1

Prolećni izveštaj 2012

Dragi prijatelji životinja, Sad kad je proleće stiglo, sa svim svojim cvećem i novim duhom od čoveka, životinje i prirode, nikome se ne piše o zimi i njenoj strahoti. Ipak, nije toliko daleko da su bezbroj životinja pregladnele i uginule. I ove zime smo se susretali sa životinjama o kojima nismo ni razmišljali. Na temperaturama od – 27 stepeni, puno patki i drugih divljih ptica su se smrzle i uginule. Zato je ”smešno” kad se radujemo kad spasimo 3 divlje patke i jednu gusku. A ostale? Nažalost nismo mogli do njih stići. U takvim situacijama često razmišljam i sumnjam: „Zašto je priroda tako okrutna i život mnogih životinja je jako težak?“. Pred našim očima su ove zime mnoge grabljivice uginuli od gladi. Na raznim mestima smo hranili ptice: golubove, vrapce,... Dok su oni jeli, pored su sedele ptice grabljivice i

posmatrale, nemoćne od gladi da uhvate plen i prehrane se. Na uzvišenjima smo ih hranili mesom, ali nisu sve grabljivice jele. Jednog jako lepog mišara podigla sam mrtvog sa zemlje, osetila sam samo kosti i kožu.

Golubovi na našem krovu

2

Zbog velikih količina snega koje smo imali ove zime, puno drugih životinja je bilo ugroženo. Psi na ulici su teško preživeli, ali i u privatnim domaćinstvima puno pasa se smrzlo. Direktor jednog opštinskog prihvatilišta za pse, izjavio je da je za vreme hladnog talasa dobijao i po 2-3 poziva od ljudi, koji su želeli da se njihovi mrtvi psi odnesu iz dvorišta. Ova me vest jako rastužuje i ne mogu da shvatim da ljudi ni u takvim izuzetnim i teškim okolnostima nemaju sažaljenja za svoje životinje kako bi ih sklonili u toplo. Zbog velikih količina snega divlji konji, kojih još dosta ima u južnoj Srbiji u krdima nisu uspeli pronaći hranu i dosta njih je uginulo od gladi.

Naša pomoć u hranjenju divljih konja u Surdulici.

Zahvaljujući spontanim donacijama za hitnu pomoć, bili smo u mogućnosti da pošaljemo sredstva za kupovinu hrane. Za neke konje je pomoć stigla kasno i ne znamo koliko je životinja uginulo, glavna grupa je spašena.

Sa našim fondom za hitne situacije, mogli smo mnogim životinjama, kao što su psi i mačke da pomognemo. Hrana je slata na privatne domove i manje azile koji se brinu o napustenim životinjama. Jedna žena je nazvala i plakala

3

na telefon. Ona nije mogla da veruje da će dobiti pomoć. Ove zime smo videli i čuli jako grozne i tužne dogañaje. Nakon što smo sa zimskim čišćenjem (urušenih Volijera, srušenih krovova,...), skoro završili mi se radujemo proleću i pozitivnim mislima. Sa tim se sigurno slažu Meda i Tapa, totalno različit par pasa, koji su u februaru sa beogradskih ulica nama doneti i u meñuvremenu su se vratili u život.

Prijatelji životinja iz Beograda su mi slali mejlove da su našli minijaturnu kucu u velikom snegu i tražili su od mene da je prihvatim. Kažu da je nemoguće da nema jendo mesto za takvog patuljka. Ja sam popustila i začudila se Medinim dolaskom, pošto uopšte nije minijaturan pas, on je visok kao Španijel, ali mnogo duži i širi.

Meda na ulici u Beogradu

Na početku je Meda bio dosta nesretan i uplašen od naše velike grupe pasa. Vremenom se smirio jer se uklopio u novu sredinu. Ipak ima lepu budućnost ispred sebe. Jedan džin meñu psima je kuca Tapa, koja je bila odbačena, zbog velike i snažne grañe. Ljudi su je se plašili i kamenjem terali. Kad je Tapa došla kod nas bila je nepoverljiva, oči su joj izgledale kao da pitaju: „Šta se sad dešava sa mnom?“. Već posle par dana se opustila, a sad je jako bitna četvoronožni član ”Službe sigurnosti” oko salaša. ”Služba sigurnosti” od našeg prihvatilišta sastoji se od oko 20 velikih pasa, koji su pušteni da se slobodno kreću oko salaša. Svakog posetioca oni odmah posmatraju i pregledaju. Od samih posetilaca se „zahteva“ maženje, plašljivi posetioci se nakon kraćeg vremena ignorišu, dok se neljubazni posetioci drže pod kontrolom.

4

Tapa i …… ostatak naše bezbedonosne službe.

Iako sad ima mnogo manje konja u Srbiji nego ranije, dobijam vremenom upite da li mogu da primim konja. Nažalost, ne mogu da prihvatim pošto su nam štale prepune. Zbog toga me još više zanima sudbina svakog konja kojeg nisam mogla da prihvatim pod svoje okrilje. Takav jedan konj, koji nema „sreće“, je Adono King koji je imao karijeru trkačkog konja iza sebe. Noge su mu bile u lošem stanju i pretila mu je klanica. Jedna mlada žena ga je htela kupiti i skupljala je novac. Mi sam joj pripomogli u tome i nabavci hrane, jer je pored Adono Kinga imala još dva konja. Protiv našeg dogovora, Adono King je završio u drugoj štali.

5

Adono King svezan u štali.

Tražili smo ga i našli. Sad živi svezan u tesnoj štali i očigledno mu nije dobro. Očajna sam što ne možemo pomoći. Slučaj konja Adono Kinga nije jedina tragedija. U selu pored ima jedna kobila sa ćerkom. Majka je kotila puno ždrebadi ali ni ćerka nije puno bolje prošla. Hvala Bogu bar su njih dve ostale zajedno. Ali sada im preti klanica! Kao i kod pasa, ima ih mnogo. Veliki je pritisak i tuga što se životinjama ne može više pomoći. Zato postoje kastracije: Prošle godine smo, kastrirali ukupno 6535 pasa i mačaka. To je za nas veliki uspeh koji nas raduje. Zanimljivo je da učešće mačaka u kastraciji stalno raste i sve više vlasnika ih dovodi na kastraciju. Posebno nam je drago kada se ljudi odluče da sterilišu rasne pse, jer se štenci rañaju u velikom broju i na kraju postaju nepoželjni i završavaju na ulici. Kroz kastraciju se broj nesavesnih ubistava polako smanjuje.

Grad Novi Sad je prošle godine, po ugledu na Beograd, omogućio besplatne kastracije, pelcovanje i čipovanje, što se pokazalo jako korisno. Puno manje pasa ima na ulicama ali je patnja i dalje jako velika za njih. Ko zna da li je psima na ulicama ipak bolje nego hiljadama pasa koji su smešteni u prepuna natrpana prihvatilišta, gde inače umiru. Bivaju rastrgani od drugih pasa, umiru od bolesti, gladi i žeñi i stalno žive u strahu. U mnogim gradovima u Srbiji ima novih prihvatilišta za pse. Državne vlasti se trude, pošto ih Evropa pritiska, ali problem napuštenih životinja ostaje. Problem je rešiv a čudno je zašto se neka pravila prema rešavanju problema ne sprovode, npr. kažnjavanje ljudi koji izbace pse. Interesantno je da su takvi ljudi uvek zaštićeni. Tako je prošli decembar kuca Mima sa svojih 10 kućića u Futogu, kod Novog Sada, bačena u kanal. Bilo je jako hladno i posle duge kiše kanal se napunio vodom. Nekoliko ljubitelja životinja iz Novog Sad su nas zvali za pomoć.

6

Mi smo primili pse, i otkrili kod mame Mime čip, koji je pokazao da je njen gazda iz Futoga i da je to klasičan slučaj gde se nepoželjne životinje izbacuju. Društvo za zaštitu životinja iz Novog Sada, su prijavili bivše Mimine gazde, jer je zabranjenjo ostavljanje životinja po ulicama. Reakcija vlasti je bila šokantna, jer nisu ništa uradili protiv prijavljenih ljudi, nego su poslali inspekciju Društvu u Novom Sadu i nama u ðurñevu. Nas su opomenuli, da nemamo odgovarajuću obuku za hvatanje pasa. Ovo je smešno jer nakon 25 godina udomljavanja životinja sa ulica, kao drugo, odmah mi je rečeno da je od sad zabranjeno da se životinje iz drugih opština prihvataju. Takve stvari me stvarno čude. Mi imamo kod nas dobar zakon za zaštitu životinja koji je napravljen po ugledu na različite Evropske zakone. Ali gde to sve vodi? Naš posao je sve komplikovaniji zbog novih zahteva i zakona. Ali uzrok problema, ljudi koji izbacuju životinje, se i dalje ne kažnjavaju. Kada će jednom tome doći kraj ? I gde je onda svrha čipovanja u celoj državi?

Još je dug put ispred svih nas. Hvala Bogu da je danas mnogo bolje nego pre i da je opao broj pasa lutalica u Vojvodini i da ima mnogo manje mrtvih životinja po ulicama. Nedavno smo dobili krematorijum za male životinje i jednog čuvara kućnih ljubimaca koji vodi brigu o njima, kad su vlasnici odsutni. Sem toga postoji i komunalna policija za kućne ljubimce koja kontroliše kako se ljudi brinu o svojim ljubimcima. Mnogi mladi ljudi, ne žele više da gledaju patnje životinja i hoće nešto da urade po tom pitanju. Pokušavamo da ih motivišemo da u svojoj okolini učestvuju u pozitivnim promenama u ponašanju prema životinjama.

To su psi na lancima iza privatnih kuća kod Nadlja. Takve slike treba da budu prošlost!

7

Za sve nas je to svakodnevna borba. Vama dragi prijatelji životinja hvala od srca da ste nam verni i da ostanete na našoj strani. Ja vam želim lepo proleće! Srdačno :

Dva ponosna podstanara u

našem kokošinjcu.

I životinje.

Impresije iz naših domova za životinjeu u ðurñevu:

Dva naša seniora: Nedenic (levo) i Flora (desno)

8

Konji se vraćaju sa ispaše pred veče.

Bambi

Pando, Filou i Pepi se igraju.

Naš lep „Osterhase“ – uskršnji zeka.