EKONOMIKA EKONOMIKA PREDUZEĆAPREDUZEĆA

PRINCIPI I CILJEVIPRINCIPI I CILJEVI

Vežbe iz Ekonomike preduzeća

Gordana LalovićGordana Lalović

PRODUKTIVNOST PRODUKTIVNOST

Povećanje produktivnosti je osnovni Povećanje produktivnosti je osnovni način način

povećanja blagostanja zemlje. povećanja blagostanja zemlje.

Osnovni izvori i odrednice Osnovni izvori i odrednice produktivnosti su: produktivnosti su:

• ljudski resursi (LJR)ljudski resursi (LJR)

• tehnologijatehnologija

stepen tehnološkog i ukupnog stepen tehnološkog i ukupnog privrednog privrednog

razvoja zemlje razvoja zemlje stanje stanje tehnološkog tehnološkog

know-how društva raspoložive know-how društva raspoložive

tehnologije proizvodnje u društvu tehnologije proizvodnje u društvu

produktivnost preduzeća produktivnost preduzeća

tjtj. . produktivnost preduzeća zavisi produktivnost preduzeća zavisi od od

produktivnosti nacionalne produktivnosti nacionalne privredeprivrede

određuje

određuje

određuje

POJAM I TIPOVI PROIZVODNJEPOJAM I TIPOVI PROIZVODNJE

ProizvodnjaProizvodnja predstavlja predstavlja niz niz međusobno međusobno

povezanih aktivnosti kojima se povezanih aktivnosti kojima se inputi inputi

transformišu u outputetransformišu u outpute..

To To je svaka aktivnost kojom se stvaraju dobra i je svaka aktivnost kojom se stvaraju dobra i usluge kojusluge kojaa imaju vrednost imaju vrednost..

ProduktivnostProduktivnost predstavljapredstavlja nastojanje nastojanje da da

se sa datom količinom inputa se sa datom količinom inputa ostvari ostvari

mamaksimalnaksimalna količina outputa količina outputa..

Postoji 5 osnovnih tipova Postoji 5 osnovnih tipova proizvodnjeproizvodnje::

• ppojedinačnaojedinačna

• serijskaserijska

• masovnamasovna

• procesnaprocesna

• fleksibilnafleksibilna

Pojedinačna proizvodnjaPojedinačna proizvodnja

• pojedinačni pojedinačni proizvodproizvod za poznatog kupca po za poznatog kupca po narudžbininarudžbini

• zahteva visoko znanje i veštine izrade proizvodazahteva visoko znanje i veštine izrade proizvoda • veliki broj razlveliki broj različitih ičitih operacija bez operacija bez tačnog tačnog

redosleda redosleda • primena univerzalnih alata i opremeprimena univerzalnih alata i opreme• nepredvidljivost optnepredvidljivost optimalne imalne velveličine ičine zalihazaliha• neposredna kontrola radnih operacijaneposredna kontrola radnih operacija• veliki broj radnika razlveliki broj radnika različitih ičitih kvalifikacijakvalifikacija• komplikovano povezivanje i usklađivanje komplikovano povezivanje i usklađivanje

operacija operacija (izvor neefik(izvor neefikasnostiasnosti))• planiranje i kontrola su skupi i složeni (zbog planiranje i kontrola su skupi i složeni (zbog

unikatnosti)unikatnosti)• skupa i neefikasna u odnosu na drskupa i neefikasna u odnosu na druge uge tipove tipove

prproizvodnjeoizvodnje

Serijska proizvodnjaSerijska proizvodnja

• proizvodnja proizvoda ili delova proizvoda (serija)proizvodnja proizvoda ili delova proizvoda (serija) uz standardizaciju proizvoda i redosleda operacijauz standardizaciju proizvoda i redosleda operacija

• osnovni problem je izbor optosnovni problem je izbor optimalne imalne velveličine ičine serijeserije• ustaljen broj i redosled ustaljen broj i redosled radnih radnih operacijaoperacija• univerzalni alatuniverzalni alatii i oprem i opremaa grupisani po vrstama grupisani po vrstama• velike zalihe sirovina locirane u radionicamavelike zalihe sirovina locirane u radionicama• radnici razlradnici različitih ičitih kvalifikacija, ali sa manjim kvalifikacija, ali sa manjim

rasponom kvalifrasponom kvalifikacija nego kod pojedinačne pr.ikacija nego kod pojedinačne pr.• velika potreba za planiranjem i kratki ciklusi velika potreba za planiranjem i kratki ciklusi

prproizvodnjeoizvodnje (izvor efik (izvor efikasnostiasnosti))• kašnjenje zbog čekanja na završetak prethodne kašnjenje zbog čekanja na završetak prethodne

radne operacije (izvor neefikasnosti), što se radne operacije (izvor neefikasnosti), što se otklanja uvođenjem masovne pr.otklanja uvođenjem masovne pr.

Masovna proizvodnjaMasovna proizvodnja

• proizvodnja velikog broja standardnih proizvodaproizvodnja velikog broja standardnih proizvoda • standardizovanstandardizovanaa kap kapitalnoitalno-intenzivn-intenzivnaa tehnologij tehnologijaa• unificirani proizvod prosunificirani proizvod prosečnog ečnog kvaliteta kvaliteta • specijalizovana i linijski poređana oprema specijalizovana i linijski poređana oprema

(pokretna traka)(pokretna traka)• standardizovani inputi, metodi rada i standardizovani inputi, metodi rada i radne radne

operacijeoperacije• uzan raspon kvalifikacija i mali broj operacija po uzan raspon kvalifikacija i mali broj operacija po

radnikuradniku• jednostavno planiranje i kontrola jednostavno planiranje i kontrola radnih radnih operacijaoperacija• napor i monotonost rada (izvor neefiknapor i monotonost rada (izvor neefikasnostiasnosti))• zahteva masovno tržište, azahteva masovno tržište, alili promene promene tražnje tražnje

dovode do kombinovanja masovndovode do kombinovanja masovnoo pr proizvedenihoizvedenih standardizovanih proizstandardizovanih proizvodavoda u više varijanti u više varijanti

Procesna proizvodnjaProcesna proizvodnja

• kontinuirana proizvodnja proizvodakontinuirana proizvodnja proizvoda • integrisanintegrisanaa tehnologij tehnologijaa proizvodnje i kontinuirani proizvodnje i kontinuirani

tok (prerada nafte, hemtok (prerada nafte, hemijska ijska indind.., pr, proizvodnja oizvodnja cementcementa ...)a ...)

• kapitalno-intenzivna prkapitalno-intenzivna proizvodnjaoizvodnja• mehanizovana i automatizovana opremamehanizovana i automatizovana oprema• mali broj radnikamali broj radnika• problem planiranja zaliha sirovinaproblem planiranja zaliha sirovina, što je važno , što je važno

da bi se da bi se izbegizbeglili prekid prekidii pr proizvodnjeoizvodnje• samoregulacija i visoka efikasnost uz puno IKsamoregulacija i visoka efikasnost uz puno IK

Fleksibilna proizvodnjaFleksibilna proizvodnja

• automatizovana proizvodnja male serije proizvodaautomatizovana proizvodnja male serije proizvoda bez manuelne intervencijebez manuelne intervencije

• iako je ovakva tehnologija skupa, omogućava iako je ovakva tehnologija skupa, omogućava veliki ↑ P krozveliki ↑ P kroz:: brzinu, visoki kvalitet, manje brzinu, visoki kvalitet, manje zalihe, mogućnost brzih izmena, pr.razlzalihe, mogućnost brzih izmena, pr.različitih ičitih proizvoda i nulti defektproizvoda i nulti defekt

• diferenciran proizvod visokog kvalitetadiferenciran proizvod visokog kvaliteta• podugovorna prpodugovorna proizvodnjaoizvodnja• timski rad multikvaliftimski rad multikvalifikovanih ikovanih radnikaradnika• više varijanti osnovnog proizvodaviše varijanti osnovnog proizvoda• elektronska razmena podataka podugovarača elektronska razmena podataka podugovarača

donosi bolju koorddonosi bolju koordinaciju radainaciju rada

DEFINIDEFINICIJACIJA PRODUKTIVNOSTI PRODUKTIVNOSTI

ProduktivnostProduktivnost je je zahtev da se sa zahtev da se sa datom datom

količinom inputa proizvedekoličinom inputa proizvede mamaksimalnaksimalna

količina outputakoličina outputa..

PProizvodnroizvodnaa f-j f-jaa,, kao kao izraz tehničko-tehnoloških izraz tehničko-tehnoloških potencijala preduzećapotencijala preduzeća,, pokazuje pokazuje maksimalnumaksimalnu kkololičinu ičinu proizvoda koja se može ostvariti sa proizvoda koja se može ostvariti sa datom količinom inputa uz primenu datom količinom inputa uz primenu

najefikasnije najefikasnije raspoložive tehnologije u određenom raspoložive tehnologije u određenom

vremenuvremenu..

Q = f (L, K)Q = f (L, K)

prproizvodnaoizvodna f-ja f-ja pokazuje da pokazuje da ukupna ukupna

kolkoličina ičina proizvoda (proizvoda (QQ) zavisi od ) zavisi od količine količine

uloženog rada (uloženog rada (LL) i kapitala () i kapitala (KK))..

ZZa svaku kombinaciju inputa postoji a svaku kombinaciju inputa postoji

posebna prposebna proizvodnaoizvodna f-ja f-ja..

Tehnologija proizvodnjeTehnologija proizvodnje je je način pravljenja način pravljenja

proizvoda proizvoda ii određuje maksimalnu količinu određuje maksimalnu količinu

proizvoda iz date kombinacije inputaproizvoda iz date kombinacije inputa..

U kratkom rokuU kratkom roku, preduzeće mora maksimalno , preduzeće mora maksimalno da da

iskoristi primenjenu tehnologiju, dok iskoristi primenjenu tehnologiju, dok u dugom u dugom rokuroku

može da uvede neku efikasniju tehnologiju može da uvede neku efikasniju tehnologiju proiz. proiz.

sa ciljem da smanji potrebnu količinu inputa za sa ciljem da smanji potrebnu količinu inputa za

proizvodnju određene količine outputa. proizvodnju određene količine outputa.

ANALIZA PRODUKTIVNOSTIANALIZA PRODUKTIVNOSTI

Cilj analize je odgovor na 2 pitanja:Cilj analize je odgovor na 2 pitanja:

1. koliko će se promeniti ukupna količina 1. koliko će se promeniti ukupna količina proizvoda kada se promeni količina samo proizvoda kada se promeni količina samo jednog, varijabilnog inputa uz datu jednog, varijabilnog inputa uz datu količinu fiksnog inputa (količinu fiksnog inputa (analiza analiza produktivnosti inputaproduktivnosti inputa) )

2. koliko će se promeniti veličina obima 2. koliko će se promeniti veličina obima proiz. kada se poveća količina svih inputa proiz. kada se poveća količina svih inputa u istoj ili različitoj srazmeri (u istoj ili različitoj srazmeri (analiza analiza prinosa obimaprinosa obima))

U kratkom rokuU kratkom roku se razlikuju fiksni i varijabilni se razlikuju fiksni i varijabilni

inputi, pa preduzeće može da poveća inputi, pa preduzeće može da poveća

količinu proizvoda samo u okviru postojećih količinu proizvoda samo u okviru postojećih

kapaciteta, promenom količine varijabilnog kapaciteta, promenom količine varijabilnog inputa. inputa.

U ovom slučaju posmatra se produktivnost U ovom slučaju posmatra se produktivnost faktora.faktora.

U dugom rokuU dugom roku, svi faktori su varijabilni, pa , svi faktori su varijabilni, pa se se

produktivnost posmatra preko promene produktivnost posmatra preko promene obima obima

proizvodnje, odnosno preko prinosa obima.proizvodnje, odnosno preko prinosa obima.

PRODUKTIVNOST FAKTORAPRODUKTIVNOST FAKTORAUkupna količina proizvoda zavisi od količine Ukupna količina proizvoda zavisi od količine

uloženih uloženih inputa, pa kada su tehnologija i količina inputa, pa kada su tehnologija i količina

fiksnog fiksnog inputa dati, onda količina proizvoda zavisi od inputa dati, onda količina proizvoda zavisi od

količine količine varijabilnog inputa. varijabilnog inputa.

Odnos između količine proizvoda i količine Odnos između količine proizvoda i količine varijabilnog inputa, uz datu količinu fiksnog varijabilnog inputa, uz datu količinu fiksnog

inputa, inputa, zavisi od produktivnosti faktora, gde se zavisi od produktivnosti faktora, gde se

razlikuju razlikuju ukupna, prosečna i marginalna produktivnost ukupna, prosečna i marginalna produktivnost faktora, izraženi preko koncepta ukupnog, faktora, izraženi preko koncepta ukupnog, prosečnog i marginalnog proizvoda.prosečnog i marginalnog proizvoda.

Ukupan proizvodUkupan proizvod (UP) je maksimalna količina (UP) je maksimalna količina proizvoda koja se može ostvariti ulaganjem proizvoda koja se može ostvariti ulaganjem

različitih različitih količina varijabilnog faktora uz datu količinu količina varijabilnog faktora uz datu količinu

fiksnog fiksnog faktora, pa predstavlja pr. f-ju kratkog roka, faktora, pa predstavlja pr. f-ju kratkog roka,

odnosno:odnosno:Q = f (L, K), gde je Q = f (L, K), gde je LL varij.input, a varij.input, a KK fiksni input. fiksni input.

Ako je Ako je L = 0L = 0, onda je i UP = 0, jer se bez , onda je i UP = 0, jer se bez ulaganja oba ulaganja oba

faktora ne može napraviti ni jedna jedinica faktora ne može napraviti ni jedna jedinica proizvoda.proizvoda.

Kada je Kada je L>0L>0, onda UP raste, zatim je , onda UP raste, zatim je konstantan, pa konstantan, pa

dostiže maksimum i onda opada. dostiže maksimum i onda opada.

Grafički se prikazuje krivom UP koja je prvo Grafički se prikazuje krivom UP koja je prvo konveksna, pa linearna i zatim konkavna.konveksna, pa linearna i zatim konkavna.

L

Q

L1 L2

FAZA I FAZA II FAZA III

Na početku procesa proizvodnje, sa ulaganjem prve Na početku procesa proizvodnje, sa ulaganjem prve količine količine

varijab. faktora, uz datu kol. fiksnog faktora, UP raste i to varijab. faktora, uz datu kol. fiksnog faktora, UP raste i to proporcionalno više od rasta kol. varij.faktora, što se proporcionalno više od rasta kol. varij.faktora, što se

naziva naziva rastuća produktivnost faktorarastuća produktivnost faktora iliili rastući prinos rastući prinos

faktorafaktora,, što što je rezultat nesrazmernog odnosa između fiksnog i varij. je rezultat nesrazmernog odnosa između fiksnog i varij.

faktora faktora na početku procesa proizvodnje, jer je tada količina na početku procesa proizvodnje, jer je tada količina

fiksnog fiksnog faktora znatno veća, pa je on nedovoljno iskorišćen. Safaktora znatno veća, pa je on nedovoljno iskorišćen. Savećim ulaganjem varij. faktora ova disproporcija se većim ulaganjem varij. faktora ova disproporcija se

smanjuje i smanjuje i produktivnost oba faktora raste, a time raste i UP i to produktivnost oba faktora raste, a time raste i UP i to proporcionalno više od kol. varij. faktora, jer što se dodaje proporcionalno više od kol. varij. faktora, jer što se dodaje veća kol. varij. faktora, to UP raste više. veća kol. varij. faktora, to UP raste više. Ova pojava se zoveOva pojava se zove zakon rastućih prinosa faktorazakon rastućih prinosa faktora..

L

Q

L1 L2

FAZA I FAZA II FAZA III

Kada je količina fiksnog faktora znatno veća od količine Kada je količina fiksnog faktora znatno veća od količine varij. varij.

faktora, povećava se ulaganje varij. faktora, pa UP raste po faktora, povećava se ulaganje varij. faktora, pa UP raste po konstantnoj stopi, proporcionalno kol.varij.faktora i postoje konstantnoj stopi, proporcionalno kol.varij.faktora i postoje konstantni prinosi faktorakonstantni prinosi faktora, zbog srazmernog odnosa , zbog srazmernog odnosa

fiksnog i fiksnog i varijab. faktora, jer nijedan od faktora nije ni neiskorišćen varijab. faktora, jer nijedan od faktora nije ni neiskorišćen

ni ni prekomerno iskorišćen. prekomerno iskorišćen.

Posle toga, produktivnost faktora dostiže Posle toga, produktivnost faktora dostiže maksimummaksimum, , kada je kada je

fiksni faktor potpuno iskorišćen, a produktivnost varijab. fiksni faktor potpuno iskorišćen, a produktivnost varijab. faktora faktora

počinje da opada (na 90-95% iskorišćenosti kapaciteta). počinje da opada (na 90-95% iskorišćenosti kapaciteta). Tada Tada

UP nastavlja da raste, ali sada po opadajućoj stopi, jer je UP nastavlja da raste, ali sada po opadajućoj stopi, jer je rast rast

UP proporcionalno manji od rasta varijab.faktora, što se UP proporcionalno manji od rasta varijab.faktora, što se zove zove

zakon opadajućih prinosa faktorazakon opadajućih prinosa faktora, kada je kol. varijab. , kada je kol. varijab. faktora faktora

nesrazmerno veća od količine fiksnog faktora, pa njegova nesrazmerno veća od količine fiksnog faktora, pa njegova produktivnost, zbog preiskorišćenosti, počinje da opada. produktivnost, zbog preiskorišćenosti, počinje da opada.

Posle tačke maksimuma, UP počinje da opada i ulazi se u Posle tačke maksimuma, UP počinje da opada i ulazi se u fazu negativnog prinosa faktorafazu negativnog prinosa faktora (3. faza), jer je sada (3. faza), jer je sada

kol. kol. varijab.faktora postala suviše velika u odnosu na kol. varijab.faktora postala suviše velika u odnosu na kol.

fiksnog fiksnog faktora, tako da se UP može povećati ili smanjenjem kol. faktora, tako da se UP može povećati ili smanjenjem kol.

varij. varij. faktora u kratkom roku ili povećanjem fiksnog faktora u faktora u kratkom roku ili povećanjem fiksnog faktora u dugom roku.dugom roku.

Sa aspekta ukupne produktivnosti, Sa aspekta ukupne produktivnosti, preduzeće preduzeće

treba da proizvodi u 2. fazi proizvodnje i da treba da proizvodi u 2. fazi proizvodnje i da povećava kol. varij.faktora do gornje povećava kol. varij.faktora do gornje

granice (Lgranice (L22), ), gde se dostiže maksimum usled optimuma gde se dostiže maksimum usled optimuma Između fiksnog i varijabilnog faktoraIzmeđu fiksnog i varijabilnog faktora..

Elastičnost produktivnostiElastičnost produktivnosti (Ep) pokazuje za koliko (Ep) pokazuje za koliko % će se % će se

promeniti UP kada se kol. varij. faktora promeni za 1%, promeniti UP kada se kol. varij. faktora promeni za 1%, pa: pa:

• za Ep>1 postoji za Ep>1 postoji rastućarastuća produktivnost, produktivnost, • za Ep=1 postoji za Ep=1 postoji konstantnakonstantna produktivnost produktivnost• za Ep<1 postoji za Ep<1 postoji opadajućaopadajuća produktivnost produktivnost• za Ep<0 postoji za Ep<0 postoji negativnanegativna produktivnost produktivnost

Prosečna produktivnost faktoraProsečna produktivnost faktora bazira na konceptu bazira na konceptu prosečnogprosečnog proizvodaproizvoda (PP) koji predstavlja količnik UP (PP) koji predstavlja količnik UP

i ukupne količine varij. Faktora, odnosno: i ukupne količine varij. Faktora, odnosno: PPrPPrLL = Q/L = Q/L. .

Marginalna produktivnost faktoraMarginalna produktivnost faktora bazira na bazira na konceptu konceptu

marginalnogmarginalnog proizvodaproizvoda (MP) koji predstavlja (MP) koji predstavlja promenu promenu

UP zbog ulaganja jedne dod.jed.varij.faktora, uz ostale UP zbog ulaganja jedne dod.jed.varij.faktora, uz ostale konstantne faktore, odnosno: konstantne faktore, odnosno: MPr = ΔQ/ΔLMPr = ΔQ/ΔL..

Grafički se prikazuju krivama PP i MP. Grafički se prikazuju krivama PP i MP. Kada PP rasteKada PP raste, kriva , kriva MP je iznad krive PP i postoji MP je iznad krive PP i postoji rastuća marg. rastuća marg.

produktivnostproduktivnost varij. faktora, kada je produktivnost svake varij. faktora, kada je produktivnost svake

dod.jed.varij.faktora dod.jed.varij.faktora veća od prethodne. U fazi rasta PP, MP dostiže maksimum veća od prethodne. U fazi rasta PP, MP dostiže maksimum

i i onda počinje da opada, ali PP i dalje raste sve dok je onda počinje da opada, ali PP i dalje raste sve dok je

MP>PP i MP>PP i najveći je najveći je u tački maksimuma PPu tački maksimuma PP, kada je MP=PP (tačka , kada je MP=PP (tačka

LL11) i ) i kada postoji kada postoji const.marg.produktivnostconst.marg.produktivnost varij.faktora, varij.faktora,

što znači što znači da svaka dod.jed.varij.faktora ima istu produktivnost kao i da svaka dod.jed.varij.faktora ima istu produktivnost kao i prethodna i kao i sledeća. Posle ove tačke, prethodna i kao i sledeća. Posle ove tačke, PP počinje da PP počinje da opadaopada i MP<PP, pa postoji i MP<PP, pa postoji opadajuća opadajuća

marg.produktivnostmarg.produktivnost varij. faktora, što znači da svaka dod.jed.varij.faktora ima varij. faktora, što znači da svaka dod.jed.varij.faktora ima manju produktivnost od prethodne. Kada je MP<0, počinje manju produktivnost od prethodne. Kada je MP<0, počinje

faza faza negativne produktivnostinegativne produktivnosti varij.faktora, koja je varij.faktora, koja je

neracionalna i neracionalna i mora se izbeći. mora se izbeći.

Odnos između PP i MP je takav da:Odnos između PP i MP je takav da:

• sve dok PP rastesve dok PP raste MP>PP MP>PP

• kada PP opadakada PP opada MP<PP MP<PP

• kada PP dostigne maksimumkada PP dostigne maksimum MP=PP MP=PP

Sa aspekta prosečne i marginalne Sa aspekta prosečne i marginalne produktivnosti, produktivnosti,

preduzeće treba da proizvodi u 2. fazi preduzeće treba da proizvodi u 2. fazi proizvodnje proizvodnje

i da povećava kol.varij.faktora do gornje i da povećava kol.varij.faktora do gornje granice granice

(L(L22), koja je proizvodno-tehnički ), koja je proizvodno-tehnički najefikasnija, jer najefikasnija, jer

se tu dostiže maksimum, usled optimuma se tu dostiže maksimum, usled optimuma fiksnog fiksnog

i varijabilnog faktorai varijabilnog faktora..

PRINOSI OBIMAPRINOSI OBIMAU dugom roku, svi faktori su varijabilni, pa se U dugom roku, svi faktori su varijabilni, pa se produktivnost menja usled promene svih produktivnost menja usled promene svih

faktora i faktora i promene obima proizvodnje, a doprinos se promene obima proizvodnje, a doprinos se

posmatra posmatra iz odnosa da li je promena OP proporcionalno iz odnosa da li je promena OP proporcionalno

>,=,< >,=,< od promene kol.uloženih faktora, što se od promene kol.uloženih faktora, što se

naziva naziva prinos obimaprinos obima..

aL + aK → bQaL + aK → bQ

Razlikuju se 3 oblikaRazlikuju se 3 oblika::• rastući prinosi obimarastući prinosi obima b>ab>a• konstantni prinosi obimakonstantni prinosi obima b=ab=a • opadajući prinosi obimaopadajući prinosi obima b<ab<a

Rastući prinosi obimaRastući prinosi obima nastaju kada je nastaju kada je promena promena

OP (b) proporcionalno veća od promene OP (b) proporcionalno veća od promene količine količine

oba inputa (a), odnosno: b>a. Npr. ako se kol. oba inputa (a), odnosno: b>a. Npr. ako se kol.

inputa poveća za 15%, a OP za 25%.inputa poveća za 15%, a OP za 25%.

Razlozi rastućih prinosa obima suRazlozi rastućih prinosa obima su::

• podela rada i specijalizacijapodela rada i specijalizacija

• specijalizacija i nedeljivost kapacitetaspecijalizacija i nedeljivost kapaciteta

• geometrijski odnos zapremina-površinageometrijski odnos zapremina-površina

• rezervni kapacitetrezervni kapacitet

Konstantni prinosi obimaKonstantni prinosi obima nastaju kada je nastaju kada je promena promena

OP (b) proporcionalno ista kao i promena OP (b) proporcionalno ista kao i promena količine količine

oba inputa (a), odnosno: b=a. Npr. ako se kol. oba inputa (a), odnosno: b=a. Npr. ako se kol. inputa inputa

poveća za 15%, a OP za 15%.poveća za 15%, a OP za 15%.

KonstantniKonstantni prinosi obima su rezultatprinosi obima su rezultat ekspertskog ekspertskog

proračunaproračuna optimalne veličine kapaciteta optimalne veličine kapaciteta, , odnosno odnosno

tehnički najefikasnije veličine fabrike za tehnički najefikasnije veličine fabrike za proizvodnju proizvodnju

određenih proizvoda.određenih proizvoda.

Opadajući prinosi obimaOpadajući prinosi obima nastaju kada je nastaju kada je promena promena

OP (b) proporcionalno manja od promene OP (b) proporcionalno manja od promene količine količine

oba inputa (a), odnosno: b<a. Npr. ako se oba inputa (a), odnosno: b<a. Npr. ako se količina količina

inputa poveća za 15%, a OP za 10%.inputa poveća za 15%, a OP za 10%.

OpadajućiOpadajući prinosi obima su rezultatprinosi obima su rezultat neefikasnosti neefikasnosti

upravljanja upravljanja velikim proizvodnim velikim proizvodnim kapacitetima, koja kapacitetima, koja

je posledica nepotpune informisanosti top je posledica nepotpune informisanosti top menadžera menadžera

i gubitka kontrole, jer se povećanjem i gubitka kontrole, jer se povećanjem kapaciteta kapaciteta

povećava i broj aktivnosti, pa se otežava povećava i broj aktivnosti, pa se otežava komunikacija i usložnjava odlučivanje uz sve komunikacija i usložnjava odlučivanje uz sve

veću veću birokratizaciju preduzeća.birokratizaciju preduzeća.

MERENJE PRODUKTIVNOSTIMERENJE PRODUKTIVNOSTI

Krajem 19.vekaKrajem 19.veka posmatrao se odnos između posmatrao se odnos između količine proizvoda i broja časova rada, jer se količine proizvoda i broja časova rada, jer se produktivnost izjednačavala sa produktivnošću radaproduktivnost izjednačavala sa produktivnošću rada

zbogzbog: : • radno-intenzivnog procesa proizvodnjeradno-intenzivnog procesa proizvodnje gde je gde je

izvor izvor ↑ ↑ produktivnosti bilo skraćenje vremena potrebnog produktivnosti bilo skraćenje vremena potrebnog za pr.proizvoda, odnosno uštede u kol.rada po za pr.proizvoda, odnosno uštede u kol.rada po jed.proiz.jed.proiz.

• uticaja teorije radne vrednostiuticaja teorije radne vrednosti po kojoj je rad po kojoj je rad jedini stvaralac vrednosti i time jedini izvor ↑ jedini stvaralac vrednosti i time jedini izvor ↑ produktivnostiproduktivnosti

• specifične uloge i značaja LJRspecifične uloge i značaja LJR, , iako je i danas iako je i danas rast produktivnosti rada glavni izvor ↑ ukupne rast produktivnosti rada glavni izvor ↑ ukupne produktivnostiproduktivnosti

Sredinom 20.vekaSredinom 20.veka, počinje se sa , počinje se sa primenom primenom

proizvodne f-je u merenju P, jer se proizvodne f-je u merenju P, jer se prihvata prihvata

shvatanje da i kapital može da utiče na shvatanje da i kapital može da utiče na rast rast

produktivnosti. produktivnosti.

Proizvodna f-jaProizvodna f-ja pokazujepokazuje doprinos doprinos svih svih

inputa u stvaranju proizvodainputa u stvaranju proizvoda..

Problem merenja produktivnostiProblem merenja produktivnosti postoji, postoji, jer se jer se

inputi i outputi izražavaju u fizičkim jed.mere, inputi i outputi izražavaju u fizičkim jed.mere, pa pa

su međusobno neuporedivisu međusobno neuporedivi. .

Metod stalnih cenaMetod stalnih cena, kao , kao jedinstvena jedinstvena metodologija metodologija

merenja produktivnostimerenja produktivnosti, svodi sve heterogene , svodi sve heterogene inpute i outpute na novčanu vrednost i time inpute i outpute na novčanu vrednost i time

oni oni postaju međusobno uporedivi, a takođe postaju međusobno uporedivi, a takođe omogućava merenje promena količina bez omogućava merenje promena količina bez promena cena, jer se promena cena, jer se stalne cene ne menjajustalne cene ne menjaju..

Postoje 2 metoda stalnih cenaPostoje 2 metoda stalnih cena::• metod stalnih cena izabranog baznog metod stalnih cena izabranog baznog

periodaperiodakada kada postojepostoje podaci o fizičkom obimu podaci o fizičkom obimu proizvodnjeproizvodnje, dok se za bazni period uzima period , dok se za bazni period uzima period u kome je pojava imala relativno normalno u kome je pojava imala relativno normalno stanje ili prosek nekoliko godinastanje ili prosek nekoliko godina

• metod deflacioniranja tekućih cena na cene metod deflacioniranja tekućih cena na cene bazne godinebazne godinekada kada ne postojene postoje podaci o fizičkom obimu podaci o fizičkom obimu proizvodnjeproizvodnje, pa se tekuća vrednost proizvodnje , pa se tekuća vrednost proizvodnje svodi na cene bazne godine preko indeksa cenasvodi na cene bazne godine preko indeksa cena

Pokazatelj produktivnostiPokazatelj produktivnosti je je racio racio ((odnosodnos))

proizvoda i uloženih inputaproizvoda i uloženih inputa..

PostojiPostoji::

• pokazatelj ukupne produktivnostipokazatelj ukupne produktivnosti

• pokazatelj parcijalne produktivnostipokazatelj parcijalne produktivnosti

Pokazatelj ukupne produktivnostiPokazatelj ukupne produktivnosti

odnos proizvoda odnos proizvoda ((QQ)) ii svih uloženih inputa svih uloženih inputa ( (II))

pokazuje pokazuje doprinos svih inputa u stvaranju doprinos svih inputa u stvaranju outputaoutputa

kada se meri kada se meri metodom stalnih cenametodom stalnih cena ima ima indeksnu indeksnu formuformu i i

pokazujepokazuje relativnu promenu produktivnosti u relativnu promenu produktivnosti u posmatranom posmatranom

periodu u odnosu na bazni period, pa ↑ racia znači ↑ P periodu u odnosu na bazni period, pa ↑ racia znači ↑ P zbog zbog

↑ ↑ fizičkog proizvoda u odnosu na kol.uloženih inputa ili fizičkog proizvoda u odnosu na kol.uloženih inputa ili zbog ↓ inputazbog ↓ inputa

I

QP

Pokazatelji parcijalne Pokazatelji parcijalne produktivnostiproduktivnosti

P radaP rada P kapitalaP kapitala

odnos proizvodaodnos proizvoda ( (QQ) ) ii uloženog radauloženog rada ( (LL) - ) - PPLL

odnos proizvodaodnos proizvoda ( (QQ) ) ii uloženog kapitalauloženog kapitala ( (KK) - ) - PPK K

pokazuje parcijalni doprinos inputa u stvaranju pokazuje parcijalni doprinos inputa u stvaranju outputaoutputa

L

QPL

K

QPK

Ciljevi merenja produktivnosti suCiljevi merenja produktivnosti su::

• uključivanje pokazatelja P u UIS uključivanje pokazatelja P u UIS preduzećapreduzeća

• poređenje P i informisanje zaposlenihpoređenje P i informisanje zaposlenih

• dugoročna projekcija i budžetiranje dugoročna projekcija i budžetiranje sredstavasredstava

SPROVOĐENJE PRODUKTIVNOSTISPROVOĐENJE PRODUKTIVNOSTI

Sprovođenje P se može vršiti na 2 Sprovođenje P se može vršiti na 2 načinanačina: :

• promenom tehnologije promenom tehnologije

• podsticanjem zaposlenihpodsticanjem zaposlenih

TEHNOLOGIJA I PORAST TEHNOLOGIJA I PORAST PRODUKTIVNOSTIPRODUKTIVNOSTI

TehnologijaTehnologija je je suma ukupnog znanja i suma ukupnog znanja i veština veština

nekog društva u određenom vremenskom nekog društva u određenom vremenskom

perioduperiodu. .

• naukanauka je usmerena na razumevanje i je usmerena na razumevanje i objašnjavanje objašnjavanje

• tehnologijatehnologija je orijentisana na primenu je orijentisana na primenu znanjaznanja

• tehnikatehnika je opredmećena (primenjena) je opredmećena (primenjena) tehnologijatehnologija

Tehnologija određuje granice u pogledu Tehnologija određuje granice u pogledu količina i količina i

vrsta proizvoda koji se mogu proizvesti sa vrsta proizvoda koji se mogu proizvesti sa datom datom

količinom resursa.količinom resursa.

Razvoj tehnologije Razvoj tehnologije izazivaizaziva ↑ ↑ produktivnostiproduktivnosti, ,

jer omogućava da se kroz razl.kombinacije jer omogućava da se kroz razl.kombinacije iste iste

količine inputa ostvari veća količina količine inputa ostvari veća količina proizvoda i proizvoda i

da se sa manjom količinom inputa ostvari da se sa manjom količinom inputa ostvari ista ista

količina outputa.količina outputa.

Izvori tehnološkog znanja suIzvori tehnološkog znanja su::• IRIR• transfer znanja između preduzećatransfer znanja između preduzeća• iskustvo stečeno učenjem kroz rad (kriva iskustvo stečeno učenjem kroz rad (kriva

iskustva)iskustva)

Značaj rasta PZnačaj rasta P::• rast realnog dohotka per capitarast realnog dohotka per capita• ušteda i očuvanje resursa po jedinici proizvodaušteda i očuvanje resursa po jedinici proizvoda• promena zaposlenostipromena zaposlenosti• povećanje međunarodne konkurentnosti privredepovećanje međunarodne konkurentnosti privrede• neutralisanje efekata inflacijeneutralisanje efekata inflacije• promena privredne strukturepromena privredne strukture

PODSTICANJE I MOTIVISANJE PODSTICANJE I MOTIVISANJE LJUDSKIH RESURSALJUDSKIH RESURSA

Koncept marginalne P radaKoncept marginalne P rada pretpostavlja da pretpostavlja da je je

tržište rada savršeno konkurentno, pa je tržište rada savršeno konkurentno, pa je cena cena rada rada

određena odnosom P i T radaodređena odnosom P i T rada. .

Preduzeće donosi odluku o broju radnika preko Preduzeće donosi odluku o broju radnika preko

odnosa između cene rada i marginalnog odnosa između cene rada i marginalnog prihoda prihoda

proizvoda rada koji pokazuje doprinos svakog proizvoda rada koji pokazuje doprinos svakog

novog radnika prihodu poslodavca.novog radnika prihodu poslodavca.

marginalni prihod proizvoda radamarginalni prihod proizvoda rada

MPdPMPdP – – marginalni prihod proizvoda radamarginalni prihod proizvoda rada

MPrMPrLL – – marginalni proizvod radamarginalni proizvod rada

MPdMPd – – marginalni prihod preduzećamarginalni prihod preduzeća

MPdPrMMPdP L

MPdP > cena radaMPdP > cena rada doprinos novog radnika > doprinos novog radnika >

izdataka za zapošljavanjeizdataka za zapošljavanje

i obrnutoi obrnuto

optimalan br.radnikaoptimalan br.radnika ((max Pmax P))

postoji u tački gde je:postoji u tački gde je:

MPdP = cena radaMPdP = cena rada (z)(z)

z

broj radnika

MPdP

optimum

z

NedostaciNedostaci koncepta su koncepta su::• problem merenja doprinosa radnika u problem merenja doprinosa radnika u

praksi, pogotovo kod timske proizvodnjepraksi, pogotovo kod timske proizvodnje• pretpostavka da svaka promena pretpostavka da svaka promena

parametara znači i promenu broja radnika, parametara znači i promenu broja radnika, pri čemu pred. može odmah da zaposli pri čemu pred. može odmah da zaposli potreban broj radnika sa odgovarajućim potreban broj radnika sa odgovarajućim kvalifikacijama i veštinamakvalifikacijama i veštinama

• ne razmatra se uticaj fluktuacije radnika ne razmatra se uticaj fluktuacije radnika koja izaziva dodatne troškovekoja izaziva dodatne troškove

KompenzacijeKompenzacije, u f-ji podsticaja zaposlenih, , u f-ji podsticaja zaposlenih, susu::

• plate prema performansamaplate prema performansama– bonusi bonusi – procenat od prodaje procenat od prodaje – plata prema veštinama plata prema veštinama – plata za kreativnost plata za kreativnost – plata po komadu plata po komadu

• efikasne zarade (zarada > tržišna cena efikasne zarade (zarada > tržišna cena rada)rada)

• zarade prema godinama stažazarade prema godinama staža

• nenovčane kompenzacijenenovčane kompenzacije

• doživotno zaposlenje i napredovanjedoživotno zaposlenje i napredovanje