Propedevtika psihijatrije

UNIVERZITET U PRITINI - MEDICINSKI FAKULTET

Beograd, 2004.

Milutin M. Nenadovi

PROPEDEVTIKA PSIHIJATRIJEPSIHIJATRIJSKE DIJAGNOSTIKE I TERAPIJE

Udbenik izdao

UNIVERZITET U PRITINI - MEDICINSKI FAKULTET

za izdavaaProf. dr Radivoje Papovi, rektor Univerziteta u Pritini

PROPEDEVTIKA PSIHIJATRIJEPSIHIJATRIJSKE DIJAGNOSTIKE I TERAPIJE

Autor Profesor dr Milutin M. Nenadovineuropsihijatar, vanredni profesor medicinskog fakulteta zanastavne predmete psihijatrija i medicinska etika

Urednik Profesor dr Milutin M. Nenadovi

Recenzenti Profesor dr Josif VeselProfesor dr Grozdanko GrbeaProfesor dr Miomir Letarevi

Lektor dr sci Branislava Markovi

Korektor dr Nenad Nenadovidipl. ing. Mia olovi

Raunarska priprema dipl. ing. Mia olovi

Tehnika obrada idizajn

Silvana oloviProfesor dr Milutin M. Nenadovi

Izdavanje udbenikapomogli

SPIK (Srpski privredni i kulturni klub) Beograd

tampa BIGRAF Beograd

Tira 2.000 primeraka

Oktobar 2004. godine

tampa osnovnog udbenika za studente medicine PROPEDEVTIKA PSIHIJATRIJE psihijatrijskedijagnostike i terapije, autora Profesora dr Milutina M. Nenadovia, odobrena je Odlukom Nastavno-naunog vea Medicinskog Fakulteta Univerziteta u Pritini, broj 416 od 28.04.2004.

Sinu Duanu i erki Aleksandri,

Samo ostvarivanje lino postavljenih ambicija i stremljenjaopravdavaju postojanje.

iPredgovor

Psihijatriji na poetku XXI veka niko, pa ni zlonamerno, ne moe sporiti naunost niti osporavati da jeiskljuivo i samo medicinska disciplina, odnosno grana savremene naune medicine. Definitivno, danas nemamesta zabuni i sporenju oko iskljuivo medicinskog opusa psihijatrije. Psihijatrija je klinika, struna i naunaoblast humane medicine dananjice. U strunim medicinskim krugovima, kao i u laikoj javnosti, o psihijatriji sugenerisane dileme zbog brojnih razvojnih psihijatrijskih pravaca tokom itavog XX veka.

Propedevtiki, za razumevanje psihijatrije studentima medicine a buduim lekarima, vane su sledeeinjenice.

Opus psihijatrije kao klinike medicinske discipline je nauno, struno i istraivako bavljenje mental-nim, odnosno psihikim ivotom oveka u smislu objanjenja i razumevanja mentalnog zdravlja i poeljnog funk-cionisanja, ali i u svim situacijama poremeaja i bolesti.

Razumevanje duevnog ivota je veoma kompleksno i specifino s naunog aspekta, filozofskog shva-tanja i sociolokog poimanja. Mistinost ljudskog psihikog funkcionisanja, a posebno u stanju poremeaja, dikti-rala je istorijski gledano izuzetne tekoe za psihijatriju.

Ekspanzivan razvoj nauka u XIX i XX veku uneo je optimistike tonove u pravcu objanjenja mentalnogfunkcionisanja oveka. Naravno da je optimizam brzo splasnuo zbog nemoi objanjenja samo zasnovanog naorganskim, odnosno biolokim naunim saznanjima. Pojavom genija Sigmunda Frojda, ve iskazanog lekara neu-rologa u oblasti psihijatrije, pre oko 100 godina, uneta je nova svetlost u oblast psihijatrije. Frojdova objanjenjadubokog intrapsihikog i psihoanalitiki pristup objanjenju mentalnog funkcionisanja i nastanku poremeaja,obogatili su psihijatriju, ali i ukupnu medicinu. Naalost, neki Frojdovi uenici i sledbenici odveli su psihijatriju uprostore filozofije i udaljili je od medicinske nauke temeljei svoja uenja na psihologiji.

Shvatilo se u naunoj psihijatriji da nije mogue dati jasne etioloke i etiopatogenetske odgovore zanajvei broj psihiki poremeenih osoba. Nastale su brojne teorije i pravci u psihijatriji, a pre oko 50 godina pos-talo je potpuno jasno da na mentalni sklad individue utie drutvena sredina, tj. sredinski faktor.

Konano, psihijatrija je ovog momenta bogata brojnim pravcima i brojnim naunim pristupima.

Problem savremene psihijatrije je podravanje pojedinih pravaca i iskljuivost istraivaa i naunika u smi-slu nepriznavanja drugih stavova, sa potrebom da potpuna objanjenja ostvare na svom prihvaenom uenju. Ko-nano, psihijatrija u XXI veku mora da se razvija na holistikim principima i epistemologiji.

Epistematinost i potovanje holistikog principa su poslednjih decenija privilegija psihijatrije u kontekstuukupne naune medicine. Psihijatrija je meu prvim medicinskim granama primenila naune sveobuhvatne prin-cipe u savremenoj medicini i time stekla znaajnu prednost. Ovakva savremena psihijatrija je doprinela i drugimmedicinskim oblastima da odustanu od iskljuivosti u svojoj do nedavnoj dihotomiji somatskog od psihikog. Psi-hogeni poremeaji mogu, svakako, izazvati somatske poremeaje i somatske bolesti, ali vanije od toga je jasno

ii

saznanje u dananjoj naunoj medicini da nema somatske bolesti bez istovremenog poremeaja duevnogsklada. Somatopsihiko je novi kvalitet u medicini i predstavlja otvorena vrata pozitivnom uticaju psihijatrije nasve tzv. somatske grane.

Udbenik Propedevtika psihijatrije, psihijatrijske dijagnostike i terapije smatram neophodnom literatu-rom za studente medicine, ali i potrebnim prirunikom za svakog lekara opte prakse ili specijalistu bilo koje me-dicinske struke i svakako, psihijatre. Udbenik je podeljen na tri poglavlja, kao to i sam naslov opredeljuje.

Prvo poglavlje je najobimnije i obrauje propedevtiki (prethodno pouavajui) ta je to psihijatrija, njenrazvoj i postignua. Poglavlje obrauje i subpsihijatrijske discipline razvijene u svetu i kod nas. Uvaavajui znaajklinike psihologije i psihologije uopte za psihijatriju, vrlo obimno i iscrpno je dat opis psihikih funkcija premaaktuelnoj podeli i nainu izuavanja, kao i poremeaji psihikih funkcija pojedinano. Veoma obimno u prvom po-glavlju ovog udbenika data je tehnika pregleda psihijatrijskog bolesnika, odnosno vrlo iscrpno psihijatrijska isto-rija bolesti. Ovim segmentom u prvom poglavlju opravdana je i namera da ovaj udbenik ima vrednost praktikumau studiranju predmeta psihijatrije na medicinskom fakultetu.

Drugo poglavlje obrauje propedevtiki identifikaciju i savremenu dijagnostiku psihikih poremeaja i du-evnih bolesti. Namera prezentacije propedevtike psihijatrijske dijagnostike je upoznavanje studenata i lekara sadijagnostikim potekoama u psihijatriji, ali i sa dijagnostikim mogunostima psihijatrije korienjem dijagnosti-kih tehnika savremene medicine.

Tree poglavlje propedevtiki obrauje terapiju u psihijatriji kao klinikoj medicinskoj disciplini. U skrae-nom obliku data je sutina terapijskih mogunosti u situaciji identifikovanog ili dijagnostikovanog psihikog pore-meaja, odnosno duevne bolesti.

Udbenika psihijatrijska literatura imponuje po obimu u aktuelnoj ponudi studentima i specijalizantima.Naravno da obimni udbenici psihijatrije zastrauju studente, pa oni izbegavaju da ih koriste iako je esto njihovkvalitet nesporan i visok. Smatrao sam zbog toga potrebnim na ovaj nain koncipiran udbenik. Studentima os-taje obaveza da svoje znanje za sam ispit iz psihijatrije proire literaturom koja iscrpno obrauje pojedine due-vne bolesti i psihijatrijske entitete.

Propedevtika psihijatrije, psihijatrijske dijagnostike i terapije treba da olaka studentima i praenje prakti-ne nastave, da ih uvede u oblast psihijatrije i uveri u znaaj psihijatrije u okviru ukupne savremene naune me-dicine. Danas su poremeaji psihikog ivota individue izuzetno uestala pojava i po svim statistikim saznanjimau svetu i kod nas oko 50% svih bolesnika koji zatrae uopte pomo lekara su bolesnici sa psihijatrijskim pore-meajima.

Pravu ocenu koncepcije i kvaliteta ovog udbenika dae svakako tek njegovi korisnici studenti, lekari iposebno kolege psihijatri i neuropsihijatri. Zahvaljujem se brojnim kolegama na pomoi i sugestijama, posebnomojim profesorima iz neuropsihijatrije, a izuzetno Prof. dr Josifu Veselu koji me je trajno opredelio u prostor psihi-jatrije jo na prvim studentskim praktinim vebama na "F" Klinici Medicinskog faktulteta u Beogradu.

Beograd, Oktobar, 2004. Prof. dr Milutin M. Nenadovi

iii

Uvod

Psihijatrija se na medicinskim fakultetima u naoj zemlji kao nastavni predmet izuava sa drugim klinikimoblastima tokom IV godine studija. Posebnost i razliitost studiranja psihijatrije danas su uoljive. Studiranje psi-hijatrije na medicinskim fakultetima je neujednaeno u svetu. Razlikuje se u okviru drava, ali i izmeu univerzi-teta u okviru iste zemlje. Udbenika literatura iz oblasti psihijatrije takoe je neujednaena. Razlog za to su sva-kako nastavnici koji podravaju pojedine vaee psihijatrijske pravce. Na naem jeziku studentima je dostupanveliki broj kvalitetnih udbenika psihijatrije. Osnovni nedostatak ukupne psihijatrijske literature je u dominaciji re-dukcionistike* interpretacije psihijatrije, i kao nauke i kao strune discipline.

Obim psihijatrijske oblasti, a time i udbenika, ima odraz na pravilno i adekvatno razumevanje psihijatrije injene sutine u okviru savremene naune medicine. Propedevtika potreba studenata medicine a buduih lekara,za pojednostavljenjem udbenike literature uoena je davno u svetu, kao i na naim univerzitetima. Pre vie odtri decenije nastavnici Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu profesor Dimitrije Milovanovi i profesorMaksim terni napravili su prvo poboljanje u okviru nastavnog predmeta psihijatrija koncepcijom "Dijagnosti-ko-terapijski psihijatrijski praktikum". Za ono vreme su veoma kvalitetno dali udbeniki uvod u izuzetno kom-pleksnu i iroku oblast psihijatrije. Do danas je bilo jo pokuaja uvodnog razmatranja psihijatrije za studentskinivo nastave.

Uvaavajui dananje domete psihijatrije, stavove lekara, specijalista psihijatrije i potrebe studenata medi-cine, odvaio sam se na pokuaj prireivanja propedevtiki konceptualizovanog udbenika o psihijatriji, psihijatrij-skoj dijagnostici i psihijatrijskoj terapiji. Ponueni tekst je pokuaj da se na malo prostora ravnopravno obrade svadodananja dostignua u psihijatriji i otklone nedoumice i nejasnoe o sutini ove klinike medicinske discipline.Osnovna ideja je da student stekne znanja i prihvati psihijatriju kao bitnu oblast medicine i ne distancira se odpsihijatrijskog bolesnika u praktinom lekarskom radu. Poremeaj ljudske mentalne skladnosti nije, niti treba dabude, misterija za lekara, niti suverena privilegija samo psihijatara.

Oktobar, 2004. Milutin M. Nenadovi

* Redukcionistiki model razmiljanja psihijatara je njihova indoktrinacija zbog fiksiranosti za razliite psihijatrijskeorijentacije. Epistemoloka koncepcija kroz holistiki pristup u savremenoj psihijatriji je ve njena prednost i per-spektiva psihijatrije ali i ukupne medicine.

vSadraj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iUvod. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . iii

Poglavlje 1Propedevtika psihijatrije 1ta je psihijatrija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3Razvoj psihijatrije. . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Prenauna epoha psihijatrije . . . . . . . . . . 6Animistiko-magijska faza . . . . . . . . . 6Empirijska faza . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Nauna epoha psihijatrije. . . . . . . . . . . . 11Udbenika literatura u oblastipsihijatrije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12Perspektive i budunost psihijatrije . . . . . 13Normalnost i psihijatrija . . . . . . . . . . . . 15Psihijatrija kao grana naune medicine . . 17Bioloke osnove ovekove mentalneukupnosti i poremeaja . . . . . . . . . . . . 21Psiholoko-filozofske osnove ovekovementalne ukupnosti i poremeaja . . . . . . 23Socioloke osnove ovekove mentalneukupnosti i poremeaja . . . . . . . . . . . . 25Genetika u psihijatriji . . . . . . . . . . . . . 27Razumevanje ovekove mentalneukupnosti u evropskoj tradiciji . . . . . . . . 29

Konativno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29Emocionalno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30Kognitivno. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Razvoj mentalne ukupnosti oveka . . . . . 31Detinjstvo kao faza psihikog razvoja . . . . 34Adolescencija kao faza psihikograzvoja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

Doba mentalne zrelosti. . . . . . . . . . . . . 39

Involutivni period . . . . . . . . . . . . . . . . 41Senescencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Psihike funkcije i njihovi poremeaji . . . 45Opaanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

Poremeaji opaanja . . . . . . . . . . . . . . 50Agnozije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Iluzije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Paraidolije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51Halucinacije. . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Panja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53Poremeaji panje . . . . . . . . . . . . . . . 56

Rasejanost. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56Pamenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Uenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Poremeaji pamenja. . . . . . . . . . . . . . 60

Kvantitativni poremeaji pamenja . . . 60Kvalitativni poremeaji pamenja . . . . 62Poremeaji pamenja vremenskogtoka dogaaja. . . . . . . . . . . . . . . . . 62

Miljenje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Poremeaji miljenja . . . . . . . . . . . . . . 67

Poremeaji miljenja po formi . . . . . . 67Poremeaji miljenja po sadraju. . . . . 68

Afekti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73Strah . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78Poremeaji afektivnog ivota. . . . . . . . . 79

Kvantitativni poremeaji afekata . . . . . 79Kvalitativni poremeaji afekata. . . . . . 80

Volja i voljne delatnosti . . . . . . . . . . . . 81Poremeaji volje i voljnih radnji . . . . . . . 83

Kvantitativni poremeaji volje . . . . . . 83Kvalitativni poremeaji volje . . . . . . . 83

Inteligencija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Oteenje inteligencije . . . . . . . . . . . . . 88

Oligofrenije primarna slaboumnost . 88Demencije sekundarnaslaboumnost. . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

vi

Nagoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91Vitalni nagoni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Socijalni nagoni . . . . . . . . . . . . . . . . . 93Poremeaji nagona. . . . . . . . . . . . . . . . 94

Kvantitativni . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94Kvantitativni poremeaji nagonasamoodranja . . . . . . . . . . . . . . . . 94

Kvantitativni poremeaji nagonaza ivljenjem. . . . . . . . . . . . . . . 94Kvantitativni poremeajinutricionog nagona . . . . . . . . . . 95

Kvantitativni poremeaji nagonaodranja vrste. . . . . . . . . . . . . . . . 96

Kvantitativni poremeajiseksualnog nagona . . . . . . . . . . . 96Kvantitativni poremeajiroditeljskog nagona . . . . . . . . . . 97

Kvalitativni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97Kvalitativni poremeaji nagonasamoodranja . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Kvalitativni poremeaji nagonaza ivljenjem. . . . . . . . . . . . . . . 97Kvalitativni poremeajinutricionog nagona . . . . . . . . . . 97

Kvalitativni poremeaji nagonaodranja vrste. . . . . . . . . . . . . . . . 98

Kvalitativni poremeajiseksualnog nagona . . . . . . . . . . . 98Kvalitativni poremeajiroditeljskog nagona . . . . . . . . . 101

Poremeaji socijalnih nagona . . . . . . 102Moralnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Poremeaji moralnosti . . . . . . . . . . . . 104Poremeaji moralnosti po formi . . . . . 104Poremeaji moralnosti po sadraju . . . 104

Svest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Poremeaji svesti. . . . . . . . . . . . . . . . 106

Kvantitativni poremeaji svesti . . . . . 107Kvalitativni poremeaji svesti . . . . . . 107

Orijentacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109Poremeaji orijentacije . . . . . . . . . . . . 109

Kvantitativni poremeaji orijentacije . . 110Kvalitativni poremeaji orijentacije dezintegracija linosti . . . . . . . . . 110

Posebni poremeaji psihikih funkcija . . 112Psihopatologija i poremeaji mentalneskladnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Aktuelna objanjenja nastankamentalnih poremeaja . . . . . . . . . . . . 116

Mentalni poremeaji razvrstani naosnovu patolokoanatomskogsupstrata . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116Mentalni poremeaji razvrstani naosnovu kauzaliteta. . . . . . . . . . . . . 117Razvrstavanje psihikih poremeajaprema klinikoj fenomenologijinjihovog ispoljavanja . . . . . . . . . . . 117

Neuroze neurotini poremeajimentalne skladnosti . . . . . . . . . . . . . . 119

Fobini anksiozni poremeaji F40.xx. 120Agorafobija F40.0 . . . . . . . . . . . 121Socijalne fobije F40.1. . . . . . . . . 121Specifine izolovane fobije F40.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

Drugi anksiozni poremeaji F41.xx . . 122Panini poremeaji F41.0 . . . . . . 122Generalizovani anksiozniporemeaj F41.1 . . . . . . . . . . . . 122Meoviti anksiozni i depresivniporemeaj F41.2 . . . . . . . . . . . . 122

Opsesivnokompulzivni poremeaj F42.xx . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Preteno opsesivne misli iliruminacije F42.0 . . . . . . . . . . . . 123Preteno kompulzivne radnje F42.1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

Reakcija na teak stres i poremeajprilagoavanja F43.xx . . . . . . . . . . 124

Akutna stresna reakcija F43.0. . . . 124Posttraumatski stresniporemeaj F43.1 . . . . . . . . . . . . 124Poremeaji prilagoavanja F43.2. . 124Kratkotrajna depresivnareakcija F43.20. . . . . . . . . . . . . 125Produena depresivnareakcija F43.21. . . . . . . . . . . . . 125

Konverzivni (disocijativni)poremeaji F44.xx . . . . . . . . . . . . 125

vii

Disocijativna amnezija F44.0. . . . . 126Disocijativna fuga F44.1 . . . . . . . 126Disocijativni stupor F44.2. . . . . . . 126Stanje transa i poremeajizaposednutosti F44.3 . . . . . . . . . . 126Disocijativni poremeajimotorike F44.4 . . . . . . . . . . . . . 126Disocijativne konvulzije F44.5. . . . 127Disocijativna anestezija i senzornigubitak F44.6 . . . . . . . . . . . . . . 127Meoviti disocijativnikonverzivniporemeaji F44.7 . . . . . . . . . . . . 127Ganserov sindrom F44.80. . . . . . . 127Poremeaji u vidu viestrukelinosti F44.81. . . . . . . . . . . . . . 127

Somatoformni poremeaji F45.xx . . . 128Somatizacioni poremeaji F45.0. . . 128Nediferencirani somatoformniporemeaj F45.1. . . . . . . . . . . . . 128Hipohondrijski poremeaj F45.2. . . 128Somatoformna disfunkcijavegetativnog nervnog sistema F45.3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129Perzistentni somatoformni bolniporemeaji F45.4 . . . . . . . . . . . . 129Neurastenija F48.0 . . . . . . . . . . . 129Drugi specifikovani neurotskiporemeaji F48.8 . . . . . . . . . . . . 129

Psihodinamsko objanjenje neurotinognivoa poremeaja psihikog ivota . . . . . 130

Snovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Psihoze. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

Endogene psihoze . . . . . . . . . . . . . . . 134Shizofrenija F20-F20.8 . . . . . . . . 134Manijakodepresivna psihoza F30-F39 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Shizoafektivne psihoze F25. . . . . . 135Sumanute psihoze paranoja F22-F22.9. . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Egzogene psihoze . . . . . . . . . . . . . . . 137Reaktivne psihoze F23 (akutni iprolazni psihotini poremeaji) . . . . . 137Indukovane psihoze F24. . . . . . . . 137Simptomatske psihoze F04-F09 . . . 137

Intelektualni deficiti . . . . . . . . . . . . . 139Psihosomatski poremeaji F45. . . . . 141Zavisnost od alkoholai poremeaji F10. . . . . . . . . . . . . . 143

Akutna alkoholna intoksikacija F10.0 . 144Sindrom zavisnosti od alkohola F10.2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145Alkoholne psihoze F10.5-F10.9 . . . . 146

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci droga F11-F19 . . . . . . . . . . . . . . . 147

Opijatska zavisnost F11 . . . . . . . . . 149Psihoze izazvane drogama F1x.5 . . . 151

Sindrom posle prekida uzimanjadroge F11.3(Apstinencijski sindrom) . . . . . . . . . 151Paranoidna i/ili halucinatorna stanjaizazvana drogama F1x.51 i F1x.52. 152

Kanabinoidi F12 . . . . . . . . . . . . . 152Stimulansi centralnog nervnogsistema F14 i F15 . . . . . . . . . . . . . 153

Akutno trovanje kokainom iamfetaminom F14.0 i F15.0 . . . . . 153Kofein F15 . . . . . . . . . . . . . . . 153

Halucinogeni F16 . . . . . . . . . . . . . 153Nikotin F17 . . . . . . . . . . . . . . . . 154Isparljivi rastvarai F18 . . . . . . . . . 154Fenciklidin F19 . . . . . . . . . . . . . . 154

Urgentna stanja u psihijatriji reakcija na teak stres i poremeajeprilagoavanja F43 . . . . . . . . . . . . 155Granina stanja Borderline - meovitii drugi poremeaji linosti F61. . . . . 157Psihijatrijski poremeaji u detinjstvu iadolescenciji F80 - F98 . . . . . . . . . 159

Psihiki poremeaji udetinjstvu F80-F89 . . . . . . . . . . . . 160Psihiki poremeaji uadolescenciji F90-F98 . . . . . . . . . . 162

Gerontopsihijatrija . . . . . . . . . . . . . . 163Forenzika psihijatrija . . . . . . . . . . . . 165

Sudskopsihijatrijsko vetaenje . . . . . . 166Vetaenje psihijatra u krivinompostupku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

viii

Psihijatrijsko vetaenje u oblastigraanskog i porodinog prava . . . . . 167

Oduzimanje poslovne sposobnosti . . 167Testatorska sposobnost . . . . . . . . . 167Psihijatrijsko vetaenje radidodele deteta jednom roditelju . . . . 168

Etikopravni aspekti i problemi usavremenoj psihijatriji . . . . . . . . . . . . 169

Sutina etiko-pravnih aspekata i etiko-pravnih problema psihijatrije . . . . . . . . 170Havajska deklaracija svetskog udruenjapsihijatara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172

Psihijatrijska istraivanja . . . . . . . . . . 173Vrste psihijatrijskih istraivanja. . . . . . . 174

Savremena klasifikacija mentalnihporemeaja i poremeaja ponaanja . . . 175

Razvoj psihijatrijskih klasifikacija . . . . . 176Savremena klasifikacija u psihijatriji. . . . 178Skraena meunarodna verzija DSM-IVza psihijatriju . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

Lekarski pregled psihijatrijskogbolesnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188Istorija bolesti . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

Anamneza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190Generalije (Opti podaci o bolesniku) . 190Glavni razlog hospitalizacije glavne tegobe . . . . . . . . . . . . . . . 191Sadanja bolest . . . . . . . . . . . . . . . 191Raniji psihijatrijski poremeaji idosadanje bolesti. . . . . . . . . . . . . . 191Lina anamneza . . . . . . . . . . . . . . . 191Porodina anamneza . . . . . . . . . . . . 193Materijalno socijalni statusbolesnika ........................... 193

Status praesens (sadanji nalaz prilekarskom pregledu) . . . . . . . . . . . . . 193

Status somaticus. . . . . . . . . . . . . . . 193Status neurologicus. . . . . . . . . . . . . 194

Status psychicus psihiki status. . . . . . 195Psihijatrijski intervju(Tehnika psihijatrijskog pregleda) . . . 195

Psihijatrijski nalaz ili psihijatrijskirezime . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200

Privremeni psihijatrijski zakljuak . . . . 202Prognoza toka bolesti . . . . . . . . . . . 202Plan daljeg ispitivanja . . . . . . . . . . 203Plan leenja . . . . . . . . . . . . . . . . . 203

Decursus morbi (nastavak toka bolesti) . 203Definitivni psihijatrijski zakljuak(definitivna psihijatrijska dijagnoza priotpustu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204

Indeks psihijatrijske terminologije . . . . 205

Poglavlje 2Propedevtika psihijatrijskedijagnostike 209Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211Pravna pitanja u psihijatrijskoj praksi . . 213

Etikopravna posebnost relacije pacijent- lekar u psihijatriji . . . . . . . . . . . . . . 216

Dijagnostiki metodi u savremenojpsihijatriji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217Dijagnostiki postupcilekara psihijatra . . . . . . . . . . . . . . . 219

Opservacija kao dijagnostiki metod upsihijatriji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 219Vrednost mimike bolesnika upsihijatrijskoj dijagnostici. . . . . . . . . . 220Dijagnostika svesne psihike . . . . . . . . 221Dijagnostika nesvesne psihike . . . . . . . 221Psihijatrijski intervju kao dijagnostikimetod u psihijatriji . . . . . . . . . . . . . . 222Psihijatrijske skale procene psihikogstanja bolesnika . . . . . . . . . . . . . . . . 224

Fiziki dijagnostiki pregledi i metode . 225Opti lekarski pregled . . . . . . . . . . . . 225Neuroloki pregled . . . . . . . . . . . . . . 225Neurofizioloki dijagnostiki metodi upsihijatriji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226

Elektroencefalografija (EEG) . . . . . 226Poligrafske neurofizioloke tehnike . . 226Poligrafsko registrovanje spavanja. . . 227Kompjuterizovana analiza . . . . . . . . 227

ix

Farmakoelektroencefalografija. . . . . . 227Evocirani potencijali . . . . . . . . . . . . 227Mireoencefalografija . . . . . . . . . . . . 227

Ultrazvuni dijagnostiki metodi upsihijatrijskoj dijagnostici . . . . . . . . . . 228

Ultrazvuno snimanje pomeranjastruktura u endokranijumu . . . . . . . . 228Ehoencefalografija . . . . . . . . . . . . . 228Dupleks doppler. . . . . . . . . . . . . . . 228Transkranijalni doppler . . . . . . . . . . 229

Radioizotopi u psihijatrijskojdijagnostici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Scintigrafija . . . . . . . . . . . . . . . . . 229Scintilaciona gama kamera . . . . . . . . 229

Imiding metodi u psihijatrijskojdijagnostici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230

Radiografija . . . . . . . . . . . . . . . . . 230Kompjuterizovana tomografija. . . . . . 230Magnetna nuklearna rezonanca(MNR, NR ili MR) . . . . . . . . . . . . 231Pozitronska emisiona tomografija(PET) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231SPECT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 231

Psiholoki dijagnostiki metodi . . . . . . 233Psihometrija u psihijatrijskojdijagnostici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 233Psiholoki testovi u identifikaciji idijagnostici psihikih poremeaja . . . . . 234

Testovi i testiranje inteligencije . . . . . 234Socijalna dijagnostika u psihijatriji . . . . 236Bioloke dijagnostike metode. . . . . . . 237

Laboratorija u psihijatrijskoj dijagnostici . 237Hematoloke laboratorijske analize . . . 237Biohemijski humoralni status . . . . . . 237

Bioloki markeri psihikih poremeaja . . 238Biopsije tkiva mozga i nervnog sistema . . 238

Poglavlje 3Propedevtika terapije upsihijatriji 239Shvatanje zdravlja i bolesti usavremenoj psihijatriji . . . . . . . . . . . . 241

Mentalna higijena . . . . . . . . . . . . . . . 243Primarna prevencija psihikih poremeajai mentalna higijena u psihijatriji . . . . . . 243

Opte mere primarne psihijatrijskeprevencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244Specifine mere primarnepsihijatrijske prevencije . . . . . . . . . 244

Sekundarna psihijatrijska prevencija . . . 245Tercijarna psihijatrijska prevencija . . . . 246

Metodi bioloke terapije . . . . . . . . . . . 247Psihofarmakoterapija. . . . . . . . . . . . . 247

Klasifikacija savremenihpsihofarmaka ili psihotropnih lekova . 248Neuroleptici (Antipsihotici) . . . . . . 248Klasifikacija neuroleptika(Antipsihotika) prema hemijskomsastavu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 248Anksiolitici (Anksiolitiki sedativi) . 250Antidepresivi . . . . . . . . . . . . . . . . 252Psihostimulansi . . . . . . . . . . . . . . 254Psihodisleptici (Psihodelici) . . . . . . 254Antiparkinsonici . . . . . . . . . . . . . . 254Ostali lekovi . . . . . . . . . . . . . . . . 255

Psihofarmakogenetika . . . . . . . . . . . . 255Neurofarmakoloki metodi bioloketerapije u psihijatriji . . . . . . . . . . . . . 256

Konvulzivna terapija u psihijatriji . . . 256Farmakoloka konvulzivna terapija. 256

Kardiazolski ok. . . . . . . . . . . 256Konvulzije izazvane indoklonom . 257Acetilholinski konvulzivni ok . . 257Leenje psihijatrijskih bolesnikainsulinskim komama . . . . . . . . 257

Elektrokonvulzivna terapija upsihijatriji EKT . . . . . . . . . . . 257

Leenje psihijatrijskih bolesnikasnom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257Leenje svetlom ("Phototherapy" ili"Light therapy") . . . . . . . . . . . . . . 258Ugljendioksid u leenju mentalnihporemeaja . . . . . . . . . . . . . . . . . 258Pneumoterapija psihikih poremeaja . 259Vitaminsko leenje (Megavitaminskaterapija duevnih bolesnika) . . . . . . 259

xIshrana kao terapijski suportu psihijatriji . . . . . . . . . . . . . . . . . 259Psihohirurgija u leenjumentalnih poremeaja i bolesti . . . . . . 259

Psihoterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 261Grupna psihoterapija . . . . . . . . . . . . . 263

Porodina psihoterapija . . . . . . . . . . 263Brana psihoterapija . . . . . . . . . . . . 264Balintove grupe . . . . . . . . . . . . . . . 264

Individualna psihoterapija . . . . . . . . . . 265Dubinska psihoterapija . . . . . . . . . . . . 266Povrinski psihoterapijski metodi. . . . . . 266Bihevioralna psihoterapija . . . . . . . . . . 267Kognitivna psihoterapija . . . . . . . . . . . 268Ostali psihoterapijski metodi . . . . . . . . 269

Getalt psihoterapija . . . . . . . . . . . . 269Rogersova nedirektivna psihoterapijausmerena ka klijentu . . . . . . . . . . . . 269Transakciona psihoanaliza . . . . . . . . 269

Humanistika (neoanalitika) grupnapsihoterapija . . . . . . . . . . . . . . . . 269Grupe susretanja . . . . . . . . . . . . . . 269Psihoterapijska tehnika konfrontacijepacijenta sa problemom . . . . . . . . . 269Psihoterapija putem direktnogodluivanja . . . . . . . . . . . . . . . . . 270Logoterapija . . . . . . . . . . . . . . . . 270

Hipnoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 270Socioterapija . . . . . . . . . . . . . . . . . . 271

Terapijska zajednica . . . . . . . . . . . . . 271Radna terapija . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

Rekreativna terapija . . . . . . . . . . . . 272Socioterapijski klubovi . . . . . . . . . . . 272

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 275Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 293

POGLAVLJE I

PROPEDEVTIKA PSIHIJATRIJE

Mi lu t in M. Nenadov i2

Propedevt ika ps ih i ja t r i je 3

TA JE PSIHIJATRIJA

"Poetak je najvaniji deo posla." Platon

Pravi je poduhvat, izuzetno odgovoran inimalo jednostavan, da se definicijom na po-etku treeg milenijuma odkrinu vrata ogro-mnog prostranstva psihijatrije.

Psihijatrija je grana naune medicine.

Savremena psihijatrija je samostalna nau-na i struna disciplina u okviru humane me-dicine i spada u njene mlae klinike grane.

Etimoloki re psihijatrija potie od grkihrei psihe, to znai dua, i iatreia, to znaileenje. Dakle, psihijatrija je vetina leenja.

Psihijatrija je, istorijski gledano, institui-sana pre oko 200 godina kao posebna naunai struna oblast humane medicine, a savreme-no je profilisana tek u poslednjih nekoliko de-cenija. Paradoksalno je, ali ipak istinito, da psi-hijatrija u naoj civilizaciji jo uvek ima statusnajzapostavljenije grane u medicini.

Moda je opravdanje za to u istini danauna osnova psihijatrije nije definitivno ute-meljena, a optereena je brojnim protivrenimhipotezama filozofskih i sociolokih objanje-nja ljudske psihe, due.

Razlog je i do danas nedovoljno istra-ena etiologija i patogeneza veine duevnihbolesti, uprkos dostignutom razvoju genetike,neurobiohemije, neuro i psihoendokrinoimu-nologije itd.

Razlog je i injenica da su psihijatrija ilekari protagonisti psihijatrijskog rada, kao injihovi bolesnici, oduvek bili distancirani od nesamo zdravog dela populacije ve i od zdrav-

stvenih slubi. To je i danas vidljivo i kod nas,i u svim zemljama sveta.

Psihijatrijske bolnice i ustanove su i danas,i svugde u svetu, izdvojene i udaljene od grad-skih naselja. Jo uvek postoje namerni i nena-merni otpori prema psihijatriji i umno pore-meenom oveku, ne samo u drutvenoj zaje-dnici ve, naalost, i meu lekarima.

Nepravedno bi bilo ne istai da psihijatrijau odnosu na druge grane medicine ima i bro-jne i znaajne prednosti i time sigurnu pers-pektivu naunog razvoja, posebno u buduno-sti. Trajan doprinos savremene psihijatrije uku-pnoj humanoj naunoj medicini je da su podnjenim uticajem sve tzv. somatske grane me-dicine poele da se bave sociolokim i psiholo-kim aspektima i problemima u okviru svojedelatnosti i vezano za svakog pacijenta pona-osob. Tako su zahvaljujui psihijatriji nastalai multidisciplinarna timska angaovanja u re-cimo, pedijatrijskim slubama, zatim na ode-ljenjima psihosomatskih bolesti, jedinicamaintenzivne nege, svim ustanovama za hro-nine somatske bolesti, a posebno u onko-lokim zdravstvenim institucijama. Ovakvaorijentacija daje ansu somatskim granama me-dicine da se bre i ekspanzivnije nauno i stru-no razvijaju u savremenim uslovima ostvari-vanja zdravstvene zatite.

Propedevtiki i didaktiki je vano za stu-denta medicine, a budueg lekara, da sledeaznanja iz nastavnog predmeta psihijatrija traj-no usvoji kao aksiom.


a) Psihijatrija je samostalna i strunanauna disciplina u oblasti humane medicinekoja se bavi dijagnostikom nastanka i razvojaklinikih psihopatolokih manifestacija, kao ileenjem naruenog sklada ovekove menta-lne ukupnosti.

b) Mentalna ukupnost Homo sapiensa pod-razumeva nedeljivo psihiko i bioloko jedin-stvo kao individualnu posebnost.

c) Bit psihijatrije kao savremene medici-nske naune discipline je povezanost sa svimnjenim ostalim oblastima, ali i sa fundamen-talnom biolokom naukom. Veoma je znaaj-na povezanost aktuelne psihijatrije i sa prav-nim, ekonomskim i drutvenim naukama, aposebno sa oblastima pedagogije, psihologi-je, filozofije, antropologije itd.

Psihijatrija ovako utemeljena i ovakoopredeljena je definitivno i neporecivo da-nas samostalna medicinska nauka i struka.Dileme vie ne mogu nametnuti ni najvetijeantipsihijatrijske spekulacije.

Distinkcija psihijatrije u odnosu na drugediscipline naune medicine ve je mala i biesve manja. Razvoj psihijatrije u XX veku kaograne naune medicine razreio je sve dilemei ranije istorijske zablude. Savremena psihi-jatrija je samo humana medicinska nauka istruka izuzetne vanosti sa jasnom odrednicomdaljeg naunog razvoja i delovanja.

Konano je naunom psihijatrijom ostva-reno jedinstvo suprotnosti, ukoliko ih je ikadasa naunog aspekta i bilo, jer su psihiki isomatski aspekti istovremeno zastupljeni uovekovom zdravlju, kao i u odstupanju odzdravlja. Treba rei da je aksiomatino saz-nanje svih lekara, svih zdravstvenih radnika,kao i laika za medicinsku struku na poetkuXXI veka, sledee.

1) Psihiki poremeaji ili razlozi psihikeprirode esto su uzrok bolesti nekog organaili njegovog poremeenog funkcionisanja, kaoi sistema organa.

2) Istovremeno organska oteenja, odno-sno somatska oboljenja neretko izazivaju i psi-hike poremeaje, ali uvek naruavaju skladnofunkcionisanje bolesnikove mentalne ukupnosti.

3) Dakle, ovek je psihofiziko jedinstvoutkano u socijalnu sredinu.

Savremena nauna psihijatrija se, dakle,ne bavi samo psihikim poremeajima vei somatskim oboljenjima, a tzv. grane soma-tske medicine moraju da u tretmanu svogbolesnika reavaju i poremeaje njegovogmentalnog funkcionisanja.

Privlanost psihijatrijske oblasti je velikaza svakog obrazovanog oveka. Meutim,ulazak u to intrigantno prostranstvo nije lak izahteva kvantum znanja iz filozofskih disci-plina, psihologije i sociolokih oblasti, a nesamo medicine. Student medicine pre svakogusvajanja znanja iz oblasti psihijatrije trebada usvoji i da razume koncept jedinstva sup-rotnosti u klinikoj psihijatriji, izraen u kon-tinuumu uzajamnog dejstva ouvanih i obo-lelih delova u psihosomatskom i somatopsi-hikom smislu u okviru mentalne ukupnostibolesnika bez obzira na to da li postoji ili neklasian psihiki poremeaj ili bolest.

Psihijatrija zasigurno kao oblast medicin-ske struke ima u socijalnom ivotu zajednicebilo koje zemlje i bilo kojeg naroda, posebanspecijalan znaaj. To se odraava u pozitiv-nim zakonima svake savremene drave, nesamo u krivinom i graanskom zakonu ve iu zakonu o socijalnom osiguranju i brojnimzakonskim uredbama svih drutvenih sferaglobalne zajednice.


RAZVOJ PSIHIJATRIJEISTORIJAT

Duevni poremeaji stari su sigurno koliko i sam ljudskirod.

Posebnost psihijatrije kao nauke obavezuje na bar kratkurekapitulaciju njenog razvoja i u propedevtikom smislu upo-znavanja ove oblasti. Zajedniki za gotovo sve druge medi-cinske struke je kontinuum razvoja. Meutim, psihijatrijakao nijedna oblast savremene naune medicine kroz znanonam istorijsko postojanje Homo sapiensa nema kontinui-rani razvoj, ve stalne uspone i padove. Psihijatriju su pra-tile promene stavova u razumevanju i objanjenju psihikogivota oveka u normalnom poimanju, ali i u stanjima pore-meaja, odnosno psihopatologije.

Posebno je vano, kao ni u jednoj drugoj naunoj grani me-dicine, da student i u okviru propedevtikog uvoenja u psi-hijatriju najpre dobije informacije o razvoju psihijatrije i isto-rijatu shvatanja bolesti koje izuava psihijatrija kao klinikadisciplina.

a) Razvoj psihijatrije mora se shvatiti, tumaiti i razumetisamo i uvek u irem kontekstu razvoja ljudske zajednice, kakou preistoriji tako i u okviru dananjih globalnih sociozajednica,odnosno drava.

b) Istorijat psihijatrije podrazumeva posebno praenje raz-voja psihijatrije, na jednoj, a posebno praenje naina tretma-na i nege psihijatrijskog bolesnika u datoj ljudskoj civilizaciji,na drugoj strani.

Svakako da distinkciju ova dva podruja u okviru psihija-trije treba pratiti uporedno.

Izuavanje razvoja psihijatrije treba podeliti na: prenaunu epohu psihijatrije

a) animistiko-magijsku fazub) empirijsku fazu i

naunu epohu psihijatrije.


PRENAUNA EPOHA PSIHIJATRIJEPrenauna epoha razvoja psihijatrije obu-

hvata viemilenijumski period od preistorije,sigurno od same pojave Homo sapiensa nanaoj planeti, pa sve do kraja XVIII veka na-e ere (Pinel 1793. godine skida lance duev-nim bolesnicima). Dakle, psihijatrija je tekjedva 200 godina nauna disciplina, a oko veki po nesporno grana medicine. Period od viemilenijuma razvoja psihijatrije moe se ozna-iti mistino spekulativnim. Psihijatrija je ve-kovima bila sagledavana van konteksta medi-cine. Psihijatrijskim poremeajima i bole-stima je kroz istoriju negiran status bole-sti.

Teko je danas sa sigurnou tvrditi kakavje stav prema ovekovom ukupnom mental-nom bio u pradavnoj prolosti. Ipak, uvaa-vajui istorijske injenice i paleoarheolokenalaze, savremena nauka sistematizuje sazna-nja i o takozvanoj preistorijskoj epohi razvojai ivota oveka i organizovanja ljudske zaje-dnice. Sauvane i dostupne prve knjige po-stanja obrauju i duevne poremeaje. Pisaniistorijski izvori davno minulih civilizacija (va-vilonske, mesopotamijske, fenianske, egipat-ske, Inka, Maja, starojevrejske, induske, ki-neske i drugih), sadre opise koji odgovarajuduevnom poremeaju, ali i opise tretmana istavova prema duevno poremeenom ove-ku. Kao da su konzervirani, neki slini stavovisu i do danas sauvani u primitivnim pleme-nskim zajednicama Afrike, Australije, Azijei June Amerike.

Preistorijski ovek je bio na nivou kon-kretnog miljenja, ali sigurno, optereen kaoi danas, potrebom da razume velike tajnesveta. Velike tajne sveta i ivota su oduvek

okupirale ljude, donosei im strahove, ali iizazove da istrauju i dou do objanjenja.Te velike i vene tajne su pre svega vezaneza pojavu oveka na planeti, tajnu ivota ismrti, gromove, munje, epidemije, nepogode,zemljotrese, te kosmike zvezde, Sunce, Me-sec, smenu dana i noi itd. Brojne od tih taj-ni okupiraju ljudski um i inventivnost i danas.Uzmimo samo verovanje u horoskop. Ljudskadua, odnosno razumevanje duevne ukupno-sti oveka, kao i bolest psihe, spadali su i spa-daju u najvee tajne. To je i dalje "velika taj-na" i za savremenog oveka, a time i za pro-tagoniste dananje naune medicine, pa i zanajuenije u oblasti psihijatrije.

Prenauna psihijatrija je tokom istorije,kao i celokupna medicina, prola kroz:

a) animistiko-magijsku ib) empirijsku fazu.Ove faze se opisuju prema dominirajuim

stavovima o uzrocima bolesti i nainu leenjabolesnika.

Animistikomagijska fazaPreistoriju homosapiensa karakterie ani-

mistikomagijsko, odnosno primitivno shva-tanje nastanka, time i leenja mentalno obo-lelih.

Animizam je u ovom periodu ljudske isto-rije osnova objanjenja i shvatanja etiopato-geneze mentalnih bolesti. Animizam predsta-vlja shvatanje da pored vidljivih oblika stvarii bia postoje i nevidljivi, odnosno dobri i zliduhovi, a oni mogu da ulaze i izlaze iz njih.Verovalo se da duevna bolest nastaje kada u


oveka ue demon, tj. Zao duh. Dakle, samabolest i njen uzrok nemaju distinkciju, uzroki bolest tog vremena ovek nije razlikovao.Sloveni su, recimo, u paganskom periodu svo-je istorije verovali da se ovek razboli od be-snila kada u njega ue zloduh Bes. Verovalose u ovom periodu da ovek reima i postup-cima moe uticati na kauzalitet, tj. uzronostu prirodi. Leenje duevno bolesnog se tako izasnivalo na "beloj magiji" prizivani su do-bri duhovi da pomognu ritualno magijskim ra-dnjama. Istovremeno, u svrhu leenja ritual-nim magijskim radnjama "crna magija" is-terivani su zli duhovi iz bolesnika egzor-cizam.

Istorija psihijatrije opisani period oznaa-va kao fazu paganske demonomanije kojutreba razlikovati od hrianske demonoma-nije Srednjeg veka. Danas se nauno istraujeovaj period iz sledeih razloga:

kao deo istorijskog razvoja psihijatrije, zanimljivost obnavljanja ovog shvatanja

u Srednjem veku, i danas postoje ostaci tog animistiko

magijskog verovanja i zanimljivo je da i danas neki duevni bo-

lesnici fenomenoloki regrediraju na nivo ma-gije i animizma.

Stari vek stvaranjem antikih drava do-neo je i promene u shvatanju i objanjenju etio-patogeneze, ali i leenja mentalno obolelih.Javljaju se religiozno moralistika uenja iprvi elementi empirijske medicine uz istovre-meno odravanje animistikomagijskih obja-njenja nastanka psihikih bolesti. Pravi pri-mer su stavovi starih Egipana, jer su smatra-li da bolest moe biti boija kazna za grehe,ali i nastati iz prirodnih uzroka. Posledino, ustarom Egiptu duevne bolesnike su leili imagijom, ali i empiriom (lekovima opijum-rauvolfija itd.). Stari vek obeleava i nasta-

nak velikih monoteistikih religija, a u okvirutih kultura, javlja se i uenje da su duevnebolesti kazna zbog neizvravanja boijih za-povesti.

Empirijska fazaViemilenijumsko trajanje starog veka u

istorijskom smislu dalo je interesantne kon-cepte razumevanja psihijatrije, nege i tretmanaduevno poremeenih. Izuavajui ih moemonai zaetke mnogih savremenih psihijatrijskihnaunih pravaca i savremene prakse. Najzna-ajnija i najpoznatija su nam takva uenja izperioda antike Grke.

Empirijska faza u razvoju psihijatrije nas-taje u vreme procvata antike Grke, a to jeV vek pre nove ere i traje praktino do danassa prekidom u Srednjem veku.

Antika Grka medicina, a uz nju i psihi-jatrija, se fundiraju na asimilaciji znanja izsusednih, njima starijih kultura i posebno nauenju grkih filozofa i lekara tog vremena,Aristotel, Demokrit, Platon i dr. Naprednostpsihijatrije u antikoj Grkoj u odnosu na ani-mistikomagijski period nesporno je i zasno-vana na vie utemeljivaa savremene medici-ne, a jo u tom vremenu.

Empedokle i Demokrit su uili o jedinstvudue i tela.

Platon razvija idealistiko uenje o duikoja poznaje i sebe i telo, a soma ili telo neodraava nikakvo znanje. Meutim, sam Pla-ton je uviao i razraivao dijalektiku vezuizmeu due i tela u svojoj filozofiji i teorijirazjanjenja emocija i razliitih psihikih po-remeaja. Istina je da se nauna psihijatrija nina poetku XXI veka nije u potpunosti oslo-bodila dualistikog koncepta ni u teoriji, ni u


praksi, te je vie nego analogna pradavnomPlatonovom dualizmu u filozofskom razume-vanju psihe.

Aristotel postavlja problem vezivanja emo-cionalnog iskustva za aktuelno opaanje, toskoro potpuno odgovara i savremenom psiho-analitikom shvatanju emocija. On skoro kao iFrojd obrazlae emocije analitiki. Aristotelje razvio koncept "oseanja krivice" i oznaioga kao mogui uzrok duevnog poremeaja.Ukazao je i na vrednost katarze, odnosno i-enja snanim emocionalnim proivljavanjimai pranjenjima.

Ciceron je isticao da konfliktna oseanjamogu da dovedu do bolesti due, to je podu-darno sa Frojdovim i Pavlovljevim uenjem okonfliktu suprotnih oseanja. Ciceron je sma-trao da u oveku mora postojati neki rezer-voar za nagon i emocije i predloio je korie-nje termina libido za taj rezervoar nesvesneenergije.

Hipokratovo uenje o duevnim bolestimakao bolestima mozga treba shvatiti kao prvopovezivanje psihijatrije sa medicinom u ljud-skoj istoriji i utemeljivanje bioloke psihija-trije.

Antika Grka u tretmanu duevnog pore-meaja odraava duh te epohe ljudske civili-zacije. Naalost, tretman duevno obolelih za-snivao se na ritualnom isterivanju zlih duho-va iz tela korienjem raznih trava, masaa,kupki, mineralnih voda, ali i primenom fizi-kih aktivnosti i seksualnih odnosa.

Stari Rimljani su ostavili peat na savre-menu psihijatriju, posebno u delu ozakonjenjadrutveno-pravnog stava prema duevno po-remeenim i bolesnim. Oni su prvi u istorijishvatili da je pod uticajem duevnog poreme-aja sposobnost shvatanja i injenja dela izme-

njena. Tako su u zakonodavstvo uneli terminesmanjena odgovornost, to je pomagalo sudi-jama u presuivanju, a i danas postoji u foren-zikoj psihijatriji.

Rimljanin Aulus Kornelijus Celzus je uprvom veku nae ere sve medicinsko dotada-nje znanje sakupio u enciklopediju, a zasno-vano na grkoj medicini i preuzeto iz nje. Zaduevne poremeaje upotrebio je termin insa-nia, to danas podrazumeva paranoja. Celzusrazlikuje tri osnovne forme psihikih pore-meaja:

a) frenit parafrenija obuhvata sve aku-tne simptome iz klinike psihijatrije koji bi sedanas ubrojali u delirijume;

b) melanholija i danas ima isti naziv;c) hronine psihoze svi psihijatrijski po-

remeaji sa halucinacijama i sumanutim ide-jama.

Srednji vek, naalost, u oblasti psihija-trije oivljava ponovo demonistika shvata-nja etiologije psihikog poremeaja. Leenjeduevnih bolesnika, odnosno tretman, podra-zumevalo je muenje i batinanje, a ukoliko nebi dolo do ozdravljenja, pribegavalo se pro-gonu bolesnika. Znaajno je istai da se tret-man duevno obolelih kroz praktino ceo sre-dnji vek odvijao u hramovima, odnosno ma-nastirima. Psihijatrijskim bolesnicima su se ba-vili uglavnom svetenici.

Duevni bolesnici posebno trpe od 1484.godine. Tada je u Evropi zapoela akcija kon-trareformacije kojom su izmatici tj. protesta-nti, proglaeni za opsednute avolom i javnospaljivani. Sudbinu tih izmatika delili su na-alost i duevni bolesnici.

Kordobski kalifat na junoj polovini Piri-nejskog poluostrva koga su u VIII veku osvo-jili Mavri Arapi, predstavlja jedinu svetlu


taku u Evropi sa aspekta istorijskog razvojapsihijatrije. Mavri su jo u VIII veku u Kor-dobskom kalifatu osnovali prve azile za du-evne bolesnike. Oni su tek 1409. godine uValensiji organizovali praktino prvu psihija-trijsku bolnicu koja je bila u funkciji leenjaduevno bolesnih a nije imala samo kustadi-jalni karakter, odnosno karakter uvanja bole-snih. Znaajno je ako se uzme da je to prvioblik duevne bolnice, da je u njoj i primenji-vana terapija radom nad duevno obolelim.

Abu Hasan Ibn Sina Avicena, lat. (9801037) je najvei lekar pomenutog Kordob-skog kalifata. Avicena prihvatajui i razvija-jui svoje medicinsko uenje na uenju Ari-stotela i Hipokrata napisao je veoma obimnu"Medicinsku enciklopediju" prevedenu kas-nije na latinski jezik. Avicenina "Medicinskaenciklopedija" bila je celih pet vekova udbe-nik lekarima ve formiranih prvih i potonjihevropskih medicinskih fakulteta, sve dok jeParacelzus nije javno spalio. Avicena je po-stao pretea savremene psihosomatike ukazu-jui da bes, tuga i druge emocije mogu prou-zrokovati somatske bolesti.

Firenca, a zatim Keln i Upsala su gra-dovi u kojima su osnovane prve bolnice zaduevne bolesnike, i to u XIII veku. Psihija-trijski bolesnici su u najveem broju i daljesmetani u leprozorijume i manastire. Psihi-jatriju srednjeg veka optereuje mistini stavpod uticajem Crkve, bar u evropskim razme-rama, uz propovedanje askeze i pokoravanjebojoj volji.

Do perioda renesanse mistinom pravcuu psihijatriji suprotstavljalo se znaajnije samou XII veku naturalistiko uenje episkopalnekole u artru, zasnovano na humanistikojmisli Platonovog trojstva: "Dobro, Duh, Dua."

Renesansa je period u evropskoj tradicijii kulturi ekspanzivnog razvoja umetnosti, alii poetak razvoja nauke i naunosti i suzbi-janja sujeverja, a time i torture psihijatrijskihbolesnika. Humanizacija stava prema psihikiporemeenom oveku razvija se u azilima uperiodu renesanse. Javljaju se i prvi pokuajileenja psihijatrijskih bolesnika u pravim bo-lnicama pri medicinskim kolama. Prva psihi-jatrijska bolnica osnovana je u Valensiji (pa-nija) u XVI veku, a ubrzo se ovakve bolniceosnivaju irom panije, u Francuskoj i u Me-ksiku. Ovo je period oivljavanja antikihprincipa i metoda leenja psihikih poreme-aja, a sve u skladu sa optim trendom hu-manizacije ljudskih odnosa onog vremena.

Period renesanse u XVII veku zapamenje i po Paskalovom uenju. Paskal je bio pra-vi genije svog doba. Za psihijatriju su vanenjegove teorijske koncepcije da je osnovnismisao ovekovog postojanja otkrivanje sop-stvenih, odnosno linih vrednosti ivljenja iosmiljavanje vlastitog ivota, a ne ovladava-nje svetom putem razuma. Paskalovo uenjeiskoristio je Kjerkegor tri veka docnije, sup-rotstavljajui se filozofiji najveeg racionali-ste graanskog drutva, Hegela.

Paracelzus se pojavio takoe u razdo-blju renesanse. Njegov stav da duevnu bolestizazivaju hemijski procesi u organizmu zna-ajan je za kasniji razvoj psihijatrije.

Novo doba, dakle kraj XVII, XVIII i XIXvek, vreme je prave eksplozije naunih otkri-a u oblasti fundamentalnih nauka biologije,hemije, fizike i matematike. Istovremeno uovom periodu dogaaju se buroaske revolu-cije i time promena politiko-sociolokih sta-vova i odnosa u globalnim dravnim zajedni-


cama. Sve to ne ostavlja ni psihijatriju po stra-ni, te se brojni lekari sada ve nauno bave raz-janjenjem duevnog poremeaja, znai nje-govom etiologijom i konano, tretmanom du-evnih bolesnika. Do sredine XIX veka psihi-jatrija jo uvek nema sutinske odlike nauke inaunosti. Period novog doba sve do sredineXIX veka priprema psihijatriju da stupi u pro-stor naune medicine i sama postane nauka.

Dr Filip Pinel, lekar i direktor bolniceSlpetrire u Parizu, zasluan je za skidanje la-naca i okova sa aziliranih duevnih bolesnika1793.godine. To je i poetak humanijeg odno-sa prema duevno poremeenom oveku.

Tih godina zakonom se reguliu odno-si drutva prema duevno bolesnim i njihovtretman u Engleskoj, Francuskoj, Nemakoj idrugim zemljama.

Sideman (16241689), engleski Hipo-krat, postavio je temelje nozolokog pravca upsihijatriji, koje je koncipirao Pinel, a daljerazvijali sledbenici Eskirol i Grizinger.

Krepelin konano, krajem XIX veka,integrie nozologiju u potpun sistem klasifi-kacije psihikih poremeaja.

Naalost, epohi naune psihijatrije, dakleXIX veku, prethode i snana nenauna Galovauenja o frenologiji. Njega slede brojni lekarii uputaju se u hazard odgonetanja etiologijepsihikog poremeaja i predvianja njegovognastanka, utvrivanjem fizikih stigmata naoveku, odnosno buduem bolesniku.

Italijan ezare Lombrozo je otiao najda-lje razvivi ideje o determinisanju tipova li-nosti prema obliku lobanje, posebno onihpredodreenih da postanu zloinci.

Prenauni period razvoja psihijatrijese sutinski zavrio sredinom XIX veka.Znaajno je za psihijatriju do tog vremenada su u okviru nje zapravo formulisani bro-jni problemi aktuelni i danas. Stvoreni sukoncepti odnosa tela i psihe, dela i celine,pojedinca i zajednice.


NAUNA EPOHA PSIHIJATRIJENaunu epohu i "humane reforme" u psi-

hijatriji zapoinje Pinel (Ph. Pinel 17451826). Doktor Pinel je bio veoma obrazovanlekar i uesnik Francuske Revolucije i lanKonventa narodne skuptine. Pinel je 1793.godine u prisustvu poslanika skinuo okove du-evnim bolesnicima u svojoj bolnici Bisetr.Pinel je 1798. godine objavio knjigu "Filozo-fska nozografija" obradivi u njoj i psihija-trijsku nozografiju. Ovim je zapoela epohanaune psihijatrije jer su odvojeni inioci ko-ji pripadaju etiologiji od inilaca koji pripa-daju predispoziciji za duevno oboljevanje.injenica je da su do dr Pinela svi velikani uistoriji psihijatrije bili bez podrke drutva,inostrane javnosti i sopstvene drave. Podr-kom Narodne skuptine Francuske i drugihzemalja Evrope Pinel omeuje klinikonozo-loki pravac u psihijatriji ime zapoinje nau-ni period psihijatrije.

Psihijatrija definitivno dobija sve odlikenauke ve u drugoj polovini XIX veka, tj. dopoetka XX veka. Nije manje znaajno da odtog perioda psihijatrija nesporno ulazi u ob-last naune medicine kao njena ravnopravnaiako najmlaa grana.

Ceo XX vek treba oznaiti kao vekeksplozivnog razvoja psihijatrijske nauke istruke. Instituisane su psihijatrijske bolnice saopredeljenim lekarima psihijatrima. Pojavili suse meu lekarima psihijatrima pravi gorostasii geniji, pre svih Sigmund Frojd. Psihijatrija uposlednjih 50 godina ravnopravno ide u koraksa najrazvijenijim internistikim i hirurkimgranama naune medicine. Psihijatrija integri-

e u svoju naunost i dostignua iz svih me-dicinskih oblasti.

Psihijatrija ostvaruje prednost nad drugimmedicinskim disciplinama u poslednjih polaveka preuzimanjem dostignua i novih sazna-nja iz filozofije, psihologije, pedagogije i bro-jnih sociolokih nauka, kao i ekonomskih ipravnih nauka. Psihijatrija u XXI vek ulazina monim krilima holistikog naunog pri-stupa, inkorporisana u drutvene tokove.

Savremena nauna psihijatrija se izdelilana brojne oblasti, kao to su: deja psihijatri-ja, psihijatrija adolescentnog doba, geronto-psihijatrija, mentalna higijena, socijalna psi-hijatrija itd. Ve su instituisane i posebnesupspecijalistike grane u psihijatriji.

Perspektive naune psihijatrije u XXI ve-ku su ogromne jer su utemeljene na neuro-anatomiji, neurobiologiji, neurobiohemiji, ne-urofiziologiji, psihohirurgiji, genetici, psiho-patologiji, psihoendokrinologiji, psihoimuno-logiji itd.

Prikazani razvoj psihijatrije do danas nematendenciju da bude sveobuhvatan ve da pru-i samo pravu propedevtiku informaciju stu-dentima medicine, buduim lekarima. Neop-hodno je usvojiti na poetku izuavanja psi-hijatrije da se razvoj psihijatrije odvijao naprocesima opteg civilizacijskog progresa iuvek se oslanjao na samu psihijatriju.

Posebnost psihijatrije je njena tendenci-ja kao nauke da sva svoja znanja i vetinestavi u slubu ljudskih potreba, ravnopra-vno i istovremeno, pojedincu i drutvu.


UDBENIKA LITERATURA U OBLASTIPSIHIJATRIJE

Savremena psihijatrija je utemeljena na brojnim razliitimpa i suprotstavljenim naunim pravcima u funkciji objanje-nja ljudske mentalne ukupnosti, posebno u shvatanju nastan-ka duevne poremeenosti, te dijagnostici i tretmanu psihija-trijskih bolesnika. Tendencija u okviru Svetske zdravstveneorganizacije je i u oblasti psihijatrije da se ostvari ujednae-nost u dravama lanicama Ujedinjenih nacija.

Izuavanje psihijatrije na medicinskim fakultetima danasje veoma razliito, ne samo u meudravnom smislu ve i uokviru univerziteta iste drave. Udbenika literatura za stu-dente medicine iz oblasti psihijatrije je poseban problemzbog neujednaenosti. Na nekim fakultetima se ravnopravnoizuavaju brojni psihijatrijski pravci. Malo je, ipak, udbenikau kojima je globalno predstavljena nauna psihijatrija danas.Ovo je razumljivo jer su autori udbenika i udbenike litera-ture najee opredeljeni za svoj odabrani psihijatrijski kon-cept i objanjenja duevnog poremeaja. Ljudski vek je u su-tini kratak a time i vek naunika, edukatora i profesora. Pozna-valac psihijatrijske nauke i struke kao potencijalni autor udbe-nika bioloki je limitiran da integralno sagleda brojne koncep-tualizacijske pravce u dananjoj psihijatriji i proveri ih u linom,strunom i istraivakom iskustvu.

Pisanje udbenika iz psihijatrije profesora naih medicin-skih fakulteta, u poslednje dve decenije je u trendu. Svaki odovih udbenika ima kvalitete ali i nedostatke. injenino, obimpsihijatrijske udbenike literature je neizbeno veliki i zastra-uje. Koncepcija ovog udbenika je ba u funkciji saetostiobimne strune i edukativne psihijatrijske literature.


PERSPEKTIVE I BUDUNOST PSIHIJATRIJE

"Konanost ne porie beskonanost ,to se samo beskraj otkriva u granicama ."

Tagora

Predviati budunost ili perspektive raz-voja bilo koje oblasti ljudske delatnosti, kao iglobalnih civilizacijskih tokova, izuzetno jekompleksno, teko, i nadasve odgovorno. Na-roito kada je u pitanju psihijatrija. Sa odgo-vornou utemeljenom na poznavanju savre-mene psihijatrije u dugoj nastavnikoj praksi,studentima medicine na propedevtikom ni-vou anticipirau ipak razvoj i budunost psi-hijatrije u prvim decenijama XXI veka.

Teko je objasniti zato ljudi na prelazu izjednog milenijuma u drugi pridaju posebnuvanost moguim civilizacijskim i drutve-nim tokovima koji slede. Upamena je pravazbrka i masovno fobino ponaanje ondanjihsavremenika zbog neizvesnosti ta e se dogo-diti u dolazeem milenijumu kada je odbroja-na hiljadita godina nove ere. U Evropi je zabe-leeno pravo apokaliptino raspoloenje ue-nih ali i obinog naroda na poetku drugogmilenijuma. Smatralo se da je "sudnji dan"blizu i narod se spremao za suoenje sa Stra-nim sudom. Koincidentno, Evropom su ha-rali rat, glad, bolesti, smrt i neopisivi strah kaoda se predskazanje ostvaruje. Naprotiv, Evro-pa je u poslednjem milenijumu generisala sve-opte napretke nauke i kulture a civilizacija jedostigla dodananji vrhunac tehnikog i te-hnolokog napretka i blagostanja.

Niko istraivaki nije uspeo da odgovorizato je raspoloenje ljudi bilo onakvo na pre-lazu iz milenijuma u milenijum, niti je mogaopredvideti a jo manje spreiti strahovanja,kao i iekivanja ta e doneti trei mileni-jum.

Predvianje razvoja psihijatrije na poe-tku XXI veka komplikovano je i teko zbognemogueg komparativnog posmatranja u od-nosu na perspektive razvoja drugih grana me-dicine, odnosno somatske naune medicine.Psihijatrija na dananjem nivou jasno je pos-tavljena izmeu medicine i drutva, te moraradikalno da menja fundamente svoje nauneosnove i metodologije strunog rada. Civili-zacija se globalno nalazi na prelazu industrij-skog u postindustrijsko drutvo. Drutvo bu-dunosti u formiranju naunici nazivaju dru-tvom kibernetike kulture. Novo drutvo po-drazumeva tako brze promene i sa takvim re-fleksijama na pojedince da ogromni slojevistanovnitva nee, niti ve uspevaju, da seadaptiraju i prate nastajue promene. Zahtevnove ere postavlja i nove zahteve pred psihi-jatriju kao struku i nauku koja treba da pomo-gne pojedincu u svim adaptacijama, pa i adap-tacijama na drutvene promene.

Razvoj psihijatrije ima perspektivu. Psihi-jatrija e se sigurno opredeliti da prati razvoj


i naunih otkria u oblasti ukupnih neurona-uka. Svoj razvoj e usmeriti na dalja istrai-vaka dostignua u psihoneuroendokrinoimu-nologiji (PNEI). Psihijatrija e u svoj razvojmorati da inkorporira i dostignua u oblastidrutvenih nauka, da ih u pravom smislu ap-sorbuje, a ne kao do sada da se samo korististavovima, teorijama i razvojnim domaajimasociolokih nauka. Krucijalno uporite budu-eg razvoja psihijatrije je njeno temeljenje napromenama koje se odvijaju u funkcionisanjusocijalnih slubi prosvete, slubi socijalnogstaranja i ukupne zdravstvene slube koje seve sada dehumanizuju. Dehumanizacija na-brojanih slubi od drutvenog znaaja je para-doksalna i odgovara sentenci: "Ide nam bolje,a oseamo se loije".

Psihijatrija je danas, i u budunosti e tobiti, specifina klinika medicinska disciplinanaizgled alijenirana od drugih grana somat-ske medicine. Razlika izmeu psihijatrije idrugih somatskih disciplina u medicini lei usamom bavljenju psihijatrije psihikim ivo-tom oveka i poremeajima skladnog mental-nog funkcionisanja, ali to psihijatriju ne sup-rotstavlja somatskoj medicini, naprotiv. Psi-hiki ivot oveka je nesporno produkt njego-vog mozga, odnosno odraena funkcionalnostmilijardi neurona.

Psihijatrija budunosti, lako je predvideti,mora znatno vee interesovanje i panju dausmeri na poboljanje dijagnostike u psihi-jatriji, poboljanje psihijatrijske klasifikacijementalnih poremeaja i usavravanje indika-

cija za preduzimanje psihijatrijskog leenja.Svoje interesovanje psihijatrija treba da rav-nopravno usmeri i ka drutvenim naukama ika drutvenoj praksi. Naravno, psihijatrija euvek ostati u vezi sa naunom humanom me-dicinom kao njen neodvojivi segment.

Psihijatrija budunosti mora i treba u per-spektivi razvoja da apsorbuje sva nauna do-stignua neurofiziologije, neurohemije, enzi-mologije, psihofarmakologije, molekularne bio-logije, genetike i drugih biolokih disciplina.Psihofarmakologija je otkriem neuroleptika,benzodiazepina i antidepresiva ve napravilapravu revoluciju u terapiji psihikih bolesni-ka. Medikament + psihoterapija + sociote-rapija su danas ostvareni milenijumima sanja-ni san kvalitetnog leenja psihijatrijskih bo-lesnika.

Naunost je definitivno perspektiva ra-zvoja psihijatrije u budunosti jer nijednadisciplina nije uspela da se potvrdi samojednostavnim gomilanjem znanja i iskustvasledei ih eklektiki i enciklopedijski. Psi-hijatrija e ovu istinu svakako iskoristiti.

Psihijatrija jeste medicinska ali nadasvehumanistika disciplina i kao takva duna jeda i sada i u budunosti sva svoja znanja idostignua stavi u slubu ljudskih potreba uzveu drutvenu angaovanost. Drutvena neu-tralnost savremene psihijatrije, a posebno psi-hijatrije budunosti, nije prihvatljiva i moesamo postojati u segmentu naunog psihija-trijskog nemeanja u ideologije, tj. u politi-ke poslove ljudske zajednice.


NORMALNOST I PSIHIJATRIJA

"Svoji nedostaci se lako prepoznaju kod drugih."

Psihijatrija je nauka o duevnim poremeajima. Ona sekao grana naune medicine u praksi bavi dijagnostikovanjem,terapijom ali i prevencijom duevnih poremeaja, odnosnobolesti psihe. Da bi se psihijatrija u klinikom smislu bavilatretmanom duevno poremeenog, neizostavno mora i trebada postavi granice ovekovog normalnog psihikog ivota ili bolje reeno okvire poeljno normalne mentalne ukupnostiindividue.

Sveobuhvatno definisati ta je normalnost u psihijatriji jeizuzetno teko ako ne i nemogue. Ovo pitanje sigurno jeintrigiralo oveka jo u preistorijsko vreme. U svim potonjim,a davno minulim civilizacijama, traen je odgovor na pitanjeta je psihika normalnost. Razumljivo je da su se s vreme-nom menjali i raali razliiti stavovi. Primera radi, i laicimaje jasno da je komunikacija sa duhovima i nevidljivim silamau prastaro vreme bila poeljna, a danas je manifestacija due-vno poremeenog kao sumanuti sadraj.

Da bi se razumelo normalno u psihikom ivotu oveka,potrebno je sistematizovati znanja o poeljnim mentalnim kva-litetima individue i diferentovati ih po uzrastu, ali delom i popolu. Filozofi antikog doba su pokuavali da sagledaju lju-dsku mentalnu ukupnost i uoili su individualna odstupanja iposebnosti, a rezultat je uvoenje i upotreba termina linost. Idanas se u psihijatriji govori o normalnom sklopu linosti kaosinonimu za normalnu mentalnu ukupnost. Upoznavanjem kva-liteta linosti savremeni psihijatar moe da oekuje i predviaodreena ponaanja individue u datim ili promenjenim oko-lnostima i da to definie kao normalno, odnosno da uklopi uokvire psihijatrijske normalosti.


Psihijatar kroz poznavanje psihijatrije kaonauke pravi distinkciju normalnog okvira li-nosti u recimo, dejem uzrastu, u adolescenciji,posebno u starosti, ali i posebno u germinati-vnom periodu ena ili u periodu polne zrelostii polne potentnosti mukaraca itd.

Univerzalan ljudski fenomen jeste potre-ba za verovanjem i ona znaajno utie na psi-hijatrijsku misao u ukupnom razvoju psihija-trije. Neke savremene terapijske tehnike ko-riste i magijsko i ritualno generisano iz univer-zalnog fenomena ljudskog verovanja i suge-stibilnosti individue. Naalost, magija i ritualisu fundament dananjih "novih i alternativnihpsihijatrijskih pokreta i kola", kroz koje seideoloki povezuju razliita teistika struja-nja marginalne religije (aktuelne sekte).

Razvoj psihijatrije veoma je zavisio odrazmatranja normalnog, odnosno normalnostiu psihijatriji. Normalno u psihijatriji treba ra-zumeti kao sinonim za prihvatljivo, oekiva-no, poeljno, traeno, a u drugom smislu zatipino, za proseno ili za uobiajeno. Kva-litet i koliina individualnih sloboda u dru-tvu determiniu vrednost, ulogu, znaaj i me-sto psihiki normalnog. Psihiki normalno usavremenoj psihijatriji je delom nametnutodrutvenim stavovima. Dakle, ima karakterdrutvenog ako se gleda samo sa aspekta sta-vova pojedinca i njegovih ukupnih prava uokviru sociozajednice. Savremena vladajuaelita u klasnim globalnim zajednicama dra-vama kreira zakon, zakonske norme, moral i

etike norme, a one su uzidane u normalnulinost svakog pojedinca.

Normalnost i odstupanje od normalnostisu kriterijumi u okviru psihijatrije od njenihpoetaka kao nauke i ne treba ih pripisivatipsihijatriji. Psihika normalnost i psihikiporemeaj postojali su davno pre psihijatrije,a zasluga psihijatrije je samo u terminolo-kom odreenju pojmova. Vena je tenja dase odstupanje od normalnosti vrati u okvireprihvatljivog. U preistoriji je to ostvarivanodemonistikim principima isterivanja zlog du-ha iz duevno poremeenog, u srednjem vekuinkvizicijskim metodima isterivanja neasti-vog, do poznatog nam spaljivanja vetica. Na-ravno da je to preko moralistikih principagraanske filozofije prihvatila i psihijatrijaonog vremena. Tendencija u dananjem tre-nutku je segregacija poremeenog od normal-nog, odnosno prihvatljivog, tj. dobra od zla.Savremena psihijatrija je svedok drutvenetendencije da se marginalizuju pojedine grupe,kao to su hronini duevni bolesnici (azilira-njem), alkoholiari, narkomani, psihopate itd.

Razumevanje i poimanje duevne normal-nosti oveka, kao i odstupanja od nje, i danasje izuzetno sloeno. Psihijatrija kao nauka tre-ba da priblii oba aspekta (normalnost i pore-meaj) dananjem oveku. Krupan korak togzahtevnog ostvarenja psihijatrije jeste pri-bliavanje ove medicinske nauke studenti-ma medicine.


PSIHIJATRIJAKAO GRANA NAUNE MEDICINE

Definisana prema predmetu svog prouavanja, psihijatrijaje struna disciplina naune medicine o duevno poremeenomoveku, usmerena na njegovo izleenje. Danas, na poetkuXXI veka, psihijatrija se proirila na jo dva znaajna i bitnaprostora.

Pored leenja duevno poremeenih psihijatrija se bavizatitom i unapreenjem mentalnog zdravlja i prevencijom.

Psihijatrija je u pravom smislu postala posebna nauna di-sciplina per se.

Psihijatrija je u poslednjih 100 godina postala ravnopravnasa drugim disciplinama unutar ukupne savremene naune me-dicine. Tek poslednjih 140 godina duevni poremeaj je shva-en kao bolest, a duevno poremeenom oveku u medicini upravom smislu priznat je status bolesnog oveka.

Ekspanzivni razvoj psihijatrije kao strune i naune medi-cinske discipline traje u poslednjih nekoliko decenija XX ve-ka. Psihijatrija je i dalje unutar sebe kao struke i nauke opte-reena neprevazienim konceptualnim suprotnostima i neusa-glaenostima. Psihijatrija se u mnogo emu razlikuje od dru-gih medicinskih disciplina, a po mnogo emu zaostaje za nji-ma. Razlozi su brojni, a najbitnija su tri sledea.

1. Kliniko ispitivanje bolesnika u psihijatriji se bitnorazlikuje od klinikog ispitivanja bolesnika u internisti-kim ili hirurkim granama. Klinika obrada bolesnika po-drazumeva razlikovanje subjektivnih i objektivnih simptoma.U psihijatriji to nije mogue ostvariti jer je nosilac subjektiv-nog izraavanja psihiki poremeena linost ispitivanog bole-


snika. Psihijatrijski bolesnik nije sposobanuvek da prui tane subjektivne podatke o do-ivljavanju svoje bolesti, ve ih iskrivljuje iliporie. Duevni bolesnik prema sadrajimasvojih halucinacija, ili svojoj sumanutosti imatzv. pozitivan sud realnosti. Nepouzdanost isubjektivnost autoanamneze u psihijatriji jeesta i izuzetno oteava struni rad psihijatrate se heteroanamnestikim podacima o poe-tku i razvoju duevnog poremeaja pridaje ve-i znaaj nego u drugim klinikim medicin-skim granama.

2. Psihijatrija kao klinika medicinskagrana ne moe u veini svojih entiteta te-meljiti dijagnozu o duevnom poremeajuna patohistolokom nalazu kao ostale granesomatske medicine. Nije utvren patoanato-mski supstrat ni post mortem karakteristian,specifian ili patognomonian za brojne du-evne poremeaje.

3. Psihijatrija ne moe u svojim istrai-vanjima ni priblino kao druge medicinskestruke da koristi eksperiment, odnosno eks-perimentalna istraivanja ni na oveku, ajo manje na modelu. Model u psihijatrijskimistraivanjima pre svega ne moe da se kori-sti zbog toga to sve druge ivotinjske vrsteosim oveka nemaju u svojoj psihikoj uku-pnosti kogniciju i nemaju sposobnost govora.

Psihijatrija kao nesporno mlada grana na-une medicine u ovom momentu u vidljivomje zaostajanju za drugim medicinskim disci-plinama, gledano sa striktno naunog aspekta.Etiologija i patogeneza u stanju psihikog po-remeaja su neodgonetnute u savremenoj na-unoj psihijatriji za veinu mentalnih pore-meaja ili bolesti. Etiopatogenezu psihikihporemeaja nije mogue objasniti naunimsaznanjima iz biolokih disciplina na kojima

je utemeljena savremena nauna medicina.Mentalni poremeaj je svakako izazvan pore-meajem funkcionalnosti mozga, makar namolekularnom neurotransmiterskom nivou dis-funkcije njegovih neurona. Objanjenje nastan-ka psihikih poremeaja danas je neophodnozasnivati na dostignuima u oblasti psihologi-je. Naravno, poremeaji sklada mentalne uku-pnosti individue esto su izazvani interperso-nalnim relacijama i dogaanjima u socio za-jednici.

Psihijatrija kao nauka moe razreiti etio-logiju i patogenezu duevnog poremeaja sa-mo naunim holistikim pristupom. Neopho-dno je uvaiti istovremeno sva tri poznata i-nioca u nastanku duevnog poremeaja (bio-loke, psiholoke i socioloke), ravnopravno idinamiki interakcijski povezano. Prednostpsihijatrije u odnosu na druge medicinske di-scipline i jeste u jasnoj obavezi naunog is-traivanja holistiki profilisanog. Psihijatrijaje ve danas doprinela da sve grane naunemedicine uvaavaju psihiko u somatski obo-lelog. Tako da je znaaj i razvoj doivela lia-ison psihijatrija, s jedne strane a, s druge, po-treba za psihijatrijom i psihijatrom je uslov-ljena prihvatanjem i naunim sagledavanjempsihosomatskog poremeaja ravnopravno sasomatopsihikim i somatskim. Dakle, nespo-rno je da nema somatske bolesti bez somato-psihikog poremeaja. Svi protagonisti soma-tske medicine su prihvatili da bilo koja soma-tska bolest, posledino naruava psihiku ra-vnoteu bolesnika na nivou bar somatopsihi-kog poremeaja.

Nauna psihijatrijska istraivanja i naunirazvoj savremene psihijatrije danas usmerenisu u mnogo pravaca. Navodim najvanijihdeset:


1. Kliniko fenomenoloka istraivanja napodruju psihopatologije psihodinamske ori-jentacije.

2. Psihijatrijska istraivanja su u znaaj-nom domaaju na prostoru istraivanja soci-jalnih, ekonomskih, drutvenih, kulturnih idrugih faktora koji utiu na meuljudske od-nose i njihovog direktnog uea u nastankupsihikih poremeaja.

3. Savremena psihijatrija danas intenzi-vno eksperimentalno ispituje psihopatolokefenomene na ivotinjama ali i ljudima prime-nom brojnih psihofarmaka i hemijskih sups-tanci.

4. Psihijatrija istrauje uinak primene po-znatih psihofarmaka, uvodi nove i prati me-njanje psihopatoloke slike u raznim smero-vima. Ovo omoguava istraivanja pojedinihpsiholokih fenomena.

5. Neurofizioloka istraivanja su izuze-tno bitna i iroko su podruje rada savremenepsihijatrije.

6. Patohistoloka ispitivanja psihijatrijskihporemeaja su znaajan istraivaki prostordananje psihijatrije. Podrazumevaju upotrebuelektronske mikroskopije i mogunost praenjau neuronu in vivo molekularnih kretanja sup-stanci. Traganje za naunim odgovorom etio-patogeneze duevnog poremeaja oslanja seu psihijatriji i na najnovija saznanja o aporto-zi neurona.

7. Endokrinoloka psihijatrijska ispitivanjasu novo podruje angaovanja savremene psi-hijatrije, sa izvesnim perspektivama naunihpomaka u etiologiju i tok duevnih poreme-

aja. Posebno "obeava" aktuelna psihoendo-krinoimunologija.

8. Genetika istraivanja u psihijatriji suaktuelna, a psihijatrija kao nauka ve znaaj-no koristi otkria u humanoj genetici.

9. Poslednjih nekoliko decenija, a pose-bno u poslednjih desetak godina, intenziviranasu psihijatrijska istraivanja u oblasti neuro-biohemijskih saznanja. Ovo podruje psihija-trijskih istraivanja sigurno e pomoi u brimi kvalitetnijim otkriima u oblasti psihijatrijene samo na prostoru terapijskog poboljanjastanja obolelih ve i u odgonetanju naina na-stanka psihikog poremeaja.

10. Epidemioloka psihijatrijska istrai-vanja zaostaju za epidemiolokim istraiva-njima u drugim medicinskim oblastima, ali,na sreu, istraivanja ove vrste danas su uekspanziji.

Savremena psihijatrija oigledno zaostajeza drugim medicinskim granama, ali su jasnei brojne prednosti psihijatrije, to opredeljujenjen dalji razvoj u okviru naune medicine.Psihiko oveka je najvei domet u biosve-tu nae planete i time podruje najveegljudskog interesovanja. Poremeaj skladnogmentalnog funkcionisanja je prostor intereso-vanja oveka od preistorije a moda najinten-zivnije u dananje vreme.

Mozak, odnosno njegovi neuroni, sigurnoje generator psihikog ivota oveka, ali iduevnog poremeaja. Razumeti ljudsko psi-hiko i njegov poremeaj je naroito teko ikompleksno. Mozak jeste organ psihe ali jemozak i sadran u psihikom.


Konceptualni modeli su brojni u savreme-noj psihijatriji i treba da u potpunosti odgo-netnu sledee etiri relacije:

1) odnos mozga i psihe;2) odnos psihe i njenih pojedinih delova;3) odnos pojedinca i drutva;4) odnos oveka i sveta.

Konceptualni model u psihijatriji predsta-vljaju sistematizovano ukupno znanje o due-vnim poremeajima kao predmetu bavljenjapsihijatrije. Savremena psihijatrija u procesunaunog saznanja polazi kao i druge naukeod zapaanja pojava ili fenomena i deskrip-cije tj. opisa prikupljenih empirijskih injeni-ca. Tek sada se trae zakonitosti, pravilnosti iodnosi meu njima da bi se izvele generali-zacije za odreenu klasu fenomena kao trajnovaee. Posledino se na ovaj nain dolazi doobjanjenja eksplanacije date pojave. Eks-planacija u psihijatriji je danas u sutini redu-kovana slika stvarnosti koja samo odraavakarakteristike pojave. Eksplanacija je, dakle iinstrument i produkt procesa shvatanja conceptio.

Sistem povezanih eksplanacija komplek-snu sliku stvarnosti ini razumljivom i pred-

stavlja konceptualni model. Sam model je ap-straktni logiki sistem jer njegovi elementiodgovaraju datoj klasi pojava u realnom sve-tu. Model je po definiciji hipotetska konstru-kcija te ima znaenje i eksplanacije i imita-cije istovremeno. Konceptualni modeli, odno-sno teorije aktuelne u naunoj psihijatirji makoliko ovog momenta bile zasnovane na empi-rijskim injenicama u narednom istorijskomtrenutku mogu biti izmenjene ili potpuno od-baene. Ova injenica i jeste potvrda da je sa-vremena psihijatrija posebna nauna disci-plina u okviru humane medicine XXI veka.

Psihijatrija je trajno u sebe ugradila itrajno nauno prihvatila holistiki pristup, tojoj garantuje eksplozivni razvoj u ovom veku.Psihijatrija je ugradila u sebe fundamente ooveku kroz objanjenje i shvatanje da je o-vek istovremeno isto to i svi ljudi, kao nekiljudi i samo kao on sam.

Savremenu psihijatriju moemo posmatratisamo u dimenziji vremena, odnosno moramouvaavati faze ljudskog ivotnog ciklusa imoramo konzistentno konceptualizovati svekategorije duevnih poremeaja.


BIOLOKE OSNOVEOVEKOVE MENTALNE UKUPNOSTI I

POREMEAJA

Student medicine makar i na propedevti-kom nivou mora da usvoji bar elementarnaznanja iz vrlo kompleksnog naunog dosti-gnua psihijatrije vezanog za razumevanje o-vekove psihe i njene poremeenosti. Zbog to-ga ovaj udbenik propedevtike sadri i pogla-vlja u kojima se raspravljaju bioloke, psiho-loke, socioloke i genetike osnove psihikogivota i duevnog poremeaja.

Mentalnu ukupnost oveka i duevni po-remeaj nije mogue shvatiti bez fundamen-talnog poznavanja njihove organske, odnosnobioloke ili preciznije neurobioloke osno-ve. Danas niko nauno ne moe osporavati daiza psihikih funkcija, kao to su percepcija,oseanja, pamenje, ponaanje, miljenje i dr.,ne stoji neurobiohemijski proces u nervnomsistemu, odnosno u neuronu.

ovekov psihiki ivot zasnovan je na fun-kciji, ili pravilnije reeno odraz je funkcio-nalnosti neurona, odnosno sistema neurona,odnosno celog mozga na dananjem nivou nje-govog razvoja. Radi lakeg razumevanja nes-porne uloge mozga u odvijanju psihikog ivo-ta oveka, neophodno je podsetiti se sledeeg.

Nervni sistem svim poznatim najjedno-stavnijim i najsloenijim ivim biima obezbe-uje primanje informacija, odnosno stimulusa

iz unutranje i spoljanje sredine, obradu tihstimulusa i reakciju kao odgovor na promeneu tim sredinama. To omoguava princip meha-nizma povratne sprege i ivot je mogue odr-iv samo ako taj mehanizam adekvatno funkci-onie.

Nervni sistem omoguuje najniim orga-nizmima jednostavnu refleksnu aktivnost, od-nosno pokrete svedene na jednostavne potrebepribavljanja hrane i izbegavanja opasnosti.

Nervni sistem na vioj lestvici razvojaorganizma sastoji se od optih i specifinihreceptora za prijem informacija iz unutranjei spoljanje sredine i provodnih puteva kojimase te informacije prenose do nervnih struktu-ra koje ih integriu i obrauju i odreuju na-in reagovanja, izvoenje i upravljanje rea-govanjem.

Nervni sistem najrazvijenijih organiza-ma kimenjaka obezbeuje integraciju, kon-trolu i upravljanje svim funkcijama somat-skim i psihikim.

Nervni sistem oveka karakterie se nesamo izuzetnom sloenou ve i ogromnomplastinou ostvarenom dugim procesom filo-geneze kroz istovremenu interakciju oveka ispoljanje sredine. Proces adaptacije imao jeizuzetan znaaj u tom razvoju i daleko preva-zilazi jednostavno, refleksno, instinktivno po-naanje. Ta povratna stalna dinamina intera-


kcija uslovila je razvoj govora i apstraktnogmiljenja i do nesluenih razmera razvila o-vekove mogunosti za interakciju sa okrue-njem a posebno sa drutvenom sredinom.

ovek je sa razvojem nervnog sistema ste-kao sposobnost da se prilagoava promenamau spoljanjoj sredini, ali moda jo bitnije stekao je sposobnost da tu sredinu menjapodreujui je svojim potrebama. Ovo su kva-liteti psihikog ivota oveka, a njegova slo-enost i razmere buduih domaaja su nesa-gledivi, poput kosmikog prostranstva.

Poseban kvalitet ovekove psihike uku-pnosti je svest o samom sebi kao obliku pos-tojanja, svest o sebi kao razliitom od svih isvega drugog, svest o svom subjektivnom do-ivljavanju, miljenju i delovanju u kontinui-tetu, znai i u prolosti i u sadanjosti i u bu-dunosti.

Psihika ukupnost svake ljudske indivi-due u razvoju ali i u funkcionisanju nespornozavisi od drutvene sredine, poev od poro-dice, do ire sociozajednice. Posledice nedo-statka ili neprimerenosti tih drutvenih sredinakao formativnih su zaostajanje razvoja nerv-nog sistema ili poremeaji njegove funkcije,to se manifestuje poremeajem psihike uku-pnosti individue. Reeno je lake razumeti naprimeru deteta roenog sa nedostatkom, re-cimo oteenjem pojedinih ula. Tada gluvoaili slepilo razvojno generie nedostatke u psi-hikoj ukupnosti te individue, a istovremenoizostaje strukturni i funkcionalni razvoj u od-govarajuim delovima mozga, tj. ne razvija seodnosni primarni i sekundarni ulni centar.

Mozak oveka, odnosno centralni nervnisistem, deluje kao sloeni sistem u okviru josloenijeg sistema kakav je sam ovek u svo-joj somatskoj i mentalnoj ukupnosti. Nesagle-diva sloenost i plastinost centralnog nervnog

sistema oveka nije uslovljena samo anatom-skim i hemijskim strukturama, niti samo bes-konanim brojem direktnih i indirektnih vezaizmeu vie milijardi neurona, niti sloenimneuronskim procesima i dinamikom njihovogodvijanja ve i sloenom interakcijom osnov-nih jedinica u podsistemima mozga, ali i o-vekovog organizma kao celine sa telesnimpodsistemima.

Mozak i psiha oveka nisu dve odvojene iposebne kategorije koje nezavisno i paralelnofunkcioniu. Dva su bitna polazita za razu-mevanje ovekove mentalne ukupnosti.

1. Mozak, odnosno centralni nervni sis-tem, omoguio je razvoj ovekovog psihi-kog ivota, a ovekovo ukupno psihiko usvom povratnom delovanju podstie razvojmorfoloki, strukturno i funkcionalno istogtog mozga kroz generacije.

2. ovek je bioloko, psiholoko i socio-loko bie, specifino po jedinstvenosti i nede-ljivosti ova tri nivoa. Znai, ovekom uprav-ljaju ravnopravno bioloki, odnosno prirodni,psihosocijalni, tj. drutveni inioci, uzajamnopovezani i u stalnoj dinamikoj interakciji.

Duevni poremeaj treba razumeti na iden-tian nain. Sutina duevnog poremeaja leiu oteenju na razliitim nivoima integracijeorganskih, psihikih socijalnih procesa udatoj linosti. Psiha odraava sve uticaje naljudski organizam i one organske prirode, alii one koji se ostvaruju u interpersonalnim od-nosima. Prirodni i drutveni fenomeni delujuna organizam kao nedeljivu celinu pa se zbogtoga psihiki ivot oveka mora razmatrati ishvatiti kako sa prirodnog (biolokog), tako isa psiholokog i istovremeno drutvenog as-pekta. Zadatak psihijatrije je ovakav integra-lni holistiki nauni pristup psihikom pore-meaju.


PSIHOLOKO FILOZOFSKE OSNOVEOVEKOVE MENTALNE UKUPNOSTI I

POREMEAJA

Psihiko oveka sigurno je u dalekoj pro-losti ljudskog postojanja samom svojom po-javom kroz sposobnost apstraktnog poimanjasebe i sveg spoljnjeg sveta u okruenju namet-nulo samom oveku potrebu da pokua razu-meti sopstveni duevni ivot, kao i duevniivot drugih ljudi, te i odstupanje od normal-nog. Ovo je svakako uslovilo pojavu filozofijei filozofiranja uopte, ali i pokuaja filozof-skog objanjenja ljudske mentalne ukupnosti.Pojava filozofije u minulim ljudskim civiliza-cijama, kakva je bila recimo antika Grka,dokazuje pre svega izuzetnu sloenost ljud-ske psihe i nikada odgonetnutu sutinu ovekakao psihikog bia.

Pojava psihijatrije u okviru naune medi-cine ravnopravno na biolokim osnovama ipolazitima sigurno je proistekla iz prethod-nih filozofskih uenja i razvoja psihologijeunutar filozofije. Filozofiranje je nezaobilaz-na ljudska potreba, moe se rei i osobina.Filozofira svaki pojedinac, filozofira psihija-tar, filozofira njegov pacijent.

Razvoj psihologije u okviru filozofije i po-sebno pojava klinike psihologije u XX vekupravi su temelji i oslonci savremene naunepsihijatrije i na poetku treeg milenijuma.Psihijatrija danas ne bi opstala bez oslonca napsihodijagnostiku i psihopatologiju.

Revolucija u psihijatriji i njen posebnirazvoj poinju pre oko 100 godina, pojavomlekara, genija Sigmunda Frojda. Njegovouenje je usmereno ka objanjenju struktureovekove linosti, odnosno ukupne mentalnesutine. Genijalno i revolucionarno Frojdovouenje je ba takvo sa svih aspekata. Kolikogod Frojd bio hvaljen ili osporavan, psihija-trija je, zahvaljujui njemu, koracima od se-dam milja zakoraila u prostore nauke i nau-nosti u okviru savremene medicine. Frojd jeotac psihodinamskog objanjenja ovekovogpsihikog razvoja. Otac je psihoanalize, do da-nas nenaputenog naina leenja duevnih po-remeaja. Psihodinamsko objanjenje struk-ture ovekove psihe eliminisalo je zanavekdogmatsko u objanjenju ljudske due i suo-ilo naunike sa ivotinjom u oveku, ali napozitivan i koristan nain.

Psiholoko-filozofsko Frojdovo objanje-nje duevnog ivota oveka zasniva se na pos-tojanju duboko nesvesnog, oznaenog kao Id.Id je duboko nesvesno, nagonsko u oveku.Id je pravi generator ukupnog psihikog fun-kcionisanja kroz nagonske potrebe, htenja ielje skrivene od svesnosti same linosti. Ene-rgija Ida uplivie u sferu svesnog, odnosnosferu Ega i posebno dinamiki utie na stavoveSuperega Nad ja (Cenzor ili Savest). Ova-


kvo spekulativno razumevanje mentalne uku-pnosti oveka kroz nesvesno, svesno i nad-svesno omoguilo je razvoj psihijatrije u sva-kom smislu, a pre svega razumevanje struktu-iranja, odnosno razvoja psihikog ivota indi-vidue od roenja do zrelosti, kao i razumeva-nje kasnijeg njenog funkcionisanja do dubo-ke starosti. Poslednjih 100 godina razvoja psi-hijatrije krcato je brojnim kolama, pravcimai modalitetima utemeljenim na psihodinam-skom objanjenju ovekovog duevnog funkci-onisanja.

Psihodinamsko objanjenje nastanka du-evnog poremeaja pojednostavljeno za razu-mevanje temelji se na stalnom suprotstavlja-nju i potiskivanju naviruih nagonskih pot-reba iz nesvesnog dela psihe, odnosno iz Ida ielja koje su u suprotnosti sa prihvatljivim uokviru moralne strukture pojedinca i socio-moralnih normi drutva. Potiskivanje tih sna-nih nagonskih pulzija iz Ida vodi u nara-stanje intrapsihike konfliktnosti sklonjeneod svesti individue. Kada mehanizmi odbra-ne Ega zakau, nastaje poremeaj mentalnogsklada. Ovakvo objanjenje nastanka pore-meaja koje u psihijatriji nazivamo neuroti-nim jo uvek je najprihvatljivije. Ove pore-meaje nazivamo nepsihotinim, a tu spadajui psihosomatski i somatopsihiki poremeaji,dakle i poremeaji skladnog funkcionisanjaovekovih organa.

Biheviorizam je u savremenoj naunoj psi-hijatriji poseban pravac, danas veoma atrak-

tivan u razvijenom svetu, ali izrastao na psi-hodinamsko-filozofskom objanjenju ljudskepsihe. Bihevioristi insistiraju na ponaanjusvake individue usvojenom i nauenom kaosutini ukupnog psihikog. Svakako da u to-me ulogu igra sociosredina od najue poro-dine, do najire savremene globalne civili-zacije. Leenje psihikog poremeaja bihe-vioristi zasnivaju na pacijentovom usvajanju,odnosno uenju novih modela ponaanja jerporemeaj podrazumeva odstupanje od prih-vatljivih obrazaca ponaanja.

Psiholoko-filozofska uenja o psihikomivotu i njegovom poremeaju temelje i pod-stiu nauni razvoj savremene psihijatrije kaomedicinske discipline pre svega kroz kon-ceptualizaciju modela u psihijatrijskoj nauci.Model psihike bolesti, za razliku od mo-dela modane bolesti, konceptualizuje psi-hiki poremeaj i objanjava ga van pato-lokih promena u tkivu mozga. Duevniporemeaj i etioloki i tokom i razvojem od-vija se u psihikoj dimenziji oveka, dakle uonome to se naziva psiha, linost i ponaa-nje. Jasno je da u vezi s ovakvim objanje-njem psihikih fenomena nastaje problem jerje takvo shvatanje po prirodi subjektivno.Objektivizacija, nauno nuna da bi se dolodo naunih konceptualizacija, je u ovom slu-aju vetaki i po sutini arbitrarni postupak.Zbog toga nauna savremena psihijatrija teiholistikom naunom pristupu, neguje ga irazvija.


SOCIOLOKE OSNOVEOVEKOVE MENTALNE UKUPNOSTI I

POREMEAJA

Psihijatrija kao struna i nauna medicin-ska disciplina podsticala je sopstveni razvojinkorporiranjem u sebe saznanja drutvenihnauka, a posebno sociologije. Cilj savremenepsihijatrije je da znanja pojedinih nauka nanajbolji mogui nain upotrebi za ostvariva-nje zatite i unapreenja duevnog zdravljaoveka, odnosno stanovnitva. Sociologija injene strune i naune discipline doprinele surazvoju psihijatrijske misli i psihijatrijske pra-kse u poslednjim decenijama. Treba oekivatida e se budunost razvoja psihijatrije i uovom veku dobrim delom zasnivati i na sara-dnji sa sociologijom.

Sociologija svoje uenje o ovekovoj psi-hikoj ukupnosti temelji na injenici da o-vek kao individua ima svoju istoriju, da je samstvara i da svoj vek provodi u krajnje speci-finoj drutvenoj situaciji. Bioloke zakonitostisu egzaktne i neumitne. Zakonitosti drutve-nih procesa su relativnog karaktera, vezane zadatu drutvenu organizaciju i vreme. Istovre-meno su i pod uticajem individualnih veli-ina, dakle i pod uticajem faktora sluajnosti.Drutveni procesi poto nisu strogo determi-nisani nisu ni reverzibilni u oba smera, ili barne u onoj meri u kojoj su to prirodni procesi,koje skoro precizno moemo predvideti a ioitati prolost.

Psihijatri danas uvaavaju socijalne fak-tore u poimanju psihikog oveka i duevnogporemeaja sasvim deklarativno, prigodno asamo ponekad kao iskaz sopstvenog h

Documents

Propedevtika psihijatrije