Projektovanje spoljasnjeg osveljenja

8/9/2019 Projektovanje spoljasnjeg osveljenja

1/59

ProjektovanjeProjektovanje


2/59

Dekorativno osvetljenjeDekorativno osvetljenje

eksterijeraeksterijera

Pod pojmom dekorativnog osvetljenjaPod pojmom dekorativnog osvetljenjapodrazumeva se vetako osvetljenje zgrada,podrazumeva se vetako osvetljenje zgrada,

, , ,, , ,vodenih objekata.vodenih objekata.

Cilj ovakvog osvetljenja je da se istaknuCilj ovakvog osvetljenja je da se istaknureprezentativni delovi objekata odreprezentativni delovi objekata odarhitektonskog, istorijskog, turistikog iliarhitektonskog, istorijskog, turistikog ilitrgovinskog znaaja.trgovinskog znaaja.


3/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaOsnovne radnje koje je neophodno sprovesti pri projektovanju

dekorativnog osvetljenja fasada graevinskih objekara su! definisanje "eljenih efekata dekorativnog osvetljenja! definisanje pozi#ija reflektora

! e n san e n voa s a nost osvet enost po e n asa a o e ata! definisanje "eljene spektralne raspodele, odnosno tipa izvorasvetlosti

! izbor snaga izvora svetlosti i raspodela svetlosnog inteziteta,

odnosno tip reflektora! izraunavanje broja reflektora i! postavljanje reflektora tako da se izbegnu bljetanje i nepotrebnosvetlosno zagaenje okoline $light pollution%.


4/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgrada

OsnovniOsnovni zadatakzadatak dekorativnogdekorativnog osvetljenjaosvetljenja nekenekegraevinegraevine jeje postizanjepostizanje pogodnihpogodnih nivoanivoa osvetljenostiosvetljenosti ii

uoavanjeuoavanje reljefareljefa ii plastinostiplastinosti objektaobjekta..'' tabelitabeli datidati susu preporuenipreporueni nivoinivoi osvetljenostiosvetljenosti fasadefasadeodod razliitihrazliitih graevinskihgraevinskih materijalamaterijala..


5/59


Materijal

Nivo osvetljenosti (lx) Korekcioni faktor koji Korekcioni faktor koji

kada je okolina uvaava spektralnu raspodelu uvaava zaprljanje povrina

objekta izvora svetlosti fasade

Slabo Dobro Odlino Metal! "rilino #apr!"rljava

$eo%a

osvet! osvet! osvet! &' $" alo! Na $" Na Np ista ljana prljava

ljena ljena ljena 'eni fasada fasada fasada fasada

Svetao20 30 60 1,1 1,4 0,9 0,95 1,2 3 6 10

ka%en

Srednje* +* ,-* ,., ,., ,.* *./0 ,., -. 0 /svetao

ka%en

1a%an100 150 300 1,1 1 1,1 1,0 2 2 2 2

ka%en

FASADNA CIGLA

Svetla 30 0* ,** ,., ,., ,.* *.4 ,., -. 0 /

5u6kasta * +* ,-* ,., ,., *.4 ,., ,., - 7

S%e8a 00 /* ,+* ,.- ,.- *.4 *.4 ,., - +

9rvena ,** ,0* 3** ,.-0 ,.3 *.40 ,.* ,., ,./ 3 0

1a%no,-* 180 360 1,25 1,3 1,0 1,2 1,1 1,6 2 4

crvena

2 :ranit starenje% postaje svetliji


6/59


(od dekorativnog osvetljenja zgrada znaajni su slede&i parametri! smer i udaljenost posmatranja,! okolina i pozadina zgrade,

,! fasada i krov zgrade,! ogranienje odraza,! ogranienje bljetanja, i! izgled reflektorskog ureaja po danu.


7/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaSmer i udaljenost posmatranja

)a svaku zgradu postoji ve&i broj taaka iz kojih se oblik i veliina zgrademogu adekvatno sagledati. *eu njima se obino mo"e izdvojiti ona iz koje jevizuelni utisak o zgradi najbolji. +mer posmatrenja koji izlazi iz te take naziva seglavni smer posmatranja-.

mesta. ' takvim sluajevima se definie nekoliko karakteristinih smerovaposmatranja.

ek posle odreivanja glavnog, odnosno karakteristinih smerovaposmatranja, mogu&e je definisati smer, odnosno smerove osvetljavanja zgrade.

'daljenost posmatranja je takoe veoma va"an faktor. o je parametarkoji bitno utie na stepen raspoznavanja detalja na osvetljenom objektu. +apove&anjem udaljenosti posmatranja gube se detalji objekta, i on se viedo"ivljava kao jedinstvena #elina. 'daljenost posmatranja mo"e da utie i nanivo osvetljenosti fasada objekta $ve&e udaljenosti posmatranja zahtevaju ve&e

nivoe osvetljenosti na fasadama objekta%.


8/59


9/59


10/59


11/59


12/59


13/59


14/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaOblik zgrade

+mer osvetljenja zgrade ne zavisi samo od glavnog smeraposmatranja, nego i od oblika zgrade $njenog horizontalnog preseka%, pa takonajve&i broj objekata predstavlja kombina#iju figura u obliku kvadrata,pravougaonika i kruga.

o zgra a ma or zon a n prese u o u va ra a, prav o e atreba postaviti dva reflektora, ali tako da ne le"e na dijagonali horizontalnogpreseka, ve& da budu pomereni u odnosu na nju. 1a ovaj nain se u odnosuna glavni smer posmatranja posti"e zadovoljavaju&a razlika sjajnosti dvejususednih strana fasade.

2sti prin#ip va"i i za zgrade pravougaonoghorizontalnog preseka 3 potrebna su dvareflektora, pri emu se prava# koji odreuju nepoklapa ni sa jednom dijagonalom pravougaonika.


15/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgrada(od objekta kru"nog horizontalnog preseka, prenik kruga i udaljnost posmatranja odreujupotreban broj reflektora, odnosno smerove osvetljavanja objekta. (ada se objekat posmatra save&e udaljenosti i manjeg je prenika, njegovo osvetljenje se mo"e izvesti pomo&u dva

uskosnopna reflektora, postavljena na ve&em rastojanju od objekta. /ko se radi o objektuvelikog prenika, preporuuje se da se on osvetli pomo&u tri srednjesnopna reflektora,postavljena blizu fasade objekta $preporueni raspored%.

Dok polo"aji reflektora zavise od horizontalnog preseka objekta i smera posmatranja, tipreflektora, odnosno irina njegovog snopa u velikoj ravni, uglavnom zavise od visine objekta. ako

je za osvetljenje niskih zgrada $4 ili 5 sprata% najbolje koristiti reflektore sa irokim snopomsvetlosti. )a visoke zgrade $vie od 6 spratova% koriste se ve&i broj reflektora, od kojih su neki sauskim, a neki sa srednje irokim snopom. Pri tome su uskosnopni reflektori namenjeni zaosvetljenje gornjih, a reflektori sa irokim snopom za osvetljenje donjih delova fasade. 7to se tie

irine snopa reflektora u horizontalnoj ravni, on zavisi od irine zgrade i zahtevanog nivoaosvetljenosti $od ega zavisi potreban broj reflektora%.


16/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaFasada i krov zgrade

Postoje neralanjene fasade i one koje su horizontalno i 8ili vertikalno ralanjene.1eralanjene fasade su prilino nezahvalne za osvetljenje, jer su bez isturenih

elemenata. 'tisak senovitosti je mogu&e posti&i samo onda kada su reflektori na malomrastojanju od fasade. 1jih treba tako rasporediti i usmeriti da se vetaki dobije neravnomerna

-. .

9orizontalno ralanjenje fasade nije pogodno osvetljavati iz blizine, jer tada nastajutamne trake senki iznard isturenih horizontalnih elemenata fasade, pa se posmatrau ini da jezgrada sastavljena iz vie delova koji lebde u vazduhu. Ovakve horizontalne pruge senki semogu smanjiti ako se reflektori smeste na ve&oj udaljenosti od fasade. 'koliko to nije mogu&eizvesti, onda treba predvideti dodatno osvetljenje. Ono se izvodi pomo&u reflektora sa izvorima

svetlosti manjih snaga koji se postavljaju na isturene delove fasade.


17/59


18/59


19/59


20/59


21/59


22/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgrada9orizontalno ralanjene fasade mogu da sadr"e i uvuene elemente

$balkone, galerije sa ogradom i sl.%. /ko su reflektori smeteni na maloj udaljenostiod fasade, uvueni elementi &e le"ati u sen#i. i u ovom sluaju treba predvidetidodatno osvetljenje, koje &e se izvesti pomo&u reflektora smetenih unutar uvuenihelemenata.

:ertikalno ralan ene fasade se osvetl ava u tako to se ose reflektora

usmere koso u odnosu na zidove fasade $srednjesnopno reflektori%. Poto se na ovajnain po pravilu dobijaju jake senke, njih je potrebno ubla"iti dodatnim osvetljenjemfasade s druge strane.

+tarije zgrade ponekad poseduju i stubove, ije adekvatno osvetljenje mo"eznaajno da pove&a atraktivnost objekta kao arhitektonski vredne #eline. Postoje

dva naina za atraktivno predstavljanje stubova u no&nim satima. Prvi je da seosvetli pozadina, odnosno da se stubovi pojave kao tamne siluete na svetlojpozadini. Drugi je da se svaki stub osvetli ponaosob, upotrebom uskosnopnihreflektora. Osvetljavanje ve&eg broja stubova sa jednog mesta je neprihvatljivo jerse dobijaju neprirodne senke na pozadini.


23/59


24/59


25/59


26/59


27/59


28/59


29/59


30/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaPrilikom dekorativnog osvetljenja fasada, posebnu pa"nju treba posvetiti osvetljenjuprozora . Prozori osvetljeni spolja, zbog veoma niskog faktora refleksije $ispod ;.4% izgledajudosta tamnije od ostalih delova fasade. Preporuuju se slede&e alternative

! prozori se osvetljavaju iznutra, pri emu se primenjuju izvori svetlosti malih snaga$sakriveni od pogleda spolja%, koji se po boji svetlosti esto razlikuju od izvora koji spoljaosvetljavaju fasadu,! reflektori se postavljaju na simsove prozora, tako da prvenstveno osvetljavaju prozorskeokvire! reflektori su unutar objekta, uz same zidove, i osvetljavaju zavese $ukoliko postoje%,! reflektori su izmeu duplih prozorskih okana, sakriveni od pogleda spolja, i! koriste se izvori u obliku optikih vlakana, koji uokviruju prozore.

Osvetljavanje dugakih i visokih odbrambenih zidova i utvrenja u starim istorijskim gradovimaveoma esto predstavlja pravi izazov za dizajnere dekorativnog osvetljnja. (reativnost dizajnera ovdeigra odluuju&u ulogu ali postoje i neka opte prihva&ena pravila . na primer, nema ni estetskih ni

finansijskih opravdanja za uniformno osvetljavanje zidina. ' sluaju da su zidovi podignuti na stenama,ili kada su njihova podno"ja dostupna posetio#ima, reflektori moraju da se instaliraju blizu zidova. 'takvim sluajevima se reenje tra"i ili u upotrebi asimetrinih reflektora koji intenzivnije osvetljavajuvie delove zida, ili u upotrebi parova reflektora, od kojih bi jedan, u"eg snopa, osvetljavao vie delovezida, a drugi, srednjeg ili ireg snopa, ni"e delove zida.

+vetlosni ak#enat se stavlja na znaajne elemente zidina 3 kule, osmatrani#e, kapije,... +vaki

od ovih elemenata se osvetljava ponaosob, vode&i rauna o njihovom uklapanju u jedinstvenu skladnu#elinu.


31/59


32/59


33/59


34/59


35/59


36/59


37/59


38/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgrada(rovovi su integrisani delovi zgrada koji doprinose arhitektonskoj ravnote"i

njihovih struktura, pa ih je zbog toga potrebno osvetliti. Posebno je va"no osvetlitikose krovove. /ko se fasada zgrade osvetljava iz neposredne blizine, istimreflektorima je nemogu&e osvetliti i krov. )bog toga se reflektori za osvetljenje krovapostavljaju ili na okolne zgrade, ili na posebno postavnjene stubove, ili na elemente

. ,

uoljivim u toku dana, jer mogu da narue estetsku sliku objekta. Po"eljne loka#ije zanjihovo postavljanje i skrivanje si olu#i, dimnja#i, prozori na kosim krovovima, itd.'koliko prostorne mogu&nosti to doputaju, efikasno reenje osvetljenja krova

se posti"e postavljanjem uskosnopnih reflektora na rastojanju koje je najmanje dvaputa ve&e od visine objekta.

(ako se krovovi po pravilu izradjuju od materijala koji su tamniji odpoavrinskih slojeva fasade, tokom dana su njhove sjajnosti manje od sjajnostiostatlih delova zgrade. )ato se preporuuje da i u no&nim satima nivo sjajnosti krovabude manji od nivoa sjajnosti fasade.


39/59


40/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaOgranienje odraza

1a fasadama zgrada skoro uvek postoje elementi koji deluju kao ogledala $npr.prozori ili povrine od reflektuju&ih materijala%. /ko su reflektori smeteni iznad oijuposmatraa, takvi elementi mogu uzrokovati pojavu smetaju&ih odraza, slika $a%.

reflektori smeteni ispod nivoa oiju posmatraa, slika $b%.

'koliko se na fasadi nalaze elementi koji usmereno reflektuju svetlost, prilikom izboraloka#ije i visine postavljanja reflektora posebnu pa"nju treba posvetiti elimina#ijismetaju&ih odraza.


41/59

Dekorativno osvetljenje zgradaDekorativno osvetljenje zgradaOgranienje bljetanjaOgranjenje bljetanja je jedan od najva"nijih faktora kvaliteta dekorativnog

osvetljenja. *a kako izgledalo atraktivno, objekat se ne mo"e smatrati dobroosvetljenim ukoliko su prolazni#i $vozai i pea#i% izlo"eni bljetanju. Ono se mo"eeliminisati $ograniiti% pravilnim izborom tipa, odnosno irine snopa reflektora,upotrebom titnika, pravilnim izborom loka#ije i pravilnim usmeravanjem reflektora.

Izgled raflektorskog ureaja po danu

1ajbolje reenje je da se elementi reflektorskog ureaja ne vide u dnevnimsatim, to se posti"e njihovim pravilnim lo#iranjem. 'koliko to nije mogu&e, potrebno

je izabrati reflektore koji se i po izgledu i po boji uklapaju u arhitekturu okoline.*oderniji pristupi dekorativnom osvetljenju zgrada su ubla"ili ranije strogo pravilo dareflektori postavljeni na fasadi objekta ne smeju da budu vidljivi po danu.


42/59

Dekorativno osvetljenjeDekorativno osvetljenje spomenika,

skulptura i statuaehnike osvetljenja spomenika, skulptura i statua na nekoliko iskustvom steenih

pravila. =edno od osnovnih je da ovakav objekat treba osvetliti potpuno, ali ne iravnomerno. Da bi se doarali reljef i plastinost objekta, neophodni su ne samorazliiti nivoi osvetljenosti, nego i senke.


43/59

Dekorativno osvetljenjeDekorativno osvetljenje spomenika,

skulptura i statua

)a dekorativno osvetljenje spomenika, skulptura istatua treba da postoje najmanje dva smera osvetljenjakoji meusobno obrazuju ugao od ?6@ do A;@. =edan

,

poklapa sa glavnim smerom posmatranja i istiekarakter skulpture i pravi potrebne senke. +vetlost izdrugog smera je manjeg inteziteta i namenjena jeubla"avanju senki. Pored ova dva neophodna smerasvetlosti, mo"e se upotrebiti i taz. protivsvetlost, koja

slu"i za odvajanje objekta od pozadine. Protivsvetlosttreba da dolazi iz suprotnog prav#a u odnosu na glavnismer osvetljanja.


44/59


45/59


46/59


47/59

Dekorativno osvetljenje mostova*ostovi su velianstvene graevine, ija lepota mo"e jo vie da se istakneako se adekvatno dekorativno osvetle.:idljivi delovi mosta su uzvodna- i nizvodna- fasada sa svodovima i spoljne

strane njegove eline strukture $koja je vrlo esto u obliku lanani#a%. )ato je va"nodobro osvetliti fasade mosta, reflektorima koji se postavljaju ili na obalama reke, ilina potpornim stubovima i svodovima mosta.

=edno od mogu&ih reenja je da se unutranje strane svodova osvetle viim, a.

/ko se na mostu nalaze dekorativni elementi $nose&i stubovi, kule i tomeslino%, preporuuje se njihovo dodatno osvetljenje.*etalna struktura mosta, odnosno njegova perforirana ograda, obino se ne

osvetljava direktno, nego ostaje tamna u odnosu na pozadinu, koja je osvetljenazahvaljuju&i funk#ionalnom osvetljenju puta na mostu. /ko postoji lanani#a, ona se

mo"e vrlo atraktivno ista&i ukoliko se osvetli po #eloj du"ini.(od velikih vise&ih mostova, nose&i deo konstruk#ije je po pravilu osvetljenuskosnopnim reflektorima.

2zvori svetlosti koji se koriste za osvetljavanje mostova biraju se tako da jenjihova boja bliska boji povrine koju osvetljavaju. ako se metalna struktura mosta i

fasde svetlije boje osvetljavaju pomo&u metal 3 halogenih izvora, dok se fasadetamnije boje osvetljavaju pomo&u natrijumovih izvora visokog pritiska.


48/59


49/59


50/59


51/59


52/59


53/59

D k ti tlj j j l il


54/59

Dekorativno osvetljenje javnog zelenila' javno zelenilo spadaju parkovi, zeleni pojasevi uz javne komunika#ije, drvoredi, zelene

povrine u stambenim naseljima, itd. Dekorativno se naje&e osvetljavaju drve&e i #vetni vrtovi.Osetljenje javnog zelenila ima izrazito dekorativnu funk#iju, pa se zbog toga uglavniom

koriste izvori svetlosti manjih snaga.

Osvetljenje drvee

(ronje drve&a se mogu osvetliti sa neke udaljenosti ili iz njihovog podno"ja. Prvatehnika se po pravilu koristi za osvetljavanje drve&a sa gustim kronjama, dok je primena druge

.2zbor izvora svetlosti zavisi od boje kronje. )a one sa "u&kastim ili "utozelenim li&em

najbolji su natrijumovi izvori visokog pritiska ili obine sijali#e sa u"arenom niti. )a li&e zelene ilizelenopleve boje pogodnija je svetlost "ivinih izvora visokog pritiska ili metal 3 halogenih izora.Crvenkasto li&e se mo"e najbolje osvetliti upotrebom halogenih ili obinih sijali#a sa u"arenomniti.

Osvetljenje cvetni vrtova

Osvetljenje #vetnih vrtova se izvodi pomo&u reflektora instaliranih na stubu, stablu iligrani drveta, zidu,... 'koliko ne postoji ni jedna od ovih mogu&nosti, obino se koriste niskedekorativne svetiljke $npr. u obliku peurke%, snabdevene sa po B 3 ? izvora svetlosti.

(ako je ovde reproduk#ija boje izvora svetlosti mnogo va"nija od nivoa osvetljenosti,

obino se koriste halogene ili reflektorske sijali#e sa u"arenom niti.


55/59

Dekorativno osvetljenje vodenih objekata


56/59

Dekorativno osvetljenje vodenih objekataPoto je voda va"an elemenat u anima#iji urbane sredine, vodeni objekti se

esto dekorativno osvetljavaju. 1aje&e je to sluaj sa vodosko#ima i fontanama.

!odoskoci

ine ih, obino, nekoliko istih ili razliitih vodenih malzeva. 1jihovi osnovniobli#i su

! vodeni mlaz pod uglom,! vertikalan vodeni mlaz, i

! raspren vodeni mlaz.Osnovno pravilo pri osvetljavanju vodoskoka je da se svaki vodeni mlaz pojedinano osvetljava.Pri tome s ereflektori postavljaju ili u okolini mesta gde voda izlazi iz mlazni#e , ili na mestu gdese ona vra&a u bazen, ili na svakoj od ove dve loka#ije.(od vodenog mlaza pod uglom, voda koja izlazi iz mlazni#e se di"e strmo i pri tome se sve vieiri. 7irenje vodenog mlaza se nastavlja i u silaznom delu njegove putanje. Poto je na stranimlazni#e vodeni mlaz tanak, pored nje treba postaviti uskosnopni podvodni reflektor koji ba#a-svetlost u smeru kretanja mlaza. 1a upadnom mestu je mlaz raspren i irok, pa tu trbapostaviti irokosnopne podvodne reflektore koji usmeravaju svetlost u suprotnom smeru odsmera padanja mlaza. roj upotrebljenih reflektora zavisi od veliine vodenog mlaza i snageizvora $obino se koriste izori sa u"arenom niti, ije su snage u opsegu 46; 3 6;;E%.



57/59


:ertikalan vodeni mlaz, obino s eosvetljavapomo&u uskosnopnih podvodnih reflektora, koji senaje&e postavljaju kon#entino oko mlazni#e. Oni

istovremeno osvetljavaju i izlazni i ulazni deo mlaza.Potreban broj reflektora zavisi od visine mlaza i snageizvora $takoe se koriste izvori sa u"arenom niti , snage46; 3 6;;E%. ' novije vreme se za osvetljavanjevodoskoka koriste se i izvori sa optikim vlaknima.

(od rasprenog vodenog mlaza., umesto mlazni#eje upotrebljen raspriva. On stvara vodeni mlaz u oblikupolulopte, sastavljene od sitnih vodenih kaplji#a. Ona seosvetljava pomo&u irokosnopnog podvodnog reflektora,tako smetenog i usmerenog da je u #elosti osvetljava.


58/59


Fontane

Hontane se osvetljavaju na slian nain kao vodosko#i 3 odozdo prema gore.Osvetljava se samo voda u padu i to sa mesta gde upada u bazen $sa donjeg delaontane . potre ava u se s u vo ro osnopn po vo n re e tor , stepena

zatite 2P FG.'koliko fontana ima ve&u istorijsku ili umetniku vrednost $npr. kada je deofontane iznad vode izraen u obliku atraktivne skulpture%, njeno osvetljenje trebaizvesti spolja, kori&enjem prin#ipa koji va"e za osvetljavanje sulptura.


59/59

Documents

Projektovanje spoljasnjeg osveljenja