POLITEHNIKA PULA

VISOKA TEHNIČKO-POSLOVNA ŠKOLA s p.j.

PULA

MIRJANA SUŠILOVIĆ

PROJEKT IZRADE VODIČA

KROZ UPRAVU GRADA GAREŠNICE

SPECIJALISTIČKI DIPLOMSKI RAD

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Pula, 2014. 

2

POLITEHNIKA PULA 

VISOKA TEHNIČKO‐POSLOVNA ŠKOLA s p.j. 

PULA 

 

 

 

PROJEKT IZRADE VODIČA

KROZ UPRAVU GRADA GAREŠNICE  

SPECIJALISTIČKI DIPLOMSKI RAD  

 

 

 

Predmet:   Projektni menadžment 

Mentor:   Dr. sc. KlaudioTominović 

Studentica: Mirjana Sušilović 

Broj indeksa:  

Smjer:   Kreativni menadžment u procesima 

 

 

 

 

 

 

Pula, 2014.

3

Sadržaj  

 

1.  UVOD ........................................................................................................................ 5 

1.1. Opis i definicija problema ...................................................................................... 5 

1.2. Cilj i svrha ............................................................................................................... 6 

1.3. Hipoteza ................................................................................................................. 6 

1.4. Metode rada .......................................................................................................... 6 

1.5. Struktura rada ........................................................................................................ 7 

2.  POJAM I OBILJEŽJA PROJEKTA I PROJEKTNOG MENADŽMENTA ............................. 8 

2.1. Pojam i definiranje projekta .................................................................................. 8 

2.2. Pojam i definiranje projektnog menadžmenta ................................................... 12 

2.3. Upravljanje projektom ......................................................................................... 14 

2.4. Procesi upravljanja projektom ............................................................................ 15 

2.5. Životni ciklus projekta .......................................................................................... 16 

2.5.1. Inicijacija projekta......................................................................................... 17 

2.5.2. Planiranje i organizacija projekta ................................................................. 18 

2.5.3. Realiziranje projekta ..................................................................................... 19 

2.5.4. Evaluiranje i zaključivanje projekta .............................................................. 19 

3.  PROJEKT IZRADE VODIČA ....................................................................................... 21 

3.1. Grad Garešnica .................................................................................................... 21 

3.2. Od ideje do plana izrade ...................................................................................... 25 

3.3. Planiranje projekta .............................................................................................. 28 

3.3.1. Terminski plan .............................................................................................. 29 

3.3.2. Troškovi izrade .............................................................................................. 31 

4

3.3.3. Sudionici u izradi ........................................................................................... 32 

3.3.4. Procjena i upravljanje rizikom ...................................................................... 35 

3.4. Provedba projekta ............................................................................................... 38 

3.5. Zatvaranje projekta ............................................................................................. 40 

4.  PREDSTAVLJANJE PRIJEDLOGA NACRTA VODIČA ................................................... 41 

5.  IZMIJENJENO I DOPUNJENO IZDANJE I VODIČ KAO WEB APLIKACIJA .................... 44 

5.1. Izmijenjeno i dopunjeno izdanje vodiča .............................................................. 44 

5.2. Vodič kao web aplikacija ..................................................................................... 45 

6.  ZAKLJUČAK .............................................................................................................. 47 

7.  PRIJEDLOG TEMA ZA DALJNJA POBOLJŠANJA INFORMIRANJA .............................. 48 

8.  LITERATURA ............................................................................................................ 51 

POPIS SLIKA ..................................................................................................................... 54 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

5

1. UVOD 

 

  U  Hrvatskoj  je  građanima  Ustavom  zajamčeno  pravo  na  lokalnu  i  područnu 

(regionalnu) samoupravu što se ogleda u pravu na samostalno obavljanje poslova od 

lokalnog značaja, samostalno uređenje unutarnjeg ustrojstva i djelokrug tijela lokalnih 

jedinica kao i samostalno upravljanje vlastitim prihodima. Jedinice lokalne samouprave 

su općine i gradovi, a jedinice područne (regionalne) samouprave županije. 

Njihov djelokrug propisan  je  zakonom. Općine  i  gradovi obavljaju poslove od 

lokalnog značaja kojima se ostvaruju potrebe građana.To su poslovi koji se odnose na 

uređenje  naselja  i  stanovanja,  prostorno  i  urbanističko  planiranje,  komunalno 

gospodarstvo,  briga  o  djeci,  socijalna  skrb,  kultura,  sport,  zaštita  potrošača, 

protupožarna i civilna zaštita i dr. 

Lokalna  samouprava  je  razina  vlasti  koja  je  najbliža  građanima.  Cilj  svake 

jedinice  lokalne  samouprave  je  zadovoljenje  zahtjeva,  potreba  i  očekivanja  građana 

kao  i  osiguranje  i  stalno  unapređenje  kvalitete  života  u  lokalnoj  zajednici.  Suradnja 

građana  i  lokalne  samouprave  uvelike  utječe  na  kvalitetu  rada  uprave.  Otvorenost 

uprave  prema  javnosti,  pružanje  potrebnih  informacija  olakšava  građanima 

ostvarivanje osnovnih prava kao i svakodnevnih životnih potreba i interesa. 

   

1.1. Opis i definicija problema 

 

Građani u ostvarivanju svojih prava, potreba i interesa susreću se sa složenom 

administracijom kao i pogrešnim ili nedovoljnim informacijama. Obavljanje određenih 

poslova u službama lokalne vlasti za većinu građana nije nimalo jednostavno jer teško 

pronalaze  osobu  ili  službu  zaduženu  za  rješavanje  njihovih  problema.  Osim 

nezadovoljstva  radom uprave kod građana  se  često  javlja  i averzija prema upravnim 

službama i njihovim zaposlenicima. 

Osiguranjem  i  pružanjem  potrebnih  informacija  na  način  prilagođen 

karakteristikama  lokalne  samouprave,  strukturi  stanovništva,  lakše  bi  se  prevladali 

problemi s kojima se susreću građani kao korisnici javnih usluga pa i uprava kao njihov 

pružatelj. 

6

1.2. Cilj i svrha 

Svrha  izrade  specijalističkog  diplomskog  rada  je  pronaći  jednostavan  i 

prihvatljiv način  informiranja  građana pružajući  im potrebne  informacije o  gradskim 

službama, njihovom obimu nadležnosti  i odgovornosti u samoupravnom djelokrugu s 

ciljem izrade vodiča za građane koji će im pomoći u boljem razumijevanju organizacije 

gradske vlasti i njene uprave te bržem i lakšem ostvarivanju njihovih prava i rješavanja 

potreba. 

 

1.3. Hipoteza 

 

Primjena znanja projektnog menadžmenta i vještina u projektnim aktivnostima, 

neovisno o veličini projekta, omogućuje njegovu uspješnu provedbu i završetak samog 

projekta u zadanom vremenskom roku. 

 

1.4. Metode rada 

 

U izradi specijalističkog diplomskog rada korištene su sljedeće metode: 

a) Metoda  analize  ‐  metoda  analize  je  postupak  znanstvenog  istraživanja  i 

objašnjenja  stvarnosti  putem  raščlanjivanja  složenih  misaonih  tvorevina  na 

njihove jednostavnije sastavne dijelove i elemente i izučavanje svakog dijela za 

sebe i u odnosu na druge dijelove, odnosno cjeline. 

b) Metoda sinteze ‐ metoda sinteze predstavlja postupak istraživanja i objašnjenje 

stvarnosti jednostavnih misaonih tvorevina u složenije na način da se povezuju 

elementi, procesi  i odnosi u  jedinstvenu  cjelinu u  kojoj  su dijelovi povezani. 

Metodom sinteze proces teorijskog znanja kreće se od posebnog ka općem. 

c) Metoda  kompilacije  ‐  metoda  kompilacije  predstavlja  postupak  u  kojem  se 

preuzimaju  tuđi  rezultati  znanstvenoistraživačkog  rada.  Kompilacija  kao 

rezultat korištenja kompilacijske metode u kombinaciji s drugim znanstvenim 

metodama,  može  biti  dobra  ukoliko  ima  što  veći  osobni  pečat  autora 

7

kompilatora  te  ukoliko  se  korektno  i  na  uobičajeni  način  citiraju  preuzeti 

rezultati znanstvenoistraživačkog rada. 

d) Metoda deskripcije – metoda deskripcije  je postupak  jednostavnog opisivanja 

ili  ocrtavanja  činjenica,  procesa  i  predmeta  u  prirodi  i  društvu  te  njihovih 

empirijskih  potvrđivanja  odnosa  i  veza,  ali  bez  znanstvenog  tumačenja  ili 

objašnjavanja1. 

Uz navedene znanstvene metode na klasičan način se istraživanjem odgovarajuće 

pisane literature prikupljali podaci i dolazilo do određenih spoznaja. 

   

1.5. Struktura rada 

 

  Specijalistički diplomski rad se sastoji od šest poglavlja: Uvod, Pojam i obilježja 

projekta  i projektnog menadžmenta, Projekt  izrade vodiča za građane, Predstavljanje 

prijedloga nacrta vodiča, Vodič kao web aplikacija, Zaključak i Prijedlog tema za daljnja 

poboljšanja informiranja. 

  U uvodnom dijelu dati su opis i definicija problema, cilj i svrha rada, utvrđena je 

hipoteza,  metode  koje  su  korištene  prilikom  izrade  rada  i  struktura  rada.  Drugo 

poglavlje  obuhvaća  teorijske  osnove  o  projektu,  projektnom  menadžmentu  i 

upravljanju projektima. Glavni dio rada su treće i četvrto poglavlje u kojima se opisuje 

sam početak projekta izrade vodiča kroz faze do njegovog nacrta prijedloga. U petom 

poglavlju opisuje se izrada dopunjenog i izmjenjenog izdanja vodiča i mogućnost izrade 

vodiča u elektronskom obliku (web aplikacija). Šesto poglavlje je zaključak i predstavlja 

sintezu  cjelokupnog  rada,  temeljen na  spoznajama do  kojih  se došlo pri  izradi  rada. 

Sedmo poglavlje donosi nove prijedloge za daljnja poboljšanja  informiranja. Na kraju 

rada je popis literature, slika tablica. 

 

 

                                                       1  Zelenika,  R., Metodologija  i  tehnologija  izrade  znanstvenog  i  stručnog  dijela,  4.  izdanje, 

Rijeka, Ekonomski fakultet u Rijeci, 2000., str. 327. 

8

2. POJAM I OBILJEŽJA PROJEKTA I PROJEKTNOG 

MENADŽMENTA 

 

  Današnje doba globalizacije, brzi razvoj tehnologija, dinamični razvojni procesi, 

zahtijevaju  od  poslovnih  subjekta,  da  bi  ostvarili  svoje  ciljeve,  prilagođavanje 

zahtjevima  i  potrebama  tržišta  odnosno  potrebama  kupca  kao  i  određenu  razinu 

projektnog pristupa. Tako projekt predstavlja sredstvo kojim se te promjene na najbrži 

i  najefikasniji  način mogu  implementirati,  a  projektni menadžment  postaje  središnji 

model upravljanja promjenama. 

  Projekti  se  u  osnovi  razlikuju  od  klasičnog  načina  poslovanja  organizacija,  a 

upravljanje njima  ima svoju posebnost te omogućavaju svakoj organizaciji orijentaciju 

na izvršenje projekata koji su u suglasnosti s osnovnim strateškim ciljem poslovanja. 

  Posljednjih  50‐ak  godina  razvile  su  se  brojene  tehnike  i  alati  projektnog 

menadžmenta  s  ciljem  što  jednostavnijeg  i  uspješnijeg  upravljanja  projektima. 

Projektni  menadžment  nastao  je  u  drugoj  polovici  20‐tog  stoljeća  uslijed  razvoja 

tehnologije,  globalizacije  tržišta  i  konkurencije.  Razvijen  je  uglavnom  iz  vojnih 

projekata, građevinarstva. Posljednjih godina mnogi se poslovni sustavi transformiraju 

iz klasičnih organizacija u moderne projektne organizacije. Može se  reći da projektni 

menadžment  predstavlja  temeljni  skup  znanja  i  vještina  današnjeg  modernog 

poslovanja.  Projektni menadžment,  učinkovitim  upravljanjem  projektima  omogućuje 

bolju  kontrolu  i  korištenje  ograničenih  resursa  te  predstavlja  nadzirani  način  rada 

kojim  se  brzo  odgovara  na  promjene  u  tržišnim  uvjetima  i  na  pojavljivanje  novih 

strateških mogućnosti.  

 

2.1. Pojam i definiranje projekta 

 

9

  Iako  pojam  projekta  vežemo  za  novije  doba,  za  projekte  se  može  reći  da 

postoje oduvijek, a njihova spontana upotreba od početka najranijih vremena  ljudske 

civilizacije, o  čemu svjedoče  i spomenici  iz  tih vremena, kao nevjerojatna postignuća 

ljudske  ruke,  što  izaziva divljenje  i  zaključak da projekti nisu  ljudima novost. Zadnjih 

dvadesetak godina projekti su u svijetu učinili čuda osobito u području  informacijskih 

tehnologija. Projekt  je aktivnost koju organizacija ne obavljaju  stalno,  svakoga dana, 

veće se takve djelatnosti obavljaju povremeno, prema potrebi što ih čini jedinstvenim i 

vremenski  ograničenim.  Jedinstven  znači  kako  je  proizvod  ili  usluga  na  neki  način 

različit od sličnih proizvoda ili usluga izvedenih do sada, a privremen znači kako je svaki 

projekt definiran svojim početkom i završetkom. Danas u teoriji i praksi postoje brojni 

načini definiranja projekta. 

  Definicije  projekta  mogu  se  podijeliti  na  one  koje  projekt  određuju  kao 

vremenski  i  ciljno  usmjereni  proces  i  na  one  koji  naglašavaju  ulogu  ili  namjenu 

projekta. Među  definicijama  susreću  se međunarodne,  dogovorene  definicije  i  one 

koje  postavlja  struka  u  opsežnoj  stručnoj  literaturi  vezanoj  uz  projekte  i  projektni 

menadžment2. 

Neke definicije projekta: 

Vodeća  organizacije  za  projektni menadžment  ‐  PMI  definira  projekt  kao  vremenski 

određeno nastojanje da se proizvede jedinstven proizvod, usluga ili rezultat. 

  Tako je prema Tominoviću3 projekt cjelovito usmjereno, jednokratna, relativno 

nova  i  kompleksna  namjera,  produkt  ili  cjelovitost međusobno  povezanih  aktivnosti 

čije je trajanje vremenski ograničeno. Prema Haucu4 pod projektom se podrazumijeva 

zaključni  proces  oblikovanja  i  izvođenja  određenih  aktivnosti  koje  su  međusobno 

logički povezane u postizanju  internih  i eksternih namjenskih  ciljeva  i odgovarajućih 

                                                       2 Hauc A., Projektni menadžment i projektno poslovanje, M.E.P.Consult, Zagreb, 2007.,str.22. 3  Tominović,  K,:  Projektni menadžment  ‐  predavanja,  Visoka  tehnička  poslovna  škola,  Pula, 

2012. 4 Hauc A., Organiziranje projekata, Informator, Zagreb, 1982.,str. 43.; preuzeto iz: Cetinski, V., 

Perić, M., Projektni menadžment, Fintrade & Tours d.o.o., Rijeka, 2006., str. 15. 

10

internih  i  eksternih  objektnih  ciljeva,  tako  da  se  postepeno  dobiva  konačni  cilj 

projekta.  

Sukladno Zakon o javno‐privatnom partnerstvu5, projekt se definira kao: 

„Niz međusobno povezanih  aktivnosti  koje  se odvijaju određenim  redoslijedom  radi 

postizanja  jasnih  ciljeva  unutar  određenog  vremenskog  razdoblja  i  određenih 

financijskih sredstava.“ 

  Pojednostavljeno  se može  reći  da  se  projekt  smatra  jednokratnim  procesom 

koji je ciljno usmjeren, koji ima određeni početak i završetak i koji zahtjeva organizaciju 

izvođenja dok se ne postigne zadani i konačni cilj.  

  Na  temelju  prethodno  navedenih  definicija  mogu  se  zaključiti  glavne 

karakteristike projekta. Projekt je6:  

• privremeni proces s unaprijed definiranim početkom i krajem, znači vremenski 

ograničen, 

• jednokratan proces, svaki sa svojim jedinstvenim ciljem i namjerom, 

• usmjeren proces određenom, prethodno definiranom cilju, 

• za rezultat ima jedinstven proizvod ili uslugu, 

• ima vlastiti budžet, 

• transformira postojeće, neželjeno stanje u željeno buduće,  

• sadrži utvrđen  raspored obavljanja aktivnosti, odnosno  faze  razvoja koje  čine 

životni ciklus projekta, 

• prezentira sposobnost sponzora i projektnog menadžera. 

  Projekti  se obavljaju na  svim organizacijskim  razinama  te mogu uključivati od 

jedne do nekoliko  stotina osoba  i  imati  rok od nekoliko  tjedana do nekoliko godina. 

Oni  su  sredstvo  kojim  se  pokušava  svladati  jaz  između  postojećeg  (neželjenog)  i 

                                                       5 Narodne novine,  Zakon  o  javno‐privatnom  partnerstvu.  Zagreb: Narodne novine d.d., broj 

78/12, 2012. 6 Omazić, M.A., Baljkas, S., Projektni menadžment, Sinergija nakladništvo d.o.o., Zagreb, 2005., 

str. 32. 

11

budućeg  (željenog)  stanja.  Projekti  su  općenito  mogući  u  sljedećim  mogućim 

situacijama7:  

• razvoj novog proizvoda ili usluga, 

• promjene u organizacijskog strukturi ili pri rasporedu zaposlenika, 

• usvajanje razvoja novog informacijskog sustava, 

• konstituiranje novog pogona ili tvornice, 

• uvođenje nove organizacijske kulture, 

• implementiranja nove poslovne procedure ili procesa.  

  Projekte  možemo  razlikovati  ovisno  o  industrijskog  grani,  ciljevima,  mjestu 

izvođenja,  veličini,  načinu  financiranja,  prema  ekonomskoj  efikasnosti,  stupnju 

tehnologije, stupnju konkretizacije i učestalosti ponavljanja, trajanju te odnosu prema 

procesima u poduzeću, a  svi projekti dijele  jednu  zajedničku karakteristiku, a  to  je – 

pretakanje  ideja  i  djelatnosti  u  nove  tvorevine.  Uvijek  prisutan  element  rizika  i 

nesigurnosti  pokazuje  da  gotovo  nikada  događaji  i  aktivnosti  unutar  jedne  cjeline 

(projekta) ne mogu biti predviđeni s apsolutnom sigurnošću. Za neke vrlo kompleksne i 

napredne  projekte  i  sama mogućnosti  izvođenja  i  završetka  projekta  ne može  biti 

predviđena.  Cilj  vođenja  projekta  je  da  finalni,  konačni  rezultat  zadovolji  sponzora 

projekta  ili kupca, odnosno naručioca, u određenom (zadanom) vremenskom okviru  i 

unutar predviđenih troškova.  

Može se zaključiti da svi projekti imaju: 

• Cilj (poslovni rezultat) 

• Vrijeme (početak i završetak) 

• Troškove (budžet) 

• Kvalitetu (zahtijevanu) 

Karakteristike ciljeva projekta su: 

• S‐Specific (određeni) 

                                                       7 Omazić, M.A., Baljkas, S., Projektni menadžment, Sinergija nakladništvo d.o.o., Zagreb, 2005., 

str. 33. 

12

• M‐Measurable (mjerljivi) 

• A‐ Assignable (dodjeljivi) 

• R‐Realistic (realistični) 

• T‐Time related (vremenski određeni) 

  Za mnoge su organizacije projekt i sredstvo putem kojega će oni odgovoriti na 

izazove  tržišta,  a  na  koje  ne  bi  mogli  odgovoriti  normalnim  organizacijskim 

operacijskim limitima8.  

  Svaki  projekt  započinje  idejom  i  željom  za  promjenom  i  stvaranjem  nečeg 

novog. On se ostvaruje prema zadanom planu s raspoloživim resursima u određenom 

vremenu. Na  kraju  izvođenja  bilo  kojeg  projekta  krajnji  rezultat mora  biti  stvaranje 

usluge ili proizvoda kojeg možemo vrednovati. 

 

2.2. Pojam i definiranje projektnog menadžmenta 

 

  Projektni menadžment, posljednjih godina, postaje značajna, ako ne  i ključna, 

funkcija  svakog  kvalitetnog  menadžmenta  i  ostvarivanja  profitabilnosti.  Danas  je 

gotovo nezamislivo da se u svim sferama poslovnog i osobnog djelovanja ne koristi bar 

dio  projektnog menadžmenta. Veliki  broj  stručnjaka  slaže  se  s  činjenicom  da  dobar 

projektni  menadžment  u  tvrtkama  može  biti  presudan  za  uspješnost  upravljanja, 

djelovanja i razvoj. O kvalitetnom projektnom menadžmentu ovisi uspjeh poduzeća, te 

njihov opstanak u dinamici i konkurentnosti tržišta. 

  Projektni menadžment je područje koje se konstantno razvija te gura poslovne 

organizacije  na  što  brže  prilagođavanje  izazovima  iz  okoline.  Bez  obzira  nastoje  li 

zadržati  osvojene  pozicije  ili  im  je  imperativ  rast,  sve  organizacije  nailaze  na 

konstantne promjene. Projektni menadžment omogućuje kontinuirano prilagođavanje 

tržištu u  skladu  s  vizijom  i misijom  same organizacije,  te one organizacije  koje  rabe 

načela  projektnog menadžmenta  u  stanju  su,  ne  samo  smanjiti  troškove, već  i  na 

najbolji  način  reagirati  na  trendove  i  izazove  tržišta  na  kojem  djeluju.  Promjene,                                                        8 Omazić, M.A., Baljkas, S., Projektni menadžment, Sinergija nakladništvo d.o.o., Zagreb, 2005., 

str. 34. 

13

inovacije  i  razvoj  temelj  su  opstanka  na  tržištu,  ali  i  ključne  odrednice  projektnog 

menadžmenta, koji prema Omaziću i Baljkasu9 označuje primijenjeno znanje, vještine, 

alate  i  tehnike  na  projektnim  aktivnostima  kako  bi  se  dostigli  ciljevi  i  zahtjevi 

postavljeni pred projekt od strane interesno – utjecajnih skupina.  

  Prema  Tominoviću10  projektni menadžment  je  sustavni  i  sistematski  pristup 

efikasnom menadžmentu putem optimizacije veza, informacija, odluka, dokumentacije 

i  aktivnosti  u  svim  fazama  projektnog  ciklusa  odnosno  procesa  izrade  i  realizacije 

projekta. 

  Srž  samog  projektnog  menadžmenta  obuhvaća  planiranje,  organiziranje, 

praćenje  i  kontrolu  svih  aspekata  projekta,  te  motiviranje  svih  uključenih  ljudi  za 

postizanje projektnih  ciljeva na  siguran način, unutar planiranog budžeta, vremena  i 

drugih zadanih parametara izvedbe. 

  Projektni menadžment u žarište stavlja ljude, učenje, timski rad, rad na daljinu, 

holistički pristup  i proaktivnu kontrolu. Projekti djeluju kao mehanizmi za učinkovito  i 

efikasno  uvođenje  novih  proizvoda  i  usluga  s  ciljem  zauzimanja  najbolje  moguće 

tržišne  pozicije.  Bez  adekvatnog  projektnog  menadžmenta  vrlo  je  teško,  ako  ne  i 

nemoguće,  dugoročno  opstati  na  modernom  tržištu,  jer  je  životni  ciklus  čak  i 

najkompliciranijih proizvoda, kao i usluga, sve manji.  

  Shvaćanje  značenja  projektnog menadžmenta  u modernom  poslovanju  ne  bi 

smjelo biti ograničeno samo na profesionalce koji se bave projektnim menadžmentom 

ili postati privilegij onih  industrija koje su prirodno projektno orijentirane. Ono se ne 

tiče  samo  srednje  razine  menadžmenta,  iz  koje  se  najčešće  regrutiraju  projektni 

menadžeri,  već  cijele organizacije. Razlog  tome  je  što projektni menadžment  stavlja 

cijeloj  organizaciji  na  raspolaganje  snažne  alate  za  poboljšanje  vlastite  izvedbe  te 

olakšava bitne  funkcije kao  što  su planiranje, vođenje,  implementacija  i  kontrola,  te 

adekvatna uporaba resursa i zaposlenih. 

                                                       9 Omazić, M.A., Baljkas, S., Projektni menadžment, Sinergija nakladništvo d.o.o., Zagreb, 2005., 

str. 43. 10  Tominović,  K,: Projektni menadžment  ‐ predavanja, Visoka  tehnička poslovna  škola, Pula, 

2012. 

14

  Razvoj  tehnologije,  poboljšava  tehnike  i  procese  projektnog  menadžmenta, 

omogućujući menadžerima  konstantno  obnavljanje  proizvodnih  programa  i  njihovu 

prilagodbu  uvjetima  koji  vladaju  na  tržištu  u  cilju  smanjenja  rizika  i  nesigurnost,  te 

povećanja postizanja rezultata u zadanim vremenskih rokovima i uz predviđeni trošak.  

  Projektni menadžment  za  cilj  ima  voditi  projektni  tim  kroz  sve  faze  životnog 

ciklusa projekta, kako bi se organiziranjem  ljudskih, materijalnih  i  financijskih resursa 

postigli zadani ciljevi u određenom razdoblju te postiglo zadovoljstvo svih sudionika u 

projektu11. 

 

2.3. Upravljanje projektom  

 

  Upravljanje projektima je primjena znanja, vještina, alata i tehnika u projektnim 

aktivnostima  da  bi  se  ispunili  projektni  zahtjevi.  Upravljanje  projektom  provodi  se 

primjenom i uklapanjem upravljačkih procesa, inicijacije, planiranja, izvršenja, nadzora 

i kontrole te zatvaranja projekta. Osoba zadužena za postizanje ciljeva projekta naziva 

se upravitelj projekta ili rukovoditelj projekta (eng. Project Manager). 

Upravljanje projektom uključuje: 

• Utvrđivanje projektnih zahtjeva, 

• Postavljanje jasnih i ostvarivih ciljeva,  

• Uspostavu  ravnoteže  između,  suprotstavljenih  zahtjeva  za  kvalitetu,  doseg, 

vrijeme i troškove, 

• Prilagodbu specifikacija, planova  i pristupa  interesima  i očekivanjima  različitih 

zainteresiranih strana‐dionika (eng. Stakeholders) 

  Pojam  „upravljanja  projektom“  se  ponekad  primjenjuje  na  organizacijski  i 

upravljački  pristup  rukovođenju  projektima  i  operacijama  koji  zapravo  predstavlja 

„upravljanje s pomoću projekata“ ili „upravljanje putem projekata“ (eng. Management 

by  projects),  Unatoč  tome  što  se  radi  o  usvajanju  i  primjeni  postupaka  upravljanja 

                                                       11 Cetinski, V., Perić, M., Projektni menadžment, Fintrade & Tours d.o.o., Rijeka, 2006., str. 22. 

15

projektom  na  upravljanje  organizacijom,  pojmovi  nisu  sinonimi,  a  pristup  ovakvog 

upravljanja organizacijom nadilazi standarde upravljanja projektom.  

 

2.4. Procesi upravljanja projektom 

 

  Prema  PMI12  standard  upravljanja  projektom  precizira  sve  procese  koji  se 

koriste pri upravljanju projektom. Standard definira pet glavnih grupa procesa koji se 

provode za upravljanje bilo kojim projektom. 

• Grupa procesa započinjanja (eng. Initiating Process Group) – definira i odobrava 

projekt ili fazu projekta. 

• Grupa procesa planiranja  (eng. Planning Process Group) – definira  i  istančava 

svrhu, planira smjer i akcije za postizanje cilja i dosega. 

• Grupa  izvršnih  procesa  (eng.  Executing  Process Group)  –  koordinira  ljudske  i 

druge resurse u svrhu provedbe plana 

• Grupa upravljačkih procesa  (eng. Monitoring and Controlling Group) – mjeri  i 

prati  napredak  radi  uočavanja  odstupanja  od  lana  s  ciljem  poduzimanja 

korektivnih akcija 

• Grupa  završnih  procesa  (eng.  Closing  Process  Group)  formalizira  prihvaćanje 

proizvoda, usluge ili rezultata i dovodi do završetka projekta ili faze projekta.  

Prema  Tominović13  može  se  shematski  prikazati  interakcija  procesa  upravljanja 

projektima. 

                                                       12  Project Management  Institute, A Guide  to  the  Project Management  Body  of  Knowledge, 

Third Edition (PMBOK Guide), Project Management Institute, Newtown Square, 2004. 13  Tominović,  K,: Projektni menadžment  ‐ predavanja, Visoka  tehnička poslovna  škola, Pula, 

2012. 

16

Slika 1: Procesi upravljanja projektima 

Izvor: Tominović K.(2011), Projektni menadžment – predavanja. Politehnika Pula, Pula 

  Grupe procesa međusobno su povezane rezultatima koje proizvode. Izlaz jedne 

grupe postoje ulazni podatak druge grupe. Veze  između središnjih grupa  (planiranje, 

izvršenje,  upravljanje) međusobno  su  isprepletene.  Osim  toga,  grupe  procesa  nisu 

diskretne, nego se preklapaju. Grupe procesa nisu faze projekta. U velikim projektima 

koji se dijele u faze ili potprojekte svaka od navedenih grupa procesa bude ponavljana 

za svaku fazu, odnosno potprojekt. 

2.5. Životni ciklus projekta 

 

  Iz definicije projekta  vidljivo  je da  je  to događaj  koji  je  vremenski ograničen, 

dakle projekt  se  rađa,  živi  i umire. Poput  svih pojava,  sustava  ili  stvari  i projekt  ima 

životni  ciklus koji  se  sastoji od određenog broja projektnih  faza. Karakteristične  faze 

razvoja  projekta,  nazivaju  se  i  fazama  životnog  ciklusa  projekta.  Za  uspješno 

realiziranje  i  postizanje  ciljeva  projekta,  potrebno  je  kvalitetno  i  efikasno  upravljati 

svakom pojedinom  fazom  životnog  ciklusa projekta. Podjela  životnog vijeka projekta 

na faze omogućuje  lakšu kontrolu nad projektom  i bolju raspodjelu sredstava  i radne 

snage.  

17

  Različiti autori različito definiraju  faze kroz koje se provode projekti. Ovisno o 

vrsti  projekta,  ali  i  samom  autoru,  javljaju  se  razlike  u  pojmovnim  i  klasifikacijskim 

detaljima  definiranja  projektnih  faza.  Ipak,  sve  se  te  faze  mogu  svesti  na  četiri 

osnovne14: 

• iniciranje i aktiviranje realizacije projekta; 

• planiranje i organizacije logistike projektne realizacije; 

• organiziranje i vođenje projektne realizacije; 

• evoluiranje i zaključivanje realizacije projekta. 

 

2.5.1. Inicijacija projekta 

  Inicijacija  i aktiviranje projekta  je prva projektna  faza pa u njoj nastaje  ideja  i 

potreba  za  pokretanjem  nekog  projekta. Da  bi  se  pokrenuo  projekt, mora  postojati 

dobar razlog koji proizlazi ili iz želje za promjenom ili stvaranjem nečeg novog. U toj se 

fazi otkriva i definira problem koji bi se kroz ostale faze trebao riješiti. To je vjerojatno 

najvažnija faza u cijelom životnom ciklusu upravljanja projektom s obzirom da se u njoj 

donosi  odluka  o  prihvaćanju  i  izvođenju  projekta,  odobravaju  ideje  za  razradu  te 

osiguravaju resursi za njihovo izvođenje. U ovoj su fazi informacije najoskudnije, a rizik 

i neizvjesnost projektne realizacije najveći15. Brojne su aktivnosti koje se  izvode u fazi 

inicijacije  i  aktivacije  projekta,  ali  će  se  za  potrebe  ovoga  rada  grupirati  u  četiri 

temeljne skupine, a to su16: 

• definiranje projekta; 

• formiranje projektnog tima; 

• izrada studije izvodivosti, 

• selekcija projekta. 

                                                       14  Zekić,  Z., Projektni menadžment  ‐ upravljanje  razvojnim promjenama, Ekonomski  fakultet 

Rijeka i Conefing grupa, Rijeka, 2010., str. 12. 15  Zekić,  Z., Projektni menadžment  ‐ upravljanje  razvojnim promjenama, Ekonomski  fakultet 

Rijeka i Conefing grupa, Rijeka, 2010., str. 105. 16 Buble, M., Projektni menadžment, Minerva d.o.o., Dugopolje, 2010., str. 13. 

18

Definiranje projekta – prva etapa u okviru koje treba utvrditi sve ono što treba uraditi 

da  se  započne  s  radom  na  projektu  uključujući  i  rizike  kojima  se  izlaže  izvođenje 

projekta. U tom kontekstu potrebno je odrediti ciljeve koji se trebaju postići te resurse 

koji će se koristiti u procesu ostvarivanja tih ciljeva.  

Formiranje  projektnog  tima  –  projektni  tim  predstavlja  radnu  grupu  čiji  su  članovi 

posvećeni  zajedničkoj  misiji  u  ostvarivanju  određenih  ciljeva.  U  toj  interakciji  oni 

nastoje  povećati  svoju  kreativnost,  inovativnost,  predanost,  komunikaciju, 

koordinaciju,  rješavanje  problema  i  odlučivanje.  Pronalaženje  pravih  ljudi  za  rad 

učinkovitom  timu  jedan  je  od  najtežih  poslova  te  predstavlja  veliki  izazov  svakom 

projektnom menadžeru. 

Studija  izvodivosti – da bi  se neka  ideja mogla  realizirati u  stvarni projekt, nužno  je 

ispitati njenu izvodivost na osnovu koje će se odlučivati izvesti li projekt ili ne.  

Selekcija  projekta  –  je  proces  sustavnog  vrednovanja  projekta  ili  grupe  projekta  te 

izbor onog od njih koji najbolje  ispunjava ciljeve poduzeća. Rezultat procesa selekcije 

je odluka o tome koja od alternativa uz najmanje troškove i rizike najviše koristi.  

  Za uspješnost  samog projekta  itekako  je važan dobar početak, dobar  start pa 

tako  i  izrada prijedloga projekta kao dokumenta  čiji  je sadržaj različit od organizacije 

do  organizacije,  ovisno  o  tome  koje  su  informacije  nužne  za  donošenje  odluke  o 

pokretanju projekta. Prijedlog projekta u  literaturi se navodi kao Projektna povelja17  i 

predstavlja ključni dokument faze inicijacije18. 

 

2.5.2. Planiranje i organizacija projekta 

  Planiranje projekta kao druga projektna faza  ima zadatak definirati strategiju  i 

načine  rješavanja  problema  definiranog  u  prethodnoj  fazi  te  podrazumijeva  skup 

                                                       17  Project Management  Institute, A Guide  to  the  Project Management  Body  of  Knowledge, 

Third Edition (PMBOK Guide), Project Management Institute, Newtown Square, 2004. 18 Pašić, D., 2009., Faze upravljanja projektom: pokretanje ili osmišljavanje, Pogled kroz prozor, 

http://pogledkrozprozor.wordpress.com/2009/01/25/faze‐upravljanja‐projektom‐pokretanje‐

ili‐osmisljavanje/, (16.12.2013.) 

19

aktivnosti koje se moraju  izvesti kako bi se  isporučio neki proizvod  ili usluga zadanih 

karakteristika. U fazi planiranja određuje se što je potrebno napraviti, tko će to uraditi, 

kada i na koji način, gdje i kako će to uraditi.  

Planiranje se radi u svrhu19: 

• određivanje ciljeva projekta; 

• definiranja projektnog obuhvata; 

• uspostavljanja koraka koji se trebaju poduzeti kako bi se postigli ciljevi projekta; 

• identificiranja i procjene projektnih rizika; 

• optimalizacije resursa; 

• određivanja troškova projekta te 

• definiranja načina kontrole i praćenje izvedbe projekta. 

2.5.3. Realiziranje projekta 

  Realiziranje  projekta  je  treća  projektna  faza,  koja  se može  podijeliti  u  dvije 

podfaze: 

• izvođenje projekta 

• uvođenje projekta 

U  podfazi  izvođenja  projekta,  projekt  se  realizira  i  provodi  prema  pravilima  (planu) 

utvrđenim  u  prethodnoj  fazi,  pridržava  se  dogovorenih  rokova  i  troškova.  Druga 

podfaza  realiziranja  projekta  je  uvođenje  rezultata  dobivenih  projektom  u  postojeći 

sustav20. 

 

2.5.4. Evaluiranje i zaključivanje projekta 

  Evaluiranje  i  zaključivanje projekta  je  završna projektna  faza u  kojoj  se prate 

rezultati  dobiveni  projektom,  ali  i  njegovim  uvođenjem  u  sustav  kako  bi  se  uklonili 

                                                       19  Omazić,  M.A.,  Baljkas,  S.,  Projektni  menadžment,  Sinergija  nakladništvo  d.o.o.,  Zagreb, 

2005., str. 201. 20 Cetinski, V., Perić, M., Projektni menadžment, Fintrade & Tours d.o.o., Rijeka, 2006., str. 32. 

20

eventualni nedostaci nastali  ili nepažnjom kroz prethodne  tri  faze  ili  zastarijevanjem 

projekta.  

  Tijekom evaluacije provjeravaju se rezultati projekta u usporedbi s planiranim 

rezultatima te se mjeri: 

• efikasnost projekta, 

• zadovoljstvo klijenata, 

• poslovni uspjeh, 

• kvaliteta te  

• budući uspjeh. 

  Svaki projekt  je onoliko dobar  (ili  loš) koliko  se upotrebljava njegov projektni 

proizvod  tako  da  bi  se  svaki  sustav  trebao  usmjeriti  na  zadovoljavanje  kupčevih 

potreba i želja jer s njegovim potrebama i željama projekt započinje pa bi njima trebao 

i završiti. U ovoj  fazi projekt „živi“ pa se neprestano prate njegovi učinci  i po potrebi 

ispravljaju greške ili se pokreće novi projekt ako se zaključi da je izvorni zastario. 

  Sam  razvoj  projekta  kroz  životni  ciklus  po  fazama,  ovisi  o  prirodi  i 

specifičnostima  samog  projekta  pa  se  tako  i  razlikuju  u  literaturi  i  praksi  nazivi 

pojedinih  faza,  gdje  se  neke  faze  objedinjuju,  druge  se  dopunjavaju  određenim 

aktivnostima kako bi se što vjernije prikazao stvarni projekt21. 

 

 

 

 

 

 

 

 

                                                       21 Cetinski, V., Perić, M., Projektni menadžment, Fintrade & Tours d.o.o., Rijeka, 2006., str. 33. 

21

3. PROJEKT IZRADE VODIČA 

 

3.1. Grad Garešnica 

 

  Garešnica je gradsko naselje u Bjelovarsko bilogorskoj županiji. Treće po veličini 

naselje u  županiji, prostire  se na površini od 204  km2,  s ukupno 10 466  stanovnika, 

prema  popisu  iz  2011.  godine.  Regionalno  pripada  Moslavini,  nalazi  se  podno 

obronaka Moslavačke gore. Garešnica je raštrkano naselje koje se razvilo uz cestovne 

putove te se na svojoj periferiji stapa sa svoja dvadeset tri prigradska naselja. 

  Odredbama  Zakona  o  područjima  županija,  gradova  i  općina  u  Republici 

Hrvatskoj utvrđen je Grad Garešnica kao jedinica lokalne samouprave u sastavu BBŽ‐e. 

Samoupravni djelokrug Grada određen je Ustavom i zakonom, a podrobnije se uređuje 

Statutom Grada Garešnice. 

  Grad  Garešnica  u  samoupravnom  djelokrugu  obavlja  poslove  od  lokalnog 

značaja  kojima  se  neposredno  ostvaruju  potrebe  građana,  a  koji  nisu  Ustavom  ili 

zakonom dodijeljeni državnim tijelima i to osobito poslove koji se odnose na uređenje 

naselja  i  stanovanja,  prostorno  i  urbanističko  planiranje,  komunalno  gospodarstvo, 

briga  o  djeci,  socijalnu  skrb,  primarnu  zdravstvenu  zaštitu,  odgoj  i  osnovno 

obrazovanje, kulturu, tjelesnu kulturu  i šport, zaštitu potrošača, zaštitu  i unapređenje 

prirodnog  okoliša,  protupožarnu  i  civilnu  zaštitu,  promet  na  svom  području  i  ostale 

poslove  sukladno  posebnim  zakonima.  Poslovi  iz  samoupravnog  djelokruga  Grada 

detaljnije se uređuju odlukama Gradskog vijeća i Gradonačelnika u skladu sa zakonima 

i Statutom.  

  Tijela  Grada  Garešnice  su  Gradsko  vijeće  i  Gradonačelnik.  Gradsko  vijeće  je 

predstavničko  tijelo  građana  i  tijelo  lokalne  samouprave,  koje  donosi  akte  u  okviru 

djelokruga Grada te obavlja i druge poslove u skladu s Ustavom, zakonima i Statutom. 

Gradsko  vijeće  donosi:  Statut Grada,  Poslovnik  o  radu,  odluku  o  uvjetima,  načinu  i 

postupku  gospodarenja  nekretninama  u  vlasništvu  Grada,  proračun  i  odluku  o 

izvršenju proračuna, polugodišnje  i godišnje  izvješće o  izvršenju proračuna, odluku o 

privremenom  financiranju,  odlučuje  o  stjecanju  i  otuđenju  pokretnina  i  nekretnina 

Grada  Garešnice  čija  ukupna  vrijednost  prolazi  0,5 %  iznosa  prihoda  bez  primitaka 

22

ostvarenih  u  godini  koja  prethodi  godini  u  kojoj  se  odlučuje  o  stjecanju  i  otuđenju 

pokretnina  i  nekretnina,  odnosno  čija  je  pojedinačna  vrijednost  veća  od  1.000.000 

kuna,  odluku  o  promjeni  granice  Grada  Garešnice,  uređuje  ustrojstvo  i  djelokrug 

upravnih odjela  i službi, osniva ustanove, trgovačka društva  i druge pravne osobe, za 

obavljanje  gospodarskih,  društvenih,  komunalnih  i  drugih  djelatnosti  od  interesa  za 

Grad, daje prethodne suglasnosti za statute  i druge opće akte ustanova ai trgovačkih 

društava u vlasništvu Grada, ukoliko  zakonom  ili odlukom o osnivanju nije drugačije 

propisano,  donosi  odluke  o  potpisivanju  sporazuma  o  suradnji  s  drugim  jedinicama 

lokalne samouprave, u skladu s općim aktom i zakonom, raspisuje lokalni referendum, 

bira  i  razrješava  predsjednika  i  potpredsjednika  Gradskog  vijeća,  bira  i  razrješava 

predsjednike i članove radnih tijela Gradskog vijeća, donosi odluku o kriterijima, načinu 

i postupku za dodjelu javnih priznanja i dodjeljuje javna priznanja, imenuje i razrješuje i 

druge  osobe  određene  zakonom,  ovim  Statutom  i  posebnim  odlukama  Gradskog 

vijeća,  donosi  odluke  i  druge  opće  akte  koji  su mu  stavljeni  u  djelokrug  zakonom  i 

podzakonskim aktima22. 

  Gradsko  vijeće  Grada  Garešnica  ima  17  vijećnika  od  kojih  jedan  pripadnik 

srpske  nacionalne  manjine.  Mandat  vijećnika  traje  četiri  godine,  počinje  danom 

konstituiranja Gradskog  vijeća  i  traje  do  stupanja  na  snagu  odluke  Vlade  Republike 

Hrvatske  o  raspisivanju  izbora. Djelokrug,  sastav,  način  i  postupak  donošenja  akata, 

postupak izbora i razrješenja, sudjelovanje građana na sjednicama te druga pitanja od 

značaja za rad Gradskog vijeća detaljnije se uređuje Poslovnikom Gradskog vijeća. 

  Gradonačelnik  je  Izvršno  tijelo Grada. Zastupa Grad  i nositelj  je  izvršne vlasti. 

Odgovoran  je  za  ustavnost  i  zakonitost  obavljanja  poslova  koji  su  u  njegovom 

djelokrugu  i  za  ustavnost  i  zakonitost  akata  upravnih  tijela Grada. Gradonačelnik  u 

obavljanju izvršne vlasti: priprema prijedloge općih akata, izvršava i osigurava izvršenje 

općih akata Gradskog vijeća, utvrđuje prijedlog proračuna Grada i izvršenja proračuna, 

upravljanja nekretninama,  pokretninama  i  imovinskim  pravima  u  vlasništvu Grada  u 

skladu  sa  zakonom,  ovim  Statutom  i  općim  aktom  Gradskog  vijeća,  odlučuje  o 

stjecanju  i  otuđenju  pokretnina  i  nekretnina  Grada  Garešnice  čija  pojedinačna 

                                                       22 Službeni glasnik Grada Garešnica, Statut Grada Garešnica. Garešnica, broj 3/09, 2011. 

23

vrijednost  ne  prelazi  0,5  %  iznosa  prihoda  bez  primitaka  ostvarenih  u  godini  koja 

prethodi godini u kojoj se odlučuje o stjecanju i otuđivanju pokretnina i nekretnina, a 

najviše  do  1.000.000  kuna,  ako  je  stjecanje  i  otuđivanje  planirano  u  proračunu  i 

provedeno u  skladu  sa  zakonskim propisima, upravlja prihodima  i  rashodima Grada, 

upravlja  raspoloživim  novčanim  sredstvima  na  računu  proračuna  Grada,  donosi 

pravilnik o unutarnjem  redu  za upravna  tijela Grada, daje  suglasnost  za pravilnike o 

unutarnjem  redu  ustanova  u  vlasništvu  Grada,  imenuje  i  razrješava  pročelnike 

upravnih  tijela,  imenuje  i  razrješava  unutarnjeg  revizora,  utvrđuje  plan  prijema  u 

službu u upravna tijela Grada, predlaže izradu prostornog plana kao i njegove izmjene i 

dopune na  temelju obrazloženih  i argumentiranih prijedloga  fizičkih  i pravnih osoba, 

usmjerava  djelovanje  upravnih  odjela  i  službi  Grada  u  obavljanju  poslova  iz 

samoupravnog djelokruga Grada, odnosno poslova državne uprave, ako su preneseni 

Gradu, nadzire  rad upravnih odjela  i  službi u  samoupravnom djelokrugu  i poslovima 

državne  uprave,  daje  mišljenje  o  prijedlozima  koje  podnose  drugi  ovlašteni 

predlagatelji,  obavlja  nadzor  nad  zakonitošću  rada  tijela mjesnih  odbora,  obavlja  i 

druge poslove predviđene ovim Statutom i drugim propisima. 

  Gradonačelnik  ima dva  zamjenika. Gradonačelnik  i njegovi  zamjenici biraju  se 

na  neposrednim  izborima  sukladno  posebnom  zakonu.  Mandat  gradonačelnika  i 

njegovih  zamjenika  traje  četiri  godine,  a  mandat  im  prestaje  danom  stupanja  na 

dužnost novog gradonačelnika i njegovih zamjenika. 

  Za  obavljanje  poslova  iz  samoupravnog  djelokruga  Grada  Garešnice  koji  su 

utvrđeni  zakonom  i Statutom  te obavljanje poslova državne uprave koji  su  zakonom 

prenijeti na Grad, ustrojavaju se upravna tijela grada. Upravna tijela se ustrojavaju kao 

upravni odjeli  i službe. Upravnim tijelima upravljaju pročelnici koje na temelju  javnog 

natječaja  imenuje gradonačelnik. Upravna tijela u okviru svog djelokruga neposredno 

izvršavaju  i  nadziru  provođenje  općih  i  pojedinačnih  akata  grada.  Upravna  tijela 

samostalna su u obavljanju poslova  iz svog djelokruga, a za zakonito  i pravovremeno 

obavljanje poslova  iz  svoje nadležnosti odgovorni  su gradonačelniku. Grad Garešnica 

ima dva odjela i to: Upravno odjel za gospodarstvo, stambeno komunalnu djelatnost i 

financije i Upravni odjel za društvene djelatnosti i opću upravu.  

24

  Grad  Garešnica  u  okviru  samoupravnog  djelokruga  osigurava  obavljanje 

djelatnosti  kojima  se  zadovoljavaju  svakodnevne  potrebe  građana  na  području 

komunalnih,  društvenih  i  drugih  djelatnosti,  a  za  koje  je  zakonom  utvrđeno  da  se 

obavljaju kao javna služba. Za obavljanje tih djelatnosti osnivaju se trgovačka društva, 

javne ustanove, vlastiti pogoni  i druge pravne osobe. Grad  je osnovao dva  trgovačka 

društva i tri javne ustanove. 

  Radi ostvarivanja neposrednog sudjelovanja građana u odlučivanju o  lokalnim 

poslovima, na području Grada Garešnice, osnivaju se mjesni odbori kao oblici mjesne 

samouprave.  Mjesni  odbori  osnivaju  se  za  pojedina  naselja  ili  više  međusobno 

povezanih manjih naselja, na području Grada Garešnice ima 19 mjesnih odbora. Mjesni 

odbor  je pravna osoba. Njegova  tijela  su  vijeće mjesnog odbora  i predsjednik  vijeća 

mjesnog odbora. Članovi vijeća biraju se na vrijeme od četiri godine, a postupak izbora 

uređuje  se  posebnom  odlukom  Gradskog  vijeća  te  odgovarajućom  primjenom 

odredaba zakona kojim se uređuje  izbor članova predstavničkih tijela  jedinica  lokalne 

samouprave. 

  Zakonima i ostalim propisima dobro je određen i opisan djelokrug poslova koje 

obavlja grad kao jedinica lokalne samouprave za potrebe svojih građana kao i gradska 

tijela  koja  ih  obavljaju.  Djelokrug  poslova  podložan  je  zakonskim  promjenama,  a 

unutarnje ustrojstvo grada također se mijenja uglavnom nakon lokalnih izbora, kada se 

pojedini odjeli  i službe  ili ukidaju  ili osnivaju, no time se ne mijenja djelokrug poslova 

tih tijela, nego se oni samo raspoređuju na druga tijela ili službe. 

  Brojnim  propisima  osigurava  se  javan  i  transparentan  rad  grada  kao  jedinice 

lokalne  samouprave,  bilo  da  se  radi  o  objavljivanju  donesenih  akata  u  službenom 

glasilu, oglasnoj ploči,  internetskoj stranici,  informiranju građana putem tiska, medija 

kao i ustavom zajamčeno pravo na pristup informacijama, koje omogućava i osigurava 

Zakon o pravu na pristup informacijama. 

  Iako zakonska regulativa  jasno određuje djelokrug poslova, a  i sami akti Grada 

detaljnije  ih  opisuju,  a  gradska  uprava  svoj  rad  nastoji  što  više  približiti  svojim 

građanima,  postavlja  se  pitanje  da  li  su  građani  dovoljno  informirani  kako  bi  što 

jednostavnije mogli obaviti poslove ili dobiti potrebne informacije u gradskoj upravi. 

25

  Gradska  uprava Grada Garešnice  zadužena  je  da  kontinuirano,  putem  svojih 

aktivnosti  i usluga unapređuje kvalitetu  života  i  rada u Gradu Garešnica  svim  svojim 

građanima putem pružanja  izvrsnih usluga, omogućavanja participacije u odlučivanju, 

odgovornom upravljanju  javnim dobrima, efikasnim  i  transparentnim  radom gradske 

administracije, kako bi Garešnica bio grad ugodnog života i rada. 

 

3.2. Od ideje do plana izrade 

 

  Cilj svake jedinice lokalne samouprave, neovisno o njenoj veličini, geografskom 

položaju, etničkom i političkom sastavu kao i drugim karakteristikama pa tako i Grada 

Garešnice,  je  osigurati  što  bolje  usluge  svojim  građanima  te  promovirati  efikasnu, 

aktivnu  i  inovativnu  lokalnu  samoupravu.  Način  na  koji  će  gradska  uprava  pružiti 

administrativne usluge od  iznimne  je važnosti  jer kroz način pružanja usluga građani 

vide  ne  samo  svoj  grad,  nego  i  cjelokupan  javni  sektor  pa  i  šire.  Za  efikasan  način 

pružanja usluga važna je dostupnost informacija na jednostavan i građanima i njihovim 

potrebama  prilagođen  način. Mnogi  će  se  zapitati  zašto  toliko  pozornosti  pružanju 

informaciju  u  vremenu  razvijenih  informacijskih  tehnologija,  kada  su  informacije 

dostupne  putem  raznih  aplikacija,  internetskih  stranica  i  slično.  Postoje  neke 

specifičnosti  pojedinih  gradova  i  općina  pa  tako  i Grada Garešnica. Grad Garešnica 

obuhvaća  ruralno  područje,  gdje  se  većina  stanovnika  bavi  poljoprivredom,  to  je 

uglavnom  radno  aktivno  stanovništvo  koje  često  obavlja  poslove  i  koristi 

administrativne usluge u gradskoj upravi, no uglavnom njihovo informatičko znanje pa 

i pristup  informacijskim  tehnologijama  je malo, a u pojedinim naseljima gotovo  i ne 

postoji. Specifičnost gradske uprave Grada Garešnica  je  i u  tome  što  je  smještena u 

istoj  zgradi  s ostalim  službama  kao  što  je Porezna uprava,  Ispostava BBŽ‐a, Ured  za 

katastar,  Ispostava  ureda  državne  uprave  u  BBŽ,  Općinski  sud,  poljoprivredna 

inspekcija i dr. što itekako otežava i zbunjuje građane u obavljanju poslova u gradskoj 

upravi. Prilikom posjete  samoj  zgradi može  se vidjeti protok građana koji  zahtijevaju 

pružanje određenih usluga, traže savjet ili informaciju. Nezadovoljstvo se može čuti od 

većine  osoba  koji  provode  sate  šetajući  se  oko  zgrade  i  pokušavaju  pronaći  pravu 

osobu koja je zadužena za rješavanje njihovih problema. 

26

  Nažalost velika većina građana napustit će zgradu nezadovoljna i frustrirana jer 

će se morati vratiti drugi dan  i ponovo se suočiti s  istim problemima.  Istodobno se s 

druge  strane  zaposlenici  gradske  uprave  žale  na  gubljenje  vremena  jer  moraju 

usmjeravati izgubljene građane u odgovarajuće službe, pa tako često dolazi do situacija 

gdje se raspravljaju s građanima o nemogućnosti razmjena informacija među službama 

ili o zahtjevima građana, njihovim žalbama  i odlukama. U složenom administrativnom 

okruženju  građani  se  često  osjećaju  bespomoćno  suočeni  sa  zaposlenicima  gradske 

uprave uglavnom iz razloga što su pogrešno informirani. Uočivši problem promatrajući 

svakodnevno razne situacije, ali sa stajališta zaposlenika gradske uprave i specifičnosti 

radnog mjesta u uredu gradonačelnika, javila se zamisao kako i na koji način osigurati 

građanima  potrebne  informacije  kao  i  ideja  o  izradi  vodiča  za  građane.  Ured 

gradonačelnika  izuzetno  je  frekventno mjesto, što se  tiče posjete građana u  traženju 

određenih  informacija.  Ta  okolnost  iskorištena  je  za  ispitivanje  građana,  odnosno 

provođenja  intervjua  o  uočenom  problemu.  Da  bi  od  početne  zamisli  došli  do 

konkretne  ideje, u  vremenskom periodu od pet mjeseci,  intervjuirano  je osamdeset 

ispitanika, putem pitanja koja su sadržavala uočeni problem oko  informiranja kako bi 

se  bolje  razumjelo  mišljenje,  stavovi  pa  i  percepcija  intervjuiranih  o  samoj  temi, 

odnosno problemu. 

Intervju je po određenim pitanjima dao sljedeće rezultate: 

1. Pitanje  –  Jeste  li  upoznati  s  poslovima  koje  Grad  obavlja  na  temelju 

zakonodavnog okvira?  

Iz odgovora na ovo pitanje saznali smo da više od polovice  ispitanika nije upoznato u 

potpunosti  s  poslovima  koje  Grad  obavlja  na  temelju  zakonodavnog  okvira,  dok  je 

ostalima uglavnom poznato. 

2. Pitanje – Poznajete li nadležna tijela ili službe zadužene za određene poslove u 

Gradu? 

Iz  odgovora  koje  smo  dobili  može  se  zaključiti  da  je  većina  građana  djelomično 

upoznata s nadležnošću poslova po službama i tijelima, da se za određene informacije 

snalaze uz pomoć prijatelja ili poznanika koji su već obavljali određene poslove ili rade 

u tim isti službama. 

27

3. Pitanje – Jeste li dovoljno informirani o poslovima koje obavlja Grad za građane 

na temelju dostupnih informacija? 

Dobili smo odgovore iz kojih se može zaključiti da dostupne informacije ne informiraju 

dovoljno o poslovima koje obavlja Grad.  Isto  tako  je zaključeno da ne  informiraju na 

jasan i razumljiv. 

4. Pitanje – Mislite li da bi informiranje putem info pulta, vodiča ili sl., doprinijelo 

boljem  razumijevanju  poslova  Grada,  a  samim  tim  i  boljem  snalaženju  pri 

obavljanju poslova s vaše strane? 

Dobiveni odgovori upućuju na to da bi većini pomoglo  informiranje putem vodiča, no 

isto tako i putem vodiča i info pulta. 

  Tijekom  razgovora  kreirana  su  i druga potpitanja  koja  se odnose na problem 

informiranja i nesnalaženja iz kojih pa i svega gore navedenog možemo zaključiti da je 

ideja izrade vodiča opravdana i prihvatljiva. 

  Za  pokretanje  nekog  projekta  mora  postojati  dobar  razlog,  kao  što  se  u 

literaturi može pročitati da razlozi za pokretanje proizlaze iz želje za stvaranjem nečeg 

novog ili želje za promjenama. U osmišljavanju i pokretanju projekta glavnu ulogu imat 

će začetnik ideje, inicijator samog projekta, onaj komu je ta ideja „pala na pamet“, tko 

je prepoznao potrebu  za  takvim projektom. Zato  je potrebno, prije donošenja  same 

odluke  o  pokretanju  projekta  samu  ideju  prezentirati  mogućim  zainteresiranim 

stranama. 

  Ideja o izradi vodiča i rezultati intervjua, predstavljeni su zaposlenicima gradske 

uprave  i  čelnim  ljudima  Grada  te  ja  kao  takva  naišla  na  pozitivnu  reakciju  i 

odobravanje, što je značilo donošenje odluke o pokretanju projekta. Donošenje odluke 

o pokretanju ne znači strogo  formalnu proceduru ni  izradu projektne dokumentacije, 

zbog same prirode i specifičnosti projekta kao i načina organizacije, no da bi vodič kao 

takav i nastao nije dovoljno imati samo dobru ideju, nego je osim ideje važno napraviti 

dobar  plan  izrade  vodiča.  Kao  što  japanska  poslovica  kaže:  “Onaj  koji  vidi  tri  dana 

unaprijed bit će bogat tri stotine godina.“ 

  Vodič će se raditi kao projekt sukladno pravilima projektnog menadžmenta. 

 

28

3.3. Planiranje projekta 

 

  Zašto  projekt  i  zašto  primjena  projektnog  menadžmenta?  Uglavnom  se 

projektni menadžment povezuje s velikim projektima koji zahtijevaju velika financijska 

sredstva,  određen  oblik  vođenja  projekta,  projektne  timove. No  neovisno  o  veličini 

samog  projekta  primjenom  pravila  projektnog  menadžmenta  smanjit  će  se  rizik  i 

nesigurnost  u  njegovoj  provedbi,  a  samim  tim  i  povećati  vjerojatnost  postizanja 

zadanog cilja u planiranom vremenskom periodu i uz predviđen trošak. 

  Izrada vodiča  jednostavan  je  i mali projekt. Njegovim završetkom ne ostvaruje 

se profit, nego se stvara nešto novo, što prije nije postojalo. Projekt  izvodi tim, kojeg 

čine začetnici ideje izrade vodiča, s uključivanjem vanjskih suradnika, a sam projekt je 

prigoda za pokazivanje inventivnosti svih sudionika u projektu. Za njegovo provođenje 

nije  potrebno  formirati  poseban  veliki  projektni  tim,  ovaj  projekt  izvodi  tim  od  tri 

člana.  

  Planiranje predstavlja  jednu  zaokruženu  cjelinu, postupak  koji  će  se odvijati  i 

tijekom faze provedbe projekta, a rezultat planiranja je plan projekta. Hoće  li taj plan 

biti  samo  jednostavan popis aktivnosti  i  rokova  ili  složeni dokument, ovisi o  samom 

projektu. 

  Svaki  projekt,  neovisno  o  njegovoj  veličini  vodi  se  na  temelju  plana  s  jasno 

definiranim ciljem što članovima tima  i suradnicima na projektu omogućuje uvid u to 

kako  i  na  koji  način  ostvariti  zacrtane  ciljeve.  Cilj  ovog  projekta  je  izrada  vodiča  za 

građane,  svrha  projekta  je  jedan  od  načina  rješavanja  uočenog  problema.  Krajnji 

rezultat projekta  je povećanje zadovoljstva građana što  je ujedno  i  interes Grada kao 

glavnog sponzora projekta. 

  U  fazi planiranja određuje se što  je potrebno napraviti, u kojem vremenskom 

periodu,  tko  će  to  uraditi  i  na  koji  način,  gdje  i  kako  vodeći  se  prema  cilju  koji  je 

određen  u  fazi  iniciranja  –  razradi  ideje.  Potrebno  je  planirati  način  prikupljana 

podataka,  odnosno  pisanog materijala  za  izradu  sadržaja  vodiča,  pronaći  potrebna 

financijska sredstva te vanjske suradnike koji će pomoći u izradi.  

  Prema veličini  i organizacijskoj strukturi gradske uprave te poslovima koji se u 

njoj obavljaju za sadržaj vodiča potrebno je prikupiti informacije iz pojedinih odjela po 

29

radnim mjestima uz pomoć određenih službenika koji bi bili ujedno  i vanjski suradnici 

na samom projektu. Osim određenih službenika gradske uprave, kao vanjski suradnici 

u  izradi projekta sudjelovali bi predstavnik mjesne samouprave, predstavnik građana, 

akademski slikar ili grafički dizajner.  

  Osim planiranja opsega posla, njegovim raščlanjivanjem na pojedine aktivnosti, 

potrebno  je  i  planirati  troškove  na  projektu  i  način  financiranja  istog.  Procjena 

potrebnih financijski sredstava određuje se na broju primjeraka vodiča, što bi za prvo 

izdanje bilo dvjesto primjeraka,  temeljeno na broju kućanstava kojima bi  takav vodič 

bio  od  koristi,  kao  i  na  veličini  samog  vodiča,  odnosno  broju  stranica,  u  skladu  s 

organizacijskom  strukturom  i djelokrugom poslova gradske uprave,  tako bi vodič bio 

izrađen  na  trideset  stranica  s  osnovnim  standardom  kvalitete  izrade.  Provedba 

projekta  financirala bi  se  sredstvima  iz proračuna Grada, većim dijelom  i  sredstvima 

sponzora.  Interes  Grada  za  financiranje  ovog  projekta  prije  svega  je  u  boljem 

informiranju  građana,  a  samim  tim  povećanjem  njihovog  zadovoljstva  kao  korisnika 

usluga  Grada.  Za  sponzorirana  sredstva  svakom  sponzoru  omogućit  će  se  reklamni 

prostor u samom vodiču. 

 

3.3.1. Terminski plan 

  Terminski  plan  obuhvaća  aktivnosti  na  projektu,  opis  tijeka,  vremenskog 

rasporeda  i  zaduženja  za  pojedine  projektne  aktivnosti.  Terminski  plan  ili  plan 

provedbe  (plan  rada)  sadrži  informacije  i objašnjenja  svake od planiranih  aktivnosti. 

Trajanje  aktivnosti  izražava  se  u  tjednima,  s  naglašenim  početkom  i  završetkom 

projekta. 

  Početak projekta  je predstavljanje  ideje o  izradi vodiča mogućim  sponzorima. 

Aktivnost obuhvaća vrijeme od dva tjedna gdje će se čelnicima Grada, predstavnicima 

mjesnih  odbora,  udrugama  građana,  gospodarstvenicima  i  široj  javnosti  predstaviti 

ideja  izrade  vodiča.  S  aktivnošću  predstavljanja  same  ideje  preklopit  će  se  druga 

aktivnost, a to je izbor suradnika na projektu.  

  Za  sam  projekt  potrebno  je  formirati  tim,  no  zbog  njegove  veličine  i 

jednostavnosti  to  je manji  tim od  tri  člana, no  za uspješnu provedbu projekta, osim 

30

tima  potrebni  su  i  vanjski  suradnici  na  projektu,  ljudi  posebnih  stručnih  znanja  i 

vještina ili iskustva. 

  Treća aktivnost obuhvaća prikupljanje pisanog materijala za sadržaj vodiča, od 

zakona, propisa,  internih akata, primjerima  iz prakse  i dr. Gdje  će uz nositelja  izrade 

projekta  pojedini  suradnici  iz  svojih  područja  prikupiti  potrebne  informacije  i 

materijale, u vremenskom periodu od dva tjedna. 

  Četvrta aktivnost, po opisu najsloženija, koja  i nosi  sam cilj  izrade projekta  je 

obrada prikupljenog materijala, razrada i formuliranje podataka za sadržaj vodiča. Sam 

nositelj  izrade  uz  pomoć  određenih  suradnika  u  periodu  od  pet  tjedana  obradit  će 

potreban  materijal  i  formulirati  sadržaj.  Povremeni  sastanci  sa  suradnicima  bit  će 

ujedno  i  način  kontrole  provođenja  same  aktivnosti.  Ta  aktivnost  preklopit  će  u 

manjem dijelu s trećom. 

  Zatim  slijedi  predstavljanje  sadržaja  vodiča  sponzorima  putem  prezentacija  u 

vremenu od tjedan dana, gdje će povratne reakcije biti način kontrole razvoja projekta. 

Predstavljanje  sadržaja  javnosti,  šesta  je  aktivnost,  gdje  će  se  kroz  javne  tribine  i 

prezentacije građani upoznati sa samim projektom, a njihovo reakcija  i mišljenje, kao 

ciljne  skupine  kome  je  i  namijenjen  sam  vodič,  pomoći  će  u  ocjenjivanju  samog 

sadržaja. Za tu aktivnost planirano je vrijeme od tjedan dana. 

  Posljednja,  sedma  aktivnost,  je  pisanje  i  izrada  sadržaja  samog  vodiča  i 

priprema za tisak, u vremenskom periodu od 2 tjedna. 

  Važno  je  pratiti  odvijanje  pojedinih  aktivnosti  i  pridržavati  se  vremenskog 

plana, kako bi se na vrijemo moglo  reagirati  i završiti projekt u zadanom roku. Popis 

aktivnosti  prikazat  će  se  u  gantogramu  zbog  lakšeg  upravljanja  samim  zadacima. 

Gantogram  se  vrlo  jednostavno  čita pa  svi oni  koji  sudjeluju u  izradi projekta mogu 

lako  doći  do  informacija  o  aktivnostima  na  projektu,  jer  su  aktivnosti  prikazane  na 

jasan  način  po  logičnom  slijedu,  a  sve  s  ciljem  da  ne  dođe  do  zastoja  u  njihovom 

provođenju.  Gantrogam  omogućuje  pronalaženje  trenutačnog  stanja  projekta, 

odnosno aktivnosti te vrijeme potrebno za dovršenje pojedinih aktivnosti  i dovršenje 

samog  projekta.  To  je  najjednostavniji  način  za  prikazivanje  informacija  o  projektu. 

Jedan  od  nedostataka  gantograma  je  ograničenost  sadržaja  poruke,  što  se  može 

ublažiti umetanjem stupaca različitih boja, naglašavanja bitnih događaja simbolima, te 

31

što  se  teško  prikazuje međuovisnost  dviju  aktivnosti. Gantogram  kao  grafički  prikaz 

terminskog plana, danas je jedna od najkorištenijih metoda te se u praksi primjenjuje 

često,  što  zbog  jednostavnosti  crtanja  i  čitanja,  davanja  jasne  slike  projekta  kao  i 

cjelokupnog pregleda projektnih aktivnosti23. 

  Za ovaj projekt izrađen je gantogram (Slika 2: Gantogram) prikazujući pojedine 

aktivnosti kroz određeno vremensko razdoblje. 

 

Slika 2: Gantogram 

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

‐ Početak projekta

1. Predstavljanje ideje sponzorima

2. Izbor suradnika

3.Prikupljanje pisanih materijala za 

sadržaj vodiča

4.Razrada i formatiranje podataka za 

sadržaj vodiča

5. Predstavljanje sadržaja sponzorima

6. Predstavljanje sadržaja javnosti

7. Pisanje i izrada vodiča

AktivnostTjedan

 

Izvor: Izradio autor 

 

3.3.2. Troškovi izrade 

  Da bi se projekt proveo potrebna su određena financijska sredstva. Projekt će 

se financirati iz proračuna Grada i sredstvima sponzora. Pri izradi samog plana nužno je 

napraviti  točnu procjenu  troškova za  izvođenje projekta. Troškovi  su  izdaci, odnosno 

rashodi  koje  je  moguće  predvidjeti  tijekom  provedbe  projekta,  oni  trebaju  biti 

razuman odraz aktivnosti provođenja projekta. 

Troškovi na ovom projektu raščlanjuju se na: 

• Troškove tiska 

• Ostale troškove 

                                                       23  Omazić,  M.A.,  Baljkas,  S.,  Projektni  menadžment,  Sinergija  nakladništvo  d.o.o.,  Zagreb, 

2005., str. 207‐208. 

32

Troškovi  tiska obuhvaćaju  tiskanje vodiča u 200 primjerak, primjerak po 35,00 kuna, 

što  bi  ukupno  iznosilo  7.000,00  kuna.  Ostali  troškovi  obuhvaćaju  korištenje  ureda, 

uredskog materijala,  računala,  fotokopirnog  aparat,  printera,  putne  troškove. Ostali 

troškovi se financijski po jediničnim cijenama ne iskazuju, jer će se aktivnosti vezane za 

provođenje projekta odvijati u prostorima Grada, kao  i korištenje potrebnih uređaja  i 

materijala, što će omogućiti Grad kao glavni sponzor. 

  Tako  bi  prihodi  iznosili  7.000,00  kuna,  od  čega  4.000,00  kuna  iz  proračuna 

Grada,  a  3.000,00  kuna  od  sponzorskih  sredstva.  Procjena  troškova  tiska  (7.000,00 

kuna)  napravljena  je  na  temelju  proučavanja  cijena  na  tržištu.  Analizom  ponuda, 

potreba,  cijene  i  kvalitete,  izabrana  je  ponuda  za  tiskanje  priručnika  tiskare  iz 

Garešnice, od 35,00  kuna po  komadu odabrana  je  kao najpovoljnija.  (Slika 3: Prikaz 

troškova tiskanja vodiča) 

 

Slika 3: Prikaz troškova tiskanja vodiča 

 

Izvor: Izradio autor 

 

3.3.3. Sudionici u izradi 

  Za izradu svakog projekta potrebni su ljudi koji će na njemu raditi. Uglavnom za 

izradu projekata formiraju se timovi koji će raditi na projektu. Za izradu ovog projekta 

nije  planirano  formiranje  velikog  projektnog  tima  zbog  same  specifičnosti  i  veličine 

33

projekta.  Ujedno  se  postavilo,  pitanje  da  li  tim  ili  samo  pojedinac  koji  djeluje 

samostalno  u  izvršavanju  projekta.  Jedan  od  obilježja  projektnog menadžmenta  je 

timski rad na projektu, a kako se izvršenje ovog projekta u određenoj mjeri temelji i na 

primjeni  pravila  projektnog  menadžmenta,  logičan  je  slijed  osnivanje  tima.  Kod 

pojedinca  koji djeluje  samostalno na projektu  jedan od nedostataka  je  i nedovoljna 

organiziranost  kao  i  neostvarivanje  sinergijskog  efekta  koji  se  postiže  u  tim,  a  i 

upravljanje projektima definira  se kao primjena  znanja, vještina, alata  i  tehnika kroz 

projektne  aktivnosti  da  bi  se  ostvarili  projektni  ciljevi24.  Sva  ta  potrebna  znanja  i 

vještine, bez obzira na veličinu projekta rijetko može imati samo jedna osoba. 

  Za izvršavanje projekta izrade vodiča formiran je tim koji se sastoji od tri člana, 

te  imenovan  voditelj  tima,  a  to  su  ujedno  i  sami  začetnici  ideje  odnosno  iniciranja 

projekta. To su pojedinci različitih osobina, potreba  i stručnosti. Iako se danas mnogo 

govori  i  piše  o  načinu  formiranja  tima,  izboru  članova,  vodeći  računa  o  brojnim 

karakteristikama međuljudskih  odnosa,  ovaj  tim  je  formiran  od  ljudi  kojima  je  ideja 

izrade  projekta,  kao  i  ostvarenje  zadanog  cilja,  zajednička  karakteristika  i  osnovni 

motiv,  što  će  u  samoj  provedbi  projekta  pokazati  je  li  dovoljno.  Članovi  tima 

zaposlenici  su  gradske  uprave  Grada  Garešnice,  no  rad  na  projektu  i  sam  projekt 

izdvojen  je  iz  njihovog  djelokruga  rada  i  radnog  vremena,  ne  pripada  njihovoj 

organizaciji gradske uprave. Grad nije u potpunosti  izdvojen  iz projekta, kao  jedan od 

sponzor njegova podrška se sastoji ne samo od financiranja određenih troškova, nego i 

omogućavanja uvjeta za rad timu na projektu  (osiguranje prostora za rad, potrebnog 

materijala, uređaja i dr.). Za izradu projekta nije dovoljan samo tim, nego su potrebni i 

vanjski suradnici, ljudi koji posjeduju određena znanja, vještine odnosno kompetencije. 

Suradnici u izradi projekta su službenici gradske uprave, po specifičnosti radnog mjesta 

(određenog  znanja)  iz  svakog  odjela  po  jedan,  predstavnik  mjesne  samouprave, 

odnosno  jednog mjesnog  odbora,  predstavnik  građana,  akademski  slikar  ili  grafički 

dizajner. 

                                                       24 PMI rječnik, 2013., http://pmi.cikac.com/, (17.12.2013.) 

34

  Osim  podjele  zadataka  među  članovima  tima,  važno  je  odrediti  i  zadatke 

suradnicima.  Tako  su  službenici  iz  gradske  uprave  zaduženi  za  prikupljanje  i  obradu 

pisanog materijala o poslovima  i djelokrugu njihovog odjela,odnosno  radnog mjesta, 

dostavljanje  istog timu (odnosno voditelju tima), na njegovo traženje prema ukazanoj 

potrebi.  Predstavnik  mjesnog  odbora,  kao  najbliži  kontakt  samoj  ciljnoj  skupini  i 

određenim  problemima,  dostavlja  informacije  o  istom,  nositelju  izrade  projekta. 

Uključivanje  javnosti  putem  predstavnika  građana  u  izradu  projekta  od  izuzetne  je 

važnosti  za  sam  projekt  i  njegovu  prezentaciju  krajnjim  korisnicima.  Za  izradu 

naslovnice  vodiča,  grafički  dizajn,  stiliziranje  teksta  angažirat  će  akademski  slikar  ili 

grafički dizajner. 

  Komunikacija između članova tima i suradnika na projektu odvijat će se putem 

telefona, elektroničke pošte  te na  sastancima koji  će  se održavati prema potrebama 

projekta i na poziv voditelja tima. Može se reći da se projekti ostvaruju na sastancima, 

prije svega zato što je to jedan od najboljih načina za razmjenu informacija i donošenja 

bitnih odluka, jedino mjesto gdje tim stvarno postoji i radi zajednički kao tim. Važnost 

sastanka  je u tome što omogućava uočavanje problema, nadzor napredovanja, što  je 

ujedno i kontrola provedenih aktivnosti kao i informiranje o projektu da bi se uvidjelo 

kako napreduje u skladu s očekivanjima te da li je potrebno poduzeti određene akcije i 

radne  zadatke  dodijeliti  članovima  tima. Mnoga  timska  obilježja  poput  interakcije, 

kreativnosti, motivacije  ili međuljudskih odnosa, upravo na sastanku dolaze do punog 

izražaja. Zato se kaže da je sastanak izlog timskih obilježja25. 

Osim tima  i vanjskih suradnika koji rade na projektu, važnu ulogu na projektu  imaju  i 

zainteresirane strane, u ovom slučaju to su sponzori i javnost koji se uključuju u projekt 

i na čije interese sam završetak projekta ima utjecaj. 

  Neovisno  o  samoj  specifičnosti  ovog  projekta,  važno  je  povesti  računa  o 

upravljanju komunikacijama na projektu, koristeći određene alate  i  tehnike  rada kao 

što je planiranje komunikacija, uzimajući u obzir određena ograničenja  i pretpostavke 

(npr.geografska  udaljenost),  analiza  komunikacijskih  potreba,  izbor  tehnologije, 

metode  komuniciranja  (sastanci,  e‐mail  i  dr.).  Uz  određivanje  načina  komunikacije 

                                                       25 Tudor, G., Srića, V., Menadžer i pobjednički tim, M.E.P., Zagreb, 2006., str. 139. 

35

između članova tima, tima  i vanjskih suradnika potrebno  je pravovremeno prilagoditi 

način  komuniciranja  sa  svim  zainteresiranim  stranama,  uključivati  ih  u  sam  projekt 

kada je to moguće (putem obavijesti, plakatima, prezentacijama i sl.) jer o svemu tome 

ovisi  i krajnji rezultat projekta. Zato se od članova tima, prije svega voditelja očekuju 

određena znanja i vještine, a prije svega upravo vještina komuniciranja. 

Na  slici  (Slika 4: Organizacijska  struktura projekta)  je prikazana organizacija projekta 

odnosno organizacijsku  strukturu  sudionika  koji  sudjeluju u  samoj  izvedbi projekta  i 

komunikacija između članova tima i suradnika 

 

Slika 4: Organizacijska struktura projekta 

 

Izvor: Izradio autor 

 

3.3.4. Procjena i upravljanje rizikom 

  Rizik  se  prema  definiciji  rječnika  PMI  organizacije26  definira  kao  „neizvjestan 

događaj  ili  stanje  koje,  ako  se  pojavi,  ima  pozitivan  ili  negativan  utjecaj  na  ciljeve 

projekta“. Iako sama faza planiranja projekta definira moguće rizike, a nama se čini da 

naš  projekt  nije  rizičan,  da  je  sve  jasno  i  pod  kontrolom,  uvijek  postoje  različite 

neizvjesnosti  i  nesigurnosti  kojima  je  izložen  projekt.  Postoji mogućnost  da  projekt 

                                                       26 PMI rječnik, 2013., http://pmi.cikac.com/, (17.12.2013.) 

36

neće  ispuniti svoj cilj; kao što Murphyjev zakon kaže: „Ako nešto treba krenuti krivo, 

tada  će  i  krenuti.“  Zato  je  potrebno  neovisno  o  vrsti  projekta  utvrditi  rizike  i  njima 

naučiti upravljati. 

  Jedan  od  osnovnih  rizika  pri  izradi  sadržaja  vodiča  je  rizik  samog  završetka 

projekta zbog  izmjene određenih zakona  ili statuta, akata, odnosno odluka, koje čine 

sastavni dio materijala za formuliranje samog sadržaja vodiča. 

  U samoj fazi planiranja projekta izrade vodiča, uzimajući u obzir moguće rizike, 

vremenski tijek pojedinih aktivnosti  je dužeg trajanja, zbog opasnosti da projekt neće 

biti  završen  u  planiranom  vremenu.  Drugi  mogući  rizik  je  rizik  troškova,  zbog 

mogućnosti odustajanja sponzora, čime bi troškovi projekta prerasli planirane.  

  Matrica  rizika  popunjena  je  s  3  potencijalna  problema  na  projektu.  To  su 

izmjena  zakona  ili  statuta  (A),  izmjena  unutarnjeg  ustrojstva  (B)  i  otkazivanje 

sponzorstva (C). Izrađena je matrica rizika koja je vidljiva na slici (Slika 5: Matrica rizika 

prije modifikacije  rizika). Rizik A okarakteriziran  je kao  zeleni  rizik  srednjeg utjecaja  i 

male vjerojatnosti događanja. Za takav rizik nije potrebno raditi posebnu pripremu, a u 

procjenu  trajanja  izrade vodiča moguće  je uračunati dodatne dana  (tjedne)  za  takvu 

nepredviđenu  situaciju.  Rizik  B  okarakteriziran  je  kao  žuti  rizik  srednjeg  utjecaja  i 

srednje vjerojatnosti događanja. Žuti  rizik potrebno  je dodatno  razmotriti  i pretvoriti 

ga  ili  u  zeleni  ili  u  crveni  rizik. Ovaj  rizik  bit  će  pretvoren u  zeleni  rizik,  jer  njegovo 

događanje može izazvati eventualno produženje projekta što se može uzeti u obzir kod 

planiranja  trajanja  aktivnosti  (Slika 6: Matrica  rizika nakon modifikacije  rizika). Kao  i 

kod  rizika  A,  moguće  je  u  plan  trajanja  izrade  vodiča  uzeti  dodatno  vrijeme  za 

nepredviđene  rizike,  a  moguće  je  preklapanje  aktivnosti  tako  da  pisanje  sadržaja 

vodiča za dio koji nije potrebno mijenjati traje paralelno s prikupljanjem podataka za 

dio  koji  je  zahvaćen  promjenama.  Rizik  C  okarakteriziran  je  kao  crveni  rizik  velikog 

utjecaja  i  srednje  vjerojatnosti  događanja.  Crveni  rizici  moraju  biti  uklonjeni  prije 

početka projekta. Vjerojatnost događanja ovdje nije moguće  smanjiti,  ali  je moguće 

smanjiti  njegov  utjecaj.  Grad može  garantirati  pokrivanje  financijskih  sredstava  do 

određenog  novčanog  iznosa,  ali  može  i  financirati  projekt  do  pronalaska  novog 

sponzorstva. 

 

37

Slika 5: Matrica rizika prije modifikacije rizika 

 

  

 

Izvor: Izradio autor 

 

 

Slika 6: Matrica rizika nakon modifikacije rizika 

 

 

 

Izvor: Izradio autor 

 

38

3.4. Provedba projekta 

 

  Projekt  izrade  vodiča  radi  se  na  temelju  plana  s  jasno  definiranim  ciljem  i 

određenim vremenskim periodom. U provedbi projekta određene su kontrolne točke 

odvijanja pojedinih aktivnosti kako bi se znalo da li se projekt razvija prema utvrđenom 

planu. Važno  je  imati povratne  informacije o svakoj  fazi projekta kako bi se precizno 

definirali mogući problemi  i pronašlo što bolje  rješenje ne  remeteći dinamiku samog 

projekta. 

Na  slici  (Slika  7:  Procesi  upravljanja  projektom)  je  prikazano  konceptualno  rješenje 

procesa izrade projekta vodiča za građane. 

 

Slika 7: Procesi upravljanja projektom 

 

Izvor: Izradio autor 

 

  Provedba  projekta  sastoji  se  od  svih  planiranih  aktivnosti,  odnosno  procesa 

upravljanja  projektom  koje  su  određene  u  samoj  fazi  planiranja  projekta.  Provedba 

projekta započinje prvim radnim sastankom inicijatora ideje izrade projekta i suradnika 

na  projektu,  formira  se  tim  i  imenuje  voditelj  tima,  gdje  će  se  upoznati  sa  samim 

projektom  za  koji  su  angažirani,  razlozima  pokretanja  projekta  izrade  vodiča  za 

39

građene, njegovom provedbom kao i detaljno objašnjenim ciljem projekta te opsegom 

posla na samom projektu i njegovom raščlambom. 

  Na  prvom  se  sastanku  donosi  terminski  plan  uz  definiranje  rokova  završetka 

pojedinih  faza  projekta  i  financijski  plan  te  dodjeljuju  zadaci  članovima  tima  i 

suradnicima.  Potrebno  je  dogovoriti  način  komunikacije  kao  i  vrijeme  sljedećeg 

sastanka, odnosno vremenski  tijek održavanja  sastanaka  (npr.  svaki  tjedna). Za  svaki 

sastanak  je  bitno  da  se  o  njemu  sastavlja  zapisnik  koji  predstavlja  određen  način 

kontrole i podsjetnik za dogovorene i provedene radnje na pojedinim aktivnostima. 

  Do drugog sastanaka tima i suradnika potrebno je prikupiti određeni materijala 

(literatura, stručni radovi, zakonska regulativa i sl.), u skladu s dodijeljenim zadacima te 

izraditi prvu grubu verziju materijala. Uključiti u rad suradnike koji će raditi na dizajnu i 

naslovnici vodiča. 

  Na  sljedećim  sastancima,  koji  će  se  održavati  sukladno  planu,  a  po  potrebi  i 

češće  ako  se pojave određeni problemi,  svaki  član  tima  kao  i  suradnici na projektu, 

prezentirat  će  izrađene materijale, prema dodijeljenim  zadacima, davati primjedbe  i 

sugestije,  vršiti  potrebne  korekcije  te  odobrene  materijale  sažimati  po  pojedinim 

sadržajnim  cjelinama  vodiča,  objedinjavati  u  jednu  cjelinu  te  izraditi  odgovarajuću 

završnu verziju uz eventualne primjedbe. Provesti aktivnost lektoriranja sadržaja te na 

kraju kada je sadržaj napisan recenziranje sadržaja te izvršiti određeno korigiranje ako 

je potrebno. Važno  je da  se  aktivnosti  i njihovo  trajanje odvija u  zadanim  rokovima 

prema utvrđenom planu. 

  Na  predzadnjem  sastanku,  tim  i  suradnici  na  izradi  projekta,  predstavljaju 

konačnu  verziju  obrađenog  materijala  za  sadržaj  vodiča,  grafički  dizajn  izgleda 

naslovnice i samog vodiča, odnosno verziju pripremljenu za tisak. 

  Zadnje  aktivnosti  na  provedbi  ovog  projekta  odnose  se  na  pripremu 

prezentacija.  Sadržaj  vodiča,  projektni  tim mora  predstaviti  prije  svega  sponzorima 

putem prezentacije kako bi  i oni mogli dati eventualne primjedbe prije  samog  tiska. 

Isto tako potrebno je pripremiti prezentacije kojima će se projekt predstaviti javnosti. 

Zadnji  sastanka  tima  za  provedbu  projekta  izrade  vodiča  za  građene  i  suradnika  na 

projektu, održat će se nakon provedenih prezentacija, uz nazočnost sponzora. Voditelj 

projekta  tada  će  sve ukratko upoznati  s  konačnim  rezultatom projekta, materijalom 

40

pripremljenim  za  tisak,  tijekom  projekta,  predstaviti  rezultate  rada  te  će  se  donijeti 

zaključak da li je projekt završen u predviđenom roku. 

  U provedbi projekta osim sastanaka  između članova tima  i suradnika  izuzetno 

je  važno  održavati  komunikaciju  sa  sponzorima,  putem  povremenih  izvještavanja  o 

samom  stadiju  projekta,  kao  i  uključivanje  javnosti  u  zadnjoj,  završnoj  fazi  izrade 

projekta.  Planirane  aktivnosti  na  projektu  sprovode  se  u  djelo,  prati  se  njihovo 

odvijanje u odnosu na plan, prate se troškovi u odnosu na proračun, rješavaju  i prate 

problemi, kako bi projekt završio na vrijeme i postigao zadani cilj. 

 

3.5. Zatvaranje projekta 

 

  Životni  ciklus  svakog  projekta  pa  tako  i  projekta  izrade  vodiča,  završava 

zatvaranjem  projekta,  odnosno  završavanjem  svih  projektnih  aktivnosti.  Kako  bi  se 

projekt smatrao  formalno zaključenim, potrebno  je da zadaci  i aktivnosti na projektu 

budu  završeni  te  ostvaren  konačni  rezultat.  Zadnji  sastanak  tima  sa  sponzorima  i 

odgovarajućim  interesnim  sudionicima  ujedno  je  i  formalno  zatvaranje  projekta  te 

donošenje  zaključka  o  njegovom  uspjehu  ili  neuspjehu  kao  i  analiza  stvari  koje  su 

prošle  dobro  ili  krivo,  analiza  jakosti  i  slabosti  projekta  kao  i  procesa  upravljanja 

projektom.  

  Tijekom  provođenja  aktivnosti  po  pojedinim  fazama  nastali  su  i  određeni 

dokumenti,  odnosno  projektna  dokumentacija.  Tako  je  u  fazi  pokretanja  nastao 

projektni prijedlog, u fazi planiranja plan projekta, izračun troškova, bilješke i zapisnici 

sa  sastanaka  kao  i  izvještaj  voditelja  tima  o  samom  tijeku  projekta. U  slučaju  ovog 

projekta koji je manje složenosti, ne postoje propisani elementi dokumentacije. 

  Nastala  dokumentacija  poslužit  će  kao  iskustvo  u  nekim  drugim  budućim 

projektima. 

 

 

 

 

41

4. PREDSTAVLJANJE PRIJEDLOGA NACRTA VODIČA 

 

  Na kraju same izvedbe projekta, prijedlog nacrta vodiča s osnovnim sadržajem i 

prijedlogom  izgleda  naslovnice,  prije  stavljanja  u  tisak,  potrebno  je  predstaviti 

sponzorima,  a  zatim  i  široj  javnosti.  U  Gradskoj  upravi,  tim  koji  je  radio  projekt, 

predstavit  će  prijedlog  nacrta  vodiča  s  osnovnim  sadržajem  i  prijedlogom  izgleda 

naslovnice  gradonačelniku  i  njegovim  suradnicima  te  zaposlenicima  gradske  uprave. 

Važno  je upoznati sponzore s osnovnim sadržajem,  izgledom vodiča kao  i mjestom u 

vodiču  gdje  će  se  nalaziti  njihove  reklame,  kako  bi  se  dobile  povratne  informacije  i 

mišljenja te po potrebi napravile određene izmjene.  

  U  takvim  projektima  potrebno  je  informirati  i  uključiti  javnost  u  rasprave  o 

samom projektu. Uključivanje građana u  lokalne aktivnosti, kao što  je  i projekt  izrade 

vodiča, dovodi do dugoročne koristi za Grad i njegov razvoj kao i postizanje zajedništva 

sa  svojim  sugrađanima.  Javnosti  će  vodič  biti  predstavljen  po mjesnim  odborima,  a 

građanima, kao krajnjim korisnicima samog vodiča, odnosno ciljnoj skupini zbog koje je 

projekt i nastao, na sastancima putem prezentacija. 

Sadržajno se vodič temelji na šest osnovnih poglavlja. 

  Prvo  poglavlja  opisuje  pojam  i  djelokrug  samog  Grada  kao  jedinice  lokalne 

samouprave. Što  je grad, njegove karakteristike od veličine, broja stanovnika  i druge 

posebnosti? Koji su poslovi Grada određeni zakonodavnim okvirom? 

  Drugo poglavlje govori općenito o  tijelima Grada, od predstavničkog,  izvršnog 

upravnim tijela te trgovačkim društvima i javnim ustanovama kojima je Grad osnivač. 

  Treće,  četvrto  i  peto  poglavlje  opisuju  pojedinačno  djelokrug  svakog  tijela 

posebno, s opisom i nazivom radnih mjesta te njihovim kontaktima. 

  Šesto  poglavlje  namijenjeno  je  odgovorima  na  najčešća  pitanja  koja  su 

prikupljena  tijekom  dužeg  vremenskog  razdoblja,  a  ispostavilo  se  da  ih  građani 

učestalo ponavljaju.  

  Vodič  je  pisan  na  jednostavan  i  razumljiv  način,  popularnim  stilom,  sadrži 

brojne korisne informacije, telefonske brojeve, adrese kontakata koje koriste građani, 

ne  samo  kontakte  gradske  uprave,  nego  i  ostalih  državnih  tijela  i  ustanova  čijim  se 

42

uslugama  građani  najčešće  koriste  kao  što  su  Zavod  za  zapošljavanje,  Zavod  za 

zdravstveno osiguranje, Općinski sud i dr. 

  Naslovnicu  vodiča  (Slika  8:  Prijedlog  naslovnice  vodiča)  izradio  je  akademski 

slikar,  koji  je  ujedno  i  vanjski  suradnik  na  projektu.  Osim  izrade  naslovnice,  sa 

suradnicima je osmislio dizajn ilustracija, slika i unutarnjih stranica vodiča.  

  Vodič  je  zamišljen ne  samo da bude  sadržajno koristan  s brojnim podacima  i 

informacijama, nego i obogaćen zanimljivim ilustracijama koje ujedno čitatelja upućuju 

na  pojedine  njegove  dijelove  pa  se  samim  time  olakšava  i  njegovo  pretraživanje  i 

dolaženje do potrebnih informacija što je uostalom i bio cilj projekta izrade vodiča. 

 

43

Slika 8: Prijedlog naslovnice vodiča 

Izvor: Izradio autor  

 

44

5. IZMIJENJENO I DOPUNJENO IZDANJE I VODIČ KAO WEB 

APLIKACIJA 

 

5.1. Izmijenjeno i dopunjeno izdanje vodiča 

 

  Putem  vodiča  građanima  će  se  pružiti  potrebne  informacije  o  poslovima 

njihove gradske uprave kao  i kontakti  sa  službama koje  ih obavljaju. Uloga vodiča  je 

učiniti  informacije  što  dostupnijim  i  razumljivijim  građanima  Grada  Garešnica  te 

poboljšati opću informiranost. 

  Zbog  stalnih  izmjena,  ne  samo  zakona  nego  i  odluka  koje  donosi  gradska 

uprava,  informacije  o  poslovima,  djelokrugu,  kontaktima  podložne  su  čestim 

izmjenama.  Zato  je potrebno prvo  izdanje  vodiča nadograđivati  i mijenjati  sukladno 

promjenama  informacija  u  obliku  izmijenjenih  i  dopunjenih  izdanja.  Kako  bi  se 

građanima  pružile  još  kvalitetnije  informacije  svakako  bi  bilo  dobro  vodič  proširiti  i 

sadržajno na područje kulture, sporta  i obrazovanja u koje se mogu uključiti građani 

kao i na informacije o ostvarivanju prava iz određenih područja djelokruga Grada.  

  Izrada novih izdanja sa svježim informacijama, projekt je koji zahtijeva drugačiji 

način provedbe od prvotnog. Prije svega takav projekt trebao bi biti dio organizacije, 

ne  van  nje,  u  ovom  slučaju  same  gradske  uprave,  na  kojem  bi  radili  djelatnici  u 

formiranom  timu  s  većim  brojem  članova,  u  suradnji  s  vanjskim  suradnicima  koji 

posjeduju  određena  znanja  i  vještine,  s  većim  proračunom,  zbog  povećanog  broja 

primjeraka i opsežnijeg sadržaja. 

Osluškujući  potrebe  građana,  potrebno  je  konstantno  pratiti  promjene  te  raditi  na 

izmjeni  i  proširenju  izdanja  vodiča,  kako  bi  ga  učinili  što  kvalitetnijim  u  pružanju 

informacija, a samim  time omogućili građanima što bolje korištenje mogućnosti koje 

im se pružaju u Gradu Garešnica. 

 

 

 

 

45

5.2. Vodič kao web aplikacija 

 

  U današnjem modernom vremenu, Internet je prestao biti stvar izbora i postao 

je  obvezan  dio  života  većine  ljudi.  S  razvojem  informacijsko  ‐  komunikacijske 

tehnologije,  padom  cijena  internetskog  bandwidtha  i  memorija  postali  smo 

internetsko društvo. U skladu s navedenim razvojem razvio se i World Wide Web. Sve 

veći broj ljudi željene informacije pronalazi na internetskim stranicama ili u raznim web 

aplikacijama.  Internet  je  omogućio  zbližavanje  ljudi,  brže  širenje  informacija, 

kooperaciju  ljudi  s  različitih  krajeva  svijeta  i  dr.  Pristup  zabavnim,  ali  i  obrazovnim 

sadržajima nikad nije bio jednostavniji, a Internet je moguće zamisliti kao jednu veliku 

knjižnicu  ili  kino.  Jedna  od  najznačajnijih  prednosti  Interneta  je  mogućnost  izrade 

vlastitih sadržaja koji automatski postaju dostupni svim ljudima koji imaju internetsku 

konekciju. Krajem lipnja 2012. na svijetu je bilo više od 2 milijarde ljudi s internetskim 

priključkom  (2 405 518 376)27. To  znači da  više od  trećine  čovječanstva  ima pristup 

Internetu  (34.4%). U Europi  je  taj postotak  još  veći  i  iznosi 63.2%. Ako  se promatra 

period  od  2000.  do  2012.  može  se  izračunati  porast  broja  ljudi  s  internetskim 

priključkom, a on u Europi iznosi 393.4%! 

  U  sve  većem  je  porastu  i  broj  pročitanih  elektroničkih  knjiga  i  broj  ljudi  koji 

preferiraju  iste  ispred  tradicionalnih  papirnatih.  Zato  je  kao mogućnost  poboljšanja 

ovog  projekta  potrebno  navesti  izradu  elektroničkog  oblika  vodiča  ‐ web  aplikacije. 

Iako je ranije u projektu navedeno da na području Grada Garešnice velik broj ruralnog 

stanovništva  i da  Internet nije najbolji odabir medija za vodič, potrebno  je predviđati 

situaciju koja bi se mogla dogoditi kroz srednji  ili kraći budući vremenski period. Kao 

što  je ranije  i objašnjeno, broj  ljudi s  internetskim priključkom raste  izuzetno brzo. U 

Hrvatskoj je krajem lipnja 2010. bilo više od 2 milijuna korisnika Interneta (2 244 400) 

što predstavlja više od 50% populacije28. Ako uzmemo podatak da  je 2004. godine u 

Hrvatskoj  bilo milijun  internetskih  priključaka  (1  014  000)  lako možemo  izračunati 

porast  veći  od  50%  u  razdoblju  od  2004.  ‐  2010.  Prema  svim  navedenim  podacima                                                        27 Internet World Stats, 2012., http://www.internetworldstats.com, (03.12.2013.) 28  Internet  World  Stats  –  Croatia,  2010.,  http://www.internetworldstats.com/eu/hr.htm, 

(03.12.2013.) 

46

može se očekivati da će i Grad Garešnica slijediti neizbježan trend i da će se u jednom 

trenutku pojaviti želja za elektroničkom  inačicom vodiča. Vodič  je zamišljen kao web 

aplikacija  (web stranica) s  jednostavnim  i preglednim sučeljem. Pronalaženje željenih 

informacija bilo bi intuitivno i brzo, a same informacije bile lako razumljive i iskoristive. 

Bilo bi moguće kontaktirati administratora web aplikacije s pohvalama  i primjedbama 

čime  bi  se  omogućila  interakcija  korisnika  i  autora  i  olakšalo  ispravljanje  grešaka  i 

uvođenje poboljšanja. 

  Idejni  prikaz  web  aplikacije  vidljiv  je  na  slici  (Slika  9:  Idejni  prikaz  web 

aplikacije). 

 

Slika 9: Idejni prikaz web aplikacije 

 

Izvor: Izradio autor 

 

 

 

 

 

 

47

6. ZAKLJUČAK 

 

  Svaki je projekt sam po sebi jedinstven, neovisno o veličini, složenosti, vremenu 

trajanja, konačnom rezultatu, ostvaruje li dobit ili njime nastaje neka nova vrijednost. 

Uspjeh ili neuspjeh projekta uvelike ovisi o upravljanju projektom, znanju i sposobnosti 

sudionika  izrade  projekta.  Važno  je  znati  kako  teoriju  o  projektima  i  projektnom 

menadžmentu, kao i složenu metodologiju, pojednostaviti i prilagoditi samom projektu 

i dovesti ga do uspješnog završetka. 

  Pri  izradi  ovog  projekta  koristila  su  se  određena  znanja  i  vještine  projektnog 

menadžmenta,  prilagođeni  specifičnosti  samog  projekta. Nijedan  projekt  ne  radi  se 

radi  samog  sebe, nego  radi postizanja određenog  rezultata, odnosno  stvaranja nove 

vrijednosti,  čemu doprinosi  vođenje projekta,  jasno definiran  cilj  i  kreirana  rješenja.  

Na provedbi projekta  izrade vodiča radio  je tim s vanjskim suradnicima, primjenjujući 

pravila  i  obilježja  timskog  rada,  uvažavajući  kompetentnost  članova  tima  i  vanjskih 

suranika  s  jasno  definiranom  ulogom  i  zadaćom  voditelja  tima,  kao  i  postignutog 

sinergijskog  efekta.  Sama  provedba  odvijala  se  po  planiranim  aktivnostima  od 

njegovog  samog  osmišljavanja,  odnosno  ideje,  do  njegovog  završetka,  uz  korištenje 

određene  dokumentacije  prilagođene  samom  projektu  (kao  što  je  plan  projekta, 

zapisnici  sa  sastanaka,  izvještaji  po  fazama  te  završni  izvještaj).  Iako  se  ne  radi  o 

velikom  projektu  za  čije  izvođenje  je  potrebno  duže  vremensko  razdoblje,  između 

pojedinih  aktivnosti  uspostavljene  su  kontrolne  točke.  Na  taj  način  su  na  vrijeme 

uočeni  određeni  problemi,  donesena  najbolja  rješenja  za  njihovo  rješavanje  te  nije 

došlo do remećenja dinamike projekta, kao ni do povećanja planiranih troškova. 

Takav pristup  i način  rada doveo  je do  završetka projekta,  što  je  rezultiralo  izradom 

vodiča za građane, odnosno ostvarenjem zadanog cilja u planiranom roku. 

  Na  kraju  se  može  zaključiti  da  primjena  znanja,  vještina,  alata  i  tehnika 

projektnog menadžmenta u projektnim aktivnostima, neovisno o  veličini  i  složenosti 

projekta,  okruženju  odnosno  organizaciji  u  kojoj  nastaje,  omogućuje  uspješnu 

provedbu projekta, što dovodi do ostvarenja rezultata i samog cilja projekta. 

 

 

48

7. PRIJEDLOG TEMA ZA DALJNJA POBOLJŠANJA INFORMIRANJA  

   GRAĐANA 

 

  Vodič za građane samo je jedno od mogućih poboljšanja informiranja građana. 

Svima  je  poznata  važnost  kvalitetne  informiranosti  koja  se  ne  odnosi  samo  na  rad 

lokalne samuprave, nego  i na puno šire područje  informiranosti. Kakav god bio način 

informiranja,  važno  je  informacije  učiniti  dostupnim,  razumljivim  i  korisnim.  Prateći 

potrebe  korisnika,  društvene  promjene,  razvoj  informacijsko  ‐  komunikacijske 

tehnologije neophodno je raditi na poboljšanju informiranja građana. 

  Uspostava  info pulta jedan je od načina daljnjeg poboljšanja  informiranja. Info 

pult bi  se nalazio na ulazu  zgrade u  kojem  je  smještena gradska uprava, bio bi  lako 

dostupan građanima i služio bi za pružanje informacija i usluga. Izgled info pulta mora 

biti funkcionalan, kako bi omogućio  izravan kontak osobe za pultom s građanima. Na 

njemu bi bile police gdje bi građani mogli pronaći vodiče, razne brošure, info letke i sl. 

Uz  izdanje vodiča tiskali bi se  i  info  letci, koji bi detaljnije razrađivali određene teme, 

koje zahtjevaju više objašnjavanja zbog svoje složenosti. 

  Izgled  i  dizajn  pulta  osvježio  bi  prostor  u  kojem  se  nalazi  te  pružio  ugodno 

okruženje.  Prostor  bi  ispunili  i  plakati  na  zidovima,  koji  bi  zanimljivim  ilustracijama 

informirali o važnim temama kao što su ustrojstvo Grada,  informacije o stipendijama, 

kalendar kulturnih događanja  i druge  informacije.  Izgled  i dizajn  info pulta, plakati na 

zidovima  i  ugodno  osoblje  pružili  bi  novu  sliku  o  gradskoj  upravi  i  njihovim 

zaposlenicima, a građanima omogućili lakše i jednostavnije informiranje.  

  Info pult je oblik jednostavnog, izravnog načina informiranja za sve posjetitelje 

gradske  uprave.  Zbog  svoje  specifičnosti  i  većeg  broja  udaljenih, manjih mjesta  od 

sjedišta  same  gradske  uprave,  te  slabe  prometne  povezanosti,  trebalo  bi  uključiti 

mjesnu samoupravu (mjesne odbore) u pružanje informacija svojim mještanima. Jedan 

od načina  je organiziranje zborova građana, u određenim vremenskim periodima, na 

kojima bi se putem zanimljivih prezentacija pružile informacije o radu gradske uprave, 

aktualnim temama, zakonskim promjena, pravima  i obvezama, te podijelili  info  letci  i 

vodiči. Onima koji ne mogu doći do potrebnih informacija dolaskom u gradsku upravu, 

ili putem korištenja informacijskih tehnologija, informacije treba dovesti do njih. 

49

  Uz  starije  građane,  koji  najčešće  nisu  u  korak  s  novijim  informacijsko  – 

komunikacijskim trendovima, potrebno je kao mjere poboljšanja uzeti i prilagođavanje 

pružanja  informacija građanima koji  se u novim  tehnologijama  znatno bolje  snalaze. 

Razvoj  Interneta  doveo  je  do  brojnih  promjena  poslovanja,  ali  i  životnog  stila,    no 

razvoj mobilnih tehnologija odveo je sve na još višu razinu. S povećanjem dostupnosti 

mobilnog interneta i povećanjem njegove kvalitete (s naglaskom na 3G i 4G standard) 

ljudi  su prestali biti  fizički ograničeni u pristupanju  Internetu.  Fiksna  žičana  linija do 

mjesta  stanovanja  zamijenjena  je  mobilnim  uređajem,  koji  je  omogućio  pristup 

Internetu  s  gotovo  svakog mjesta  na  svijetu. Mobilne  aplikacije,  ali  i web  aplikacije 

kojima se pristupa kroz mobilni preglednik, predstavljaju rastući trend. 

  Izrada vodiča u obliku mobilne aplikacije predstavlja mjeru poboljšanja koja bi 

poseban  značaj  mogla  imati  u  budućnosti  i  među  mlađim  generacijama  sklonijim 

korištenju novih tehnologija. Nije teško zamisliti situaciju u kojoj bi se građanin našao 

na putu u određenu  instituciju grada, a da nije  sasvim  siguran  što mu  je potrebno  i 

kuda otići. Kako je mobitel uz njega, pristupom aplikaciji doći će do željenih informacija 

na jednostavan način i u kratkom roku. Kako za izradu aplikacija najčešće nije potrebno 

ulaganje  u  opremu  (uz  iznimku  aplikacija  za iPhone  uređaje),  razvoj  najčešće  ne 

zahtijeva značajno financijsko ulaganje. 

  S više od 640 milijuna aktivnih mobilnih uređaja u srpnju 2012. godine, tržište 

mobilnih uređaja  jedno  je od najbrže  rastućih29. Uz  rast  tržišta uređaja, napredak u 

području  mobilnih  tehnologija  olakšao  je  razvoj  i  nastanak  velikog  broja  mobilnih 

aplikacija.  Kao  primjer  se može  uzeti Android Market koji  je  doživio  sedmerostruko 

povećanje broja ponuđenih aplikacija (sa 100 000 na 700 000 u razdoblju od 2011. do 

2013. godine)30. Ovi podaci govore o brzini  i širenju tržišta mobilnih aplikacija  i  jasno 

                                                       29  iOS  and  Android  Adoption  Explodes  Internationally,  2012.  Dostupno  na: 

http://blog.flurry.com/bid/88867/iOS‐and‐Android‐Adoption‐Explodes‐Internationally, 

(01.03.2014.) 30  Womack,  B.,  Google  Says  700,000  Applications  Available  for  Android.  Dostupno  na: 

http://www.businessweek.com/news/2012‐10‐29/google‐says‐700‐000‐applications‐

available‐for‐android‐devices, (01.03.2014.) 

50

ukazuju  na  potrebu  prilagođavanja  načina  informiranja  dominantnim  kanalima 

komunikacije. 

  Mobilna aplikacija vodiča bila bi usklađena s web aplikacijom; sinkroniziralo bi 

se ažuriranje jedne i druge, a obje bi sadržavale najnovije točne podatke značajno brže 

od  tiskanog  izdanja  vodiča,  gdje  je  izmjena  puno  zahtjevnija.  Pametno  planiranje 

budućih okolnosti, trendova i očekivanja od populacije kojoj je vodič namijenjen temelj 

je za uspješno ostvarivanje ovog, ali i svakog drugog projekta. 

  Neovisno  o  načinu  pružanja  informacija,  da  bi  se  unaprijedila  i  poboljšala 

komunikacija, potrebno  je doći do povratnih  informacija od  samih krajnjih korisnika. 

Potrebno  je  čuti njihovo mišljenje o dosadašnjem,  trenutnom,  kao  i prijedlozima  za 

neke  buduće  oblike  informiranja.  Kontinuirano  provođenje  anketa  i  rezultati  istih, 

omogućili bi uvid u informacije o zadovoljstvu građana načinom informiranja.  Tako bi 

se  dobili  traženi  odgovori  o  njihovim  potrebama  vezanim  za  dostupnost,  način  i 

kvalitetu pružanja informacija. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

51

8. LITERATURA 

 

1) KNJIGE 

 

(1) Zelenika, R., Metodologija i tehnologija izrade znanstvenog i stručnog dijela, 4. 

izdanje, Rijeka, Ekonomski fakultet u Rijeci, 2000. 

(2) Buble, M., Projektni menadžment, Minerva d.o.o., Dugopolje, 2010. 

(3) Cetinski, V., Perić, M., Projektni menadžment, Fintrade & Tours d.o.o., Rijeka, 

2006. 

(4) Covey, S., Sedam navika uspješnih ljudi, Mozaik knjiga, Zagreb, 2006. 

(5) Goleman, D., Emocionalna inteligencija, Mozaik knjiga, Zagreb, 1997. 

(6) Hauc A., Projektni menadžment  i projektno poslovanje, M.E.P.Consult, Zagreb, 

2007. 

(7) Omazić, M.A., Baljkas, S., Projektni menadžment, Sinergija nakladništvo d.o.o., 

Zagreb, 2005. 

(8) Project Management  Institute, A Guide  to  the  Project Management Body  of 

Knowledge,  Third  Edition  (PMBOK  Guide),  Project  Management  Institute, 

Newtown Square, 2004. 

(9) Seiwert, L.,J., Vremenski menadžment, Naklada Slap, Jastrebarsko, 1999. 

(10) Zekić,  Z.,  Projektni  menadžment  ‐  upravljanje  razvojnim  promjenama, 

Ekonomski fakultet Rijeka i Conefing grupa, Rijeka, 2010. 

(11) Tudor, G., Srića, V., Menadžer i pobjednički tim, M.E.P., Zagreb, 2006. 

 

2) POTPISANI NAPISI 

 

(12) Tominović, K,: Projektni menadžment  ‐ predavanja, Visoka  tehnička poslovna 

škola, Pula, 2012. 

 

3)  ČLANCI 

 

52

(13) Špundak, M., Upravljanje projektima – definicije  i metodologije, Kvalifikacijski 

doktorski članak, Zagreb, 2006. 

 

 

4) PROPISI 

(14) Službeni glasnik Grada Garešnica, Statut Grada Garešnica. Garešnica, broj 3/09, 

2011. 

(15) Službeni  glasnik  Grada  Garešnica,  Odluka  o  ustrojstvu  i  djelokrugu  upravnih 

tijela Grada Garešnica. Garešnica, broj 1/11, 2011. 

(16) Službeni glasnik Grada Garešnica, Pravilnik o unutarnjem  redu upravnih  tijela 

Grada Garešnica. Garešnica, broj 1/11, 2011. 

(17) Narodne novine, Zakon o lokalnoj i područnoj (regionalnoj) samoupravi. Zagreb: 

Narodne novine d.d., broj 33/01, 2008. 

(18) Narodne novine, Zakon o službenicima  i namještenicima u  lokalnoj  i područnoj 

(regionalnoj)  samoupravi.  Zagreb:  Narodne  novine  d.d.,  broj  86/08,  61/11, 

2008. 

(19) Narodne  novine,  Zakon  o  javno‐privatnom  partnerstvu.  Zagreb:  Narodne 

novine d.d., broj 78/12, 2012. 

 

5) INTERNET 

 

(20) Internet World Stats, 2012., http://www.internetworldstats.com. [03.12.2013.] 

(21) Internet World Stats – Croatia, 2010.,  

  http://www.internetworldstats.com/eu/hr.htm . [03.12.2013.] 

(22) Pašić, D., 2009., Faze upravljanja projektom: pokretanje ili osmišljavanje, 

Pogled kroz prozor, http://pogledkrozprozor.wordpress.com/2009/01/25/faze‐

upravljanja‐projektom‐pokretanje‐ili‐osmisljavanje/. [16.12.2013.] 

(23) Mišković,  D.  2010.,  Evaluacija  projekta  „Mislim,  djelujem,  unapređujem“, 

Istarska županija,  

53

  http://www.mladipula.org/fileadmin/korisnicka_mapa/OSTALO/MDU_ZAVRSN

A_EVALUACIJA_Miskovic.pdf. [04.12.2013.] 

(24) Upravljanje projektima, 2012.,  

http://www.svgroup.hr/SV‐Group/services/project‐managment/. [13.12.2013.] 

(25) PMI Udruga Hrvatska, 2013., http://www.pmi‐croatia.hr/. [03.12.2013.] 

(26) PMI rječnik, 2013., http://pmi.cikac.com/. [17.12.2013.] 

(27) iOS  and  Android  Adoption  Explodes  Internationally,  2012.  Dostupno  na: 

http://blog.flurry.com/bid/88867/iOS‐and‐Android‐Adoption‐Explodes‐

Internationally . [01.03.2014.]. 

(28) Womack, B., Google Says 700,000 Applications Available for Android. Dostupno 

na:  http://www.businessweek.com/news/2012‐10‐29/google‐says‐700‐000‐

applications‐available‐for‐android‐devices . [01.03.2014.] 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

54

POPIS SLIKA 

 

Slika 1: Procesi upravljanja projektima .......................................................................... 16 

Slika 2: Gantogram ......................................................................................................... 31 

Slika 3: Prikaz troškova tiskanja vodiča .......................................................................... 32 

Slika 4: Organizacijska struktura projekta ...................................................................... 35 

Slika 5: Matrica rizika prije modifikacije rizika ............................................................... 37 

Slika 6: Matrica rizika nakon modifikacije rizika ............................................................. 37 

Slika 7: Procesi upravljanja projektom ........................................................................... 38 

Slika 8: Prijedlog naslovnice vodiča ................................................................................ 43 

Slika 9: Idejni prikaz web aplikacije ................................................................................ 46