STOMATOLOSKI FAKULTET UNIVERZITETA

U BEOGRADU

PROBA VOSTANOG MODELA

TOTALIH ZUBNIH PROTEZA

Proba modela je klinicki postupak kojim se proverava i koriguje sve sto je uradjeno u prethodnim fazama izrade TZP. Analiza se vrsi najpre u artikulatoru, a potom u ustima pacijenta. Pacijentu se savetuje da ne nosi stare proteze oko 24h pre probe modela proteze.

Provera medjuvilicnih odnosa

1. Provera vertikalne dimenzije okluzije :Izmeriti VDO i uporediti sa VDO izmerene u polozaju FM mandubule. Ako je greska manja od 3mm, moze se korigovati u ustima pacijenta, ako je greska veca od 3mm vrsi se reartikulacija u artikulatoru, pa se ponovi proba postave zuba u ustima. Greske koje mogu nastati u okviru VDO su snizena i povisena visina zagrizaja. Snizeni zagrizaj: skracen donji deo lica, smanjen razmak izmedju brade i nosa, spusteni uglovi usana, izrazena mento labijalna brazda, smanjen interokluzioni prostor pri FM. U slucaju snizene visine ploca voska se postavlja na model proteze cija je okluziona ravan snizena. Povisen zagrizaj : izduzen donji deo lica, izravnate brazde i nabori, neprirodan izraz lica, nedostatak interokluzionog prostora u FM. Povisen zagrizaj se koriguje: ako je OR na gornjem modelu pravilna najbolje je izvaditi zube iz donjeg modela, napraviti nov bedem i ponovo registrovati MVO.

2. Provera CO mandibule prema maksili :Najcesca greska je fiksiranje zagrizajnih sablona u propulzionom polozaju mandibule sto nastaje kao posledica nestabilnosti sablona pri odredjivanju MVO, zamora pacijenta, lose saradnje… Ukoliko je umesto CP registrovan propulzioni polozaj mandibule pri probi modela proteze u CP primecuje se zjap u predelu prednjih zuba, odnos bocnih zuba je nepravilan, zagrizaj povisen, a proba spatulom je pozitivna.

Ako je u fazi odredjivanja MVO registrovan neki lateralni polozaj pri probi modela u centralnom polozaju mandibule, kontakti postoje samo na jednoj strani zubnog luka(radnoj strani), a na suprotnoj strani prisutna je disokluzija zuba. Prevremeni kontakti na toj strani sprecavaju kontakt zuba na suprotnoj strani, sredine zubnih lukova se ne poklapaju, a zagrizaj je povisen. Kada pacijent stegne zube, mandibula skrece u lateralni polozaj. Ako je pri odredjivanju MVO doslo do odvajanja zagrizajnih sablona, od distalnih delova podloge u predelu bocnih zuba postoji zjap, sto se otkriva probom pomocu spatule.

3. Analiza okluzione ravni :

Polozaj okluzione ravni kod nosliaca totalnih proteza treba da je sto priblizniji polozaju OR prirodnog zubika. To se postize u fazi odredjivanja MVO pomocu ekstra i intra oralnih parametara.

Ukoliko je okluziona ravan bliza gornjem rezidualnom grebenu, gornji zubi se ne vide pri govoru, i blago otvorenim ustima, a donji strce iznad nivoa donje usne i uglova usana, okluzalne povrsine bocnih zuba se nalaze iznad nivoa jezika sto utice na stabilnost donje proteze.

Ukoliko je okluziona ravan spustena, odnosno bliza donjem rezidualnom grebenu, gornji zubi su previse vidljivi, ugrozena je stabilnost gornje proteze, cesta su ugrizanja za jezik i obraze.

Nepovoljna inklinacija OR u medjuvilicnom prostoru nastaje kao posledica nepostovanja intra i estra oralnih pokazatelja, divergencije ili konvergencije grebenova egzostoza, preterano razvijenih tubera i promenjene inklinacije u toku postave zuba zbog uspostavljanja uravnotezene okluzije.

Provera polozaja zuba

1. Provera odnosa sagitalne, medijalne linije lica sa interincizalnom tackom gornjih centralnih sekutica

2. Podupiranje gornje usne :

Kod bezubih pacijenata dolazi do kolapsa okolnog tkiva usled nedostatka intraoralnog podupiranja. Vermilion je slabo izrazen. Ugao koje zaklapaju kolumela nazi i filtrum usne treba da iznosi 90 stepeni. Ukoliko je ugao veci od 90 stepeni gornja usna je nedovoljno poduprta.

3. Ugao gornje usne u horizontalnoj ravni: Ugao varira izmedju 90 i 180 stepeni.

4. Paralelnost OR sa bipupilarnom linijom :Doktor palceve postavlja u predelu uglova usana i polako podize gornju usnu. Istovremena pojava incizalnih ivica centralnih sekutica i solitarnih kvrzica ocnjaka ukazuje da su ovi zubi u istoj horizontali.

5. Vidljivost gornjih anteriornih zuba :Gornji prednji zubi treba da se vide u proseku oko 2mm. Pa Harstu razlikujemo pet tipova ljudi u zavisnosti od visine gornje usne(rastojanje izmedju tacke subnazale i prelaza vermiliona u sluzokozu usne duplje-tuberkulum usne): a) manje od 16mm-vrlo kratka gornja usna, b) od 16 do 18mm-kratka gornja usna, c) od 18 do 22mm-srednja visoka, d) od 22 do 24mm- visoka i e) vise od 24mm-vrlo visoka gornja usna. U praksi, kod bezubih pacijenata najcesce se javljaju poslednja dva slucaja.

6. Provera polozaja gornjih anteriornih zuba izgovorom konsonanata V i F:Ukoliko pri izgovoru suglasnika V i F incizalne ivice gornjih centralnih sekutica dodiruju prednju polovinu vermiliona donje usne, gornji sekutici postavljeni su suvise anteriorno. Ukoliko dodiruju prelaz vermiliona ka vestibulumu, sekutici su postavljeni suvise distalno. Ako ivice centralnih sekutica prerano dodiruju vermilion ili ga ne dodiruju, postavljeni su suvise kaudalno ili kranijalno.

7. Provera boje, oblika i velicine anteriornih zuba

8. Greske u odnosu bocnih zuba prema rezidualnim grebenima : Sredina donjeg grebena je osnovna smernica pri postavci zuba. Isuvise lingvalno postavljeni bocni zubi ugrozavaju funkcije jezika, donji zubi postavljeni previse bukalno dovode u pitanje stabilnost proteze. Ukoliko se donji molari postave na kosinu retromolarnog ispupcenja, remeti se stabilnost proteze.

9. Greske u odnosu bocnih zuba prema okolnoj muskulaturi :Suzen zubni luk u gornjem i donjem modelu proteze, presiroki zubni luk u gornjem i donjem modelu proteze, presiroki zubni luk u predelu donjih premolara, polozaj zuba koji nije u skladu sa skeletnim odnosom vilica, postavljanje bocnih zuba u obrnuti preklop. Ove greske se koriguju ponovnim odredjivanjem polozaja svih bocnih zuba, ili izmenom polozaja odredjene grupe zuba.

10.Greske u interkuspidaciji bocnih zuba pri centralnom polozaju mandibule :Nastaju najcesce kao posledica nepravilno odredjenog centralnog odnosa mandibule, sto se manifestuje nepravilnom interkuspidacijom pri centralnom odnosu, prevremenim kontaktima, i odsustvom kontakata u delovima zubnog luka. Ove greske nastaju i zbog neravnomernog opterecenja, podloge za vreme registrovanja MVO, zbog pogresnog orijentisanja modela u odnosu na sarnirsku osovinu artikulatora... Provera interkuspacije se vrsi dovodjenjem donje vilice u polozaj centralne okluzije, gde se posmatra da li zubi uspostavljaju istovremeno kontakt u ovom polozaju, i proveravaju se kljucevi okluzije. Prvi kljuc okluzije-okluzalni odnos unutrasnjeg triangularnog grebena BM kvrzice gornjeg prvog molara sa MB razvojnom brazdom donjeg prvog molara. Drugi kljuc okluzije-okluzalni odnos lingvalne jame gornjeg ocnjaka sa donjim ocnjakom i prvim premolarom. Treci kljuc okluzje-interincizalne sredine gornjih i donjih centralnih sekutica se poklapaju.