Osnove programiranja – I test

1. Kako se podaci razlikuju od informacija?Podatak predstavlja neku vrednost (niz simbola, znakova) van konteksta i bez značenja. Informacija je podatak sa značenjem.

2. Navedite osnovne operacije koje su prisutne u informacionim sistemima?Aritmeticke I logicke

3. Od kojih se komponenti sastoji IS? Sta sve IS ukljucuje?

4. Navedite bar 3 vrste podataka?Tekstualni podaci,zvucni podaci,grafika(slika,video),numericki podaci.

5. Navedite neke operacije koje se mogu vrsiti nad podacima?Brojeve moţemo da sabiramo, oduzimamo, delimo i mnozimo. To su tzv. osnovne aritmetičke operacije sa brojevima. Kod tekstualnih podataka moguce je brisanje dela teksta,zamena drugim tekstom ili dodavanje novog dela,kao i brisanje,zamena i dodavanje slova.

6. Navedite najceste koristene tipove podataka u programskim jezicima?Boolean , integer ,char ,string ,variable

7. Definisite podatke tipa bollean?Logički (boolean na engleskom, bool skraćeno) je veoma poseban tip podatka koji ima samo dve vrednosti tačno (true) i netačno (false).

8. Koliko je heksadecimalno 7F u dekadnom sistemu?127

9. Koliko bajtova je potrebno za predstavljanje jednog slova u ASCII kodu a koliko u UNICODU?4

10. Zašto sluzi kompresija zvučnih signala?

11. Navedite bar dva formata zvučnog zapisa?Računarski fajlovi u kojima se nalazi zvuk mogu imati razne ekstenzije kao što su wav, mp3, aud, midi, da pomenemo samo neke od najpoznatijih.

12. Navedite bar tri formata za memorisanje slike?Najpoznatiji formati zapisa su bmp, jpg, png, pic, tiff itd.

13. Šta je bit, bajt? Bit je merna jedinica za količinu informacije.

Bajt je jedinica mere u binarnom brojnom sistemu. Jedan bajt je sastavljen od 8 bitova.

14. Šta je RAM i ROM? ROM memorija (engl. Read-only memory – memorija iz koje se podaci mogu samo čitati) je vrsta memorije koja se koristi u računarima i drugim elektronskim uređajima. Podaci skladišteni u ROM memoriji ne mogu biti izmenjeni.RAM, skraćeno od engl. Random Access Memory (memorija nasumičnog pristupa), je jedan od oblika pohranjivanja računarskih podataka čijem sadržaju se može pristupiti po bilo kom redoslijedu.

15. Šta je to memorijska adresa? Memorijska adresa je pojam za tačnu oznaku mjesta (lokacije) u memoriji na kojem računarski program ili hardverski uređaj može pohraniti dio podatka i preuzeti ga kada bude potreban. Adresa, odnosno oznaka, može biti u obliku binarnog broja iz određene sekvence.

16. Kako se odredjuje pozicija bita u bajtu?

17. Koliko bitova ima jedan kilobajt? 8192

18. Šta je to fajl? Osnovni kontejner podataka na diskovima je fajl (file, ili u prevodu datoteka). Fajl mozemo takodje zamisliti kao niz bajtova. S obzirom da su fajlovi, najčešće, veoma dugački nizovi bajtova, pojedinačnim bajtovima u fajlu se ne pristupa preko adrese svakog bajta iz fajla, već se fajl čita deo po deo, pa se onda u trenutno učitanom delu pronalaze podaci koje treba koristiti (ili menjati).

19. Šta je to folder? Folder ili fascikla je orgnizaciona jedinica u kojoj se nalaze fajlovi ili drugi folderi. Namenjena je boljoj organizaciji podataka na računaru radi lakšeg arhiviranja i pretrage samih podataka. Za razliku od fajlova, folderi nemaju nikakve ekstenzije i koriste samo nazive.

20. Koliko fajlova moze biti u jednom folderu?

21. Koliko foldera moze biti na jednom disku?

22. Mogu li dva foldera imati isto ime?

23. Mogu li dva fajla imati isto ime?

24. Šta je serijski prenos podataka? 25. Šta je paralelni prenos podataka? Prenos podataka predstavlja prenos kodirane informacije. Obično se prenos podataka odnosi na serijski prenos podataka. No, nezavisno od toga što se u većini slučajeva implicitno podrazumeva, prenos podataka se može ostvariti kao:• paralelni - kada se prenos većeg broja bitova podataka vrši istovremeno (tipično se ovakav prenos ostvaruje preko sistemske magistrale ili neke druge magistrale za proširenje, tj. preko većeg broja vodova); • serijski - prenos podataka se vrši bit po bit preko jedinstvenog voda ili komunikacionog kanala (tipičan primer je komunikaciona linja).

26. Šta je simpleks, semidupleks i dupleks prenos podataka? Ako je prenos podataka moguć samo u jednom smeru (od predajnika ka prijemniku, ali ne i obratno) govorimo o simpleks vezi. Ako je prenos moguć u oba smera, ali ne istovremeno, onda je to semi dupleks veza, ako je prenos moguć u oba smera i istovremeno oda je to tzv. ful dupleks veza.

27. Koliko bajtova je potrebno za 1 minut muzike?

28. Koliko bajtova je potrebno za jednu stranicu teksta? 29. Koliko bajtova je potrebno za jednu sliku?

30. Koliko bajtova je potrebno za 1 minut video zapisa?

31. Šta je to GUI? Grafički korisnički interfejs ili GUI (eng graphical user interface) jeste metod interakcije sa računarom kroz manipulaciju grafičkim elementima i dodacima uz pomoć tekstovnih poruka i obavještenja.GUI programi prikazuju vizuelne elemente poput ikone, prozora i drugih elemenata.

32. Koje nestandardne periferne uredjaje poznajete?

33. Šta je to heptika? Ravna površina ekrana koju pritišćete ne daje podražaj - osim ako nije ugrađena "haptična" tehnologija dodira.Lagano vibriranje uređaja prilikom svakog dodira zaslona, zapravo je haptični podražaj koji vam omogućava da osjetite objekte kojima upravljate na površini zaslona.

34. Šta su tipovi podataka? U programskim jezicima tipovi podataka (data types) definišu skupove vrednosti I dozvoljene operacije sa tim vrednostima.

35. Koji su osnovni tipovi podataka? Skoro svi programski jezici definišu tipove podataka kao što su:celi brojevi ( integers, skraćeno int), realni brojevi (float),slova (character, sktaćeno char) logičke vrednosti (boolean, skraćeno bool).

36. Šta je int tip podataka? Kao što je već pomenuto, celi brojevi ( engleski integers), su brojevi koji se definišu (deklarišu) pomoću skraćenice int kao u sldećemo primeru: int kolicina;

37. Koje vrednsoti moze da uzme int tip podatka? Ovde reč “kolicina” označava promenjivu vrednost (varijablu) koja moze da dobije bilo koju vrednost iz skupa celih brojeva -2,147,483,648 do 2,147,483,647.

38. Koje su operacije moguće sa int tipovima podataka? Sa celim projevima mozemo da vršimo operacije sabiranja, oduzimanja i mnozenja.

39. Kakva je specifičnost deljenja kod int podataka? Celi brojevi se ne mogu deliti, jer se kao rezultat ne dobija uvek ceo broj, pa bi se tako narušio princip da rezultat operacije nad nekim tipom podatka mora bisti isti takav tip. Zato se deljenje kod celih brojeva definiše tako da se kao rezultat deljenje dobija samo celi rezultat. Na primer 9 podeljeno sa 2 je 4 (ostatak pri deljenju se odbacuje). Zato je i 2 podeljeno sa 3 jednako 0.

40. Šta su realni podaci? Realni brojevi su brojevi koje mi u svakodnevnoj upotrebi nazivamo decimalnim brojevima ( sa decimalnim zarezom, ili tačkom). Na engleskom se decimalna tačka naziva „floating point“ pa otuda skraćenica float za takve brojeve.

41. Koje vrednsoti moze da uzme float tip podatka? U primeru: float cena cena označava promenjivu vredost (varijablu) koja moze da dobije bilo koju vrednost iz skupa decimalnih brojeva u opsegu ±1.5 × 10−45 to ±3.4 × 1038.

42. Koje su operacije moguće sa float tipovima podataka? Operacije sa realnim (float) brojevima su: sabiranje, oduzimanje, mnoţenje i deljenje, koje se ozna čavaju simbolima +, -, *, / respektivno i imaju uobičajeno značenje kao u matematici.

43. Koji se simboli (znaci) koriste za operacije nad int i float podacima? Sabiranja: koristi se znak + kao što je uobičajeno u matematici.Oduzimanje: koristi se znak - , takodje uobičajeno u matematici. Mnozenje: koristi se znak * (zvezdica), što nije uobičajeno u matematici ( tamo se koristi znak x ).Deljenje se označava sa znakom / (kosa crta).

44. Šta je char tip podatka? Slova ( characters na engleskom) je takav tip podatka koji moze da sadrzi jedno slovo iz ASCII ili Unicode tabele.

45. Koje vrednosti moze da uzme char tip podatka? Tako na primer: char slovo; označava varijablu koja moze da sadrzi bilo koji slovni znak koji je zastupljen u Unicode-u. Povezivanje više slova u tzv. string, postize se mogućnost deklarisanja teksta kao podatka.

46. Koje su operacije moguće sa char podacima? Od operacije sa slovima pomenućemo konverzije iz jednog sistema u drugi (npr. iz ASCII u Unicode i obrnuto), kao i operacije “sabiranja” koje imaju specifično značenje. Sabiranje slovima: “a” + 1 daje rezultat “b” ( jer je slovo b iza slova a) “a”+2 daje rezultat “c”, itd.

47. Šta je bool tip podatka? Logički (boolean na engleskom, bool skraćeno) je veoma poseban tip podatka koji ima samo dve vrednosti tačno (na engleskom true) i netačno (na engleskom false).

48. Koje vrednosti moze da uzme bool tip podatka? Tako na primer: bool iskaz;

iskaz označava varijablu koja moze da sadrzi jednu od dve vrednosti (true ili false).

49. Koje su operacije moguće sa bool podacima? Operacije sa logičkim podacima su: “logičko I” (na engleskom AND), “logičko ILI” (na engleskom OR), “logičko NE” (na engleskom NOT).

50. Šta je byte tip podataka? Tip byte koji je prosto niz od 8 bitova pa moze da ima vrednost od 0 do 255.

51. Koje vrednsoti moze da ima byte tip podataka? Tako recimo u primeru: byte podatak; varijabla podatak moze da uzme bilo koju vrednost izmedju 0 i 255.