RAZGOVOR: JANKO BALJAK, REDITELJ, PROFESOR I ČLAN POLITIČKOG SAVETA POKRETA SLOBODNIH GRAĐANA

Srbija mora da se oslobodi straha

Uvodna reč glavnog urednika

Kad se izgubi osećaj za realnost, kad seizgube mera, stil i stid – izgubi se i elemen-tarno građansko ponašanje – pa onda i

gumeni čamci mogu da se porinu u fontanu! U stiluone lalinske pesme: „Šorom šajke a Dunavom čeze“– cirkus „Napredni radikal“ nastavlja da deevoluira.

Ne znam otkud ta opsesivna potreba ove vlasti da seustremljuje na fontane?! Po gradovima u unutrašnjostibave se kontejnerima, liftovima, javnim klozetima,semaforima... Valjda je to mera provincije, ali Beograd jeprestonica... Raste primitivno poimanje glamura, pa supredmet javnog iživljavanja ulična rasveta, novogodišnje

jelke, jarboli i – fontane. Otkud Luju IV potreba za manifestacijama kakva je bila

ova policijska? Koga te bizarne parade dotiču i čemusluže? U ispraznoj putinovštini na srbijanski način ovapogrešna demonstracija moći možda neukoj i zblanutoj rajii može na trenutak da privuče pažnju i izazove polusatnufascinaciju, ali to nije u duhu i tradiciji ovoga grada, ne ličina bilo šta po čemu je poznat i pamćen senzibilitet glavnoggrada Srbije. Teško je oteti se utisku da Luj IV sve ovo radiiz pizme i inata prema građanskom Beogradu, da uživa upotcenjivanju i ponižavanju elementarnih osećanjasamosvojnosti koje neguju stanovnici svakog grada, pa iBeograđani.

I izbor Siniše Malog, „najboljeg gradonačelnika kog je

Beograd imao“, za ministra finansija je na istom fonupizme i inata čoveka koji Srbiju sve naglašenije doživljavakao privatnu prćiju i očevinu s kojom mu se može kakohoće. Taj „uspešni“ Mali nije bio nosilac naprednjačkeliste na poslednjim izborima. Što? I dok nesretna premijer-ka zapenjeno lupeta o vanserijskim kvalitetima Malog,zaboravlja da je jesenas, po naređenju, morala da iz tekućebudžetske rezerve izdvoji 100 miliona dinara za Beogradzbog smanjenih prihoda u gradskom budžetu. Da podmažebiografiju ovog velikog stručnjaka. Uostalom, kad je takodobar, što se toliko čekalo na unapređenje u Lujevogrizničara?

Ostaje mi samo jedna dilema: da li svemogući ovo radisamo iz inata ili u svemu ima malčice i – interesa?!

Samo inat ili i interes?

VLADA NAMERNO ODLAŽEZAKONSKO REGULISANJE RADA

PREKO AGENCIJA ZA PRIVREMENO ZAPOŠLJAVANJE

Lizing ropstvo uz blagoslov

vlasti

LOPOVLUK OD VRHADO LOKALA:

PROBLEM I SA KORUMPIRANIMSISTEMOM ZA PRIPREMU BORBE

PROTIV KORUPCIJE Cirkuzanti forsirali fontanu

PROSLAVA DANA POLICIJE PRETVORILA SE U JOŠ JEDNU NAPREDNJAČKU SMEJURIJU

Srbija, rajska bašta za korupciju

IZLAZI SREDOM � GODINA I � BROJ 24 � 30. 5. 2018. � CENA 50 dinara

2 POLITIKA

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Od početka devedesetih, a posebno od 2002, jačanjeantikorupcijskog sistema je preduslov za osnaženjeizgleda Srbije da stekne „stolicu“ u Briselu. I tokom

prošlogodišnje predsedničke kampanje na biračko telo susručeni Nijagarini vodopadi zaveta da će nestati zloupotrebamoći, podmićivanje i tajni poslovi, ali je sa zatvaranjem biral-išta korupcija vraćena gde je i bila. U fioku, koja se u krajnjojnuždi otvara zbog zamajavanja građana ili ubeđivanja stranihzvaničnika da mito & korupciju svakoga dana, u svakompogledu, sve više iskorenjujemo.

Dok ovu fatamorganu vlast neguje rečima, normativnomskribomanijom i trošenjem ozbiljnog novca na pripreme zasuzbijanje korupcije – korupciji nema ko da smeta. Pokazaloje to i istraživanje „Srbija: Pregled političke korupcije“, kojeje 2014/15. analiziralo izbore, finansiranje političkih stranaka,kodeks ponašanja za sprečavanje korupcije, prijavljivanjeimovine, imunitet, sukob interesa i lobiranje. Organizacija„Međunarodna transparentnost“ (Transparency International)zaključila je da jesmo od 2012. doneli zakone, popravljalimrežu institucija i povećali broj hapšenja istaknutih političarai bivših vladinih zvaničnika, ali korupcija i dalje utiče na javnii ekonomski život. Posebno u pravosuđu, sprovođenju zakonai političkom sistemu.

Manjak volje, višak interesa

U međuvremenu je stanje blago pogoršano. Ista NVO je pretri meseca publikovala istraživanje „Indeks percepcije korupcijeza 2017“, gde je 180 zemalja rangirano po stepenu korupcijedržavnih funkcionera i javnih službenika. Indeks se dobija naosnovu različitih istraživanja i studija. Rezultati su standardizo-vani na skali od 0 do 100, gde je nula rezervisana za veomakorumpirane zemlje, a 100 za „veoma čiste“. Više od dve trećinedržava rangirano je ispod 50. mesta, većina zemalja učinila je„mali ili nikakav napredak u okončanju korupcije“.

Najbolje su prošli Novozelanđani i Danci, najgore građaniSirije, Južnog Sudana i Somalije. Prema prosečnoj oceni, uZapadnoj Evropi stanje je najbolje, dok je najlošije u pod-sharskoj Africi, Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji. U tom miljeuSrbija je zemlja sa raširenom korupcijom, nešto ispod svetskogproseka. Nalazi se na 77. mestu, sa Kinom, Surinamom i

Trinidadom i Tobagom. Manji nivokorupcije u odnosu na nas beležeSlovenija (na 34. mestu), Ruanda,Namibija, Hrvatska (57), Rumunija, CrnaGora (64), Bugarska, Belorusija, BurkinaFaso... Bolji smo od Kuvajta (85. mesto,kao i Kosovo koje je zasebno obrađeno),Albanije i BiH (dele 91. mesto), Brazila,Makedonije (107. mesto), Ukrajine,Meksika...

Osim ustavnih normi, Srbija ima izakone za borbu protiv korupcije:Krivični zakonik, Zakonik o krivičnompostupku i Zakon o oduzimanju imovineproistekle iz krivičnog dela. Tu su inacionalna strategija, akcioni plan zanjeno sprovođenje, nebrojeni podzakons-ki i drugi pravni akti... Imamo i instituci-je: policija (otkrivanje koruptivnih kriv-ičnih dela), tužilaštvo (procesuiranjekorupcije), sudovi (sankcionisanje korup-cije), a osim njih i različita tela, organe,odbore, komisije, savete, instruktaže,bogat nevladin sektor... Fascinantan jedijapazon propisa, institucija, mera,instrumenata i inovacija koji su ufunkciji borbe protiv korupcije, au zbiru su lek koji ne leči. Baš kaoda je ta pojava osvanula s tranzici-jom države i društva, da legislati-

va i institucije nisu i ranije postojali. Rečju, kaoda smo bili tabula raza po pitanju korupcije, pasve moramo iznova: i da gradimo (norme iinstitucije) i da učimo (policija, pravosuđe,advokatura, mediji...).

Da je posredi manjak volje da se u ove vodezaroni, vidljivo je i u borbi protiv korupcije nalokalnom nivou. Trebalo je da svih 145 opština igradova do juna prošle godine usvoje lokalniantikorupcijski plan i da oforme antikorupcijskitim. Rok je zacrtan Akcionim planom zaPoglavlje 23, a ispoštovalo ga je, krajem majaove godine, tek deset gradova i opština(Zrenjanin, Subotica, Vrnjačka Banja, Doljevac,Mali Zvornik, Koceljeva, Opovo, Vršac,Petrovac na Mlavi i Požarevac). Vlastodršci iz56 gradova i opština na pitanje dokle su stiglinisu odgovorili Agenciji za borbu protiv korup-cije ili nisu uradili ništa. Stagnira 15 lokalnihsamouprava, pet gradova su u regresiji (Zaječar,Bujanovac, Niš, Ub, Požega) jer planove kojeimaju nisu prilagodili modelu istaknutom nasajtu Ministarstva pravde. Beogradske opštinenemaju ovu obavezu – nju ima Grad, ali je iBeograd među onima koji nisu uradili ništa.

Zbog formiranja lokalnih antikorupci-jskih timova vlada konsternacija jer suopštine i gradovi rajska bašta za korupciju.Valjda zato što je batina iz raja utekla,lokalne vlasti ne bi ništa menjale. Ako većmoraju, jedino je važno ko će postati članantikorupcijskog tima. Nije prošla ideja izMinistarstva pravde da članovi budu birani

iz redova odbornika. Ipak, kreativnost je nepredvidiva. Takoje Požarevac sredinom maja tužen zbog koruptivnog načinapristupa borbi protiv korupcije!

Takvu tužbu podneo je Ljubomir Jacić, kandidat koji nijeizabran u požarevački antikorupcijski tim mada je „dobiojednu od najviših ocena po osnovu upitnika“ i po svim drugimkriterijumima ocenjen je sa „u potpunosti zadovoljava“. Odsuda traži poništenje rešenja kojim je data prednost trojici od

Beogradski nedeljnik. Izlazi sredom � Godina prva, broj 24 � Izlazi sredom. Rukopisi se ne vraćaju � Izdavač: Restart klub d.o.o. MB 21332887; PIB 110298221 � Direktor: Sunčica Stanojević � Redakcija: Brankova 21, Beograd, tel: 328−2600 � Email: glasbeogradski@gmail.com � Glavni i odgovorni urednik: Milan Bečejić � Zamenica gl. i odg. urednika: Ružica Mevorah

� Redakcija: Branislav Krivokapić, Dragica Pušonjić, Radenka Marković � Saradnici: Vladimir Gligorov, Slobodan Samardžija, Vidosav Stevanović, Aleksandar Crkvenjakov, Danilo Šuković � Dizajn i prelom Zoran Mihailović, Web urednik: Nikola Stanković Lektura: Zorica Antonijević � Štampa: Štamparija Borba AD, Beograd

Beogradski glas, 30. maj 2018.

Srbija, rajska bašta za LOPOVLUK OD VRHA DO LOKALA: DRŽAVA OSIM KORUPCIJE IMA PROBLEM I SA KORUMPIRANIM SISTEMOM

�Beograd među onima koji nisuuradili ništa do juna prošle godine,kad je trebalo usvojiti lokalniantikorupcijski plan i oformitiantikorupcijski tim

„RTV Pančevo, RTV Kragujevac i RTV Niš dobili su subvencije odoko šest miliona evra, dok su radio-stanicama Subotica, Zrenjanini Bujanovac isplaćene subvencije od blizu dva miliona evra. Ako seima u vidu da su za samo tri televizijske i radijske kuće isplaćenesubvencije od oko osam miliona evra, postavlja se pitanje koliki jeiznos subvencija po tom osnovu na celom lokalnom nivou“, pišeSavet za borbu protiv korupcije.Neprimereno male subvencije date su poljoprivredi, jer ona je

jedan od najvažnijih resursa 16 gradova i opština kojima se Savetbavio, zaključivši da poljoprivreda nije prioritet lokalnoj vlasti.Zanemarljive su subvencije preduzetnicima i preduzećima, štopokazuje da lokalna vlast „nije podsticajima davala šansu razvojuprivrede i većoj zaposlenosti stanovništva“. Najveće subvencijedobila su javna komunalna preduzeća „čije rukovodstvo bira opštin-ska, odnosno gradska vlast, i nad čijim poslovanjem ne postoji pravakontrola, što stvara prostor za korupciju velikih razmera“.

Nema para u poljoprivredi

�Požarevac sredinom majatužen zbog koruptivnognačina pristupa borbi protiv korupcije!

petoro kandidata koji su ispunili tražene uslove. U tužbi navodida je jedan član komisije sa završenom poljoprivrednomškolom „predstavljen kao voditelj u medijima“, a nisu ga pred-ložila novinarska udruženja. Drugi član je medicinski tehničar,čiji izbor „omogućuje veću participaciju građana“. Treći član,istovremeno i predsednik komisije, predstavljen je kao diplomi-rani pravnik, a zaposlen je kao sudijski pomoćnik u Osnovnomsudu u Požarevcu, pa Jocić traži od Visokog saveta sudstvaizjašnjenje: mogu li sudije i njihovi pomoćnici da budu članoviovakvih timova? Sud je tužbu uzeo u razmatranje. Tako se bitkaopozicije i vladajuće većine nastavlja u sudnici.

Da ovde nije posredi šekspirovsko „mnogo buke ni oko čega“,ilustruje izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, iz decembra2016, o svrsishodnosti trošenja budžetskih sredstava jedinicalokalne samouprave. Savet je odabrao 16 opština i gradovarazličitog stepena razvoja iz svih delova zemlje. To su Subotica,Vršac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Pančevo, Kragujevac,Jagodina, Čačak, Zaječar, Niš, Vranje, Smederevska Palanka,Ćuprija, Bajina Bašta, Tutin i Bujanovac.

Haos na lokalu

Evo nekih podataka iz ove nesvakidašnje analize. Sve pobro-jane opštine su od 2011. do 2014. donirale političkim stranka-ma ukupno više od 1,7 miliona evra. U istom periodu je zanabavku i održavanje putničkih vozila otišlo pet miliona evra(„nisu sprovedene procedure javnih nabavki, što upućuje nazaključak da su troškovi i daleko veći“). Zaječar, Zrenjanin iPančevo prikazali su troškove za informisanje od oko 2,4 mil-iona evra, a troškovi javnih nabavki po tom osnovu su oko150.000 evra. Kragujevac je platio zanatskoj radnji oko 46.000evra za izradu ključeva i pečata. Reviziju završnog računa za trigodine (2011-2013) isti grad je platio oko 51.000 evra, a drugi su

isto to ugovarali za oko 9.000 evra, dok je Ćuprija nagodišnjem nivou davala 1.000 evra. Zrenjanin je na„usluge posredovanja za nabavku hotelskog smešta-ja“ potrošio oko 21.000 evra. Konsultantske pravneusluge su Sremsku Mitrovicu koštale više od 45.000evra, a 170.000 evra dali su za medijsko izveštavanjeo radu lokalne samouprave. Oko 44.000 evraKragujevac je potrošio za „uslugu avio-prevoza“, a320.000 evra za „uslugu organizovanja koncerta ivatrometa“. Oko 1,2 miliona evra Jagodinu je koštala„usluga nabavke turističkih putovanja“, po čemu jerekorder među ovim opštinama. Zaječar je pak platioblizu 100.000 evra izgradnju i opremanje azila za pse,za fizičko-tehničko obezbeđenje zgrade otišlo je oko43.000 evra, a kupovina tableta za prvake stajala jeoko 30.000 evra. Za rezervaciju avio-sedišta narelaciji Podgorica�Niš i obratno plaćeno je oko700.000 evra, s tim što Savet napominje da osimKragujevca nijedna opština nije ugovarala takvuuslugu u ovako velikom iznosu. Vršac je za regresir-ani prevoz osnovaca i srednjoškolaca izdvojio 1,5miliona evra, nedostižan iznos za ostale opštine. UNišu je 2011. ugovorena gradnja sportskog stadiona„Čair“ za 1.119.306.375 dinara, realizovane javnenabavke iz gradskog budžeta su 388,1 milion dinara,ali stadion nije završen ni posle pet godina...

Ko zna šta bi sve bilo da opštine nisu dostavljale

„nepotpunu dokumentaciju, u formi potpuno bledih, nečitljivihkopija, toliko umanjenih da je bilo nemoguće pročitati ih ni uzpomoć lupe“. U izveštaju se kaže da je ovo „uzorak od oko 28odsto realizovanih prihoda i rashoda lokalnih samouprava u celojSrbiji, bez Beograda (sa opštinama) i Novog Sada“, kojim jeSavet „želeo da prikaže na koji se način troše budžetski prihodilokalnih samouprava za period 2011-2014“. Kako SmederevskaPalanka nije dostavila podatke, u ostalih 15 opština budžetski sefinansira oko 13.000 zaposlenih, kojima su isplaćeni zarada,ostale naknade i doprinosi blizu 100 miliona evra na godišnjemnivou – odnosno oko 7.692 evra prosečno po zaposlenom.

U našoj narodnoj tradiciji postoji razumevanje za određenevrste podmićivanja. Neke su ušle i u epsku poeziju: „DadeMarko tri tovara blaga, te povede sirotinju raju“. Ali ne pos-toji tako veliko blago koje bi ovdašnja raja mogla da skupi,pa da Skupština počne da kontroliše izvršnu vlast. Odsustvote kontrole je glavni generator korupcije na nivou države, uznekažnjivost korupcije u pravosuđu. Rasipništvo na lokalusvedoči da imamo ljude koji su dobri đaci u sticanju znanja okorupciji – sa druge strane zakona. Možda nije ciničan stavameričkog nobelovca Garija Bekera da korupcije neće bitiukoliko ukinemo državu. Ali Srbija osim korupcije ima prob-lem i sa korumpiranim sistemom za pripremu borbe protivkorupcije. Šta drugo zaključiti ako 4.076.500 evra odlazi, uzostalo, i Pravosudnoj akademiji da obuči naše policijske,sudijske, tužilačke i advokatske profesionalce kako daprimene zakone prema maloletnicima.

3�Fascinantan je dijapazon propisa,

institucija, mera, instrumenata i inovacija koji su u funkciji borbe protiv korupcije, a u zbiru su lek koji ne leči Beogradski glas, 30. maj 2018.

korupciju

Obični građani suviše često stoje na frontu protiv korupcije, suočenisa zahtevima da daju mito ne bi li videli doktora, našli u školi mestoza decu ili podneli žalbu policiji. I uvek su oni koji su najmanjesposobni da plate mito – ljudi koji najviše pate. Ovo piše u „Svetskom barometru korupcije 2017. – Ljudi i korupcija:glasovi građana iz celog sveta“. Istraživanje „Međunarodne trans-parentnosti“ obuhvata 119 država, u kojima je od marta 2014. do jan-uara 2017. ispitano 162.136 odraslih o ličnom iskustvu sa korupcijomu svakodnevnom životu. Svetska stopa podmićivanja je enormna.Jedan od četvoro ljudi platio je mito javnoj službi u periodu od 12meseci pre nego što je anketiran. Policija i izabrani predstavnici(članovi parlamenta, kongresmeni, senatori...) proglašeni su zanajkorumpiranije (36 odsto ispitanika). Oni su najpodmitljiviji,regionalno posmatrano, u Evropi i Centralnoj Aziji (31 odsto), a uAmerici su još brojniji (46 odsto). U Severnoj Africi i na Bliskom

istoku prvo mesto dele izabrani predstavnici, poreskizvaničnici i vladini zvaničnici (45 odsto stanovništva).

Antikorupcijski napori vlasti su razočaravajući. Šest od deset ljudikaže da njihova vlada radi loše. Nešto više od polovine građana(53 odsto) dali su loš rejting svojim vladama u Evropi, Americi iCentralnoj Aziji. BiH je peta na svetu po broju stanovnika koji kažuda vlasti najgore rade protiv korupcije u vladi. Policiju i izabrane predstavnike u stopu prate državni službenici,poslovni rukovodioci i lokalne vlasti. Po 36 odsto građana videpoliciju i izabrane predstavnike kao najkorumpiranije, slede vladi-ni zvaničnici (35 odsto), biznis rukovodioci (34), lokalnasamouprava (33 odsto), premijer/predsednik (32 odsto), poreskizvaničnici (32 odsto), sudije i sudije za prekršaje (30 odsto) i vers-ki lideri (18 odsto). Na listi su 2013. bile i političke partije.Uporedna regionalna analiza pokazuje da Evropljani, najviše nasvetu, izabrane predstavnike navode kao najkorumpiranije uodnosu na bilo koju drugu instituciju.Sve to odslikava prespoj javnog sektora i političkih subjekata, štonije u interesu građana koji očekuju da se zbog korupcije odgovara.

�Požarevac sredinom maja tužen zbogkoruptivnog načina pristupa borbi protiv korupcije!

Najgori su izabrani predstavnici naroda

ZA PRIPREMU BORBE PROTIV KORUPCIJE

4 POLITIKABeogradski glas, 30. maj 2018.

RAZGOVOR: JANKO BALJAK, REDITELJ, PROFESOR I ČLAN POLITIČKOG SAVETA

Srbija mora da se Razgovarala: Radenka MarkovićFoto: E-stock Agency/ Miloš Rafailović

Ova vlast ostaće upamćena po mnogo loših stvari.Nije uspela da se suoči ni sa sopstvenom prošlošću,stalno je pokušavala da se dopadne svima, i Istoku i

Zapadu, i da sedi na više stolica nego što je moguće.Populističkim odlukama kupuje vreme za sebe, a to vreme jeizgubljeno vreme za građane Srbije. I dobar deo vladavineDemokratske stranke i Borisa Tadića, čija je politika bila iKosovo i Srbija, i Rusija i Amerika, kohabitacija i sa jedni-ma i drugima, takođe jeste izgubljeno vreme za građane. Mi,dakle, imamo kontinuitet gubljenja i arčenja vremena, a celajedna generacija koja je bila u najkreativnijim godinama ipokušala da dâ svoj doprinos demokratskim promenama jepresečena i teško je tu energiju sada obnoviti, kaže u razgov-oru za „Beogradski glas“ Janko Baljak, reditelj, profesor naFakultetu dramskih umetnosti u Beogradu i član Političkogsaveta Pokreta slobodnih građana.

I vi to osećate?Naravno. Osećam to i lično, ne samo za moj rad nego i

vrstu društvenog angažmana koji traje više od 20 godina.Čovek se oseti frustrirano kada vidi da su sada na vlasti istioni ljudi kojima smo mislili da smo videli leđa pre 20 godi-na. Zato je teško ljude koji su tada bili aktivni, srednju klasui intelektualni sloj društva koji nije emigrirao već ostao uzemlji, ponovo motivisati za neku vrstu političkog aktiviz-ma. I što je najveći problem, mlada generacija, dakle studen-ti i srednjoškolci, vide da njihovi roditelji nisu uspeli u svo-jima namerama i da je njihova bitka definitivno izgubljena.Otuda kod njih sve ono što im spočitavamo, nedovoljan poli-tički aktivizam, zatvaranje u sebe i sopstvene živote..., a bezte energije i aktiviranja mladih ljudi nama nema pomoći.

Vi ste kao profesor stalno u kontaktu sa mladima, sastudentima. Kako oni razmišljaju, a kako se pak fakul-teti, odnosno profesori odnose prema njima i njihovimrazmišljanjima?

Moji studenti su studenti umetničkog fakulteta i moždanisu tipičan primer kako razmišljaju i kakve stavove imajustudenti danas. Jer mladi koji su bili najaktivniji na protesti-ma pre godinu dana, ona grupacija „Kulturom protiv dik-tature“, to su studenti mog fakulteta. Njima se sada sudi uprekršajnim sudovima, a mi, profesori, idemo da ih podržava-mo, da podržavamo pravo na izražavanje slobodnog mišljen-ja. Ali na drugim fakultetima to baš i nije tako, pa su neki oduvaženih profesora i potpisnici Vučićevog apela 1.000.Zavladao je konformizam, stanje koje će, bojim se, potrajatijer, nažalost, ni u političkim strankama ni u pokretima nevidim puno mladih ljudi, a na njima ostaje Srbija i ako se onipovuku, ovo će biti zemlja staraca i zemlja praznih kuća injiva. Ako ne bude promena, možemo očekivati još jedan,novi, jači talas emigracije kakav je bio devedesetih godina.Zapravo taj talas se nikada nije ni zaustavio, jedino što je kra-jem devedesetih bio masovan.

Vidite li vi neki kraj ovoj vladavini? Vladajuća garni-tura se očigledno izborima ne može smeniti.

Ima tu jedna nenormalna situacija, a to je da vladajućastranka ima 700.000 članova. Iz toga i proističe celapatologija ovog sistema. Ja mislim da će se on jednostavno,tako nenormalan i postavljen na krive noge, urušiti zato štoće jačati nezadovoljstvo u okviru redova vladajuće stranke.Jer teško je poslovima i platama, sitnim ili krupnijim privi-legijama namiriti toliki broj ljudi i držati ih na lojalnom iposlušnom modu i tako skupljati kapilarne glasove. To jejedna kula koja će seurušiti unutar sebe. Tu,nažalost, vidim najvećipotencijal i za nekedemokratske promenenama koji smo malo-brojni, vrlo slabo orga-nizovani, dosta demo-tivisani, bez energijeda poguramo tepromene. Nažalost, neidu nam ni međunaro-dne okolnosti narukujer. Za razliku od devedesetih, sada imamo drugačijuEvropu, Zapad koji toleriše stabilokratiju i totalitarne režimei unutar svoje zajednice, za to je primer Mađarska. Ni teokolnosti kao što je mogući međunarodni pritisak na ovajrežim nam ne idu naruku. Toga je Vučić svestan i vrlo veštobalansira u tom svetu. Ali to balansiranje se svodi samo nakupovinu vremena i biće vrlo zanimljivo videti kako će sesnaći i ponašati kada Zapad kaže da je to vreme isteklo.Bojim se da će tada biti najopasniji i da ćemo tada imati riva-jvl tog radikalnog u Srpskoj naprednoj stranci i da će pono-vo radikal, koji iz njega nikada nije ni izlazio, da se povam-piri. Ipak, ni sada ni tada, oni koji su ostali ovde i kojima jestalo do ove zemlje ne treba da se povlače, već da se bore zaslobodno mišljenje i slobodne medije koji sada ne postoje.

Pristajanje na ovakvu vrstu života je, po mom mišljenju,totalni ljudski poraz. Ja se borim i trudim se da i svojimprimerom pokažem da nije sve izgubljeno i da zadržim dozunekakvog optimizma.

Mnogi drugi intelektualci, međutim, ćute. Zašto? To je tačno. Jedan od razloga je zgađenost politikom. I

meni vrlo često dođe da kažem - „šta mi ovo treba u životu“.

Ima toliko divnih stvari koje čovek i ne primećuje kada seupusti u bavljenje politikom, koja je u Srbiji, nažalost, posta-la prljava, a može da bude plemenita veština, što je još odantičke Grčke i bila. Ja se zalažem za takvu vrstu bavljenjapolitikom, ali čim postaneš aktivan, shvataš da počinješ dase valjaš u tom istom blatu iz koga bi želeo da izađeš. Mnogiljudi, intelektualci, umetnici i profesori univerziteta, nisuspremni na tu vrstu odricanja nego gledaju svoja posla. Nemislim da je u pitanju samo strah, nego dobar deo razlogapotiče iz tog eskapizma da ljudi gledaju svoju katedru, svojprojekat, u krajnjoj liniji svoju porodicu. Čitaju dobreknjige, gledaju lepe filmove i povlače se u svoja četiri zida.Ja ih ne osuđujem, ali i dalje mislim da je na nama velikaodgovornost kakvu ćemo Srbiju ostaviti deci ili kakav ćemo

�Ako ne bude promena, možemo očekivatijoš jedan, novi, jači talas emigracijekakav je bio devedesetih godina

� I dobar deo vladavine DS-a iBorisa Tadića, čija je politika bila- i Kosovo i Srbija - i Rusija iAmerika, kohabitacija i sa jednima i drugima, takođe jesteizgubljeno vreme za građane

5Beogradski glas, 30. maj 2018.

�Zavladao je konformizam, stanje koje će, bojim se, potrajati jer, nažalost,ni u političkim strankama ni u pokretima ne vidim puno mladih ljudi, a na njima ostaje Srbija i ako se oni povuku, ovo će biti zemlja staraca i zemlja praznih kuća i njiva

makar model ponašanja toj deci pokazati. Ja imam tri kćerkei veoma bih voleo da one od mene, ako ništa drugo, nauče tuvrstu borbe i nepristajanja na stvarnost koja nas okružuje.

Šta se trenutno dešava u Pokretu slobodnih građana ida li će biti šta od ujedinjavanja opozicije na inicijativuDragana Đilasa?

Osvojen je određen broj mesta na zajedničkoj listi i sarad-nja je bila dobra i tehnički funkcionisala sasvim u redu.Međutim, inicijativa Dragana Đilasa za stvaranje velikogsaveza u Pokretu nije naišla na razumevanje jer smatramo danije rešenje ugušiti političku ideju i stopiti se u političkuorganizaciju koja više funkcioniše po biznis modelu spajanjanespojivih političkih i ideoloških organizacija. Mi ne želimoda budemo deo nekog opozicionog SNS-a, koji je vrstakoalicije svega i svačega, od desnice do levice, od nacional-izma do rusofilstva i prozapadno orijentisanih članica. Takvestvari su spojile SNS i njegove partnere, ali isključivo izličnih interesa tih ljudi, na osnovu održanja na vlasti i partic-ipacije u deobi tog kolača. Mi mislimo da slična priča nemanikakvu svrhu. Ali postoji i drugi model, o kome partnerinisu želeli ni da razgovaraju. Đilas je odbio da uopšte razma-tra predlog PSG-a koji je bio zasavez, ali na mnogo labavijojosnovi, gde bi se zadržalaautonomija odlučivanja unutarstranaka. Da sarađujemo na 95odsto bitnih stvari koje su namzajedničke, ali da se ta vrstaslobode zbog koje smo i osno-vani i zbog čega se pokret izove Pokret slobodnih građanaostavi. I dalje smo otvoreni za saradnju i ovo nije ni kraj nipočetak okupljanja i ukrupnjavanja. Ja, kao što je i Đilasrekao, mislim da ćemo se mi u nekom daljem periodu srestina zajedničkom putu. To je sve bilo malo ishitreno,nepripremljeno, izbori još nisu ni na vidiku, a i sam Pokretpostoji tek godinu dana i ima puno svojih organizacionihproblema i muka kako da se uspostavi mreža u Srbiji. Utakvoj situaciji bi utapanje nečega što još nije ni izgradilosopstveni identitet bilo pogubno. To bi za nas bila smrt,mogli bismo da zatvorimo vrata.

Pred prošlogodišnje izbore ljudi su se kleli u SašuJankovića, a onda mu je u jednom trenutku mnogo njihokrenulo leđa, izašlo iz Pokreta i osulo na njega drvlje ikamenje. Otkud toliki obrt?

Tipično za Srbiju. Sindrom prevelikih očekivanja.Očekivalo se da čovek koji je dobro radio prethodni posao, anije imao političko iskustvo, preuzme ulogu novog mesije i

svojom pojavom zameni i nadoknadi sve propuštene godineopozicione borbe i sve potrošene političare iz raznih frakcijaDemokratske stranke. To jednostavno nije bilo moguće iljudi u Pokretu su se osetili izneverenim, što je, po mommišljenju, potpuna autoprojekcija sopstvenih očekivanja. Jer,da bi se neko osetio izneverenim, mora valjda da dâ i nekisvoj doprinos celoj priči. Osim što su imali prevelika očeki-vanja, mislili su i da će sve ići veoma brzo i onda se, naravno,isplivalo sve i svašta, kao što uvek biva u ljudskim sukobi-ma. To su jedva dočekali režimski tabloidi i stvoren je utisaku javnosti da se to nešto tek stvoreno raspalo. A nije se ras-palo, jer nije ni otišao tako veliki broj ljudi kao što izgleda.

Vi verujete u Pokret?Ja verujem u ideju i u temeljne vrednosti koje su saopštene

u manifestu. Tim izvornim vrednostima se moramo vratiti dabi ova zemlja bila uspešna. I u tom smislu ja verujem u ideju.E sad, od ideje do realizacije dug je put, neki su se umorili,neki još nisu, ali ideja će sigurno opstati. U ovom ili onomobliku, sa Sašom Jankovićem ili bez njega, sa mnom ili bezmene, ali ja verujem da ta ideja na kraju mora da pobedi.Inače je besmislena sama borba.

Koliko je teška ta borbasada?

Teško je biti član Pokreta iu Beogradu, a u unutrašn-josti je još teže. U maloj sre-dini gde je SNS na vlasti viste samim članstvom u PGS-u sebe stavili na listusledećeg za otkaz, deca će

sigurno imati problema u školi, gomila pritisaka vam ne gine.To sam najbolje video u kampanji za lokalne izbore u Boru,gde smo se i mi iz Beograda uključili da pomognemo. Naprimeru Bora video sam da je to jedno duboko feudalnodruštvo koje funkcioniše tako što spahija na vlasti određujemrvice ostalima. Tamo su SNS direktori osnovnih i srednjihškola iz centrale dobili uputstvo da moraju svoje radnike,dakle nastavnike, da stave na kapilarne liste glasača.Kada to uđe direktno u prosvetu, u obrazovanje,o čemu onda pričamo na svakodnevnomnivou ljudi koji rade i bore se za nekumrvicu egzistencije i kolike su tutek mogućnosti zastrašivanjai ucena. U takvoj situacijije veoma teško formiratimrežu na terenu jer jeSrbija i dalje Srbijastraha i to ozbiljnog

straha. To je glavni izvor naših problema. Kada se Srbijaoslobodi tog straha, promene će biti moguće. Uplašeni ljudisu ljudi koji nemaju ni volje, ni energije, ni želje da se bore inešto menjaju.

Čega se plaše?Pa i to je pitanje, jer kada biste te ljude prodrmali i pitali

ih čega se zapravo boje, ne znam da li bi svako od njih znaoda kaže čega se boji. Ali boji se.

Kada biste sada snimali dokumentarni film o Srbiji,kako biste ga nazvali?

Jedan dokumentarni film o Srbiji sam već snimio i zvao seveoma nezgodno - „Srbija u kontejneru“. Govorio je oekonomskoj propasti Srbije koja se desila 90-ih godina i otragičnoj sudbini tih reformatora. Nažalost, mislim da seništa nije promenilo i da bi naslov komotno mogao da ostanei sada.

Snimate dokumentarni film o reditelju Želimiru Žil-niku. Šta vas je motivisalo na to i kakav film nameravateda napravite?

Na ideju da napravim film o Žilniku došao sam na jednomnašem zajedničkom putovanju pre četiri, pet godina, kadasmo na Tajvanu predstavljali srpske dokumentarne filmove.Tada smo dugo pričali i poželeo sam da napravim film o

njemu. To neće biti klasičan biografski film,nego više dijalog dvojice autora kojim

treba da prođemo kroz njegovih 12reprezentativnih filmova, od

najranijih do poslednjih. Žilnikje jedinstven reditelj ne samokod nas nego i u Evropi iočekujem da kroz taj razgov-or dođemo i do odgovora na

pitanja o nepristajanju nasituaciju, o slobodi, ounutrašnjoj slobodi kaopokretaču aktivizma istvaralaštva. A maloko to može da objasni

bolje od Žilnika.

POKRETA SLOBODNIH GRAĐANA

oslobodi straha

�Na primeru Bora video sam da jeto jedno duboko feudalno društvokoje funkcioniše tako što spahijana vlasti određuje mrvice ostalima

Iskustvo sa Đilasom

Imali ste određena iskustva sa Đilasom iz vremena dok je biogradonačelnik.I za njegove vlasti vodio sam neku vrtsu političkog dijaloga, gov-oreći kritički o kulturi grada i poslednja sam osoba koja se moglavezivati za DS. Da ne gvorimo o kompetenciji ljudi koji su došli nanaša mesta, ljudi izvan struke, bez iskustva.Đilasu je kultura bila na poptunim marginama. I kad smo ga prih-vatali za partnera na ovim prethodnim izborima rekli smo - akopostane gradonačelnik da će morati iz korena da menja svoj odnosprema kulturi. Za vreme njegove vlasti je ukinut gradski konkurs zafilmove, pozorišta su bila u neprekidnom previranju i štrajkovima...,jednostavno, njega kultura nije zanimala i nije se time bavio.

Iz novina sam saznao da sam smenjen

Sadašnju vlast ste osetili i na sopstvenoj koži kad ste smenjeni sa mesta umet-ničkog direktora Festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Znate li izašto?Ne znam, jer mi niko ništa nije rekao, niko me nije ni pozvao da mi to kaže,nego sam pročitao u novinama da sam smenjen. Bilo je to čim su došli navlast, 2014. Počeli su da čiste taj krug na nivou Beograda, i ja sam jedna odprvih žrtava, i Mia David koja je vodila Kulturni centar grada, to je je bilojoš dok je ovaj ministar bio gradski sektretar za kulturu. Ne znam pravirazlog, ali verujem da se to desilo jer sam i tada bio politički aktivan.Što se Festivala tiče, nije bilo razloga za smenu jer je on bio dobar,vratio sam mu staru slavu i ponovo ga postavio na mapu evropskihfestivala.

Piše: Branislav KrivokapićKarikatura: Saša Dimitrijević

Naprednjačka vlast se baš trudi da zaštiti radnike. Na svojoj koži tonajbolje osećaju oni koji platu primaju na osnovu ugovora saagencijama za privremeno zapošljavanje, a takvih je između

60.000 i 80.000, uz tendenciju stalnog povećanja. Iako su rad preko agen-cija i povećanje nesigurnosti zaposlenja globalni fenomeni, zloupotrebetakozvanog lizinga radne snage kod nas su daleko veće nego u zemljamagde je ova oblast zakonski regulisana. Za razliku od njih, u Srbiji je iznajmlji-vanje radnika omogućeno na mala vrata – Vladinom uredbom o klasi-fikaciji delatnosti iz jula 2010, a posledice su poražavajuće. Polovinazaposlenih preko agencija mesečno zarađuje manje od 25.000 dinara, veći-na nema prava na godišnji odmor i bolovanje, a 70 odsto na istom radnommestu prima manju platu od onih koji su zaposleni direktno od poslodavca.

Bezakonje u oblasti rada preko agencija za privremeno zapošljavanjeide naruku kako stranim, tako i domaćim poslodavcima, koji iznajmljeneradnike manje plaćaju, a prema njima nemaju uobičajene obavezepropisane Zakonom o radu. Takvo stanje je u potpunoj suprotnosti saDirektivom Evropskog parlamenta i Saveta ministara EU o privremenomagencijskom radu (2008/104/EC), koja nalaže da radnici angažovanipreko agencija za zapošljavanje tokom svog angažmana imaju najmanjeiste uslove rada kao da su direktno zaposleni. Međutim, iako se Srbija još2013, ratifikovanjem Konvencije 181. o privatnim agencijama za zapošl-javanje Međunarodne organizacije rada (MOR), obavezala da ovakavoblik rada reguliše u svom nacionalnom zakonodavstvu, Vlada Srbijenamerno odugovlači sa izradom zakona. Za tovreme, a na osnovu izmena Zakona o radu iz2014, kojim je samo predviđena mogućnostupućivanja zaposlenih na rad kod drugog poslo-davca, osnovano je na desetine agencija koje seosim posredovanjem u zapošljavanju bave iiznajmljivanjem radne snage (prema podacimasa sajta Ministarstva rada dozvolu za rad trenut-no ima 111 agencija). Zloupotrebe lizinga radne

snage poprimaju sve ozbiljnije razmere, a Vladi Ane Brnabić se ne nima-lo ne žuri da takvim pojavama stane na put.

Favorizovanje stranih agencija

Prva radna grupa za izradu nacrta zakona o radu preko agencija za privre-meno zapošljavanje formirana je početkom marta 2016. S obzirom na to da suu njen sastav ušli samo predstavnici tri najveće strane agencije, najkonkurent-nije na tržištu radne snage, manje, uglavnom domaće agencije, dostavile suradnoj grupi sopstveni predlog nacrta zakona koji je izradio Mario Reljanović,profesor Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“. O tome zašto je Ministarstvorada odbacilo ovaj nacrt, Reljanović za „Beogradski glas“ kaže:

„Tadašnja struktura u Ministarstvu za rad forsirala je strane agencije koje suimale nekoliko mesta u radnoj grupi, dok domaće agencije nisu mogle dobitiniti jedno mesto iako se većina njih udružila u strukovno udruženje. Posledicatakvog stava Ministarstva za rad bila je evidentna i u samom radnom tekstuzakona, koji je započeo svoj život kao prepisana i prevedena verzija slovačkogzakona, koja nikako nije odgovarala našem pravnom okviru. Nakon što seodustalo od te ideje, članovima radne grupe dostavljena je verzija zakona zakoju nije sasvim jasno ko ju je i kada napisao. Ova verzija je, međutim, bilaznačajno bolja jer je usvojeno nekoliko rešenja iz verzije zakona koja je nasta-la u okviru udruženja domaćih agencija, ali su izostavljeni neki važni detalji.Na primer: šta se dešava u slučaju da se ugovori raskinu pre vremena, zatimpitanje naknade štete, problem sa kvotama – da li poslodavac može da imasamo zaposlene preko agencije ili bi ga trebalo ograničiti na određeni procenatod ukupnog broja.“

Reljanović smatra da ne postoji nikakvo legitimnoopravdanje za nepostojanje granice broja privremenozaposlenih preko agencija. U Hrvatskoj je mogućnostangažovanja zaposlenih preko agencije vremenskiograničena na tri godine, u Nemačkoj na 18 meseci. UNorveškoj poslodavci, ako žele da iznajme veći brojradnika od zakonskog ograničenja, moraju za to imatiodobrenje predstavnika reprezentativnog sindikata,dok u Sloveniji čak postoji predlog da poslodavci koji

6 EKONOMIJABeogradski glas, 30. maj 2018.

Dobra vest

Lizing ropstvo uz blagoslov vlasti

Loša vestCrkva ne

plaća porezUdruženje građana „AteistiSrbije“ zatražilo je da državaobaveže Srpsku pravoslavnucrkvu da plaća porez, a vernike daplaćaju crkveni porez od svojihzarada. Oni su optužili SPC da„igra na sigurno, pa dobija sedammiliona evra iz budžeta svakegodine, ne plaća porez i dobijanebrojene privilegije u obradivoji građevinskoj zemlji, nekretnina-ma i uslugama od države“ i poz-vali su vlast da novac prikupljenuvođenjem Crkve u sistem PDV-abude iskorišćen za kupovinuneophodne medicinske opremeza državne bolnice i za opremanjevrtića i škola. Takođe, predložilisu uvođenje crkvenog poreza pougledu na Nemačku, gde se zacrkve i verske zajednice izdva-ja osam ili devet odsto brutoplate za svakog zaposlenog kojise pred poreskim organimaizjasnio kao vernik. Na tajnačin, navodi se u saopštenjuUdruženja „Ateisti Srbije“,SPC bi prikupila znatno višenovca nego što ga dobija danasod države i prikuplja navenčanjima, krštenjima isahranama.

Borovnicekreću u EU

Holandska kompanija „ABBGrovers“ otvorila je u Orašcuotkupni centar, koji će u prvojfazi imati kapacitet 50 tonaborovnica dnevno. Tako ćesrpske borovnice biti plasirane uHolandiji i zemljama Evropskeunije, a holandska kompanijaplanira da otkupi kompletan rod.

„U Orašcu ćemo borovnicepakovati, skladištiti i kontrolisatikvalitet, a količine za izvoz suneograničene jer su zahtevi tržištaogromni“, kaže Fred Douven izkompanije „ABB Grovers“.

Borovnice su veoma traženekako u Evropi, tako i uAmerici, gde se u marketimakilogram prodaje i za 30 evra.Šansu za srpsku borovnicupredstavlja i činjenica da onadospeva u junu, kada je nemanigde u Evropi, budući daborovnice iz Čilea i Argentinestižu već u maju, a iz Poljsketek u julu. Za sada je u Srbijiborovnicom zasađeno 700hektara, a država voćarimavraća polovinu novcauloženog u nove zasade.

VLADA NAMERNO ODLAŽE ZAKONSKO REGULISANJE RADA PREKO

�Vladi se žuri da učinistranim kompanijama i donese zakon koji će nas gurnuti samo daljeu nesigurnost, siromaštvo i nejednakost

7Beogradski glas, 30. maj 2018.

�U Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“ smatraju da država smišljenim umanjenjem prava zaposlenih nastoji da „privuče investitore“, koji dolaze u našuzemlju da bi primenjivali praksu koja je u njihovim zemljama protivzakonita

žele da zaposle radnike na lizing plate veći porez. U Srbiji je lizing radne snage dobio na značaju nakon

izmena Zakona o radu iz 2014. kojim je propisano da radniodnos na određeno vreme ne može trajati duže od dve godine,dok se kod lizinga ovo ograničenje lako zaobilazi tako štoiznajmljenog radnika nakon dve godine preuzima drugaagencija i sklapa sa njima novi ugovor za isto radno mesto.Zbog toga, a „podstaknuti“ zabranom zapošljavanja u javnomsektoru, koja je na snazi već četiri godine, lizing radne snagesve masovnije upražnjavaju mnoga javna preduzeća. Tako, naprimer, JKP „Gradska čistoća“ po osnovu ugovora o privre-menim i povremenim poslovima zapošljava skoro hiljaduradnika, a neki od njih su na ovaj način zaposleni duže oddeset godina, dok na Aerodromu „Nikola Tesla“ skoro hiljaduradnika godinama radi preko omladinskih zadruga. Iz„Telekoma Srbija“ je 2014. saopšteno da nema radnika nalizing, a već do kraja 2015. u toj kompaniji je preko agencijaangažovano hiljadu radnika. U „Pošti Srbije“ novembra2017. godine doneta je odluka o dodeli ugovora vrednogskoro četiri milijarde dinara za agencijsko angažovanje radnesnage, pri čemu poštari zaposleni preko agencija, omladin-skih i studentskih zadruga, imaju mnogo niže plate i manjeprava nego njihove stalno zaposlene kolege, a slično je i uEPS-u, „Srbijagasu“ i mnogim drugim javnim preduzećima.

NIS model izrabljivanja

Uvođenje rada preko agencija uglavnom se pravda „potre-bama savremene ekonomije“, koja zahteva smanjenjebirokratskih troškova, ali je očigledno da utemeljenostovakvih argumenata počiva isključivo na potrebama poslo-davaca da smanje troškove i rizik u poslovanju, zbog čegaovakav način zapošljavanja postaje dominantan u ekonomija-ma poput srpske, čija se konkurentnost velikim delom bazirana veoma niskoj ceni rada i krajnje fleksibilnim radnimodnosima. Jer, koji poslodavac ne bi voleo ono što agencijenude u okviru usluga „staff-leasing“ (iznajmljivanje) – pre-raspodelu bilansne pozicije „zaradezaposlenih“ na „troškove usluga“,eliminisanje obaveze prijemazaposlenog u stalni radni odnos,umanjenje ili potpuno eliminisanjezakonske obaveze zapošljavanjainvalidnih lica, preusmeravanjeinspekcijskih kontrola na HR agen-ciju, odsustvo rizika radnih sporova...?! A dok Vlada odugov-lači sa izradom zakona (od formiranja Vlade Ane Brnabićradna grupa se sastala samo jednom), pojedine agencijeotvoreno nude i usluge „zaobilaženja zabrane zapošljavanja“(outstaffing), pa čak i „prikrivanja pravog broja radnika“, amnoga državna preduzeća zapošljavaju radnike preko ćerki-firmi presvučenih u omladinske zadruge i agencije za zapošl-javanje u vlasništvu članova menadžmenta.

No, dok delovanje agencija može biti opravdano u sektori-ma privrede u kojima postoji legitimna potreba za privre-menim i povremenim angažovanjem radnika, u slučajusezonskih poslova (turizam, poljoprivreda) ili u slučajevimakada poslovi za koje se traže radnici nisu deo osnovne delat-nosti poslodavca, a jesu privremeni i povremeni, masovnoupražnjavanje lizinga radne snage od strane velikih kompani-ja apsolutno je neprihvatljivo. A upravo to se dešava u Srbiji.Tako je, na primer, u NIS-u, jednoj od najmoćnijih kompani-ja jugoistočne Evrope, prema zvaničnim podacima, na dan31. 12. 2016. od 11.172 radnika njih 5.199 radilo na lizing, odčega 2.800 na benzinskim pumpama. Ubrzo nakon privati-zacije NIS je otpustio 900 radnika iz maloprodaje, nakončega im je ponuđeno da rade isti posao preko agencije zaupola manju platu i sa znatno smanjenim ostalim pravima.

Kad ovako moćne kompanije sa velikim uticajem na Vladupolovinu radnika zapošljavaju na lizing, onda ne čudi tolikiotpor prema zakonu koji bi u oblasti lizinga radne snage bar

delimično zaštitio i drugu stranu. Tako se protivnicimazakona ne dopada ni odredba kojom se zabranjuje zapošlja-vanje radnika preko agencije radi zamene sopstvenih radnikakoji su u štrajku (u Nemačkoj kazna za ovaj prekršaj možeiznositi i do 500.000 evra), kao i u slučajevima kada je uprethodnih šest meseci došlo do otpuštanja zbog viška radnesnage. No, čak i da budući zakon u izvesnoj meri zaštiti rad-nike koji rade na lizing, njime, po svemu sudeći, neće biti reg-ulisan status omladinskih i studentskih zadruga, što će agen-cijama ostaviti prostor da jednostavnom promenom pravnogoblika i transformacijom u zadruge nastave sa primenomprakse na štetu radnika.

Za licencu 120 evra

Vlada Srbije je maksimalno pojednostavila postupak osni-vanja agencija, pa je tako za rad u trajanju od pet godinadovoljno platiti naknadu za izdavanje dozvole za rad agenci-je za zapošljavanje (Službeni glasnik RS br. 104/2009) uiznosu od svega 15.000 dinara, dok se za produženje dozvoleili promenu sedišta plaća 7.500 dinara. U većini drugihzemalja agencije u postupku registracije i dobijanja licencemoraju da ostave depozit u banci kojim garantuju isplatuzarada radnicima čak i u slučaju svoje nelikvidnosti (uSloveniji je depozit 30.000, a u Italiji čak do 350.000 evra).Mario Reljanović, međutim, smatra da to nije dobro rešenje.

„Strane agencije se zalažu da taj depozit bude što višikako bi eliminisale konkurenciju. Ja sam sklon da budemveoma oprezan jer je monopolizacija tržišta između parvelikih agencija (koje su i sada među radnicima poznatepo tome što koriste pravne praznine za različitezloupotrebe) velika opasnost da se dogodi isto ono što sedogodilo u oblasti fizičko-tehničke zaštite, gde jemonopol koji je nastao nakon donošenja zakona i sprove-denog licenciranja doveo do užasnog pogoršanja uslovarada i masovnog kršenja zakona“, kaže Reljanović i doda-je da je upoznat sa time da je ministar Đorđević pozvao na

razgovor predstavnikerelevantnih institucija iorganizacija, ali da nezna da li postoji nekanova verzija zakona,niti ima saznanja da liće se i kada nacrtzakona naći na Vladi.

Prema istraživanju Centra za demokratiju, najviše izna-jmljenih radnika je u regionu Beograda (45 odsto) iVojvodini (30 odsto), a posmatrano po delatnostima sa 60odsto dominira sektor usluga (trgovina i popravka motornihvozila), dok je na drugom mestu prerađivačka industrija (37odsto). Istraživanje je pokazalo da je učestalost ugovora saagencijom za privremeno zapošljavanje kod niskokvalifiko-vanih radnika znatno veća nego u EU. U Udruženimsindikatima Srbije „Sloga“ smatraju da država smišljenimumanjenjem prava zaposlenih nastoji da „privuče investi-tore“, koji dolaze u našu zemlju da bi primenjivali praksukoja je u njihovim zemljama protivzakonita. A JugoslavRistić, predsednik Veća Saveza samostalnih sindikataKragujevca, kaže da jedino što možemo da očekujemo oddonošenja zakona o upućivanju na privremeni rad kodposlodavca jeste ozakonjenje već postojećih praksieksploatacije. „Potpuno je jasno da taj oblik rada služi samobogaćenju pojedinaca nauštrb velike većine. A očigledno jeda se Vladi žuri da učini stranim kompanijama i donesejedan takav zakon koji će nas gurnuti samo dalje u nesig-urnost, siromaštvo i nejednakost“, kaže Ristić.

U takvom miljeu izjava Aleksandra Vulina iz 2015. da jenjegova najveća greška kao ministra za rad to što zakonskinije rešen status radnika na lizing – više je tužna nego smeš-na. Jer tri godine kasnije njegov naslednik, „finansista“Zoran Đorđević ovu temu i ne pominje.

Podaci o propadanju srpske ekonomije često deluju nest-varno. Pre samo tri decenije (1986/87) izvezli smosvinjskog mesa u vrednosti od 762 miliona dolara, dok

je prema evidenciji Zavoda za statistiku izvoz smrznutog isvežeg svinjskog mesa u prvoj polovini 2017. iznosio svega9,4 miliona evra. O sunovratu svinjarstva, vodeće grane srp-skog stočarstva (od ukupno proizvedenog mesa 60 odsto jesvinjsko) svedoče i podaci o broju svinja: sa oko pet milionapre tri decenije pali smo na manje od 3,5 miliona (3.407.318,popis poljoprivrede iz 2012).

Nakon što su nam za vreme Miloševića uvedene sankcije izabranjen izvoz izgubili smo glavna evropska tržišta i tržišteSAD, na koja smo izvozili visokoprerađene proizvode, kaošto je konzervirana šunka. A onda je usledila privatizacija ipropadanje velikih kombinata poput „Mitrosa“ iz SremskeMitrovice, koji je nekada imao preko 21.000 kooperanata,„Karneksa“ iz Vrbasa, koji je imao 12.000 kooperanata, imnogih drugih. Danas svinjsko meso možemo da prodamozemljama u okruženju, zahvaljujući sporazumu CEFTA, doku ostale zemlje možemo izvesti samo proizvode koji su ter-mički obrađeni na temperaturi do 74 stepena, a takve pre-rađevine u ukupnoj proizvodnji svinjskog mesa čine manje odjednog procenta.

Zbog zabrane transporta kroz EU, koji je posledica načinaiskorenjivanja svinjske kuge koji se kod nas još uvek obavljapreventivnom vakcinacijom, a u zemljama EU ubijanjem živ-otinja i stopostotnom nadoknadom farmerima za učinjenuštetu, izvoz u Rusiju je gotovo potpuno onemogućen, izuzevtrasom do Luke Bar, pa potom brodskim transportom kojitraje najmanje mesec i po dana. Ali i od CEFTA malo je sefte,jer u pitanju su male količine i vrednosni učinak od svega pet-naestak miliona evra. Nasuprot tome, zemlja sa iskustvom itradicijom u uzgoju svinja - nekada veoma konkurentna zah-valjujući praćenju savremenih tokova i uvođenju kvalitetnogrepromaterijala, rasa koje daju visok sadržaj mesa i obezbeđu-ju veliki prirast (jorkšir, berkšir, landras, durok) - u 2017. uve-zla je 330.000 živih svinja i 38.000 tona svinjskog mesa trećekategorije!

Prema rečima Branislava Gulana, člana Odbora zapoljoprivredu SANU, prerađivačima se više isplati da uvozepo nižim cenama od domaćih, i to uglavnom zamrznuto mesoslabog kvaliteta, čija je cena još niža kako se primiče istekuroka trajanja koji je u EU pola godine. I klaničari se, takođe,uglavnom opredelјuju za uvoz jeftinijih svinja iz Evropskeunije, koja ima višak od čak 50 miliona komada. Primarnomproizvodnjom bavi se samo onaj ko mora jer se tu novac obrćesamo jednom godišnje, a na zaradu se može računati samo safinalnim prerađevinama. Primera radi, kilogram paštete, ukome mesa ima tek da zamiriše, najviše deset odsto, košta kaošest-sedam kilograma svinje žive mere, a na jedan uložendinar dobija se čak 12 dinara.

No, čak i da navedeni problemi ne postoje, naši uzgajivačisvinja ne mogu biti konkurentni farmerima iz EU, koji su krozsubvencije od svojih država znatno bolje stimulisani. Zato sevodeća svinjarska proizvodnja danas odvija na farmama uNemačkoj ili Danskoj, zemlji koja ima 32 miliona svinja i čijisu se proizvođači udružili i uložili u sopstvenu klanicu kakone bi prodavali primarni proizvod za male pare. Takva poslov-na filozofija u Srbiji zalazi u domen naučne fantastike, jed-nako kao i očekivanja da će nemački „Tenis“ i drugi straniinvestitori revitalizovati srpsko svinjarstvo, a da ne ugrozedomaće farmere.

Po svemu sudeći, ješćemo uvozno meso treće kategorijekoje, srećom po Srbe kao velike ljubitelje svinjetine,uglavnom završi u prerađevinama, a u manjoj meri u rafovi-ma trgovinskih lanaca i njihovim fantastičnim akcijskimponudama. Možda baš zbog toga predsednik Srbije i odbija dajede šnicle?! B. Krivokapić

PROPADANJE SRPSKOG SVINJOGOJSTVA

Šnicla treće kategorije

AGENCIJA ZA PRIVREMENO ZAPOŠLJAVANJE

�Bezakonje ide naruku poslodavcima koji iznajmljene radnike manje plaćaju, a premanjima nemaju uobičajene obavezepropisane Zakonom o radu

8 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 30. maj 2018.

Neminovni VesićU narednih nedelju dana znaćemo ko će biti gradonačelnikBeograda. Vreme za odluku počelo je da teče 4. marta, ističe8. juna, pa će Vučić morati da prelomi. Hoće li se zbiljaodlučiti za Gorana Vesića (49), bez obzira na to što članstvoSNS-a ne može da mu zaboravi da je od 1994. do 1997. bio šefkabineta Zorana Đinđića? Dobro objašnjenje zašto bi Vučićmogao da se odluči za Vesića stiglo je prošle nedelje iz Čačka!Evo šta kaže Bratislav Jugović, bivši potpredsednik VulinovogPokreta socijalista.„Vučiću je potreban gradonačelnik koji se ne plaši zlon-amernih i tendencioznih pitanja novinara. Neophodan mu jegradonačelnik kome ne treba dadilja, a koji je porastao u kriluZorana Đinđića. Gradonačelnik Beograda nije funkcija zasimpatične ljude, već je to funkcija za operativce. Goran Vesićnije simpatičan, ali jeste dobar operativac. I ono što je naj-važnije, Vesić ima nagon za borbu s opozicijom, koja postojiu beogradskom parlamentu kao što ne postoji u republičkom.Možda bi s nekim drugim kandidatom Đilas bio primoran daudara u prazninu, ali to bi trajalo samo kratko. Vremenom,Đilas bi se u javnosti izborio da njegov glas kroz prazninuproizvodi eho koji veliki deo opozicionih birača dugo očeku-je. Imam utisak da je Vesić postao neminovnost.“

Neminovnoanonimno

Na Dan policije, 25. maja,Beograd je dobio spomen-obeležje policajcima palimza Srbiju. O spomenikupodignutom na platouispred zgrade SIV 3 naNovom Beogradu sveznamo osim čije je delo!Znamo ko se setio,Aleksandar Vučić i NebojšaStefanović, znamo da ga jeotkrila Ana Brnabić i ko jesve bio od ministara, znamoko je sve stao za govornicu,znamo da seća na one kojisu žrtvovali živote vršećislužbenu dužnost zaradmira i bezbednosti Srbije,znamo da dete u naručjusimbolizuje jedinstvo naro-da i policije, sve znamo,samo ne znamo ko je sve toopevao u bronzi.Tog podatka nema ni u jed-nom od 100 tekstova o otkrivanju spomenika. Možda su nov-inari samo citirali isto policijsko saopštenje? Ali zašto MUPkrije ime umetnika? Nije valjda da je delo nastalo u nekompogonu za štancovanje bista, kao ona Gagarinova glava? Na stranu prevaziđena socrealistička estetika dela, valjdaumetnik ima ime? Spomenici su, kaže teorija, umetničkioblikovani objekti, javna obeležja istorijskih ličnosti i događa-ja. Samo je naša praksa da se stvari imenuju delimično. Samosu kod nas svi osim političara nebitni i anonimni. Naopako jesamo kod nas neminovno.

Nema razloga za slavljeŠta se to i zašto slavi?! Reč je o pukom marketingu i trošenjunovca MUP-a na paradu! Tako je na proslavu Dana policije

reagovao Policijski sindikat Srbije (PSS). Veljko Mijailović,predsednik PSS, upozorava da zaposleni u policiji ne znaju nakoje iznose su osigurani i da MUP već šest meseci ne odgo-vara na rešenje poverenika za informacije od javnog značajakojim se zahteva da MUP dostavi podatke Sindikatu. Ti suiznosi, kaže, totalno ponižavajući i uvredljivi. Oko 400.000dinara košta život jednog policajca. Sindikat pita, treba li policajci da slave smanjenje zarada kojesu u ovom trenutku na nivou od pre šest godina? Da slavesmanjenje dnevnica koje su 150 dinara? Treba li da slave to štone postoji nijedan okončan sudski proces ili postupak gde suvinovnici, ljudi koji su napali policijske službenike, pravos-nažno osuđeni makar i na minimalnu zatvorsku kaznu? U 90odsto slučajeva ide se na vansudsko poravnanje i priznanjekrivice, podsetio je Mijailović.

Tu ništa nije anonimno

Koje god novo obeležje u prestonici čovek da pogleda,nešto je pogrešno. I to pogrešno prosto bode oči svima osimodgovornima. A nema tog novokomponovanog spomenikakoji više bode oči od „Zida plača“ ispred Narodne skupš-tine. Ima tri godine da je taj papirni pano postaviloUdruženje porodica kidnapovanih i nestalih Srba sa Kosovai Metohije. Cepaju ga kiše i vetrovi, lane su ga oštetile idemonstracije, ali Udruženje iznova štampa baner s portre-tima i imenima žrtava i razapinje ga ispred parlamenta. Uzdozvolu Grada. Biće, kažu, tu dok država ne podigne pravispomenik preko puta ulice u Pionirskom parku. Niko ne sme ništa da kaže ni Simi Spasiću, predsednikuUdruženja, niti članovima. Niko nije smeo ništa da im kaženi kada su sredinom maja postavili ispred „Zida plača“ sun-cobran „lav piva“. Jeste leto poranilo, jeste suviše osetljivopitanje stradalih, čiji nas portreti gledaju s panoa, ali jestevala i da je „spomenik“ sklepana skalamerija usred preston-ice. Bode oči. Opet, vlast očito voli da podiže spomenike, pahajde da najzad napravimo i taj koji traži Udruženje. I da imGrad u međuvremenu pokloni jedan nebrendiran suncobran.

Novi simbol Beograda

Pre neki dan je Siniša Mali obišao gradilište „Beograda navodi“ i obavestio nas da se tu sada podiže šest objekata, dauskoro počinje gradnja četiri nova, da će novi soliteri biti 10metara viši od dve sagrađene zgrade i da će jedan od novihobjekata biti simbol Beograda. Tržni centar od 300.000kvadrata, najveći u ovom delu Evrope. Jadna je prestonicakojoj će simbol biti tržni centar, kažemo mi.

Urbanistički zločin

Tradicionalna Beogradska internacionalna nedelja arhitekture(BINA) prerasla je u čitav mesec i traje do kraja maja, aDragoljub Bakić, član Akademije arhitekture Srbije, smatra daje BINA „isprazna urbana estrada“ zato što se u Savskomamfiteatru odvija „urbanistički zločin“, a arhitekti ćute. Neka čudesna samocenzura, nezameranje, oportunizam,prećutkivanje, koruptivnost i svesno izbegavanje suštine,skoro redovno skrene na nevažne i sporedne stvari i postaneisprazno teoretisanje bez prave krajnje koristi. Ako BINA natribini „Odnos novog i starog“ stavlja u prvi plan savremenuportugalsku scenu, a prećuti našu savremenu scenu, koja sedešava u Savskom amfiteatru, onda je to nepošteno i krajnjeneprofesionalno, kaže Bakić.Ako je tema „Profesionalno i lokalno osvešćeno prostornorešenje“ kao i „kvalitetno i humano korišćenje javnog prosto-ra“, a kroz niz radionica se prećuti da se u Savskom amfiteatruradi sve potpuno suprotno tome, onda je to nepošteno i krajn-je neprofesionalno.Ako je tema „Šta je to što nam nedostaje i kako je mogućeizgraditi nacionalni stil“, a prećuti se da nam u Savskomamfiteatru haraju i centar Beograda projektuju nepoznati

KAKVI GOD DA SU, SPOMENICI SU NEMINOVNO TRAJNA OBELEžJA GRA

Piše: Ružica Me vo rah

Panorama beogr

Maketa tržnog centra uz „Gazelu“

Na ovoj panoramskoj fotografiji vidi se koliko su zbilja velike dve prve zgrade „Beograda na vodi“

9Beogradski glas, 30. maj 2018.

strani arhitekti i to bez ikakvog prethodnog master plana i bezikakvih urbanih i arhitektonskih kriterijuma struke, onda je tonepošteno i krajnje neprofesionalno.Toliku količinu divljih graditelja i ono što mu rade na obaliSave Beograd neće preživeti, smatra Bakić.

Sponzori nam štitespomenike

Zavod za zaštituspomenika kultureBeograda organizovaoje prošle nedelje kon-ferenciju o kulturnomnasleđu na kojoj jeGoran Vesić, gradskimenadžer, govorio orealizovanim ibudućim projektima.Tako smo čuli da jeturska agencija „Tika“finansirala obnovučesme Mehmed-pašeSokolovića i DamadAli-pašinog turbeta, asada plaća radove naMalom stepeništu naKalemegdanu preko puta Ambasade Francuske. DeloJelisavete Načić, naše prve žene arhitekte, biće obnovljeno ujulu. Restauracija Spomenika zahvalnosti Francuskoj, kojuzajedno plaćaju vlade Francuske i Srbije, biće gotova do 10.avgusta. Grad je već obezbedio novac za obnovu fasadeZavoda za zaštitu spomenika kulture, Velikog stepeništa naKalemegdanu, Komande ratnog vazduhoplovstva u Zemunu iplatoa ispred Hrama Svetog Save. Vesić je najavio i rekon-strukciju stare električne centrale na Dorćolu, koja treba dapostane Naučnoistraživački centar „Nikola Tesla“.Olivera Vučković, v. d. direktora Zavoda za zaštitu kulturespomenika grada Beograda, rekla je na istom skupu da je pro-ces očuvanja kulturnog nasleđa baziran na zakonskim regula-tivama i vrednovanjima službe zaštite, ali da u praksi nije nilak ni jednostavan.

Koliko para, toliko zaštiteU eri modernizacije i urbane transformacije gradova i dom-inantne ekonomije, razumevanje i očuvanje nepokretnogkulturnog nasleđa nailazi na probleme i izazove koji vodeka sve većoj neravnoteži između principa zaštite i potrebadruštva. To je na prošlonedeljnoj konferenciji u Zavodu zazaštitu spomenika kulture Beograda rekla Olivera

Vučković, v. d. direktora Zavoda.Da li to u prevodu znači da ćemo ubuduće štititi dela po izborusponzora, a ne struke? Tužno, ako je tako.Asja Drača Muntean, pomoćnica ministra kulture, govorila jena istom skupu o vezi kulturnog nasleđa i politike održivograzvoja, opet, dakle, o parama. „Sistem vrednosti postao jepredmet brojnih rasprava u savremenom društvu, posebno uvreme kada je svet suočen sa velikim izazovima ekonomskekrize. Vrednosti utiču na odluke o zaštiti ili očuvanju kul-turnog nasleđa, kao i na načine predstavljanja naše prošlosti iupravljanja našom sadašnjošću“, rekla je ona. „Isprepletanaigra suprotstavljenih mišljenja o estetskoj, istorijskoj,ekonomskoj vrednosti i vrednosti za zajednicu zagonetka jemodernog društva koja ukazuje na potrebu za novim modeli-ma zaštite i očuvanja nasleđa.“Ministarstvo u prevodu poručuje da para nema, ali da imanade za zaštitare dok god oni promišljaju modalitete.

„Liceulice“ u „Zvezdara teatru“

Ove nedelje kreće akcija pod nazivom „Pozorište je i mojakuća“, koju „Zvezdara teatar“ organizuje zahvaljujući kom-paniji „Japan tabako internešenel“. Naredne dve godine„Zvezdara teatar“ uključiće štićenike programa „Liceulice“ iSigurne kuće u pozorišni život. Magazin „Liceulice“ pro-davaće beskućnici u foajeu pozorišta jednom mesečno, kaošto ga od 2010. prodaju po gradskim ulicama. Cena mu jeinače 150 dinara, a od toga svaki prodavac zaradi polovinu.Korisnicama sigurnih kuća, takođe na mesečnom nivou,„Zvezdara teatar“ će organizovati posete, kao i prevoz odjedne do druge njihove kuće, od pozorišne do one sigurne.„Nikad nisam bio u pozorištu“, rekao je Tomislav (45),štićenik programa „Liceulice“. „Predstava je bila čudna, nekasvađa, a i ljubav, neka bomba i sirena, policija ihitna pomoć. Mnogo mi se dopalo, a bilo je lepo ismešno i od sad ću uvek ići kad me pozovete.“

Eksploziv podspomenik

Dići u vazduh spomenik Nikoli Pašiću, jednomod najvećih zlotvora ovog naroda, koji je posejaozlo seme, koje se najviše primilo! To je nedavnonapisao Sergej Trifunović na svom „Tviter“nalogu @WhistlerDick. Verujemo da se glumacbez dlake na jeziku namerio na Pašića zato što jeovaj 1881. osnovao Radikalnu stranku, mada, kozna, možda mu smeta i Pašićeva uloga u Prvomsvetskom ratu, osnivanju Kraljevine Srba,

Hrvata i Slovenaca...Zanimljivo je svakakoda je puno tviterašapodržalo Trifunovića ida niko nije pominjaoestetske kriterijume zadizanje u vazduhspomenika, koji sa svepostamentom ima 4,2metra. Pre 20 godina,kada je otkriven, kritičari su govorili da je vajar ZoranIvanović (56), sada profesor Akademije, postavio Pašićevuglavu direktno na ramena, a bilo je primedaba i na to nakoju stranu sveta gleda monumentalna figura.

„Noć knjige“ stiže 8. junaIzdavačka kuća „Laguna“ i knjižarski lanac „Delfi“ u petak 8.juna organizuju po 18. put svoju tradicionalnu manifestaciju„Noć knjige“. Predstojeća letnja „Noć knjige“ održaće se načak 55 lokacija u knjižarama „Delfi“ i „Laguninim“ klubovi-

ma čitalaca u 26 gradova u Srbiji i u Banjaluci,Tuzli, Sarajevu, Podgorici i Nikšiću. U okviruknjižarskog lanca „Delfi“ posluje 41 knjižaraopremljena po najvišim svetskim standardima, štoovaj knjižarski lanac čini najvećim u zemlji, aknjige čini dostupnim velikom broju čitalaca.„Delfi“ ima i najveću internet knjižaru u regionuwww.delfi.rs. „Noć knjige“ je pokrenuta 2009. godine i naj-posećenija je manifestacija koja promoviše knjigu ičitanje posle Beogradskog sajma knjiga. Tokomsvake „Noći knjige“, koja traje samo sedam sati,„Lagunine“ klubove i knjižare „Delfi“ poseti blizu50.000 ljudi. Isto toliko naslova sačekaće posetioce8. juna, a uz to veliki popusti, pokloni, promocije,druženja s domaćim autorima i još mnogo izne-nađenja.

Dobra borbaPoverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podatakao ličnosti, kao jedan od retkih mehanizama civilne kontroledržavnih institucija, bila je, jeste i sve više će biti važna adresaza sve koji smatraju da su informacije o njima zloupotre-bljene. Šta je sve ova institucija uradila od osnivanja 2004.godine do danas možete da vidite na izložbi Povereništvaotvorenoj do subote 2. juna u atrijumu Narodne bibliotekeSrbije. Razvoj i rad institucije Poverenika prikazan je krozrazličite vidove audio i vizuelnih sadržaja, na jednostavan,zanimljiv i razumljiv način. Izložba je otvorena radnim dani-ma od osam do 21 sat, a subotom od osam do 15 časova.

�„Njihova hrabrost nije u tome što se ničega neplaše, nego u tome što se ničega ne stide.“

Jovan Dučić

ADA. OVO JE PRIČA O STARIM I NOVIM SPOMENICIMA, BIVŠIM I BUDUĆIM SIMBOLIMA BEOGRADA

radskih neminovnosti

10 GRAD NA DLANUBeogradski glas, 30. maj 2018.

Napisao: Vladislav Kaćanski

Porodični život u turskomBeogradu, u vreme prve vladeKneza Miloša, bio je potpuno patri-

jarhalan, obojen turskim koloritom. Sve spoljneposlove obavljali su ljudi, žene su se bavile samo kućom idomaćinstvom. Domaćinski poslovi u to vreme bili su veoma kom-plikovani i tegobni. Jedna domaćica bila je po ceo dan, od ranogjutra pa do noći, zaposlena. Pored običnih domaćih poslova, poredkuvanja i održavanja kuće u redu, pored podizanja i negovanja dece,pored spremanja zimnice – domaćica je imala da se stara i za rubljei za veći deo odela domaćeg idečijeg. Tadašnja srpska kućaličila je na jednu tekstilnuradionicu, gde se prelo,bojadisalo, tkalo, krojilo, šiloi vezlo. Ti razni poslovi, kojesu obavljali i mlađi članoviporodice, oduzimali su većideo vremena preko celogadana, prema dobu, u kome suti poslovi obavljani.

Pošto domaćin obično preko celog dana nije dolazio kući,zaposlen van kuće i u čaršiji, to se u porodicama u podne, zaručak, malo spremalo i kuvalo. U porodici, zadovoljavali su se sanajpotrebnijim. Tek uveče, kad se očekivao dolazak domaćina,spremala su se za večeru bolja i odabranija jela. U to vreme biloje mnogo furundžija – pekara – gotovo u svakoj ulici nalazila sepo jedna ili i po dve furundžinice, koje su vrlo dobro radile, poštosu i srpske kao i turske porodice izvesna jela nosile na furunu dase skuvaju ili ispeku.

I sami kuhinjski poslovi u to vreme zahtevali su veliki trud, str-pljenje i veliku izdržljivost. U to vreme štednjaka nije bilo.Kuvalo se na otvorenom ognjištu, na koje je kroz dimnjak čestoprokapavala kiša ili su u zimsko doba padale pahuljice snega. Uvreme zime kuhinja je bila tako hladna, da su se u njoj sudovi savodom smrzavali.

Kao što rekosmo, kuvalo se na otvorenome ognjištu, u zeml-janim loncima i šerpenjama. Za današnje plave metalne sudoveu to vreme nije se znalo. Na glasu su bili peštanski lonci, radisvoje kakvoće i izdržljivosti; stoga je bilo mnogo lončarskihtrgovina dole u Savamali.

U zimu, kada je napolju vladao mraz i kada je besnela mećava,

a u kuhinji se probijao led da se zahvati voda,mnoga je domaćica tada, sa varjačom u ruci,kraj hladnoga ognjišta poigravala s noge na

nogu, da svoje ukočene noge malo otkravi i ugre-je. Ona je tada igrala „fokstrot“ toga vremena!

Mi se šalimo, a umesnije bi bilo da smo rekli: Slavanašim prababama, na ovolikoj njihovoj izdržljivosti, njihovompožrtvovanju za svoj dom i svoju porodicu.

Svi domaći poslovi, pa i oni najfiniji, kao što su „štepovanje“ ifini vez, obavljani su pri jednoj jedinoj lojanoj sveći! Naročito sutražene i bile na glasu takozvane erdeljske sveće sa crvenim fitiljem.

Izgleda da je stare generacije bio daleko bolji i oštriji vid no štoga mi imamo danas. Drugi način životaa naročita jaka električna svetlost,izgleda, da su nepovoljno uticali nasposobnost našeg vida i smanjili znatnonjegov kapacitet.

Kada bi nastali velik posti, predBožić i Uskrs, onda bi se u ceđu isku-vavalo sve kuhinjsko posuđe, da bude„posno“ i to da bi se u svakoj porodicizapostilo i redovno bi se postilo krozceo post šest-sedam nedelja.

Hrana je bila dosta jednostavna, ali jaka i hranljiva. Kuvalo sena maslu ili na loju. Masti nije bilo, i teško se moglo do svinjskemasti doći, pošto su Turci strogo zabranjivali uopšte donošenjesvinja u varoš.

Životnih namirnica bilo je daleko manje nego danas. Od povrća bioje luk, krompir, kupus, pasulj, ređe sočivo i tek u polovini leta, poslePetrovdana, na pijaci se moglo dobiti boranija, bob, paprike i kras-tavci. Za karfiol, kelj, kelerabu, spanać, šparglu uopšte se nije znalo.

Interesovaće besumnje današnje gospođe domaćice jelovnik, sakojim su raspolagale naše prababe, pre sto godina.

Dakle, u kuhinjama toga vremena spravljala se čorba, đuveč,janija, kapama, papazjanija, bamnje pilav, jela od ribe i pečenja,dakle, sve jela grčko-orijentalskog porekla, pored neizostavnogkačamaka, popare i cicvare.

Jelovnik naših prababa u testima i slatkišima bio je bogatiji.Tu su bile razne pite: pita sa sirom, pita od zelja (zelanika), samesom, sa seckanim puževima u vreme posta, bundevara, pitasa orasima; a slatkiši su bili većim delom orijentalni: tatlije,šećerlokum, gurabije, baklava, lokumići, brdorice i pokit štokadaif i neka vrsta alve.

Izvesne namirnice i začini dobijali su se sa velikom teškoćom.

Vremeplov

�U to vreme bilo je mnogo furundžija– pekara, gotovo u svakoj ulici pojedna ili po dve furundžinice koje suvrlo dobro radile, jer su i srpske kao iturske porodice izvesna jela nosile nafurunu da se skuvaju ili ispeku

PROSLAVA DANA POLICIJE

Piše: Ružica Mevorah

Prošlonedeljna pompezna proslava Danapolicije u Beogradu (održane su inače para-lelna slavlja u još desetak gradova) pretvo-

rila se u smejuriju. Odavno se nismo tako slatkosmejali nečemu kao onom patrolnom čamcuspuštenom u fontanu na Trgu Nikole Pašića.Urnebesna akcija forsiranja fontane naširoko je iuglavnom duhovito komentarisana na društvenimmrežama.

„Komedija! Od raportiranja vrhovnom koman-dantu vojske na paradi policije do čamca ufontani.“

„Policija je spremna da pritekne u pomoć matu-rantima koji ne znaju da plivaju.“

„Policijski čamac u fontani na Trgu NikolePašića! Ma dajte, saberite se! Šta god da steprogutali/ udahnuli/ popili!“

„Da li je realno da su oni patrolni čamac polici-je stavili u fontanu i voze decu gore-dole???“

„Baš kad pomisliš da si sve video, MUP ubacičamac u fontanu!“

„Srpska varijanta Fontane di Trevi! Baciščamac u fontanu i pomisliš želju, dođe interventna

Forsiranje Porodični i društveni život uturskom Beogradu

11Beogradski glas, 30. maj 2018.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić uponedeljak je u Skupštini obrazložilapredlog da dosadašnji gradonačelnik

Beograda Siniša Mali bude novi ministarfinansija. Njegovu karijeru obeležile su brojneafere: 24 stana u Bugarskoj, bespravno rušen-je u Savamali, optužbe da je plagirao doktorat,umešanost u aferu „Infostan“, namešteni ten-deri za novogodišnju rasvetu koja jeBeograđane koštala stotine hiljada evra, krađadržavne imovine, uništavanje preduzeća da bise otelo poljoprivredno i građevinskozemljište preko ofšor firmi, dok na desetinehiljada radnika ostaje bez posla itd.

Sve je to sadržano u liku i delu bivšeggradonačelnika Beograda, a novog ministrafinansija, Siniše Malog.

24 STANA U BUGARSKOJDJB je u oktobru 2015. godine zahtevao

ostavku tadašnjeg gradonačelnika Beogradazbog podataka do kojih je došao KRIK – da jeSiniša Mali, u vreme dok je biosavetnik Aleksandra Vučića,kupio 24 stana na bugarskom pri-morju. Takođe, zahtevali smo odAgencije za borbu protiv korupci-je da pokrene postupak protivSiniše Malog za neprijavljivanjeimovine. Zvanična dokumenta izinstitucija Bugarske dokazuju daje gradonačelnik Siniša Malilagao da nije vlasnik 24 stana nabugarskom primorju i da je direk-tor ofšor firme sa Devičanskih Ostrva kojatrguje nekretninama. Jedan od najlakših nači-na pranja novca jeste kupovina nekretnina,zemljišta, firmi u privatizaciji – gde bi takavnovac dobio legalni oblik.

Zahtevali smo od Poreske policije da utvrdiporeklo imovine Siniše Malog, a odTužilaštva i policije da procesuirajupljačkašku privatizaciju „Beopetrola“ po pri-javi Verice Barać.BEOGRAD NA VODI

Dok je Siniša Mali bio na čelu Beograda,sklopljen je jedan od najštetnijih ugovora pograđane Srbije, a odnosi se na projekat„Beograd na vodi“. Iz objavljenih detalja vidise da država Srbija ulaže sto hektara najboljeggrađevinskog zemljišta vrednog više od mili-jardu evra. Obavezuje se, pritom, da prostor nakome može da se izgrade 2,2 miliona kvadra-ta poslovnog i stambenog prostora oslobodisvih obaveza, da ga o svom trošku raseli,ekološki sanira i infrastrukturno opremi.

U noći između 24. i 25. aprila 2016. grupaosoba s fantomkama na glavama bagerima jeporušila nekoliko objekata u Hercegovačkojulici. Objekti u Savamali nalazili su se na deluzemljišta do kojeg treba da se prostire urban-istički projekat „Beograd na vodi“.

Rušenje objekata u Hercegovačkoj jedan jeod najgorih primera kršenja propisa i na tomdelu teritorije pravna država bila je sus-pendovana. Šef smene u policiji u vremenoćnog rušenja u Savamali Goran Stamenkovićosuđen je nedavno uslovno na pet mesecizatvora i osim njega niko nije odgovarao.

BEOPETROLSiniša Mali zastupao je državu u privati-

zaciji „Beopetrola“. Odmah posle prodaje„Lukoilu“ zaposlio se kod kupca, pa je, poizveštaju KRIK-a, od bivšeg direktora„Lukoila“ i partnera u prodaji „Beopetrola“kupovao stanove u Bugarskoj, vredne oko petmiliona evra.POLITIČKI PRITISAK NA FOND ZARAZVOJ I DRŽAVNE BANKE

U januaru 2016. godine DJB je podneopodneo Tužilaštvu za organizovani kriminalkrivičnu prijavu za trgovinu uticajem protivgradonačelnika Siniše Malog, jer je tokom2013. godine, kao savetnik prvog potpredsed-nika Vlade Aleksandra Vučića, radio u koristprivatnih kompanija „Beohemija“ i„Farmakom“, zloupotrebljavajući svojpoložaj i politički uticaj nad državnim institu-cijama i bankama pod državnom kontrolom.

Tužilaštvo je odbacilo krivičnu prijavu, alibez obrazloženja ili navođenja jas-nih argumenata. Istraga je urađenatako da zataška slučaj i nikada nisusaslušani ni Siniša Mali ni uhapšeniŽeljko Žunić iz „Beohemije“, niti jeutvrđeno na osnovu kojih ovlašćen-ja se Siniša Mali dogovarao iizdavao naloge direktorki Fonda zarazvoj Slađani Backović da povučemenice, tajno, bez konsultacija snadležnim Ministarstvom privrede.POKLANJANJE ZEMLJE

Kabinet nekadašnjeg premijera AleksandraVučića, Siniša Mali i kadrovi Mlađana Dinkićatajnim ugovorom dali su 3.800 hektarapoljoprivrednog zemljišta Vučićevim prijatelji-ma iz UAE po ceni od 6.000 evra po hektaru.Zatim su neposrednom pogodbom i tajnimugovorom dali i 3.800 hektara zemljištaMinistarstva odbrane u Karađorđevu bez ikakvenaknade, uz podelu profita – 80 odsto njima, 20odsto „nama“. Zamislite da naši poljoprivredni-ci dobiju zemlju na ovakav način?AFERA INFOSTAN

Siniša Mali je 2015. godine bio umešan uaferu „Infostan“, pokušaj organizovane prevarei pljačke Beograđana i pribavljanja dobiti jed-nom privatnom osiguravajućem društvu, takošto je svima bilo nametnuto da preko uplatnice„Infostana“ plaćaju „Đenerali osiguranje“.POTKRADANJE RODITELJA ZA VRTIĆE

Grad Beograd i dalje duguje roditeljimanovac za vrtiće koje su preplatili.Neosnovano naplaćivanje počelo je 2010.godine, a nastavilo se i 2013. kada je na čelogradske vlasti došao Siniša Mali. Umesto davrate odmah preplaćeno, gradske vlasti saMalim na čelu i SNS odlučili su da uđu usudske sporove, što znači da je i po tomosnovu naneta dodatna materijalna štetagradskom budžetu. Naime, izlazak naročište iznosi oko 100 evra, pisanje tužbenajmanje još toliko, naplaćuje se i pristupsudu, što znači da će Grad svakom roditeljuna ime sudskih troškova morati da plati naj-manje 500 evra. (Izvor: „Dosta je bilo“)

Siniša Mali – državna kasadoktoru korupcije

�

PRETVORILA SE U SMEJURIJU

s isukanim pendrecima i ti naručiš koga da prebiju...“„Ovi samoreklamni panađuri koštaju kao Svetog Petra kajgana, ali to doktora nisu učili

na ’Megatrešu’. Napredovalo se i sa fontanama, sad će novopečeni ministarski finansistada odreši našu kesu za još tuce novih, jer smo se uverili da su odlične kao plovni putevi zapolicijske čamce. Čudo da nije izvedena pokazna vežba uspinjanja za dve sekunde na jelkui simulacija spasavanja bugarskih turista obnevidelih od prazničnog blještavila. Nego, osta-lo je nejasno hoće li zaslužna pan-duracija prvo dobiti stanove pacipele ili cipele pa stanove. Užasinaprednjaštva.“

„Policijski čamac u fontani jedobra pokazna vežba ako sutra budumorali nekog da hapse u kadi.“

Kad smo u prošlom broju najaviliproslavu Dana policije od 27. maja,nismo mogli ni da naslutimo razmere slavlja niti bahato rasipanje para poreskih obveznikana prikazivanje vojne moći kroz veličanje policijske. Čitav državni vrh Srbije i RepublikeSrpske na tribinama, čitav grad blokiran 24 sata, beskrajne vežbe, pa onda egzerciri ipokazivanje mišića i tehnike, helikopteri, borna kola... Sve je to ipak ostalo u senci nečije,čije?, ideje da patrolni čamac policije spusti u fontanu i voza njime decu gore-dole.

Čamac na naduvavanje iz sektora za vanredne situacije postao je glavna atrakcija, ali nemeđu klincima, već u razgaljenoj javnosti. Deci je verovatno bilo besmisleno da se vozajudva metra levo-desno, dok čamac guraju vatrogasci okićeni šlemovima i prslucima nanaduvavanje, valjda da se ne udave u vodi do kolena.

�Policijski čamac u fontani jedobra pokazna vežba akosutra budu morali nekog dahapse u kadi

fontaneNOVOG MINISTRA FINANSIJA PREPORUČILE AFERE

12 DRUŠTVOBeogradski glas, 30. maj 2018.

Više donora, više transplantacijaPREDLOG ZAKONA O PRESAĐIVANJU ORGANA STIGAO U SKUPŠTINU SRBIJE

Piše: Radenka Marković

Dugo najavljivani i godinama pripremani zakon o pre-sađivanju ljudskih organa konačno je, u formi pred-loga, stigao u Skupštinu Srbije. Jedan od osnovnih

ciljeva koji se njime želi postići, kako se i navodi u obra-zloženju predlagača, jeste da se poveća broj kadaveričnihdonacija, odnosno presađivanja organa moždano mrtvihosoba, a time i broj uspešno obavljenih transplantacija, tesmanjenje lista čekanja za presađivanje organa. Podacipokazuju da smo sada po broju donora i obavljenih trans-plantacija na samom evropskom začelju.

Naime, kako navodi prof. dr Dušan Šćepanović, dečji hirurgi urolog, profesor Medicinskog fakulteta i predsednik Tima zaunapređenje transplantacije organa u Srbiji, koji je uradio svojpredlog rešenja u ovoj oblasti, u našoj zemlji ima manje od petdonora na milion stanovnika, dok recimo u Hrvatskoj, koja jeu oblasti transplantacije postigla zavidne rezultate, ima 30donora na milion stanovnika, u Sloveniji 28, u Španiji oko 40.U Sjedinjenim Američkim Državama od 310 miliona stanovni-ka njih 96 miliona, dakle skoro trećina, ima donorsku karticu.

Uvodi se pretpostavljena saglasnost

Jedan od načina za povećanje broja donora jeste prelazak sainformisane saglasnosti na pretpostavljenu saglasnost, koja jeod svih vrsta saglasnosti mogućeg donora na davanje organado sada dala najbolje rezultate. Ona se primenjuje i u pomenu-tim zemljama sa velikom stopom donora, u Hrvatskoj, Špani-ji, Sloveniji, zatim Grčkoj, Danskoj, Francuskoj, Norveškoj.Pretpostavljena saglasnost predviđena je i našim predlogomzakona, pa je članom 23 definisano da se „ljudski organi umr-log lica mogu uzeti radi presađivanja ukoliko se punoletniposlovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili upismenom obliku za života protivio, odnosno ako se tome utrenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, van-bračni partner ili punoletno dete umrlog“.

U prevodu, svaki stanovnik bi, ukoliko se izričito ne izjas-ni protiv, mogao biti donor organa. Međutim, prema rečimaprof. dr Šćepanovića, ovakva formulacija se ne bi mogla naz-vati pretpostavljenom saglasnošću u punom smislu te reči.

– Piše da organ može da se uzme onome ko se tome nijeprotivio za života. A gde piše da se nije protivio? Nije dobrošto nije definisano kako se čovek izjašnjava, želi li ili ne želida bude donor. To mora jasno da se definiše. Možda će to dase odredi podzakonskim aktima, ali mislim da nije dobro da setakve stvari, koje su pitanja života i smrti, rešavaju podzakon-skim aktima – kaže naš sagovornik.

On dodaje da pretpostavljena saglasnost podrazumeva trimoguće situacije. Prva je da osoba kaže da za života zaveštavasvoje organe, druga da ni pod kakvim okolnostima ne želi dazavešta organe. Ove izjave se potvrđuju pečatom, imaju zakon-sku snagu i unose se u registar donora. Treća situacija je onakada se osoba nije izjasnila i tada bi, prema rečima našeg sagov-ornika, trebalo da se pita porodica.

– Ne znam čemu služe donorske kartice kadaporodica odlučuje umesto njenog vlasnika kaddođe u situaciju da postane donor. Donorske kar-tice treba da imaju pravno obavezujuću formu ikarakter kao i izjava u registru nedonora kojuporodica ne može da izmeni, jer je ona njegovoljudsko pravo. Zvanični karakter donorske kar-tice dobijaju ili pečatom izabranog lekara ili upoliciji gde se uzimaju lična dokumenta, puno jemesta gde to može da se ozvaniči, ali mora da seuradi i zavede – kaže prof. dr Šćepanović.

Čovek je mrtav kada je mozak mrtav

Prema njegovim rečima, dobro ješto se donosi novi zakon i što posto-ji želja za promenom, ali je sadašnjipredlog uopšten i trebalo bi da uvažipomenute primedbe struke na koji-ma se radilo godinama. Takođe i onu vezanu za neophodnoststvaranja dobrog informacionog sistema, kakav recimo ima„Eurotransplant“, i gde kompjuter na osnovu preciznoutvrđenih kriterijuma određuje ko će dobiti organ. Veoma jevažna i transparentnost ovog veoma osetljivog posla, a ona sepostiže između ostalog objavljivanjem svih važnih podataka,kao što su oni o broju urađenih transplantacija, koliko je bilouspešnih a koliko neuspešnih, koji su razlozi neuspeha, gde suurađene, smrtnost pacijenata i liste čekanja.

– Mora da se zna na osnovu čega je neko dobio organ a

zbog čega neko nije. I da nema tajni– ističe naš sagovornik.

Transparentnost bi doprinela i dagrađani imaju više poverenja u samsistem transplantacije.

Objašnjavajući zašto je brojdonora kod nas veoma mali, prof.dr Dušan Šćepanović kaže da je

svest o transplantaciji u našoj zemlji još nerazvijena i da imapuno neopravdanog straha jer se ljudi boje zloupotreba.

– Ne veruju u koncept moždane smrti i smatraju da akoostali organi rade, čovek nije mrtav. A jeste. Mrtav je kada muje mozak mrtav. Moždana smrt je nepovratna smrt mozga, nijeto ni koma, ni šok, ni klinička smrt.

Postoje jasni neurološki kriterijumi za utvrđivanje moždanesmrti. Vezani su za protok krvi kroz mozak i podrazumevajuapsolutni prekid cirkulacije, što se na encefalogramu vidi kaoravna linija. Radi se i dopler krvnih sudova mozga, elektro-

dama, koje se stave u produženu moždinu na vratu,gde je čvor života, odnosno, centar za krvotok idisanje, i ako tu nema aktivnosti, znači da je mozakpotpuno mrtav. Drugi organi, među njima i srce,mogu i da nastave da rade ali, naravno, ograničenovreme. Za transplantaciju je najbolje da se organiizvade što pre – kaže naš sagovornik.

Predlogom zakona propisano je da smrt utvrđu-je komisija od najmanje dva doktora medicine i dadoktor koji učestvuje u uzimanju ili presađivanjuorgana sa umrlog, ili je odgovoran za brigu opotencijalnim primaocima organa, ne možeučestvovati u utvrđivanju smrti mozga.

�Svaki stanovnik bi, ukolikose izričito ne izjasni protiv,mogao biti donor organa

12 godina sa presađenim srcem

Retko je ko u toliko osetljivu i stručnu materiju kakva je transplantacija upućen kao prof. drDušan Šćepanović. Osim što je magistrirao na njoj, predsednik je Transplantacione mrežeSrbije, bio je član prvog tima za transplantaciju bubrega kod dece u SFRJ i šef prvog tima zatransplantaciju kostne srži kod dece u SRJ – on sâm12 godina živi sa presađenim srcem. Naime,u Gracu mu je kao 49-godišnjaku ugrađeno srce Nemca iz okoline Minhena koji je stradao u sao-braćajnoj nesreći. – Ja najbolje znam šta transplantacija znači čoveku. Bez nje ne bih osetio životno zadovoljstvokoje čoveku pružaju unučad i, kao što sam ja, dočekao moje divne unuke Dušana, Saru i Luku.

13Beogradski glas, 30. maj 2018.

Zarobljeni u strahu i beznađuMIGRANTIMA U SRBIJI POTREBNA JE OZBILJNA PSIHOLOŠKA POMOĆ

Gotovo svaki migrant u Srbijiima slabije ili jače men-talne tegobe. To je pokaza-

lo istraživanje psihologa od sep-tembra 2016. do jula 2017. u prih-vatnim centrima i privatnom smeš-taju migranata. Iz domovine suponeli u proseku 13 traumatskihdogađaja, na putu ka Srbiji više od90 odsto njih steklo je četiri i višenovih trauma, a kod nas imaju nesamo adaptacione probleme. Višeod četvrtine imaju posttraumatskistresni poremećaj, gotovo polovinaizražene simptome depresije, a dvepetine migranata pate od ozbiljneanksioznosti. Sedmina ima akutanzdravstveni problem koji tražimedicinski tretman.

Iza projekta stoji Mreža psihoso-cijalnih inovacija (PIN), partnerUNHCR-a. Istraživanje obuhvata546 migranata. Psiholozima su asis-tirali prevodioci i kulturni medijatori. Migranti su odgovaralina standardizovani upitnik na engleskom, farsi, arapskom,somalijskom i kubansko-španskom. Ko je imao adekvatannivo pismenosti i razumevanja jezika, popunjavao je upitnik,ostali su intervjuisani. Ispitanici žive u 12 prihvatnih centara,a u privatnom smeštaju u Beogradu je 7,2 odsto migranata.

Put prepun nasilja

Među ispitanima je 11,5 odsto žena. Najbrojniji su mal-oletnici od 15 do 17 godina (41,4 odsto), a zatim migrantiod 18 do 30 godina (34,5 odsto). Iz Avganistana ih je 429.Gro ispovedaju islam (97 odsto). Dolaze iz više od 20etničkih grupa (Afgani, Hazari, Paštuni, Arapi, Kurdi,Urdu, Tadžici, Malik, Luri...). U braku ili vanbračnojzajednici nije čak 82,6 migranata.

Većina je do Srbije putovala od 10 do 18 meseci. Bezijednog člana porodice je 51,9 odsto migranata. Među onimakoji su sa porodicom, kod 22,9 odsto to je roditelj, 11,2 odstosupružnik, 10 odsto – jedno ili više dece. U zemlji porekla je89,4 odsto migranata ostavilo roditelje (više od 80,2 odsto),dete (6,2 odsto), supružnika (5,7). Dve petine migranata nezarađuju ili im niko ne šalje novac.

Oko 80 odsto naših migranata su u zemlji porekla doživelišest ili više trauma. Zbog rata je otišlo 84 odsto. Više odpolovine su gledali uništavanje naseljenih i nenaseljenihmesta, miniranje, bombardovanje, imali blisku osobu naratištu... Polovini je ubijen član porodice ili prijatelj, svakičetvrti je prisustvovao masovnom pogubljenju civila, a svakidrugi video prebijanje i mučenje drugih.

Kad je reč o traumama na putu ka Srbiji, više od 80 odstoispitanih bili su životno ugroženi (npr. bez dovoljno hrane ivode), pretrpeli su fizičko nasilje, varali su ih krijumčari, uzatvoru je bilo 69,5 odsto... U odnosu na 2014. porasla jeučestalost traumatskih iskustava tokom puta, a veliki je rastbroja migranata koji su doživeli težu telesnu povredu (od 38odsto u 2014. na više od 50 odsto u 2017). Deca su posebnougrožena, prosečno dožive dve traume više od odraslih.Prema istraživanju, tokom puta ka Srbiji naju-groženiji su muški maloletnici bez roditelja, anajviše trauma ima u uzrastu od 15 do 17 godi-na. Tokom puta 92,2 odsto maloletnika bilo je upritvoru ili zatvoru, nad 84,3 je vršenovišestruko fizičko nasilje.

Prema podacima iz 2014, više od dve trećine

migranata ima izražene simptome depresije, anksioznosti iposttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP). IstraživanjePIN-a pokazuje da je kod 88,5 odsto migranata, premameđunarodnim standardima, mentalno zdravlje pod rizikomili akutno narušeno. Nešto manje od trećine su umereno psi-hološki ugroženi, a kod gotovo dve trećine je visok stepen

psihološke ugroženosti. Gotovo istom procentu muškaraca ižena treba profesionalna podrška, nema bitne razlike izmeđupunoletnih i maloletnih migranata. Kako 77,5 odsto imaakutne tegobe ili su u akutnoj fazi traume, treba im psihološ-ka pomoć, a nužno je dalje pratiti njihovo stanje.

Novi životni izazov

Kod 26,1 odsto migranata izraženi su simptomi PTSP,kao posledica ekstremnog stresa, jedne i više trauma.Simptomi su nevoljno i nametljivo sećanje na traumu,izbegavanje svega što asocira na nju, širok spektar nega-tivnih uverenja o sebi i svetu, kognitivne teškoće.Karakteriše ih „visoka pobuđenost i reaktivnost u vezi satraumatskim iskustvom“. Teško se nose sa asocijacijamana traumu. Najčešća tegoba je emocionalna otupelost ipraznina, utisak da se ne može, kao nekada, doživeti pozi-tivna emocija. Ovaj simptom je veoma izražen kod gotovodve trećine migranata.

Izražene simptome depresije ima 48,1 odsto migranata(npr. sniženi raspoloženje i nivo energije, pojačan zamor,poremećaj spavanja i apetita). Izraženi simptomi anksioznos-ti nađeni su kod 36,7 odsto (strepnja i strah od nadolazećepretnje, razdražljivost, otežano disanje, preznojavanje,vrtoglavica...). Više od dve trećine ne mogu da zaustavenaviranje anksioznih misli, što rađa osećaj nesigurnosti,potištenosti, tuge i beznađa. To može dovesti do povećanogrizika od suicidnih ideja i autodestruktivnog ponašanja.

Pružanje pomoći, ukazuje PIN, dodatno usložnjavavunerabilnost zbog teških trauma, odsustvo stabilnogokruženja, prepreke za redovno školovanje, zaposlenje,zdravstvenu i socijalnu zaštitu, „pa se povećanje tegoba usferi mentalnog zdravlja pre može smatrati pravilom negoizuzetkom“. To potvrđuje podatak da se simptomi depresi-je javljaju kod 85,3 odsto onih koji imaju izražene simp-tome anksioznosti, dok je anksioznost prisutna kod 64,8odsto depresivnih migranata.

Srećom, 55,8 odsto migranata smatra da ima kapacitetda se izbori sa problemima, 39,5 odsto veru-je da može da prevaziđe bilo koji životni iza-zov, a još 16,3 odsto oseća se sposobnim daizađe na kraj sa većinom nevolja. Zabrinjavašto svaki deseti migrant smatra da nemakapacitet da se izbori ni sa čim što mu se uživotu događa.

�U Srbiji ima manje od pet donora na milion stanovnika, u Hrvatskoj, koja je u oblasti transplantacije postigla zavidne rezultate,ima 30 donora na milion stanovnika, u Sloveniji 28, u Španiji oko 40.

U SAD od 310 miliona stanovnika njih 96 miliona, dakle skoro trećina, ima donorsku karticu

�Prema podacima iz 2014. više od dve trećine migranata imaizražene simptome depresije,anksioznsti i posttraumatskogstresnog poremećaja

�Polovini anketiranih migranata je ubijen član prodice ili prijatelj, svaki četvrti je prisustvovao masovnompogubljenju civila, a svaki drugi video prebijanje i mučenje drugih

Strah od povratka u domovinuPIN navodi faktore od značaja za mentalno zdravlje i blagostanjemigranata u Srbiji. Zapravo, ono što njima teško pada. To su siro-maštvo (81.4 odsto), usamljenost i dosada (73,2 odsto), izolo-vanost (66,9 odsto), nemanje dozvole za rad (72,3 odsto), razdvo-jenost od porodice (72,2 odsto), strah od vraćanja u domovinu(68,8 odsto), odlaganje ili dugo trajanje procedure azila (41,2),ograničen pristup medicinskim pregledima i intervencijama (47,1odsto), psihološkim savetovanjima (52,7 odsto). Na nedovoljnupomoć naše države žali se 62,9 odsto ispitanika. Problem su jez-ičke barijere (58,6 odsto), nemanje hrane (npr. voće, začini) kojusu imali u domovini (67,2 odsto). Najređe navode konflikt sa imi-gracionim službenicima i policijom (13,4 odsto). Dok je 42 odsto2014. imalo primedbe na postupanje tokom razgovora u policiji,sada to navodi tek 18,1 odsto

�Deca su posebno ugrožena, prosečno dožive dve traume više od odraslih

Foto

: e-s

tock

/D. G

oll

14 FORUMBeogradski glas, 30. maj 2018.

Narodna poslanica Ana Stevanović je uNarodnoj skupštini uputila nekolikopitanja direktoru Bezbednosno-infor-

mativne agencije (BIA) Bratislavu Gašiću, pre-mijerki Ani Brnabić i predsedniku AleksandruVučiću.� „Zbog čega Bezbednosno-informativna

agencija odugovlači sa bezbednosnomproverom gospodina Rodoljuba Šabića, pov-erenika za informacije od javnog značaja izaštitu podataka o ličnosti i ne izdaje mubezbednosni sertifikat? Podaci iz krivičnihpostupaka koji nose oznaku ’strogopoverljivo’, uključujući i one koji se vodeprotiv najviših državnih funkcionera, uovom trenutku nalaze se van domašaja pov-erenika, a samim tim i zainteresovanejavnosti“, pitala je Stevanovićeva.

„Do kada će ovo biti slučaj, zavisi isključi-vo od BIA, koja, i dalje iz nepoznatih razloga,odugovlači sa bezbednosnom proverom pov-erenika Rodoljuba Šabića, onemogućavajućimu da dobije bezbednosni sertifikat.Odsustvo sertifikata moglo bi da ima zaposledicu nemogućnost poverenika da postu-pa u nedefinisanom, nemalom broju informa-cija iz različitih krivičnih postupaka. Zbogsvega navedenog, ponavljam svoje pitanjeupućeno direktoru Bezbednosno-informa-tivne agencije Gašiću, da nam ponudi objašn-jenje i konkretan razlog kašnjenja izdavanjabezbednosnog sertifikata povereniku Šabićukoji mu je neophodan za dalji nesmetani rad.“

Stevanovićevu je interesovalo i kada ćebiti vraćene penzije na staro s obzirom na toda je od protivustavnog smanjenja penzijaprošlo više od tri godine.�„Pitanje koje ću postaviti tiče se

1.700.000 ljudi u našoj zemlji koji suzavršili radni vek i pošteno stekli pravo napenziju. Više od tri i po godine prošlo je oddonošenja zakona o otimanju plata i penzija.Tim zakonom aktuelna vlada umanjila jepenzije veće od 25.000 dinara, čime je otelaod 700.000 penzionera, njih 40 odsto, uproseku 10 odsto penzije i isto toliko otelaod svih lekara, medicinskih sestara, nas-tavnika i policajaca“, rekla je poslanicaStevanović.

„Za tri i po godine, koliko je na snazi ovajzakon, Vlada je svakom penzioneru sa penz-ijom od 40.000 dinara otela više od 1.000evra, a penzionerima sa 45.000 dinara višeod 1.500 evra. To su sve penzioneri čije su

penzije manje od prosečneplate u Srbiji. Savez penzion-era Srbije zahteva potpunulikvidaciju ovog zakona,odnosno njegovo povlačenje,jer je to, kako kažu, jedinopravno održivo, a sve drugo štose predlaže nije validno ipravno je diskutabilno.

Smanjenje penzija jenemoralno i protivustavno jer supenzije imovina i stečeno pravo.„Dosta je bilo“ bori se od prvogdana protiv otimanja penzija.

Da li će i kada će Vlada Republike SrbijeNarodnoj skupštini uputiti predlog zakonakojim bi se okončalo navodno privremenoumanjenje plata i penzija za koje je obećano izVlade da će trajati do 2017. godine, pitala jeStevanovićeva premijerku i predsednika.

Podsećamo, penzije su imovina stečenavišedecenijskim radom i ta imovina je neo-tuđiva. Ako država hoće da pomaže pen-zionerima sa malim primanjima, nek to radikroz davanje socijalne pomoći. Ne može seukidanjem prava jednima davati pravo drugi-ma. Osim što je to klasična diskriminacija,inače zabranjena članom 21 Ustava RepublikeSrbije, to je i čist populizam.

Poslanička grupa „Dosta je bilo“ tražilaje od EMS-a podatke o nabavkamanovih automobila od septembra 2013.

godine (kad je na čelo tog javnog preduzećapostavljen Vučićev kum Nikola Petrović) do22. septembra 2016. godine.

Samo za kupovinu šest novih „hondi akor-da“ i zakup dva BMW-a „ElektromrežeSrbije“ potrošile su blizu 300.000 evra.

Prvim rešenjem od 11. maja 2018. godinepoverenik je naložio EMS-u da dostavi infor-maciju koja su zaposlena lica bila korisnicišest automobila marke „honda“ nabavljenih2013. godine od dobavljača „Stojanov“ d. o.o. Novi Sad, od momenta isporuke vozila do22. septembra 2016. godine.

Drugim rešenjem od 11. maja 2018. godinepoverenik je naložio EMS-u da najkasnije uroku od pet dana od prijema ovog rešenjaposlaničkoj grupi „Dosta je bilo“ dostaviinformacije u vezi sa automobilima uzetim u

zakup od privrednog društva „AAA-1 rent“ d.o. o. Beograd u periodu od 1. septembra.2012. do 22. septembra 2016, i to:‒ kopiju ugovora i aneksa ugovora o zakupu

vozila; trošak zakupa ukupan i po godinamasa porezom; vrsta, tip i godina proizvodnjevozila uzetih u zakup;‒ koja organizaciona jedinica je korisnik

vozila uzetih u zakup; koji zaposleni je biokorisnik vozila uzetih u zakup; period trajanjazakupa za svako vozilo.

Dokument u kome su sadržane informacijeu vezi sa nabavkom automobila za potrebe JPEMS u periodu od 1. septembra 2012. godinedo danas i to:

broj, tip i marka ukupno nabavljenih vozila pogodinama; cena po kojoj je izvršena nabavkavozila pojedinačno i zbirno po godinama;naziv dobavljača od koga je kupljeno vozilo;kopiju kompletne dokumentacije koja seodnosi na sprovedeni postupak javne nabavkezakupa vozila BMW od dobavljača „AAA-1rent“ d. o. o. u 2013. godini; kopiju svihdopisa koje je JP EMS primio od „AAA-1rent“ d. o. o. tokom perioda 2013–2016.godine, uključujući i dopis od 18. aprila 2013.godine kojim „AAA-1 rent“ d. o. o. od EMS-a zahteva da se uslov iz konkursne doku-mentacije, vezan za posedovanje flote od1.500 vozila smanji na minimum 275 vozila.

Prema navodima iz izveštajaAntikorupcijskog tima tadašnjeg Ministarstvaenergetike, razvoja i zaštite životne sredine,direktor EMS-a Nikola Petrović je 12. aprila2013. godine sa firmom „Stojanov“ d. o. o. izNovog Sada ugovorio nabavku novih automo-bila za potrebe EMS-a. Predmet ugovora jenabavka šest putničkih vozila marke „hondatip akord 2.0 elegans“, za ukupnu ugovorenucenu od 132.480,00 evra sa PDV-om. Mesecdana kasnije Petrović je za potrebe EMS-a učetvorogodišnji zakup od firme „AAA-1 rent“d. o. o. uzeo dva automobila marke BMW.Ugovorena cena zakupa je 145.200,00 evra,dok bi kupovina tih istih vozila, koja bi trajnoostala u vlasništvu EMS-a, koštala 107.580evra. Kriterijumi iz konkursne dokumentacijemenjani su u toku samog postupka na zahtev„AAA-1 rent“ d. o. o. i prilagođeni ovomponuđaču.

U vlasničkoj strukturi firme „AAA-1 rent“d. o. o. učestvuje firma „Treća petoletka“ d. o.o. iz Beograda, koja je u vlasništvu MladenaGrujića, narodnog poslanika „Nove Srbije“,koalicionog partnera Srpske napredne stranke.

Zbog sklapanja štetnog ugovora izmeđuEMS-a i „AAA-1 renta“ d. o. o. SašaRadulović je protiv Petrovića podneo krivičnuprijavu Tužilaštvu za organizovani kriminalzbog sumnje da je izvršio krivična delazloupotrebe službenog položaja i zloupotrebeu vezi sa javnom nabavkom.

(Izvor: „Dosta je bilo“)

POSLANIČKA PITANJA BEZ ODGOVORA

Ana Stevanović: Kad će Vlada vratiti penzionerima oteto?

POVERENIK NALOŽIO JP „ELEKTROMREŽE SRBIJE“ DA ODGOVORI NA ZAHTEV DJB

Za koga su kupljene „honde“ i BMW-i

15Beogradski glas, 30. maj 2018.

Porodica Stojanović iz Prokuplja obratila se za pomoćjavnosti apelom da se pomogne njihovom sinu Milošu,za čije se zdravlje bore već deset godina.

Milošu su dva puta u razmaku od devet godina odstranjenitumori sa vilice, a zbog problema sa koštano-zglobnim siste-mom imao je i operaciju kolena.

Na drugoj nozi mu se pojavila cista od udarca jer ima slabekosti, pa je trenutno na terapiji da bi se izbegla operacija natoj nozi.

On vrlo teško hoda i konstantno trpi jake bolove koji muonemogućavaju normalno funkcionisanje.

Uporedo sa bolešću, porodica Stojanović bori se i sa siro-maštvom.

Miloš je bio odličan đak i završio je Tehničku školu uProkuplju, smer za kompjutersko konstruisanje. Kako bi mu semakar malo smanjili bolovi, neophodno mu je banjsko lečenje,što njegovi roditelji ne mogu da mu obezbede.

„Miloševe kosti se lako lome zbog nedostatka kalcijuma i onse teško kreće. Nakon operacije u kolenu ima šipke i dva šrafa.Kosti ga užasno bole, a lekari su za terapiju preporučili Ribarskubanju i poseban režim ishrane. Međutim, on skoro da nema štada jede, gladan je i bolestan“, priča Milošev otac GoranStojanović, koji je 12 godina radio u Vojsci Srbije i na krajuostao bez posla. Goran dodaje da nemaju novca ni za ogrev, takoda on i njegova supruga ne znaju kako da pomognu svom sinu iomoguće mu lečenje. Kako kaže, on godinama već ne može danađe posao koji bi im osigurao stabilnu finansijsku situaciju.

„Ponekad cepam drva, pomažem drugima kad me pozovu,ali za normalan život i Miloševu bolest to nije dovoljno“, rekaoje očajni otac.

U Centru za socijalni rad u Prokuplju rekli su ranije da ovojporodici pružaju pomoć u skladu sa zakonom. Međutim, tapomoć je minimalna i nikako dovoljna za Milošev oporavak inormalan život.

Njih troje žive s 15.000 dinara mesečno. Ni Goranova supru-ga Jasmina, inače bubrežni bolesnik, nema posao.

Ako ste u situaciji da pomognete ovoj porodici, to možete dauradite na ovaj način:

Žiro-račun za pomoć Milošu Stojanoviću: Agricole banka 330-4700100324934-62

Za uplate iz inostranstvaInstructions for customer transfers EUR

correspodent is: AGRIFPP-Credit Agricole Paris

Acc. With Institution: 57AMEBARS22

CREDIT AGRICOLE SRBIJA AD, Novi SadBeneficiary: 59: IBAN RS35330473020129756036

Miloš Stojanović, Donja Konjuša BB, Serbia

Pomozite mladićuiz Prokuplja

Nedavno sam boravio nekoliko dana u Beogradu, pami sin predloži da, posle skoro godinu dana, pose-timo stadion Partizana i pogledamo kup utakmicu

Partizan-Čukarički.Kod svakog dolaska na Stadion JNA setim se davne

1956. godine, kad sam tog 9. juna, kao desetogodišnjak,prvi put bio u Beogradu i prvi put na stadionu gledao mojeljubimce sa sličica. Ujak me je odveo da gledamo duplifudbalski program: Partizan-Sarajevo (2:2) i Zvezda-Radnički BG (1:1). Iako je Beograd tada imao četiri putamanje stanovnika nego danas, nastadionu je bilo oko 20.000gledalaca (podatak iz GodišnjakaFSJ za 1955/56). Na stadion smoušli sa severne strane, dan za utak-micu bio je predivan, svi smosedeli na betonu „tapaciranom“hartijom.

Ono što mi je ostalo u dubokomsećanju jeste ponašanje posetilaca: gledaoci kao navijačipojedinih klubova nisu bili podeljeni – separirani, niti su semogle zapaziti grupe gledalaca koje podržavaju jednuekipu. Svi su zajedno navijali za dobar fudbal, za vrhunskipotez, za majstorstvo uz česti pljesak, posebno kod posti-zanja golova. Svaki uspešan dribling, šut, blokada napada,pas u prazan prostor, prodor... nagrađivani su aplauzom odsvih. Neki igrači bili su ljubimci publike i ljudi oko menesu ih stalno pominjali (Rajko, Šeki, Zebec, Stojanović,Belin...). Za svoj tim se navijalo korektno, ne preglasno, alisa unutrašnjom radošću. Niko nije vikao i pravio nered, ilivređao igrače, trenere, sudije. Atmosfera je bila do krajaduplog programa skoro pozorišna, maksimalno sportska,iako su na terenu bila tri nabolja tima iz te godine (Zvezdaje bila prvak, Partizan drugi, Radnički treći). U neizbri-sivom sećanju su mi ostali neki detalji iz igre i neki igrači.Na moju žalost, u timu Partizana tog dana nisu nastupilinajveći majstori našeg fudbala, Miloš Milutinović i Bobek.

A kako je bilo nedavno, 9. maja 2018. godine, na istomStadionu JNA. U najkraćem – HAOTIČNO. Karte zaulazak deljene su besplatno (hvala), ali pošto su radila samočetiri šaltera, pred njima je bila neopisiva gužva. Stajalismo u redi više od pola sata, a na usporenje je uticalo i tošto su na blagajni evidentirali podatke iz ličnih karata.Zašto je to rađeno kad sam video da se na jednu ličnu kartumoglo dobiti i po pet ulaznica? Tako su četiri gledaoca

nepoznata, a imalac ulaznice mogao ju je dati bilo kome, pai onome ko je došao da pravi nered.

U kretanju ka istočnoj tribini, a pred ulazom za „jug“,odjednom dolazi do incidenta, jurnjave i tuče. Prasnušepetarde, dimne bombe, sevnu vatra. Žandarmerija je prisut-na (oklopnici s pendrecima) i odmah žestoko navaljuje nagrupicu mladića, pljušte udarci na sve strane, stampedokrenu prema nama, spasavamo se bekstvom u prostor zakontrolu - pred ulazom. Iza kontrole i čeličnog-senzorskogježa (čemu to?) jedva se probismo do tribine.

Tamo na istočnoj tribini(policija u velikom brojuna svakom ulazu) nailazi-mo na kontrolisani nered.Na „jugu“ su „grobari“ uosetno manjem broju noranije jer su dobili dvefrakcije: na „istoku“ –levo malobrojna i slabija,

na „istoku“ - desno „opasna frakcija“, brojna, dobro vođe-na, sa rekvizitima koje pale i bacaju na atletsku stazu i nasam teren. Grupe navijača se neprekidno deru, prozivaju,pevaju, traže samo pobedu. Na našem delu tribine gledaocibez razloga stoje, ne može niko da ih namoli da sednu, nemožemo da pratimo utakmicu sa sedišta, moramo daustanemo. Obezbeđenje ne dopušta da pređemo na posled-nja dva reda na vrhu tribina (?).

Dole na terenu Partizan neprekidno napada, Čukarički sebrani (možda i nepotrebno) iako u timu ima pet-šest vrlosolidnih igrača iz Partizanove škole. Partizan se muči,nema šutere i majstore za gol. U drugom delu meča pojača-va napad s kapitenom od 40 godina. On se istinski trudi, alikad napravi sprint od tridesetak metara treba mu vreme dase oporavi. Pred kraj susreta, onako umoran, maši prazangol sa pet-šest metara i pada. Ali ubrzo ustaje i baš on, usledećem napadu, ugurava loptu u mrežu protivnika sa dvametra. Nastaje opšte veselje. Tu je i kraj utakmice. IgračiPartizana su srećni, a onda se najpre pozdravljaju s „opas-nom frakcijom“, nas obične navijače preskaču, pa idu da sepoklone „jugu“. Kažu da to moraju da čine jer je rukovod-stvo kluba tu na tribinama, a ne u svečanoj loži.

Kad će se zavesti red u sportu – ne znam. Takođe neznam kad ću sledeći put doći na Stadion JNA. Mog unukasigurno neću smeti da dovedem.

Lazar Jugović, advokat iz Šapca

PARTIZANOV STADION PRE ŠEZDESET GODINA I DANAS

Poslednji put sa sinomna utakmicu

�Igrači Partizana su srećni,a onda se najpre pozdravljaju

s „opasnom frakcijom“, nas obične navijače preskaču, pa idu da se poklone „jugu“

16 REPORTAŽABeogradski glas, 30. maj 2018.

�Mnogo hodam ulicama u potrazi za svetlom,motivima, trenucima, mestima, za inspiracijom - ali nikad s kamerom

Beograđani u Markartovom objektivuOVIH DANA U SAVAMALI ČUVENI NEMAČKI UMETNIK SNIMA CRNO-BELE FOTOGRAFIJE NABIJENE SIMBOLIZMOM

Tekst: Ružica MevorahFoto: Kulturni centar „Grad“

Tokom maja i juna gost Kulturnogcentra „Grad“ je Sven Markart (SvenMarquardt), nemački fotograf čiji

počeci sežu u rane osamdesete i IstočniBerlin. Analogna fotografija i prirodnoosvetljenje njegova su specijalnost. U 30godina dugoj karijeri Markart sada prvi putradi na nekom umetničkom projektu vanBerlina, i to baš u Beogradu. U Srbiji jesnimio seriju fotografija čiji su glavni akteriBeograđani, a snimaće, kaže, do poslednjegdana gostovanja, koje se okončava 6. juna.

Markart (56) je poznat po portretima ljudikoje sreće u svom okruženju ili u toku istraži-vačkih projekata, a izlagao je svoje fotografije uJapanu, Holandiji, Švajcarskoj, Brazilu, Gruziji,Španiji, na Filipinima, u Australiji i Kanadi, a uBeogradu je prvi put u junu 2017. predstaviofotografije nastale osamdesetih u IstočnojNemačkoj i poslednjih godina u Berlinu. Naizložbi „Fjučers past“ (Future's Past, engl;prošlost budućnosti) videli smo crno-belefotografije nabijene simbolizmom i referencamaiz istorije umetnosti, koje nisu tako lakouočljive i zahtevaju pažljivo posmatranje.

Markartova umetnička karijera umnogomeje bila uslovljena društveno-političkomsituacijom pre i posle pada Berlinskog zida.Rođen 1962, ranih osamdesetih postao je asis-tent poznatog modnog fotografa RudolfaŠafera. Od 1986. kao samostalni fotograf pub-likuje svoj rad u mnogim poznatim nemačkimčasopisima, učestvuje u grupnim i samostal-nim izložbama. Njegov rad je bio cenzurisan u

Istočnoj Nemačkoj zbog negovanja speci-fičnog vizuelnog identiteta koji, kako kaže,

nije bio u skladu sa standardima izgledamuškaraca u socijalističkoj državi.

Markart voli da upozna svoje modele ismesti ih u precizno dizajnirano okruženjekoje se pretvara u spontanu pozadinu. Nafotografijama dominiraju subjekti u jukstapozi-ciji sa aksesoarima i rekvizitima. Sve je ujakom kontrastu, pa otuda i odabir crno-beletehnike koja taj kontrast pojačava. Čak i nje-gove fotografije snimljene na dnevnomsvetlu odaju uglavnom mračnu atmosferu iauru noćnih zbivanja. Ugradnja delovaprošlosti u budućnost i sadašnjost predstavljazajedničku nit u njegovom opusu.

Osim po karijeri fotografa Sven Markartpoznat je i kao član obezbeđenja čuvenogberlinskog tehno kluba „Berghajn“. Od glavedo pete prekriven tetovažama i desetinamapirsinga, taj naoko zastrušujuć muškaracodlučuje da li ćete ući u prestižni klub ili ne,a koliko je važno ući, vidi se i po tome da jeviše blogova i „Jutjub“ tutorijala posvećenostrategiji sigurnog prolaska pored Markarta.

Manje je poznato da je on autor vizuelnogidentiteta „Berghajnovog“ brenda „Ostgut ton“.I da za sebe u šali kaže da je, čak i dok je biopanker, svakome persirao i bio fin prema starijimsugrađanima i majkama s decom. Kad govori otome kako fotografiše, ističe nekoliko stvari.

„Uvek snimam po danu, uglavnom crno-bele fotografije i nikad ne nosim kameru kadšetam gradom“, kaže Markart. „Mnogohodam ulicama Berlina u potrazi za svetlom,motivima, trenucima, mestima, za inspiraci-jom, ali nikad s kamerom. Snimim samo tele-fonom, pribeležim i skiciram ideju.Konceptualne fotografije su moj svet.Povremeno radim s kolegama na zajedničkimprojektima i zanimljivo je da mi često kažukako ni oni ne mogu da datiraju moje radove.Snimio sam davnih osamdesetih jednu mladuženu u Istočnom Berlinu i uhvatio prvi put tu

nedokučivu vanvremensku formu. To je čudesan doživljaj i naravno da umetniku nije bitnokada je nešto uradio ako uspeva to da dosegne.“

Strani umetnici uKulturnom centru „Grad“

Kulturni centar „Grad“ od 2014. godine razvija„Artist in rezidens“ program (Artist in resi-dence, engl; u slobodnom prevodu, umetnikna privremenom boravku) pod nazivom„Inspiracija Beograda“. U saradnji sa stranimkulturnim centrima, institutima i ambasadamau Beogradu, kao i uz podršku Ministarstva zakulturu Srbije, do sada su gostovali mnogiumetnici kao što je Sven Markart - iz Nemačke,Austrije, Španije, Finske, Švedske, Švajcarske,Francuske, Japana, SAD, Australije i BiH. Ciljprograma je da upozna strane umetnike, kus-tose i teoretičare s domaćom scenom i otvoribuduću saradnju s našim umetnicima, objašn-java Ljudmila Stratimirović, autorka „Artist inrezidens“ programa i umetnička direktorkaKulturnog fronta „Grad“ Evropskog centra zakulturu i debatu (gradbeograd.eu).Kulturni centar „Grad“ nastao je na inicijativuKulturnog fronta i fondacije „Feliks meritis“(Felix Meritis) iz Amsterdama. Uz podrškuHolandije i opštine Savski venac prvi put je kodnas jedan objekat industrijskog nasleđapretvoren u kulturni centar. U starom magacinuu Savamali, Braće Krsmanović 4, sagrađenom1884, sada se organizuju izložbe, koncerti,debate, predstave, konferencije i radionice.