Projekat Za Rizik Od Udesa-benzin

NOSILAC PROJEKTA: „NESTRO DUNAV“ DOO

Sremski Karlovci, Belilo br.37

NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA NAVEDENIH U STUDIJI O PROCENI UTICAJA

NA ŽIVOTNU SREDINU TERMINALA ZA SKLADIŠTENJE I PRETOVAR NAFTNIH DERIVATA

Maj 2012.g.

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu

Institut za preventivu, Novi Sad Kraljevića Marka br. 11

w.w.w. izp.rs 2

PODACI O PRAVNOM LICU KOJE JE IZRADILO STUDIJU: INSTITUT ZA PREVENTIVU NOVI SAD, Kraljevića Marka 11 Telefon/fax: 021/420-571; 420-572; 420-573 Odgovorno lice: Tatjana Salić, dipl.ing.tehn. (licenca br. 371 4499 03) telefon/fax: 021/420-571; 420-572; 420-573; 063/569-123 e-mail:[email protected] Saradnici: Martić Rajko, dipl.ing.el. Goran Kusić, dipl. ing. maš.

Novi Sad, maj 2012.god.

D i r e k t o r

Dejan Radujkov, dipl.ing.



w.w.w. izp.rs 3

NETEHNIČKI KRAĆI PRIKAZ PODATAKA NAVEDENIH U PRETHODNIM TAČKAMA Opšti podaci (rezime Studije)

NESTRO DUNAV d.o.o. namerava izgraditi terminal za skladištenje i pretovar naftnih derivata na lokaciji radne zone Prosjanice, Sremski Karlovci. Terminal će se graditi na prostoru parcele 3484/1 k.o. Sremski Karlovci. Terminal će se nalaziti na nasutom terenu izmeñu Dunava i postojeće železničke pruge. Pristup na terminal je predviñen sa jugozapadne strane. Parcela broj 3484/1 K.O. Sremski Karlovci nalazi se na prostoru nizvodno od potoka ðubrik i izmeñu postojeće jednokolosečne elektrificirane železničke pruge Beograd – Stara Pazova – Inñija – Subotica – državna granica i trase planirane dvokolosečne elektrificirane železničke pruge. Prema planiranoj nameni površina, namenjena je za radnu zonu namenjenoj poslovnim kompleksima (priverdnim delatnostima sekundarnog i tercijalnog sektora). Dovoz goriva je kamionskim cisternama koje će se istovarivati preko mernih ureñaja postavljenih na ostrvima za pretakanje naftnih derivata. Odvoz goriva predviña se kamionskim cisternama. Ukupni kapacitet rezervoarskog prostora je 12.000 m3 benzina (4.000 m3) i dizela (8.000 m3) koji su smešteni u 8 rezervoara. Prema projektnom zadatku Idejnim projektom će biti obuhvaćeni sledeći objekti:

- Rezervoar 500 m3 (benzin) - Rezervoar 1.000 m3 – 3 kom (benzin) - Rezervoar 1.500 m3 (dizel) - Rezervoar 2.000 m3 - 2 kom (benzin + dizel) - Rezervoar 3.000 m3 (dizel) - Pretakalište kamionskih cisterni - Filterska stanica - Tehnološka pumpna stanica - Slop rezervoar - Protivpožarna pumpna stanica - Objekat za doziranje pene pod pritiskom - Separator - Biološki ureñaj za obradu fekalnih voda - Trafo stanica sa dizel el. agregatom i rezervoarom goriva - Radionica i kotlarnica - Parkiralište ličnih vozila - Upravna zgrada - Vrata – kontrola izlaza - Rezervoari za protivpožarnu vodu (2 x 720 m3)



w.w.w. izp.rs 4

- Bunar - Parkiralište auto cisterni - Pumpaonica za pražnjenje cevovoda - Cevna trasa - Rezervoar pitke vode V = 10 m3 - Jedinica za obradu gasne faze (VRU) - Saobraćajnice - Ograda - Ukopani rezervoar za lož ulje V = 5 m3 - Rezervoarski prostor aditiva sa pumpama

Terminal će u ovoj fazi da služi za skladištenje i pretovar benzina i dizela. Dovoz goriva je kamionskim cisternama koje će se istovarati u rezervoar preko mernih ureñaja postavljenih na ostrvima. Odvoz goriva biće kamionskim cisternama koje će se puniti gorivom preko mernih linija 120 m3/h smeštenih na ostrvima. Rezervoarski prostor sastoji se od vertikalnih cilindričnih rezervoara sa fiksnim čeličnim krovom u betonskoj tankvani. Sve atmosferske vode sa kolovoznih, manipulativnih i parkirališnih ploča (asfaltbetonske i betonske kolovozne konstrukcije) na ovom objektu smatraju se potencijalno zauljenim i kao takve, odvode se do separatora, a iz njega preko kontrolnog okna u otvoreni kanal (potok ðubrik). Separator je čelični, antikorozivno zaštićen s ugrañenim koalescentnim filterima. Sadržina goriva u vodi na izlasku iz separatora ne sme da premaši 5,0 mg/l. Prikupljanje atmosferskih voda vrši se slivnicima uz odgovarajuće nagibe saobraćajnih površina. Odvodnjavanje makadamskih saobraćajnica predviñeno je u teren sa strane što je osigurano kontinualnim poprečnim nagibom od 4%. Saobraćajne i manipulativne površine biće oivičene uzdignutim betonskim ivičnjacima 18 x 24 x 100 cm, a popločavanje oko objekata i staza s upuštenim betonskim ivičnjacima 10 x 20 x 100 cm na trakastom temelju od betona. Odvodnja atmosferskih vode sa saobraćajnica dana je u projektu hidrotehničkih instalacija. Snabdevanje vodom za sanitarne potrebe je iz bunara, a pitke vode iz rezervoara. Po izgradnji javnog vodovodnog sistema izvest će se se priključak na njega, u svemu prema uslovima javnog poduzeća koje se bavi snabdevanjem vodom. Sanitarna voda za potrebe WC i pisoara spojit će se na instalaciju protupožarne zaštite, dok će se instalacija pitke vode za potrebe umivaonika, sudopera i tuširanja spojiti na rezervoar vode V = 10 m³. Voda će se u rezervoar dopremati cisternama i bit će iz gradskog vodovoda. Iz rezervoara voda se potopnom pumpom PC-5 pumpa u rezervoar HP-2, V = 200 l, smeštenom u protivpožarnoj pumpnoj stanici. Instalacija spoljnog vodovoda projektovana je od polietilenskih PEHD cevi (PE 100, ISO 4427).



w.w.w. izp.rs 5

KIŠNA – POTENCIJALNO ZAULJENA KANALIZACIJA Ovim sistemom sakupljaju se i odvode otpadne atmosferske vode sa svih saobraćajnih, manipulativnih i parkirališnih površina objekta na kojima je moguće zagañenje naftnim derivatima. Takoñe, ovom kanalizacijom skupljaju se i eventualne otpadne vode iz tankvana i pojedinih objekata u krugu terminala. Hidraulički proračun ove kanalizacije izvršen je za vreme trajanja kiše od 20 min za povratni period od 2 godine, pa je usvojen intenzitet od 170 l/s/ha. Iz ostalih navedenih objekata eventuelno zagañena voda ispušta se kontrolisano putem ventila i odvoda Φ200 mm i nije merodavna za hidraulički proračun jer se pretpostavlja da se eventualno kontrolisano ispuštanje neće obavljati za vreme kiše i najmanje 1 sat po prestanku kiše. Prihvatanje voda sa potencijalno zauljenih površina predviñen je slivnicima koji su spojeni PE rebrastim cevima Ф200-250 mm od tvrde plastike koje su predviñene za spoljnu ugradnju na reviziona vodonepropusna okna zauljene kišne kanalizacije, a zatim se voda odvodi do sistema za prečišćavanje - separatora. BIOLOŠKI UREðAJ Za pročišćavanje sanitarnih otpadnih voda predviña se biološki ureñaj tipa biorotor 50 ES. U njemu se obavlja biološko izdvajanje otpadnih tvari uz pomoć rotora pokretanog elektromotorom, sa specijalnim polipropilenskim sačastim ulošcima velike aktivne površine.

KONTROLNI ŠAHT Kontrolni šaht predviña se pre samog ispusta prečišćenih otpadnih voda u otvoreni kanal. Dimenzije otvora su 160 × 100 cm, a debljina zida je 20 cm. Ulaz u okno je dimenzija 60/60 cm, a pokriven je liveno-gvozdenim poklopcem lakog tipa. Spuštanje u šaht obavlja se čeličnim penjalicama koje se montiraju na razmaku od 25 cm. Kontrolni šaht služi za kontrolu ispuštenih voda, za uzimanje uzoraka i za eventualno merenje količine ispuštene otpadne vode. Radi toga se na dnu okna izvodi betonski podest 60/60 cm, a visina mu je ista kao visina temena cevi. SEPARATOR ULJA Na ovom objektu predviña se montaža tipskog separatora ulja, sa koalescentnim filterom koji omogućava da sadržaj zaostalog ulja bude niži od 5 mg/l što je prema DIN EN 858 najviše dozvoljeno. Iz hidrauličkog proračuna proizlazi da je potreban separator kapaciteta 100 l/sec. Montaža i korištenje separatora izvršiće se u skladu sa uputstvom proizvoñača koje je sastavni deo ovog projekta. Separator se ugrañuje na armiranobetonsku ploču debljine 20 cm. Osim toga, investitor će pre početka korištenja objekta sklopiti ugovor sa preduzećem koje je ovlašteno za redovnu kontrolu i čišćenje separatora. Ovlaštena osoba korisnika treba u redovnim vremenskim razmacima da proverava stanje ulja, masti i uložaka u separatoru i o tome vodi dnevnik kako bi se pravovremeno moglo naručiti čišćenje. ISPUŠTANJE VODE Ovim projektom predviña se ispuštanje celokupne količine otpadnih voda u postojeći otvoreni kanal putem ispusta koji je na kraju izbetoniran betonskom obujmicom oko cevi. Na kraju cevi predviñen je takozvani žablji poklopac radi sprečavanja ulaska gamadi u sistem kanalizacije kao i radi sprečavanja povratnih voda.



w.w.w. izp.rs 6

REZERVOAR ZA PITKU VODU Ovim projektom predviña se montaža plastičnog tipskog rezervoara V = 10 m³, za pitku vodu za sudoper, umivaonike i tuširanje, koja će se dovoziti cisternama iz gradskog vodovoda. Rezervoar će imati priključak za cisternu za punjenje, odzračnik, nivomate za pokazivanje ispunjenosti, te potopnu pumpu PC-5 snage P = 0,35 kW., kapaciteta Q = 1 l/s Iz rezervoara voda se potopnom pumpom PC-5, preko cevovoda DN 40 mm, pumpa u rezervoar HP-2, V = 200 l, smeštenom u protivpožarnoj pumpnoj stanici. Spoj pumpe i sklopke pod pritiskom obezbedit će se kroz PVC cevi fi 110 položenim uz trasu cevovoda. BUNAR Bunar je hidrotehnička grañevina koja služi za korišćenje podzemnih voda. Biće bušenog tipa, a glavne karakteristike su da može primiti velika sniženja i pogodni su za duboke vodonosne slojeve. Iz bunara će se crpsti voda za potrebe gašenja terminala i sanitarnu potrošnju. Bunar promera 55 cm izvešće se bušenjem na dubinu do 10,0 metara, sa ugrañenim čeličnim cevima promera 355,6/344,4 mm i čeličnim motanim filterima promera 367/319 mm, veličine otvora 1 mm, propusnosti 25%. Iznad bunara postaviće se šaht u koji se ugrañuje dve pumpe (2 l/sek + 1 l/sek). TEHNOLOŠKI OPIS Rezervoari će se izvesti kao vertikalni nadzemni sa fiksnim krovom i biće smešteni u armiranobetonske tankvane koje imaju kontrolisani ispust u zauljenu kanalizaciju. Rezervoari za benzin će imati unutrašnji aluminijumski plutajući krov koji smanjuje emisiju benzinskih para, a na fiksnom krovu će se postaviti centralni odzračnik i ventilacioni otvori. Rezervoari za dizel će biti bez plutajućeg krova, a na krovu će imati sigurnosnu zaklopku i dišni ventil sa zadržačem plamena. Osim tehnoloških priključaka (ulaz goriva, izlaz goriva, ispust s dna rezervoara) i priključaka za merenje nivoa, temperature te visokog i niskog nivoa rezervoari će biti opremljeni stabilnom instalacijom za gašenje i hlañenje te priključcima za kontrolu propuštanja dna rezervoara. Rezervoari će se obojiti reflektovanom bojom. Pretakalište kamionskih cisterni sastoji se od dva ostrva na kojima će biti omogućeno gornje i donje punjenje kamionskih cisterni preko mernih linija (120 m3/h) i utakačkih ruku koje će se smestiti na ostrvima. Iznad ostrva će biti nadstrešnica ispod koje će se postaviti cevovod s mlaznicama za hlañenje i gašenje. Eventualna izlivanja goriva odvodiće se u tehnološku kanalizaciju. Na području punilišta kamionskih cisterni predviña se ugradnja jedinica za istovar goriva (60 m3/h) koje se sastoji od pumpe, merne linije, fleksibilne cevi i zatvarača. Ugradnjom ovih linija za benzin i dizel na dva ostrva omogućen je istovremeni istovar po dve kamionske cisterne. Filterska stanica ugrañuje se u prostor izmeñu tehnoloških pumpi i punilišta kamionskih cisterni. Služi za filtriranje benzina i dizela, a sastoji se od mikro filtera i filtera odvajača vode. Mikrofilter služi za odstranjenje rñe ljuski granula i ostalih čestica.



w.w.w. izp.rs 7

Filter odvajač vode služi za odstranjivanje disperzovane vode iz goriva. Obe jedinice postavljene su u armiranobetonsku kadu iz koje se voda i eventualno preliveni benzin ili dizel kod zamene filterskih uložaka odvodi preko ventila u tehnološku kanalizaciju. Tehnološka pumpna stanica je objekat kojim se odvozi gorivo sa terminala. Smeštena je u blizini rezervoara. Za jednu vrstu goriva predviñaju se po dve pumpe i jedna rezervna za obe vrste goriva. Sve pumpe će imati kapacitet 120 m3/h. Pumpe će biti opremljene svom potrebnom armaturom i opremom za bezbedan rad. U pumpnoj stanici će biti smeštene dve pumpe koje služe za potrebe VRU jedinice (15 m3/h). Pumpna stanica je objekat koji će imati nadstrešnicu i biće zatvorena bočno trapeznim limom. Dno pumpne stanice je izvedeno kao armiranobetonska podna ploča – tankvana u padu prema oknu iz kojeg će se eventualna manja razlivanja odvesti preko ventila u tehnološku kanalizaciju. Slop rezervoar V = 20 m3 služi za prihvat goriva iz cevovoda pumpi i filtera. Slop rezervoar će biti ukopan, dvoplašni, sa kontrolom nepropusnosti i pregrañen na dva jednaka dela (benzin i dizel). Iznad rezervoara će biti postavljena pumpa sa svom potrebnom armaturom koja će sistemom odvojenih cevovoda prazniti svaku vrstu goriva u nadzemni rezervoar ili u kamionsku cisternu. Rezervoar će biti opremljen potrebnim priključcima za manipulaciju, merilom nivoa, alarmom nivoa, dišnom armaturom i ulaznim otvorima. Rezervoar je sa spoljne strane zaštićen odgovarajućom bitumenskom zaštitom. Jedinica za obradu gasne faze je ureñaj koji služi za obradu gasne faze koja se javlja kod punjenja goriva u kamionske cisterne. Odabraće se jedinica za najveći mogući kapacitet punjenja. Obrañeni gasovi ispušteni u atmosferu biće ispod granice od 35 g/m3. Rezervoarski prostor aditiva sa pumpama za ubacivanje aditiva u benzin i dizel. Rezervoar je nadzeman, izrañen od nerñajućeg lima, postavljen u tankvanu, ukupnog kapaciteta 50 m3 i podeljen je na pet delova (pet vrsti aditiva). Punjenje komora rezervoara se vrši pumpom koju na sebi ima kamionska cisterna. Otprema aditiva u gorivo je pumpama koje su postavljene uz rezervoar. Eventualno prolivene količine i atmosferske vode odvode se u tehnološku kanalizaciju. Cevna trasa tehnoloških cevovoda postaviće se nadzemno. Ceste će prelaziti kroz betonske propuste ili cevnim mostovima. Dilatacija cevovoda rešiće se lirama ili samokompenzacijom. Osiguranje od sunčevog zagrevanja biće rešeno sa rasteretnim ventilima. Na najvišim delovima cevovoda postaviće se odzračni ventili, a na najnižim drenažni ventili. Cevovodi će se obojiti reflektovanom bojom Pumpaonica za pražnjenje cevovoda je objekat koji će se izvesti kada se realizuje dovoz goriva vodenim putem. PODACI O GORIVU KOJE ĆE SE SKLADIŠTITI Gorivo koje će se koristiti na terminalu je: - Motorni benzin - Dizel



w.w.w. izp.rs 8

Prikaz tehnologije tretiranja (prerada, reciklaža, odlaganje i sl.) svih vrsta otpadnih materija

Čvrsti komunalni otpad se odlaže u metalne kontejnere koji se prazne u režiji nadležne komunalne službe. Emisije lako isparljivih ugljovodinka u atmosferu se eliminišu konstruktivnim rešenjem krova rezervoara, zatvorenim sistemom utovara/istovara i radom VRU jedinice. Sistem slopa sa rezervoarima i povezivanjem Slop rezervoar će biti ukopan, dvoplašni, sa kontrolom nepropusnosti i pregrañen na dva dela (benzin i dizel). Iznad rezervoara će biti postavljena pumpa sa svom potrebnom armaturom koja će sistemom odvojenih cevovoda prazniti svaku vrstu goriva u rezervoar ili u kamionsku cisternu. Rezervoar će biti opremljen potrebnim priključcima za manipulaciju, merilom nivoa, alarmom nivoa, dišnom armaturom i ulaznim otvorima. Rezervoar je sa spoljne strane zaštićen odgovarajućom bitumenskom zaštitom. Jedinica za obradu gasne faze (VRU) je ureñaj koji služi za obradu gasne faze koja se javlja kod punjenja goriva u kamionske cisterne. Odabraće se jedinica za najveći mogući kapacitet punjenja. Obrañeni gasovi ispušteni u atmosferu biće ispod granice od 35 g/m3. Jedinica će se postaviti u armiranobetonsku kadu sa kontrolisanim odvodom u tehnološku kanalizaciju. VRU jedinica se ugrañuje u vodonepropusnu zaštitnu armiranobetonsku konstrukciju (tankvanu). Dimenzija tankvane cca. 6,0 x 8,0 m. Podna ploča debljine 50-60 cm se polaže na tamponski sloj betona MB 10 debljine 10 cm, a ovaj na sloj nabijenog drobljenog kamenog materijala visine 30 cm nabijenog do modula zbijenosti 40 MN/m2. Na kotu isplaniranog i uvaljanog iskopa se polaže geotekstil 300 g/m2. Zidovi i podne ploče se predviñaju iz betona MB 30 vodonepropusnog i otpornog na smrzavanje i armiraju šipkama i mrežama. MA 500/560. Ispuštanje atmosferskih voda ili eventualno razlivenog medija iz zaštitne AB konstrukcije je kontrolisano preko okna. Stvarne dimenzije tankvane će se moći odrediti nakon nabave opreme za VRU. Rezervoarski prostor aditiva sa pumpama za ubacivanje aditiva u benzin i dizel. Rezervoar je nadzeman postavljen u tankvanu ukupnog kapaciteta 50 m3 i podeljen je na pet delova (pet vrsti aditiva). Rezervoar se puni iz kamionske cisterne pumpom iz kamionske cisterne. Otprema aditiva u gorivo je pumpama koje su postavljene uz rezervoar. Eventualno prolivene količine odvode se u tehnološku kanalizaciju.



w.w.w. izp.rs 9

Otpadne vode dele se na: - potencijalno zauljene otpadne vode - kišne otpadne vode - sanitarne otpadne vode Potencijalno zauljene otpadne vode nastaju na saobraćajnicama, te u tankvanama. Kišne atmosferske otpadne vode su vode sa krovova objekata. Sanitarne otpadne vode nastaju u sanitarijama objekata. Deo kišnih atmosferskih otpadnih voda sa manjih objekata ispušta se direktno u okolni teren. Kišne atmosferske otpadne vode sa upravne zgrade, radionice i nadstrešnice pretakališta kamionskih cisterni, kao i potencijalno zauljene otpadne vode sa saobraćajnica i kontrolisano ispuštane potencijalno zauljene otpadne vode iz tankvana, upuštaju se u potencijalno zauljenu kanalizaciju. Sanitarne otpadne vode upuštaju se u sanitarnu kanalizaciju. Potencijalno zauljena kanalizacija tretira se na separatoru ulja kapaciteta 100 l/s, te nakon tretiranja i prolaza kroz kontrolno okno, ispušta u otvoreni kanal. Predviñen je tipski separatora ulja, sa koalescentnim filterom koji omogućava da sadržaj zaostalog ulja bude niži od 5 mg/l što je prema DIN EN 858 najviše dozvoljeno. Iz hidrauličkog proračuna proizlazi da je potreban separator kapaciteta 100 l/sec. Montaža i korištenje separatora izvršiće se u skladu sa uputstvom proizvoñača koje je sastavni deo ovog projekta. Separator se ugrañuje na armiranobetonsku ploču debljine 20 cm. Osim toga, investitor će pre početka korištenja objekta sklopiti ugovor sa preduzećem koje je ovlašteno za redovnu kontrolu i čišćenje separatora. Ovlaštena osoba korisnika treba u redovnim vremenskim razmacima da proverava stanje ulja, masti i uložaka u separatoru i o tome vodi dnevnik kako bi se pravovremeno moglo naručiti čišćenje. Princip rada separatora se sastoji u sledećem: U protočnom taložniku razdvajaju se nečistoće i kao specifično lakše isplivavaju na površinu, dok se specifično teže talože na dno taložnika. Specifično lakše materije isplivavaju na površinu taložnika i prelaze u odvajač masti, ulja i goriva i drugih specifično lakših materija. Na putu kroz taložnik i odvajač vod se oslobodi od taložnih materija nafte i benzina. Voda posle prolaska kroz separator za odvajanje nečistoća se može upuštati u putni jarak, otvoreni kanal i sl. Čišćenje separatora ulja i taložnika kao i dalji tretman sa talogom iz taložnika će se oragnizovati u režiji nadležnog komunalnog preduzeća. Za pročišćavanje sanitarnih otpadnih voda predviña se biološki ureñaj tipa biorotor 50 ES. U njemu se obavlja biološko izdvajanje otpadnih tvari uz pomoć rotora pokretanog elektromotorom, sa specijalnim polipropilenskim sačastim ulošcima velike aktivne površine.



w.w.w. izp.rs 10

Prijem otpadnih čvsrtih materija je predviñen postavljanjem jednog ili više standardnih čeličnih pocinkovanih kontejnera ta smeće smeštenih na betonskoj platformi u dubini teritorije. U ove kontejnere će se odlagati i čvrste otapdne materije u obliku komunalnog otpada različitog porekla. Pražnjenje kontejnera će se vršiti kamionim JKP “Belilo” Sremski Karlovci.

Filterska stanica ugrañuje se u prostor izmeñu tehnoloških pumpi i punilišta kamionskih cisterni. Služi za filtriranje benzina i dizela, a sastoji se od mikro filtera i filtera odvajača vode. Mikrofilter služi za odstranjenje rñe i ostalih čestica.Filter odvajač vode služi za odstranjivanje dispergovane vode iz goriva. Obe jedinice postavljene su u armiranobetonsku kadu iz koje se voda i eventualno preliveni benzin ili dizel kod zamene filterskih uložaka odvodi preko ventila u tehnološku kanalizaciju.



w.w.w. izp.rs 11

OPIS MERA PREDVIðENIH U CILJU SPREČAVANJA, SMANJENJA I GDE JE TO MOGUĆE OTKLANJANJA SVAKOG ZNAČAJNIJEG ŠTETNOG UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU 1. Mere predviñene zakonom i drugim propisima, normativima i standardima i rokovima za njihovo sprovoñenje U mere predviñene zakonima i drugim propisima podrazumeva se primena normativa i standarda kod izbora i nabavke ureñaja i opreme za predloženi proizvodni proces, kao i one tehničke mere prema kojima će se obavljati prikupljanje svih otpadnih materija. Mere za zaštitu vazduha će biti u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Zakon o zaštiti vazduha („Sl. glasnik RS“, broj 36/09) - Pravilnik o graničnim vrednostima emisije, načinu i rokovima merenja i evidencije podataka

(Sl. glasnik RS", br. 30/97 i 35/97 – ispr) - Uredba graničnim vrednostima emisija zagañujućih materija u vazdih ("Službeni glasnik

RS", broj 71/10) - Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijumima za

uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka (″Sl. Glasnik RS″, br.54/92 ,30/99. 19/2006)

- Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl.glasnik RS", br. 11/2010)

- Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 75/10)

Mere za zaštitu voda će biti u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Zakonom o vodama («Sl.glasnik RS», br. 30/10), - Uredba o graničnim vrednostima emisije zagañujućih materija u vode i rokovima za njihovo

dostizanje ("Sl.glasnik RS", broj 67/2011) Mere za zaštitu od buke će biti u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.glasnik RS, br. 36/09, 88/2010) - Pravilnik o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Sl. glasnik

RS", br. 72/2010) - Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke,

uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Sl.glasnik RS", broj 75/2010). Postupanje sa otpadnim materijama će biti u skladu sa sledećim zakonskim aktima:

- Zakon o upravljanju otpadom (Sl.glasnik RS, br. 36/09, 88/2010) - Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu (Sl.glasnik RS, br. 36/09) - Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“,

broj 92/2010 - Pravilnik o načinu prikupljanja, pakovanja i razvrstavanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS

br. 55/2001).



w.w.w. izp.rs 12

- Pravilnik o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl.glasnik RS", br. 56/10) - Pravilnik o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se

koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. glasnik RS " br. 98/2010). Pored ovih zakonskih akata, u toku rada, pridržavati se i sledećih zakona:

- Zakon o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik RS br. 135/2004, 36/09) - PRAVILNIK o sadržini Politike prevencije udesa i sadržina i metodologija izrade Izveštaja o

bezbednosti i Plana zaštite od udesa ("Službeni glasnik RS", broj 41/10) - Zakon o planiranju i izgradnji (“Sl. glasnik RS“, br. 72/2009, 81/09) - Zakon o zaštiti od požara (“Sl. glasnik RS”, br.111/09) - Uredba o razvrstavanju objekata, delatnosti i zemljišta u kategorije ugroženosti od požara (“Sl.

glasnik RS” br. 76/2010) - Uredba o utvrñivanju Liste projekata za koje je obavezna procena uticaja i Liste projekata za

koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu («Sl.glasnik RS», broj 114/08) - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozije («Sl.list SFRJ»,

br. 24/87); - Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara («Sl.list SFRJ», br.

30/91); - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu skladišta od požara i eksplozije («Sl.list SFRJ»,

br. 24/87); - Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara («Sl.list SFRJ», br.

30/91); - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja („Sl.list

SFRJ“, br. 11/96); - Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu od statičkog elektriciteta („Sl.list SFRJ“, br.

62/73); - Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona („Sl.list SFRJ“, br.

53 i 54/88); - Pravilnik o tehničkim normativima za spoljnu i unutrašnju hidrantsku mrežu za gašenje požara

(„Sl.list SFRJ“, br. 30/91). - Pravilnik o izgradnji postrojenja za zapaljive tečnosti i o uskladištavanju i pretakanju zapaljivih

tečnosti („Sl. list SFRJ” br. 20/71 i 23/71); - Pravilnik o tehničkim normativima za stabilne sudove pod pritiskom („Sl. List SFRJ” br.

16/83); - Pravilnik o tehničkim normativima za hidratantsku mrežu za gašenje požara („Sl. list SFRJ”, br.

30/91); 2. Mere zaštite u vreme izvoñenja radova Pre izrade tehničke dokumentacije, Glavnog projekta, obezbediti sve potrebne podloge (urbanističko-planske, geodetske, geomehaničke, geološke, hidrološke, hidrauličke, morfološke, hidrogeološke i druge), sprovesti odgovarajuće analize i obrade rešenja, koje će biti u skladu sa propisima;



w.w.w. izp.rs 13

Tehničku dokumentaciju uraditi u skladu sa važećim propisima, normativima za ovu vrstu objekata i predvideti tehničko rešenje kojim se neće negativno uticati na režim voda i druge vodoprivredne objekte. Radi poboljšanja ekoloških osobina budućeg kompleksa marine, u projektnu dokumentaciju je neophodno ugraditi i posebne mere zaštite ekološkog koridora uz Dunav i posebne mere zaštite ekološkog koridora potoka ðubrik, date u Uslovima zaštite prirode pri izradi Plana detaljne regulacije »Radne zone Prosjanice« u naselju Sremski Karlovci. Sve aktivnosti na predmetnoj lokaciji moraju biti u skladu sa uslovima nadležnih organa, organizacija i preduzeća. Saobraćajnice, manipulativne površine i platoe, projektovati za merodavna opterećenja i zastrti adekvatnim kolovoznim zastorom prema saobraćajnim i tehnološkim zahtevima i uslovima nadležnih organa. Elektroenergetske potrebe objekata planiranog Projekta, obezbediti priključenjem na elektroenergetsku mrežu. Glavnim projektom predvideti sve potrebne instalacije prema tehnološkim zahtevima, a prema uslovima nadležnog elektrodistributivnog preduzeća. U postupku pripreme terena i izvoñenja radova angažovati ispravnu mehanizaciju, a gradilište obezbediti saglasno uslovima nadležnog organa. Objekte benzinsko-gasne stanice projektovati u skladu sa seizmičkom zonom ugroženosti i prema merodavnom statičkom opterećenju. U slučaju akcidentnog prosipanja (slučajno curenje usled kvara na mehanizaciji) pogonskog goriva (naftnih derivata) u toku pripreme terena i izgradnje objekata, radove odmah obustaviti, a teren sanirati čišćenjem sloja zemljišta zagañenog naftnim derivatom. Postupanje sa tako nastalnim otpadom uskladiti sa odredbama Pravilnika Pravilniku o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Službeni glasnik RS", broj 92/10) Tehničko rešenje rezervoara izvesti na način da se u potpunosti obezbedi zaštita površinskih i podzemnih voda od zagañenja. Predvideti izgradnju pijezometara radi povremene kontrole kvaliteta podzemnih voda na prisustvo derivata nafte. Ukoliko se desi da se pri iskopu zemlje izvoñač radova naidje na predmete arheološke vrednosti, o nalazu hitno obavestiti nadležne organe vlasti, preko predstavnika investitora. Mere zaštite vazduha Pre početka izvoñenja, izvoñač radova je dužan da izradi interni plan zaštite od požara i eksplozija; Osigurati kretanje transportnih sredstava i mehanizacije ureñenim saobraćajnim pravcima; Grañevinski šut, gde se nalazi zaprašeni usitnjeni materijal, prekrivati folijom s ciljem smanjenja mogućnosti podizanja prašine usled vetra; U slučaju pojave vetra velike brzine i "kritičnih" smerova, privremeno prekinuti radove. Mere zaštite od zagañenja zemljišta Ukoliko doñe do zagañenja zemljišta, potrebno je sav zagañeni teren iskopati, privremeno skladištiti u rezervoare i zbrinuti kao opasan otpad; Zabranjeno je na lokaciji obavljati zamenu motornih ulja, rashladnih tečnosti i akumulatora na svim vrstama vozila;



w.w.w. izp.rs 14

Na lokaciji osigurati uslove higijensko tehničke zaštite u skladu sa zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu ("Sl.glasnik RS" br.101/2005). Mere zaštite voda i vodotoka Projektnom dokumentacijom definisati materijale i način izvoñenja radova marine uz postojeći nasip, u cilju sprečavanja negativnih posledica usled lošeg izvoñenja radova ili korištenja neadekvatnih materijala. Na gradilištu nije dozvoljeno obavljati mehanički servis mašina niti skladištiti goriva i maziva. Zaposlene koji rade na gradilištu obučiti i osposobiti za efikasnu primenu svih mera zaštite životne sredine. To se posebno odnosi na korištenje i održavanje grañevinske mehanizacije. Snabdevanje gorivom i mazivima obavljati isključivo iz cisterni pod stručnim nadzorom i na zaštićenom, vodonepropusnom i za tu svrhu posebno odreñenim prostorima, koji moraju biti opremljeni sredstvima za neutralizaciju eventualno prolivenih goriva i maziva. Ne smeju se izvoditi privremeni ispusti kanalizacijskih sustava u vodotok. Definisati Mere za regulisanje vodnog režima u slučaju pojave velikih voda, tokom izvoñenja radova, te obaviti pripreme kojim će se zaštititi nebranjeni prostor u gradnji u slučaju nailaska velike vode. Radove na delu zahvata koji može biti ugrožen pojavom velikih voda, vremenski smestiti u razdoblje malih voda. U proceni pogodnog termina, konsultovati statističke podatke o kretanju vodostaja tokom godine, te dugoročne prognoze vremena. Prilikom svih iskopa koji su u neposrednom kontaktu s vodom reke Dunava, paziti da što manja količina materijala iskopa dospe u vodu. Prilikom ugradnje grañevinskih materijala na minimum smanjiti rasip materijala u vodu. Za vreme moguće pojave visokih voda, nakon prestanka rada svu opremu i grañevinske mašine i materijale ukloniti s pozicija ugroženih visokom vodom. Isto učiniti na svim mestima gde su mogući odroni i klizanje tla. Svakodnevno pratiti vodostaj i jednom godišnje hidrografsko snimiti dno korita na prostoru marine Mere zaštite zemljišta Grañevinski materijal, gorivo, mazivo, boje, rastvarači i druge hemikalije, skladištiti i koristiti na propisan način, shodno rešenjima iz projekta organizacije gradilišta. U fazi grañenja osigurati posebno ograñeni i zaštićeni prostor za pretakanje goriva kako bi se sprečilo prolivanje i isticanje. Iskopano tlo i grañevinske jame ne smeju se zagaditi prilikom izvoñenja zemljanih radova. U slučaju zagañenja izvesti hitnu sanaciju u cilju sprečavanja prodiranja zagañenja u podzemlje, a sa zagañenim zemljištem postupiti prema Pravilniku o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Službeni glasnik RS", broj 92/10)). Višak grañevinskog materijala i drugih materija koje su nastale i dovezene u krug gradilišta zabranjeno je stavljati u grañevinske jame i zatrpavati.



w.w.w. izp.rs 15

Mere zaštite saobraćajnica Prilikom odvoza viška iskopanog i drugog materijala na deponije izvan lokacije projekta, očistiti točkove vozila za prevoz, kako bi se sprečilo prosipanje po gradskim saobraćajnicama. Održavati saobraćajnice u stanju kojim osigurava sigurnost saobraćaja i ljudi. Saobraćaj vozilima i grañevinskim mašinama organizovati na način da se smanji verovatnoća saobraćajnih nezgoda, rad u praznom hodu, nepotrebno podizanje prašine i stvaranje buke. Prikaz mera protiovpožarne zaštite rokom grañenja Za vreme grañenja potrebno je sprovesti sve potrebne mere sa lako zapaljivim materijalima koji mogu izazvati požar (daske, grede, letve itd.). Takve materijale potrebno je držati udaljene od toplotnih izvora. Električna instalacija, ureñaji i oprema moraju svojom izradom i izvoñenjem da odgovaraju važećim tehničkim propisima. Na svim mestima na gradilištu, gde postoji opasnost od požara, potrebno je provesti zaštitne mere prema Zakonu o zaštiti od požara. Zapaljive tečnosti (benzin, nafta, razna ulja itd.) moraju da se čuvaju u posebnim skladištima obezbeñenim od požara po važećim propisima. Za sprovoñenje ovih mera nadležna je i odgovorna uprava gradilišta. Kontrolu sprovoñenja ovih mera vrši rukovodioc gradilišta, nadzorni inženjer i ovlašćeni organ opštine ili Republike. Po završetku izgradnje objekta, potrebno je urediti gradilište i odstraniti sve ostatke grañe, kao i grañevinskog i ostalog materijala. Prikaz mera protivpožarne zaštite projektovane konstrukcije dat je u projektu protivpožarne zaštite 1385-G-ZP1. Mere zaštite tokom grañenja (ureñenje okoline i zbrinjavanje grañevinskog otpada)

- Izvoñač radova mora pre početka radova izraditi plan organizacije rada kojim će se dokazati da je uzeo u obzir sve mere zaštite okoline tokom grañenja i načine zbrinjavanja grañevinskog otpada. Radovi mogu da počnu po odobrenju plana od strane nadzornog inženjera

- Svi zemljani radovi moraju biti planirani tako da se materijal ne može obrušavati. Sav kvalitetan materijal iz iskopa se ponovno ugrañuje, a materijal koji se ne može ugraditi potrebno je odvesti na deponiju grañevinskog materijala.

- Svi transporti se moraju sprovoditi po postojećim saobraćajnicama. - Buka grañevinskih mašina može da iznosi najviše 75 dBA na 100 m od mesta rada - Podizanje prašine za vreme rada po suvom vremenu treba sprečiti polivanjem vodom na mestu

rada.



w.w.w. izp.rs 16

Mere zaštite nakon izgradnje

1. Nakon završetka izgradnje, potrebno je izvršiti sanaciju okoline gradilišta u skladu s projektom a prema sledećem:

- Svu privremenu saobraćajnu signalizaciju, montiranu radi funkcionisanja gradilišta i regulisanja saobraćaja, potrebno je u potpunosti ukloniti nakon završenih radova i vratiti u funkciju prvobitni režim saobraćaja

- Asfaltne saobraćajne površine prekopane i oštećene kod izvoñenja radova potrebno je u skladu s projektom obnoviti novom asfaltnom masom i slojevima, uz pravilno mašinsko zasecanje postojećeg asfalta na spojevima sa novim asfaltom

- Nakon završenih radova i pojedinih faza radova potrebno je gradilište potpuno očistiti od sveg otpadnog grañevinskog materijala, drvene grañe, armature, oplate i ostalih otpadaka

- Isto tako, potrebno je ukloniti sve privremene skele, prepreke i zaštitne ograde i preostale grañevinske alate, opremu i mašine

- Svi navedeni radovi, kao i ostali eventualno potrebni radovi na sanaciji okoline, ne obračunavaju se kao posebne stavke u predračunu već se smatraju troškovima koje izvoñač radova treba uračunati u jedinične cene radova

- Ukloniti sve privremene priključke gradilišta na komunalne objekte, kao i privremene elektroenergetske priključke, mesta radova urediti, očistiti i dovesti u ispravno stanje kakvo je bilo pre početka izvoñenja radova,

- Sav preostali grañevinski otpad odvesti na deponiju. Opšte mere zaštite u togu izgradnje prema Uputstvu o minimalnim uslovima zaštite životne sredine Tokom izvoñenja radova na pripremi terena i izgradnji objekta potrebno je planirati i primeniti sledeće mere zaštite:

- Nosilac projekta je dužan da poštuje Zakon o planiranju i izgradnji („Sl. g l. RS”, br. 72/09), kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona

- Vršiti redovno kvašenje zaprašenih površina i sprečiti rasipanje grañevinskog materijala tokom transporta

- Utvrditi obavezu sanacije zemljišta, u slučaju izlivanja ulja i goriva tokom rada grañevinskih mašina i mehanizacije

- Otpadni materijal koji nastane u procesu izgradnje (komunalni otpad, grañevinski materijal i metalni otpad, plastika, papir, stare gume i sl.) propisno sakupiti, razvrstati i odložiti na za to predviñenu i odobrenu lokaciju

- Materijal iz iskopa odvoziti na unapred definisanu lokaciju, za koju je pribavljena saglasnost nadležnog organa; transport iskopanog materijala vršiti vozilima koja poseduju propisane koševe i sistem zaštite od prosipanja materijala

- Ako se u toku izvoñenja grañevinskih i drugih radova naiñe na arheološka nalazišta ili arheološke predmete, izvoñač radova je dužan da odmah prekine radove i obavesti nadležnu organizaciju za zaštitu spomenika kulture

- Ako se u toku radova naiñe na prirodno dobro koje je geološko-paleontološkog tipa i minerološko-petrografskog porekla, za koje se pretpostavlja da ima svojstvo prirodnog spomenika, izvoñač radova je dužan da o tome obavesti nadležnu organizaciju za zaštitu prirode.



w.w.w. izp.rs 17

3. Mere zaštite u toku redovnog rada Opšte mere zaštite - U sektoru rezervoara, ugraditi pijezometar za praćenje kvaliteta podzemnih voda, u svemu u skladu

sa prethodno pribavljenim uslovima nadležnog organa - Predvideti ugradnju sistema za odsisavanje benzinskih i dizel para i povratak u rezervoar, odnosno

cisternu, na svim automatima za izdavanje goriva, kao i na zajedničkom utakačkom šahtu - Predvideti separator masti i ulja za prečišćavanje zauljenih otpadnih voda iz pratećih objekata

(eventualna perionica, radionica za servisiranje vozila) pre upuštanja u kanalizaciju ili odreñeni recipijent

- Izvršiti ureñenje i ozelenjavanje slobodnih površina (travnjaci, žbunasta i visoka vegetacija) u skladu sa projektom hortikulturnog ureñenja

- Sprovoditi prethodno navedene opšte mere zaštite životne sredine, koje se odnose na mere zaštite voda i upravljanje nastalim otpadom

- Sprovoditi neophodne mere zaštite od mogućih udesa (požar; izlivanje, prosipanje, iscurivanje goriva i dr), kao i mere za otklanjanje posledica u slučaju udesnih situacija (sredstva za protivpožarnu zaštitu, posedovanje odgovarajućeg sorbenta i dr); pribaviti saglasnost nadležnog organa na predviñene mere zaštite od požara

- Izraditi i sprovesti program praćenja uticaja projekta na životnu sredinu, koji obuhvata praćenje kvaliteta podzemnih voda.

- Pridrežavati se uslova datih u rešenju o uslovima zaštite prirode, broj 03-634/2, od 04.05.2012. g., izdatih od strane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Mere zaštite voda

- Tehničkom dokumentacijom predvideti mesto i način postavljanja cisterni za smeštaj goriva tako da u svim hidrološkim uslovima imaju propisanu stabilnost kao i zaštitu od izlivanja u reku Dunav;

- Obezbediti neometano odvoñenje atmosferskih voda sa prostora marine; - Predvideti separatni tip kanalizacione mreže, posebno za skupljanje uslovno čistih atmosferskih

voda, posebno za sanitarno-fekalne i posebno za zauljene atmosferske vode; - Uslovno čiste atmosferske vode sa krovnih i čistih betonskih površina, mogu se bez

prečišćavanja odvesti na zelene površine ili u reku Dunav putem ureñenih ispusta koji su osigurani od erozije;

- Sanitarno-fekalne otpadne vode priključiti na javnu kanalizacionu mrežu prema uslovima nadležnog komunalnog preduzeća;

- Za atmosferske vode sa zauljenih i zaprljanih površina (benzinska pumpa, parkinzi i sl.) pre uliva u recipijent predvideti odgovarajući predtretman (separator ulja, taložnik). Sadržaj ulja u tretiranoj vodi ne sme biti veći od 0,1 mg/l, a suspendovanih materija od 35 mg/l;

- U reku Dunav je zabranjeno ispuštati bilo koje otpadne vode osim uslovno čistih atmosferskih voda koje po Uredbi o kategorizaciji odgovaraju IIB klasi voda;

- Sprovoditi redovnu kontrolu zauljenih otpadnih voda od pranja manipulativnih površina nakon tretmana na separatoru i taložniku;

- Redovno pratiti stanje plovila koja se vežu na pristaništu koja mogu biti izvor zagañenja. Slabo održavana plovila mogu ispuštati kontinualno odreñene količine goriva, ulja i masti. Sprečiti



w.w.w. izp.rs 18

nekontrolisano i namerno ispuštanje otpadnih materija (sanitarnih otpadnih voda, zauljenih voda, različitog otpadnog materijala) za vreme sidrenja.

- Prilikom korištenja terminala za snabdevanje gorivom osigurati da ne doñe do isticanja ili nekontrolisanog izlivanja u reku Dunav.

- Za uskladištavanje naftnih derivata predviñeni su metalni nadzemni rezervoari u AB tankvanama

- Pridrežavati se uslova datih u rešenju o vodnim uslovima, broj 104-325- 168/ 2O12-01, od 08.05.2012. g., izdatih od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Zaštita voda prema Uputstvu o minimalnim uslovima zaštite životne sredine Nosilac projekta je dužan:

- Da poštuje Zakon o vodama („Sl. gl. RS”, br. 33/10), kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovog Zakona

- Planira i izvede sistem interne separatne kanalizacije (za atmosferske i fekalne otpadne vode) - Sanitarno-fekalne otpadne vode odvodi u gradsku kanalizacionu mrežu a u slučaju nepostojanja

gradske kanalizacije, potrebno je fekalne otpadne vode upuštati u vodonepropusnu septičku jamu, do opremanja lokacije kanalizacionom infrastrukturom

- Obezbedi saglasnost nadležnog organa za poslove vodoprivrede (mišljenje, uslovi, dozvola...) - Po potrebi, predvidi odgovarajući tretman tehnoloških otpadnih voda, kojim se obezbeñuju

propisani zahtevi emisije, odnosno propisani uslovi za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili odreñeni recipijent

- Predvidi kontrolisani prihvat potencijalno zauljene atmosferske vode sa internih saobraćajnih, manipulativnih površina i parkinga, kao i njen tretman u taložniku/separatoru masti i ulja, kojim se obezbeñuje da kvalitet prečišćenih voda zadovoljava kriterijume propisane za ispuštanje u javnu kanalizaciju ili odreñeni recipijent; vrši redovnu kontrolu separatora i taložnika i poslove pražnjenja istih poveri ovlašćenoj organizaciji; vodi urednu evidneciju o čišćenju navedene

- opreme i ureñaja - Ugradi ureñaj za merenje količine ispuštenih otpadnih voda-merač protoka i dobijene rezultate

dostavlja nadležnoj inspekciji za zaštitu životne sredine (republička, pokrajinska,) - Uspostavi monitoring voda koje se ispuštaju u recipijent u skladu sa Zakonom o vodama - Rezultate merenja kvaliteta voda dostavi nadležnoj inspekciji i Agenciji za zaštitu životne

sredine. Mere zaštite za odlaganje otpadnog materijala Nosilac projekta je dužan: 1. Da poštuje Zakon o upravljanju otpadom („Sl. gl. RS”, br. 36/09, 88/2010), Zakon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Sl. gl. RS”, br. 36/09), kao i podzakonska akta doneta na osnovu ovih zakona 2. Obezbedi poseban prostor 3. Obezbedi potrebne uslove i opremu za sakupljanje, razvrstavanje i privremeno čuvanje različitih otpadnih materija (komunalni i ambalažni otpad, organski ili procesni otpad, reciklabilni materijal, otpad od čišćenja separatora masti i ulja i dr.) 4. Da sekundarne sirovine, opasan i drugi otpad, predaje licu sa kojim je zaključen ugovor, a koje ima odgovarajuću dozvolu za upravljanje otpadom (skladištenje, tretman, odlaganje i sl).



w.w.w. izp.rs 19

Mere zaštite od požara Kod gašenja požara najvažnija je brza i stručna reakcija, tako da se isti ugasi u samom začetku. Zbog toga je potrebno raspolagati propisanom opremom i uvežbanim ljudstvom koje će delovati do dolaska profesionalne vatrogasne jedinice. 4. Mere zaštite u slučaju akcidenta Obaveze nosioca projekta su: 1. Planirati rezervoare za skladištenje i pripadajuću mernoregulacionu, sigurnosnu i drugu opremu, u skladu sa važećim tehničkim normativima i standardima, odnosno propisima kojima se ureñuje izgradnja i korišćenje ove vrste objekata u skladu sa propisima MUP-a od kojih se pribavlja saglasnost 2. Primeniti Seveso II direktivu 3. Obavljati redovno održavanje i tehničku kontrolu procesne opreme, u skladu sa važećim propisima 4. Sprovoditi prethodno navedene opšte mere zaštite koje se odnose na zaštitu voda od zagañivanja i upravljanje nastalim otpadom 5. Sprovoditi prethodno navedene opšte mere zaštite životne sredine koje se odnose zaštitu voda od zagañivanja, zaštitu od buke i način upravljanja otpadom 6. Sprovoditi neophodne mere zaštite od mogućih udesa (požar, izlivanje, prosipanje, iscurivanje hemikalija i dr.), kao i mere za otklanjanje posledica u slučaju udesnih situacija; pribaviti saglasnost nadležnog organa za predviñene mere zaštite od požara 7. U blizini mesta na kojima je mogućnost prosipanja zapaljivih tečnosti najveća, postaviti sanduke sa peskom za posipanje 8. Izraditi Pravilnik o načinu ponašanja zaposlenih u toku redovnog rada, kao i u slučaju udesa. U cilju stvaranja uslova za upravljanje rizikom, odnosno svoñenja rizika od udesa, na predmetnoj lokaciji u granice prihvatljivosti, potrebno je sprovoditi mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes. Mere prevencije se sprovode u cilju smanjivanja verovatnoće nastanka i posledica udesa. Uredno čuvati svu postojeću dokumentaciju koja se odnosi na izvršene remontne radove, servisiranje, zamenu delova, atestiranje i kontrolu ureñaja i opreme, a posebno dokumentaciju koja se odnosi na zaštitu od požara i zaštitu na radu. Na osnovu ovih podataka sprovoditi: Plan redovne – rutinske kontrole, Plan periodične kontrole, Plan servisiranja, Plan atestacije. Plan zaštite od požara Plan redovne – rutinske kontrole treba da sadrži obavezu dnevne kontrole. Plan periodične kontrole treba da sadrži najmanje: kontrolu ventila kontrolu cevovoda na propusnost korišćenjem detektora.



w.w.w. izp.rs 20

O obavljenim periodičnim kontrolama se vodi knjiga kontrole. Plan servisiranja se radi u skladu sa zahtevima proizvoñača i isporučioca opreme. Potrebno je napisati operativno Uputstvo za rad objekta, gde će se detaljno razraditi i precizirati zaduženje svakog operatora. Uputstvo obuhvata i poseban deo gde se kod operatora razvija sposobnost da uoči izvor curenja naftnih derivata i indikatore koji ukazuju da se na postrojenju odvija nešto u suprotnosti sa uobičajenim uslovima. Izraditi Plan zaštite od udesa. Plan zaštite- Mere pripravnosti i mere odgovora na udes Imajući u vidu verovatnoću nastanka udesa i obim mogućih posledica autori procene uticaja smatraju da je sastavni deo ovog elaborata predloženi Plan zaštite na nivou objekta investitora. Plan zaštite obuhvata: Snage i sredstva Plana Šemu odgovora na udes Program obuke i treninga Program kontrole Ostala uputstva i obaveštenja Snage i sredstva za sprovoñenje Plana Snage za sprovoñenje plana uključuju: sve zaposlene radnike Radnici zaposleni u svakoj smeni predstavljaju ekipu za zaustavljanje delova postrojenja, zaustavljanje dotoka naftnih derivata i ekipu za gašenje eventualno nastalog požara. Vatrogasci vatrogasne jedinice iz Šajkaša, koji mogu svojim vozilima da stignu za 20 minuta. Dežurna služba MUP-a i služba hitne pomoći. Sredstva za sprovoñenje plana čine: Protivpožarni ručni aparati; Kompleti za prvu medicinsku pomoć. Šema odgovora na udes Odgovor na udes podrazumeva angažovanje ili aktiviranje, obaveštavanje ili stavljanje u stanje pripravnosti snaga koje učestvuju u odgovoru. Po potrebi okolno stanovništvo se obaveštava i uzbunjuje. Program obuke i treninga Programom obuke i treninga moraju da budu obuhvaćeni svi učesnici u odgovoru. Program obuke mora da sadrži: upoznavanje sa karakteristikama hazardnih materija, upoznavanje sa načinom korišćenja ličnih zaštitnih sredstava i sredstava odgovora na udes, uloga i mesto svakog učesnika u odgovoru, Obuku organizuje investitor uz angažovanje spoljnih saradnika.



w.w.w. izp.rs 21

Program treninga se pravi na osnovu scenarija mogućeg dogañaja. U toku jedne kalendarske godine, najmanje jedanput se mora organizovati vežba za sve učesnike u odgovoru na udes. Po završetku vežbe se napravi izveštaj koji se dostavlja opštinskoj inspekciji za zaštitu životne sredine. Izveštaj se usvaja, a na osnovu istog se vrši vrednovanje, testiranje i inoviranje plana. Program kontrole Program kontrole obuhvata vrstu i dinamiku kontrole sredstava odgovora na udes. Ovu kontrolu sprovodi opštinska ili republička inspekcija za zaštitu životne sredine, uz pomoć zaposlenih. Kontrola sistema za uzbunjivanje i obaveštavanje i sredstava odgovora: telefonske linije, zaštitna sredstva, protivpožarni aparati (na 6 meseci), kompleti prve pomoći. Ostala uputstva i obaveštenja Pored uputstva za svakog učesnika u odgovoru na udes investitor mora da pripremi posebna obaveštenja koja se dostavljaju: opštinskoj vatrogasnoj jedinici, najbližoj stanici MUP-a, stanici hitne medicinske pomoći i okolnom stanovništvu. U zavisnosti od mesta i uloge u odgovoru na udes obaveštenja moraju da sadrže osnovne podatke o mogućim akcidentima na postrojenju, eventualnim posledicama i načinu postupanja. Obaveze investitora kao vlasnika ugroženog prostora i opreme Vlasnik ugroženog prostora mora obezbediti pregled instalacije u ugroženom prostoru od strane ovlašćene organizacije Vlasnik mora izvršiti obuku radnika na održavanju opreme. U zonama opasnosti se utvrñuje poseban režim rada kao i ograničenja koja se sastoje u sledećem: Strogo je zabranjen pristup svim nezaposlenim licima u zoni rezervoara Vozila se kreću u skladu sa uspostavljenim režimom kretanja; Prilikom sipanja naftnih derivata u vozila, motor vozila mora biti ugašen; Strogo je zabranjeno pušenje, upotreba otvorenog plamena i aparata koji varniče. Strogo je zabranjena upotreba grejnih tela sa užarenim nitima; Zabranjena je bilo kakva intervencija nad instalacijama u radu; Intervenciji unutar zone opasnosti se može pristupiti samo kada je nedvosmisleno utvrñeno da su obezbeñeni svi neophodni preduslovi za bezbednu intervenciju; U toku same intervencije se strogo zabranjuje bilo kakva improvizacija. Ukoliko postoji bilo kakva dilema kojom se dovodi u pitanje bezbedno odvijanje postupka intervencije, odmah obustaviti sve radove i konsultovati stručnjake. U toku rada se obavezno pridržavati uputstva za rad koji je dat od strane proizvoñača opreme; Sve skladišne i manipulativne površine održavati u čistom stanju; U toku rada se obavezno pridržavati svih mera zaštite na radu koje su propisane odgovarajućim zakonskim propisima i normativima



w.w.w. izp.rs 22

Investitor je obavezan da radnicima obezbedi radnu, zaštitnu odeću i opremu koja odgovara poslovima koji se obavljaju na pojedinim radnim mestima. Radnici su dužni da nose propisanu radnu i zaštitnu odeću. Odgovorni rukovodilac je dužan da udalji sa posla svakog radnika koji ne nosi odgovarajuću zaštitnu opremu; Ostalo Zaposleno osoblje na pumpi mora da ima uverenje o položenom ispitu za rukovaoca na pumpi, kojim se dokazuje da je obučeno za bezbedno i sigurno rukovanje ureñajima, opremom, sredstvima za gašenje požara i ostalim zaštitnim sredstvima na stanici. Pored svih zaštitnih mera koje se izvode u skladu sa tehničkim normama u oblasti grañevinarstva, elektrotehnike i mašinstva za izgradnju objekata ovakve vrste i namene, strogom primenom odgovarajućih pravilnika i uputstava u radu, kao i redovnom tehničkom kontrolom objekta i pravilnim održavanjem izbegavaju se udesne situacije (požar, prolivanje goriva i slično). Ukoliko doñe do incidentnih situacija vrše se hitne intervencije lokalnog karaktera, a u skladu sa odgovarajućim uputstvima i pravilnicima. Ukoliko su udesne situacije većeg obima saradnja koordinacija saniranja se vrši u saradnji sa nadležnim institucijama. Zelene površine oko objekta uredno održavati i redovno zalivati. Sistem zaštite od požara terminala sastojaće se od izgradnje i primene sledećih stabilnih i mobilnih sistema: Sistema obezbeñenja vodom iz nadzemnih sfernih rezervoara – sfera zapremine 2x720m3. Rezervoari će se nadopunjavati vodom iz bunara. U sklopu bunara će biti postavljena bunarska pumpa PC4, kapaciteta 7,2 m3/h, koja će biti spojena cevovodom s rezervoarom. Protivpožarne pumpne stanice sa pumpama pogonjenih elektromotorom te sistema za održavanje pritiska u hidrantskoj mreži, koji se sastoji od hidroforske posude zapremine 2 m3, pumpe za nadopunjavanje hidroforske posude, kompresora za vazduh. Spoljne hidrantske mreže. Hidrantska mreža biće razgranata u obliku zatvorenog prstena, čiji su prsteni meñusobno povezani u zatvorenu petlju, tako da se svako mesto u sklopu terminala putem hidrantske mreže može napajati vodom za potrebe gašenja/hlañenja s dve strane. Stabilnih sistema za gašenje i hlañenje nadzemnih rezervoara i ostalih popratnih objekata koji su sastavni deo manipulacije naftnim derivatima na terminalu i razdelne stanice za stvaranje pene s razvodnim kolektorima instalacija hlañenja i gašenja. Mobilna oprema i prevozni bacači voda - pena. Za korištenje i upotrebu spoljašnje hidrantske mreže u slučaju požara i potrebe hlañenja rasporediće se spoljni stojeći hidrantski ormanići, njihov raspored odrediće se u skladu sa potrebama, tako da će se za potrebe gašenja zapaljivih tečnosti postaviti kod svakog drugog nadzemnog hidranta. Prevozni bacači služiće za gašenja požara u rezervoarskom prostoru. Na bacaču se nalazi posuda sa penilom kapaciteta 300 l, i samousisni mešač penila. Bacač se spaja na nadzemni hidrant s protivpožarnom cevi nazivnog prečnika 110 mm (tip A). Otvaranjem hidranta, protok vode prolazi kroz mešač, u mešaču nastaje podpritisak i dolazi do samousisavanja penila koje se meša s vodom i nastaje mešavina koja strujanjem kroz mlaznicu usisava vazduh. Dolazi do mešanja vazduha i mešavine i nastaje pena.



w.w.w. izp.rs 23

Protivpožarni aparati. Za gašenje početnih požara na objektima, ureñajima, spoljnim i unutrašnjim prostorima koji se nalaze u sklopu terminala postaviće se ručni i prevozni aparati za gašenje požara suvim prahom. Ručni i prevozni aparati namenjeni su za gašenje početnih požara klase B, C, E, standardnih veličina prema masi punjenja: - ručni aparati za gašenja požara S-9 - prevozni aparati za gašenje požara S-50 Sistem za dojavu požara. Objekti će biti opremljeni ručnim javljačima instalisanim u sklopu celog prostora terminala. Razdelna stanica, centrala za dojavu požara, biće smeštena u sklopu upravne zgrade. Celi sistem za dojavu požara će biti automatizovan s automatskim prosleñivanjem alarma do profesionalne protivpožarne jedinice. 5. Mere zaštite u slučaju prestanka korišćenja ili uklanjanja projekta U slučaju prestanka rada Projekta Nosilac Projekta je dužan da predmetnu lokaciju dovede u zadovoljavajuće stanje saglasno zakonskim propisima. Pri izvoñenju radova na ureñenju lokacije u slučaju prestanka rada Projekta, obavezno je organizovano prikupljanje komunalnog otpada, grañevinskog otpada, otpada sa karakteristikama sekundarnih sirovina, otpada sa svojstvima opasnih materija, uz obavezno postupanje i evakuaciju u skladu sa : Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, broj 92/2010 Pravilnikom o načinu prikupljanja, pakovanja i razvrstavanja sekundarnih sirovina (Sl. glasnik RS br. 55/2001). Pravilnikom o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl.glasnik RS", br. 56/10) Pravilnikom o uslovima i načinu sakupljanja, transporta, skladištenja i tretmana otpada koji se koristi kao sekundarna sirovina ili za dobijanje energije ("Sl. glasnik RS " br. 98/2001). Sve zaostale otpadne materije koje su nastale kao posledica rada predmetnog Projekta, a imaju upotrebnu vrednost, isporučiti fizičkim i pravnim licima koja poseduju potrebne saglasnosti i dozvole nadležnih organa za prikupljanje, promet i preradu sekundarnih sirovina. Sve količine zaostalih otpadnih materija komunalnog porekla, bezbedno ukloniti sa predmetne lokacije i deponovati na komunalnu deponiju, angažovanjem specijalizovanih službi Javnog komunalnog preduzeća. Nakon prestanka rada predmetnog Projekta obavezno izvršiti demontažu i bezbedno uklanjanje tehnološke i druge opreme i ureñaja, koji su instalirani u funkciji rada Projekta.



w.w.w. izp.rs 24

PROGRAM PRAĆENJA UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU Pošto analizirani objekat ima odreñen uticaj na životnu sredinu (prethodna razmatranja) predlaže se utvrñivanje Programa praćenja uticaja na životnu sredinu (preko elemenata ekološkog monitoringa). Program praćenja je definisan kroz odgovarajuća merenja koja se sprovode u toku redovne eksploatacije objekta. Programom se definišu: broj i raspored kontrolnih mesta kao i učestalost merenja, dok uzorkovanje i samo merenje (na propisan način) vrši organizacija ovlašćena za tu vrstu poslova. Investitor je dužan da na posebnim listama “ekološki monitoring” vodi evidenciju o izvršenim merenjima (zagañivač, mesto i rezultat merenja, ko je izvršio merenje, itd.). 1. Prikaz stanja životne sredine na predmetnoj lokaciji pre početka funkcionisanja projekta Prilikom izrade predmetne studije, autorima nisu bili dostupni relevantni podaci o stanju životne sredine užeg prostora predmetne lokacije, tako da nije bilo moguće utvrditi pokazatelje nultog stanja kvaliteta životne sredine ovog lokaliteta. Meñutim, u poglavlju 5. Prikaz stanja životne sredine na lokaciji i bližoj okolini, studije o proceni uticaja, data je kvalitativna procena stanja elemenata životne sredine na užem prostoru predmetne lokacije. Iz datog prikaza može se zaključiti da je stanje životne sredine predmetne lokacije zadovoljavajuće. Nakon izvršenih početnih merenja, datih u ovom programu praćenja, dobiće se parametri nultog stanja kvaliteta životne sredine lokaliteta, koji se mogu dalje porediti sa rezultatima narednih merenja, na osnovu čega se može vršiti praćenje uticaja projekta benzinske stanice na životnu sredinu. 2. Parametri za utvrñivanje štetnih uticaja na životnu sredinu 2.1.Monitoring kvaliteta vazduha Zaštita vazduha ostvaruje se preduzimanjem mera sistematskog praćenja kvaliteta vazduha, smanjenjem zagañivanja vazduha zagañujućim materijama ispod propisanih graničnih vrednosti, preduzimanjem tehničko - tehnoloških i drugih potrebnih mera za smanjenje emisije I praćenjem uticaja zagañenog vazduha na zdravlje ljudi i životnu sredinu. U skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine (“Službeni glasnik RS” br. 135/2004 i 36/2009), a prema Članu 72., operater je dužan da prati indikatore emisija, odnosno indikatore uticaja svojih aktivnosti na životnu sredinu i indikatore efikasnosti primenjenih mera prevencije nastanka ili smanjenja nivoa zagañenja. Planom kvaliteta vazduha definiše se učestalost merenja i vrsta zagañujuće materije koja se meri. U skladu sa Zakonom o zaštiti vazduha (“Službeni glasnik RS” br. 36/2009), a u cilju efikasnog upravljanja kvalitetom vazduha uspostavlja se jedinstveni funkcionalni sistem praćenja i kontrole stepena zagañenja vazduha i održavanja baze podataka o kvalitetu vazduha (u daljem tekstu: monitoring kvaliteta vazduha).



w.w.w. izp.rs 25

Republika Srbija, Autonomna Pokrajina i jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadležnosti utvrñenih zakonom, obezbeñuju monitoring kvaliteta vazduha. Uslove za monitoring kvaliteta vazduha na teritoriji Republike Srbije utvrñuje Vlada, na predlog Ministarstva, a naročito se utvrñuju kriterijumi za odreñivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja. Monitoringa kvaliteta vazduha vrši se prema: - kriterijumima za odreñivanje minimalnog broja mernih mesta i lokacije za uzimanje uzoraka u

slučaju fiksnih merenja i u slučaju kada su fiksna merenja dopunjena indikativnim merenjima ili postupcima modelovanja

- metodologiji merenja i ocenjivanja kvaliteta vazduha (referentne metode merenja I kriterijumi za ocenjivanje koncentracija)

- zahtevima u pogledu podataka koji se koriste za ocenjivanje kvaliteta vazduha (prema zahtevu standarda SRPS ISO/IEC 17025)

Praćenje kvaliteta vazduha može se obavljati i namenski indikativnim merenjima, na osnovu akta nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine, u slučaju kada je potrebno utvrditi stepen zagañenosti vazduha na odreñenom prostoru, koji nije obuhvaćen mrežom monitoringa kvaliteta vazduha. 2.2. Monitoring kvaliteta otpadnih voda Kontrola kvaliteta otpadnih voda utvrñuje se laboratorijskom proverom kvaliteta vode i sadržaja na priključku separatora na kanalizaciju, u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik RS br. 43/83 i 13/84). Rezultati moraju da zadovolje sledeće granične vrednosti prečišćavanja: - etarski ekstrakt ≤ 2mg/l - suspendovane materije < 5mg/l 2.3. Monitoring kvaliteta podzemnih voda i zemljišta U skladu sa članom 97. Zakona o vodama (“Službeni glasnik RS” br. 30/10.), a u cilju zaštite voda, u površinske i podzemne vodotokove zabranjeno je:

1) unošenje u površinske i podzemne vode otpadnih voda koje sadrže hazardne i zagañujuće supstance iznad propisanih graničnih vrednosti emisije koje mogu dovesti do pogoršanja trenutnog stanja;

2) ispuštanje otpadne vode u stajaće vode, ako je ta voda u kontaktu sa podzemnom vodom, koja može prouzrokovati ugrožavanje dobrog ekološkog ili hemijskog statusa stajaće vode;

3) ispuštanje sa plovnih objekata ili sa obale zagañujućih supstanci koje direktno ili indirektno dospevaju u vode, a potiču od bilo kog ureñaja sa broda ili ureñaja za prebacivanje na brod ili sa broda;



w.w.w. izp.rs 26

4) ispuštanje prekomerno termički zagañene vode; 5) korišćenje ñubriva ili sredstava za zaštitu bilja u obalnom pojasu do 5 m; 6) ispuštanje u javnu kanalizaciju otpadnih voda koje sadrže hazardne supstance:

- iznad propisanih vrednosti, - koje mogu štetno delovati na mogućnost prečišćavanja voda iz kanalizacije, - koje mogu oštetiti kanalizacioni sistem i postrojenje za prečišćavanje voda, - koje mogu negativno uticati na zdravlje lica koja održavaju kanalizacioni sistem;

7) korišćenje napuštenih bunara kao septičkih jama; 8) ostavljanje u koritu za veliku vodu prirodnih i veštačkih vodotoka i jezera, kao i na drugom

zemljištu, materijala koji mogu zagaditi vode; 9) pranje vozila, mašina, opreme i ureñaja u površinskim vodama i na vodnom zemljištu.

Obaveza prečišćavanja otpadnih voda (član 98. Zakona o vodama ) Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta ili odlaže materije koje mogu zagaditi vodu dužno je da te materije, pre ispuštanja u sistem javne kanalizacije ili recipijent, delimično ili potpuno odstrani, u skladu sa ovim zakonom i posebnim zakonima koji ureñuju oblast zaštite životne sredine, odnosno propisa donetih na osnovu tih zakona. Pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice koje ispušta otpadnu vodu neposredno u recipijent dužno je da obezbedi prečišćavanje otpadnih voda do nivoa koji odgovara graničnim vrednostima emisije, odnosno do nivoa kojim se ne narušavaju standardi kvaliteta životne sredine recipijenta (kombinovani pristup), uzimajući strožiji kriterijum od ova dva. Radi obezbeñivanja prečišćavanja otpadnih voda, pravno lice, odnosno preduzetnik koje ispušta otpadnu vodu u recipijent ili javnu kanalizaciju dužno je da obezbedi sredstva i utvrdi rokove za izgradnju i pogon tih ureñaja, u skladu sa planom zaštite voda od zagañivanja i posebnim zakonima koji ureñuju oblast zaštite životne sredine. Akt o ispuštanju otpadnih voda u javnu kanalizaciju donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

Praćenje kvaliteta podzemnih voda vrši se ispitivanjem uzoraka uzetih iz piezometarske cevi, praćenjem sadržaja ukupnih ugljovodonika. 2.4. Monitoring buke Odredbom člana 15. Zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini (Sl.glasnik RS, br. 36/09) zabranjeno je emitovanje buke u životnoj sredini iznad propisanih graničnih vrednosti. Granične vrednosti iskazuju se indikatorima buke u skaldu sa ovim zakonom.



w.w.w. izp.rs 27

Odredbom člana 16. istog Zakona propisano je da oprema i ureñaji koji se upotrbljavaju moraju biti usklañeni sa tehničkim propisima koji se odnose na granični nivo buke pod odreñenim uslovima upotrebe, a relevantni podaci o buci u uslovima upotrebe moraju biti označeni na proizvodu u skladu sa posebnim propisima. U članu 24. Zakona utvrñena je obaveza pravnog ili fizičkog lice, koje je vlasnik, odnosno korisnik izvora buke, da na propisan način obezbedi merenje buke i izradu izveštaja o merenju buke i snosi troškove merenja buke u zoni uticaja, u skladu sa ovim zakonom. S obzirom da je predmetna lokacijana prilazu naselju, u zoni duž regionalne saobraćajnice, dozvoljena vrednost ekvivalentnog nivoa buke, prema Uredbi o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" br. 75/2010)iznosi za dan i veče 65 dB(A) a za noć 55 dB(A). 2.5. Monitoring otpada Prilikom postupanja sa otpadom koji se generiše na predmetnoj lokaciji u Bačkoj Topoli, Investitor se u svemu mora pridržavati pozitivne zakonske regulative iz oblasti upravljanja otpadom, a naročito Zakona o upravljanju otpadom (“Službeni glasnik RS” br. 36/2009) i Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl.glasnik RS", br. 56/10) Svaki otpad koji se generiše na lokaciji u Šimanovcima, pre svega treba razvrstati. Razvrstavanje otpada je postupak odreñivanja vrste otpada (komunalni, komercijalni, opasan, neopasan) prema poreklu, karakteru i kategoriji. Preporuka je da se razvrstavanje vrši odmah na mestu nastajanja otpada. Nakon razvrstavanja, potrebno je odrediti karakter otpada. Izdvojena masnoća se karakteriše kao opasan otpad i tretira na osnovu Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, broj 92/2010) jer sadrži ugljovodonike. Čišćenje separatora i odvoz taloga se mora organizovati preko ovlašćenog preduzeća. Skladištenje se vrši u okviru mobilnog skladišta opasnog otpada, u posebnim posudama, eko kontejnerima tipa "Tehnix" ili sličnim (posude mogu biti i plastična burad, zaštićena od procurivanja postavljenim plastičnim vrećama), do preuzimanja od strane ovlašćenog preduzeća, koje će isti otpad odvoziti iz kruga predmetnog objekta na dalji zakonom propisani tretman.



w.w.w. izp.rs 28

3. Mesta, način i učestalost merenja Kvalitet vazduha Najčešći polutanti u blizini pretakališta naftnih derivata su: sumpordioksid (SO2), ugljovodonici (CxHy), olovo (Pb) i suspendovane materije. Osnovni parametri za utvrñivanje stepena aerozagañenja na lokaciji terminala za pretovar naftnih derivata dobijaju se merenjem imisije navedenih štetnih i opasnih materija i poreñenjem dobijenih vrednosti sa graničnim vrednostima imisije, GVI za navedene aeropolutante, koje su sadržane u Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Sl.glasnik RS", br. 11/2010) i Uredbi o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha ("Službeni glasnik RS", broj 75/10) Ukoliko nadležni organ, naloži Nosiocu projekta obavezu merenja kvaliteta vazduha, za potrebe te vrste merenja, odreñuju se merna mesta prema Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha (“Službeni glasnik RS” br. 11/2010). Drugim rečima, Nosilac projekta će imati obavezu praćenja kvaliteta vazduha, jedino u slučaju naloga nadležnog organa za poslove zaštite životne sredine. Buka Monitoring nivoa generisane buke vrši se u skladu sa Pravilnikom o metodama merenja buke, sadržini i obimu izveštaja o merenju buke ("Službeni glasnik RS" br. 72/2010), i Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" br. 75/2010). Prostor na kome je predviñen objekat terminal za pretovar i skladištenje naftnih derivata se nalazi izvan naselja. Prema Uredbi o indikatorima buke, graniĉnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u Ńivotnoj sredini ("Sl. glasnik RS”, br. 75/2010), granične vrednosti indikatora buke na otvorenom prostoru date su u tabeli:



w.w.w. izp.rs 29

S obzirom da je predmetna namena prostora skladištenje naftnih derivata, dozvoljena vrednost ekvivalentnog nivoa buke na granici ove zone, na osnovu Uredba o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini ("Službeni glasnik RS" br. 75/2010) , ne sme prelaziti graničnu ferdnost u zonama sa kojima se graniči Monitoring je potrebno obavljati kada postrojenje radi punim kapacitetom. Položaj mernih mesta za merenje buke, kao i samo merenje, će biti usklañen sa zahtevima standarda SRPS EN 1996-1 Akustika-Opis, merenje i ocenivane buke u životnoj sredini-Deo 1: Osnovne veličine i postupci ocenjivanja i SRPS EN 1996-2 Akustika-Opis, merenje i ocenivane buke u životnoj sredini-Deo 2:Odreñivanje nivoa buke u životnoj sredini. Kvalitet otpadnih voda Merenja kvaliteta otpadnih voda nakon prečišćavanja, a pre upuštanja u recipijent vrše se u skladu sa:

- Zakonom o vodama («Sl.glasnik RS», br 30/10), - Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda («Sl.glasnik

SRS», broj 47/83, 13/84), - Uredbom o graničnim vrednostima emisije zagañujućih materija u vode i rokovima za njihovo

dostizanje ("Sl.glasnik RS", broj 67/2011). Upotrebljene vode mogu se privremeno upuštati u prirodni recipijent (u prirodni ili veštački vodotok) ureñenom kanalizacionom mrežom pod uslovom da su potpuno prečišćene i da kvalitet efluenata mora obezbediti održavanje II b klase u recipijentu u skladu sa Uredbom o klasifikaciji voda "Službeni glasnik RS" br. 5/68), kojim su propisan esledeće granične vrednosti:

- BPK5 sr. dnevni do 6mg/l



w.w.w. izp.rs 30

- suspendovane materije: do 40mg/l, - suvi ostatak do 1000mg/l, - pH vrednost od 6,5 - štetne i opasne materije u skladu sa Pravilnikom o opasnim materijama u vodama (Sl. gl.

SRS br. 31/82). 2011. godine je doneta UREDBA o graničnim vrednostima emisije zagañujućih materija u vode i rokovima za njihovo dostizanje ("Sl.glasnik RS", broj 67/2011). Parametri koji se ispituju u prečišćenim otpadnim vodama pre upuštanja u recipijent su:

- suspendovane materije - HPK - BPK5 - Ukupni neorganski azot - Ukupni fosfor - Adsorbujući organski halogenidi

Prema Pravilniku o načinu i minimalnom broju ispitivalja kvaliteta otpadnih voda (Službeni glasnik SRS br. 47/1983, 13/84, 46/91) frekvencija ispitivanja kvaliteta vode na ispustu je jednom u tri meseca. Kontrola kvaliteta otpadnih voda utvrñuje se laboratorijskom proverom kvaliteta vode i sadržaja na priključku separatora na kanalizaciju, u skladu sa Pravilnikom o načinu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda (Sl. glasnik RS br. 43/83 i 13/84). Rezultati moraju da zadovolje sledeće granične vrednosti prečišćavanja: etarski ekstrakt ≤ 2mg/l suspendovane materije < 5mg/l Izdvojena masnoća se karakteriše kao opasan otpad i tretira na osnovu Pravilniku o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada ("Službeni glasnik RS", broj 92/10), jer sadrži ugljovodonike. Čišćenje separatora i odvoz taloga se mora organizovati preko ovlašćenog preduzeća. Skladištenje se vrši u okviru mobilnog skladišta opasnog otpada, u posebnim posudama, eko kontejnerima tipa "Tehnix" ili sličnim (posude mogu biti i plastična burad, zaštićena od procurivanja postavljenim plastičnim vrećama), do preuzimanja od strane ovlašćenog preduzeća, koje će isti otpad odvoziti iz kruga predmetnog objekta na dalji zakonom propisani tretman. Granične vrednosti emisije otpadnih voda koja sadrže mineralna ulja Ovaj odeljak Uredbe se odnosi prvenstveno na otpadne vode koje sadrže mineralna ulja koja potiču iz procesa odmašćivanja, čišćenja, održavanja, remonta, reciklaže i rastavljanja automobila i njihovih delova. Ovo opterećenje se može svesti na minimum, ukoliko se sprovode sledeće radnje: 1) najveći mogući stepen recikliranja vode za pranje u automatizovanim perionicama automobila, 2) smanjenje zagañenja primenom merenja koja će smanjiti rast mikroorganizama u vodenim kružnim sistemima.



w.w.w. izp.rs 31

Opterećenje otpadnih voda će biti nisko, ukoliko je zadovoljeno sledeće: 1) primena tehnika koje ne dovode do proizvodnje otpadnih voda iz radionica, 2) recikliranje otpadne vode od čišćenja automobilskih delova i iz procesa odmašćivanja, 3) smanjenje zagañenja od mineralnih ulja koja se javljaju u kišnici i prilikom otapanja snegova. Otpadna voda ne može sadržati: organske kompleksirajuće agense kojima se ne postiže degradacija rastvorenog organskog ugljenika od 80% nakon 28 dana kao ni organski vezane halogene koji nastaju od sredstava za pranje i čišćenje Kvalitet podzemnih voda Praćenje kvaliteta podzemnih voda vrši se ispitivanjem uzoraka uzetih iz piezometarske cevi, praćenjem sadržaja ukupnih ugljovodonika.

Otpad

U skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom ("Sl.glasnik RS", br, 36/09, 88/2010) i Pravilnikom o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, broj 92/2010), obezbediti praćenje i evidenciju pri postupanju sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija . Prema Katalogu otpada u Pravilniku o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl.glasnik RS", br. 56/10) pomenute vrste otpada spadaju u 13 OTPADI OD ULJA I OSTATAKA TEČNIH GORIVA (OSIM JESTIVIH ULJA I ONIH U POGLAVLJIMA 05, 12 I 19) 13 02 otpadna motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje 13 02 08* ostala motorna ulja, ulja za menjače i podmazivanje 20 –KOMUNALNI OTPADI (KUĆNI OTPADI I SLIČNI KOMERCIJALNI I INDUSTRIJSKI OTPADI), UKLJUČUJUĆI ODVOJENO SAKUPLJENE FRAKCIJE 20 03 ostali komunalni otpadi 20 03 01 mešani komunalni otpad Vršiti uredno sakupljanje komunalnog otpada u namenske kontejnere do odnošenja od strane JKP. S obzirom da u Republici Srbiji ne postoji deponija opasnog otpada, nosilac projekta je u obavezi da ovaj otpad propisno obeležen, privremeno skladišti na propisan način do njegovog konačnog zbrinjavanja (sklopiti ugovor o preuzimanju i ekološkom zbrinjavanju otpadnog mulja sa ovlašćenim preduzećem).



w.w.w. izp.rs 32

Svaki otpad koji se prima, odnosno koji se predaje, mora pratiti odgovarajuća forma Dokumenta o kretanju otpada, u zavisnosti od toga da li je otpad opasan ili neopasan, a čija sadržina je propisana Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS” br. 72/09), odnosno Pravilnikom o obrascu dokumenta o kretanju opasnog otpada i uputstvu za njegovo popunjavanje (“Službeni glasnik RS” br. 72/09), u slučaju da je reč o opasnom otpadu. NEOPASAN OTPAD Otpad koji se karakteriše kao neopasan, a koji nastaje i koji će nastajati na predmetnoj lokaciji u Novoj Pazovi, odnosno onaj koji se predaje i koji će se predavati trećim licima na dalji tretman reciklažu, kao sekundarna sirovina, mora biti ispraćen Dokumentom o kretanju otpada. Obrazac ovog dokumenta sastoji se iz četiri istovetna primerka od kojih prvi primerak zadržava proizvoñač / vlasnik, drugi primerak prevoznik otpada, treći primerak primalac otpada, a četvrti primerak primalac otpada vraća proizvoñaču / vlasniku najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema otpada. Ukoliko proizvoñač / vlasnik otpada u roku od 15 dana ne primi primerak popunjenog Dokumenta o kretanju otpada od primaoca, pokreće postupak provere kretanja otpada preko prevoznika i primaoca i dužan je da o nalazu izvesti Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, bez odlaganja, kao i nadležni organ Autonomne Pokrajine, ukoliko se kretanje otpada vrši na teritoriji Autonomne Pokrajine. Proizvoñač / vlasnik otpada čuva kopije Dokumenta o kretanju otpada sve dok ne dobije popunjen – potpisan i pečatiran primerak od primaoca otpada kojim se potvrñuje prihvat otpada. Kompletirani dokument čuva se dve godine. OPASAN OTPAD Opasan otpad se privremeno skladišti na mestu koje je predviñeno za to i koje je ureñeno u skladu sa zakonom. Otpad se pakuje i propisno obeležava. Ukoliko opasan otpad napušta predmetnu lokaciju u Novoj Pazovi i predaje se trećem licu na dalji tretman ili konačno odlaganje, njega mora da prati Dokument o kretanju opasnog otpada, kao i Izveštaj o ispitivanju otpada. Obrazac Dokumenta o kretanju opasnog otpada sastoji se od šest istovetnih primeraka od kojih prvi primerak predstavlja prethodno obaveštenje koje popunjava proizvoñač / vlasnik otpada i šalje Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja, tri dana pre započinjanja kretanja. Drugi primerak zadržava vlasnik otpada, treći primerak zadržava prevoznik otpada, četvrti primerak zadržava primalac otpada, peti primerak primalac opasnog otpada šalje Ministarstvu, kao i nadležnom organu autonomne pokrajine, ukoliko se kretanje otpada vrši na teritoriji Autonomne pokrajine, a šesti primerak primalac opasnog otpada dostavlja prvobitnom proizvoñaču/vlasniku najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema otpada.



w.w.w. izp.rs 33

Označavanje opasnog otpada Opasan otpad se najčešće nalazi u hermetički zatovrenim sudovima (najčešće burad), kako bi mogao lakše i bezbednije da se transportuje. S obzirom na potencijalna štetna dejstva različitih vrsta opasnog otpada, jednom zatvoreni sud sa opasnim otpadom ne bi trebao da se otvara, osim ukoliko se ne vrši tretma ili neka vrsta uništavanja otpada. Zbog toga mora se u svakom trenutku znati šta se u kom sudu (buretu) nalazi. Iz tog razloga postoji posebna procesura obeležavanja kontejnera sa opasnim otpadom i to na sledeći način:

Redovno vršiti uzorkovanje otpada od strane stručnih timova Laboratorije za karakterizaciju otpada - Fizičko-hemijska ispitivanja reprezentativnog uzorka otpada. - Utvrdjivanje karaktera otpada –Uverenje da otpad sadrži odnosno ne sadrži opasne karakteristike - Dokumentaciona osnova neophodna za sledeci korak u proceduri, kategorizaciju otpada. Čvrst komunalni otpad Iako u okviru obavljanja delatnosti predmetnog Projekta nastaju veoma male količine otpada, može se zaključiti da je ipak potrebno uspostaviti monitoring otpada i otpadnih materija. Propisane mere ekološkog monitoringa sprovoditi saglasno fazama realizacije i dinamici aktivnosti na lokaciji:

- vršiti redovno pražnjenje kontejnera za komunalni otpad preko nadležnog komunalnog preduzeća,

- otpad sa karakteristikama sekundarnih sirovina mora se sakupljati u okviru kompleksa prema odredbama Pravilnika o kategorijama, ispitivanju i klasifikaciji otpada ("Sl.glasnik RS", br. 56/10) i ustupati zainteresovanim licima i preduzećima,

- otpad sa svojstvima opasnih materija skladištiti u skladu sa odredbama Pravilnik o načinu skladištenja, pakovanja i obeležavanja opasnog otpada („Sl. glasnik RS“, broj 92/2010) i evakuisati preko ovlašćenog preduzeća .

Kontrola separatora masti i ulja U toku eksploatacije, monitoring separatora i ulja se zasniva na uzorkovanju vode na izlazu iz separatora i obradi uzoraka. Obrada se obavlja u ovlašćenoj laboratoriji gde se sa tehnološkog aspekta dobijaju podaci o kvalitetu vode, kao i zaključci o njenim eventualnim promenama. Neophodno je merenja i obradu podataka vršiti na svaka tri meseca. To su vremenski preseci u januaru, aprilu, julu i oktobru. Time su pokrivene sve relacije malovoña i bujičnosti recipijenta u funkciji kiša i suša.



w.w.w. izp.rs 34

Tabelarni prikaz programa praćenja uticaja na životnu sredinu Vrsta merenja Mesto merenja, odnosno

uzorkovanja Vrsta uzorka Učestalost merenja

Merenje emisije Instalacija za skladištenje i distribuciju naftnih derivata

Emisija isparljivih organskih jedinjenja (VOC)

Dva puta godišnje

Merenje imisije Kompleks terminala Sumpor-dioksid, benzen i ukupni ugljovodonici, suspendovane materije i olovo u suspendovanim materijama

Jedanput godišnje, u trajanju od 7 uzastopnih dana, u letnjem periodu, pri pogodnim vremenskim uslovima

Merenje buke Na platou za istakanje

Buka Po nalogu nadležne inspekcije.

Otpadne vode Iz separatora pre upuštanja u vodoprijemnik

Prisustvo i vrsta mirisa, mutnoća (NTU) opisno, boja vode, pH vrednost, suspendovane materije, sedimentne materije, suvi ostatak, HPK, potrošnja KMnO4, BPK5, olovo, gvožñe, mineralna ulja, sadržaj benzena, toluena, etilbenzena i ksilena

Minimalno četiri puta godišnje

Podzemne vode Uzorak uzet iz pijezometarske cevi

Sadržaja ukupnih ugljovodonika

Dva puta godišnje

Documents

Projekat Za Rizik Od Udesa-benzin