Protista

(jednoćelijske alge, gljive i praživotinje)

To su uglavnom organizmi koji se nalaze u kopnenim i morskoim vodama u planktonu ili kao bentosni organizmi. Neki od njih su uzročnici bolesti kod beskičmenjaka i riba.

Jednoćelijske alge

Mogu se naći na vrlo različitim staništima od snegom prekrivenih predela do dlaka životinja. Neke vrste mogu podneti temperaturu od 70oC, dok druge rastu na temperaturama ispod tačke smrzavanja. Neki taksoni nalaze optimum u vodama koje imaju pH 3,0 dok druge imaju optimum u vrlo alkalnim vodama. Brojne vrste su strogo ograničene na slatke vode, neke su stenohaline, dok su druge euhaline.

Postoje brojni termini koji se koriste za alge koje nastanjuju određene lokacije. Bentosne alge su pričvršćene za neki supstrat. Epilitske alge su pričvršćene za stene, epifitske za biljke, epizoične za životinjske organizme. Psamon čine alge pričvršćene za pesak.

Fitoplankton čine alge koje se slobodno kreću u vodenom telu, posebno u barama, jezerima, morima. Osim jednoćelijskih algi, fitoplankton sačinjaviju modrozelene alge i bakterije.

Tihoplankton su alge koje su odvojene od supstrata i slobodno plutaju u vodama potoka i reka. Perifiton čine zajednice algi koje čine pokrivače na potopljenim biljkama, drveću i kamenju. Ove zajednice su veoma stabilne i variraju sa godišnjim dobima. Jednoćelijske alge se razmnožavaju bespolno, ćelijskom deobom.

U kopnenim i morskim vodama jednoćelijske alge obavljaju primarnu produkciju(fotosintezu), i bitan su deo fitoplanktona. Hrana su mnogim vodenim beskičmenjacima i nekim ribama.

Fitoplankton raste ciklično, u određenim periodičnim razmacima. Prva masovnija pojava fitoplanktona odvija se u proleće pojavom jačeg sunčevog osvetljenja. Životni ciklus svake vrste zavisan je od dostupnosti nutrijenata, stupnjevima termalne stratifikacije, prisutnošću zooplanktona, međualgalnom kompeticijom i prisutnošću parazita (protozoa, gljiva, bakterija i virusa). Da bi dohvatile izvore mineralnih materija neke vrste se mogu kretati plivanjem ili menjati gustinu ćelija što im omogućava da dođu do novih izvora hrane. Druge vrste rastu brzo ili se odjednom razmnože masovno kako bi se održale usled hranjeja zooplanktona. Ishrana zooplanktona algama odlaže vreme maksimalne gustine algi i može promeniti sastav vrsta u korist nekih kojim se ostale vrste u niši ishrane ne hrane, kao što su modrozelene alge.

Holoplankton celi život provodi aktivno u planktonu, uključuje jednoćelijske alge kao što su Aristonella, Fragilaria ili Tabellaria. One su dominantne u prolećnom periodu u mnogim produktivnim jezerima jer rastu brže nego ostale alge. Međutim, ako se u jezeru razvijaju “predatorne” gljive intenzivan rast zooplankton i protozoa, razvoj pomenutih dijatomeja će biti usporen. Usporen razvoj će imati i nakon termalne stratifikacije jer će nutrijenti potrebni za njihov razvoj biti ređi u epilimnionu.

Meroplankton koji je povremeno prisutan u planktonu (ostali deo provodi u sedimentu), uključuje dijatomeje kao što je Melosira. U dimiktičnim jezerima prisutna je u velikom broju zimi. Nakon termičke stratifikacije, u jesen, žive ćelije koje su preživele u sedimentima jezera, dižu se na površinu i uzrokuju pojavu zimske populacije. Prolećnom termičkom stratifikacijom tone na dno i ostaje u sedimentu sve do jeseni. Meroplanktonske modrozelene alge mogu uzrokovati masovne pojave u toplim jezerima leti i u jesen. Tu se ubrajaju Aphanizomenon, Anabena i Microcystis. One rastu sporije nego dijatomeje na niskim temperaturama ali pri povišenim temperaturama se dele mnogo brže. One imaju sposobnost da plutaju na površini, pa na taj način zasenjuju ostale alge koje bi mogle biti u kompeticiji.

Mnoge modrozelene alge imaju sposobnost da uzimaju hranljive materije koje se nalazeu niskim koncentracijama u vodi kao što su fosfati i amonijak. Nekoliko vrsta iz roda Apanizomenon mogu fiksirati i atmosferski kiseonik. Ostale grupe algi nemaju tu sposobnost. Kako velike kolonije rastu brže nego jednoćelijske filamentozne forme, tako brže i nestaju. Vrlo brzo će prestati njihova masovna pojava ako nemaju neki hranljivi element, pojavom parazitskih gljiva i virusa.

Dinoflagelate, kao što su Peridinium ili Ceratium, rastu najbrže leti i u njesen jer mogu aktivno plivati prema najprihvatljivijem izvoru svetlosti i hranljivih materija. Ove alge su pozitivno fototaksične i mogu uzrokovati crveno smeđe prevlake na površini vode. Njihova populacija će opasti pojavom zooplanktona koji se njima hrane, kompeticijom ostalih algi ili mogućim nedostatkom hranljivih materija.

Prostorna distribucija fitoplanktona je promenljiva i važi za sve grupe algi. Osobine nekog jezera, kao što su boja, prozirnost, ukus, biomasa zooplanktona ili ribe, zavisi od stupnja razvoja fitoplanktonskih vrsta u dotičnoj vodi.

Ceratium hirudinella

Razdeo: Dinoflagellata

Klasa: Pyrrhophyceae (Dinoflagelatae) (Dinophyceae)

Red: Peridiniales (Dinophyceae) (Gonyaulacales)

Fam: Ceratiaceae

Biologija: razmnožava se najčešće bespolno, ponekad polno

Značaj: izlučuje toksine pa u slučaju masovne pojave uzrokuje trovanje riba

Peridinium cincutum

Razdeo: Dinoflagellata

Klasa: Pyrrhophyceae (Dinoflagelatae)

Red: Peridiniales (Dinophyceae)

Fam:

Biologija: razmnožava se najčešće bespolno, ponekad polno

Značaj: izlučuje toksine pa u slučaju masovne pojave uzrokuje trovanje riba

Noctiluca scintillans (Noctinuca miliaris)

Razdeo: Dinoflagellata

Klasa: Noctiluciphyceae

Red: Noctilucales

Fam: Noctilucaceae

Morfološka karakteristika: poseduje treplje na ventralnoj strani tela ali se njima ne kreću. Pretpostavlja se da je kretanje regulisano koncentracijom jona unutar ćelije

Biologija: razmnožava se najčešće bespolno, ponekad polno. Hrani se planktonom, ribljom ikrom i bakterijama.

Značaj: živi u morima i okeanima, najveća među protistma (2mm). Ako se hrani planktonom koji sadrži amonijak, usled njegovog izlučivanja može biti toksična za druge organizme. Ponekad uzrokuje cvetanje vode zvano “ red tide “. Bioluminescentna je.

Tribonema sp.

Razdeo: Heterokontophyta

Klasa: Xanthophyceae

Red: Tribonematales

Fam:

Morfološka karakteristika: ćelijski zid je građen od celuloze, ponekad i od silicijuma

Biologija: razmnožava se najčešće bespolno, najčešće fragmentacijom, ređe polno.

Značaj: poznato je oko 25 vrsta roda Tribonema. Vrlo su česte u kopnenim vodama. Najčešće se pojavljuju u proleće i jesen kada je temperatura vode niža. Nekoliko vrsta podnosi pH veće od 9.

Vaucheria sp.

Razdeo: Heterokontophyta

Klasa: Xanthophyceae žutozelene alge

Red: Vaucheriales

Fam:

Morfološka karakteristika: sastavljena od velikog broja filamenata

Biologija: razmnožava se najčešće bespolno, najčešće fragmentacijom, ređe polno.

Značaj: čest rod u kopnenim i morskim vodama. Bentosna alga, a njeni otkinuti fragmenti ponekad mogu biti nađeni u planktonu. Stvara zelene prevlake na površini za koju je pričvršćena. Važna hrana ribama

Bacillariophyceae (dijatomeje, silikatne alge)

Heterokontophyta

Klasa: Bacillariophyceae

Red: Centricae

Red: Pennatae

Dijatomeje pripadaju grupi protista. Njihov ćelijski zid je sagrađen od kalcijum karbonata ili silicijum dioksida.

Razmnožavaju se vegetativno i polno. Kod polnog razmnožavanja trajne spore padnu na morsko dno gde mogu preživeti nepovoljnu godišnju sezonu i aktivirati se kada nastupe povoljni uslovi.

Hrane se autotrofno. Na Zemlji ima 250 rodova bacilariofita. Staništa su im raznovrsna: na kopnu, u stajaćim i tekućim vodama, u slobodnoj vodi (plankton) ili na dnu (bentos). Mogu obraštati i potopljene predmete. Uopšteno, nalaze se u hladnijim morima, a u morima koja nisu hladna više su zastupljene u hladnijem delu godine. Obzirom na strukturu ljušturice, delimo ih na Centricae koje imaju radijalnu strukturu u odnosu na centralnu tačku i Pennatae koje su izdužene. Prve su pretežno planktonske dok druge preovladavaju u bentosu.

Nakon što ćelije uginu, njena ljuštura pada na dno a tokom miliona godina na dnu se stvara dijatomejska zemlja. Smatra se da dijatomeje imaju važnu ulogu u kruženju ugljenika u morima i okeanima a takođe i u regulaciji biogeohemijskog ciklusa silikata u vodi. Silikatne alge se upotrebljavaju za proizvodnju izolacionih materijala, izradu paste za zube.

Najpoznatije vrste:

Melosira varians-rasprostranjena u slatkim vodama

Melosira sulcata - rasprostranjena u Jadranu

Synedra ulnaCyclotella comensis

Dijatoma vulgare Tabellaria fenestrata

Asterionella formosa

Chlorophyta (zelene alge)

Razdeo: Chloropyta

Klasa: Chlorophyceae

Ovaj razdeo obuhvata oko 500 rodova koje većinom žive u slatkim vodamaali su brojne i morske i terestrične vrste.

Caulerpa taxifolia

Razdeo: Chlorophyta

Klasa: Bryopsidophyceae

Red: Bryopsidales

Familija: Caulerpaceae

Morfolške karakteristike: fluorescentno zelena boja, puzajući kauloid, rizoidi, grozdasti filoidi dužine do desetak santimetara.

Biologija: alga tropskih mora, raste na svim tipovima podloge.

Značaj: invazivna alohtona vrsta u Jadranu, dovodi do promene biodiveryiteta, ekodiveryiteta. NAJVEĆA JEDNOĆELIJSKA ALGA

Caulerpa racemosa

Razdeo: Chlorophyta

Klasa: Bryopsidophyceae

Red: Bryopsidales

Familija: Caulerpaceae

Morfolške karakteristike: fluorescentno zelena boja, puzajući kauloid, rizoidi, rasperjani filoidi

Biologija: alga tropskih mora, raste na svim tipovima podloge.

Značaj: invazivna alohtona vrsta u Jadranu, dovodi do promene biodiverziteta, ekodiverziteta. MEĐU NAJVEĆIM JEDNOĆELIJSKIM ALGAMA

Red Volvocales

Ovaj red obuhvata jednoćelijske i kolonijalne flagelate u 110 rodova sa oko 1000 vrsta. Ogromna većina živi u slatkim vodama, nekoliko i na kopnu i u morima. Nekoliko vrsta može se naći na snegu. Vode bogate nitratima, amonijakom i fosfatima su posebno bogate vrstama ovog roda. Vrlo su česte u eutrofičnim vodama i organski zagađenim vodama.

Chlorogonium sp. Volvox sp.

Red: Chlorococcales

Većina vrsta roda Chlorococcum živi u slatkim vodama, u bentosu. Neke vrste mogu preživeti ekstremne uslove. Rod Chlorella obuhvata desetak vrsta. Žive u zemlji i slatkim vodama, kao endosimbionti na beskičmenjacima (sunđeri i Paramecium). Vrste roda Chodatella žive u planktonu bara i jezera. Vrste iz roda Scenedesmus česte su u slatkim i brakičnim vodama.

Scenedesmus sp. Chlorococcum sp.

Hydrodiction reticulatum je kolonijalna alga koja stvara velike cilindrične mreže duge oko 20cm. Pojedinačne ćelije su cilindrične i duge do 1cm, a na svakom kraju su povezane sa dve druge ćelije. Vrste roda Pediastrum su vrlo česte posebno u slatkim vodama obogaćenim hranljivim materijama (đubrivima). Žive u planktonu i između makrofita. Vrste roda Sphaeroplea formiraju nerazgranate, slobodno plutajuće filamente koje se sastoje od izduženih, cilindričnih ćelija dugih nekoliko cm.

Hydrodiction reticulatum Pediastrum boryanum

Sphaeroplea sp.

Red: Cladophorales

Većina vrsta raste pričvršćena za stenovitu podlogu, dok neke stvaraju veliku, slobodnoplutajuću masu u stajaćim, eutrofnim vodama (lagune i bare).

Cladophora glomerata je vrlo česta slatkovodna alga koja raste na stenama i drugom čvrstom supstratu u eutrofnim vodama, odmah ispod površine vode.

Cladophora glomerata

Red: Zynematales

Jednoćelijske ili filamentozne alge. Poznato je oko 18 rodova sa 900 vrsta koje nastanjuju slatke vode, iako neke (Zygonium) rastu na vlažnom tlu. Većinom žive na dnu bara, kanala ali i u planinskim potocima.

Kod vrsta roda Mougeotia svaka ćelija sadrži jedan aksijalni pločasti hloroplast sa nekoliko pirenoida, koji menjaju svoj položaj u ćeliji u odnosu na svetlo. Poznato je 125 vrsta koje žive u slatkim vodama. Zygnema sadrži dva zvezdasta aksijalna hloroplasta koji nose po jedan pirenoid. Poznato je oko 140 vrsta koje se javljaju u slatkim vodama.

Spirogyra sp.

Mougeotia sp.

Zygnema sp.

Red: Desmidiales

Ovo su posebno lepe alge koje su iyrayito brojne u slatkim vodama sa pH 4-7. Vrste roda Cosmarium imaju polukružne, polueliptične i trapezoidne ćelije sa ravnim krajevima. Ovaj rod je vrlo bogat vrstama i do sada je opisano oko 1000 vrsta.

Closterium ima savijene ćelije, koje su zašiljene na krajevima. U Evropi je pronađeno 85 vrsta koje rastu u kiselim i u alkalnim vodama. Tipični rodovi su i Staurastium, Desmidium, Hyalotheca.

Cosmarium alpestre Staurastrum sp. Desmidium sp.

Hyalotheca sp. Closterium sp.

NIŽE GLJIVE (FUNGI)

Gljive u vodi uključuju gljive koje su delimično prisutne u vodi, kopnene gljive koje ostavljaju spore u vodi i gljive koje celi život provode u vodi.

Potpomažu razgradnji organske materije (mogu razgraditi celulozu i hitin) pa su sa detritusom hrana vodenih beskičmenjaka. Neke uzrokuju bolesti vodenih organizama i ljudi.

Jedan od primera nižih gljiva je Saprolegnia sp. koja parazitira na ranjenim ribama.

PROTOZOA (PRAŽIVOTINJE)

Protozoa se mogu naći u svim vodenim ekositemima. Neki su autotrofni, neki heterotrofni. Autotrofni bičari kao i zelene biljke koriste sunčevu svetlost. Pomoću određenih pigmenata apsorbuju i vežu svetlosnu energiju za posebne organele-plastide. Na taj način mogu iz ugljene kiseline i vode sintetisati ugljene hidrate pa od njih uz kiseonik i fosfor sintetisati i druge organske materije, belančevine i masti. Heterotrofni uzimaju organsku materiju iz okoline.

Iako je u zooplanktonskoj zajednici udeo protozoa po brojnosti i po biomasi neznatan, mogu imati znatan udeo u produkciji. Tako je u jezeru Dalnea u Rusiji u periodu nakon letnjeg maksimuma fitoplanktona došlo do intenzivnog razvoja bakterijskih populacija, što je uslovilo intenzivan razvoj cilijata. Najveća biomasa je utvrđena na dubini 10 i 20m i približavala se vrednosti ukupnoj vrednosti ostalog zooplanktona.

Cilijate mogu u određenim uslovima dominirati u zooplanktonskoj zajednici. Njihova brojnost će biti veća u vrlo plitkim jezerima ili u dubljim slojevima u anaerobnim uslovima. U odnosu na ostale protozoe, cilijate se kreću vrlo brzo što im omogućava da budu efikasniji u iskorišćavanju raspoložive hrane. Većina heterotrofnih cilijata se hrani bakterijama, algama, česticama detritusa i drugim praživotinjama.

Vrlo česta vrsta oligotrofnih jezera je vrsta reda Diffugia. U zoni bentosa česte su vrste roda Loxodes. Vrste Prorodon teres i Tetrahymena pyriformis žive u zagađenim biotopima.

Među maceriranim vodenim biljkama česta je Discophrya pyriformis. U barama i sporotekućim vodama sa dosta bakterija česta je vrsta Stentor coerules. Vrsta Spirostomum ambiguum živi u barama sa mnogo organske materije i u otpadnim vodama sa mnogo H2S. Hrani se bakterijama, bičarima i cilijatama.

Euglena viridis

Razdeo: ProtozoaKlasa: Mastigophorea

Morfolške karakteristike: na prednjem delu tela ima 1-2 biča, bez čvrstog ćelijskog zida, promenljivog oblika.Biologija: živi u stajaćim vodama bogatim hranljivim materijama. Značaj: pri masovnom razmnožavanju voda postaje zelena

Phacus pyrum

Razdeo: ProtozoaKlasa: Mastigophorea

Morfolške karakteristike: na prednjem delu tela ima 1-2 bičaBiologija: živi u vodama koje su siromašne hranljivim materijama.

Diffugia sp.

Razdeo: ProtozoaKlasa: Rhizopoda

Morfolške karakteristike: Telo je smešteno u čahuru koja je otvorena samo sa jedne strane.Biologija: česta u oligotrofnimi eutrofnim jezerima

Vorticela microstoma

Razdeo: ProtozoaKlasa: Ciliata

Biologija: većinom živi u kopnenim vodama. Poseduje hlorofil pa može vrđiti fotosintezu. Može živeti u uslovima zagađenja-polisaprobna zona, a nalazi se u velikom broju na vodenim biljkama i životinjama.

FUNGI (VIŠEĆELIJSKE GLJIVE)

To su nefotosintetski organizmi čija je ćelija obavijena ćelijskim zidom koja je po pravilu sastavljena od polisaharida i hitina. Zajedno sa bakterijama učestvuju u razgradnji organskih materija.

Prema načinu ishrane gljive delimo na:

Parazite na račun drugog živog organizma

Saprofite žive na mrtvoj organskoj materiji iz koje crpe materiju

Simbionte ili mikorizne koje žive u zajednici sa različitim biljkama.Gljive od biljaka uzimaju ugljene hidrate, biljka putem micelija postaje sposobnija za upijanje vode i mineralnih materija, postaje otpornija i brže raste.

U kopnenim i morskim vodama su prisutne uglavnom Ascomycetes.

LICHENES (LIŠAJI)

Lišaj je jedinstven organizam nastao simbiozom algi i gljiva. Dele se u tri klase:

Phycolichenes sa samo jednom vrstom Geosiphon pyriforme

Ascolichenes najbrojnija grupa sa rodovima Verrucaria, Cladonia, Xantoria

Basidiolichenes obuhvata tropske vrste

Alge koje imaju sposobnost fotosinteze snabdevaju lišaj asimilatima a gljive hifama upijaju mineralne materije, vodu. Za podlogu su celom površinom pričvršćeni strukturama koje liče na dlačice-hapterama ili urastaju u podlogu.

Izuzetno su osetljivi na kvalitet vazduha pa imaju ulogu bioindikatora. Korisni su višestruko: za dobijanje pigmenata, parfema, u medicini, u Japanu kao hrana.

Geosiphon pyriforme

Razdeo: Lichenes

Klasa:Phycolichenes

Red: Glomeromycota

Fam: Geosiphonaceae

Morfološke karakteristike: plodna tela su crne boje prirasla uz podlogu

Biologija: predstavlja jedinu poznatu simbiozu između gljiva i modrozelenih algi. Ona je simbioza gljiva roda Geosiphon i algi roda Nostoc

Značaj: živi na vlažnim mestima i močvarama na podlogama koje su kontaminirane teškim metalima. Smatra se da se može koristiti za apsorpciju teških metala iz zemlje i doprinosi dekontaminaciji. Fiksira CO2 i N2 iz okoline

Verucaria adriatica

Razdeo: Lichenes

Klasa: Ascolichenes

Red: Verrucariales (Pyrenomycetes)

Fam: Verrucariaceae

Morfološke karakteristike: crne boje

Biologija: nalazi se na tvrdoj podlozi u području udaranja talasa

Značaj: stvara karakterističan crni pojas

VIŠEĆELIJSKE ALGE

U kopnenim vodama su zastupljene samo Conjugatae i Characeae kojih nema u morskim vodama. Višećelijske alge su znatno bolje zastupljene u moru. Tu se mogu naći alge svih grupa a Pheophyta i Rhodophyta su isključivo morske.

U Jadranu raste 750 vrsta algi a samo dve su nejestive. Zelene, Codium dichotomumsluži za umake, a smeđe, kao Cystoseria compressa se jedu.

Postoje tvrdnje o efikasnosti algi u lečenju ljudi. Preporučuju se za lečenje tuberkuloze, artritisa, prehlade, gripa.

Vrste roda Laminaria i Sargassum se koriste u Kini u lečenju najgorih oboljenja. Extrakti vrsta roda Dumontiaceae inhibiraju herpes simplex virus, ali još nisu testirani ljudi.

Morske vrste

Ulva lactuca (morska salata)

Razdeo: Chlorophyta

Klasa: Ulvophyceae

Red: Ulvales

Familija: Ulvaceae

Morfološke karakteristike: pljosnati talus, prirasla za podlogu

Biologija: razmnožavanje vegetativno poprečnom deobom ćelija. Živi u litoralnoj i sublitoralnoj zoni

Značaj: značajan pokazatelj zagađenosti mora. Koristi se u ishrani.

Fucus virsoides (jadranski bračić)

Razdeo: Heterokontophyta

Klasa: Phaeophyceae

Red: Fucales

Familija: Fucaceae

Morfološke karakteristike: višegodišnja alga razgranata, sadrži plivajuće mehuriće pune gasa

Biologija: živi na tvrdoj podlozi mediolitorala

Značaj: endemična jadranska vrsta

Padina pavonica

Razdeo: Heterokontophyta

Klasa: Phaeophyceae

Red: Dictyotales

Familija: Dictyoptaceae

Morfološke karakteristike: Listovi su tanki, spljoštena je dok je mlada, kasnije konkavna, odrasli oblici levkasti. Površina sluzava

Biologija: živi na hridinastom dnu u infralitoralu

Značaj: povećava elastičnost kože

Slatkovodne vrsteChara globularis

Razdeo: Charophyta

Klasa: Charophyceae

Red: Charales

Familija: Characeae

Morfološke karakteristike: pršljenasto razgranata, za bental pričvršćena rizoidima

Biologija: raste u tvrdim vodama i to znatno dublje nego više vodene biljke (25m)

Značaj: raste nezapažena u ribnjacima, može biti prekrivena sa CaCO3, miriše na sumporvodonik

Nitella confervacea

Razdeo: Charophyta

Klasa: Charophyceae

Red: Charales

Familija: Characeae

Morfološke karakteristike: pršljenasto razgranata, za bental pričvršćena rizoidima

Biologija: raste u tvrdim vodama i to znatno dublje nego više vodene biljke (10 m)

Značaj: poželjna u ribnjacima, može biti prekrivena sa CaCO3, miriše na beli luk