PROGRAM - vladicinhan.org.rsvladicinhan.org.rs/Opstine3/Uploads/Exchange2/Program inkubatori i... · 8 Dokument @Predlozi projekata# predstavqa konkretne predloge projekta za slede’e

PROGRAM

ZA RAZVOJ POSLOVNIH INKUBATORAI KLASTERA U REPUBLICI SRBIJI

2007-2010

REPUBLIKA SRBIJAMinistarstvo privrede

Vlada je od samog po;etka mandata, kao jedan od prioriteta u radu i kreirayu privrednog ambijenta, postavila otvaraye radnih mesta. Nije bilo lako srpskoj privredi prilagoditi procese oporavka,a da ne boli i kreirati programe i planove tako da se otvaraju radna mesta koja imaju pun smisao privre]ivaya i apsorbuju radnike iz procesa privatizacije i tranzicije. Jedan od takvih programa, koji jasno defini[u strategiju razvoja zapo[qavaya je i Program za razvoj poslovnih inkubatorai klastera u Republici Srbiji 2007-2010.

Program je usvojen od strane Saveta za mala i sredya preduze'a i preduzetni[tvo u decembru 2006. godine. Program implementira Strategiju za razvoj malih i sredyih preduze'a i preduzetniptva2003-2008. kao i Plan Vlade Srbije za podsticaye razvoja malih i sredyih preduze'a, 2005-2007. Program je rezultat zajedni;kog rada Ministarstva privrede, Republi;ke agencije za razvoj malihi sredyih preduze'a i preduzetni[tva i tima projekta ENTRANSE\SINTEF uz finansijsku pomo'Vlade Republike Srbije i Vlade Kraqevine Norve[ke.

Ciq Programa za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji 2007-2010je stvaraye novih radnih mesta, otvaraye novih preduze'a i pove'aye konkurentnosti krozrazvoj preduzetnika, preduze'a i institucija za podr[ku sektoru MSP u Republici Srbiji.Do definisanog ciqa do'i 'e se implementacijom Programskih komponenti, razvojem institucija, uskla]ivayem Vlade i donatora, poslovnom inkubacijom i inovacionim povezivayem. Vlada predvi]a uspostavqaye trajne infrastrukture za mala i sredya preduze'a i preduzetni[tvo ja;ayem institucija na lokalnom i regionalnom nivou, osnivayem poslovnih inkubatora i parkova, promocijom poslovnog povezivaya, klastera i inovacionih aktivnosti.

Program daje okvir i zajedni;ku platformu projektima i inicijativama koje se ve' realizuju,kao i onima koje su u planu. Nadamo se da 'e koncept koji ovaj dokument prezentuje, doprineti kori['eyu postoje'ih instrumenata i ranije ste;enih iskustava.

Uz to, ovaj dokument ima za ciq da promovi[e sektor malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva,da privu;e razvojne partnere, javni i privatni sektor, kao i da doprinese boqoj koordinaciji aktivnosti unutar sektora.

Imaju'i u vidu projekte koji se trenutno sprovode kao i postoje'e inicijative, mi[qeya smo da 'e ovaj Program biti od zna;ajne vrednosti. U ovoj fazi, Vlada Programom, kao i finansijskim resursima obezbe]enim iz dr/avnog buweta, iskazuje spremnost da nastavi razvoj infrastrukture za podr[ku razvoja malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva.

Veoma je va/no da se slo/eni proces koji smo zapo;eli ne zaustavi. Zbog toga 'e Ministarstvoprivrede preuzeti vode'u ulogu i proaktivni pristup razvoju sektora malih i sredyih preduze'ai preduzetni[tva. Pozivam sve zainteresovane strane, me]unarodne razvojne partnere,druga ministarstva i agencije da podr/e na[u inicijativu o partnerstvu. Trebalo bi daradimo zajedni;kim snagama kako bismo efikasno i efektivno iskoristili dostupne resurse.

Beograd, decembar 2006. godine Ministar privrede

dr Predrag Bubalo

Uvodna re;

6

Rezime

Rezime predstavqa pregled Programa, koji ima za ciq da ;itaocu omogu'i jednostavniji uvid u dokument i br/i pristup pojedinim oblastima.

Program je formulisan u skladu sa osnovnim principima @Evropske poveqe o malim preduze'ima#. Program je dodatni instrument implementaciji Vladinih strategija, kao [to su @Strategija za razvoj MSPP 2003-2008#, @Plan Vlade Republike Srbije za podsticaye razvoja malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva 2005-2007#, @Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije, 2006-2012# i vodi ra;una da rad partnera i svih zainteresovanih strana bude usmeren ka istom ciqu i da oni, svojim ak-tivnostima, doprinose zajedni;kim rezultatima.

Ciq Programa je stvaraye novih radnih mesta, otvaraye novih preduze'a i pove'aye konkurentnosti razvojem preduzetnika, preduze'a i institucija za podr[ku sektoru MSPP u Republici Srbiji.

Program defini[e slede'e specifi;ne ciqeve za period 2007-2010>

• oja;ano partnerstvo izme]u privatnog i javnog sektora<• najmaye 15 osnovanih i operativnih poslovnih inkubatora<• najmaye jedan osnovan park<• osnovano Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije<• osnovan Inovacioni relej centar<• najmaye 10 osnovanih operativnih klastera<• pove'an broj poslovnih aktivnosti.

Imaju'i u vidu obuhvatnost Programa koja ukqu;uje aktivnosti u pravcu stvaraya infrastrukture, ja;aya nacionalnih i lokalnih institucija i daqi razvoj poslovaya, proceyena ukupna investicija za celokupnu implementaciju Programa iznosi 23 miliona evra.

Program se sastoji iz tri komplementarna dela>

• Metodologija i dizajn Programa<• Predlozi projekata<• Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji.

Model lanca vrednosti Programa

PROGRAM za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji 2007-2010

Me]usobno povezivayeu poslovayu i inovacijama

8.

Poslovna inkubacija7.Uskla]ivaye aktivnosti

Vlade i donatora6.

Izgradya institucija5.

Strategija Vlade4.

Ciqevi Vlade3.

Trenutna situacija2.

O;ekivani rezultati,monitoring i evaluacija

9.

Metodologija1.

Implementacija i ulagaye10.

7

1) Metodologija i dizajn Programa

@Metodologija i dizajn Programa# predstavqa op[ti okvir Programa. Metodologija Programa konci-pirana je i predstavqena kao @lanac vrednosti# koji se sastoji od slede'ih komponenti i yihove me]uza-visnosti>

1. Metodologija<2. Trenutna situacija<3. Ciqevi Vlade<4. Strategija Vlade<5. Izgradya institucija<6. Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora<7. Poslovna inkubacija<8. Me]usobno povezivaye u poslovayu i inovacijama<9. O;ekivani rezultati, monitoring i evaluacija<10. Implementacija i ulagaye.

Svaka komponenta je zasnovana na analizi i ima razvijen koncept primene.

Komponente 2, 3 i 4 predstavqaju osnovu Programa i obezbe]uju okvir za dizajniraye i implementaciju konkretnih projekata.

Komponente 5-8 su glavni stubovi Programa zasnovani na strategijama Vlade. Komponente se me]usobno nad-gra]uju. Zbog toga 'e yihove aktivnosti biti istovremeno sprovo]ene, postepeno grade'i trajnu infra-struk-turu sektora MSPP. Implementacija slede'ih komponenata vodi'e ostvarivayu definisanih rezultata>

• izgradya institucija<• uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora• poslovna inkubacija<• poslovne i inovacione mre/e.

@Metodologija i programski dizajn# predstavqa kompletnu analizu @lanca vrednosti#, svih program-skih komponenti, yihove me]usobne zavisnosti, rezultate i obja[yeye za[to je ovaj pravac delovaya odabran za ostvarivaye ciqeva.

2) Predlozi projekata

U dokumentu @Predlozi projekata# predstavqene su konkretne inicijative sa terena, zasnovane na tre-nutnim mogu'nostima partnera sa lokalnog nivoa. Isti;emo da je dokument @Predlozi projekata# dina-mi;an i otvoren za nove inicijative i projekte koji se mogu osmisliti tokom perioda implementacije ovog Programa. Dinami;an je i zahvaquju'i neprekidnom razvoju postoje'ih projekata i uvo]eyu novih, izgradyi institucija i uspostavqayu poslovnih mre/a. Neki od projekata su ve' u fazi implementa-cije, poput poslovnih inkubatora u Ni[u i Zreyaninu ili autoklastera. Drugi projekti su ve' u zavr[noj fazi pripreme i spremni su za implementaciju, kao [to je slu;aj sa poslovnim inkubatorom u Subotici ili uspostavqayem Inovacionog relej centra. Tre'a grupa projekata je jo[ uvek u inicijalnoj fazi, kao na primer osnivaye poslovnog inkubatora u Pirotu.

Iako zadati okvir ostaje neizmeyen, Program ima vrlo dinami;an i primeyiv aspekt. To omogu'uje da se u fazi implementacije uzmu u obzir promene u inicijativama, tr/i[nim uslovima, prioritetima i politikama Vlade.

8

Dokument @Predlozi projekata# predstavqa konkretne predloge projekta za slede'e komponente> izgra-dyu institucija, uskla]ivaye Vladinih i donatorskih aktivnosti, poslovnu inkubaciju i poslovne i inovacione mre/e. Predstavqen je u vidu predloga projekata, npr. @Projekat za izgradyu institucija na nacionalnom nivou#, @Projekat razvoja klastera u 2007. godini#, projekat @Uspostavqaye Inovacionog relej centra# itd.

3) Prate'i dokumenti – analiza, uputstva i izve[taji

Tokom 2004-2006, osnovna dokumenta dobijena istra/ivayem pripremqena su i predstavqena u dokume-ntu @Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji#>

• Regionalna ekonomska analiza Republike Srbije<• Korak po korak – priru;nik za osnivaye poslovnih inkubatora<• Izve[taj o ben;markingu poslovnih inkubatora u centralnoj i isto;noj Evropi<• Pregled nacionalnih i regionalnih asocijacija za poslovne inkubatore<• Pregled donatorskih mehanizama finansiraya i nabavki za finansiraye projekta\programa u Srbiji<• Provera rizika pri izvozu.

Dokumenti pru/aju prakti;ne informacije, analizu odre]ene teme, instrumente, smernice i ste;ena is-kustva neophodna za implementaciju Programa.

Ova dokumenta ukratko su opisana u poglavqu 10.4 - Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji. Kompletne verzije su dostupne na veb-stranicama www.mpriv.sr.gov.yu i www.sme.sr.gov.yu.

Program je pripremqen u saradyi Ministarstva privrede, vode'eg nacionalnog partnera, Republi;ke agencije za razvoj MSPP, nacionalnog partnera za implementaciju i tima SINTEF\ENTRANSE, me]u-narodnog partnera za implementaciju, uz podr[ku Vlade Srbije i Vlade Kraqevine Norve[ke.


Sadr/aj

1. Metodologija

2. Trenutna situacija

2.1. Op[ti kontekst – sektor MSP

2.2. Regionalna ekonomska analiza Republike Srbije

3. Ciqevi Vlade

4. Strategija Vlade

5. Izgradya institucija

5.1. Izgradya institucija na nacionalnom nivou

5.2. Izgradya institucija na regionalnom\lokalnom nivou

5.3. Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije - UPIS

5.4. Saradya sa univerzitetima i istra/iva;kim ustanovama

6. Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora

7. Poslovna inkubacija

7.1. Osnivaye i razvoj poslovnog inkubatora

7.2. Pravni okvir za osnivaye i upravqaye poslovnim inkubatorom

7.3. Obuka preduzetnika i MSP

7.4 Industrijski i nau;ni parkovi

8. Me]usobno povezivaye u poslovayu i inovacijama

8.1. B2B

8.2. Poslovni klasteri

8.3. Inovacioni relej centar

9. O;ekivani rezultati, monitoring i evaluacija

10. Implementacija i neophodno ulagaye

10.1. Implementaciona struktura Programa

10.2. Procena neophodnog ulagaya

10.3. Predlozi projekata

10.4. Prate'i dokumenti – analiza, uputstva i izve[taji

11. Reference

12. Lista skra'enica

10

12

12

12

21

22

24

24

25

26

26

27

29

29

30

31

31

33

33

34

35

37

41

41

43

45

45

48

49

10

1. Metodologija

Metodologija Programa se zasniva na principu @lanca vrednosti# koji podrazumeva slede'i redosled>

• Po;iye se sa opisanom postoje'om situacijom, ciqevima i strategijama Vlade. Trenutni status sektora MSPP predstavqen je u istra/ivayu ekonomskih potencijala pojedinih okruga u Srbiji1<• Zatim se predstavqaju elementi Programa koji su neophodni radi postizaya ciqeva. Elementi se @nadogra]uju# logi;kim sledom, u skladu sa kriterijumom da 'e jedna komponenta prirodno pretho-diti drugoj i dodavati vrednost prethodnoj, kako bi se zatim definisala osnova za slede'u kompo-nentu. Kako napredujemo du/ lanca, tj. programskih komponenti postepeno ostvarujemo definisane ciqeve<• Rezultati Programa su jasno definisani na @kraju# lanca vrednosti.

Slika. Model lanca vrednosti Programa

Komponente Programa, trenutna situacija, Vladini ciqevi i strategije ;ine osnovu Programa.

• Trenutna situacija sektora MSPP je osnova i polazna ta;ka Programa< • Implementacija Programa podr/ava ostvareye definisanih ciqeva Vlade u sektoru MSPP kroz prakti;ne aktivnosti i implementaciju konkretnih projekata< • Strategije Vlade zasnovane na opisu postoje'e situacije i budu'ih ciqeva sektora MSPP su usvo-jene i predstavqaju okvir Programa. Program je dizajniran iskqu;ivo iz jednog razloga – da podr/i i sprovodi ciqeve koje je definisala Vlada.

Komponente izgradya institucija, uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora, poslovna inkubacija i poslovne i inovacione mre/e, nosioci su aktivnosti Programa>

• Me]unarodno iskustvo pokazalo je da uspe[an razvoj sektora MSPP zahteva jaku i efikasnu podr[ku relevantnih javnih institucija. Ova podr[ka mo/e biti iz oblasti zakonodavstva, razvoja infrastrukture, finansiraya ili sprovo]eya konkretnih projekata. Proaktivne mere ekonomske politike sektora MSPP bi'e efikasnije ukoliko su institucije za yihovo sprovo]eye oja;ane, i u tom smislu ovaj Program se fokusira na izgradyu institucija<• Efikasne institucije MSP nisu same po sebi dovoqne. Zainteresovane strane poput javnih insti-tucija, privatnih preduze'a, donatora i drugih u;esnika u sektoru MSP trebalo bi da sara]uju u ob

1 U dizajnirayu Programa usvojen je princip da se pojedina podru;ja ekonomski posmatraju na bazi sada[ye administrativne podele na upravne okruge.


8.


Vlade i donatora6.


Strategija Vlade4.

Ciqevi Vlade3.



9.

Metodologija1.



11

lastima od zna;aja i ukoliko je mogu'e, da se saglase oko zajedni;kih mehanizama finansiraya in-frastrukture za podr[ku sektoru MSPP. Kako bi se podr/ala i izgradya institucija i implemen-tacija planiranih akcija u okviru Programa, komponenti uskla]ivaya Vlade i donatora dodequje se visok prioritet<• Institucionalna nadgradya i uskla]enost aktivnosti Vlade i donatora su preduslovi za slede'u fazu, proces poslovne inkubacije. Me]unarodno i doma'e iskustvo je pokazalo neophodnost uspo-stavqaya mre/e poslovnih inkubatora, parkova, programa obuke i odgovaraju'ih prakti;nih in-strumenata i mehanizama podr[ke razvoja malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva. Ova pod-komponenta Programa se zasniva na iskustvima iz pilot poslovnog inkubatora u Ni[u< • Preduzetnici i preduze'a koja su osnovana putem mre/e poslovnih inkubatora trebalo bi da budu konkurentna kako bi obezbedila odr/ivost i uspe[an rast. To 'e biti obezbe]eno uspostavqayem regionalnih, doma'ih i me]unarodnih poslovnih i inovacionih mre/a. Ove mre/e 'e biti usme-rene ka transferu informacija, stru;nosti i tehnologija. Klasteri kao i Inovacioni relej centar dokazali su svoju vrednost u velikom broju drugih evropskih dr/ava.

Program defini[e ciqeve, kao i sistem za monitoring i evaluaciju>

• Do kraja perioda predvi]enog za implementaciju Programa, 2010. godine, planirani su slede'i re-zultati> oja;ano partnerstvo izme]u privatnog i javnog sektora< najmaye 15 osnovanih i operati-vnih poslovnih inkubatora< najmaye jedan osnovan park< osnovano Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije< osnovan Inovavacioni relej centar< najmaye 10 osnovanih operativnih klastera i pove'aye poslovnih aktivnosti<• U slede'oj komponenti u lancu vrednosti, implementaciji, predstavqena je organizaciona struk-tura i potrebne investicije za implementaciju Programa. Uz to, predstavqen je si/e dokumenata iz obavqenih istra/ivaya. Puna verzija ovih dokumenata predstavqena je u dokumentu @Prate'i doku-menti - analiza, uputstva i izve[taji#<• Posledya komponenta modela Programa je monitoring i evaluacija.

Program odra/ava potrebe partnera i definisan je u skladu sa postoje'im kapacitetima i mo-gu'nostima. Daqi razvoj zavisi od mogu'nosti zainteresovanih strana da poka/u prakti;an napredak svoje inicijative.

12

2. Trenutna situacija

U ovom poglavqu ukratko je predstavqen pregled sektora MSPP, aktivnosti projekta ENTRANSE u peri-odu 2004-2006 i sa/eta prezentacija regionalne privredne analize u Srbiji septembra 2006, ukqu;uju'i pregled postoje'ih inkubatora, inicijativa za uspostavqaya poslovnih inkubatora i klastera, a sve je detaqnije predstavqeno u dokumentu @Predlozi projekata#.

2.1. Op[ti kontekst – sektor MSPP

Izve[taj Ministarstva privrede o malim i sredyim preduze'ima i preduzetni[tvu u 2005. godini na-vodi pozitivan trend razvoja sektora MSPP. U 2005. godini ukupno je registrovano 276.695 preduze'a, tj. 72.284 malih, 2.452 sredyih preduze'a i 201.959 radyi. Sektor MSPP-a zapo[qava vi[e od 1.100.000 qudi, [to ;ini oko 55% ukupne zaposlenosti (7,7% vi[e nego u 2004), ostvaruje 60% ukupnih prihoda, i ;ini skoro 55% bruto doma'eg dohotka. Samo u godinu dana, zaposlenost u sektoru MSPP je porasla za oko 60000. U pitayu je najrentabiliniji sektor privrede, sa stopom profitabilnosti od 50%. Oko 70% profita sektora ostvareno je u trgovini i prera]iva;koj industriji.

Nove, jednostavnije, br/e i efikasnije procedure osnivaya preduze'a omogu'ile su stvaraye vi[e od 10.000 novih preduze'a u 2005. godini, a proceyeno je da 'e do kraja 2006. godine biti registrovano 12.000 novih preduze'a. Registracija se mo/e obaviti u roku od dva dana. Srbija je usvojila novi Zakon o elektronskom potpisu koji 'e dozvoliti on-line registraciju, [to je jo[ jedan korak napred u refor-mama.

Zakon o privrednim dru[tvima olak[ao je uslove za formiraye privrednih dru[tva, jer je inicijalni osniva;ki kapital smayen u odnosu na re[eya iz ranijih zakona. (Izve[taj o implementaciji Evropske poveqe o malim preduze'ima, 2006, str. 13-18)

Bez obzira na poboq[aya vezana za pravni okvir funkcionisaya preduze'a i daqe postoje problemi u sektoru MSPP kao [to su finansiraye, zastarele tehnologije i pristup izvoznim tr/i[tima.

Iskustvo pro[logodi[yeg intenzivnog rada na terenu sa vlasnicima i menawerima MSP i radyi po-kazuje da je sve vi[e pojedinaca zainteresovano da zapo;ne privatni biznis. Analize koje sti/u iz Na-cionalne slu/be za zapo[qavaye pokazuju da gotovo 1\3 nezaposlenih koji su registrovani jeste spremna da pokrene privatni biznis. (Anketa, 2006, p.1).

Institucionalna infrastruktura za podr[ku malim i sredyim preduze'ima i preduzetni;kom sektoru postoji, a prioritet Ministarstva privrede i drugih republi;kih institucija upravo je rad na elimi-nisayu prepreka i stvarayu povoqnog okru/eya za razvoj sektora, izme]u ostalog i kroz>

• poboq[aye pravnog okvira za mala i sredya preduze'a i yihove aktivnosti<• pru/aye institucionalne podr[ke za razvoj MSPP sektora kroz ne-finansijske usluge<• finansijsku podr[ku.

Daqe, Republi;ka agencija za razvoj MSPP formirana je sa ciqem da podr/i razvoj i interes sektora MSP i preduzetnika. Mre/a agencija za razvoj MSPP sastoji se iz Republi;ke agencije i 13 regiona-lnih agencija i 13 podkancelarija. Mre/a pokriva 80% teritorije Srbije.

2.2. Regionalna ekonomska analiza Republike Srbije

Pre nego [to je priprema Programa otpo;ela, sprovedena je regionalna privredna analiza Republike


13

Srbije. Pristup bottom up odra/ava potrebe i mogu'nosti svih okruga u Srbiji i obezbe]uje osnovu for-mulacije Programa.

Ciq analize bio je da se prikupe i analiziraju preduzetni;ki i privredni potencijali iz svakog od 25 upravnih okruga u Srbiji. Prikupqeni su pouzdani podaci o nacionalnom dohotku, stopi nezaposleno-sti, broju MSP-a i drugim glavnim privrednim i MSP indikatorima za svaku op[tinu u Srbiji. Drugi ciq je bio da se prika/u uporedne privredne prednosti svakog okruga i da se svede broj grana industrije u kojima bi lokalna MSP imala konkurentsku prednost.

Uz to, analiza sadr/i podatke o broju osoba sa visokim obrazovayem, listu aktivnih univerziteta i is-tra/iva;kih instituta, glavnih privrednih centara u okrugu, glavnih preduze'a, glavnih grana indus-trije i yihovog udela u prihodima okruga, vode'ih preduze'a i yihovih aktivnosti, institucija koje ak-tivno podr/avaju razvoj MSPP, rizika regionalne privrede, procene logistike i infrastrukture.

Istra/ivaye tako]e ukazuje na postoje'e i potencijalne poslovne inicijative inkubatora i tehno-lo[kih\nau;nih parkova u svakoj op[tini u Srbiji.

Na osnovu analize dostupnih ekonomskih podataka u svakom okrugu, ukazano je na one grane koje imaju kom-parativne prednosti. Preporu;uje se da institucije koje podr/avaju razvoj preduzetni[tva ove predloge uz-mu u obzir i usklade svoja nastojaya ka podr[ci industrijskih grana u kojima se mogu stvoriti konkurentna MSP. Tabela koja sledi sumira neke od najva/nijih ekonomskih pokazateqa upravnih okruga u Srbiji.

Nivo privredne razvijenosti u Srbiji nije ravnomeran. Na primer, nacionalni dohodak grada Beograda iznosi gotovo 39% ukupnog bruto nacionalnog dohotka. Drugi po razvijenosti je Ju/noba;ki okrug i on ;ini 19% bruto nacionalnog dohotka. Tre'i je Ju/nobanatski okrug sa 3,34% bruto nacionalnog doho-tka. Dva pomenuta okruga i Beograd doprinose 60% nacionalnog dohotka Srbije.

Imaju'i u vidu gore navedeno, Program 'e podr/ati ravnomerni regionalni razvoj MSP sa posebnim usmereyem na maye razvijene okruge.

Grad Beograd

Borski

Brani;evski

Jablani;ki

Ju/no ba;ki

Tabela. Pregled –privredna struktura po okruzima

Barajevo, Vo/dovac, Vra;ar, Grocka, Zvezdara, Zemun,Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac,Palilula, Rakovica, Savski Venac, Sopot,Stari Grad, :ukarica

Bor, Kladovo, Majdanpek, Negotin

Veliko Gradi[te, Golubac, ?abari, ?agubica,Ku;evo, Malo Crni'e, Petrovac, Po/arevac

Bojnik, Vlasotince, Lebane, Leskovac, Medve]a,Crna Trava

Ba;, Ba;ka Palanka, Ba;ki Petrovac, Beo;in, Be;ej,Vrbas, ?abaq, Novi Sad, Srbobran, SremskiKarlovci, Temerin, Titel

1576124

146551

200503

240 923

593666

108782

36182

66397

43370

98060

20.31

7.14

4.35

6.39

13.41

79491

3417

7258

8400

31871

27 % trgovina26 % prera]iva;ka ind.20 % transport7% gra]evina20% drugo

48.3 % trgovina13.3 % rudarska ind.10.8 % finansijske usluge7.5% poqoprivreda-riba20% drugo

28 % poqoprivreda23 % industrija17 % trgovina11 % prevoz 9 % gra]evina12 % drugo

36.66 % industrija35.30 % poqoprivreda12.47 % trgovina15.58 % drugo

68.21 % industrija15.25 % poqoprivreda9.35 % trgovina7.19 % drugo

Okr

ug

Op[

tine

Pop

ulac

ija

(200

2)

BNP

po

glav

ist

anov

nika

(din

.) (2

003)

Udeo

vis

oko

obra

zova

nih

(%) (

2005

)

Br. M

SP

(200

5)

Vode

'ein

ustr

ije

(200

5)

Nez

apos

leno

st(%

) (20

05)

21.40

31.28

19.82

43.15

31.12

14

Ju/no banatski

Kolubarski

Ma;vanski

Moravi;ki

Ni[ki

P;iyski

Pirotski

Podunavski

Pomoravski

Rasinski

Ra[ki

Severno ba;ki

Severno banatski

Sredye banatski

Sremski

{umadijski

Topli;ki

Zaje;arski

Zapadno ba;ki

Zlatiborski

Alibunar, Bela Crkva, Vr[ac, Kova;ica, Kovin,Opovo, Pan;evo, Plandi[te

Vaqevo, Lajkovac, Qig, Mionica, Ose;ina, Ub

{abac, Loznica, Koceqeva, Bogati', Vladimirci,Krupay, Qubovija, Mali Zvornik

Goryi Milanovac, Ivayica, Lu;ani, :a;ak

Ni[, Ni[ka Baya, Aleksinac, Gawin Han,Doqevac, Mero[ina, Ra/ay, Svrqig

Bosilegrad, Bujanovac, Vladi;in Han, Vraye,Pre[evo, Surdulica, Trgovi[te

Babu[nica, Bela Palanka, Dimitrovgrad, Pirot

Velika Plana, Smederevo, Smederevska Palanka

Despotovac, Jagodina, Para'in, Rekovac,Svilajnac, "uprija

Aleksandrovac, Brus, Varvarin, Kru[evac,Trstenik, "i'evac

Vrya;ka Baya, Kraqevo, Novi Pazar, Ra[ka, Tutin

Ba;ka Topola, Mali I]o[, Subotica

Ada, Kayi/a, Kikinda, Novi Kne/evac, Senta, :oka

?iti[te, Zreyanin, Nova Crya, Novi Be;ej, Se;ay

In]ija, Irig, Pe'inci, Ruma, Sremska Mitrovica,Stara Pazova, {id

Aran]elovac, Bato;ina, Kni', Kragujevac-grad,Lapovo, Ra;a, Topola

Blace, ?itora]a, Kur[umlija, Prokupqe

Boqevac, Zaje;ar, Kya/yevac, Sokobaya

Apatin, Kula, Owaci, Sombor

Ariqe, Bajina Ba[ta, Kosjeri', Nova Varo[, Po/ega,Priboj, Prijepoqe, Sjenica, U/ice, :ajetina

313937

192204

329625

224772

381757

227690

105 654

210 290

227435

259 441

293 311

202 493

165881

208456

335901

298 778

102 075

137561

214011

313 396

98607

60876

55667

72976

72213

50587

56791

50 812

65712

59 816

40 613

88 680

88991

78546

63894

51 482

46 685

52902

107015

52 168

7.03

5.33

5.54

7.47

12.60

7.27

7.79

6.44

6.97

7.20

8.37

8.03

6.35

7.80

6.58

8.86

6.11

6.88

7.70

6.74

13969

10286

11698

9829

15342

6806

2588

7489

9218

9280

13308

7519

4531

5907

13777

11284

3371

3774

8550

13908

55.6 % industrija25.6 % poqoprivreda18.7 % usluge

industrija,poqoprivreda, trgovina

industrija,poqoprivreda, trgovina

prerada metalaproizvodya papira hemijska industrijapoqoprivreda

30.9 % trgovina29.2 % industrija 41.4% duvanska ind.18% elektri;ne ma[ine10.7% tekstilna ind.39.9% drugo

57.25 % industrija19.83 % poqoprivreda 14.41 % trgovina 8.51 % drugo

industrija plastike,tekstilna ind., farba

35.3 % industrija 24.4 % poqoprivreda11.1 % trgovina4.2 % gra]evina25 % drugo

proizvodya mesa, kablova,oprema za el. instalacije

industrija (alkoholnihpi'a, vina, sokova,hemiskih proizvoda),gra]evina, trgovina i dr.

industrija, trgovina,turizam

60.5 % poqoprivreda27,8 % industrija(proizvodya hrane)20% drugo

55.6 % industrija(proizvodya i preradahrane, gra]evina)25.6 % poqoprivreda 18.7 % usluge

55.6 % industrija(proizvodya i preradahrane i gra]evina)25.6 % poqoprivreda 18.7 % usluge

41,3% poqoprivreda24,1% industrijai rudarstvo 12,4% trgovina6,0% arhitektura5,4% transporti komunikacije11.2% drugo

26.1% ne-metalna ind. 18.79% proizvodya hrane13.26% metalna ind.

metalna preradapreprada hranetekstilna industrija

industrija(metalna, tekstil i ko/a)rudarska industrija poqoprivreda

48.21 % industrija(proizvodya hrane)20.44 % poqoprivreda13.19 % trgovina18.16 % drugo

metalna ind.proizvodya metalatekstilna industrija [umarska industrija

37.58

28.19

46.82

36.25

35.51

39.23

29.51

31.07

30.07

36.99

39.72

35.49

34.78

39.23

43.35

29.61

38.13

33.32

41.21

39.16


15

2.2.1. Pregled inicijativa poslovnih inkubatora i parkova

U trenutku kada je projekat ENTRANSE, podr/an od strane Vlade Kraqevine Norve[ke, po;eo implemen-taciju 2004. godine, u Srbiji nije postojao nijedan poslovni inkubator. Projekat je podr/ao osnivaye i razvoj pilot inkubatora u Ni[u i pripremio Program obuke za preduze'a i preduzetnike u fazi pred-inkubacije, inkubacije i post-inkubacije (vi[e o tome u poglavqu 7.3). Kroz projektne aktivnosti oja;ana je i infrastruktura za podr[ku MSPP na nacionalnom nivou (osnivaye Centra podr[ke pos-lovnim inkubatorima unutar Republi;ke agencije za razvoj MSPP), kao i na lokalnom nivou (spro-vode'i aktivnosti preko mre/e regionalnih agencija MSP).

Jedan od rezultata Projekta je i podizaye nivoa svesti o zna;aju poslovnih inkubatora kao instrumenta podr[ke MSPP. Zakon o inovacionoj delatnosti usvojen je u decembru 2005. godine. Uz to, odobreno je finansiraye poslovnih inkubatora iz nacionalnog buweta, preko Nacionalnog investicionog plana.

U periodu od novembra 2005. do marta 2006. godine sprovedena je kampaya @ENTRANSE on Tour#. Tokom ovog projekta pose'eno je 19 op[tina u Srbiji. Prilikom svake posete predstavqen je koncept poslov-nih inkubatora, i yihovog potencijalnog doprinosa razvoju regiona, kao i primeri dobre prakse ost-varene u pilot poslovnom inkubatoru u Ni[u. Jedan od ciqeva bio je da se op[tine motivi[u kako bi preuzele proaktivni pristup u osnivayu poslovnih inkubatora kao dela potrebne infrastrukture koja podsti;e razvoj MSP i preduzetni[tva na podru;ju odre]ene op[tine.

Do novembra 2006. godine registrovana su i otvorena ;etiri poslovna inkubatora – Poslovni inkuba-tor centar u Ni[u, Poslovni inkubator centar u Kya/evcu (registrovan kao projekat), Inkubator u Boru i Poslovni inkubator u Zreyaninu.

Uz to, postoje jo[ 23 inicijative za stvaraye poslovnih inkubatora, od kojih su ve'inu inicirale op[tine. Inkubatori u Rakovici, na Paliluli i u Prokupqu formalno su registrovani kao preduze'a sa ograni;enom odgovorno['u, ali jo[ uvek nisu stvoreni uslovi za proces inkubacije. Inkubator u Subo-tici je u fazi registracije. {to se ti;e drugih inicijativa, postoje pisma o namerama, odluke koje donose op[tine ili, pak, potpisani ugovori o osnivayu na odre]enom mestu, ali jo[ uvek nije obavqena regi-stracija. Takvi primeri su Novi Sad, Vraye, Kru[evac i Vaqevo. Tako]e, prisutne su dve inicijative za stvaraye nau;nih\tehnolo[kih parkova, u Novom Sadu i Beogradu (vi[e o tome u poglavqima 7.1. i 7.4).

Tokom leta 2006. godine, Ministarstvo privrede i Republi;ka agencija za razvoj MSPP obavili su ak-tivnost prikupqaya inicijativa za osnivaye poslovnih inkubatora koje se mogu podr/ati iz Nacio-nalnog investicionog plana tokom 2006-2007. godine. Na osnovu prikupqenih inicijativa, kroz Nacio-nalni investicioni plan za realizaciju projekta osnivaya poslovnih inkubatora za podsticaye preduzetni[tva ukupno je obezbe]eno 3 miliona evra za 14 lokacija za period 2006-2007. godine. Ova sredstva nameyena su za adaptaciju postoje'ih proizvodnih hala ili sli;nih objekata koji nisu u funk-ciji, za poslovni prostor nameyen malim i sredyim preduze'ima i preduzetnicima, kao i za izgradyu novih, namenski gra]enih objekata za potrebe inkubatora tamo gde postoji potreba. Ovih 14, uz ostale inicijative, postale su integralni deo Programa. Yihovo daqe finansiraye 'e biti obezbe]eno i u kasnijim fazama primene NIP ili iz drugih sredstava.

Slika koja sledi pokazuje geografsku distribuciju razli;itih poslovnih inkubatora i nau;nih\tehnolo[kih parkova u razli;itim okruzima Srbije i postoje'e poslovne inkubatore.

Prilo/ena tabela navodi sve okruge u Srbiji, op[tine koje su pokrenule inicijativu poslovnog inku-batora, inicijative poslovnih inkubatora koje je trenutno potvrdio NIP, kao i druge inicijative pos-lovnih inkubatora i nau;nih\tehnolo[kih parkova koje su sa/ete i predstavqene u tabeli.

16

NIP Inicijativeposlovnog inkubatora

EOT i druge inicijativeposlovnog inkubatora

Inicijative nau;nihi tehnolo[kih parkova

Poslovni inkubator Ni[- Nacionalni pilot program

Slika. Inicijative poslovnih inkubatora i parkova

Sredyebanatski

Severnobanatski

Ju/nobanatski

Beograd

Brani;evski

Borski

Zaje;arski

Pomoravski

Podunavski

{umadijski

Ra[ki

Rasinski

Ni[avski

Topli;kiPirotski

Jablani;ki

P;iyski

Sremski

Ju/noba;ki

Severnoba;ki

Zapadnoba;ki

Ma;vanski

Kolubarski

Zlatiborski

Moravi;ki


17

Tabela. Pregled inicijativa za poslovne inkubatore, nau;ne i tehnolo[ke parkove

Zapadno ba;ki

Severno ba;ki

Severno banatski

Ju/no ba;ki

Sredye banatski

Sremski

Grad Beograd

Ju/no banatski

Ma;vanski

Kolubarski

Podunavski

Brani;evski

Borski

Sombor

Subotica

Kayi/a

Kikinda

Novi Sad

Zreyanin

Rakovica

Palilula

Lazarevac

Novi Beograd

Grocka

Pan;evo

Vaqevo

Smed. Palanka

Bor

Regionalni centar MSP u Somboru sa Op[tinom Somborpodneo inicijativu za stvaraye industrijskog poslovnoginkubatora u Somboru

• Studija izvodqivosti poslovnog inkubatora• Poslovni plan poslovnog inkubatora• Obezbe]ivaye prostorija za upotrebu od strane poslovnog inkubatora

Inicijativa iz Kayi/e

Op[tina Kikinda razvila je studiju izvodqivosti u saradyisa OEBS-om radi osnivaya poslovnog inkubatora

• Izvr[no ve'e AP Vojvodine odvojilo je 2006. godine sredstva zaProjekat osnivaya i izgradye poslovnih inkubatora u NovomSadu, Zreyaninu i Subotici<

• Neophodna sredstva za ;etvorogodi[yi period iznose1.310.195,00 evra, a Izvr[no ve'e AP Vojvodine treba da obezbedibarem 25% ukupnog buweta<

• Razvoj poslovnog inkubatora u Novom Sadu bi'e prva kompone-nta projekta Nau;nog i Tehnolo[kog parka u Novom Sadu

Op[tina Zreyanin, Fond za podr[ku investicija u Vojvodinii Tehni;ki fakultet u Zreyaninu formirali su preduze'eposlovnog inkubatora. Op[tina Zreyanin obezbedila je prostori operacione fondove. PI 'e se usredsrediti na informacionutehnologiju. Zainteresovane strane i uprava inkubatorau potpunosti sara]uju sa Centrom za podr[ku poslovniminkubatorima.

Nema inicijativa poslovnih inkubatora.

Op[tina Rakovica je definisala inicijativu u okviru dr/avnogpreduze'a IMR koje je procesu restrukturiraya. Aplikacija zaNacionalni investicioni plan je podneta i sredstva su odobrena.

Op[tina Lazarevac je pokrenula poqoprivredni poslovniinkubator.

Op[tina Novi Beograd je pokrenula inicijativu za osnivayeposlovnog inkubatora.

Ministarstvo nauke je pokrenulo inicijativu za osnivayenau;nog parka.

Svetska banka je podr/ala inicijativu osnivaya inkubatorau dr/avnom preduze'u @Petrohemija# kako bi se pomogao processvojinske transformacije. Inkubator bi opslu/ivao potrebekoje preduze'e nemo/e ostvariti svojim resursima.

Nema inicijativa.

Op[tina Vaqevo i Regionalna privredna komora preuzele suinicijativu identifikacije mogu'ih poslovnih prostorija.Sredstva iz Nacionalnog investicionog plana su odobrena.

Inicijativu podr/ava Nacionalni investicioni plan.

Nema inicijativa.

Poslovni inkubator je registrovan na op[tini Bor sa podr[komEvropske agencije za rekonstrukciju. Sredstva za rekonstrukcijuobjekta su odobrena iz Nacionalnog investicionog plana.

Okr

ug

Op[

tine

PI

– N

IP

PI

– D

ruga

inic

ijat

iva

Opi

s

Nau

;ni

ili

tehn

. par

kovi

Da

Da

–

Da

Da

Da

ENTRANSEon Tour

ENTRANSEon Tour, VIP

InicijativaENTRANSE-u

InicijativaOEBS-u

Inicijativaop[tine

ENTRANSEon Tour

InicijativaMEGA-i

InicijativaPetrohemijeSvetskoj Banci

ENTRANSEon Tour, VIP

ParkRadmilovac

18

Zlatiborski

Moravi;ki

{umadijski

Pomoravski

Zaje;arski

Ra[ki

Rasinski

Ni[avski

Topli;ki

Jablani;ki

Pirotski

P;iyski

U/ice

:a;ak

Kragujevac

Zaje;ar

Kya/evac

Novi Pazar

Kru[evac

Ni[

Prokupqe

Medve]a

Leskovac

Pirot

Vraye

• Obezbe]ivaye prostora koje 'e Poslovni inkubator koristiti< • Lokalna samouprava 'e u;estvovati u kupovini prostorija< • USAID – CRDA 'e za prostorije dati doprinos<• Odobreno finansiraye iz Nacionalnog investicionog plana.

Op[tina :a;ak je podnela inicijativu za osnivaye poslovnoginkubatora, zasnovanog na studiji izvodqivosti a u saradyisa OEBS-om.

Obezbe]ene su prostorije za poslovni inkubator.Odobrena sredstva za rekonstrukciju objekta iz NIP-a.

Nema inicijativa

Op[tina Zaje;ar podnela je inicijativu NIP-u za poslovniinkubator u Zaje;aru . Sredstva odobrena.

Poslovni inkubator u Kya/evcu je otvoren u maju 2005. godine.

Op[tina Novi Pazar podnela je prijavu NIP-u(predlog projekta za osnivaye poslovnog inkubatora).

Op[tina Kru[evac je podnela inicijativu za osnivayeposlovnog inkubatora. Sredstva odobrena iz NIP-a.

Pilot poslovni inkubator registrovan i otvoren u 2005. godini.Inkubator podr/an od strane norve[ke Vlade.Podneta prijava NIP-u za [ireye i poboq[aye kvalitetapostoje'eg inkubatora.

Obezbe]ene prostorije za poslovni inkubator. Podneta prijavaNIP-u za rekonstrukciju prostorija.

Op[tina Leskovac preuzela je inicijativu za osnivayeposlovnog inkubatora. Odobreno finansiraye iz NIP-a.

Slobodna zona Pirot podnela je inicijativu za osnivaye oblastislobodne zone u bliskoj saradyi sa preduze'em @Tigar#.

Preduze'e @Jumko# pokrenulo je razvoj preduze'a poslovnoginkubatora u Vrayu u saradyi sa OEBS-om.Odobreno finansiraye iz NIP-a.

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

Da

–


Inkubator radi

Pilot poslovniinkubator Ni[


InicijativaENTRANSE-ui OEBS-u

2.2.2. Pregled klasterskih inicijativa

Ministarstvo privrede je preko svog sektora za konkurentnost i saradyu sa me]unarodnim institucija-ma podr/alo osnivaye ;etiri klastera preko pilot projekta finansiranog iz buweta Republike Srbije u 2005. godini.

Podr/ani su slede'i klasteri>

• Automobilski klaster (15 ;lanova> 11 preduze'a i 4 nau;no-istra/iva;ke organizacije). Preduze'a su locirana u Be;eju, Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Surdulici. Ovaj klaster pru/a usluge obuke za svoje ;lanove i radi na uvo]eyu standarda u poslovayu. Uspostavqena je saradya sa automobilskim klasterima u Sloveniji i Bosni i Hercegovini<• Klaster za gumu i plastiku (15 ;lanova> 11 preduze'a i 4 nau;no-istra/iva;ke organizacije). Pre-duze'a su locirana u Vojvodini. Ovaj klaster se bavi otpadom i razvojem posebnih softverskih in-strumenata koji 'e biti dostupni svim ;lanovima. Saradya sa sli;nim klasterom u Ma]arskoj je ve' u toku<• Obrada drveta (66 ;lanova, 63 preduze'a i 3 nau;no-istra/iva;ke organizacije). Preduze'a se nalaze u centralnoj i zapadnoj Srbiji. Ovaj klaster razvija zajedni;ke marketin[ke aktivnosti, uspostavqa nagradu za najboqi dizajn me]u studentima u specijalizovanim sredyim stru;nim [kolama i sl.<• Klaster za malu poqoprivrednu mehanizaciju (14 ;lanova> 11 preduze'a i 3 nau;no-istra/iva;ke organizacije). Ovaj klaster razvija zajedni;ki tr/i[ni nastup usmeren ka izvozu u Rusiju.


19

Okrug Op[tina Osnovani klasteri u SrbijiZapadno ba;ki

Severno ba;ki Subotica Guma i plastika, mala poqoprivredna mehanizacija

Hajdukovo Guma i plastika

Stara Moravica Guma i plastika

Severno banatski Kayi/a Guma i plastika

Owaci Mala poqoprivredna mehanizacija

Ada Mala poqoprivredna mehanizacija

Ju/no ba;ki Novi Sad Automobilski, obrada drveta, softver (inic.), guma i plastika, mala poqoprivredna mehanizacija

Ba;ka Palanka Obrada drveta, mala poqoprivredna mehanizacija

Srem. Kamenica Obrada drveta

Be;ej Automobilski

Sredye banatski

Sremski Srem. Mitrovica Obrada drveta, guma i plastika

Irig Guma i plastika

Ruma Guma i plastika

Stara Pazova Mala poqoprivredna mehanizacija

Grad Beograd Beograd Automobilski, obrada drveta, softver (inic.), mala poqoprivredna mehanizacija

Ju/no banatski Pan;evo Obrada drveta

Ma;vanski Loznica Mala poqoprivredna mehanizacija

Kolubarski :a;ak Obrada drveta

Podunavski

Brani;evski Po/arevac Obrada drveta

Borski Bor Tekstil (inicijativa)

Zlatiborski U/ice Obrada drveta

Po/ega Obrada drveta

Moravi;ki :a;ak Obrada drveta

Ivayica Obrada drveta

{umadijski Kragujevac Automibilski

Pomoravski Jagodina Obrada drveta

Zaje;arski Zaje;ar Tekstil (inicijativa)

Boqevac Mala poqoprivredna mehanizacija

Kya/evac Mala poqoprivredna mehanizacija

Ra[ki Vrya;ka Baya Obrada drveta

Rasinski

Ni[avski Ni[ Obrada drveta , tekstil (LEDIB inicijativa), gra]evina (LEDIB inicijativa), softver (inic.)

Topli;ki Prokupqe Obrada drveta, mala poqoprivredna mehanizacija

Jablani;ki Leskovac Obrada drveta

Pirotski

P;iyski Surdulica Automibilski

Vladi;in Han Obrada drveta

Sva ;etiri klastera imaju prostorije, uspostavqenu organizaciju i Savetodavni odbor koji je formiran uva/avaju'i princip javnog i privatnog partnerstva. Kancelarije klastera su locirane u Beogradu, osim klastera za gumu i plastiku koji je registrovao predstavni[tvo u Subotici. Predlog projekta @Projekat podr[ke razvoju klastera 2007# sastavni je deo Programa i predstavqen je u dokumentu @Pre-dlozi projekata#.

Uz to, postoje inicijative za osnivaye tekstilnih klastera u okruzima Bora, Ni[a i Zaje;ara, softver-ski klaster u Beogradu (preduze'a iz Beograda, Novog Sada i Ni[a) i gra]evinski klaster u Ni[u.

Slika koja sledi pokazuje geografsku distribuciju ukqu;enih preduze'a (i onih koja 'e tek biti uk-qu;ena) u pojedina;nim klasterima, a u tabeli su predstavqene op[tine u kojima su registrovana pre-duze'a ukqu;ena u klasterske inicijative.

Tabela. Preduze'a koja 'e biti ukqu;ena u inicijative klastera po op[tinama

20

Slika. Raspore]enost preduze'a u postoje'im i planiranim inicijativama klastera po okruzima

Preduze'a u automobilskom klasteru

Preduze'a u klasteru za gumu i plastiku

Preduze'a u klasteru za obradu drveta

Softver - planiran

Gra]evina - planiran

Tekstil - planiran

Preduze'a u klasteru za malu poqoprivrednumehanizaciju

TGS

Sredyebanatski

Severnobanatski

Ju/nobanatski

Beograd

Brani;evski

Borski

Zaje;arski

Pomoravski

Podunavski

{umadijski

Ra[ki

Rasinski

Ni[avski

Topli;kiPirotski

Jablani;ki

P;iyski

Sremski

Ju/noba;ki

Severnoba;ki

Zapadnoba;ki

Ma;vanski

Kolubarski

Zlatiborski

Moravi;ki

T

T

T G

S

S

S


21

3. Ciqevi Vlade

Republika Srbija se obavezala na primenu @Evropske poveqe o malim preduze'ima# koja pretpostavqa kreiraye politike u sektoru MSPP-a bazirane na slede'im principima>

• obrazovaye i obuka za preduzetni[tvo<• povoqniji i br/i start-up<• boqe zakonodavstvo i propisi<• raspolo/ive sposobnosti<• unapre]eye on-line pristupa<• unapre]eye poslovaya malih preduze'a na doma'em i inostranom tr/i[tu<• porezi i finansijska pitaya<• ja;aye tehnolo[kih kapaciteta u malim preduze'ima<• modeli uspe[nog elektronskog poslovaya i prvoklasne podr[ke malom biznisu<• razvoj ja;e i efikasnije reprezentacije interesa malih preduze'a na me]unarodnom i nacionalnom nivou.

Program doprinosi ostvarivayu principa definisanih u Poveqi sa posebnim naglaskom na Princip 9, tj. razvoj specifi;nih instrumenata i mehanizama za podr[ku MSPP kao [to su poslovni inkuba-tori i klasteri. Vlada je postavila ambiciozne ciqeve usmerene ka razvoju odr/ivog, me]unarodno konkurentnog i prema izvozu orijentisanog sektora MSPP, ka stvarayu povoqnog okru/eya za formiraye novih privrednih subjekata, kao i rast i razvoj postoje'ih, ka ja;ayu konkurentnosti sektora MSPP kroz pove'aye pro-duktivnosti, poslovnu inkubaciju, razvoj klastera, podsticaye izvoza i tehnolo[ku inovativnost.

Ministarstvo privrede i Republi;ka agencija za razvoj MSPP odgovorni su za kreiraye i implementa-ciju politike razvoja MSP i preduzetni[tva.

22

4. Strategija Vlade

Kako bi se ostvario gore pomenuti ciq, Vlada je usvojila strategije navedene u daqem tekstu.

1)Jasno izra/ena namera EU i svih balkanskih zemaqa na Samitu u Solunu 2003. godine jeste budu'e pri-dru/ivaye EU kao najva/niji politi;ki ciq. Tokom Samita sve zemqe zapadnog Balkana potpisale su @Evropsku povequ o malim preduze'ima#. Vlada Srbije je 2005. godine usvojila @Nacionalnu strategiju Srbije za pristupaye Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji#, koja se zasniva na prioritetima koje obezbe]uje Evropsko partnerstvo> politi;ka situacija, ekonomska situacija i standardi EU ukqu;uju'i uskla]ivaye sa acquis communautaire. Strategija, pored ostalog, defini[e razvoj funkcionalne ekono-mije tr/i[ta i konkurentnost na doma'em i me]unarodnom tr/i[tu. Uz to, ona nagla[ava potrebu usva-jaya mehanizma institucionalne podr[ke razvoja MSPP. Odlukom Saveta EU od 30. januara 2006. godine definisano je da Srbija treba da>

• @nastavi sa primenom @Evropske poveqe o malim preduze'ima#<• @daqe razvija lokalne\regionalne poslovne strukture podr[ke (klasteri, inkubatori, biznis\teh-nolo[ki parkovi# (str. 40 Odluke Saveta)<• @primeyuje mere usmerene ka razvoju javnog sektora. Ja;a kapacitet (kreiraye politike i me]umi-nistarska saradya) javne administracije na dr/avnom i lokalnom nivou # (str. 43 Odluke Saveta).

2)@Strategija za smayeye siroma[tva u Srbiji#, usvojena 2003.godine pokazuje da je nivo siroma[tva u Srbiji 11%. Ova strategija daje prioritet stvarayu povoqnog okru/eya za razvoj privatnog sektora i isti;e ulogu MSPP u otvarayu novih radnih mesta kao elementa u borbi protiv siroma[tva. Uklayaye prepreka razvoju MSPP definisano je kao prioritet.

3)Vlada je u novembru 2006. godine usvojila @Nacionalnu strategiju privrednog razvoja Srbije 2006-2012#, a ovaj Program se oslaya na ekonomske analize i preporuke predstavqene u ovom dokumentu.

4)@Strategija za razvoj malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva 2003-2008# (Strategija za MSPP) defini[e slede'e smernice>

• pove'aye /ivotnog standarda i smayeye jaza izme]u prihoda u Srbiji i dr/avama ;lanicama EU<• zna;ajno pove'aye zaposlenosti<• ja;i i stabilniji regionalni razvoj<• ja;aye me]unarodnih trgovinskih veza, naro;ito sa dr/avama ;lanicama EU<• pove'aye dostupnih resursa za druge sektore, kao [to su obrazovaye, zdravstvo i penzioni fond.

5)Program je uskla]en sa @Planom Vlade Republike Srbije za podsticaye razvoja malih i sredyih pre-duze'a i preduzetni[tva 2005-2007#, koji defini[e neophodne korake u ciqu poboq[aya povoqnog ok-ru/eya za MSPP, a koji se odnose na>

• stvaraye institucionalnog i pravnog okru/eya koje 'e podr/ati interese preduzetnika<• podizaye nivoa znaya i ve[tine u MSPP i preduzetni;kom sektoru kako bi se podr/ali novi ob-razovni profili sa ve'om mobilno['u i fleksibilno['u u prevazila/eyu razli;itih zahteva tr/i[ta radne snage<• izgradyu institucija za nefinansijsku podr[ku MSPP i preduzetnicima, kao i razvijaye nefi-nansijskih usluga kroz pru/aye informacija, konsultantskih usluga, mentoringa i treninga u ra-zli;itim oblastima poslovaya< • finansiraye i finansijske mere podr[ke MSPP i preduzetnicima< • inovacije i primenu savremene tehnologije radi podr[ke MSPP i preduzetnicima<• donatore i pomo' u razvoju.


23

6) Program ima za ciq otvaraye novih radnih mesta, [to je u skladu sa usvojenom @Nacionalnom strate-gijom zapo[qavaya 2005-2010. godine#.

7)Vlada je usvojila strategiju kojom 'e javnu administraciju u;initi modernijom i efikasnijom. Izgra-dya institucija podr/ava kapacitete Sektora za razvoj malih i sredyih preduze'a pri Ministarstvu privrede i Republi;ke agencije za razvoj MSPP, grade'i ja;u infrastrukturu podr[ke MSPP na do-ma'em nivou.

8)Program uzima u obzir i smernice predstavqene u dokumentu @Nacionalna inovaciona strategija#, ;ija je priprema u toku.

9)Izvr[no ve'e autonomne pokrajine Vojvodine je 2003. godine usvojilo pripremu @Integrativnog re-gionalnog razvojnog plana# pokrajine (Integrativni regionalni razvojni plan Vojvodine - IRRPV). IRRPV predstavqa multisektoralni akcioni plan u ciqu podr[ke socio-ekonomskom razvojnom proc-esu AP Vojvodine, kojim se zna;ajni segmenti socio-ekonomskog razvojnog procesa podsti;u razli;itim integrativnim merama. Jedna od 14 mera IRRPV je @Zajedni;ki fond za osnivaye biznis inkubatora u Vojvodini# koji defini[e slede'e ciqeve>

• @podr[ka procesu razvoja MSPP osnivayem i odr/avayem biznis inkubatora u Novom Sadu, Sub-otici i Zreyaninu (u Vojvodini)<• razvoj preduzetni;kog duha kroz konkurentnost poslovnih ideja [irom Vojvodine<• pru/aye osnovnih @ve[tina# poslovaya novim preduzetnicima obukom i konsultacijama.#

10) Program se zasniva na @Zajedni;kom projektu institucionalne izgradye Ministarstva za eko-nomske odnose sa inostranstvom# koji finansiraju [vedska i britanska vlada. Ja;ayem kapaciteta Ministarstva privrede i Republi;ke agencije za razvoj MSPP, program 'e oja;ati sektorske institu-cionalne kapacitete @Zajedni;kog projekta#> @uve'ati upravqa;ke i operacione kapacitete radi olak[avaya razvoja i uskla]ivaya administrativnih struktura sektora u ciqu planiraya i menawmen-ta spoqnih fondova u resornim ministarstvima#.

Kako bi se implementirali gore pomenuti principi, neophodno je oja;ati institucije na nacionalnom i lokalnom nivou.

24

5. Izgradya institucija

U Program je ukqu;en slo/en proces institucionalizovanog razvoja na nacionalnom i lokalnom nivou, kako bi se osigurao razvoj MSPP i obezbedila podr[ka razvoju inkubatora, klastera i ostalih kompo-nenti. Za uspe[nu primenu Programa neophodna je posve'enost i anga/ovaye svih zainteresovanih strana, kao [to su republi;ke i regionalne institucije, me]unarodna zajednica i drugih. Novoosnovani Centar za podr[ku poslovnim inkubatorima bi'e istaknut u ovom kontekstu.

U lancu vrednosti Programa, komponenta Izgradye institucija sastoji se od slede'ih podkomponenti koje su detaqnije predstavqene u ovom poglavqu>

• Izgradya institucija na nacionalnom nivou<• Izgradya institucija na regionalnom\lokalnom nivou<• Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije<• Saradya sa univerzitetima i istra/iva;kim institucijama.

Predlozi projekta Izgradya institucija na nacionalnom nivou i Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije predstavqeni su u dokumentu @Predlozi projekata#.

5.1. Izgradya institucija na nacionalnom nivou

Izgradya Vladinih kapaciteta u vo]eyu procesa razvoja sektora, naro;ito kada se radi o strate[kom planirayu, dodeli sredstava, finansijskoj analizi i analizi uticaja je prioritet. Ograni;eni finan-sijski resursi za podr[ku infrastrukturi za MSPP na nacionalnom nivou jedna je od glavnih prepreka koje ote/avaju implementaciju Programa.

Jasno je predo;eno da 'e se potreba za jakim institucionalnim kapacitetima pove'avati, imaju'i u vidu nastupaju'e zahteve kada se radi o tehni;kim i zakonodavnim uslovima za budu'e ;lanstvo u EU. Program pomo'i EU koji je u toku (CARDS) bi'e zameyen pred-pristupnim instrumentom (IPA) koji 'e se usme-riti na ja;aye institucija i regionalni razvoj. Uz to, mogu' je projekat tehni;ke podr[ke Twining, koji podrazumeva jake institucionalne kapacitete.

Predlog projekta @Izgradya institucija na nacionalnom nivou# predstavqen je u dokumentu @Predlozi projekata#. Ova komponenta Programa obezbe]uje podr[ku za reorganizaciju rada, anga/ovaye dodatnog qudstva, razvoj ve[tina i nabavku opreme. Projekat predvi]a barem ;etiri do pet dodatnih pozicija sa jasno defininsanim opisom posla u okviru Ministarstva i Agencije. Poseban naglasak 'e biti na Cen-tru za podr[ku poslovnim inkubatorima.

Sprovo]eye Programa ima za ciq da oja;a saradyu izme]u Ministarstva privrede, Republi;ke agencije za razvoj MSPP i drugih ministarstava i Vladinih institucija. Program 'e podr/ati saradyu izme]u institucija na nacionalnom i lokalnom nivou u ciqu sveobuhvatnije podr[ke MSPP. U tom pogledu, definisana je uloga regionalnih institucija u poglavqu 5.2, kao i odgovornosti nacionalnih institu-cija koje izme]u ostalog ukqu;uju>

• pru/aye strate[ke podr[ke razvoju i implementaciji projekta<• koordinaciju donatorske pomo'i<• definisaye koncepta i standarda neophodnih za osnivaye i razvoj poslovnih inkubatora,klastera i parkova.

2 Na primer, svega nekoliko op[tina ima definisanu strategiju razvoja.


25

Centar za podr[ku poslovnim inkubatorima

Tokom 2006, osnovan je Centar za podr[ku poslovnim inkubatorima u okviru Republi;ke agencije za raz-voj MSPP kako bi se u okviru postoje'e institucije razvila jedinica koja u fokusu svojih aktivnosti ima poslovnu inkubaciju. Neophodno je da se Centar daqe oja;a kako bi se sprovele slede'e aktivnosti>

• saradya sa lokalnom poslovnom sredinom u Srbiji<• osnivaye poslovnih inkubatora i parkova<• razvoj programa obuke i implementacija kroz sve faze poslovne inkubacije<• uspostavqaye Inovacionog relej centar i stvaraye uslova za transfer tehnologija.

5.2. Izgradya institucija na regionalnom\lokalnom nivou

Program defini[e okvir za razli;ite regionalne aktivnosti i osigurava da one doprinose ostvari-vayu zajedni;kih rezultata.

Proces decentralizacije i ja;aye lokalnog nivoa u Republici Srbiji je u toku. Pri sprovo]eyu proje-kata, va/no je uzeti u obzir lokalno okru/eye, ali treba imati u vidu da ve'ini op[tina nedostaju du-goro;ne strategije2. Zbog toga 'e Program obezbediti da konkretni projekti (predstavqeni u dokumentu @Predlozi projekata#, a sprovode se na lokalnom nivou) imaju istu polaznu osnovu i da doprinose ost-vareyu zajedni;kih rezultata.

Op[tine i regionalne agencije za razvoj MSPP 'e tokom same implementacije biti korisnici teh-ni;ke i finansijske pomo'i. Regionalne i lokalne institucije bi trebalo da budu oja;ane kroz slede'e aktivnosti>

• me]usobno povezivaye i koordinacija svih inicijativa (ukqu;uju'i donatore) u razvoju MSP i preduzetni[tva u definisanom regionu i yihovo povezivaye sa Programom, kada je to od zna;aja<• sprovo]eye obuke u okviru razvijenog koncepta Obuke za fazu pred-inkubacije, inkubacije i post-inkubacije<• svakodnevno pra'eye procesa<• konsultovaye i informisaye nacionalnog nivoa u vezi sa trenutnim i mogu'im novim aktivno-stima i inicijativama, koje su u vezi sa poslovnim inkubatorima, parkovima, klasterima i drugim aktivnostima< • sumiraye iskustava, nau;enih lekcija i razmena informacija.

Sa druge strane, razvijayem kapaciteta na lokalnom nivou, nacionalne institucije 'e smayiti tro[kove transakcija iz centra. Protok informacija 'e biti oja;an. Iskustva iz saradye grada Ni[a i ostalih u;esnika u razvoju pilot inkubatora, razvijeni kontakti sa op[tinama tokom kampaye ENTRANSE On Tour, kao i detaqne evaluacije primqenih inicijativa za uspostavqaye poslovnih inkubatora vredno su iskustvo.

Ja;aye institucija na regionalnom ili lokalnom nivou ukqu;uje i obezbe]ivaye qudskih resursa, obuku, reorganizaciju posla ili nabavku opreme. Uz to, Program predla/e da kao prvi korak bude potpisan Memorandum o razumevayu izme]u nacionalnih i regionalnih institucija i\ili pojedina;nih op[ti-na, kako bi se oja;ala saradya izme]u nacionalnog i regionalnog nivoa. Kao primer mo/e poslu/iti potpisani Memorandum izme]u Republi;ke agencije za razvoj MSPP i Izvr[nog ve'a AP Vojvodine ko-ji, izme]u ostalog, isti;e zajedni;ko delovaye u osnivayu i razvoju poslovnih inkubatora u okviru Pro-grama. Sli;an pristup 'e se primeyivati za svaku od pojedina;nih op[tina u kojima 'e inkubatori i parkovi biti locirani ili drugi projekti implementirani.

26

5.3. Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije - UPIS

Program predvi]a osnivaye Udru/eya poslovnih inkubatora Srbije (UPIS), zasnovanog na iskustvima zemaqa koje su pro[le period tranzicije, poput Ma]arske i Poqske, kao i na iskustvima SAD, Kanade i Velike Britanije. Pretpostavqa se da 'e ova institucija oja;ati i razviti mre/u poslovnih inkubatora unutar zemqe, kao i na odgovaraju'i na;in zastupati i prezentovati poslovnu inkubaciju na me]unarod-nom nivou. Uz to, predstavqa'e partnera zainteresovanim stranama iz javnog i privatnog sektora.

Programom je predvi]eno osnivaye UPIS-a koja 'e ukqu;iti postoje'e poslovne inkubatore, tehno-lo[ke centre i nau;ne parkove (po registraciji). Inicijativa bi trebalo da predstavqa bottom-up pristup i ima'e podr[ku relevantnih nacionalnih institucija. Ministarstvo privrede i Republi;ka agencija za razvoj MSPP pru/i'e tehni;ku podr[ku pri osnivayu UPIS-a.

Misija asocijacije 'e biti stvaraye mre/e i obezbe]ivaye informacija, obuke i partnerstva za yene ;lanove i zainteresovane strane u ciqu podr[ke start-up preduze'ima u okviru programa poslovne inku-bacije [irom Srbije. UPIS 'e usko sara]ivati sa Centrom za podr[ku poslovnim inkubatorima.

Koncept razvoja ove asocijacije 'e biti koordiniran sa asocijacijom inovacionih sistema koji 'e biti predstavqen u Inovacionoj strategiji. Predlog projekta predstavqen je u dokumentu @Predlozi projekata#.

5.4. Saradya sa univerzitetima i istra/iva;kim ustanovama

Va/no je uspostaviti saradyu izme]u univerziteta kao obrazovnih i istra/iva;kih institucije i pos-lovnih inkubatora (kao preduze'a), sa ciqem da se uspostavi i odr/i dugoro;no partnerstvo izme]u ob-razovnog sistema i lokalne privrede. Po[to su budu'i diplomci i istra/iva;i kqu;ni resurs kada je re; o komercijalizaciji novih ideja zasnovanih na tehni;kim i ekonomskim ve[tinama, saradya sa univerzitetima je od neproceyive vrednosti za odr/ivi regionalni razvoj. Univerzitet i inkubator tako]e bi trebalo da sara]uju po pitayu stvaraya mogu'nosti za osnivaye tehnolo[ko-nau;nog parka.

Poslovni inkubatori 'e biti dostupni studentima radi sticaya prakti;nih iskustva, kao [to su>

• utvr]ivaye poslovnih inicijativa sa univerziteta i yihov daqi razvoj unutar okru/eya inkuba-tora i parkova<• pru/aye mogu'nosti studentima na Univerzitetu da razvijaju prakti;ne ve[tine i profesiona-lno se usavr[avaju<• kori['eye resursa koje obezbe]uje poslovni inkubator u ciqu pripremaya i u;estvovaya u projektima<• pru/aye mogu'nosti diplomcima da volontiraju u inkubatoru< • mogu'nost poha]aya obuke koja se organizuje za stanare u samom inkubatoru.

Univerzitet bi trebalo da zauzme proaktivni pristup prema poslovnoj inkubaciji kroz>

• stimulisaye i omogu'avaye istra/iva;kih i inovacionih aktivnosti unutar inkubatora<• iniciraye saradye izme]u inkubatora i fakulteta kako bi se definisale specifi;ne potrebe svih strana i definisali mogu'i projekti koje treba ostvariti< • preduzimaye koraka ka identifikovayu mogu'ih proizvoda i poslovnih ideja na fakultetima koji bi se mogli prijaviti za status stanara u inkubatoru, u skladu sa profilom inkubatora<• omogu'avaye anga/ovaya studenata u radu na projektima od koristi za sam inkubator i stanare, kao u radu na projektima koji bi pomogli stanarima pri aktivnostima vezanim za istra/ivaye tr/i[ta<• podr[ke inkubatoru i stanarima u vidu razli;itih oblika konsultacija i transfera prakti;nog znaya.


27

6. Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora

Uskla]ivaye razli;itih projekata je postao veoma slo/en proces s obzirom na ;iyenicu da postoji vi[e donatora koji pru/aju pomo' sektoru MSPP. U nekim slu;ajevima dolazi do preklapaya aktivno-sti donatora, konkurencije i stvaraya paralelnih institucija.

Komponenta Programa pod nazivom @Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora# podrazumeva proakti-vnu ulogu Vlade i resornih ministarstava u jasnom definisayu prioriteta. Zbog toga Program defi-ni[e okvire, principe i o;ekivane rezultate za razli;ite aktivnosti i projekte unutar sektora MSPP. Uz to, Program utvr]uje dva mogu'a modela za zajedni;ku i uskla]enu podr[ku implementaciji>

1. @Zajedni;ki model# podrazumeva potpunu harmonizaciju aktivnosti projekta, buweta, sistema izve[tavaya, tima za implementaciju i sl.<2. @Eksplicitni dogovor# izme]u donatora defini[e specifi;ne zadatke\projekte sa jasno defini-sanim ulogama svakog donatora koje bi naposletku vodile sprovo]eyu i ispuyeyu ciqeva Programa.

Kada je u pitayu @Zajedni;ki model# prisutne su te[ko'e u yegovoj prakti;noj implementaciji jer dona-tori koji su aktivni na teritoriji Republike Srbije imaju razli;ite strate[ke prioritete, geografska podru;ja delovaya kao i mehanizme podr[ke. Tako]e, odre]eni donatorski projekti i dostupnost fondo-va su ;esto na razli;itim nivoima spremnosti za implementaciju.

Model @Eksplicitnog dogovora# nudi ve'e mogu'nosti za saradyu jer donatore deli u dve grupe. Prva grupa jesu @kqu;ni# donatori koji mogu biti direktno ukqu;eni i podr/ati implementaciju jedne ili vi[e komponenti, podkomponenti i\ili projekata u okviru Programa. Druga grupa donatora su tzv. @us-kla]eni# donatori koji bi svoje ve' razvijene projekte i strategije uskladili sa ciqevima ovog Progra-ma i na taj na;in indirektno doprineli ostvareyu definisanih zajedni;kih rezultata.

Imaju'i u vidu navedeno, model @Eksplicitnog dogovora# se ;ini najrealnijom opcijom za implemen-taciju ovog Programa, jer 'e svaki od identifikovanih donatora pokrivati razli;ite komponente ili podkomponente u zavisnosti od prioriteta i na;ina na koji su definisani svojim razvojnim strategijama.

Prakti;na realizacija ovog modela uskla]ivaya donatorskih aktivnosti pretpostavqa nekoliko kora-ka. Prvi korak bi bio da razvojni partneri potpi[u Memorandum o razumevayu i ugovore o saradyi ko-ji defini[u odgovornosti i doprinose partnera\saradnika na svakoj komponenti, podkomponenti ili projektu. U okviru ovog Memoranduma treba da se defini[e @glavni donator# koji 'e zastupati interese formiranog donatorskog konzorcijuma. U dokumentu @Predlozi projekata# predstavqen je primer Mem-oranduma o razumevayu (samo okvir) koji 'e biti potpisan izme]u dva donatora.

Drugi korak, nakon postignutog konsenzusa izme'u donatora jeste priprema i potpisivaye op[teg Me-moranduma o razumevayu izme'u Vlade koju predstavqa Ministar privrede, i svih donatora, koje zastupa @glavni donator#. Na ovaj na;in, Ministarstvo privrede 'e preuzeti vode'u ulogu u koordinaciji dona-tora u bliskoj saradyi sa MEOI i Republi;kom agencijom za razvoj MSPP (pogledati dokument @Pre-dlozi projekata#).

U ovom procesu uskla]ivaya i daqe koordinacije donatorskih aktivnosti operativnu aktivnost 'e pre-uzeti Radna grupa za me]unarodne odnose i infrastrukturu (u daqem tekstu RG). RG se sastoji od predsta-vnika relevantnih resornih ministarstava i donatora. RG 'e nastaviti da se redovno sastaje i nadgleda napredak zajedni;kih donatorskih aktivnosti tokom implementacije Programa. Aktivnosti RG pre-dstavqene su detaqnije u poglavqu 10.1.

28

Kao primer uskla]enih aktivnosti izme]u nacionalnih institucija i donatora u sektoru MSPP, ovaj Program promovi[e Nacionalni investicioni plan koji se odnosi na finansiraye uspostavqaya in-frastrukture poslovnih inkubatora kao i finansiraya @Projekta razvoja klastera 2007#. Oba projekta 'e dodatno biti podr/ani od strane donatora koji 'e obezbediti yihov razvoj u skladu sa me]unarodnim standardima. Dobri primeri se tako]e pokazuju na lokalnom nivou, tj. neki od donatora, kao preduslov podr[ke zahtevaju inicijalno finansiraye projekta od strane lokalnih organa vlasti.


29

7. Poslovna inkubacija

Poslovna inkubacija se zasniva na me]unarodnom iskustvu, primerima dobre prakse, kao i iskustvu ste;enom tokom osnivaya i razvoja poslovnih inkubatora u Ni[u, Kya/evcu, Boru i Zreyaninu u peri-odu 2004-2006. Proces koji zapo;iye izborom preduzetnika sa najkonkurentnijom poslovnom idejom i yihovim daqim razvojem do ekonomski odr/ivih subjekata naziva se proces inkubacije.

Komponenta Programa @Poslovna inkubacija# sastoji se od slede'ih podkomponenti>

• Osnivaye i razvoj poslovnog inkubatora<• Pravni okvir za osnivaye i funkcionisaye poslovnog inkubatora<• Obuka za preduzetnike i MSP<• Osnivaye i razvoj industrijskih i nau;nih parkova.

Predlozi projekata @Inkubator centar Ni[ - poslovna analiza i plan akcije# i @Plan aktivnosti, or-ganizacija i implementacija trening programa# razvijeni u okviru pilot projekata u Ni[u, slu/i'e kao osnova za implementaciju ove komponente, a predstavqeni su u dokumentu @Predlozi projekata#.

7.1. Osnivaye i razvoj poslovnog inkubatora

Prisustvo poslovnog inkubatora u odre]enom mestu pospe[uje regionalni razvoj po[to se inkubatori smatraju generatorima rasta, centrima za privla;eye investicija, a nova preduze'a omogu'avaju komer-cijalni publicitet i razvoj me]unarodne trgovine. Tako]e mogu da stvore specijalizovane centre znaya i podstaknu proizvodyu kao izvor regionalne konkurentne prednosti. :esto su vidqivi primeri re-gionalnog uspeha, napretka i posve'ivaya preduzetni[tvu.

Iskustvo drugih zemaqa ukazuje da start-up preduze'a koja su se razvila u poslovnim inkubatorima posluju sa ni/om stopom neuspeha nego preduze'a osnovana van inkubatora. Stanari i preduzetni;ko okru/eye mogu pru/iti dodatnu finansijsku podr[ku, razvoj stru;nosti, pristup novim konceptima i metodama, transfere tehnologija i poslovaye putem me]usobnog povezivaya.

Zakon o inovacionoj delatnosti (Sl. glasnik R.S. broj 110\05), defini[e poslovno-tehnolo[ke inkuba-tore kao> @... privredna dru[tva ;ija je glavna aktivnost obezbe]ivaye i iznajmqivaye dostupnog kance-larijskog prostora, administrativne, tehni;ke i druge usluge novoosnovanim preduze'ima ili inovacio-nim organizacijama...# (;lan 21). Inkubatori se defini[u kao organizacije koje obezbe]uju infrastrukturnu podr[ku inovacionoj aktivnosti.

Da bi se teorijski opseg vrsta inkubatora u;inio prakti;nijim, Program dopuyuje definiciju iznetu u Zakonu i operi[e sa dve vrste inkubatora>

• high–tech inkubatori, vezani za univerzitete i istra/iva;ko-razvojne organizacije<• inkubatori op[teg tipa i inkubatori usmereni na proizvodyu u pojedina;nim sektorima.

U skladu sa najboqom me]unarodnom praksom, kao i iskustvima iz Pilot inkubator centra u Ni[u, pri-premqena je celokupna dokumentacija za osnivaye inkubatora op[teg profila. Ova dokumentacija je integralni deo Programa i slu/i'e kao model tokom osnivaya drugih poslovnih inkubatora.

Poslovni inkubatori omogu'avaju poslovno okru/eye novim preduze'ima tako [to obezbe]uju prostorije, infrastrukturu, usluge i povoqnosti koje mogu poboq[ati yihovu sposobnost da vode svoje poslovaye u ranoj fazi razvoja. Preduze'a u proseku ostaju 2,5 do 3 godine u poslovnom inkubatoru i prolaze kroz slede'e faze>

30

• pred-inkubacioni period registrovaya i osnivaya preduze'a<• period razvoja i rasta unutar poslovnog inkubatora<• post-inkubacioni period pra'eya i podr[ke preduze'ima koja su napustila inkubator.

Uputstva i najboqe prakse u dizajnu poslovnih inkubatora mogu biti sa/eta na slede'i na;in>

• Prepoznati ulogu poslovnih inkubatora u negovayu preduzetni[tva i shvatayu yegove potenci-jalne uloge u podr[ci regionalnom ili specifi;nom industrijskom razvoju<• Postizaye konsenzusa o misiji koja 'e definisati ulogu inkubatora u zajednici i razvoj strate[kog plana kako bi se ostvario razvojni ciq< • Imenovaye Upravnog odbora koji 'e biti posve'en misiji inkubatora i maksimizaciji uloge me-nawmenta u razvoju uspe[nih preduze'a<• Identifikacija me]unarodnih partnera, kao i fokus aktivnosti poslovnog inkubatora na lokalne preduzetnike i yihove potrebe<• Pa/qiv odabir lokacije i mesta radi odgovaraju'e infrastrukture<• Anga/ovaye efikasne uprave i primena dobrih poslovnih obi;aja u ciqu negovaya pozitivnog pogleda na preduzetni[tvo kao i promocije kulture i me]usobnog povezivaya novih preduze'a<• Transparentno predstavqeni uslovi za sme[taj u prostorije inkubatora, usluge, i cene\tro[kovi<• U;eye i kori['eye opse/nog me]unarodnog iskustva sa poslovnim inkubatorima<• Struktura finansijske odr/ivosti razvojem i implementacijom poslovnog plana< • Pru/aye usluga klijentima i podr[ka zainteresovanih strana u skladu sa misijom inkubatora< • Odr/avaye informacionog sistema i prikupqaye statisti;kih podataka i drugih informacija neophodnih za teku'u evaluaciju projekata, kako bi se kontinuirano poboq[ala efikasnost rada.

U prilogu @Predlozi projekata# ovog Programa, sve inicijative za osnivaye i razvoj poslovnih inkuba-tora su detaqnije predstavqene. Uzimaju'i u obzir Regionalnu ekonomsku analizu Republike Srbije pre-dstavqenu u poglavqu 2.2, evaluacija i selekcija su izvedene uzimaju'i u obzir parametre kao [to su> lo-kalno tr/i[te, strategije razvoja, definisana politika razvoja, nivo inovacija i preduzetni[tva, svojina, lokalna mre/a, stru;nost, izvori finansiraya, lokalni akteri i yihova posve'enost, identi-fikovane lokacije za poslovnu inkubaciju.

Program 'e pru/iti tehni;ku podr[ku svim navedenim inicijativama za osnivaye poslovnih inkuba-tora kroz prakti;nu primenu principa korak po korak menawmenta, obuku, nadgledaye, konsultacije, transfer tehnologije i znaya, pospe[ivaye poslovnih aktivnosti, izgradyu i me]usobno povezivaye institucija.

Tako]e, Program 'e raditi na obezbe]ivayu neophodnih finansijskih izvora za inicijative uspostav-qaya poslovnih inkubatora.

Dinamika razvoja pojedina;nih inicijativa za uspostavqaye poslovnih inkubatora u najve'oj meri za-visi od motivacije i kapaciteta zainteresovanih strana na lokalnom nivou i prakti;nog pristupa u razvijayu projekta. Tako]e, finansijska podr[ka koja mo/e biti obezbe]ena od strane donatora, podr[ke iz buweta Republike Srbije, kao i podr[ke NIP-a bi'e uslovqena ispuyavayem prethodnih pretpostavki.

7.2. Pravni okvir za osnivaye i upravqaye poslovnim inkubatorom

U osnivayu i upravqayu poslovnim inkubatorima javqa se potreba za pravnom formulacijom ra-zli;itih aspekata kao [to su veze svih ukqu;enih strana, na doma'em, me]unarodnom i regionalnom ni-vou, kao i izme]u inkubatora i preduze'a (stanara).


31

Pravni okvir osnivaya i upravqaya inkubatorom i preduze'ima u yemu (stanarima), kao i tehnolo[kim i nau;nim parkovima razvijen je tokom osnivaya i razvoja pilot poslovnog inkubatora u Ni[u.

Primere ugovora i drugih pravnih instrumenata koje treba pripremiti i zakqu;iti, predstavqeni su u dokumentu @Predlozi projekata#.

7.3. Obuka preduzetnika i MSP

Ve' razvijen i primeyen Program obuke za preduzetnike u pred-inkubacionoj, inkubacionoj i post-in-kubacionoj fazi (Program obuke) sastavni je deo Programa. Program obuke nameyen je potrebama>

• Potencijalnih preduzetnika pre nego [to se odlu;e da zapo;nu svoje poslovaye ili se pridru/e poslovnom inkubatoru<• Vlasnicima i\ili menawerima malih ili sredyih preduze'a u prvim godinama yihovog razvoja ili preduze'ima stanara u poslovnim inkubatorima<• Vlasnicima i\ili menawerima malih ili sredyih preduze'a nakon prvih godina yihovog razvoja ili preduze'ima stanara kada napuste poslovne inkubatore.

U pitayu je otvoren i dinami;an Program obuke koji se neprekidno osavremeyuje i pru/a potrebne ve[tine i znaya preduzetnicima u svakoj fazi razvoja yihovih poslovnih ideja. Glavna karakteristika Programa obuke jeste prakti;an pristup koji poma/e preduzetnicima da re[e probleme sa kojima se suo;avaju u razli;itim fazama svojih aktivnosti, kao i kompetentnosti trenera, mentora i eksperta za specifi;ne oblasti.

Koncept defini[e neophodne pretpostavke za obuku trenera i savetnika. Koncept je prenosiv i dizaj-niran za vi[estruke svrhe i mo/e se koristiti izvan prostorija poslovnog inkubatora.

7.4 Industrijski i nau;ni parkovi

Zakon o inovacionoj delatnosti, defini[e nau;ni i tehnolo[ki park kao @privredno preduze'e koje unutar odre]enog prostora obezbe]uje infrastrukturalne i profesionalne usluge visoko[kolskim usta-novama, inovacionim organizacijama, kao i komercijalnim preduze'ima visoke i sredye tehnologije u odre]enom nau;nom, istra/iva;kom i razvojnom ili proizvodnom grupisayu u ciqu yihovog povezi-vaya radi zna;ajno br/e promene novih tehnologija, stvaraya i pu[taya na tr/i[te novih proizvoda i usluga# (:lan 23). Parkovi su definisani kao organizacije koje obezbe]uju infrastrukturnu podr[ku inovacionim aktivnostima. Program funkcioni[e u skladu sa Inovacionom strategijom (koja je tre-nutno u pripremi) i Zakonom o inovacionoj delatnosti sa posebnim fokusom na>

• Industrijski park - osnovni ciq razvoja koncepta industrijskog parka jeste generisaye novih preduze'a putem obezbe]ivaya integrisane infrastrukture na odre]enoj lokaciji i neophodnog znaya. Obi;no se nalaze u blizini razli;ite transportne infrastrukture i\ili postoje'ih indu-strijskih postrojeya<• Nau;ni parkovi - ;esto nazvani istra/iva;ki ili tehnolo[ki parkovi, predstavqaju lokalitet opredeqen za ona preduze'a i institucije bazirana na nau;nom istra/ivayu i razvoju. Ovakva vrsta parkova su integrisani sa univerzitetima i tehnolo[kim odnosno nau;nim centrima sa ciqem da se premosti jaz izme'u istra/iva;kih i razvojnih institucija i preduze'a.

Program prepoznaje dva pristupa osnivayu parkova>

1) @{ireye poslovnih inkubatora# - osnivaye parka oko uspostavqenog poslovnog inkubatora ili daqe

32

pro[ireye poslovnog inkubatora. Ovaj pristup omogu'ava da se iskustva ste;ena osnivayem, razvojem i vo]eyem inkubatora koriste i u uspostavqeyu i razvoju parka. Da bi ovaj model bio primeyen potrebno je ispuniti odre]ene pretpostavke kao [to su>

• Poslovni inkubator mora biti osnovan u okru/eyu koje se mo/e [iriti i koje ima potencijalno tr/i[te, nau;ne institucije u svom okru/eyu, postoje'u razvijenu industriju i neophodnu infra-strukturu<• Pri preliminarnom dizajnirayu inkubatora mora se imati u vidu mogu'nost yegovog pro[ireya i prilagodqivosti standardima koje zahteva osnivaye parka<• U skladu sa Zakonom o inovacionoj delatnosti, dizajn nau;nih i\ili tehnolo[kih parkova i in-dustrijskih parkova bi trebalo da bude u skladu sa odre]enim navedenim uslovima kao [to su> uslovi osnivaya, svojine, finansiraya, usluga, menawmenta, kodeksa pona[aya i zakonodavstva.

2) @Osnivaye parka# - ovaj pristup se zasniva na inicijalnom osnivayu parka. Pretpostavke za uspo-stavqaye ovakve infrastrukture jesu> definisani svojinski odnosi< nacionalne, regionalne i lokalne strategije razvoja< postoje'a lokalna mre/a pru/alaca usluga< postoje'a lokalna poslovna mre/a< oba-veze lokalnih vlasti i drugih zainteresovanih strana< razvijeno preduzetni;ko okru/eye, veze sa uni-verzitetima i\ili akademskim institucijama< adekvatni izvori dostupnih i planiranih finansija< definisane odgovaraju'e oblasti i prostorije< zahtevani stepen neophodne saradye itd.<

Bez obzira na izabrani model uspostavqaya parka, Program obuke je prenosiv i primeyiv na preduze'a sme[tena u parku (za detaqnije informacije pogledati poglavqe 7.3. Obuka preduzetnika i MSP).

U okviru implementacije Programa bi'e izvedena analiza potencijalne lokacije i mogu'nosti osni-vaya parka uz preporuku odgovaraju'eg modela vode'i ra;una o dugoro;noj odr/ivosti. Do sada su kao mo-gu'e lokacije identifikovani Beograd, Novi Sad i Ni[. Ve' sada se mo/e videti da 'e se ove lokacije razviti na razli;it na;in. Novi Sad ima nau;ni park u saradyi sa Univerzitetom u Novom Sadu. Ni[ka inicijativa ima potencijal pro[ireya postoje'ih poslovnih inkubatora u dostupne prosto-rije MIN-a sa fokusom na profilu industrijskog parka. Program predvi]a razmatraye i drugih loka-cija. Ova aktivnost 'e se obavqati u bliskoj saradyi sa relevantnim nacionalnim institucijama kao [to su Ministarstvo nauke i za[tite /ivotne sredine, Ministarstvo za ekonomske odnose sa inos-transtvom i druge institucije.


33

8. Me]usobno povezivaye u poslovayu i inovacijama

Komponente me]usobnog povezivaya u poslovayu i inovacijama u @lancu vrednosti# Programa sastoje se od tri podkomponente>

• Business 2 Business (B2B)<• Poslovni klasteri<• Inovacioni relej centar.

Predlozi projekta za B2B, Projekat razvoja klastera i Inovacioni relej centar predstavqeni su u doku-mentu @Predlozi projekata#.

8.1. B2B

Uspostavqaye infrastrukture, tj. inkubatora, parkova i klastera, razvoj preduze'a za me]unarodno tr/i[te i ja;aye okru/eya MSPP neophodni su preduslovi za poslovnu saradyu. Stanarima unutar inkubatora i parkova, kao i mre/ama klastera potreban je jak oslonac, kao i generatori yihovog budu'eg rasta.

B2B programi imaju za ciq razvoj privatnog sektora podr[kom osnivayu partnerstva izme]u inostra-nih i doma'ih preduze'a, kao i ja;aye veza izme]u doma'ih preduze'a. U povoqnom poslovnom okru/eyu, projekti B2B mogu olak[ati dugoro;no poslovaye i pomo'i pri>

• identifikovayu inostranog preduze'a i sticayu pristupa informacijama, tehnologiji, ume'u i privla;eyu stranih investicija<• sticayu pristupa novom tr/i[tu, proizvodima i mogu'nostima proizvodye za inostranu kompa-niju<• ja;ayu kompanija i partnerstva tokom samog procesa<• razvoju proizvoda i usluga<• poboq[ayu operativne efikasnosti<• odr/avayu redovne saradye sa klijentima, dobavqa;ima, finansijskim izvorima i dr.

Kao primer, u okviru Poslovnog inkubatora u Ni[u, stanari realizuju poslovne aktivnosti pri izvozu i prodaji, a yihova saradya je komercijalno utemeqena, sa ravnomernim sno[eyem rizika ukqu;enih strana.

Republi;ka agencija za razvoj MSPP u saradyi sa SIEPA (Agencijom za strana ulagaya i promociju izvo-za) posredova'e u pojedina;nim projektima saradye i pomaga'e preduze'ima na slede'e na;ine>

• formulacijom profila kompanije i ideje o partnerstvu<• tra/eyem poslovnih partnera<• pripremom sporazuma poslovnih partnera<• razvojem proizvoda i tr/i[ta itd.

Institucionalnu infrastrukturu koja podr/ava izvozne aktivnosti doma'ih preduze'a ;ine SIEPA, Agencija za osiguraye i kreditiraye izvoza Republike Srbije i Fond za osiguraye i finansiraye spoqnotrgovinskih poslova, kao i Fond za razvoj Republike Srbije koji tako]e stimuli[e izvoz kroz odobravaye sredstva. Tako]e, postoje i donatorski projekti koji poma/u izvozne aktivnosti doma'ih preduze'a. Program 'e implementirati B2B aktivnost kroz uspostavqenu institucionalnu infrastru-kturu koju ;ine navedene institucije kao i kroz uskla]eni rad sa donatorskim projektima.

34

Aspekti rizika prilikom izvoza

Metodologija provere rizika razvijena u okviru ovog Programa ima za ciq da pomogne preduze'ima u ranoj fazi izvoza ili me]unarodne saradye, kao i da obezbedi pregled okvirnih uslova od presudne va/nosti u vezi sa izvozom robe i, delimi;no, usluga. Primenom ove metodologije obezbe]uje se vi[i nivo konkurentnosti i smayuje rizik.

Sama lista provere sastoji se od relevantnih pitaya i problema kako bi se uo;ili potencijali, ali i prepreke pri izvozu. Na osnovu odgovora do kojih se dolazi ovom metodologijom, preduze'e 'e mo'i da do]e do zakqu;ka da li su prioriteti u vezi sa odabranim izvoznim tr/i[tem pravilno postavqeni ili ih treba promeniti. Analiti;kim sagledavayem datih odgovora obezbe]uje se osnova za formiraye plana aktivnosti u ciqu pove'aya znaya i ve[tina potrebnih za poslovaye u me]unarodnom okru/eyu.

Lista provere rizika prilikom izvoza bavi se slede'im temama> pravnim sistemom i zakqu;ivayem ugovora, spoqnom trgovinom i carinskim procedurama, PDV-om, pravom intelektualne svojine, odabirom kanala prodaje, zahtevima u vezi sa proizvodyom i standardizacijom, zahtevima u vezi sa ambala/om, obele/avayem i za[titom /ivotne sredine, uslovima transporta, uslovima isporuke - Incoterms 2000, odabirom uslova pla'aya i pla'ayem osiguraya za izvoz, proizvodnom odgovor-no['u.

U drugim zemqama, Provera rizika pri izvozu pokazala je zna;ajan uticaj u B2B operacijama i me]uso-bnom povezivayu, kao i u tradicionalnom izvozu. Provera rizika pri izvozu ukqu;ena je u program obu-ke preduzetnika.

8.2. Poslovni klasteri

Iskustva razvijenih zemaqa i zemaqa u razvoju pokazuju da su klasteri efikasan instrument ja;aya kon-kurentnosti preduze'a, kao i same privrede. Zbog toga inicijativa za osnivaye klastera postaje va/an deo industrijske, regionalne i inovacione politike. Preko klasterske inicijative, promovi[u se ino-vativne aktivnosti kao i poboq[aye kvaliteta kroz partnerski rad. Politika privla;eya stranih direktnih investicija je usmerena na privla;eye pojedine investicije u region nude'i mogu'nost sara-dye sa postoje'im klasterima. Tre'e poqe u kom su klaster inicijative uzele u;e['e su nauka, is-tra/ivaye i inovacije.

Klasteri su geografski i virtuelno najbli/a grupa me]usobno povezanih kompanija i institucija koje su na odre]enom tr/i[tu ili tehnolo[kom poqu povezane unificirano['u i dopuyivayem. Klaster obi;no obuhvata ;itav niz povezanih institucija i drugih entiteta kao [to su univerziteti, agencije, pru/aoci usluga neformalnog obrazovaya, trgovinske asocijacije itd.

:iyenica je da se klasteri nisu dovoqno razvili u Srbiji. Postojalo je nekoliko organizacionih formi sli;nih klasterima kao [to su lanci vrednosti, poslovni aglomerati itd. ali bez intenzivne razmene poslovnih informacija, ume'a i tehnolo[ke ekspertize, i resursa u procesu inovacija. Pored toga, bilo je i inicijativa koje su finansirali donatori radi promovisaya klastera u odre]enim industrijskim sektorima kao [to su> vo'ni proizvodi, turizam, name[taj, farmaceutska istra/ivaya, IT i tekstil, au-tomobili, vino, turizam, itd.

Dosada[ya iskustva, kao npr. iskustva iz uspostavqaya i razvoja automobilskog klastera koji je podr/alo Ministarstvo privrede, ukazuju na izazove u razvoju klastera. Pre svega, uo;qiv je nedostatak povereya i nizak nivo povezanosti i saradye izme]u preduze'a ukqu;enih u klaster. Tako]e, kao [to je ranije ukazano, saradya izme]u univerziteta, nau;no-istra/iva;kih organizacija i sektora privrede


35

nije dobro razvijena. Pored svega navedenog, nedovoqno razvijen preduzetni;ki duh u mnogome doprinosi izazovima br/e i efikasnije primene koncepta klastera.

Bez obzira na sve izazove, Ministarstvo privrede je u okviru svojih aktivnosti formulisalo politiku razvoja klastera sa ciqem pove'aya ekonomskog rasta, kreiraya novih radnih mesta i pove'aya konkur-entnosti sektora MSPP. Konkretizuju'i, formulisanu politiku, Ministarstvo je tokom 2005. godine pokrenulo pilot @Projekat podr[ke razvoju klastera#.

U ovom projektu, Ministarstvo ima samo ulogu katalizatora u procesu razvoja klastera. Projektom je predvi]eno da same zainteresovane strane, tj. yihove uprave, zaposleni i menawment klastera, defi-ni[u strategije, pravila i oblik organizacije i proces upravqaya klasterom itd. Preduze'a u okviru klastera tako]e moraju da u;estvuju u finansirayu 50% projekta i na taj na;in poka/u finansijsku odgovornost i obavezu. Odabirom projekata za subvenciju, Ministarstvo 'e voditi ra;una da ciqevi razvoja klastera budu ostvareni i da odabrani klasteri budu odr/ivi. Projekat podr[ke klasterima se nastavqa i u 2007. godini i ovaj projekat je sastavni deo ovog Programa (pogledaj dokument @Predlozi projekata#).

U okviru implementacije Programa, uze'e se u obzir slede'e>

• Proces identifikacije, definisaya i opisivaya klastera nije standardizovan< svaka analiza klastera oslaya se na evaluaciju lokalnih i regionalnih potreba, zasnovanih na SIC kodovima, klasi-fikaciji industrije< svaki klaster ima sopstvenu kulturu, a potrebe i potencijali se moraju proce-niti na pojedina;nom nivou< Uspe[ne inicijative klastera, pre svega, moraju izgraditi okvir, za-snovan na sopstvenoj snazi klastera. • Inicijative klastera koje ukqu;uju konkurente u lancu vrednosti, male kompanije i inostrane kom-panije, ne samo doma'e – imaju boqi u;inak. • Odabir projekata za subvencionisaye mora se obavqati putem otvorene procedure, a kompanije koje se same organizuju u klastere, moraju izraziti jak stav o zajedni;kom interesu kroz proces stvaraya klastera i preuzeti na sebe punu odgovornost za u;inak klastera. • Pored finansijske podr[ke uspostavqayu klastera, postoje'a mre/a infrastrukture za podr[ku MSP (Republi;ka i regionalne agencije za MSPP) bi trebalo da bude anga/ovana u organizovayu i izvo]eyu za koncept razvoja klastera u odre]enim regionima.• Organizovaye zajedni;kih seminara, radionica i godi[yih konferencija, kao i poseta doma'ih klastera me]unarodnim doga]ajima koji se odnose na klastere, uve'a'e znaye o klasterima, oja;ati me]unarodne veze i predstaviti Srbiju kao uglednog partnera u razvoju. • Podr[ka donatora u obezbe]ivayu tehni;ke podr[ke bi'e od presudnog zna;aja. Postoji nekoliko donatora koji podr/avaju inicijative klastera. Jedna od komponenti Lokalnog privrednog razvoja na Balkanu (LEDIB) je projekat koji podr/ava Vlada Kraqevine Danske. Projektna komponenta pod nazi-vom @Razvoj klastera# odnosi se na identifikaciju klastera i razvoj veza i programa izme]u pre-duze'a gra]evinskih i tekstilnih klastera u ni[kom regionu. Tako]e, Kanadska Vlada (CIDA) obezbe]uje tehni;ku podr[ku kompanijama koje su zainteresovane da formiraju klastere.

8.3. Inovacioni relej centar

Uspeh pojedina;ne kompanije zavisi od saradye sa drugim akterima. @Inovacioni sistem# ukqu;uje akte-re iz poslovnog sektora, javnog sektora i sektora @znaya#. Svi akteri u inovacionom sistemu treba da sara]uju kako bi stvorili inovativno okru/eye i, samim tim, podsticali inovacije. Ovaj model sara-dye tri sektora ;esto se naziva model @trostruke spirale#.

Me]usobno povezivaye je od su[tinske va/nosti za uspeh modela trostruke spirale, pri ;emu je povezi

36

vaye izme]u kompanija i obrazovnih institucija od posebnog zna;aja. Sa globalizacijom poslovaya, kompanije moraju da se pove/u i sa doma'om i sa me]unarodnom bazom znaya.

IRC Network, koji podr/ava Evropska komisija, je najve'a mre/a za difuziju i razmenu tehnologije. Uslu-ge IRC prevashodno su usmerene ka MSP. Ciq mre/e je pove'aye poslovne konkurentnosti [to se pos-ti/e ja;ayem tehnologije i inovacione baze evropskih MSP. Svaki pojedina;ni centar ima ugovor sa Evropskom komisijom. Druga ugovorna strana je obi;no konzorcijum organizacija poput regionalnih i nacionalnih agencija za razvoj, tehni;kih univerziteta, istra/iva;kih instituta, privrednih komora itd.

Nadle/ne institucije Republike Srbije su se obratile Evropskoj komisiji u vezi sa statusom Srbije i pitayem da li postoje pretpostavke da se u Republici Srbiji osnuje IRC kancelarija u skladu sa ugovo-rom sa Komisijom. Na osnovu Sporazuma o konzorcijumu, oformqen je Konzorcijum koji zvani;no treba da aplicira sa ciqem ostvarivaya IRC Serbia. Projekat je sastavni deo Programa. Za vi[e informacija pogledati predlog projekta Inovacioni relej centar u Srbiji predstavqen u dokumentu @Predlozi pro-jekata#.

Evropska komisija je donela odluku da uspostavi kancelariju udru/ene IRC-EIC mre/e. Mre/a Euro Info Centre (EIC) 'e osigurati da MSP budu dobro pripremqena da iskoriste potencijale sa tr/i[ta EU. Za-datak mre/e je da informi[e, savetuje i poma/e preduze'a, kao i da pru/i povratnu informaciju Evro-pskoj komisiji.

Zbog velike potrebe mobilisaya znaya i tehnologija u poslovni sektor, programi transfera tehnolo-gije su vitalni deo inovacionog sistema u ve'ini zemaqa.

U okviru sistema visoko[kolskih i nau;nih institucija, u Srbiji deluju dr/avni i privatni univer-ziteti kao i veliki broj nau;nih, istra/iva;kih i razvojnih institucija. Program transfera tehnolo-gije bi trebalo razviti da naro;ito iskoristi tehnolo[ka znaya ovih institucija. To bi bilo od kor-isti preduze'ima i, samim tim, srpskoj privredi. Takav program trebalo bi razvijati postepeno, krenuv[i od pilot projekta koji bi ukqu;io jednu ili nekoliko institucija da razviju model koji bi najvi[e odgovarao Srbiji.

Sa programima razvoja poslovaya za kompanije, kao i za preduzetnike\start-up preduze'a, mo/e se uspe[no raditi kao sa programima me]usobnog povezivaya. Postoji zna;ajno iskustvo, na primer iz Norve[ke, da pristup me]usobnog povezivaya omogu'ava efikasnije procese u preduze'ima. Prate'i efekti u vidu razvoja projekata zajedni;kog ulagaya, razmene iskustva, saradye koja se odnosi na dogo-vore o kupovini, marketingu i izvozu tako]e mogu biti posledica projekata me]usobnog povezivaya.

Postoje'a struktura podr[ke inovacijama je na veoma niskom nivou u Srbiji. Novi Zakon o inovacionoj delatnosti otvara mogu'nost registracije Inovacionog centra koji bi bio vredan instrument za pove'aye inovacionih aktivnosti u Srbiji. Nacionalna inovaciona strategija koja je trenutno u pri-premi pru/i'e okvir za inovacione aktivnosti. Razvoj regionalnih agencija za razvoj MSPP je tako]e va/an kada se radi o konkretizaciji i implementaciji inovacionih aktivnosti. Program 'e doprineti ja;ayu inovacija u doma'im preduze'ima, u skladu sa gore opisanim smernicama.


37

9. O;ekivani rezultati, monitoring i evaluacija

Slede'e poglavqe predstavqa principe i okvir za o;ekivane rezultate, monitoring i evaluaciju Pro-grama i yegovih komponenti.

Kao [to je ve' opisano u poglavqu 1, metodologija Programa se zasniva na modelu @lanca vrednosti#, ye-govih komponenti obja[yenih u prethodnim poglavqima ;ija implementacija vodi ostvarivayu o;ekivanih rezultata.

Slika. Model lanca vrednosti Programa

O;ekivani rezultati Programa su kvalitativne i kvantitativne prirode, a posti/u se u svakoj od defi-nisanih komponenti Programa> izgradyi institucija, uskla]ivayu Vlade i donatora, poslovnoj inkuba-ciji i me]usobnom povezivayu poslovnih inovacija. Principi koji se primeyuju za ukupnu ocenu rezul-tata Programa su>

• Princip poqa delovaya - jasno definisaye oblasti koje treba oceyivati i konkretno opisati<• Princip relevantnosti - precizno definisaye parametara sa stanovi[ta yihovog zna;aja<• Princip efektivnosti (konkretan uticaj na okru/eye) - jasno definisane promene<• Princip vremenske odre]enosti - rezultati se mere iskqu;ivo u periodu primene Programa<• Princip odre]enosti - rezultati mereya su direktno povezani sa ciqevima Programa, sekundarni efekti nisu ukqu;eni.

Po[to se Program meri samo na specifi;nim rezultatima, u;inak sporednih efekata mo/e da bude pre-dmet [ireg istra/ivaya s obzirom da se takvi uticaji na dru[tvo, okru/eye ili razvoj poslovaya mo-gu pokazati zna;ajnim.

Evaluacija se zasniva na oceni promene staya u odnosu na situaciju opisanu pre implementacije i one nakon zavr[etka Programa. Dva nivoa evaluacije su>

• Sveobuhvatni kvalitativni rezultati Programa<• Kvalitativni i kvantitativni rezultati komponenti Programa.

1) Sveobuhvatni kvalitativni rezultati Programa

U skladu sa modelom lanca vrednosti i yegove komponente, slede'a tabela opisuje sveukupne kvalita-tivne rezultate Programa. Rezultati su predstavqeni u opisnoj formi.


8.


Vlade i donatora6.


Strategija Vlade4.

Ciqevi Vlade3.



9.

Metodologija1.


38

Tabela. Sveukupni kvalitativni rezultati Programa

2) Kvalitativni rezultati komponenti Programa

Glavni preduslovi postizaya o;ekivanih rezultata Programa su>

• Stabilnost navedenih dugoro;nih nacionalnih strategija MSPP<• Posve'enost zainteresovanih strana na me]unarodnom, doma'em i lokalnom nivou<• Izgradya institucija i razvoj infrastrukture<• Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora<• Obezbe]eno finansiraye projekta.

Glavne oblasti za mereye rezultata i evaluciju na nivou komponenti prikazane su u daqem tekstu.

Izgradya institucija

• Na nacionalnom nivou obezbediti podr[ku reorganizaciji rada, zapo[qavayu dodatnog osobqa, razvoju ve[tina i nabavci opreme<• Ja;aye me]u-ministarske saradye i saradye sa drugim nacionalnim institucijama<• Ja;aye Centra za podr[ku poslovnim inkubatorima<

Komponente programa

1 Metodologija Programa

2 Trenutna situacija

3 Ciqevi Vlade

4 Strategija Vlade

5 Izgradya institucija

6 Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora

7 Poslovna inkubacija

8 Me]usobno povezivaye poslovaya i inovacija

9 Rezultati Programa

10 Implementacija Programa i finansiraye

Rezultati

Suma kvalitativnih rezultata vodi'e do realizacijerezultata Programa

Dobro shva'ena osnova za implementacijuPrograma

Dizajn rezultata Programa kao podrezultataciqeva Vlade

Dizajn Programa kao prakti;nog instrumentaza implementaciju strategija Vlade

Razvoj institucija da postanu efikasnapodr[ka MSP

Uspostavqaye saradye, zajedni;ke strategijei sporazumi o finansirayu

Osnivaye poslovnih inkubatora, klasterai parkova u skladu sa prioritetima Vlade

Pru/aye konkurentnih prednosti MSPosnovanim putem Programa

Postizaye navedenih rezultata otvorenih novihradnih mesta, osnovanih preduze'a i klastera

Obezbe]ivaye implementacije planirayemakcija i adekvatnim finansijskim sredstvima

Planirane akcije

Implementacija svih komponenti programa

Posebno istra/ivaye tr/i[tai regionalnih zahteva

Dizajn svake komponente Programa radi podr[keo;ekivanih rezultata

Neprekidni formalni i neformalni kontakti pregled projekta

Izgradya kapaciteta za MEOI, Ministarstvoprivrede, Republi;ku i regionalne agencije,Centra za podr[ku poslovnim inkubatorima

Nastavak rada sa postoje'im i novim donatorima

Podr[ka inicijativa sa prakti;nim iskustvom,instrumenata, [ablona u procesu implementacije

Osnivaye mre/a poput Inovacionog relejcentra, Euro Info centra i klastera

Implementacija svake komponente opisaneu Programu u skladu sa planom i o;ekivanikvalitativni rezultati

• Monitoring projekta na terenu i formalna kontrola Programa • Finansiraye uskla]enim delovayem Vlade i donatora


39

• Izgradya regionalnih i lokalnih institucija obezbe]ivayem qudstva, razvoja ve[tina putem u;eya kroz rad i obuke, reorganizacija posla i nabavke opreme<• Obezbe]ivaye me]usobnog povezivaya i koordinacije svih inicijativa (ukqu;uju'i donatore) u raz-voju MSP i preduzetni[tva u definisanoj oblasti interesovaya, kao i yihove veze sa Programom<• Podr[ka Udru/eyu poslovnih inkubatora Srbije<• Saradya sa univerzitetima i istra/iva;kim institucijama.

Uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora

• Izbor modela za uskla]ivaye aktivnosti Vlade i donatora<• Formalizacija sporazuma izme]u donatora koji 'e opisati mehanizme konsultacija i uloge koje se o;ekuju od svakog donatora tokom implementacije Programa<• Definisaye modela dugoro;ne saradye.

Poslovna inkubacija

• Izgradya lokalnih kapaciteta za uspostavqaye, operacionalizaciju i odr/ivost poslovne inkubacije<• Stepen inovativnosti preduze'a u okviru poslovnih inkubatora<• Nivo saradye lokalnih i nacionalnih institucija<• Povezanost poslovnih inkubatora.

Me]usobno povezivaye poslovaya i inovacija

• Stepen transfera znaya i tehnologije u poslovni sektor<• Stepen povezanosti preduze'a u okviru klastera<• Nivo razmene iskustva, saradya po pitayu sporazuma o kupovini, marketingu i izvozu.

3) Specifi;ni rezultati Programa su>

• Oja;ano partnerstvo izme]u privatnog i javnog sektora<• Najmaye 15 osnovanih i operativnih poslovnih inkubatora<• Osnovan najmaye jedan park<• Osnovana Nacionalna asocijacija poslovnih inkubatora<• Osnovan Inovacioni relej centar<• Najmaye 10 osnovanih operativnih klastera<• Pove'ane poslovne aktivnosti.

U daqem tekstu, prikazan je, radi ilustracije, primer multiplikacije broja novih radnih mesta i pre-duze'a koja nastaju u okviru jednog poslovnog inkubatora.

Tabela. Prosek radnih mesta i preduze'a nastalih u jednoj generaciji u poslovnim inkubatorima

Parametri I generacija III generacija V generacijaBroj novih radnih mesta10 proizvodnih preduze'a po 6 zaposlenih 60 180 300 5 uslu/nih\high-tech preduze'a po 3 radnika 15 45 75 3 administrativno osobqe 3 3 3 2 stru;no osobqe 2 2 2Ukupno 80 230 380Broj novih preduze'a 15 45 75

40

Kao [to je ve' istaknuto, poslovni inkubatori su dugoro;na infrastruktura. Zbog toga se obra;unavaju rezultati nakon tri generacije (prva generacija 2007-2010, druga generacija 2011-2013. i tre'a generaci-ja 2014-2016). Nakon 3 generacije stanara u 15 inkubatora, osniva se ukupno 675 preduze'a i otvara se 3600 radnih mesta, na osnovu polaznih parametara iz gore navedenog primera.


41

10. Implementacija i neophodno ulagaye

10.1. Implementaciona struktura Programa

Implementacija Programa 'e se sprovoditi putem postoje'e infrastrukture MSP> Ministarstvo privrede je vode'i nacionalni partner, Republi;ka agencija za razvoj MSPP je nacionalni partner za implementaciju, a lokalne samouprave i regionalne agencije za razvoj MSPP su odgovorne za implemen-taciju na lokalnom nivou. Da bi se osigurala primena Programa, svaka od institucija i me]unarodnih partnera ukqu;enih u Program ima definisane konkretne zadatke i odgovornosti (pogledati sliku koja sledi).

Slika. Struktura implementacije Programa 2007-2010

Ministarstvai agencije

Odbor za nadzor i koordinaciju,predsedava dr/avni sekretar, Ministarstvo privrede

Ministarstvo privrede sektor za razvoj MSPi Sektor za konkurentnost i saradyu

sa me]unarodnim institucijama

Republi;ka Agencija za MSPP iCentar za podr[ku poslovnim inkubatorima

Poslovniinkubator

Komponente Programa

Lokalne (vlasti) i regionalna vlada(Izvr[no ve'e Vojvodine)

i regionalne agencije za MSP

Projektni tim(ovi) kojima se dodequje specijalni zadatak \ poqe rada

Donatori i RGMe]unarodni odnosi

i infrastruktura

Institucionalnaizgradya MSP i

uskla]ivaye donatora

UPIS

Park

Poslovna inkubacija

Obuka Pravnapodr[ka

B2B Klasteri

Poslovne i inovacione mre/e

IRC

42

Odbor za nadzor i koordinaciju

Odbor za nadzor i koordinaciju bi'e oformqen3 sa zadatkom da nadgleda implementaciju Programa. Od-bor 'e sa;iyavati predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva za ekonomske odnose sa inos-transtvom, Ministarstva za rad, zapo[qavaye i socijalna pitaya, Ministarstva za nauku i za[titu /ivotne sredine, Republi;ke agencije za razvoj MSPP, Ministarstva finansija, Agencija za strana ula-gaya i promociju izvoza i Privredne komore.

Odbor za nadzor i koordinaciju treba da obezbedi institucionalni mehanizam i okvir za implementa-ciju Programa. Uz to, Odbor za nadzor i koordinaciju 'e nadgledati implementaciju i snositi punu odg-ovornost za rezultate predvi]ene Programom.

Ministarstvo privrede

Ministarstvo privrede je vode'i nacionalni partner sa slede'im odgovornostima>

• Predsedavaye Odborom za nadzor i koordinaciju i RG-e za me]unarodne odnose i infrastrukturu<• Kreiraye politike i strate[kog pristupa povezanog sa poslovnom inkubacijom MSPP i podr[kom razvoju infrastrukture MSPP<• Obezbe]ivaye odr/ivosti i transfera znaya<• Obezbe]ivaye doprinosa implementaciji Programa iz buweta Republike Srbije<• Pra'eye pravnog okvira i promena u zakonodavstvu koje se ti;u MSPP<• Predsedavaye Savetodavnim komitetom ustanovqenim radi pra'eya implementacije Nacionalnog investicionog plana<• Implementacija Projekta podr[ke razvoju klastera<• Monitoring i evaluacija Programa.

Republi;ka agencija za razvoj MSPP i Centar za podr[ku poslovnim inkubatorima

Republi;ka agencija za razvoj MSPP je nacionalni partner za implementaciju, osim za aktivnosti u ve-zi sa projektom koje implementira Ministarstvo privrede (gore navedene). Agencija je implementator nacionalne politike MSP i koordinator republi;ke mre/e regionalnih agencija.

Osnovani Centar za podr[ku poslovnim inkubatorima u okviru Republi;ke agencije za razvoj MSPP bi'e odgovoran za implementaciju Programa (na nacionalnom nivou). Radi vi[e informacija pogleda-ti poglavqe 5.1. i predlog projekata @Institucionalna izgradya na nacionalnom nivou# predstavqena u dokumentu @Predlozi projekata#.

Lokalne vlasti, regionalne agencije za MSPP i drugi partneri (koje treba odrediti, zavisno od loka-cije poslovnog inkubatora) ima'e punu ulogu u implementaciji na lokalnom nivou.

Radna grupa za me]unarodne odnose i infrastrukturu

Radna grupa za me]unarodne odnose i infrastrukturu obavi'e slede'e zadatke>

3 Postoje'i Odbor za nadzor i koordinaciju formiran na po;etku realizacije projekta ENTRANSE, zbog potreba ovog Programa bi'e dopuyen novim ;lanovima.


43

• Diskusije, planiraye zajedni;kih aktivnosti i razmena informacija o donatorskim aktivnostima unutar sektora MSP<• Nadgledaye i evaluacija zajedni;kih aktivnosti koje se ti;u implementacije Programa<• Obezbe]ivaye podr[ke (tehni;ka i finansijske podr[ka itd.) implementaciji Programa<• Promocija najboqih praksi i zajedni;kih donatorksih aktivnosti.

Uz to, godi[yi nacrt alociraya me]unarodne pomo'i u sektoru MSP pripremi'e Republi;ka agencija za razvoj MSPP i predstaviti ga Radnoj grupi. Izve[taj 'e biti dostavqen svim donatorima i sadr/a'e slede'e>

• Pregled postoje'e me]unarodne pomo'i (po programu, projektima, itd.)<• Evaluaciju upotrebe donatorskih fondova od prethodnih godina, najboqih praksi, nau;enih lekcija< • Oblasti unutar sektora gde je intervencija donatora neophodna<

Svaka inicijativa i\ili projekat bi'e finansiran od strane jednog donatora ili donatorskog konzor-cijuma. Mehanizmi koji 'e biti upotrebqeni predstavqeni su u dokumentu @Predlozi projekata#.

Imaju'i na umu slo/enost implementacije Programa, me]unarodno prisustvo je od presudnog zna;aja. Ono 'e odr/ati ravnote/u, neutralnu poziciju i obezbediti ostvareye rezultata Programa.

Izve[tavaye

Sektor za razvoj MSP i Sektor za konkurentnost i saradyu sa me]unarodnim institucijama unutar Ministarstva privrede (pomo'nici ministra) i Centar za podr[ku poslovnim inkubatorima (mena-wer) pripremi'e i podneti [estomese;ni izve[taj o napretku i Godi[yi izve[taj u poqu svoje odgo-vornosti Odboru za nadzor i koordinaciju.

10.2. Procena neophodnog ulagaya

Kao [to je ve' istaknuto, Program je dinami;no predstavqen kroz komponente, podkomponente i konk-retne predloge projekta. Kroz definisane projekte Program odra/ava lokalne potrebe i nadogra]uje se na postoje'e lokalne kapacitete i mogu'nosti. Implementacija pojedina;nih projekata zavisi od spo-sobnosti zainteresovanih strana da poka/u i doka/u prakti;an napredak svoje inicijative. Zbog toga se projekti nalaze u razli;itim fazama spremnosti. Neki od yih su ve' osigurali po;etno finansiraye i zapo;eli sa implementacijom, dok su drugi jo[ uvek u fazi pripreme.

Finansiraye tako]e sledi isti pristup. Svaka komponenta\podkomponenta ili projekat 'e imati sopstveno finansiraye zavisno od sposobnosti partnera koji vr[i implementaciju da obezbedi fi-nansijsku podr[ku iz dr/avnog buweta Srbije, lokalnog buweta, anga/ovaya privatnog sektora, dodatnih donatorskih finansija ili drugih izvora. Tako]e je predo;eno da 'e partneri koji obavqaju implemen-taciju u ve'ini slu;ajeva obezbediti finansiraye iz razli;itih izvora i u tim slu;ajevima 'e se pri-meniti princip javne nabavke i drugih mehanizama zajedni;ke podr[ke. Svaki projekat 'e imati detaq-no razra]en buwet.

Proceyuje se da 'e ukupna investicija od 23 miliona evra u periodu od 4 godine (2007-2010) biti po-trebna kako bi se Program implementirao u celosti. Ova procena zasnovana je na dostupnim informa-cijama oktobra 2006. godine i predstavqena je komponentama Programa u tabeli koja sledi.

44

Obja[yeye tabele

1. Proceyena suma – vreme podr[ke ukupno 4 godine (EUR) – Nacionalni investicioni plan je ve' obezbedio 3 miliona evra za period 2006-2007, sa nazna;enim produ/eyem podr[ke u 2008. Uz to, ve' ima indikacija za mogu'u pomo' od dona-tora, nacionalnog i lokalnog buweta. Na osnovu trenutno raspolo/ivih informacija proceyuje se da je za implementaciju Programa ve' nagove[teno oko 10 miliona evra.

2. Izgradya institucija i uskla]ivaye donatora i Vlade – Proceyena suma od 3 miliona evra je potrebna da bi se uve'ali kapaciteti institucija za MSP na nacionalnom i lokalnom nivou, ukqu;uju'i osnivaye SAPI. Dodatni izvori 'e biti potrebni da bi se podr/ali napori uspostavqaya zajedni;kih mehanizama uskla]ivaya Vlade i donatora.

3. Poslovna inkubacija – Najve'i deo Programa je investicija u osnivaye trajne infrastrukture koja 'e podr/ati genera-cije preduzetnika, MSP, kao i razvoj. Va/no je napomenuti da osnivaye inkubatora i parkova ukqu;uje paket yihovog os-nivaya, razvoja i vo]eya, tj. rekonstrukciju zgrade, opremu, obezbe]ivaye subvencija za stanare, obuke, teku'ih tro[kova, me]unarodne i doma'e tehni;ke podr[ke, neophodnih aktivnosti me]usobnog povezivaya itd.

4. Me]usobno povezivaye u poslovayu i inovacijama – Najve'i deo ove investicije je osnivaye klastera. Veliki deo ovih resursa je ve' alociran.

5. Tro[kovi stvaraya novog radnog mesta (malo preduze'e) sa podr[kom 15 poslovnih inkubatora nakon tre'e generacije stanara – Gruba procena je da 'e investicija u 15 poslovnih inkubatora nakon tri generacije stanara proizvesti 3600 pos-lova i 675 preduze'a.

Kao [to je navedeno, Program predvi]a da je potrebno oko milion evra za 4 godine da bi se uspostavio, razvijao i vodio je-dan poslovni inkubator. Uz to, Program predvi]a da nakon ;etvrte godine od osnivaya inkubatora tro[kovi ukqu;uju sa-mo teku'e tro[kove, [to je oko 100 000 evra godi[ye. Ukupna investicija uspostavqaya trajne i odr/ive infrastrukture poslovnog inkubatora za period 2007-2016 je 25.560.000 evra.

Upore]uju'i neophodne investicije i stvorena radna mesta i preduze'a, potrebno je maye od 7 100 evra po radnom mestu u malom preduze'u. Procena Republi;ke agencije za razvoj MSPP (obra;unata na osnovu vrednosti fiksnih sredstava 2003. godine) je da je potrebno 8 200 evra za stvaraye radnog mesta u malom i 16 400 evra za sredya preduze'a. Procena Fonda za razvoj tako]e pokazuje da nije potrebno investirati vi[e od 20 000 evra radi stvaraya jednog radnog mesta u sektoru MSP. Me]unarodne statistike obra;unavaju da je potrebno vi[e od 100 000 evra radi stvaraya novog posla u zapadnoj Evropi.

Va/no je napomenuti da obra;un ne uzima u obzir koliko novih radnih mesta i preduze'a mo/e biti stvoreno od strane parkova, klastera i efekata preduze'a koja su napustile inkubatore. Ova trajna infrastruktura podi/e nivo konkurent-nosti postoje'ih preduze'a i ima efekat inercije koji je te[ko izra;unati. Tako]e, efekti komponente Izgradya institu-cija, koji 'e se odraziti na pove'aye efikasnosti i efektivnosti javne administracije, kao i broja radnih mesta, nisu uzeti u obzir.

Komponenta Nacionalnog programa Proceyena suma –Ukupno 4 godine (€)

Izgradya institucija i uskla]ivaye donatora i Vlade 3 000 000

Poslovna inkubacija 17 000 000• 15 poslovnih inkubatora 15 000 000 • Najmaye jedan park 2 000 000

Me]usobno povezivaye u poslovayu i inovacijama 3 000 000

Ukupno 23 000 000

Tro[kovi stvaraya novog radnog mesta (malo preduze'e) sapodr[kom 15 poslovnih inkubatora nakon tre'e generacije stanara 7 100


45

Imaju'i na umu sve navedeno, Vlada, lokalne vlasti, me]unarodni partneri i privatni sektor nalaze se pred zadatkom da doprinesu ukupnim investicijama neophodnim za potpunu implementaciju Programa. Proceyenih 7 100 evra za stvaraye radnog mesta mo/e se ostvariti samo u slu;aju da svi partneri rade na implementaciji Programa na efikasniji i efektivniji na;in.

10.3. Predlozi projekata

Dokument @Predlozi projekata# se zasniva na prezentiranoj Metodologiji i dizajnu Programa i dodatno ga precizira. Za neke komponente Programa razvijen je i prezentovan projektni paket i\ili predlog projekta. To obuhvata samo projekte koji su bili spremni za prezentaciju do novembra 2006. godine.

Projekti oslikavaju lokalne potrebe i zasnivaju se na postoje'im lokalnim kapacitetima i mo-gu'nostima. Pojedina;na implementacija projekta zavisi od sposobnosti u;esnika da poka/u prakti;an napredak svoje inicijative. Ona je tako]e uslovqena finansijskom podr[kom iz nacionalnog buweta Srbije, lokalnog buweta i dodatnim finansirayem od strane donatora.

Program je zajedni;ko polazi[te za daqi razvoj i osnovna ideja je da zainteresovanim stranama pru/i mogu'nost izbora jednog (ili vi[e) projekta i yegovog daqeg razvoja u skladu sa sopstvenim strategija-ma i finansijskim mogu'nostima.

Tabela. Predlozi projekata za implementaciju Programa

10.4. Prate'i dokumenti – analiza, uputstva i izve[taji

U periodu 2004-2006. godine pripremqene su analize, upustva kao i razni izve[taji koja podr/avaju i u detaqe obja[yavaju implementaciju Programa. Ova dokumenta dostupna su na veb-stranicama www.mpriv.sr.gov.yu i www.sme.sr.gov.yu .

KomponentaNacionalnog programa

Institucionalna izgradyai uskla]ivaye vladinihi donatorskih aktivnosti

Poslovna inkubacija


Projektii inicijative

• Institucionalna izgradya nanacionalnom nivou• Osnivaye Udru/eya poslovnih inkubatoraSrbije i inovativnih centara

Podr[ka 27 poslovnih inkubatora(Ni[, U/ice, Zreyanin, Vaqevo, Smed. Palanka,Bor, Kragujevac, Rakovica, Zaje;ar, Novi Pazar,Kru[evac, Prokupqe, Medve]a, Leskovac, Pan;evo,Novi Sad, Subotica, Novi Beograd, Pirot, Vraye,Sombor, Kayi/a, :a;ak, Kikinda, Palilula,Lazarevac, Kya/evac• Podr[ka osnivayu jednog parka(lokacija nije odre]ena)

• Podr[ka razvoju klastera

• Podr[ka inovacionom povezivayu(IRC)

Izvor finasiraya (tra/eno, nazna;eno, alocirano)

• Nacionalni buwet i donator

• Nacionalni buwet i donator

• Nacionalni buwet i NIP, VIP, OP,privatni sektor i donator(Norve[ka, USAID, {vajcarska,Holandija, Austrija, OEBS, EU\IPA)

• Nacionalni buwet, op[tinski buwet,EU\IPA

• Nacionalni buwet i donator(Norve[ka, Danska) • Nacionalni buwet i donator(Norve[ka)

(1) NIP=Nacionalni investicioni plan< (2) OP=Op[tinski buwet< (3) VIP=Fond za podr[ku investicija u Vojvodini

46

1. Regionalna ekonomska analiza Republike Srbije

Regionalna ekonomska analiza Republike Srbije rezultat je istra/ivaya na terenu, sprovedenog septem-bra 2006. godine u 25 upravnih okruga u Srbiji. Glavni ciq istra/ivaya bio je da se analizira staye na tr/i[tu i predlo/e sugestije u vezi sa strate[kim pristupom ekonomskom razvoju, a naro;ito sa aspek-ta razvoja sektora MSPP u svakom pojedina;nom okrugu. Istra/ivayem na terenu prikupqeni su poda-ci i predo;eni u izve[taju sa slede'im ciqevima>

• Predstavqaye va/nih podataka o razvoju privrede, industrije i zapo[qavaya za svaki okrug<• Isticaye privrednih specifi;nosti svakog okruga u Srbiji<• Spisak najva/nijih investicija u svakom okrugu u Srbiji<• Predstavqaye aktivnosti istra/iva;kih centara i univerziteta u svakom okrugu u Srbiji<• Spisak organizacija i institucija u svakom okrugu u Srbiji koje podr/avaju razvoj MSPP<• Spisak uspe[nih velikih preduze'a u svakom okrugu u Srbiji i yihovog poqa delovaya<• Spisak vode'ih MSP u svakom okrugu u Srbiji i yihovih poslovnih aktivnosti<• Ukazivaye na specifi;ne komparativne prednosti pojedina;nih okruga s posebnim naglaskom na aktivnosti sektora MSPP<• Predstavqaye potencijalnih i postoje'ih nastojaya lokalnih institucija da se podr/i razvoj sektora MSPP u svakom okrugu u Srbiji, kao [to su razvoj inicijativa poslovnih inkubatora teh-nolo[kih\industrijskih parkova<• Preporuka budu'ih aktivnosti nacionalnih i lokalnih institucija u ciqu podr[ke sektoru MSPP u svakom okrugu u Srbiji.

Radi detaqa privredne analize za svaki okrug, pogledati dokument @Prate'i dokumenti - analiza, uput-stva i izve[taji#.

2. Korak po korak – priru;nik za osnivaye poslovnih inkubatora

Osnovni ciq priru;nika Korak po korak je da upozna ;itaoce sa prakti;nim iskustvima iz osnivaya i razvoja uspe[nih i odr/ivih poslovnih inkubatora. Priru;nik je sveobuhvatan vodi; za planiraye, razvoj i vo]eye inkubatora. Zasniva se na prakti;nim iskustvima kompletnog procesa planiraya, osni-vaya i razvoja poslovnih inkubatora.

:itaocima se preporu;uje da detaqno razmotre Priru;nik pre zapo;iyaya osnivaya inkubatora. Priru;nik opisuje faze razvoja inkubatora i stanara i daje preporuke za svaku fazu. Uz to, predstavqen je svaki korak u procesu razvoja poslovnog inkubatora, sa posebnim akcentom na potencijalnim gre[ka-ma i izazovima. Kompletna lista provere implementacije inkubatora je ukqu;ena u sadr/aj. Opisani su prakti;ni i operativni predlozi za menawment inkubatora, kao i neophodnost definisaya dugoro;nih ciqeva (pogledati dokument @Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji#).

3. Provera rizika pri izvozu

Provera rizika pri izvozu ima za ciq da pomogne preduze'ima u ranoj fazi izvoza ili me]unarodne sara-dye i da im pru/i prikaz su[tinskih okvirnih uslova vezanih za izvoz. Ona 'e pomo'i preduze'ima da prepoznaju, provere i analiziraju poslovne rizike pri izvozu i nesigurnosti, kako bi ih dobrim planir-ayem umayili (pogledati dokument @Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji#).

4. @Ben;marking# izve[taj

Ciq Ben;marking izve[taja je da podr/i dizajn i osnivaye institucija poslovne podr[ke u odabranim


47

zemqama u tranziciji, u centralnoj isto;noj Evropi i Zajednici nezavisnih dr/ava analizom najboqih praksi. Nacionalne prezentacije su zasnovane na Upitniku o poslovnim inkubatorima u Srbiji, Hrvat-skoj, Ma]arskoj, Poqskoj, Rumuniji, Makedoniji, Slova;koj, Sloveniji, Turskoj, Jermeniji, Gruziji, Mol-daviji i Ukrajini (pogledati dokument @Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji#).

5. Pregled nacionalnih i regionalnih poslovnih asocijacija

Dokument sumira i daje prikaz nacionalnih i regionalnih asocijacija u zemqama koje su pro[le period tranzicije, poput Ma]arske i Poqske kao i na me]unarodnim iskustvima u SAD, Kanadi i Velikoj Bri-taniji. Nau;ene lekcije i preporuke za Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije predstavqene su u doku-mentu @Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji#.

6. Pregled donatorskih mehanizama finansija i nabavke za finansiraye projekta\programa u Srbiji

Svrha dokumenta Pregled donatorskih mehanizama finansiraya i nabavke za finansiraye projek-ta\programa u Srbiji je da obezbedi okvir donatorskih procedura finansija i nabavke za slede'e pre-dstavqene donatore> {vedsku, Norve[ku, {vajcarsku, Austriju, Evropsku komisiju (Instrument za pred-pridru/ivaye), SAD (projekat MEGA), Nema;ku (GTZ) i Svetsku banku. Dokument je upu'en doma'im i me]unarodnim zainteresovanim stranama radi usmereya i racionalizacije procedura menawmenta (fi-nansija i nabavke), kao i olak[avaya razli;ite donatorske pomo'i na efikasan i boqe organizovan na;in. Dokument bi trebalo da podr/i transfer vlasni[tva donatorske pomo'i od inostranih do srpskih doma'ih institucija i pomogne iintegraciju donatorske pomo'i u nacionalne ciqeve, pro-grame i strategije razvoja. On 'e obezbediti sredstva i metode radi anga/ovaya donatorskih i Vladinih stejkholdera u kretayu ka uskla]enim procedurama planiraya, implementacije i izve[tavaya o pomo'i u razvoju na nivou sektora (pogledati dokument @Prate'i dokumenti - analiza, uputstva i izve[taji#).

48

11. Reference

• Godi[yi izve[taj, 2004, Republika Srbija, Republi;ka agencija za razvoj MSPP, Beograd, 2005<• Godi[yi izve[taj, 2005, Republika Srbija, Republi;ka agencija za razvoj MSPP, Beograd, februar 2006<• Odluka Saveta od 30. januara 2006. o principima, prioritetima i uslovima Evropskog partnerstva sa Srbijom i Crnom Gorom obuhvatila je Kosovo u statusu koji je definisan Rezolucijom 1244 Saveta Bez-bednosti Ujediyenih Nacija od 10. juna 1999. i opoziva Odluke 2004\520\EC, objavqeno u Official Journal of the European Union, februar 2006<• Strategija zemqe, Srbija i Crna Gora, septembar 2004 – decembar 2007, (2004), izdalo Ministarstvo spoqnih poslova {vedske<• ENTRANSE, Okvir Nacionalnog programa, Poslovni inkubatori-preduzetni;ka obuka-tehno-lo[ki\nau;ni parkovi (2005), SINTEF<• Evropska poveqa o malim preduze'ima, EU<• Zakon o inovacionoj delatnosti, Ministarstvo nauke i za[tite /ivotne sredine, Vlada Srbije (decem-bar 2005)<• Harmonizacija i uskla]ivaye – pove'aye efikasnosti i efektivnosti me]unarodne pomo'i u Republici Srbiji, Izve[taj o napretku, (februar 2005), Ministarstvo za me]unarodne ekonomske odnose, Vlada Re-publike Srbije, Beograd<• Kona;ni izve[taj o upotrebi fondova za projekat, Privatni sektor razvoja Republike Srbije,ENTRANSE (2004-2005), april 2006<• Ukratko, Ekonomski razvoj, {vedska me]unarodna agencija za razvojnu saradyu (2005)<• Plan integrativnog regionalnog razvoja Vojvodine – IRDP, (septembar 2003), Izvr[no ve'e autonomne pokrajine Vojvodine< • @Memorandum o buwetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici za 2007. godinu sa projekcijama za 2008 i 2009#, Republika Srbija, Ministarstvo finansija, Beograd, maj 2006<• Ministarstvo privrede, Republi;ki zavod za razvoj, Republi;ka agencija za razvoj MSPP, Izve[taj o malim i sredyim preduze'ima i preduzetni[tvu u 2004<• Nacionalna strategija zapo[qavaya 2005-2010, Vlada Republike Srbije (april 2005)<• Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije, 2006-2012, Predlog, Ministarstvo privrede i Repub-li;ki zavod za razvoj (2006)<• Pariska deklaracija o efektivnosti pomo'i, {vajcarski implementacioni plan, {vajcarska koopera-cija za razvoj<• Strategija smayeya siroma[tva< Vlada Republike Srbije (2004)<• Izve[taj o implementaciji Evropske poveqe o malim preduze'ima, Moldavija i zemqe zapadnog Bal-kana, Radni dokument komisije (SEC(2006)283), Generalni direktorat za preduze'a i industriju (2006)<• Plan Vlade Republike Srbije za podsticaye razvoja malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva 2005-2007, Ministarstvo privrede, Beograd, oktobar 2005<• Mapa za podr[ku sektora – dokument za diskusiju (februar 2005), Ministarstvo za me]unarodne eko-nomske odnose, Vlada Republike Srbije, Beograd< • Strategija razvoja MSPP 2003-2008, Vlada Republike Srbije (2003)<• Upitnik o poslovnim inkubatorima u odabranim centralno-isto;nim evropskim zemqama i Zajednici nezavisnih dr/ava (ZND), Poslovni inkubatori u Srbiji, ERENET & SINTEF (2006).


49

12. Lista skra'enica

ADA Austrijska agencija za razvoj (Austrian Development Agency)B2B Business 2 BusinessBIC Ni[ Business Incubator Centre Ni[ – Poslovni inkubator centar Ni[VIP Fond za podr[ku investicija u VojvodiniCentar podr[ke Centar za podr[ku poslovnim inkubatorimaEAR Evropska agencija za rekonstrukcijuEIC Euro info centarZajedni;ki program Zajedni;ki program za podr[ku Ministarstvu za me]unarodne ekonomske odnose u ciqu poboq[aya koordinacije, planiraya, programiraya i implementacije razvojne pomo'iIV AP Vojvodina Izvr[no ve'e autonomne pokrajine VojvodineIPA Pred-pristupni instrument (Instruments for Pre-Accession)IRC Inovacioni relej centar (Innovation Relay Center)IRPR Integrativni regionalni plan razvoja AP VojvodineISDACON Mre/a intersektoralnog menawmenta podr[ke (Inter-sectoral aid management network)LEDIB Lokalni privredni razvoj na Balkanu (Local Economic Development in the Balkans)MEGA Podsticaj ekonomskom razvoju op[tina (Municipal Economic Growth Activity) MEOI Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvomMIN Ma[inska industrija Ni[MSPP Mala i sredya preduze'a i preduzetni[tvoNIP Nacionalni investicioni planOP Op[tinski buwetProgram Program za razvoj poslovnih inkubatora i klastera u Republici Srbiji, 2007-2010Republi;ka agencija za razvoj MSPPRepubli;ka agencija za razvoj malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva RG Radna grupaSektor Sektor za razvoj MSPP, Ministarstva privredeSSS Strategija smayeya siroma[tvaSDC {vajcarska agencija za razvoj i saradyu (Swiss Agency for Development and Cooperation )Sida {vedska agencija za me]unarodni razvoj (Swedish International Development Agency)SINTEF SINTEF Technology and Society, International OperationsStrategija MSPP Strategija razvoja malih i sredyih preduze'a i preduzetni[tva 2003-2008USAID Agencija SAD za me]unarodni razvoj (United States Agency for International Development)UPIS Udru/eye poslovnih inkubatora Srbije

Documents

PROGRAM - vladicinhan.org.rsvladicinhan.org.rs/Opstine3/Uploads/Exchange2/Program inkubatori i... · 8 Dokument @Predlozi projekata# predstavqa konkretne predloge projekta za slede’e