Sadraj:

1.

UVOD ........................................................................................................................................3

2.Biomasa u energetici .......................................................................................................... 3 2.1 2.2 2.3 Energetski potencijal biomase ........................................................................................... 3 Mesto biomase u energetici Srbije .................................................................................... 4 Tehnologije za energetske transformacije biomase.......................................................... 7

3.

Osnovne karakteristike kukurozovine ................................................................................... 7 3.1 3.2 Elementarna analiza .......................................................................................................... 8 Tehnika analiza .............................................................................................................. 11

4.

Materijalni i energetski bilans procesa sagorevanja biomase (kukurozovine) .................. 13 4.1 4.2 4.3 Primer prorauna materijalnog procesa sagorevanja kukurozovine ............................. 17 Toplotni bilans procesa sagorevanja kukurozovine ....................................................... 22 Primer prorauna entalpije dimnih gasova kukurozovine ............................................. 24

5.

Koridenje biomase (kukurozovine) u energetske svrhe ..................................................... 28 5.1 Ispitivanje kotlova za sagorevanje kukurozovine ........................................................... 30

5.2 Prednost biomase (kukurozovine) u odnosu na druge energetske sirovine i njen uticaj na ivotnu sredinu....31 6. Zakljuak................................................................................................................................ 34

Literatura35 Prilog .372

1. UVOD Biomasa su sve biorazgradljive materije biljnog i ivotinjskog porekla, dobijene od otpada i ostataka poljoprivredne i umske industrije.Ona dolazi u vrstom, tenom (biodizel, bioetanol, biometanol) i gasovitom stanju (biogas, deponijski gas). Biomasa je obnovljivi izvor energije i koristi se ved od davnina. Otkride da su rezerve fosilnih goriva na rubu ogranienosti i konanosti, a prilikom njihovog koridenja ogromno zagaenje ivotne sredine, usledila su istraivanja novih obnovljivih izvora energije. Biomasa ima najvedi potencijal i perspektivu na sadanjem nivou razvoja tehnologija za koridenje novih obnovljivih izvora energije. Vedina tehnologija za koridenje biomase su razvijene, mogu se koristiti odmah.Meutim, biomasa kao energetska sirovina, ima manju toplotnu mod u odnosu na fosilna goriva, kao to su nafta, gas pa ak i niskokalorian ugalj, ali njen energetski potencijal nikako ne treba zanemariti. Inae, biomasa je i prostorno, a ne samo zapreminski koncentrisan izvor. Ove specifinosti zahtevaju primenu tehnologija za sakupljanje i koncentraciju biomase po prostoru na kome se nalazi pre upotrebe za proizvodnju energije. Do pojave ideje da se drvo i druga biomasa specijalno gaji i proizvodi za energetske potrebe, za energetiku je ostajala samo otpadna biomasa, kao to su slama, kukurozovina, otpad prerade drveta i drugi ratarski proizvodi.

2. Biomasa u energetici 2.1 Energetski potencijal biomase U svetskim razmerama, posle uglja i nafte, biomasa je najvedi primarni energetski izvor. Pored obnovljivih izvora energije, kao to su sunce, vetar, geotrmalna energija, energetski potencijal biomase je na prvom mestu .Rauna se da u globalnim razmerama biomasa uestvuje sa oko 13% u svetskom primarnom energetskom potencijalu, dok je uede vetra i geotermalne energije manje od 1%, hidropotencijala manje od 6%, a energije sunevog zraenja takoe manja od 1%. Podaci o energetskom potencijalu biomase u bivoj SFRJ [1] govore o primarnoj energiji otpadne drvne biomase od oko 71.000 TJ/god. i otpadne biomase ratarstva i vodarstva od oko 160.000 TJ/god. Iako ovi podaci nisu sasvim pouzdani, oigledno je da je energetski potencijal biomase zanemarljiv s energetskim potencijalom proizvedenog mrkog uglja u 1988. godini koji iznosi oko 160.000 TJ/god., a znatno vedi od energije proizvedenog suenog lignita. U tabeli 1. prikazana su energetski potencijali biomase u Srbiji.

3

Tabela 1. Energetski potencijal biomase u Srbiji [2,3] Vrsta otpadne biomase Otpadno drvo industrije Otpad eksplotacije drutvenih uma Otpad privatnih uma Otpad privatnih vodnjaka Otpad vinograda Potencijal vanstatistike see Slama I kukurozovina Ukupno Energetski potencijalh pojedinih biomasa iznosi: [4] 1) 2) 3) 4) 5) Slame priblino Ljuske od suncukreta priblino Celuloze Skrob Drvo 15.800 kJ/kg 16.750 kJ/kg 18.900 kJ/kg 17.650 kJ/kg 18.600 kJ/kg Raspoloivi energetski potencijal 14300 TJ/god 32600 TJ/god 23800 TJ/god 350 TJ/god 900 TJ/god 25000 TJ/god 35500 TJ/god 135600 TJ/god

2.2 Mesto biomase u energetici Srbije Kako svako geografsko podruje shodno svojoj strukturi poseduje vede ili manje predispozicije ka proizvodnji odreene vrste energije a prema vrsti energenata ili prirodnih potencijala kojima raspolae, to se za podruje Vojvodine moe tvrditi da njen primarni energetski potencijal predstavljaju upravo obnovljivi izvori energije. Meutim, analize koje su do sada sprovedene, slika 2.1 pokazuju da je taj potencijal nedovoljno iskoriden. Podruje Vojvodine kao itnice Srbije i ire posebno je pogodno za proizvodnju energije pomodu biomase, jer je ovo podruje gotovo nepresuni izvor biljnih sirovina koje se dobijaju prevashodno jednogodinjom poljoprivrednom proizvodnjom. Meu svim obnovljivim izvorima energije upravo vrsta biomasa je daleko najazastupljeniji izvor u Vojvodini, slika 2.2.

4

Slika 2.1 potronja po energentima/energiji u Vojvodini u 2005 godini [5]

Slika 2.2 procentualno uede pojedinih obnovljivih izvora energije u ukupnom potencijalu [5]

Trenutno biomasa ne zauzima znaajno mesto u energetici nae zemlje, regionalno ili lokalno, u okviru poljoprivrednog dobara, industrije prerade drveta i drugo, moe u potpunosti da zameni domada deficitarna, uvozna ili skupa goriva. Koridenje biomase kao energenta znaajno sniava cenu finalnog proizvoda, koja moe biti opredeljujuda u konkurentnosti na tritu.

5

Raspoloivi domadi razvoj tehnologija omogudava izbor najpovoljnijeg gorivog ciklusa koridenja biomase, rentabilnu proizvodnju, smanjenje zagaenja okoline i esto reen problem skladitenja otpadne biomase, koja svojim prisustvom ne zagauje okolinu. Prema nekim istraivanjima, potronja uglja kod nas je iznosila svega 9%, ali je zato potronja tenih goriva u industriji iznosila 24%, to ako se uzme potronja u saobradaju, iznosi 40% od ukupne utroene koliine tenih goriva. [6] U poljoprivredi, prehrambenoj industriji i industriji nemetala koriste se velike koliine toplotne energije (vrela voda, para, topao vazduh, temperature od 100-800 0C i vie), koja se preteno proizvodi sagorevanjem uvoznog tenog goriva. Ovi podaci dovoljno govore da je osnovna oblast u kojoj je moguda zamena tenih goriva u industriji i poljoprivredi, odnosno u postrojenjima male i srednje snage. Ekoloki problemi pri proizvodnji energije u industriji praktino se ne reavaju. Najede nema ni odstranjivanja estica iz produkata sagorevanja, efikasnost sagorevanja se ne kontrolie, to dovodi do emisije znatnih koliina CO2 u atmosferu, kao i SO2 i NOx o kojima se takoe ne vodi rauna. Koridenje domadih ugljeva za energetske svrhe povezano je sa nizom problema: 1) Najvede rezerve uglja kod nas su lignit, ija je proizvodnja ved u potpunosti angaovana za postojede i budude termoelektrane 2) Bez prethodne pripreme, suenja i separacije, ligniti se ne mogu koristiti u klasinim kotlovima za sagorevanje na reetci 3) Najvedi broj rudnika podzemne eksplotacije u Srbiji je zatvoren zbog nerentabilnosti, a ugljevi iz rudnika u BiH su sada takoe uvozno gorivo 4) Nova tehnologija sagorevanja u fluidizovanom sloju, koja moe da koristi lignite bez pripreme, jo se ne primenjuju iroko u industriji 5) Ugljevi iz podzemne eksplotacije, uglavnom boljeg kvaliteta, ved se koriste u termoelektranama, toplanama i kotlarnicama 6) Potroai energije u poljoprivredi i industriji su najede manjeg kapaciteta, dosta daleko od rudnika uglja 7) Transportni trokovi, pre svega vlanih i nekvalitetnih ugljeva mogu biti veoma visoki 8) Koridenje ugljeva, posebno klasinom tehnologijom, zaotrava problem zagaenja okoline Kao alternativno, tehniki i ekonomski ravnopravno reenje, neophodno je svestrano razmatrati koridenje biomase za proizvodnju energije sagorevanjem, umesto uvoznih tenih goriva ili uglja, pre svega za proizvodnju toplotne energije u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, ali i u ostaloj pogodnoj industriji. Koridenje otpadne biomase u ove svhe je najpovoljnije reenje jer: 1) Energetski potencijal biomase je znaajan 2) Postoje znaajne koliine biomase na mestima gde je potrebna toplotna energija

6

3) Kvalitet proizvedene energije je ravan energiji proizvedenoj sagorevanjem klasinih fosilnih goriva 4) Za koridenje biomase ved postoje savremene tehnologije 5) Biomasa je svakako pre svega obnovljiv izvor energije 6) Prilikom sagorevnja biomase emisija tetnih gasova je znatno manja Prilikom koridenja biomase u energetske svrhe moraju se razmotriti i njene specifinosti,kao to su fiziko-hemijske osobine biomase su specifine; potrebno je organizovati trite biomase; kao i trenutno ne postojanje organizovanog gorivnog ciklusa biomase koji bi koridenjem niza tehnologija i opreme, biomasu od otpada (na mestu nastanka) pretvorio u gorivo (na mestu koridenja).

2.3 Tehnologije za energetske transformacije biomase Za koridenje biomase u energetske svrhe stoje na raspolaganju klasine i savremene tehnologije sagorevanja, gasifikacije i pirolize uglja, pri emu je samo tehnologija sagorevanja dostigla punu zrelost. Znaajnije koridenje biomase u energetske svrhe, zahteva modifikaciju ovih tehnologija jer biomasa ima karakteristine osobine kao to su: veliki procenat vlage i isparljivih gorivih materija, kao i lako topivi pepeo. Za dobijanje toplotne energije iz biomase mogude je koristiti tehnologiju sagorevanja, gasifikaciju ili pirolizu. Za sagorevanje biomase ,u zavisnosti od njenog oblika, vrste i vlanosti koriste se klasine tehnologije sagorevanja na reetci (nepokretnoj, pokretnoj, kosoj i stepenastoj), kao i sagorevanje u mehurastom ili cirkulacionom fluidizovanom sloju. Dobre osobine sagorevanja u fluidizovanom sloju jo vie dolazi do izraaja u kotlovima sa sagorevanjem u cirkulacionom fluidizovanom sloju koji mogu biti znatno vedih jedininih snaga 50-200 MWt [6-8] Procesi pirolize i gasifikacije, koji mogu dati proizvode u vidu gasa ili tenosti za dalju energetsku upotrebu, ali imaju niz tehnikih, eksploatacionih i ekonomskih problema da bi bili masovno iskorideni. Prema najnovojim podacima [9,10], tehnologija sagorevanja u fluidizovanom sloju se masovno koristi u Evropi, SAD-u i Japanu.

3. Osnovne karakteristike kukurozovine Oslobaanjem energije biomase (procesi sagorevanja) povedava se unutranja energija radne mase koja se tada koristi za dobijanje rada ili toplotne energije. Na sadanjem tehnolokom razvoju se koriste biljni energenti kao to su drvo crnogorianih i listopadnih uma, aa (kukurozovina) i oklasak kukuruza, slama itarica i u manjoj meri biljni ostaci kod industrijske prerade (sama, piljevina i kora drveta itd.) Biomasa ima karakteristian hemijski i fiziki oblik i osobine koje se razlikuju od fosilnih goriva. U tabeli 2. su prikazane neke osnovne karakteristike biomase.7

Tabela 2. Osnovne karakteristike biomase [11] Fizike osobine Toplotna mod Gustina Nasipna gustina Toplotna mod po m3 Sadraj vlage Sadraj pepela Sadraj isparljivih gorivih materija Temperatura sinterovanja pepela Jedinice 5-20 MJ/kg,zavisno od vlage 400-900 kg/m3 40-600 kg/m3 0,7-12 MJ/m3 8-50 % 1-10 % 50-7 % 0 650-800 C

Pri raznim inenjerskim proraunima a naroito pri proraunima sagorevanja biomase u loitiima, projektovanju parnih kotlova, sistema za preidavanje dimnih gasova, kao i njeno pravilno rukovanje, neophodno je poznavati hemijski sastav biomase osnosno sledede karakteristike: 1. Rezultate tehnike analize Maseni udeo vlage Maseni udeo isparljivih komponenata Maseni udeo nesagorelih komponenata Maseni udeo fiksnog ugljenika 2. Rezultate elementarne analize Maseni udeo ugljenika Maseni udeo kiseonika Maseni udeo vodonika Maseni udeo sumpora Maseni udeo pepela (mineralnih komponenti)

3.1 Elementarna analiza Elementarna analiza je hemijska analiza koja obuhvata ukupnu masu biomase. Ova analiza se moe predstaviti izrazom (maseni udeli %): C + H + O + N + S + A + W = 100 % (3.1)

Gde su C, H, O, N, S, A, W - maseni udeli ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, sumpora, pepela i vlage u radnoj masi biomase, %. Elementarna analiza osuene kukurozovine ili slame (W = 0) definie hemijski sastav sveden na suvu masu biomase. Ova analiza je odreena izrazom:8

C s+ H s+ O s+ N s+ S s+ As = 100 %

(3.2)

Gde su Cs, Hs, Os, Ns, Ss, As maseni udeli ugljenika, vodonika, kiseonika, azota, sumpora i pepela u suvoj masi biomase, %. Elementarna analiza sagorljive mase biomase je odreena izrazom: Cg+ Hg + Og + Ng + Sg = 100 % (3.3)

Gde su Cg , Hg , Og , Ng , Sg maseni udeli ugljenika, vodonika, kiseonika, azota i sumpora u sagorljivoj masi biomase, %. Elementarna analiza organske mase biomase data je izrazom: Co + Ho + Oo + No = 100 % (3.4)

Gde su Co ,Ho ,Oo ,No maseni udeli ugljenika, vodonika, kiseonika i azota u organskoj masi uglja, %. Ugljenik (C) je svakako osnovni element svih gorivih produkata, pa tako i biomase. Sagorevanjem biomase, u naem sluaju kukurozovine oslobaa se svega 5-10 ppm ugljenika. Meutim, stvaranje CO2 je neizbean kod procesa sagorevanja fosilnih goriva, ali pri sagorevanju kukurozovine takoe se stvara CO2, ali se njegova ravnotea ne naruava znaajno, jer biljni svet svakako za svoje potrebe i koristi CO2. Rauna se da je opteredenje atmosfere sa CO2 pri koridenju biomase kukurozovine kao goriva zanemarljivo, bududi da je koliina emitovanog CO2 prilikom sagorevanja jednaka koliini apsorbovanog CO2 tokom rasta biljke (slika 3.1), ukoliko su sea i prirast drvne mase u odrivom odnosu (1 hektar umskih povrina godinje apsorbuje jednaku koliinu CO2 koja se oslobaa sagorevanjem 80 000 litara lo ulja ili 13 500 m3 prirodnog gasa) [11]. Maseni udeo ugljenika u kukurozovini iznosi 32,30 %.

9

Slika 3.1 Kruenje CO2 u prirodi iz drvne biomase

Vodonik (H) je vaan i koristan element biomase. Pri sagorevanju vodonika povedava se toplotna mod biomase i brzina sagorevanja. Za vreme sagorevanja sa kiseonikom stvara vodu koja moe biti u vodenom ili gasovitom stanju. Maseni udeo vodonika u kukorozovini iznosi 4,07 %. Kiseonik (O) inae predstavlja nepoeljan elemenat gorivih energenata. Svojim prisustvom smanjuje toplotnu mod biomase, jer prilikom reagovanja s vodonikom stvara vodu. to je vie kiseonika u biomasi ono de lake sagorevati. Maseni procenat kiseonika u kukurozovini iznosi 32,87 %. Azot (N) ne sagoreva niti uestvuje u sagorevanju biomase. Sagorevanjem biomase na visokim temperaturama azot se tada jedini s kiseonikom stvarajudi azotne okside. Meutim, sadraj NOx prilikom sagorevanja biomase iznosi svega 0.5-0.6 ppm to je oko devet puta manje nego prilikom sagorevanja uglja. Maseni udeo azota u kukurozovini iznosi 0.4 %. Sumpor (S) organski sumpor ulazi u sastav sloenih organskih jedinjenja sumpora. S povedanjem udela ugljenika, povedava se udeo organskog sumpora koji moe initi od tredine do polovine udela ukupnog sumpora. Sagorevanjem sagorljivog sumpora stvaraju se zagaujude gasovite komponenete SO2, SO3, H2SO3, H2SO4 koje nagrizaju i stvaraju koroziju delova kotla, ventilatora, i dimnjaka. Meutim, maseni udeo sumpor sagorljivog u kukurozovini iznosi svega 0,01 %, a prilikom sagorevanja biomase nastaje 0.05-0.1 % SO2 u zavisnosti od vrste biomase. A udeo sumpora u slami je zanemarljiv, i krede se od 0,0-0,1 %. U tabeli 3. je prikazana elementarna analiza kukurozovine.10

Tabela 3. Elementarna analiza kukurozovine [2] Elementarna analiza Ugljenik , C Vodonik, H Sumpor sagorljivi, Ssag Azot + kiseonik, (N+O) Maseni udeli [%] 32,30 4,07 0,01 33,27

3.2 Tehnika analiza Pod tehnikom analizom biomase, kao to smo ved napomenuli, spada sadraj vlage, pepela, ukupnog sumpora, sumpora u pepelu, sagorljivog sumpora, isparljivih materija, sagorljivih materija, gornja toplotna mod i donja toplotna mod. Vlaga (W) predstavlja jednu od vanijih osobina, jer je biomasa najede i poznata po svojoj vlanosti. Veliki procenat vlage u biomasi, za razliku od drugih energenata, esto oteava njeno koridenje transport, rukovanje, loenje i sagorevanje. Pepeo (A) ) takoe predstavlja jedan od problema prilikom sagorevanja biomase. Jer biomasa sadri lako topivi pepeo, zbog visokog procenta alkalnih metala (Na i K) u pepelu biomase, pepeo je topiv na niskim temperaturama (oko 800 0C) i intenzivno se lepi na zidovima loita, izmenjivakim loitima i dimnim kanalima. Ovaj problem je posebno teak kod onih vrsta biomase (slama, kukurozovina, oklasak kukuruza) koja usled primene vetakih ubriva imaju izuzetno visok procenat Na i K [11,13]. Sadraj pepela u biomasi se krede od 2 % do 8 % . Toplotna mod (kJ/kg) se moe odrediti eksperimentalno i raunski. Gornja toplotna mod, Hd je ona koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jedinine koliine goriva, pri emu se dimni gasovi ohlade na temperaturi 25 0C, a vlaga se iz njih izluuje kao kondezat. Donja toplotna mod, Hd, je ona koliina toplote koja nastaje potpunim sagorevanjem jedinine koliine goriva, pri emu se dimni gasovi ohlade na temperaturu 25 0C, a vlaga u njima ostaje u stanju pare te toplota kondezata ostaje neiskoridena. Pri opisivanju efikasnosti sastava uzimamo u obzir donju toplotnu vrednost jer je ona realna, tj. uzima u obzir gubitke (gornja toplotna vrednost upotrebljava se samo teoretski). Odreivanje toplotne modi raunskim putem vri se na osnovu poznatih podataka o elementarnom sastavu, tehnikoj analizi, statistike obrade velikog broja merenja. Raunsko odreivanje toplotne modi daje mogudnost analize uticajnih faktora na njenu11

vrednost. Iako postoji vedi broj izraza za izraunavanje vrednosti gornje i donje toplotne modi, u Evropi se, pa i kod nas najede koriste izrazi Saveza nemakih inenjera (VDI) [12] : za gornju toplotnu mod: ( ) (3.5)

-

za donju topotnu mod

(

)

(3.6)

Za poznate masene udele komponenata kukurozovine,uvrtavanjem u jednainu (3.6) dobidemo donju toplotnu mod kukurozovine, slededim izrazom: ( )

gde su: Hd gornja toplotna mod [kJ/kg] Hd donja toplotna mod C maseni udeo ugljenika H maseni udeo vodonika [kJ/kg] [%] [%]

O maseni udeo kiseonika [%] S maseni udeo sumpora W maseni udeo vlage [%] [%]

Tehnika analiza kukurozovine celokupnog ugljen-dioksida iz zone sagorevanja Cfix, iznosi 13,65 %, Visparljivo = 56%, Vsagorljivo = 69,65%.

12

4. Materijalni i energetski bilans procesa sagorevanja biomase (kukurozovine) Za odreivanje materijalnog bilansa procesa sagorevanja kukurozovine potrebno je poznavati sastav kukurozovine koji se dobija elementarnom i tehnikom analizom. Za vrstu i tenu biomasu sastav po jedinici mase goriva (1kg) prikazuje se pomodu jednaine: C+H+S+O+N+W+A=1 (4.1)

Gde su: C, H, S, O, N, W, A maseni udeli ugljenika,vodonika, sumpora, kiseonika, azota, vlage i pepela u biomasi, kukurozovini, . Za potpuno sagorevanje ugljenika, hemijska reakcija je: ( ) ( ) ( )

/:12

Da bi 1kg ugljenika potpuno sagoreo potrebno je dovesti 1,867m3 kiseonika pri emu de se dobiti 1,867m3 ugljen-dioksida pri normalnim uslovima (1,013 x 105 Pa i 00 C). Ako je C maseni udeo ugljenika u biomasi dobija se: ( ) , (4.2) (4.3)

( gde su:

)

,

m(CO2) masa ugljen-dioksida u dimnim gasovima,

,

V(CO2) zapremina ugljen-dioksida u dimnim gasovima pri normalnim uslovima (0 0C), . Zbog manjka kiseonika ugljenik delimino sagoreva u ugljen-monoksid prema hemijskoj reakciji:13

( )

( )

/ :12, . Voda u dimnim gasovima stvara se od vlanosti biomase, vlanosti vazduha i sagorevanjem vodonika. Vodonik sagoreva prema reakciji: ( ) ( ) ( )

Ako su H i W maseni udeli vodonika i vlage u uglju iz prethodnih relacija dobija se:

(

)

(4.4)

( gde su:

)

(

)

(4.5)

m(H2O) masa vode u dimnim gasovima, V(H2O) zapremina vode u dimnim gasovima, Sagorevanje sumpora odvija se prema reakciji: ( ) ( )

, .

( )

/:32,14

Ako je S maseni udeo sumpora u biomasi dobija se:

(

)

(4.6)

( gde su:

)

(4.7)

m(SO2) masa sumpora-dioksida u dimnim gasovima, V(SO2) zapremina sumpor-dioksida u dimnim gasovima,

, .

U dimnim gasovima prisutan je azot i kiseonik koji potiu od vazduha dovedenog radi sagorevanja biomase. Pri potpunom sagorevanju biomase i poznati koeficijent vika vazduha ukupno de biti azota i kiseonika:

(

)

(4.8)

(

)

(4.9)

(

)

(

)

(4.10)

( gde su:

)

(

)

(4.11)

m(N2) masa azota u dimnim gasovima,

15

V(N2) zapremina azota u dimnim gasovima, m(O2) masa kiseonika u dimnim gasovima, V(O2) zapremina kiseonika u dimnim gasovima, koeficijent vika vazduha:

,

Lmin = Lmin=Omin= Omin=

minimalna(teorijska) potronja vazduha, minimalna (teorijska) potronja vazduha, ,

- minimalna(teorijska potronja) kiseonika, ( ) minimalna (teorijska) potronja kiseonika,

L=

Lmin stvarna potronja vazduha,

N maseni udeo azota u biomasi, Masa vlanih dimnih gasova pri potpunom sagorevanju jednog kilograma biomase ini sumu masa pojedinanih gasova:

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(4.12)

a masa suvih dimnih gasova:

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(4.13)

Na slian nain dobija se zapremina vlanih dimnih gasova, odnosno suvih dimnih gasova:

16

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(4.14)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(4.15)

Zapreminski udeli pojedinih komponenata u vlanim dimnim gasovima odreuje se pomodu slededeg izraza: () ( )

( ili izraeni u procentima:

)

(4.16)

( gde je:

)

() ( ) (4.17)

V(i) zapremina i-te komponente u vlanim dimnim gasovima,

()

Na slian nain odreuje se zapreminski udeli pojedinih komponenata u suvim dimnim gasovima. Ako se pretpostavi da je sagorevanje biomase adijabatsko, tada dimni gasovi koji nastaju sagorevanjem preuzimaju svu osloboenu toplotu sagorevanja. U adijabatskom loitu dimni gasovi dostiu teorijsku temperaturu sagorevanja. Kod realnih loita istovremeno se procesom sagorevanja odvija se i proces hlaenja dimnih gasova. Zbog toga je stvarna temperatura dimnih gasova nia od teorijske.

4.1 Primer prorauna materijalnog procesa sagorevanja kukurozovine

Za bolje razumevanje modela sagorevanja uraen je brojni primer za uzorkovanu kukurozovinu sastava(maseni udeli, ): C=0,323, H=0,0407, O=0,3287 N=0,004, W=0,278, A=0,0255, S=

0,0001. Koridenjem jednaina (4.1) do (4.15)

17

(

)

(

)

(

)

(

)

(9 H W) =

(

)

m(S

)

(

)

( (

) )

18

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

19

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)=

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

Prema bilansu mase slika 4.1 masa vlanih dimnih gasova iznosi :

(

) ( )

A izraunata vrednost iznosi 0,0001

4.7067

. Neusklaenost bilansa iznosi

ili 0,01 % to je prihvatljivo za praktine inenjerske proraune.

(biomase)= 1kg Reaktanti Reakcioni prostor

(vdg) Proizvodi A

Slika 4.1 ematski prikaz materijalnog bilansa procesa sagorevanja biomase

Proraun materijalnog bilansa procesa sagorevanja kukurozovine u zavisnosti od koeficijenta vika vazduha prikazan je u prilogu 1, a dijagram produkata sagorevanja prikazan je na slici 4.2.

20

2.5

2

1.5

1

V vdg V sdg

0.5

0 0 1 2 3 4 5 6 7

V (m3 /kg)

Slika 4.2 Zapremina dimnih gasova u zavisnosti od koeficijenta vika vazduha

Slika 4.3 Zapremina produkata sagorevanja kukurozovine u zavisnosti od koeficijenta vika vazduha21

Masa pepela nastala sagorevanjem kukurozovine u reakcionom prostoru iznosi (slika 4.1):

4.2 Toplotni bilans procesa sagorevanja kukurozovine Teorijska temperatura sagorevanja kukurozovine moe se odrediti iz toplotnog bilansa procesa sagorevanja, po kojem je suma toplotne modi goriva Hd, entalpije jedinice mase goriva i entalpije dovedenog vazduha jednaka entalpiji produkata sagorevanja (slika 4.1). Ako se zanemare toplotni gubici prilikom sagorevanja, toplotni bilans procesa sagorevanja kukurozovine moe se prikazati slededim izrazom:

(

)

(4.18)

odakle se dobija izraz za odreivanje teorijske temperature sagorevanja biomase:

( gde su:

)

(

)

(

)

(4.19)

- specifini toplotni kapacitet vlanih dimnih gasova, - specifini toplotni kapacitet vazduha,

,

, ,

- specifini toplotni kapacitet goriva,

22

- specifini toplotni kapacitet pepela, - temperatura vazduha, temperatura goriva, - temperatura goriva, , . ,

,

Temperatura sagorevanja kukurozovine moe se jednostavnije odrediti grafikim putem i to pomodu i-t dijagrama za dimne gasove gde je ( ). Kako se dimni gasovi sa porastom temperature pribliavaju osobinama idealnog gasa, to se bez vede greke entalpija dimnih gasova moe odrediti pomodu izraza:

( ili pomodu izraza:

)

(

)

(4.20)

( gde su: ( )

)

(

)

(4.21)

specifini toplotni kapacitet vlanih dimnih gasova pri konstantnom pritisku,

,

(

)

specifini toplotni kapacitet vlanih dimnih gasova pri konstantnoj zapremini,

.

Jednaine (4.20) i (4.21) vae pod pretpostavkom da je entalpija dimnih gasova pri temperaturi 0 0C jednaka nuli. Toplotni kapacitet pri konstantnom pritisku cp odreuje se pomodu poznatih izraza:

23

(

)

()

(

)

()

()

(4.22)

a pri konstantnoj zapremini pomodu izraza:

(

)

()

(

)

()

()

(4.23)

gde su:

- maseni udeli komponenete i u vlanim dimnim gasovima,

,

zapreminski udeli komponente i u vlanim dimnim gasovima, ( ) masa komponente i u vlanim dimnim gasovima, kg, () zapremina komponente i u vlanim dimnim gasovima, m3.

Specifini toplotni kapacitet komponenata definisani izrazima (4.22) i (4.23) koriste se kao srednje vrednosti u temperaturskom intervalu i temperature dimnih gasova.

4.3 Primer prorauna entalpije dimnih gasova kukurozovine

Proraun entalpije dimnih gasova uraen je za koeficijent vika vazduha temperaturu dimnih gasova izraza ( 4.20 ) i ( 4.22 ) dobija se:

i pretpostavljenu koridenjem

. Prema brojanim vrednostima iz priloga

24

( (

) )

(

)

[ ( ( )] )

(

) (

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

(

)

gde su:

m(CO2) = 1.1844

masa ugljen-dioksida u vlanim dimnim gasovima za = 1 ,

m(H2O) = 0.6443

masa vode u vlanim dimnim gasovima za = 1 ,

m(SO2) = 0.0002

masa sumpor-dioksida u vlanim dimnim gasovima za = 1 ,

m(N2) = 2.8778

masa azota u vlanim dimnim gasovima za = 1 ,

m(O2) = 0

masa kiseonika u vlanim dimnim gasovima za = 1 ,

m(vdg) = 4.706617

masa vlanih dimnih gasova za = 1 ,

cp (CO2) = 0.8689

izobarski specifini toplotni kapacitet ugljen dioksida u

temperaturskom intervalu 0 100 0C , cp (H2O) = 1.8740 izobarski specifini toplotni kapacitet vodene pare u

temperaturskom intervalu 0 100 0C ,

25

cp (SO2) = 0.6370

izobarski specifini toplotni kapacitet sumpor dioksida u

temperaturskom intervalu 0 100 0C , cp (N2) = 1.0310 intervalu 0 100 0C , cp (O2) = 0.9218 intervalu 0 100 0C . izobarski specifini toplotni kapacitet kiseonika u temperaturskom izobarski specifini toplotni kapacitet azota u temperaturskom

(

)

(

)

Na slian nain mogu se izraunati entalpije dimnih gasova za razne vrednosti temperatura i za razne vrednosti koeficijenata vika vazduha (i-t dijagram ). Grafika zavisnost entalpije dimnih gasova od temperature i koeficijenta vika vazduha prikazana je na slici ( 4.4 ). Pri teorijskoj (minimalnoj) potronji vazduha ( = 1) i pri normalnim uslovima teorijska (pirometrijska) temperatura sagorevanja kukurozovine iznosi tteor = 2000 C. Ova temperatura ne moe da se postigne u sluaju potpunog sagorevanja pri = 1 poto se jedan deo toplotne energije troi za disocijaciju produkata sagorevanja (slika 4.4). ako se uzme u obzir toplotna energija koja se troi za disocijaciju produkata sagorevanja dobija se teorijska (adijabatska) temperatura koja se odreuje pomodu izraza (4.19) ili pomodu i t dijagrama (slika 4.4) za poznati koeficijent vika vazduha.0

26

Slika 4.4 Zavisnost entalpije vlanih dimnih gasova od temperature sagorevanja kukurozovine i koeficijenta vika vazduha

27

Tabela 4. i-t dijagram procesa sagorevanja kukurozovine i[kJ/kg] I[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] i[kJ/kg] 1.00 1.20 1.40 1.60 1.80 2.00 t [ 0C] 100

520.35981 595.441103 670.52211 745.603083 820.684244 895.76559

1040.71962 1190.88221 1341.04422 1491.20617 1641.36849 1791.53118 200 2081.43924 2381.76441 2682.08844 2982.41233 3282.73698 3583.06236 400 3122.15886 3572.64662 4023.13266 4473.6185 4924.10546 5374.59354 600 4162.87848 4763.52883 5364.17688 5964.82466 6565.47395 7166.12472 800 5203.5981 5954.41103 6705.2211 7456.03083 8206.84244 8957.6559 1000 6244.31772 7145.29324 8046.26532 8947.23699 9848.21093 10749.1871 1200 7285.03734 8336.17545 9387.30954 10438.4432 11489.5794 12540.7183 1400 8325.75696 9527.05765 10728.3538 11929.6493 13130.9479 14332.2494 1600 9366.47658 10717.9399 12069.398 13420.8555 14772.3164 16123.7806 1800 10407.1962 11908.8221 13410.4422 14912.0617 16413.6849 17915.3118 2000

5. Koridenje biomase (kukurozovine) u energetske svrhe Sagorevanjem biomase,dobija se toplotna energija u dimnim gasovima koja se moe koristiti za razliite namene, ali se najede koristi za zagrevanje vode za centralno grejanje. Zbog vedeg udela volatila, pri termikoj preradi biomase u odnosu na klasina fosilna goriva, mora se voditi rauna o dimenzijama gasnog prostora ureaja (vremena boravka gasova u njemu), povrinama za razmenu toplote i nainu doziranja biomase i vazduha potrebnog za sagorevanje. Energetska vrednost kukurozovine kao goriva je visoka. Veda je od lignita i krede se ak i od 13.000 kJ/kg do 16.600 kJ/kg. Zbog toga, kukurozovina moe da se koristi za dobijanje toplotne energije potpunim ili nepotpunim sagorevanjem (gasifikacijom).28

Gasifikacija kukurozovine postie se visok stepen korisnosti postrojenja. Tako proizvedeno biogorivo moe direktno da se koristi u toplotne svrhe. Preiden i ohlaen gas moe da se koristi za pogon motora s unutranjim sagorevanjem. Kukurozovina je sa oklaskom, komuinom i metlicom dugo vremena bila jedino gorivo za zagrevanje seoskih domadinstava. Drvo je korideno samo za potpalu, a ugalj za odravanje vatre. Promenom konstrukcije klasine pedi, u kojoj bi se vrilo potpuno sagorevanje kukurozovine sa povienim stepenom iskoridenja toplotne energije, mogao bi da se rei problem grejanja velikog broja domadinstava, kako u selu tako i u prigradskim naseljima. Nisu neostvariva ni savremena reenja kotlova, koja bi na automatizovan nain sagorevala kukurozovinu. Pored navedenog, postoje mogudnosti za koridenje kukurozovine za suenje poljoprivrednih proizvoda. Za ovu namenu potrebno je da se sauva, esto vlana, balirana kukurozovina, sve do njene upotrebe. Pojedini sastavni delovi kukurozovine mogu da poslue kao sirovina za dobijanje razliitih industrijskih proizvoda. Na primer, preradom kukurozovine mogu da se dobiju slededi proizvodi: graevinski materijal (ploe vlaknatice, omakal ploe, stramit ploe, ploe za tavanice, presovane kocke i dr.), nametaj, ambalaa, papir, alkohol itd. U tabeli 5. su prikazane temperature topljenja pepela kukurozovine prema DIN51730: Tabela 5. Temperature topljenja pepela kukurozovine prema DIN51730 [14] Parametri Poetak sinterovanja Poetak omekavanja Omekavanje pepela Topljenje pepela Temperatura (0C) 760 970 1100 1325

Povedani udeo lako topljivih jedinjenja u pepelu moe da izazove probleme prilikom sagorevanja u loitu. Ovaj problem se moe reiti sniavanjem temperature sagorevanja. Nain sniavanja temperature sagorevanja zavisi od konkretne konstrukcije loita za sagorevanja i karakteristika primenjene kukurozovine i reava se stepenom ozraenosti loita. Pepeo, kao to je ved napomenuto, predstavlja problem prilikom sagorevanja kukurozovine i biomase uopte, jer se lepi za zidove pedi i samim tim smanjuje energetski potencijal kotla, zato je vano poznavati temperature sinterovanja, omekavanja i topljenja pepela, jer ako znamo te parametre, znademo kako i podesiti varijable temperature, jer ako nam je temperatura topljenja pepela veda od temperature sagorevanja, temperaturu u pedi demo smanjiti tako to uvodimo vazduh, takoe je veoma znaajno poznavanje ovih parametara, jer tako de proizvoai kotlova konstruisati kvalitetniji kotao, s energetskog, ekonomskog i ekolokog stanovita.29

Ravnotena vlanost kukurozovine posle njenog suenja, za sve ispitivane uzorke, tei konstantnoj vrednosti, koja je veda ako je poetna vlanost uzorka veda. Uticaj relativne vlanosti vazduha na ravnotenu vlanost kukurozovine je neznatan za sve ispitivane uzorke, posle tri dana provedenog u vazduhu. Potronja energije po kilogramu usitnjene kukurozovine zavisi od naina mlevenja. Potronja energije je najmanja za jednostepeno mlevenje sa sitom. Utroena elektrina energija za mlevenje kukurozovine iznosi 0.57 % - 1.86 % od donje toplotne modi kukurozovine (pri donjoj toplotnoj modi 13.000 kJ/kg), i taj gubitak ne predstavlja znaajnu vrednost pod uslovom da se mlevenjem dobija bolje iskoridenje toplote sagorevanjem. 5.1 Ispitivanje kotlova za sagorevanje kukurozovine Potpunim iskoridenjem energije sadrane u kukurozovini u Srbiji se moe zameniti vrednost energije koja se dobija sagorevanjem 2.2 miliona tona tenog goriva [15,16,17]. Iz tih razloga predmet istraivanja je bio odreivanje uticajnih faktora na termiku preradu biomase. Do sada obavljenim ispitivanjima na kotlovima u eksplotacionim uslovima pri sagorevanju kukurozovine dobijeni su stepeni korisnosti manji od 63%, to predstavlja relativnu nisku vrednost. Najvedi gubici toplote pri sagorevanju kukurozovine u ispitivanim kotlovima su gubici u dimnim gasovima to je naroito izraeno kod kukurozovine sa povienim udelom vlage. Vlanost biomase, kao glavna karakteristika podobnosti za termiku preradu, kod ratarskih kultura je najee veoma visoka (i preko 50%), jer se berba obavlja u jesenje vreme, to oteava njeno koridenje, rukovanje, transport i termiku preradu. Skladitenje biomase (kukurozovine) se mora izvriti na nain koji spreava njeno vlaenje atmosferskim padavinama. Na osnovu izvrenih industrijskih ispitivanja na kotlovima za sagorevanje kukurozovine dolo je do slededih zakljuaka[18-20]: - povedani udeo vlage u biomasi pogorava rad kotla - zbog visokih temperatura dimnih gasova na izlazu iz kotla gubici toplote u dimnim gasovima su veliki (pogotovo kod kukurozovine sa povedanim udelom vlage) - gubitak toplote usled hemijske nepotpunosti sagorevanja je znaajniji kod kotlova manje nazivne snage Da bi se postigao vedi stepen korisnosti ispitivanih kotlova potrebno je: - izvriti skladitenje kukurozovine tako da se onemogudi povedanje udela vlage (pokrivena skladita sa dobrom cirkulacijom vazduha)30

-

ugradnja rekuperatora toplote na traktu dimnih gasova koeficijent vika vazduha odravati u intervalu 1.5 do 1.8 (1.5 pri maksimalnom, 1.6 pri nazivnom i 1.8 pri minimalnom opteredenju) izvriti rekonstrukciju loita (grejnih povrina) i kotla u irem smislu

Na osnovu izvrenih ispitivanja kotlova za sagorevanje kukurozovine,moe se zakljuiti sledede: - obavezno teiti da udeo vlage u kukurozovini bude oko 20% - organizovati sagorevanje u loitu sa koeficijentom vika vazduha 1.5 do 1.8 - konstruisati loini prostor kotlova tako da izlazna temperatura dimnih gasova bude nia od 200 0C, to obezbeuje da gubici toplote sa dimnim gasovima bude manja od 20%.

5.2

Prednost biomase (kukurozovine) u odnosu na druge energetske sirovine i

njen uticaj na ivotnu sredinu

Povedanim koridenjem biomase (kukurozovine), koja samo reciklira atmosferski CO2 ima znatno manju emisiju zagaujudih komponenata u odnosu na druga fosilna goriva, i time se smanjuje emisija zagaivaa, to je prikazano u tabeli 5.1. Tabela 5.1 Emisije zagaujudih komponenata kukurozovine u odnosu na ugalj [22,23] Tehnologije Sagorevanje kukurozovine CO2 323 g/m3 256 Sagorevanje uglja g/m3* SO2 70 mg/m3 662 mg/m3 NO2 30 85 mg/m3** 724 mg/m3 CO** 1630 8750 mg/m3** 125 mg/m3

*Maseni udeo ugljenika u kukurozovini 0,3230 kg/kg a maseni udeo ugljenika uglju je 0,2409 kg/kg ** Eko produkt Novi Sad

31

Tabela 5.2 Granine emisije za loita na drvo, drvni briket i otpatke poljoprivrednih kultura [24]

Toplotna snaga loita *MW+ Vrsta materije 1 50 GVE* (mg/m3) Prakaste materije Ugljen monoksid (CO) Azotni oksidi (izraeni kao NO2) Organske materije (izraene kao ukupan ugljenik) *GVE granine vrednosti emisije 50 50 300 GVE* (mg/m3) 50 >300 GVE* (mg/m3) 50

250 500

250 400

250 200

50

50

50

Usled loe definisanih normativa u oblasti sagorevanja biomase u naoj zemlji se preteno koriste jeftina postrojenja male efikasnosti sa velikom emisijom nepotpuno sagorelih (toksinih) gasova i vrstih estica (gare, zapaljene estice). Poto za toplovodna postrojenja ne postoji obaveza testiranja, njihovi deklarisani parametri su po pravilu netani, primenjuju se materijali bez garancija, a sigurnosna oprema je nedovoljno zastupljena. Zbog ovih karakteristika opsluivanje postrojenja za sagorevanje biomase je u celini oteano, to dodatno skraduje njihov radni vek. U naoj zemlji nije propisana dozvoljena emisija iz produkata sagorevanja (CO, SO 2 i NOx) za loita na biomasu toplotne snage do 1 MW. Za postrojenja preko 1 MW emisije gasova regulisana je Pravilnikom. Politika zatite ivotne sredine u Evropskoj Uniji se sprovodi kroz nekoliko pravnih instrumenata: - pravila, koja vae za celu zajednicu32

-

-

direktive, koje se odnose na zemlje lanice, kojima su obavezne da ostvare odreene ciljeve (standarde),ali im je preputeno da samostalno odrede nain ostvarivanja ciljeva (standarda) odluke, pravni dokumenti kojima se pravno lice ili zemlja lanica obavezuje preporuke, neobavezujudi pravni dokument miljenja, predstavljaju objanjenja drugih pravnih instrumenata, i najede se izdaju posle objavljivanja nacrta direktiva ili pravila [25]

Koridenjem kukurozovine dobilo se priblino 8,800 x 106 tona kukurozovine kao goriva, to predstavlja energetsku vrednost koja se dobija sagorevanjem 2,2 x 10 6 tona lo ulja donje toplotne modi 40.000 kJ/kg. [21] Koridenje biomase omogudava se i zapoljavanje (otvaranje novih i zadravanje postojedih radnih mesta), povedanje lokalne i regionalne gospodarske aktivnosti, ostvarivanje dodatnih prihoda u poljoprivredi, umarstvu i ratarskoj industriji. Procenjuje se da je u 2005. godini na poslovima proizvodnje biomase i njenog koridenja za energiju na podruju EU bilo zaposleno preko pola miliona ljudi. Kao to sam ved napomenula u prethodnom poglavlju, stvaranje ugljen dioksida je neizbean proces kod sagorevanja bilo koje energetske sirovine, ali pri koridenju biomase kao goriva, koliina emitovanog CO2 prilikom sagorevanja jednaka je koliini apsorbovanog CO2 tokom rasta biljke. Procena je da je u Srbiji oko 200.000 ha neobraenog zemljita, koje se moe iskoristiti za uzgajanje tzv. energetskih uma. Energetski potencijal biomase je znaajan, kvalitet proizvedene energije iz biomase je ravan energiji proizvedenoj sagorevanjem klasinih fosilnih goriva ( po temperaturskom nivou, koliini i efikasnosti transformacije hemijske energije goriva u toplotnu), za koridenje biomase postoje razvijene savremene tehnologije, biomasa je pre svega obnovljiv izvor energije, i ekoloki problemi pri njenom koridenju su znatno manji.

33

6. Zakljuak

Koridenje biomase (kukurozovine) u energetske svrhe, kao i bilo koja energetska sirovina, svakako ima svoje prednosti i mane. Problem kod biomase, generalno, predstavlja njen transport, postrojenja za sagorevanje su skuplja, rukovanje biomase je tee. Reavanje ovakvih problema zahteva organizovani rad. Uloga drave je nezamenljiva. Ekonomskim merama, smanjenjem poreza i stimulisanjem i dotiranjem izgradnje energetskih postrojenja za koridenje biomase, pootravanjem propisa moe se stvoriti povoljni uslovi ua koridenje biomase. Moram uporediti biomasu s fosilnim gorivima, to je veoma vano sa ekolokog i energetskog aspekta. Fosilna goriva, koja su ved postala problem dananjice, su svakako uvozna, s obzirom da ih je sve manje, jer su to ipak neobnovljivi izvori energije, cena de im sve vie rasti, jer Srbija nema dovoljno raspoloivog fosilnog goriva, to pokazuje injenicu da demo morati nastaviti s uvozom fosilnih goriva, kao to je ved sluaj, ime se jo vie povedava porast cene kako elektrine tako i toplotne energije. Zahvaljujudi sagorevanjem fosilnih goriva,visoke koncentracije tetnih i toksinih materija koje dospevaju u vazduh, vodu, zemljite, pre svega zavravaju u naem organizmu. Isplativost biomase (kukurozovine) lei u bududnosti, a za uzvrat nikako ne moemo dobiti u potpunosti istu planetu ali moemo spreiti njenu dalju degradaciju. A sem toga, povrina kukuruza u Srbiji iznosi priblino 1300 ha a ukupno biomase priblino 7150 t, to nikako nije za zanemariti, jer najvedi deo biomase ini upravo kukurozovina. Njena energetska vrednost je od velikog znaaja, i veda je od lignita i krede se, kao to sam ved napomenula od 13.000 do 16.600 kJ/kg. gorivo dobijeno od biomase je 5-7 puta jeftinije od klasinih vrsta goriva. U Austriji su ukinuli porez proizvoaima opreme za sagorevanje biomase u energetske svrhe. Bankarski kreditni sistemi ne podravaju akciju koridenja biomase u energetske svrhe, a samim tim Republika Srbija ne koristi inostrane kredite za povedavanje energetske efikasnosti. Elektrina energija je jo uvek jefina kod nas, a proizvodi od biomase skupi. Kad energija poskupi, bide povoljnija cena proizvoda od biomase. Nema strategije razvoja energetike. Donet je Zakon o energetici, a samo jedna reenica se odnosi na obnovljive izvore energije. Ne postoji zakonska regulativa iz oblasti koridenja biomase. Treba doneti Zakon o upotrebi biomase. U poljoprivredi treba umesto jeftine hrane proizvoditi jeftinu energiju. Neophodno je postepeno stvarati uslove za efikasno koridenje biomase (kukurozovine) kao i edukovati stanovnitvo za racionalnu upotrebu biomase. Trebalo bi zabraniti paljenje biomase na njivama, jer se time unitavaju korisni mikroorganizmi i insekti. I pre svega, fosilna goriva su energetska sirovina i sirovina za hemijsku industriju a biomasa je prvo hrana, pa sirovina za hemijsku i prehrambenu industriju pa onda tek energetska sirovina. Imajudi u vidu da su obnovljivi izvori energije najvedim delom locirani u seoskim sredinama tako bi se obezbedila i veda zaposlenost seoskog stanovnitva.

34

Literatura[1] [2]

***, Energetski bilans SFRJ, Savezni zavod za statistiku, Beograd, 1998. Ninid, N., Oka, S., Nikolid, M., Midid, J., Energetski potencijal biljnih ostataka u Monografija, Jugoslovensko drutvo termiara, Beograd, 1994. Srbiji,

[3]

Ninid, N., Gorivni potencijal biomase u Republici Srbiji i gorivne linije za njegovo koridenje, Sagorevanje biomase u energetske svrhe, Zbornik radova, Jugoslovensko drutvo termiara i Nauna knjiga, Beograd, 1992. Damir ljivac, Zdenko imid: Osnove energetike i ekologije, Dopunski izvori energetike, predavanja ETF, Osjek, 2004-2007 godine. Mesarovid M, Strategija koridenja biomase kao obnovljivog izvora energije, Revija agronomska saznanja, JNDPT, Novi Sad, 2007. Oka, S., Sagorevanje u fluidizovanom sloju, Osnovni procesi i primena, Monografija, Jugoslovensko drutvo termiara, Beograd, 1994. Oka, S., Grubor, B., Stanje razvoja kotlova sa sagorevanjem u cirkulacionom fluidizovanom sloju, Monografija, Institut za nuklearne nauke Boris Kidri, Beograd, 1987. Oka, S., Kotlovi sa sagorevanjem u fluidizovanom sloju stanje tehnologije i iskustva u eksploataciji, Elektroprivreda, 45, 1992. Anthony, E.J., Fluidized Bed Combustion of Alternative Solid Fuels, Status, Successes and Problems of the Technology, Progr. Energy Combustion Sci, 21, 1995. Werther, J., Ogada, T., Philippek, Ch., Combustion of Municipal Sewage Sludge in the Fluidized Bed, II International Interfluid Symposiom, Fluidzed Bed Combustion, May 25, 1994, Japan Oka, S., Biomasa kao gorivo mogudnosti i ogranienja, Monografija, Institut za nuklearne nauke Boris Kidri, Beograd, 1987. Ivkovid, P., i dr, Rezultati viegodinjih ogleda sa mineralnih ogleda s mineralnim ubrivima na nekim zemljitima Srbije, Institut za zemljite Beograd, Beograd, 1978. Pavasovid, B., Ilid, M., Rezultati istraivanja novih inertnih materijala za sagorevanje ratarske biomase u fluidizovanom sloju, okrugli sto SANU, Sagorevanje biomase u energetske svrhe, Beograd, 1991.

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

35

[14]

Preveden, Z.: Alternativno gorivo i poljoprivredni otpaci, Zbornik radova: Aktuelni problemi mehanizacije poljoprivrede, Jugoslovensko drutvo za poljoprivrednu tehniku, Fakultete poljoprivrednih znanosti, Zagreb ibenik, 1980. Midid, J., i dr., Istraivanje koliini biljnih ostataka ratarskih kultura u SFRJ i postupak sreivanja za koridenje kod vrstih goriva, Poljoprivredni fakultet, Institut za poljoprivrednu tehniku, Beograd, 1989. Petrov, A., Jovovid, A., Biomasa kao alternativni izvor energije, Zbornik radova Nauno strunog skupa Jugoslovenskog drutva termiara, industrijska energetika `94, Beograd 1994. Kuburovid, M., Petrov, A., Jovovid, A., Uteda toplotne energije koridenjem energije sadrane u industrijskim i komunalnim otpacima i biomasi, Zbornik radova Nauno strunog skupa Racionalno koridenje energije, Univerzitet u Kragujevcu, Kopaonik, 1995. Petrov, A., Kuburovid, M., Razvoj tehnologija i opreme za efikasno sagorevanje niskouvedenih goriva, Mainski fakultet, Beograd 1995. Antid, M., Karan, M., Petrov, A., Ispitivanje kotlova za sagorevanje biomase kapaciteta 250 kW, Mainski fakultet, Beograd, 1987. Antid, M., karan, M., Petrov, A., Ispitivanje kotlova za sagorevanje biomase, Mainski fakultet, Beograd, 1989. Midid, J., Istraivanje koliine biljnih ostataka ratarskih kultura i postupak sreivanja za koridenje kao vrstih goriva, Poljoprivredni fakultet, Beograd, 1989. Milana Maletid,master rad,Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, 2009. Petko Stanojevid, doktorska disertacija, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, 2008. Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka, Slubeni glasnik RS 30/1997, Beograd, 1997. Dabid, A., Kontinualno merenje emisija produkata sagorevanja u vazduh iz velikih postrojenja za sagorevanje, master rad, Fakultet Tehnikih Nauka, Novi Sad, 2009.

[15]

[16]

[17]

[18] [19]

[20]

[21]

[22] [23] [24]

[25]

36

Prilog I Mase i zapremine produkata sagorevanja kukurozovine u zavisnosti od koeficijenta vika vazduha

37