prolece u mom kraju-upoznavanje okoline

ПИСАНА ПРИПРЕМАИЗ МЕТОДИКЕ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ

S A D R Z A J :

Prolječe u mom kraju

TEMA: Мој диван градТематска јединица: У Вуково добаTema:Magnetizam i elektricitetTEMA:Meseci u godiniTEMA: Вода и њена својстваTEMA: Samopoštovanje; upoznajemo svoje telo – kako nam se zove koji prstTEMA Препознај занимањаTEMA У посети лекаруTEMA Шта све имам на свом телуTEMA Саобраћај у мом градуTEMA Druzimo se sa vesnicima prolecaТема: Колико познајемо шумске животињаТема: Шта знам о животињама далеких крајеваТема: Вода извор животаТематска целина:''Некада давно''Тематска јединица:'''Упознајмо домаће животиње''Tema:Моја прва књига

Prolječe u mom kraju

Posle hladne i duge zime proleće se nečujno uvuklo u naš kraj. Na vedrom plavom nebu Sunce je sada jedini gospodar. Njegovi topli zraci nežno miluju tek probuđenu prirodu.

Šumarice su ozelenele. Drveće je olistalo i procvetalo i njegove gole grane su dobile novu odeću. Veverice veselo skakuću sa grane na granu, a ispod žbuna na listovima jagorčevine odmara se mali sivi jež. Vesnici proleća su svuda oko nas. Iz zelene trave stidljivo vire male plave ljubičice. Bele rade i žuti maslašci raširili su svoje latice, a njihovi cvetovi su izvezli su na livadi prelepe šare. U cvetnjacima pored kuća svoju lepotu ponosno pokazuju žuti narcisi i plavi zumbuli. I ruže se spremaju za cvetanje. Njihovo drvo puno je sitnih pupoljaka. U vazduhu se oseća svežina. Svuda okolo se širi opojan miris jorgovana i tek procvetalog bagrema. Nema više one tužne zimske tišine. Sada se čuje veseli cvrkut ptica, svirka cvrčaka i zujanje pčela. Svuda je radost. Male vredne pčelice lete sa cveta na cvet, a društvo im prave šareni leptirići. Laste su se vratile sa juga i ispod streha prave svoja malena gnezda. Vrapci su se obradovali njihovom dolasku i pozdravljaju ih svojom veselom pesmom.

Kada stigne proleće moj kraj se promeni. Postaje vedriji i lepši. Sve je lepo, trava, cveće, drveće... Volim proleće u svom kraju.

Boske Kragujevac, 2009.

Bela grana

Potrčite, poletite sa svih strana!Na trešnji se rascvetala bela grana,oživela bela rada, žuti neven,u cveće je svako sada preodeven.Latičice ružičaste, modro plave,žut maslačak doskakuta preko trave.- Proleće je! Kitite se cvećem belim, -kaže Sunce, - ja darove sada delim …Plavom bojom nacrtajte nebo ovo,i na njemu žuto krilo leptirovo,i zeleno … zeleni se lišće s granja,i u njemu puno dece i trešanja,pre da rode kada budu nacrtaneove trešnje, ovo cveće, ove grane! … Leptirče mi uhvatite plavokrilo,od leta se na livadi umorilo …A kada se bude našlo na tvom dlanu,ti ga pusti da odleti na poljanu!I dotrči, svi dođite sa svih stranada vidite: procvetala bela grana!

Mira Alečković

TEMA: Мој диван град

Циљ: - Обогаћивање и систематизација ранијих сазнања деце

о нашем грауу

Задаци:

- Уочавање и разликовање објеката у граду- Обогаћивање сазнања о објектима, просторима и установама које се

налазе у граду- Подстицање способности уочавања и доживљавања,сазнајних

способности развоја мишљења и пажње,- Испољављње самосталности код деце,

Средства: Методе: Вербална, ,Откривачка, Метода игреОблици рада:Фронтални,ГрупниКорелација: Развој говора,Физичко васпитање

УВОДНИ ДЕО:

Разговарам са децом о насем граду:Како се зове, са ким су и шта обилазили у граду, шта су видели, шта им се највише допало.Саопштавам деци да ћемо имати квизотеку под називом“Колико познајемо наш град“Делим децу у цетири групе, одређујем капитена .Саопштавам деци правила квиза:-питања су означена бројевима 1до 4.Свака група бира један број.-постављам питање са тог редног броја ,деца се договарају, а капитен даје одговор.- за тачан одговор екипа добија +, а за нетачан __,

:ГЛАВНИДЕО

Напомена:После сваког одговора разговарам са децом постављајући потпитања везана за дати одговор.Прва група питања:

1. Како се зове река која протиче кроз наш град? НИШАВА2. Како се нзове парк у граду где се налази фудбалски стадион и базен?

ЧАИР

3. Како се зове позориште за децу у граду? ЛУТКАРСКО4. Која се бања налази поред нашег града? НИШКА БАЊА

Друга група питања: (одговара се са ДА или НЕ)1. Дали у Нишу постоји аеродрум где слећу авиони? ДА2. Дали у ничу постоји клизалиште? ДА3. Дали у ничу постоји железничка станица? ДА4. Дали у Нишу постоји Музеј? ДА

Трећа група питања:(одабери један од три понуђена одговора)1. Аеродрум у Ничу зове се:

- Цар констатин - Никола Тесла- Медијана

2.Највећа грађевина у центру града са великим зидинама које су

саградили турци је:

- Чегар

- Тврђава

- Медијана

3. Филмски сусрети се одржавају сваке године у:

- тврђави

- Нишкој бањи

- Чаиру

4. Грађевина коју су турци саградили од глава српски јунака се зове:

- Медијана

- Ћеле кула

- Бубањ

Четврта група питања-загонетке?

1. Могу да те кљуцнем,могу да те боцнем,

знам да кажем кокода, чик погоди ко сам ја.

-кокошка

2. Има ме судија, има ме полицајац,

кад зазвиждим настане тајац. -пиштаљка

3. Крава каже му, му, му,ауто свира ту, ту, ту,

питамо се сад, сад, сад: Ко нам каже ав, ав, ав?

-пас

4. Два прозора стоје, кроз њих видиш боље.

-наочаре

Проглашавам победника и редослед екипа.

ЗАВРШНИ ДЕО:

Покретна игра“Ледени чика“

Деца се слободно крећу по простору,изводећи разне покрете,а једно дете изабрано разбрајалицом је“Ледени чика“. На узвик “Ледени чика“!сва деца треба да се следе. Дете које то не уради,постаје нови „ледени чика“

ПИСАНА ПРИОРЕМА ИЗ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕ 04.11.2012.

Тематска јединица: У Вуково добаЦиљ:

- Обогаћивање и систематизација ранијих сазнања деце о народном стваралаштву

Задаци: Образовни:

- Упознавање са разним облицима народног стваралаштва - Уочавање разлика живота некада и сада

Васпитни: - Подстицање способности уочавања и доживљавања,сазнајних

способности и развоја мишљења и пажње,-Развијањ поптовања према нашим традиционалним вредностима

Средства: гушчије перо, мастило,народна ношња,кудеља, вретено и преслицастара пегла,опанци,ћилим, млин за кафу, фењер, троножац,Методе: Вербална,Демонстративна, Метода игреОблици рада: Фронтални,Групни,индивидалниКорелација: Развој говора,Физичко и музичко васпитање


Разговарам са децом о Вуковом добу:- Колико има слова у нашем речнику(30), како се сва та слова

зову(азбука) , ко је написао азбуку(Вук Караџић)- Питам децу како се људи данас превозе и на пано стављам коња ,

коњску и воловску запрегу и објапњавам деци како су се људи превозили у Вуково доба

- Позивам децу да погледамо кутак старина и да видимо како се живело у Вуково доба

ГЛАВНИ ДЕО

У кутку старина показујем и објашњавам деци:

- Перо од гуске и мастило:шта је то,како су Вук и људи тог времена овим писали,чиме ми данас пишемо

- Фењер: ста је, како се користи, шта ми данас користимо за осветљење- Народна ношња; који су делови,ко је израђивао некад одећу, ко данас

прави одећу за нас- Кудеља, вретено и преслица;ста је , како се и зашта користило,где се

данас израњује одећа- Ћилим: зашта се користи,ко га је некад радио,шта ми данас користимо

уместо ћилима и ко то израђује- Пегла на жар:чта је како се користила, какву ми данас пеглу користимо- Троножац:за шта служи ,како се користи, шта ми користимо за седење

Заједно са децом долазимо до закњучка да су њуди у Вуково доба тешко живели,а да ми захвањујући Вуку и другим њудима данас много лепше живимо


Пуштам деци народну изворну песму“Јелек и опанци“ и док деца слушају пресвлачим се иза паравана у народну ношњу.

Излазим пред децу,показујем како су се девојке некад облачиле и играле уз ову музику.Позивам децу да заједно самном играју уз изворну музику

Tema:Magnetizam i elektricitetОбласт ВОР-а :Упознаванје околинеНаставна целина :Упознајмо......Наставна јединица :Огледи из магнетизма и електрицитетаТип активности :Обрада Матоди рада :Демонстрација и практичан радОблици рада :Фронтални и групниСрества за рад :Магнети-5,метална плочица-4,спајалица-8,метални круг-4,метални вијак-4,пластични поклопац-4, ,балони-сва деца,чешаљ- сва деца,лењир-сва деца,Материјал за рад :папири А4-4, картонА4-4,20г вате-4,Циљеви и задаци :-Деци практично показати постојање и деловање сила магнетизма и електрицитета-Развијање пажње и запажања-Створити ведро и пријатно разположењеКорелација са :Развојом говора

УВОДНИ ДЕО:Деца седе на тепиху,распоређена у круг и груписана у четири групе.Саопставам деци да ћу им показати два трика које изводе маћионицари.Првиви трик:“Нестани-покажи се“-Делим свакој групи по један метални предмет(спајалицу,металну плочицу,метални круг,метални вијак ) и пластични поклопац.-дајем задатак да ставе метални предмет испод металног поклопца.-стављам рукавицу(у коју сам убацила магнет што деца незнају) и саопштавам да сам ставила магичну рукавицу.Поѕивам децу да још једном провере дали је предмет испод поклопца јер ћу ја после покучати да он магијом нестане.-прилазим првој групи, стављам руку са рукавицом на поклопац,изговарам магичне речи“ћири бу-ћири ба,нестани сад и подижем поклопац- предмета нема,-питам децу хоћели да вратим предмет испод поклопца.Спуштам поклопац на под, изговарам магичне речи“ћири бу-ћири ба,појави се сад,склањам руку са рукавице и подижем поклопац,предмет је испод поклопца.

-дајем првој групи да и она то проба,а је све исто понављам код остали групаДруги трик:“Крени-стани“-Делим свакој групи по један картонА4 и по један тенкић од стиропора са гусеницама од спајалица,-дајем задатак да ставе на картон тенкич и да картон подигну од тепиха,-стављам рукавицу(у коју сам убацила магнет што деца незнају) и саопштавам да сам ставила магичну рукавицу. -прилазим првој групи, стављам руку са рукавицом испод картона,изговарам магичне речи“ћири бу-ћири ба,крени сад и покрећући руку покрећем тенкић у разним правцима,-дајем првој групи да и она то проба,а је све исто понављам код остали група.

ГЛАВНИ ДЕО:ОГЛЕДИ СА МАГНЕТИЗМОМСаопставам деци да сам трикове извела помоћу магнетне силе, да ћу и њих научити, али да ми прво да ми кажу:Шта је магнетизам(особина неког предмета да привлачи металне предмета)?Како се зову предмети који привлаче металне предмете(магнети)?Од чега се праве(од посебне црне стене која се топи и добија се метал.ђ-магнет.Први оглед:“Нестани-покажи се“-Делим свакој групи по један метални предмет(спајалицу,металну плочицу,метални круг,метални вијак ) и пластични поклопац и магнет-дајем задатак да ставе метални предмет испод металног поклопца, а да магнет ставе на поклопац,-позивам их да подигну поклопац са магнетом на њему и да погледају где је предмет.Закључујемо да се предмет налази на дну поклопца јер га је магнет повукао магнетном силом са тепиха,-позивам децу да склоне магнет са поклопца да видимо шта ће се десити.Предмет је пао на тепих,Закључујемо да кад смо склонили магнет престалао је дејство магнетне силе на предмет и зато је пао.Други оглед:“Крени-стани“-Делим свакој групи по један картонА4 , по један тенкић од стиропора са гусеницама од спајалица и по један магнет,-дајем задатак да ставе на картон тенкић , да картон подигну од тепиха,да у једну руку узму магнет и да померају испод поклопца.- Постављам деци питања:Шта се дешава?Тенкић се креће у правцу померања магнета.А зашто?Зато што магнет својом магнетном силом вуче предмет..ОГЛЕДИ СА ЕЛЕКТРИЦИТЕТОМРазговарам са децом о електрицетету:Који предмети се могу наелектрисати?Пластични предмети(балон,чешаљ,лењир),Шта требамо да урадимо да би се они наелектрисали?Морамо да их трљамо вуном,

свилом или кисом.Шта они могу да раде кад се наелектришу?Да привлаче лагане предмете који нису од метала)папириће косу.Саопштавам деци да ћемо извести неке оглед да се уверимо да постоји електрицитет.Први оглед:“Мењам другу флизуру“-Свако дете у групи има надуван балон,чешаљ и лењир.-дајем задатак да друг другу балоном протрља косу,а затим да полако балон одваја од косе и да ми кажу шта се дешава.Коса се подиже за балоном.Зашто? Заједно са децом долазим жо до Закључка да је балон од пластике,да се трењем наелектрисао и да зато привлачи нашу косу.- Дајем деци задатак да исто то пробају и са лењирим и са чешљом да видимо да ће се и они наелектрисати јер су од пластике.Други оглед:“Лете,лете папирићи“-Делим свакој групи по један папирА5 , и дајем задатак да га изцепкају на што ситније парчиће-Позивам их да протрљају балон о косу и да примакну папирићима и да ми кажу шта се дешава.Папирићи се подиже за балоном.Зашто? Заједно са децом долазим до закључка да је балон од пластике,да се трењем наелектрисао и да зато привлачи папириће.- Дајем деци задатак да исто то пробају и са лењирим и са чешљом да видимо да ће се и они привлачити папириће..Трећи оглед“Балон стоји на зиду, вратима, прозору“

- Саопштавам деци да узму своје балоне и расоређујем групе по радној соби:једна

група поред врата, једна група поред прозора, а две гропе поред зида,

- Кажем деци да своје балоне прислоне уз врата-прозоре-зид и да их пусте,Шта се

десило-балони су пали на земљу,

- Позивам децу да узму поново своје балоне , да их добро протрљају по коси и да их

опет наслоне оним делом који су трљали на врата-прозоре –зид.Шта се десило?

Балони су остали прилепљени,Заједно са децом долазимо до закључка да смо

трењем балона по коси исти наелектрисали и да електрицитет држи балон.

ЗАВРШНИ ДЕО:Игра са балонима.Деца седе на тепхху по групама у кругу.Свакој групи дајем по један балон.На мој знак свака група баца балон у вис, ударају га да не би пао на земљу.група чији балон падне на земљу или га неко ухвсти у руке испада из игре.

TEMA:Meseci u godini

Вртић: ЧаролијаГрупа: СтаријаПриправник: Биљана ПавловићМентор: Зорица СалкићДатум: 19.11.2009Тема активности: Месеци у години

Циљ:-Упознати децу са месецима у години

Задаци: - Обогаћивање сазнања о месецима у години - Подржавати и даље подстицати дечју радозналост - Унапређивање и развијање дечје когнитивне структуре,као и истрајности у процесу експериментисања долажења до крајњих резултата - Стварање погодних ситуација које ће подстицати перципирање и разликовање месеца у години

Средства: Прича ,,Дванаесторо браће“,серија слика,лопта

Методе: Вербална,Демонстративна,Откривачка

Облици рада: Фронтални,Рад у пару и Индувидуални

Корелација: Физичко васпитање


Игра" Чаробна торба" у којој се налазе картице са апликацијама карактеристичних за сваки месец. Свако дете ће извлачити по једну сличицу (12) укратко рећи који је месец,и на столу ређати по хронолошком реду,уз васпитачеву помоћ.

ГЛАВНИ ДЕО:

Почињем са читањем приче "Дванаесторо браће" и показујем слике које смо већ претходно поређали.

Јануар је започеодуг годишњи пут снегом поља завејаопахуљице развејао.

Још хладније стеже мразсуров зимски Господарпа запамти те знашсад је месец Фебруар.

Промрзла је веверицау шуми на јели,досадно јој,нема птица,свуда је снег бели.

Баба Марта народ величас снег,час ведринас пролећем се сваког мартасретне уз пут зима.

Априлилили!Радост дечја,сваки шалу спрема

весело је свако дете,више мраза нема.

Из сна дугог меда старибуди се,па креће,лед се топи на потокуцвета прво цвеће.

Мај заставе подигаоцрвене ко мак,иде чета пионира,и корак јој лак.

Празник маја обасјаои село и градсвуд је радост свуд се славичастан,поштен рад.

Најкраће су ноћи јунскеа најдужи дани,птићи мали родили сеу гнезду на грани.

Јули-Раж се злати и пшеница цвета,земља ће нам хлеб дати,те су праве благодетисунчанога лета.

Август-У висини галеб лебди,и уз крике на сунце се срдиа крила му бљеште туда,док лети,пита се куда...

Септембар бере грожђеи пуна су му устау септембру јесен дођеи отвара се школа,септембар јавља свим птицамакоје песме ветра слушати не желе,да су ласте на телефонским жицамазакључиле да се на југ селе.

Октобар –Ветар с`кишом отпочеопа снажно вијучесваким даном већа зима

хладније нег` јучеобукле се веверицеу одела сива,дивље патке пасош вадеза пут колективалети,лети,дуги реда по реци такав лед.

Новембар –Прво стигле сиве кишеи сад пада снеги све више завејава брегда препознаш своју школутешко је зацелообукла се она дружекао снег у бело.

Децембар –Улицама зима гази,снег посипа куд пролази,на љуљашке,клацкалице,тротоаре и ,,школице“на дворишта,на баштицезалуд зима мразом претизалуд веју вејавицелете санке низ улицезову глатке клизали

Разговор са децом о прочитаној причи.Одређеним питањима подстичем децу да размишљају, и мотивишем их да на одређени начин препознају месеце у години.


Деца ће стати у круг,а ја ћу бити у средини са лоптом.Деци додајем лопту и рећи ћу један месец.Дете које прима лопту говори месец који иде после тог месеца.Затим,мењамо игру и дете које хвата лопту треба да каже који месец иде пре тог месец

TEMA: Вода и њена својства

Вртић: ЧаролијаГрупа: СтаријаПриправник: Биљана ПавловићМентор: Зорица СалкићДатум: 4.11.2009.Тема активности: Вода и њена својства

Циљ: - Обогаћивање и систематизација ранијих сазнања деце

карактеристикама воде

Задаци: Образовни:

- Уочавање и разликовање агрегатних стања воде,- Обогаћивање сазнања деце о распрострањености воде у природи и њеном значају за

човека,- Уочавање понашања неких предмета у води,- Подстицање распознавања свих својстава воде и повезивање са претходним

искуствима деце Васпитни:

- Подстицање способности уочавања и доживљавања,сазнајних способности развоја мишљења и пажње,

- Подстицање деце да посматрају промене агрегатних стања воде(течност,пара,лед),- Стварање погодних ситуација које ће подстицати разликовање појединих особина и

понашање предмета у њој,- Испољављње самосталности код деце,- Усмеравање и подстицање деце да уоче значај воде за живот

Средства: Вода,боца,чаше,коцке(од леда,папира,пластике)Методе: Вербална,Демонстративна,Откривачка,Стваралачка,Метода практичних радова,Метода игреОблици рада:Фронтални,ГрупниКорелација: Развој говора,Физичко васпитање

УВОДНИ ДЕО::

Разбрајалицом ћу изабрати троје деце,који ће везаних очију опипати три коцке(пластична,папирна и коцка од леда).Рећиће од каквог су материјала коцке које су опипали,каква им је тежина,по чему се разликују.

Локомотива у лонцу

Нико не зна зашто су лонац и поклопац били у свађи, али да су стварно били у свађи, то је свакој ствари у кухињи било познато.Поклопац се жалои на лонац, а лонац је брундао на поклопац.

- Не подносим да ми неко седи на глави- гунђао је лонац.- Ја ти дођем као капа, а свак зна да капа углавном стоји на глави- спремно је

дочекао поклопац.- Данас ћу те тако потпарити да ћеш од муке поскакивати на мом темену!- Како то мислиш извести?- упита радознало поклопац.- Помоћу паре, драги мој поклопчићу, помоћу паре.- Шта мени може некаква водена пара?!- Шта ти може? Ш'та ти може водена пара,питаш? Па, водена пара покреће машине,

чак и железничке локомотиве, а камоли да неће један обични емајлирани поклопац.Никад се поклопац у свом поклопачком животу није тако слатко насмејао као тада. Сва се кухиња тресла од његовог звека. Међутим, убрзо вода у лонцу поче да кључа,пара се поче дизати према врху лонца. Што је вода дуже кључала, све се више паре скупљало испод поклопца. Пара је хтела да изађе из лонца. Поклопац то није дозвољавао. Прибио се уз руб лонца свом снагом... Узалуд! Водена пара је била снажнија. Потискивала је, потискивала, а поклопац је попуштао. На крају је почео тако смешно да игра по врху лонца, да су му се од силне муке, ухватиле по лицу крупне капљице росе. Поклопац је звечао дотле док га једна рука није ухватила за држач и склонила у страну. Лонац тада упита:

- Верујеш ли сад да је водена пара јача од тебе?Поклопац не одговори, али је био уверен да водена пара може да покрене чак и железничке локомотиве.

:ГЛАВНИДЕО Експеримент

, На столу ћу поставити решо а нањему лонац са поклопцем у којој сам . претходно сипала воду Деци ћу показати каква је вода пре негошто је

. . загрејемо Моћиће да је опипају и увидеће да је вода хладна Напоменућу . им да обрате пажњу на то колико воде има у лонцу Укључићу решо и

. ,пратићемошта се дешава са водом Вода ће почети полако да се загрева и . временом из лонца почеће да излази пара Рећићу деци да обрате пажњу

, . на тошто излази из лонца и рећи им да се то зове пара Затим ћу , .поклопити лонац поклопцем и наставићемо да посматрамо загревање

, ( ). Подићићу поклопац увидећемо нешто нањему водене капљице Рећићу , .да сви добро погледају поклопац и да полако један по један опипају

, Увидећемо да су капљице на поклопцу вреле и да је вода у лонцу испарила . . тј да је ниво воде у лонцу мањи након загревања


Покретна игра“Ледени чика“

Деца се слободно крећу по простору,изводећи разне покрете,а једно дете изабрано разбрајалицом је“Ледени чика“. На узвик “Ледени чика“!сва деца треба да се следе. Дете које то не уради,постаје нови „ледени чика“

TEMA: Samopoštovanje; upoznajemo svoje telo – kako nam se zove koji prst.

1. Naziv vrtića: “Labud Pejović”, Bečej2. Uzrasna grupa: mlađa3. Broj dece: 294. Datum: 23. 04. 2007. 5. Vreme i mesto održavanja: 09:00 – 09:15, radna soba6. Ime i prezime studenta: Nataša Rakić

TEMATSKA JEDINICA: Samopoštovanje; upoznajemo svoje telo – kako nam se zove koji prst.

Ciljevi i zadaci Ciljevi:

- Poznavanje građe čovekovog tela- Poznavanje sopstvenog tela- Razvijanje samopoštovanja kroz upoznavanje sopstvenog tela i

njegovih mogućnosti

Zadaci:- Unapređivanje dečjeg saznanja o čoveku kao živom biću.- Razvijanje samopoštovanja dece kroz situacije samoupoznavanja

Oblici vaspitno-obrazovnog rada- U uvodno delu – frontalni- U glavnom delu – pojedinačni i frontalni- U završnom delu – frontalni

Metode- U uvodno delu: verbalna (metoda pripovedanja i pevanja)- U glavnom delu: metoda demonstracije i verbalna (u vidu

komunikacije)- U završnom delu: pesma i adekvatni pokreti

Didaktički materijal:- Operativni deo: bojice i papir, plastelin, sitni konstruktori, puzzle

slagalice, lutke.- Uvodni i glavni deo (usmerenih aktivnosti): bez nekog posebnog

didaktičkog materijala- Završni deo (usmerenih aktivnosti): bez nekog posebnog didaktičkog

materijala

Sredstva:- auditivna sredstva: CD plejer, CD grupe Melodium

SLOBODNE AKTIVNOSTI

S obzirom da su tema prsti deci će biti ponuđeno više aktivnosti koje zahtevaju rad prstića: igra plastelinom, crtanje, građenje sitnim konstruktorom, igre lutkama, čarobne pertle.

U toku aktivnosti posmatraću koliko su vešti u igri i manipulaciji sa datim materijalima, tj. igračkama. Njihova umeća i veštine ću iskoristiti u usmerenim aktivnostima.

USMERENE AKTIVNOSTI

Ove aktivnosti preplitaće se sa aktivnostima iz metodike muzičkog.

Uvodni deo

Na početku ćemo se najpre osvrnuti na sve one rukotvorine koje su stvorile njihove vešte ruke u toku igre. Figure od plastelina, složene figure od konstruktora, crteže, upertlanepertle. Pohvaliću ručice i pitati ih šta ima svaka ruka. Kada deca odgovore da svaka ruka ima prste pozvaću ih da otpevamo: “Ruke”.

Glavni deoNakon pesme rećiću da svaki od prstiju ima svoje ime i pozvati ih da ih imenujemo.

Najpre ću, da bih proverila njihovo predznanje, pitati ih kako se zove koji prst, s tim da ću pokazivati jedan po jedan. Nakon njihovih odgovora pohvali ću i potvrditi njihov odgovor (npr. “Tako je, to je palac!”) ili ću samo pravilno imenovati (“Taj prst se zove domali!”).Zatim ćemo malo popričati o prstima: kažiprst nam nešto kaže, tj. pokazuje; srednjak je najveći; domali ili prstenjak nosi prstenje; palac stoji sam i pomaže nam u hvatanju; a mali je najmanji od svih prstiju. Potom ćemo zajedno, još jednom imenovati sve prste.

Kada imenujemo svaki prst pravilno pozivam ih da poslušaju pesmu koju ću im najpre sama otpevati. Dok pevam ruke su iza leđa i pojavljuju se samo sa podignutim onim prstom koji se u pesmi imenuje i potom se opet vraćaju iza leđa.

Pesma o prstima

Gde je palac?Gde je palac?

- Evo me, ovde sam!Kako ste gospodine?

- Vrlo dobro, hvala!Doviđenja, prijatno!

- Doviđenja, prijatno!

Gde je kažiprst?Gde je kažiprst?




Gde je srednjak?Gde je srednjak?




Gde je domali?

Gde je domali?- Evo me, ovde sam!

Kako ste gospodine?- Vrlo dobro, hvala!

Doviđenja, prijatno!- Doviđenja, prijatno!

Gde je mali?Gde je mali?




Nakon što im interpretiram pesmu puštam CD Melodiuma “Pesma o prstima” u vokalno-instrumentalnom izvođenju pesme, da je zajedno poslušamo i da pokušamo da je pratimo pokretima.

Završni deo

U završnom delu, s obzirom da su se preplitale dve aktivnosti koje se nisu mogle jasno razdvojiti a čiji je cilj izgradnja dečjeg samopoštovanja kroz upoznavanje sopstvenog tela, planiram pesmu sa pokretima u kojoj se imenuju i pokazuju određeni delovi tela: glava, ramena, stomak, kolena, oči, uši usta. Pesma se takođe nalazi na pomenutom CD-u i deca je od ranije znaju i rado igraju.

ZAPAŽANJA

Deca su veoma dobro reagovala na celokupnu aktivnost i rado u njoj učestvovala. To se primetilo po velikoj zainteresivanosti, kao i potome da su pokretima odgovarali vać na prvo izvođenje nove pesme.Kod dece koja govore mađarski primetili smo da slabije znaju kako se koji prst zove, na čemu ćemo raditi.

NAPOMENA

Realizaciju aktivnosti sam sprovodila u saradnji sa koleginicom sa kojom radim tako što je ona sa potpitanjima postavljenim na mađarskom jeziku proveravala koliko su deca koja govore mađarski razumela ono što se radi i na taj način ih automatski i usmeravala u željenom pravcu da bi adekvatno mogli učestvovati u aktivnostima i izvršiti zadatak.

ТЕМАТСКА ЈЕДИНИЦА: Препознај занимања

ТОК АКТИВНОСТИ

УВОДНИ ДЕО: Деца седе за столовима у радној соби.Васпитачица почиње разговор са децом о занимањима њихових родитаља: где раде,шта раде,како се зове њихово занимање и тд.Пита их која су им још занимања позната.Деца одговарају: саобрајац, лекар,трговац....Васпитачица позива децу да пажљиво гледају шта ће она сада радити и да покушају да погоде шта ради и препознају занимање.Васпитачица пантомимом приказује рад пекара. Деца део радњи погађају, али како немогу да погоде све радње и занимање,васпитачица одлучује да им помогне изводећи музичку игру уз песму“Пекарчић.Васпитачица предлаже деци да упознају још нека занимања, па да се после играмо препознавања занимања .

ГЛАВНИ ДЕО: Васпитачица дели за сваки сто сликовницу у којој су илустрације разних занимања.Васпитачица разговара са децом о садржају на илустрацијaма: шта ради чика-тета на слици, шта користи у раду,зашто је за нас важно то што ради,како се зове његово-њено занимање.

По завршетку рада са сликовницом,васпитачица организује игру пантомиме: погоди шта радим и препознај занимање. Разбројалицом дели децу у шест група, и свакој групи шапатом саопштава занимање(саобраћајац,лекар,трговац, фризерка,возач, пилот). После краће паузе за договор и припрему, група по група изводе покрете и радње на основу којих остала деца погађају шта раде и које је то занимање. Васпитачица сугерише деци које покрете да изведу да би остала деца могла да открију и погоде шта раде.

По завршеној игри васпитачица разговара са децом шта би волели да буду кад порасту и зашто.

ЗАВРШНИ ДЕО

Васпитачица даје задатак децу да фломастерима нацртају то што би волели да буду кад порасту.По завршеном цртању васпитачица са децом поставља све цртеже на пано.

ТЕМАТСКА ЈЕДИНИЦА: У посети лекару



Деца седе за столовима у радној соби.Васпитачиса почиње разговор са децом о здрављу:шта је здравње,шта морају деца да раде да би била здрава,да ли су били болесни,шта су тада осећали... Васпитачица наставља разговор питањима: Ко лечи људе кад се разболе?Лекар.Дали сте ви били код лекара?Јесмо.Шта лекар има за лечење?Слушалице,топломер,рецепте лекове,ињекције. Васпитачица пита децу да ли хоће да се играмо лекара, а кад добије потврдан одговор дели децу у три групе и дели им средства и материјале:лекарима-слушалицу и топломер за игру,празан папир за рецепт,фломастер, печат, јастуче за печат; апотекарима-, фломастер,празне кутије од лекова; пацијентима-блокчиће.

ГЛАВНИ ДЕО: Васпитачица се обраћа деци-пацијентима питањем;Шта кажете када дођете код лекара?Ја сам болесна, боли ме грло.А дали прво кажете: „Добар дан, ја сам Милена“.Шта дајете лекару?Здраствене књижице.Васпитачица као први пацијент долази код групе лекара и обраћа се: „Добар дан, ја сам Милена, дошла сам код вас јер ме боли грло“?Деца-доктори прегледају васпитачицу слушалицама, мере јој температуру, а један лекар „попуњава“ и оверава рецепт и упућује васпитачицу да се са рецептом јави код апотекара да узме лек.(Васпитачица усмерава и саветује децу шта треба да раде.)Васпитачица одлази код апотекара,обраћа се и предаје рецепт.Апотекари узимају рецепт и издају кутију од лекова. После овога сва деца се укључују у у игру. ЗАВРШНИ ДЕО

Васпитачица сваком детету дели цртеж на ком су на једној страни нацртани људи који се баве одређеним послом, а на другој алати-срества која су им потребна за тај посао.Деца имају задатак да фломастером споје људе са средствима која су им потребна за рад.

ТЕМАТСКА ЈЕДИНИЦА:Шта све имам на свом телу



Деца седе у полукругу на тепих у радној соби.Васпитачица саопштава деци да ће им прочитати песмицу „Зашто Каћа има нос и језик“ и позива их да пажљиво слушају.Васпитачица чита песмицу, а после завршеног читања постиче разговор о песми питањима: Шта је Каћа питала баку?Дали и ми имамо на свом телу све као и Каћа .Васпитачица предлаже деци да се заједно потсетимо шта све имамо на свом телу и зашта на то служи, па да видимо дали је бака тачно одговорила Каћи.

ГЛАВНИ ДЕО: Васпитачица позива децу да покажу шта све имају на свом телу.Деца, усмеравана од васпитачице, показују део по део тела и именују их. Васпитачица разговара са децом о сваком делу тала које су показали. Очи: Зашта нам служе очи?Да видимо.Колико имамо очију?Два. Зашто имамо два ока, а не једно?Деца усмеравана од васпитачице, посматрајући своје раширене руке,прво са оба ока, па затим само са једбим, закључују да имају два ока да би могли да виде већи простор око себе.Уста:Шта се налази у устима?Зуби и језик. Зашта нам служе уста, зуби и језик?Да једемо, причамо, пијемо воду.Зашта нам још служе уста?Позива децу да руком затворе нос и уста и да покушају да дишу.Деца закључују да преко уста и носа дишу.Позива једно дете да проба сокић и да каже да ли је слан или сладак да би деца закључила да нам језик у устима служи и да распознамо укус нечега.

На исти начин, кроз разговор и демонстрацију, васпитачица наводи децу да сама дођу до закључка чему служи који део тела и зашто неки део тела имамо по један,а неки по два.Васпитачица пита децу да ли би они сада могли Каћи да одговоре на сва питања која је поставила баки.Деца одговарају да би могли.

Васпитачица предлаже деци да играју једну игру уз бројалицу„Иде маца поред тебе“,и објашњава игру.

ЗАВРШНИ ДЕО

Деца стоје у кругу држећи се за руке.Васпитачица иде око деце и пева песму„Иде маца поред тебе“. Када прекине певање и каже тихо-мјау, деца трче и седају на столице(за једно дете нема столица), како

би сакрили „реп“.Дете које нема столицу испада из игре, и заједно са васпитачицом пева песму и у улози маце иду око остале деце у кругу.

ТЕМАТСКА ЈЕДИНИЦА:Саобраћај у мом граду

ТОК АКТИВНОСТИ УВОДНИ ДЕО: Деца седе у полукругу на тепих у радној соби..Васпитачица разговара са децом подстичући их питањима: Где обично одлазе у град, зашто их тата и мама увек држе за руку, где седе кад се возе у аутомобилу, кад возач мора да стане кад вози кроз град....?На крају разговора поставља деци питање: Ко пешацима , возачима, а највише деци и старима помаже у саобраћају?Милиционер-саобраћајац.Васпитачица саопштава деци да је код ње био саобраћајац и рекао да деца мора да науче како да се понашају у саобраћају, и да ће их она то научити, али да и они морају да јој помогну.

ГЛАВНИ ДЕО: На паноу је велики цртеж расктснице са свим елементима и учесницима у саобраћају.Васпитачица, показујући на цртежу, разговара са децом подстичући и усмеравајући разговор питањима :Где се крећу возила, а где пешаци? Где пешаци могу прећи улицу?Шта мора да ради возач на пешачком прелазу?Који су ово саобраћајни знаци(показује знак за пешачки прелаз и знак стоп)?Која светла има на семофору и шта значе?Шта саобраћајац ради на раскрсници ?Кад се васпитачица уверила да деца знају довољно да са њима може организовати игру, предлаже им да направимо у радној соби раскрсницу и да сви учествујемо у саобраћају. Дели децу у четири групе: група саобраћајаца, група семофора и група возача са возилима и даје им задатак да узму играчке и срества које су већ припремњене у делу радне собе(саобраћајци-таблице стоп; возачи-аутомобилчиће;семафори-црвене,жуте и зелане кругове;пешаци-лутке).Док деца узимају играчке, васпитачица са помоћницима-студентима формира у радној соби раскрсницу: распоређије столове и столице,поставља пешачке прелазе од картонских трака и саобраћајне знаке на постољу.Васпитачица респоређује децу према одређеним улогама на раскрсници. На њен знак возачи са визилима полако крећу, а она са помоћницима руководи игром.

По завршетку игре васпитачица даје деци цртеже раскрснице без учесника у саобраћају и без семофора и пешачког прелаза и даје им задатаке да фломастерима нацртају:прва група пешачке прелазе и семофоре;друга група саобраћајца и пешачке прелазе, трећа аутомобил и семофоре; четврта пешаке и пешачке прелазе.

ЗАВРШНИ ДЕОДок деца цртају,васпитачица им пушта песмице“Саобраћајац“и „Семофор“.По завршеном цртању васпитачица са децом поставља све цртеже на пано.

PISANA PRIPREMA IZ METODIKE UPOZNAVANJA OKOLINETematska jedinica”Druzimo se sa vesnicima proleca”UVODNI DEONa panou sam postavila crteze kukureka, visibabe i ljubicice.Razgovaram sa decom sta im se lepo dogodilo za vikend.Saopstavam deci da cu im ispricati lep dogadjaj koji se meni desio dok sam bila kod bake na selu.Ujutru ma probudi baka i rece “Ustaj Sandra stize nam prolece”.”Kako znas bako”,pitam je ja.“Spremi se i prosetaj kroz sumu,tamo ces videti nekoga ko se pojavljuje samo kad dolazi prolece”. Poslusam ja baku i krenem u obliznju sumu da vidim ko je to sto nam javlja da dolazi prolece.GLAVNI DEOSandra:Idem ja kroz sumu, kad odjednom cujem tihi glasic. Ljubicica: Dobro jutro! Dobar dan! Prolećni sam cvetić ran. Svako dete mene zna, ljubičica - to sam ja.Sandra:Okrenem se ja u pravcu odakle se cuje glas, kad tamo iz zbunja izviruju ljubicice(pokazujem deci na crtez).Setim se ja da bi vi voleli da vidite ljubicicu i uberem nekoliko za vas a jednu i nacrtam.Delim za svaki stop o jednu ljubicicu da deca pomirisu i pokazujuci na crtezu razgovaram sa decom o ljubicici:Sta ima ljubicica(stabljiku ,listivei cvet),koje su boje, gde raste. Kad se pojavljuje.

Sandra: Kad sam nacrtala ljubicicu krenem dalje kroz sumu, kad odjednom cujem ponovo neko mi se javlja.Visibaba: Dobro jutro! Dobar dan! Prolećni sam cvetić ran. Poznaje me trava svaka: ja sam bela visibaka. Sandra:Okrenem se ja u pravcu odakle se cuje glas, kad tamo iza jednog panja gleda me jedna visibaba (pokazujem deci na crtez).Opet ja sednem na panj i nacrtam i visibabu, a zao mi da je uberem jer je bila samo jedna.Pokazujuci na crtezu razgovaram sa decom o visibabi:Sta ima visibaba(stabljiku ,listive i cvet),koje su boje, gde raste. Kad se pojavljuje.

Sandra:Kad sam nacrtala visibabu krenem kuci, kad odjednom cujem opet neki tihi umilni glasic Kukurek: Dobro jutro! Dobar dan! Prolećni sam cvetić ran. Proleće je došlo tek, a snjim i ja - kukurek. Sandra:Pogledam ja malo bolje kad tamo iz travice viri nekoliko kukureka(pokazujem deci na crtez).Nacrtam ja kukurek, uberam nakoliko kukureka za vas i krenem kuci.Delim za svaki stop o jedan kukurek i pokazujuci na crtezu razgovaram sa decom o kukureku:Sta ima kukurek(stabljiku ,listive i cvet),koje su boje, gde raste. Kad se pojavljuje.Saopstavam deci das u ljubicica,visibaba i kukurek vesnici proleca zato sto nam oni prvi javljaju da dolazi prolece. Predlazem deci da i oni sa roditeljima prosetaju po parku ili sumi i da upoznaju vesnike proleca.ZAVRSNI DEOIgramo igru “Zamenite mesta”Delim decu u tri grupe .Svaka grupa staje u jedan cosak radne sobe.Svaka grupa nosi naziv jednog od vesnika proleca(Visibababe, kukureci,ljubicice,),a jedno dete u grupi nosi sliku cveta.Kad kazem dva cveta(Naprimer: visibabe-ljubicice) grupe koje sam pomenula zamenjuju mesat.Pobednik je grupa u kojoj sva deca prva dodju na novo mesto.

Тема: Колико познајемо шумске животиња

Тематска целина : У друштвуТематска област : У друштву шумских животињаТематска јединица: Колико познајемо шумске животиња

Тип активности : Обрада Облик рада : фронтални, групни и индивидуални. Методе рада: Матода разговора и Метода показивања. Место рада: радна собаСрества рада: скривалице,блок. дрвене бојице , обичне оловке и ЦД.

Корелација са: Методиком развоја говора, Методиком ликовног васпитања и Методиком музичког васпитања. Циљеви и задаци: - проширивање сазнања о карактеристикама шумских животиња, - створити ведро и пријатно расположење код деце ,

- постицати развој пажње и памћења, - развијање креативности код деце. УВОДНИ ДЕО: Деца су у радној соби, груписана за четири стола. Започињем разговор питањима: Децо,шта је то такмичење,зашто се људи такмиче, јестели ви гледали неко такмичење?Предлажем деци да и ми организујемо једно такмичење из знања, које ће се звати ''квизотека'', и питам децу шта морамо да прво урадимо. Кроз разговор деца закључују да морамо одредити екипе,судију и записничара.Формирам четири екипе, на предлог деце именујем вође екипа, предлажем деци да ја будем судија, а моја колегиница записничар.Постављам на таблу скривалицу на којој су шумске животиње и предлажем деци да откривамо поља и да оно што буде на пољу скривалице буде назив екипе.Сваки вођа екипе открива по једно поље и саопштава назив своје екипе. Ја и колегиница такође откривамо по једно поље и саопштавамо назив судије и записничара.Питам децу где живе животоње на слици и како се све оне заједно зову и кад деца одговоре да су то шумске животиње, саопштавам деци да ће се екипе такмичити у познавању шумских животиња.


Саопштавам деци правила такмичења:- вођа екипе извлачи питање, ја га саопштавам,екипа се договара и вођа екипе одговара,-за тачан одговор екпа добија + а за нетачан одговор --.Ако нека друга екипа зна одговор може се јавити да одговара,- вође екипа ће наизменично извлачити укупно четири питања,-записничар ће на табли белешити резултате да сви видимо.

У првом кругу квиза су загонетке.Свака група извлачи по једну загонетку.-Воли крушке,воли мед као деца сладолед.Пред зиму закључа стан и спава зимски сан..? Медвед! -Ја сам децо шумска кума, хитрих ногу, бистрог ума.Кабаница моја риђа, свакоме се ловцу свиђа..? Лисица!-Скупчао се он, па сад мирно спава,боц, боц, иглицама не дирај га ручицама!? Јеж!-По крошњама шећем и весело скакућем. Волим шумски мир.Да зими не просим у кућицу носим лешнике и жир. Веверица!У другом кругу је питање: На ком месту у шуми живи и шта воли да једе ....- лисица:у лисичијој јазбини и воли јаја и кокошке-медвед: у пећини и воли мед и крушке,-веверица: у стаблу дрвета и воли орахе,

-вук: у вучјој јазбини и воли овцеУ трећем кругу је питање:Набројати најмање две разлике између.....-вука и зеца(велики-мали,опасан-плашљив,мале-велике уши)-медведа и јелена(тром-брз,нема-има рогове,дугачко-кратко крзно) -лисице и веверице(станиште,исхрана,лукава-добра)-зеца и јежа(крзно-бодље,брз-спор, већи-мањи) У четвртом кругу је питање:Ко чини поридицу...-вука: вучица и вучићи -медведа:мечка и мечићи - јелена: срна и лане-зеца:зечица и зечићи

На крају такмичења записничар саопштава резултата и ја проглашавам победничку екипу.

ЗА ВРШНИ ДЕО:Деца имају задатак да нацртају и обоје дрвеним бојама једну шумску живитињу која им се највише допада. Док деца цртају пуштам им песму„Разболе се лисица„.

Тематска јединица: Шта знам о животињама далеких крајеваДатум и време: 26. новембар 2010., од 10.00 до 10.30 часова

Тематска целина : У друштву

Тематска област : У друштву животиња са животињама далеких крајева

Тип активности : ОбрадаОблик рада : фронтални, групни и индивидуалниМетоде рада: Метода сценског рада,Метода разговора, Метода показивања и Метода практичног рада.Место рада: радна собаСрества рада: слике шумских животиња, слагалице животиња далеких крајева, костим''слонице'',торба, олоовке, дрвене бојице, блок и ЦД.Корелација са:Методиком развоја говора, Методиком ликовног васпитања и Методиком музичког васпитања. Циљеви и задаци: - проширивање сазнања о животињама далеких крајева - створити ведро и пријатно расположење код деце , - постицати развој пажње и памћења, - развијање креативности код деце. УВОДНИ ДЕО: Деца су у радној соби груписана за четири радна стола. Започињем активност делећи деци за сваки сто слику једне шумске животиње и отпочињем са кратком драматизацијом.У току поделе слика чује се куцање.У радну собу улази колегиница у костиму слонице.Васпитачица:“Децо, ко нам је то дошао?“Деца: „Слоница“ Васпитачица:“Слонице,одакле нам ти долазиш и шта носиш у тој торби“.Слоница:“Здраво децо,ја сам побегла из зоолошког врта,а у торби носим слике мојих другара из далеких крајева где сам рођена“.

Васпитачица:А зашто си побегла?Слоница:“Па ја тамо незнам ниједну животињу.Ниједна не личи на моје другаре из далеких крајева, а нико неће да ми каже које су то животиње и да ме са њима упозна“Васпитачица:Па добра хајде ти нама покажи слике твојих другара из далеких крајева па ћемо ми видети дали имамо слике неких других животиња који су са тобом у золошком врту.Слоница:Вади из торбе четири кесе и ставња их на сто.Васпитачица:''Шта је ово,па ове слике су све исцепане, шта је на њима,''Слоница:Кад сам кренула од куће ја сам обишла све моје пријатеље.Они су спремили леп породични ричак и ја сам то сликала.Док сам путовала преко мора све се то наквасило и исцепало, а ја незнам да то саставим. Децо а можете ли ви то да урадите.Деца:“Можемо“Слоница:“Браво децо,па ви баш све знате.Да немате слике неких других животиња, да видим имали оних које су самном у зоолошком врту“Деца:“Имамо“ -подижу слике шумских животиња(вук,медвед, лисица и веверица.Слоница:“То су оне.Које су то животиње.Упознајте ме са њима“.Из сваке групе једно дете преставња животињу на слици.Слоница:“Хвала децо.Ја се сад враћам у золошки врт,а вама остављам ове слике мојих пријатеља да их

саставите па ћу навратити за неки дан.Здраво децо.''

По изласку „слонице“предлажем деци да саставимо делове слика које нам је оставила слоница па да видимо шта је на њима.

ГЛАВНИ ДЕО: Дајем свакој групи кесу коју је оставила ''слоница'',У кеси је слагалица и деловима, и на њој је приказана породица животиње далеких крајева, њихово станиште и храна коју користе.Свака група је добила другу животињу:слон, жирафа, лав и зебра.

Док деца слажу слагалицу,усмеравам их и по потреби помажем како би на време сви завршили.Кад су све групе завршиле, постављам све слагалице на пано и са сваком групом разговарам о слици:која је породица животиња на слици, како се зове отац,мајка и младунче, како изгледа њихово станиште, чиме се хране.Кад су све групе завршиле,свака гропа упоређује животињу са своје слике и износи у чему се разликује од остали шивотиња.

ЗАВРШНИ ДЕОДеца имају задатак да нацртају и обоје дрвеним бојама једну живитињу из далеких крајева која им се највише допада. Док деца цртају пуштам им песму„Слон лепотан Дондолан“.По

завршеном цртању деца низносе слике у ходник и ја их са колегиницом постављам на пано

Тематска јединица: Вода извор живота

Датум и време: 03. децембар 2010., од 10.00 до 10.30 часова

Тематска целина : Волим здраву....Тематска област : Волим здраву воду

Тип активности : ОбрадаОблик рада : фронтални, групни и индивидуалниМетоде рада: Метода разговора, Метода показивања и Проблемска метода.Место рада: радна собаСрества рада: пластичне чашице, ситни предмети од метала,камена, дрвета и папира, посуда са водомКорелација са: Методиком развоја говора,Методиком развоја почетних математичких појмова, Методиком ликовног васпитања,Методиком физичког васпитања и Методиком музичког васпитања. Циљеви и задаци: - проширивање сазнања о води - створити ведро и пријатно расположење код деце , - постицати развој пажње и памћења, - развијање креативности код деце.

УВОДНИ ДЕО: Деца седе за столовима у радној соби.Поздрављам се са децом и започињем разговор:

''Децо дали ви имате неког другара који не иде у обданиште?'' Кад деца одговоре, настављам:''Ја имам комшију,малог Сашу,који не иде у обданиште,чува га бака.Нема другара, па ја увек кад сам слободна играм се са њим и идемо у шетњу.Баш јуче смо били на једном лепом месту.Ја ћу вам сад описати то место, а ви погодите где је то''.Постављам деци загонетку:''Весело жуборим и са каменчићима се борим.Лево, десно,један,два и до мора стигох ја'.' Са децом анализирам загонетку и наводим их на сакључак да се ради о реци.Разговарам са децом о реци: Како се зове река која пролази кроз Алексинац?Дали су били на реци? Шта су радили и шта су занимљиво видели?....Причам деци да смо Саша и ја јуче,стојећи на обали реке, видели како у води плови огромно стабло. Саша је бацијо каменчић који је одмах потонуо у воду па ме је питао:''Секо зашто каменчић не плива као оно велико дрво?''Питам децу шта би они одговорили Саши.Деца дају различите одговоре, а ја им предлажем да урадимо заједно један експеримент и да проверимо зашто неки предмет плива у води, а неки потоне.

ГЛАВНИ ДЕО: Водим разговор са децом о предметима који се налазе на столу који су нам потребни за извођење експеримента и закључујемо да ту има:- Пет истих малих пластични чашица.У првој је вода,у другој метални новчићи у трећој каменчићи,четврта је пуна са дрвеним коцкицама, а у петој се налазе куглице од папира.Саопштавам деци да сам ово припремила да они провере шта је теже, а шта лакше од воде.- један малецко каменчић и велико дрво- једна велика чинија пуна воде, у коју ћемо убацивати све ове предмете да би видели шта ће да плива, а шта ће потонути.Позивам четворо деце и свако узима у једну руку чашицу са водом, а у другу чашицу са неким другим материјалом и саопштава шта је теже а шта лакше.Кад смо утврдили који су матреријали тежи, а који лакши од воде, деца убацују предмете из чашица у велику посуду са водом и посматрају шта се дешава,Закључујемо да предмети који су тежи од воде тону,а лакши пливају.Позивам једно дете да узме једам нали метални предмет и велико дрво и да убаци у воду.Закључујемо да и

најситнији предмети за које смо утврдили да су тежи од воде тону,а да и највећи предмети за које смо утврдили да су лакши од воде пливају.Саопштавам деци да смо завршили експеримент и питам их шта ћемо са овом водом.Деца дају различите одговоре,а ја им предлажем да чују још једну загонетку, па ћемо видети шта нам каже одгонетка.''Први лије,други пије, а трећи се од среће смије''?Шта се то ради кад један лије,други пије а трећи се од среће смије.Деца дају различите одговоре,а ја шаљем једно дете да залије један цвет у радној соби и објашњавам значење загонетке. На крају им постављам питања:''Децо зашто је цвет тако сретан кад је у земљу сипана вода?:Зати што цвет из семље пије воду.А ко још осим цвећа пије воду из земље?Дрвеће,пшеница и остале биљка .Шта би било са биљкама кад неби било воде?Угинуле би.

Настављам разговор са децом о води питањима:Ко још неби могао да живи без воде?Људи и животиње. За шта животиње користе воду а за шта људи.?Животиње за пиће и купање,а људи за пиће,купањи,кување хране, за производњу струје,да гасе пошаре, да заливају поља и др.А чије је природно станиште вода?Риба. Људи

живе у кућама,и животиње имају своје станиште, а где је станиште воде. У рекама, језерима и морима. Ако људи живе у крајевима где нема река језера и мора где они налазе воду. Копају дубоке бунаре јер воде има и у земљи. Шта би се десило кад би нестало воде? Људи,животие и биљке би угинули од жеђи.А дали вода може бити и опасна и штетна?Може, кад порасте и излије се изрека и језера она потопи куће и усеве .А дали се некад излила Моравица и дали је кућа неком од вас била потопњена.Шта људи раде да би спречили води да се излије да се излије из реке? Доносе на обалу земљу, камењеи вреће са песком и зидају велике бедеме.

Похвањујем децу за показано знање и саопштавам им да ћу већ данас да идем код мог комшије,малог Саше да му испричам све шта смо данас радили. Питам децу имајули они још нешто би желели да пренесем Саши.

ЗАВРШНИ ДЕО:Организујем са децом игру ''Музичке столице''Игру изводим тако што поређам столице у два реда а наслоне столица прислоним један уз други. Број столица је за један мањи од броја деце.На ЦД пуштам музику''Чисте руке''.Деца скакућу око столица у такту музике. Када искљућим музику деца седају на столице.Оно дете које

остане без столице испада из игре.После сваког испадања извлачи се и једна столица из реда.Дете које остане само у игри је победник.

Тематска целина:''Некада давно''

Тематска област:''Време наших бака и дека''Тематска јединица:'''Некад и сад''Извођачи: Четири студента у улози васпитачаДатум и време: 26.10 2010. од 13.30 до 14.00 часова

УВОДНИ ДЕО:Деца су распоређена на тепиху у радној соби у полукругу.Васпитачице се представљају и почињу разговор са децом.У току разговора у радну собу улази једна васпитачица у народној ношњи,поздравља децу и објашњава да је она обукла одећу коју је некада давно носила њена бака, и да ће им причати о давним временима у којим је живела њена бака кад је била девојка, како се облачила, које је ствари користила, како је живела и које је игре играла.Васпитачице позивају децу да заједно одиграју једну игру коју су некада играли њихове баке и деке.Заједно играју уз песму''Дивна,Дивна''.У току игре улази једна васпитачица у радну собу,дели деци позивнице и позива све да крену у хол и посете етно музеј у коме ће видети многе лепе ствари из времена наших бака и дека.

ГЛАВНИ ДЕО:Васпитачице заједно са децом улазе у хол где су изложени разни предмети, и то: кудеља,вуна,ћилим,млин за кафу,народна ношња(сукња, блуза, је-лек,кецеља),опанци,пегла,стари стољњак,фењер,троножац.Деца иду од предмета до предмета и код сваког се задржавају и по једна васпитачица показује и разговара са децом о изложеном предмету: како се зове, зашта се користио,како се користио, да ли се данас користи и тд.

ЗАВРШНИ ДЕО:По повратку у радну собу, васпитачице деле деци бели папир,темпере, плејдо теста у раличитим геометриским облицима и деца утискивају разне шаре на папир.Кад заврше, папира спајају и добијају један велики шарени стоњак какав су некад правиле наше баке. У току рада у позадини се чује песма са етно мотивима.

Тематска јединица:'''Упознајмо домаће животиње''

Тематска целина:Упознајмо,сазнајмо'Тематска област:''Упознајмо животиње''

УВОДНИ ДЕО:Деца су распоређена на тепиху у радној соби у полукругу. Васпитачица показује деци слику на којој је кобила и ждребе.Поставља деци питања:Дали знате ко је на слици, дали су то домаче или дивље животиње?Деца одговарају да

су на слици кобила и њено младунче,ждребе, а да су они домаће животиње.Испод слике кобиле са ждребетом,која је подељина на више поља, су сакривене и остале домаће животиње. Васпитачица позива децу да открију шта крије скривалица. Долази једно по једни дете, открива по једно поље и саопштава осталој деци која се животиња налази на откривеном пољу.Кад су деца открила сва поља, видели и именовали све зивотиње, васпитачица позива децу да сада тазговарају о свакој животињи и да се са њима упознају.

ГЛАВНИ ДЕО:Васпитачица усмерава разговара са децом питањима:Које све домаће животиње познају,због чега се зову домаће животиње,како се зову животиње које не живе на фарми и које не чува човек?Деца су правилно одговарала, усмеравана понекад од стране васпитачице.

У даљем, васпитачица је усмерила пежњу деце на ''чаробну'' торбу, позивајући децу да виде шта се у њој налази. Долази једно по једно дете и из торбе ваде по једну сличицу домаће животиње(свиња, кокошка, крава и овца).Деца разговарају о свакој животињи усмеравана од стране васпитачице питањима: како изгледа,где живи,како се храни, како се оглашава и како се зову младунци животиње.

ЗАВРШНИ ДЕО:Васпитачице деле деци папире, оловке и дрвене боје и деца цртају и боје омиљену домаћу животињу.У току рада васпитачица пушта лагану музику.

ПИСАНА ПРИПРЕМА ИЗ МЕТОДИКЕ УПОЗНАВАЊА ОКОЛИНЕТематска целина: СтваралаштвоНаставна јединица:Моја прва књига

Циљ:-Упознати децу са значајем књиге, настанком и начином израде

Задаци: - Обогаћивање сазнања о књизи - Подржавати и даље подстицати дечју радозналост - Унапређивање и развијање дечје когнитивне структуре,као и истрајности у процесу рада

Средства: срества у кутаку библиотеке, шаблони слова од папира, темпере, дрвене боје

Методе: Вербална,Демонстративна,практичнаОблици рада: Фронтални,групни и индувидуални

Корелација:са Методиком развоја говора и ликовног васпитања


Постичем децу на разговор питањима:- Шта се налази у кутку библиотека? часописи,сликовнице и gруге књига- Од чега се прави књига? Оg папира- Где се прави папир и од чега? У фабрикама за израgу хартије прерађује

се gрво и израђује папир- Где се праве књиге ? у штампаријама- Како се прави књига? Раgници у штампаријама слажу метална слова

и праве речи и реченице,та слова затим премазују бојом и утискују'-штампају на папир.Каg све оштампају онgа листове папира спајају и тако настаје књига.

Предлажем деци да и ми направимп штампарију и да оштампамо своју књигу.Делим децу у четири групе и дајем им задатак да припреме:темпере и дрвене боје и да покрију стоДелим свакој групи: четири листа папира,шаблоне од кромпира слова М;М;А;А и шаблон звезде


Штампање првог листа:Деца једном бојом темпере боје шаблон сједног слоба М и праве отисак на листу,затим другом бојом боје друго слово М и отискују, трећом бојом боје слово А праве отисак, а четвртом друго длово А и праве отисак на листу, На крају петом бојом боје шаблон звезде и отискују на папир.

Штампање друког листаДеца истом бојом као први пут боје сва четири слова и слова отискују у једном реду М А М АОдносно добиће реч мама

Штампање


Деца ће стати у круг,а ја ћу бити у средини са лоптом.Деци додајем лопту и рећи ћу један месец.Дете које прима лопту говори месец који иде после тог месеца.Затим,мењамо игру и дете које хвата лопту треба да каже који месец иде пре тог месец

Documents

prolece u mom kraju-upoznavanje okoline