kvalitetom poboljšane među proizvođačima peleta Sistem upravljanja kvalitetom je uspostavljen među individualnim proizvođačima

peleta Poboljšano razumevanje relevantnih međunarodnih standarda (EN 14961 i ENplus)

među proizvođačima peleta Peleti koje proizvode individualni proizvođači peleta na Kosovu testirani u skladu sa

EN 14961 EN 14961/ENPlus se primenjuju od strane kosovskih proizvođača peleta

1.16 5.1.3 Intervencija 3 – horizontalna saradnja među kompanijama

5.1.3.1 Osnivanje grupe za razmenu iskustava (GRI)

Na jedan način, obuka, konsultantske i informativne aktivnosti, predložene u intervencijama 1 i 2, su jednokratne intervencije, sa ciljem da se pomogne kosovskim kompanijama da rade u pravom smeru. Međutim, važno je biti realan u vezi sa tim koje fundamentalne promene se mogu sprovesti u privatnom preduzeću u relativno kratkom vremenskom periodu. Pojaviće se pitanja među vlasnicima/menadžerima kompanije nakon obuke i konsultovanja. Postoji potreba za trajnim, aktivnim forumom koji bi nudio ostvarivu i održivu podršku kompanijama u ova dva lanca vrednosti. Grupa za razmenu iskustava (GRI), model za dijalog među kolegama, za umrežavanje i učenje, predstavlja jednu ovakvu opciju.

Učenje je dugoročna investicija. Učenje u kompanijama se u osnovi odigrava na tri načina:

1. Učenje putem učestvovanja u tradicionalnim radionicama (trening o optimizaciji proizvodnje, sistemima upravljanja kvalitetom i uvod u EN), gde treneri imaju inicijativu;

2. Učenje u projektima unutar kompanije, gde inicijativu često preuzima konsultant; 3. Učenje putem učestvovanja u umrežavanju, gde inicijativu i odgovornost za učenje

preuzimaju sami učesnici kada započnu sa razmenom iskustava sa drugim vlasnicima i direktorima iz ovog biznisa.

29

Dijalog sa menadžerima drugih kompanija u lancu vrednosti može biti veoma delotvoran način da postanemo svesni ličnih i firminih razvojnih potreba. Učestvovanje u mreži GRI takođe ima veliki potencijal za otkrivanje poslovnih prilika koje nisu razmatrane ranije. Sve aktivnosti umrežavanja zahtevaju dve stvari: poverenje i odgovornost među učesnicima. Umrežavanje zahteva poverenje između partnera kako bi se oni osećali slobodnim da razmenjuju iskustva i gledišta, i ovo je zasnovano na principu „biti otvoren unutar i zatvoren izvan“ grupe.

Umrežavanje takođe zahteva odgovornost pojedinaca unutar grupe – odgovornost da budu aktivni i stvaraju rezultate u grupi. Nažalost, ova dva elementa su često retka roba u tranzicionim privredama. Drugim rečima, umrežavanje ne može da se očekuje da raste bez pažljivog negovanja. A bez umrežavanja ovaj pristup u učenju ne može biti delotvoran. Projekat EMPOWER je idealno postavljen i opremljen da odigra ovu ulogu kao inicijalni pokretač i motivator u okviru pristupa GRI za lanac vrednosti peleta.

Mreže ne funkcionišu nužno samo zbog toga što postoji profesionalna potreba. Vlasnik/menadžer manje kompanije često nema dovoljno kolega sa kojima bi diskutovao o svim mogućim problemima. Ovo je naročito tačno za kompanije koje su locirane izvan glavnog grada Prištine. Postoji, drugim rečima, takođe važna socijalna dimenzija okupljanja menadžera kompanija da se angažuju u aktivnostima umrežavanja. Umrežavanje i naročito GRI su dobra i ekonomična sredstva za podršku poslovnom razvoju lanca vrednosti peleta na Kosovu.

Praktično iskustvo pokazuje da su mreže često manje delotvorne ukoliko su određene od spoljnih aktera. Stoga, vlasnici i menadžeri kompanija su oni koji treba da preuzmu vođstvo. Prvi korak u formiranju GRI biće informativni sastanci za zainteresovane vlasnike i menadžere kompanija. Opet, osoblje projekta EMPOWER je idealno pozicionirano da olakša osnivanje i početno organizovanje GRI za pelet na Kosovu, pod pretpostavkom da postoji odgovarajuća zainteresovanost kompanija za ideju da se osnuje grupa.

U pogledu ulaznih vrednosti za projekat EMPOWER, GRI zahteva mnogo manje nego ostale aktivnosti učenja, ali intenzitet i angažovanje učesnika je često mnogo jače. Osnovni cilj GRI jeste da razvije individualnu ličnost i upravljačke osobine za dobrobit kompanije.

GRI za pelet treba da izabere dva koordinatora među svojim članovima (predsedavajući i zamenik predsedavajućeg) koji su odgovorni za planiranje i vođenje sastanaka tokom narednih šest meseci. Članovi GRI bi takođe trebalo da izrade i saglase se o povelji, gde se opisuje osnovni princip vođenja GRI – odgovornost i obaveze članova i koordinatora, kako izabrati nove članove grupe, gde i kada održavati sastanke, kao i dnevni red sastanaka. Ova povelja je od velike pomoći da se izbegnu beskrajne diskusije o viziji i misiji GRI.

Jedan član osoblja projekta EMPOWER i jedan međunarodni konsultant bi na početku bili pridodati GRI za pelet sa svrhom da pruže podršku koordinatorima u planiranju i izvođenju početnih sastanaka GRI. Važno je da se nastavi podrška GRI u planiranju i izvođenju njihovih budućih sastanaka – sve dok se grupa sama ne oseti održivom, i odrediće neophodne resurse za ovu svrhu. Projekat EMPOWER bi takođe mogao da pruži podršku GRI snabdevajući ih gostima – predavačima velikog kalibra, kako bi se pokrenule diskusije o razvoju i upravljanju biznisa i sličnim temama koje su relevantne za lanac vrednosti peleta.

Na samoj GRI za pelet je da odluči kada, gde i kako da se sastaje, ali se očekuje da se redovni sastanci održavaju tokom kasnog poslepodneva i da traju 2-3 sata. Tipičan sastanak GRI bi mogao imati sledeći format:

30

Vremenski raspored

Aktivnosti

17.00 – 17.15

Predstavljanje aktivnosti

Dobrodošlica predsedavajućeg; informisanje: od poslednjeg sastanaka

Teme pod „razno“; predstavljanje teme i govornika za ovo popodne

17.15 – 17.30 Govor od pet minuta

Pet minuta slobodnog govora koji obavlja jedan od učesnika (na smenu)

17.30 – 18.00

Predstavljanje domaćina

Obilazak preduzeća, ako je relevantno

18.00 – 19.00

Tema večeri

Uvod govornika (15 minuta); diskusija i razmena iskustava (45 minuta); rezimiranje predsedavajućeg (15 minuta)

19.00 – 19.15

Završavanje sastanka od strane predsedavajućeg

Razno; naredni sastanak: gde i kada? Tema i govornici na sledećem sastanku

19.15 – 20.00

Društveni događaj

Večera i neformalni razgovor

Napredovanje GRI za pelet biće ocenjivano putem direktnih razgovora sa uzorkom učesnika. Projekat EMPOWER može da preuzme ključnu ulogu u praćenju i evaluaciji aktivnosti GRI. Ne bi trebalo da postoji izveštavanje o sadržaju sastanaka GRI pošto su ove informacije poverljive, ali bi pregled trebalo da naglasi nivo zadovoljstva među učesnicima u vezi sa modelom učenja koji GRI za pelet predstavlja.

5.1.3.2 Ostale kolektivne akcije

GRI za pelet je platforma koja okuplja zajedno kompanije koje su aktivne u lancu vrednosti, na jedan neformalan način, da razmatraju pitanja koja pogađaju njihove individualne biznise i sektor kao celinu. Kao takav, GRI može delovati kao forum gde se identifikuje potreba za kolektivnim akcijama i volja članova GRI da aktivno planiraju i sprovode kolektivne akcije.

Kako je rečeno ranije, postoji jedan broj pitanja u poslovnom okruženju koja utiču na lanac vrednosti. Ova pitanja bi u idealnom slučaju trebalo da se razmatraju na sastancima GRI za pelet i mogu se dizajnirati aktivnosti za rešavanje ovih pitanja. Ovo se direktno odnosi na pitanje povraćaja PDV i neophodnost da se pred relevantnim javnim institucijama zagovara poboljšanje u praktičnom sprovođenju zakonodavstva o PDV-u.

Još jedno pitanje od interesa za sve aktere u lancima vrednosti peleta i peći i kotlova na pelete jeste potreba da se dalje i šire promoviše i podiže svest o koristi pretvaranja peleta u ostvariv, efikasan i ekonomičan izvor energije. Ova kampanja na nacionalnom nivou bila bi kolektivna akcija koja bi promovisala pre sektor nego pojedinačne kompanije, a kampanja opet mora biti vođena preko individualnih kompanija. Ovo znači da se kompanije moraju

31

među sobom složiti o ciljevima kampanje, promotivnoj poruci i zahtevima koje svaka kompanija treba da ispuni kako bi učestvovala.

Može se očekivati da kao ishod redovnih sastanaka, članovi GRI za pelet identifikuju jedan broj novih pitanja koja bi želeli da kolektivno rešavaju. GRI za pelet može onda zatražiti od projekta EMPOWER ad hoc podršku za sprovođenje konkretnih aktivnosti, na primer pripremu konceptnih dokumenata za zagovaranje u vezi sa zakonodavnim i regulatornim promenama.

Očekivani rezultati intervencije 3

GRI za pelet osnovan i sastaje se redovno Identifikovana pitanja od zajedničkog interesa od strane GRI i preduzete kolektivne

akcije

5.2 Lanac vrednosti pećnica i kotlova na pelet – predložene intervencije

1.17 5.2.1 Intervencija 1 – trening i konsultovanje o optimizaciji proizvodnje

Tri intervjuisana proizvođača peći i kotlova na pelete poseduju obimnu i ponekad veoma sofisticiranu mašineriju i opremu. Proizvodnja peći i kotlova na pelete ima elemente intenzivnog rada, što zauzvrat naglašava povezanost između kvalifikovanih radnika i kvaliteta proizvoda. Da bi se održao visok nivo kvaliteta proizvoda, kompanije su posvećene procesu kontinuiranog učenja kod postojećeg osoblja, a novi radnici prolaze kroz rigorozan trening na radnom mestu. Enrad i EMPOWER sada sarađuju u aktivnosti stažiranja, obezbeđujući godišnje snabdevanje kvalifikovanim variocima i ostalim proizvođačkim radnicima.

Međutim, proizvodnja je konstantna težnja prema novim tehničkim rešenjima, inovacijama i metodama, sa ciljem daljeg poboljšanja efikasnosti i produktivnosti proizvodnje. Kompanije moraju neprekidno da se poboljšavaju kako bi ostajale i rasle u svetu međunarodne konkurencije. Ključna uloga rukovodstva proizvodnje očigledna je među proizvođačima peći i kotlova na pelete i na Kosovu.

U podršci individualnoj kompaniji i njenom trudu da poboljša proizvodnju i ostvari više nivoe rezultata i kvaliteta, mi predlažemo da proizvođači peći i kotlova na pelete učestvuju u aktivnosti optimizacije proizvodnje, detaljno opisanoj gore u 5.1.1. Ovo obuhvata i učestvovanje na formalnim treninzima o optimizaciji proizvodnje (korak 1) i sprovođenje projekta unutar kompanije (korak 2).

Očekivani rezultati intervencije 1

Među proizvođačima peći i kotlova na pelet poboljšane su veštine u upravljanju proizvodnjom

Među individualnim proizvođačima peći i kotlova na pelete porasla je produktivnost

1.18 5.2.2 Intervencija 2 – uvođenje i primena međunarodnih standarda

Intervjuisani proizvođači peći i kotlova na pelete svi primenjuju sistemski pristup svojim uspostavljenim i stalno proveravanim procesima i metodama. Postoji sistem upravljanja

32

kvalitetom (QMS) koji je uspostavljen da pomaže rukovodiocima da utvrde koliko dobro kompanija funkcioniše u različitim odeljenjima i da li su potrebna poboljšanja u određenim operacijama kompanije kako bi se podigao nivo zadovoljstva potrošača i učinka kompanije. Posledično ovome, izgleda da ne postoji ista potreba za obuku o QMS među proizvođačima peći i kotlova na pelete, za razliku od proizvođača peleta. Međutim, proizvođači peći i kotlova na pelete biće pozvani da učestvuju na treningu o QMS opisanom u 5.1.2 gore.

Ovde će fokus biti na distribuiranju informacija o međunarodnim standardima za strukturiranje proizvodnje i prodaje peći i kotlova na pelete, kao što su EN 13229, EN 13240 i EN 303. EN 303 je usklađeni evropski standard koji se odnosi na kotlove koji sagorevaju drvne pelete.

Korak 1 – uvođenje međunarodnih standarda

Da bi se dalje proširilo razumevanje i znanje o EN 13229, EN 13240 i EN 303, postoji potreba da se održi sesija obuke za kosovske proizvođače peći i kotlova na pelete. Glavni cilj ovog koraka jeste da se predstave priručnik i smernice za EN 13229, EN 13240 i EN 303.

Korak 2 – projekat unutar kompanije

U slučaju da bilo koji od učestvujućih proizvođača peći i kotlova na pelete identifikuju jazove između sopstvene proizvodnje i proizvoda u odnosu na ove međunarodne standarde, kompanije mogu izraditi individualne projekte unutar kompanije gde se opisuje koje akcije treba da budu preduzete kako bi se ovi jazovi zatvorili. Na osnovu rezultirajućeg plana intervencije, EMPOWER može da ponudi tehničku podršku pri sprovođenju korektivnih akcija.

Očekivani rezultati intervencije 2

Među proizvođačima peći i kotlova na pelete poboljšano razumevanje relevantnih međunarodnih standarda (EN 13229, EN 13240 i EN 303)

EN 13229, EN 13240 i EN 303 se sprovode od strane kosovskih proizvođača peći i kotlova na pelete

1.19

1.20 5.2.3 Intervencija 3 – širenje na međunarodnom tržištu

Potreba za više međunarodne trgovine bila je vrhunski prioritet kod tri intervjuisana proizvođača peći i kotlova na pelete. Sva tri pokazuju strasnu posvećenost obradi metala, investirali su i kontinuirano investiraju u sopstvene proizvodne jedinice i radnu snagu. Kroz već obavljene izvoze kotlova kosovski proizvođači su dokazali međunarodnim klijentima da imaju kapacitet da isporuče proizvod po „pravoj“ ceni, kvalitetu i kvantitetu. Uz sve međunarodne upravljačke i proizvodne varijable koje su manje ili više uspostavljene, širenje proizvodnje i potom stvaranje novih radnih mesta blisko su povezani sa proširenjem prodaje na međunarodna tržišta.

Dve od intervjuisanih kompanija ukazale su na EU kao ciljno tržište, a konkretnije na tržišta nemačkog govornog područja u Nemačkoj i Austriji. U podršci za težnju kompanija da prošire izvoz, mi predlažemo da se organizuju trgovinske misije. Trgovinska misija je veoma aktivna forma direktnog marketinga. Ovo podrazumeva da grupa kompanija putuje na konkretno izvozno tržište i održava sastanke direktno sa potencijalnim kupcima. Da bi bila delotvorna, trgovinskoj misiji prethodi obimno istraživanje tržišta, uz identifikovanje spiska

33

prioritetnih klijenata na konkretnom geografskom tržištu. Intervjuisani proizvođači pećnica i kotlova na pelete već poseduju spisak potencijalnih klijenata.

Da bi se dalje poboljšao uticaj trgovinske misije, preporučljivo je angažovanje spoljnog konsultanta koji je upoznat sa specifičnim proizvodima (peći i kotlovi na pelete) i sektorom (metaloprerađivački) na konkretnim geografskim tržištima (Nemačka, Austrija, Švajcarska) i poželjno je da su građani ovih zemalja na koje trgovinska misija cilja. Angažovanjem „unutrašnjeg lica“ sa potencijalnog izvoznog tržišta, trgovinska misija će uživati efekat „otvarača vrata“, pošto je veća verovatnoća da se ciljane kompanije otvore prema poznatom licu, pre nego potpunim novim pridošlicama iz inostranstva. Takođe, spoljni konsultant će pomagati pri selekciji najvažnijih kupaca koje je potrebno posetiti i delovaće kao oblik garancije za kvalitet trgovinske misije i njenih učesnika pred posećenim kompanijama.

Trgovinske misije bi trebalo da su zasnovane na aranžmanu podele troškova, gde kompanija investira ne samo finansijski, već obezbeđuje da odgovorni kadrovski resursi budu na raspolaganju za blisku saradnju sa konsultantom projekta.

Očekivani rezultati intervencije 3

Organizovane najmanje dve trgovinske misije za ciljana evropska tržišta Povećane izvozne narudžbine vode do porasta proizvodnih rezultata i zapošljavanja