Slavoljub Stankovic

PRVACI SVETA!

Geopoetika izdavaštvo

Beograde, da li smo u programu? Dobro veče svim ljubiteljima sporta! Tonom smo, na­

dam se da me čujete, u Ljubljani, glavnom gradu Socijali­stičke Republike Slovenije. Danas je, kako i priliči oktobru mesecu , bilo oblačno i hladno. Atmosfera na ulicama nije odavala da se nešto važno zbiva. Rečice vozila skladno su tekle ulicama stare slovenačke prestonice. Pešaci u grupama uredno su prelazili ulice na pešačkim prelazima.

Ali večeras taj red je narušen, nema nijednog pešaka, niko ne vozi automobil, niti čak bicikl, ne radi nijedna au­tobuska linija, sve je stalo i, mažemo i tako reCi - nestalo kao ljubljanski tramvaj.

Mlade slušaoce vredi podsetiti da je nekada posred Ljubljane, kao reka Ljubljanica, tekao tramvajski saobracaj. Više od pola veka crveni vagoni skladno su kloparali cen­trom Ljubljane. Ali onda su, oktobra meseca 1958. godine, gradske vlasti odlučile da su tramvaji suviše glomazni za uske ljubljanske ulice . Vozila su prodata bratskim republi­kama Hrvatskoj i Srbiji, šine su izvadene i pretopljene u Jesenicama, a šljaka poplačana asfaltom. Naravno, odmah nakan ukidanja tramvaja pojavila se ideja o njegovom po­novnom uvodenju, ali do danas to je ostalo samo mrtvo slovo na papiru . No, Ljubljančani ne bi bili to što jesu da se nisu dosetili i doskočili gradskim vlastima. Otvorili su kafanu Tramvaj.

26

1 večeras, 14. oktobra 1978. godine, kada se slavi 77 godi­na od prvog i 20 godina od poslednjeg tramvaja u Ljubljani, nalazimo se, a gde bi drugo, nego u Tramvaju.

Za one koji nisu imali prilike da posete ovo velelepno zdanje, recimo da se Tramvaj nalazi na Trgu mladinskih delovnih brigada. Oko popularnog MDB-a ima svega što je potrebno našem socijalističkom radnom narodu i na­prednoj omladini - tu je blok upravnih zgrada važnih so­cijalističkih organa, pa zgrada opštine, srednja ekonomska škola, nekoliko fakulteta, bioskop Vič, supermarket, jedna optika i jedna apoteka, ali i, najposecenije od svega toga, raskrsnica koja vodi ili u centar grada ili u Trst.

Ne treba zaboraviti ni Tobačnu tovarnu Ljubljana zbog koje ceo kraj, popularni Vič, miriše na duvan. Marljive pro­leterske ruke i najsavremenije domace mašine proizvode, izmedu ostalog, i poznate Filter 57, prve filter-cigarete u Jugoslaviji. Kurioziteta radi, vredi reci i da se Filter 57 je­dine od svih cigareta pakuju naopako, tako da filter dode na dno paklice. Naši proleteri tako lako vrednimi radnim prstima uzimaju cigarete bez pranja ruku i prekidanja proizvodnje. Ujedno se mogu i kulturno uzdizati, jer su na paklici štampani Prešernovi <livni stihovi iz Povodnog moža: Od nekdej lepe so Ljubljanke slovele, al lepši od Urške bilo ni nobene, nobene očem bilo bolj zaželene ob času nje cvetja dekleta ne žene. 1 dalje Ko narbolj iz zvezd je danica svetla, narlepši iz deklic je Urška bila. Ali to je neka sasvim druga balada.

Vratimo se Tramvaju, koji je, kako i sam naziv kaže, tramvaj sa dva vagona, adaptirana u ugostiteljski objekat. Večeras ni u njemu ništa posebno ne svedoči o torne da se igra utakmica za svetskog šampiona. Inventar je isti kao i svake druge večeri. Tu su mali stolovi na dve noge u podu i dva šrafa u zidu, kao i drvene stoličice u parovima. Prozori su bez krila, ali sa zavesicama i cvecem. Jelovnik i karta piea su, takode, uobičajeni.

27

Sa nama su večeras u Tramvaju i standardni gosti, dva radnika fabrike duvana, Luk i Klinc, koji redovno počinju i završavaju smenu u Tramvaju. On ih, naravno, nikad nig­de ne odveze. U fabriku i kuCi moraju drugim prevoznim sredstvima.

Luk ide za Tomačevo. U toplom domu ga čekaju neza­poslena žena i deca, kao i vrlo zaposlena tašta. Oko toga da ih iseli što pre. 1 tako ce biti sve dok stan prvo ne <lobije kolega, baš drug Klinc. On je na fabričkoj listi za dodelu stanova ispred svog dragog saputnika iz Tramvaja zato što živi u Šiški sa isto tako nezaposlenom ženom, dvoje dece i taštom. ]edina razlika je u torne što Lukova tašta ima penziju, a Klincova ne. 1 iznosi jedan poen.

- Ena točka ... - kaže Klinc. - .. .i tačka! - kaže Luk.

Kraj te teške utakmice za obojicu. Nažalost, vreme je ekonomskih reformi i dok se ne konsoliduje privreda, stam­bena lista ce, kao Tramvaj, stajati u mestu. To što se stanovi nekako, ipak, mimo liste dele, još jedan je od razloga više da Luk i Klinc dolaze u Tramvaji, bar tako, putuju do svojih nesudenih domova.

Večeras ce ih ovo njihovo prevozno sredstvo, ipak, voziti na neko drugo mesto. 1 to čak na Filipine! Ako Natakar uspe da natakari viljušku na stari iskrin tranzistor. 1 uspostavi vezu sa Manilom.

Natakar je, kako mu i samo ime kaže, konobar koji je svoj nadimak zaslužio udarničkim radom u mnogim bir­tijama širom Ljubljane. Toliko se taj radni čovek predao svom poslu da je gotovo izgubio svaki drugi identitet. 1 tirne potvrdio na ličnom primeru Marksovu tezu da je čovek bice rada. No, večeras bi to bice rada htelo i da se malo i poigra. Videcemo kako ce se snaCi u novoj ulozi. Za sada, to ne ide.

28

Natakar gura viljušku u rupu gde je nekada bila antena. I škrguce zubima.

- Lakše, polomiceš vilicu! - opominje ga iskusna kole­ginica Teta.

Teta je sredovečna šankerica širokog struka i srca, koja ceo radni vek toči pice i brine o inventaru. I konobarima. Oni su za nju deca koja traže posebnu pažnju. Naročito kad je u pitanju odnos prema sredstvima za rad. I sredstvima plaeanja.

- ... Saljnjikov, Miškin ... - začuje se iz radija glas.

- Evo ga! - potvrdi Luk.

- ... Belov, Belostenjin, Tkačenko ...

- Bravo, Natakar! - pohvali ga i Klinc.

Objektivna publika u Tramvaju zna da pozdravi svaki dobar potez.

- Zdaj pa daj dva pira! - naruči Luk pivo da se drage kolege i stalni gosti spreme za utakmicu.

- Takoj! - složi se Teta sa narudžbinom.

1 hitro vadi dve boce „uniona" iz frižidera. Onda ih stavi na šank pred Natakara. Suviše je vremena prošlo od posled­nje narudžbine.

Ali bice bolje. U Tramvaj ulaze novi gosti. Par koji se i na vratima drži za ruke. Ili je to mlada dama povukla nešto starijeg muškarca nazad. Kad je čula glas komentatora iz Manile.

- ... Vilfan, Kicanovic, Žižic, Knego, Jerkov ...

29

- Bingelj ... - pokuša nežnim glasom ono što nije uspela nežnom rukom.

- Kaj? - ne razume, ipak, Bingelj svoju pratilju.

Koja napuCi usta u znak negodovanja. I zavodenja.

- Tekma pač - objasni joj Bingelj da je to samo utakmica.

1 da nece odustati.

- Tekma .. . - mlada dama, ipak, potvrdi svoje nezadovolj­stvo izborom mesta.

1, vidljivo bez želje, pusti da je uvede u Tramvaj. Ali dok on zatvara vrata, ona brzim pogledom prede po kafani. 1 ispod šeširiea pošalje osmeh izvinjenja osoblju i gostima koji ih ispratiše pogledima. Naročita nju.

Bingelj izabere sto u dnu drugog vagona.

- Jaz bi v sredini - mlada dama želi da bar nešto bude po njenoj volji.

- Špranjica ... - sad negoduje Bingelj.

Ili je to molba. Koja nece biti uslišena. Špranjica izabere stočic u sredini drugog vagona. Da

može lepo da gleda kroz prozor. 1 druge goste. 1 što je još važnije, da bude gledana. Pre nego što sedne, skine svoj bež kišni mantil i pruži ga Bingelju. To može i bez gledanja. Tako ostane u crnoj kratkoj pamučnoj haljini sa dugim rukavima, kratkim čizmicama sa visokom štiklom i crnom fedora šeširu sa malim, oborenim obodom. Onda tako sedne da se haljina još više skrati. 1 napravi konkurenciju šeširu i čizmicama.

Bingelj za to vreme zakači Špranjicin i svoj mantil o či­viluk. Zatim sedne ledima okrenut šanku. 1 odmakne se od prozora koliko god može. Da ne bude viden. Onda skine svoj

30

tirol šešir i spusti ga zauzimajuci tako i sedište trece stolice. Za svaki slučaj. Ali sedište do Špranjice ostane prazno.

Ali ostavimo ih za trenutak, dok se još prilagodavaju novam terenu, i pogledajmo ima li pramene rezultata u prednjem vagonu.

- ... sovjetski igrači su visoki dva i više metara .. .

Dakle, nema. Ali se sastav tirna znatno pojačava. Jer u Tramvaj autoritativno ulazi Pendrek, poznata lice Službe unutrašnjih poslova, a za njim i Kolega, koji se jedva vidi iza svog vode.

- Dober večer! - pozdrave organe reda i mira uglas Luk i Klinc.

1 malo se pridignu sa sedišta.

- Zdravo, Pendrek! - pozdravi Natakar vodu patrole jednim uvom i dalje zalepljen za radio.

- Zdravo, tovariši in tovarišice! - pozdravi sve prisutne Pendreku ime Kolege i u svoje lično ime.

- Večer - poželi to Teta više sebi nego pridošlicama.

Jer zna Teta kakvo ce, u stvari, biti veče. Pendrek i Kolega su svratili da slušaju radio-prenos i potroše malo vremena od smene. Na ulicama nema nigde nikoga, a i ki­šica je počela da rominja. Ostace tu dva sata. 1 nece platiti nijedno pice.

- Može dva dupla espresa - naruči pice Pendreku ime organa reda i mira.

I sedne za stočic preko puta Luka i Klinca. Stočic se prosto smanji, a obe stoličice krcnu. Pendrek ima telesinu

31

penzionisanog rvača koja ima tendenciju daljeg rasta. Naro­čita u predelu stomaka. Jako je i sada na zavidnom nivou.

- Sedi, Kolega! - naredi Pendrek Kolegi skidajuCi šapku.

Kolega sedne preko puta svog pretpostavljenog. Ali ne skine šapku. On je još golobradi mladic, rodom iz Spodnjeg Kašlja, novajlija u službi, ali i na ulicama glavnog grada. Ta­kode, prvi put u životu je i u tramvaju. Ali spreman je, kako kaže drug Pendrek, da uči.

- Ovo je pravi tramvaj? - pita Kolega svog pretpostav­ljenog.

- Ovo je kavana - ispravi ga Pendrek.

Iskusan je Pendrek milicajac. Zna mnoge stvari. Zato mu šef stalno dodeljuje novajlije. Jer zna kako se od zbunjenog seljačiea pravi dobar ljubljanski milicajac. Pendrek ih sve poznaje u dušu. Zna kako razmišljaju, čega se boje, čemu se nadaju i što je najvažnije, šta ih sve u Ljubljani čeka. Jeri sam Pendrek je došao iz teške provinci je, iz nesrecnog Dupleka, i morao je na svojoj koži da oseti sve nevolje milicijskog života u gradu. Iz svega toga je Pendrek izašao i veci i jači, što se po njemu i vidi.

Za početak, sve novajlije, pa i ovog, zove Kolega. Da se osete delom Službe unutrašnjih poslova Republike Slove­nije. Psihologija.

- Liči na tramvaj - kaže Kolega gledajuCi oko sebe. - Skini šapku! - nareduje mu Pendrek.

Kolega brzo skine šapku. Ali je ostavi u ruci.

- Prihaja kavica- donosi Natakar na poslužavniku šolje i čaše sa vodom.

32

- Espreso? - pita ga Pendrek. - Dupli:- namigne mu Natakar.

Pendrek prinese šoljicu brkovima i srkne. Kolega ostane da zuri u svoju šolju. Onda prinese nosinu i omiriše sadr­žaj.

- Ovo ni je ... espreso - kaže nesigurno stari jem ko­legi.

-Jeste - ispravno ga informiše Pendrek. - Badelov.

Kolega pogleda u Pendreka. Pa opet u vinjak. Dali ga ovo pretpostavljeni testira?

- Slobodno - zna Pendrek šta novajliju muči. - Hvala, ali ne pijem - odgovori Kolega. - Piješ - naredi mu Pendrek i još jednom srkne iz šo-

ljice.

Kolega pocrveni. Šta sad da radi? Ako popije, pogrešice. Ako ne popije, pogrešice. U svakom slučaju, kazna je preko puta njega. Težak je život milicajca.

Onda mu sine spasonosna misao. Zašto je vinjak u šo­ljicama za kafu? Zato što kafana ne sme da zna da oni piju vinjak! Znači, i šef se krije! Logično!

Kolega je oduševljen svojim veštim opažanjem i mudrim zaključivanjem. To što Teta i Natakar znaju šta su sipali i poslužili, to mu od oduševljenja ne pada na pamet.

Svejedno, Kolega, sada siguran, srkne iz šoljice. Onda pogleda Pendreka. Koji je razvukao brkove u širok osmeh.

Bice od Kolege dobar milicajac. Sada, kad je poverenje uspostavljeno, Pendrek može

mirno da se posveti prenosu utakmice.

- Počelo? - pita Natakara.

33

- Sad ce - odgovori spremno Natakar. - Skaču za loptu - dopuni izveštaj Luk. - Podbacivanje - doda stručno Klinc.

Pendrek zadovoljno klimnu glavam, a onda rutinski pre­de pogledom po ostatku restorana. Pogled mu se iznenada zaustavi na nekome u drugam vagonu. 1 tako ostane.

Kolega primeti da Pendrek nešto pažljivo gleda. 1 shvati da je pred novim testom. Prva patrola, a vec druga lekcija! Umesto da sedne pored Pendreka i ima sve na vidiku, on je prostoriji okrenuo leda. To što bi pored Pendreka sedeo na pola sedišta, nema veze. Greška je greška! Dali da se sada odmah okrene? Sigurno ee delovati sumnjivo. 1 nespretno. Šta da uradi?

Kolega se polako i skoro neprimetno okrene ledima ka staklu. Onda ispruži noge glumeCi da su mu se od dugog sedenja u istom položaju ukočile. 1 kad obavi sve te spontane radnje, nehajno pogleda ka drugam vago­nu . Tamo spazi ženski šeširic . 1 ispod šeširica, logično, žensku.

Koja, učini mu se, organima reda iznenada uzvrati po­gled.

- A v tej luknji ni natakarja? - pita razmaženo Špranjica gledajuCi ka šanku.

Bingelj je pogleda kao da je on prozvan. Onda zapali cigare tu.

- Sluša utakmicu - razuman je Bingelj . - Pa, pozovi ga - nezadovoljna je Špranjica.

Bingelj se nerado okrene ka prednjem vagonu.

- Natakar! -vikne Bingelj .

34

1 <lobije i ono što je želeo i ono što nije. Natakar, ali i svi ostali iz prvog vagona pogledaju u njih. Bingelj se brzo okrene ka Špranjici.

- Evo, doCi ee - kaže i nervozno povuče dim iz ciga­rete.

Špranjica ništa ne reče. Ali odgovori pogledom kroz prozor. Na staklu spazi spljeskanog komarca.

- Nešto nije u redu? - upita Bingelj . - Sve je u redu - odgovori Špranjica. - Zašto si nezadovoljna? - upita ponovo Bingelj. - Ja? Nisam - odgovori Špranjica. - Nisam bio dobar? - pokuša vragolasto Bingelj . - Bio si dobar - potvrdi Špranjica.

Tako da u to možemo i sumnjati. Bingelj otrese pepeo sa rukava crnog plišanog sakoa,

pritegne kratku, široku emu kravatu na zelenoj košulji i rukom potera retku kosu nadesno. Da pokrije teme. Tek tad zaista primeti cigaretu u svojoj ruci i spusti je u pepeljaru. Venčani prsten mu zasija kao žar. On kao da opeče Špranji­cu, koja je sve Bingeljove radnje pratila sa loše skrivenim nezadovoljstvom.

U tom momentu stiže Natakar i Špranjica sa olakšanjem skloni pogled sa tog paklenog prizora.

- Prosim? - nakloni se Natakar. - Imate stock? - pita Špranjica mazno. - Da - odgovori Natakar.

Spreman da odgovara na sva njena pitanja.

- Dupli - naruči Špranjica.

35

- Može - spremno prihvati Natakar.

GledajuCi je milo. Kao bakšiš.

- Špranjice? - iznenadi se Bingelj. - Pa kad mi se pije - odbrani se mazno Špranjica.

Bingelj pogleda na sat.

- Dva dupla stocka onda - potvrdi.

I vrati cigaretu u usta.

- Stiže - odgovori Natakar i krenu. - Pardon - zaustavi Bingelj iznenada Natakara - da li je

počela utakmica?

Sad se Špranjica iznenadi.

-Jeste - odgovori Natakar. - Koji minut? - nastavi dalje Bingelj . - Prvi - odgovori Natakar.

Natakar još jednom pogleda sa osmehom u Špranjicu, a onda ode.

- Otkad tebe zanima utakmica? - upita Špranjica. - Pitam - odgovori Bingelj - onako.

I sad se on zagleda kroz prozor.

- Dva dupla stocka - naruči Natakar od Tete, koja se baš lepo uvalila u stolicu iza šanka.

Ali rado ustane. Sve je lako kad mušterija plača.

36

Natakar se za to vreme nasloni na šank i o krene ka gostima. Pendrek ga pogledom nešto važno upita. Natakar zakoluta očima.

- Mrak - dopuni odgovor Natakar.

Pendrek prede debelim prstima preko debelih brčina. 1 pogleda opet u šeširic.

- Koji rezultat? - pita Natakar radnike. - Vodimo - odgovori Klinc. - Dva razlike - precizniji je Luk.

Oni su sada u Manili. 1 ništa ih nece pomeriti odatle. Čak ni vrata koja se uz tresak otvaraju. 1 kroz koja kao da ulazi čitav razred srednjoškolaca. Koji izlaze na odmor.

Medutim, na vratima je daka samo za dve klupe.

- Ciao! - pozdravi Natakara jedna od devojaka iz grupe. - Samo ste mi vi falili - pozdravi ih Natakar.

Srednjoškolci su, takode, redovni gosti. Sede za posled­njim stolom u drugam vagonu. Tu se načičkaju kao oko školskog dnevnika. Viola, Capa, ID i Fuk.

- Dopolnilni pouk, a ne? - pozdravi ih i Teta. - Dodatni - odgovori joj ID.

Onda spazi milicionere. Naročita Pendreka. Kaji dobro poznaje tu grupicu. I ne misli ništa dobro o njoj. Kao ni ona o njemu. Pogotovu kad bi da popije pivo. Koje maloletnicima, svakako, nije propisima dozvoljeno.

- Dober večer! - pozdravi Pendreka Viola sa osmehom vile.

37

Naravno zle. Pendrek klimne glavam. Kao da ih sve otpušta posle

saslušanja. Grupica se odgega do zadnje klupe. Usput prode

pored ljubavnog para i zauzme uobičajne pozicije. Viola i ID okrenu leda ostatku sveta. Capa i Fuk sednu licem ka njemu. I jave mu se.

- Dober večer, profesor! - pozdravi Capa. - Dober večer- javi se Bingelj.

Onda se i ostatak ekipe javi svom profesoru geografije.

- Dober večer! - jave se horski Viola, ID i Fuk. - Večer- otpozdravi i njima Bingelj.

Špranjica se okrene. Da vidi ko mu se to javio. 1 zašto je Bingelj pocrveneo.

- Joj, kako so luštni! - kaže raznežena Špranjica. - Tvoji učenci?

- Da- odgovori Bingelj.

1 ugasi nedopušenu cigaretu u pepeljari. Natakar prode pored njih. Ne propusti da se osmehne

Špranjici. Onda stane pred dake. Kao profesor.

- Hitro povejte! - naredi Natakar.

Daci se pogledaju. Situacija je nezgodna. Tu je profesor geografije. Koji gleda baš u njih.

- Kaj smo mi? - pita Fuk.

Zaista teško pitanje.

38

Fuk je Domen Jeraša. Visoki kratkovidi klipan. Sav u protivurečnostima. Na glavi <luga kosa. Na nogama vojnič­ke čizme. Hipi narukvice i bedž Sex Pistolsa. Osam razreda osnovne škole je završio za devet godina. U srednjoj još nije pao nijednom. Uhvatilo ga dobro društvo.

Natakar je nestrpljiv da zaključi narudžbinu. Kao ocenu.

- Brže! - Dajte nam ... ena, dve, tri ... šest piv - prebroji kono-

barski svoje društvo hrabri Fuk. - Šest? Za koga pa? - začudi se Natakar. - Za nas - odgovori ID.

ID je Ivan Domine. Srednjoškolac još uvek bez lične karte. !zgledom osnovac, razmišljanjima postdiplomac. Ima blago lice i nežno telo bambija. Plavu kratku kosu . 1 plavu radničku bluzu. Iz fabrike duvana. Koja mu stoji izgužvano i šlampavo kao da je radio dve smene.

- Štirje ste - prebroji Natakar. - Vrlo dobar! - oceni ga Fuk.

Natakar ga lupi blokčetom po glavi.

- J a cu cocktu - kaže Viola.

Viola je Violeta Novak. Duga ravna kosa. Kao harfa. Prsti klavirski. Duge bele ruke. Lice andela. Koji nosi teksas haljinu oparanih kratkih rukava. 1 običnu belu majicu koju napolje gura­ju nimalo andeoske grudi. Koje ona pokriva skrštanjem ruku.

- Se bojiš? - prekori je Capa.

Capa je Uka Malek. Pamuk i vuna. Apa i drapa. Dronja­vih misli i oseeanja. Zaštitni znak: škalska torba od starih

39

leviski. Zašiveni hot paints. Remenik skrojen od ostataka nogavica. U zadnjim džepovima cigarete i ruž za usne . Ta torba najpreciznije govori o Capi. Otkopčaš šlic i uhvatiš je za- knjigu .

-Tri piva i cocktu! - saopšti konačan odgovor ID.

Bez straha od profesora geografije. ID od petice ne može dobiti nižu ocenu. Ali, nažalost, tu je i...

- Nece moCi pivo - odgovori Natakar.

I pokaže pogledom negde iza sebe. Pendrek.

- Daj, no, Natakar - zamoli ga Capa.

Natakar odmahne glavam. Ništa. Maloletnicima se ne služi alkohol. Kad je Pendrek tu.

- A Pendrek može da pije na dužnosti? - pita Fuk. - Pije kavo - odgovori Natakar. - Badelovo - kaže ID.

Natakar pokuša da lupi i ID-ja blokom po glavi. Ali ID se vešto izmakne.

- A da zamolite Pendreka? - predloži konobaru Capa. - Zamoli ga ti - odgovori Natakar odlučno. - Bomo vsi cockto? - predloži Viola rešenje za sve. - Neee - odbije predlog Fuk. - Dogovorite se! - kaže Natakar.

I ode nazad. Do ljubavnog para.

- ]oš nešto želite? - upita Natakar.

40

- Još jedan stock - naruči Špranjica. - Dupli. - Špranjice! - opomene je Bingelj. - Kaj je? - odgovori mu Špranjica. - Zdaj bova šla - podseti je Bingelj da treba da krenu. - Zdaj sva prišla - podseti ga Špranjica da su tek došli.

I izvadi paklicu cigareta iz tašnice. Natakar spretno izvadi upaljač i pripali cigaretu mladoj

dami.

- Hvala - osmehnu mu se Špranjica. - Ni za kaj - osmehnu joj se Natakar.

Bingelj se maši za svoje cigarete. Ali ne izvadi nijednu, vec stavi paklicu u džep sakoa.

- Še kaj, tovariš? - upita ga Natakar. - Ne - odgovori Bingelj.

A onda se, ipak, još nečeg seti.

- Koji je minut? - pita Bingelj za tok utakmice. - Deseti - odgovori spremno Natakar.

Špranjica pogleda Bingelja. A onda u trenu kao da nešto važno shvati. Usne joj se razvuku u dražestan osmeh. Oči joj zasjaje. Od dve suze. Koje obuzda.

-Takoj pridem! - obeea brzu uslugu Natakar.

Špranjici. I ode ka šanku. Bingelj pogleda ka svojim dacima. Onda se primakne

Špranjici. Ona se odmakne. Onda se predomisli. I vrati se kako je sedela.

- Nisi normalna! - obrati joj se šapatom Bingelj.

41

Špranjica odgovori gutljajem stocka.

- Obnašaš se kot otrok! - nastavi Bingelj .

Dasta mu je što su daci tu. To nikako nije želeo. Sad mu samo jošfali da primete kako se Špranjica detinjasto ponaša. 1 shvate da mu nije žena.

- Zakaj? - ne izdrža, ipak, Špranjica.

Bingelj ponovo izvadi paklicu iz džepa. 1 nervozno pri­pali cigare tu.

- To sumi daci! - podseti je Bingelj.

Špranjica slegne ramenima. 1 okrene glavu ka prozoru . U mrak.

Bingelj zadrži pogled na njoj. Špranjica se ne pomeri. Bingelj povuče dobar dim iz cigarete.

-A ti uživaš utorne? - upita Bingelj. - Kad si takav - odgovori mu Špranjica.

1 dovrši pice.

- Kakav!? - upita Bingelj.

Špranjica vrati pogled ka njemu. U prvom joj se planu opet pojavi njegova ruka sa cigaretam. 1 burma.

- Eto takav - odgovori Špranjica.

I vrati pogled u mrak. Ili to, ipak, gleda u spljeskanog ko marca.

42

Bingelj teško uzdahnu. Onda pogleda na sat.

- Moraeemo uskoro da krenemo - kaže Bingelj.

Špranjica povuče dobar dim.

-Ti da- kaže Špranjica. -Jane.

I pogleda nekuda iza Bingeljevih leda. Što joj izmami osmeh. Jer stiže konobar. I nosi pice.

- Izvolite - reče Natakar i spusti novu čašu sa duplim stockom ispred Špranjice.

Onda pode rukom i pogledom da prameni pepeljaru. Pogled mu, ipak, zastane na pola puta do stola. Na Špranji­cinim grudima ispod crnog pamuka.

- Kaji je rezultat? - upita ga Špranjica.

Za rezultat.

- Vode naši - odgovori spremno Natakar.

I vešto podigne punu pepeljaru. I pun pogled.

- Ako želite, mažete preCi naprej - ponudi Natakar. -Imamo radio gore.

Spretan je igrač Natakar. I brz. Kad hoce.

- Ne, hvala- odgovori Bingelj.

I pogleda u Špranjicu pokušavajuCi da pronikne o čemu se sad radi.

43

- Natakar!

Natakar sad ode pogledom na manje drag prizor.

- Odločili smo se - objavi Fuk.

Natakar mrko pogleda omladinu. 1 ode nazad ka šanku. U Manilu.

A mi možemo nazad u beogradski studio. Beograde? Čujemo se?

44

Recite, Ljubljana. Halo, Beograde? Čujemo vas. Halo? !zgleda da smo izgubili vezu sa kolegom iz Ljubljane.

Očigledno da je tamo vec počelo da se slavi. Idemo tonom u Sarajevo, verujemo da je i kod vas sve spremno za večerašnji spektakl. Sarajevo, da li se čujemo?

Beograde? Kako je u Sarajevu? Beograde, ponovite. Da li je i kod vas veselo kao u ljubljanskom Tramvaju?

45

Prvi tramvajski saobraeaj na našim prostorima, a i šire, pre Beča, Budimpešte i mnogih drugih evropskih metropo­la, uveden je baš u Sarajevu, za novu 1885. godinu. Ta prva vožnja bila je duga tri kilometra isto metara. Johan Hanke, prvi vozač tramvaja, koji je po posebnim propisima gradske vlade bio pristojno odjeven i nije zaudarao po alkoholu i bijelom !uku, pozvao je 28 najsmelijih Sarajlija da isprobaju novo čudo tehnike. Tramvaj se po ukrcavanju putnika fino i glatko ko po dlanu odvezao prema Marindvoru. Na Ferhadi­ji, mestu gde ce se kasnije izgraditi prva gradska tramvajska stanica, ostalo je 28 pari cipela.

Dakle, dobro veče, dragi prijatelji sporta! Ne znam dali se čujemo, ali verujem da ste svi vec odavno ispred svojih radio-prijemnika. A kako i ne bi!? Večeras je utakmica koja je dobila epitet finala nad finalima. Neki je predstavnici sedme sile zovu i planetarnim finalom, a mi bismo rekli i finalom Sunčevog sistema, i zašto da ne, finalom čitave Galaksije! Jer ako postaji život u drugim delovima sve­mira, i ako se i oni kojim slučajem razumeju u ovu igru, ne verujemo da imaju takve košarkaške nacije kao što su večerašnji finalisti!

Ima li života na drugim planetarna i oko drugih zvezda je, ipak, pitanje za nauku. A nauka o večerašnjoj utakmici ne može reci ništa! Večeras ce, 19. avgusta 1990. godine, svet dobiti svog novog šampiona! „Ko ce zatvoriti vrata dvade-.

46

setog veka i otvoriti svemirske kapije nove ere?", to je samo jedan od naslova iz današnje svetske štampe ...

Sada mi javljaju iz režije da imate ton. Dakle, dobro došli u Sarajevo, olimpijski grad na Miljacki,

administrativni, privredni, kulturni, univerzitetski i sportski centar Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine! Vreme je večeras u ovoj merak kotlini pravo letnje, avgustovsko i sparno. Temperatura vazduha iznosi oko 35 stepeni, nema vetra, nema oblačnosti, sve stoji i deluje kao da ništa ne može ni uCi, ni izaCi iz Sarajeva. Sve u svemu, uslovi ne baš idealni za igru.

Mi se javljamo sa poslednje tramvajske stanice, na Ilidži. To je, zapravo, sam početak teritorije istoimene opštine, najstarijeg sarajevskog naselja, poznatog po izuzetnim prirodnim lepotama. Iladž, što ce reCi, lek, milenijumima krepi i telo i dušu mnogobrojnim lekovitim izvorima i či­stim šumskim predelima. Ali ništa na početnoj tramvajskoj stanici ne nagoveštava da smo, recimo, nadomak prelepog izvora reke Bosne i popularnog izletišta Vrela Bosne.

Mnogo je pustog prostora ovde oko nas, na ravnici trošnog betona i nabujalog korova kojih ima na sve strane. Beton naizmenično puca na varljivoj sarajevskoj klimi, čas od teških kiša, čas od jakog sunca. Oko njega i iz njega iz­bija korov koji malo i jedino šiša tramvaj. Sve ostalo je goli prostor zbog kojega u daljini kuee i zgrade izgledaju tek kao kulise. Svako normalan vazda gleda da što pre sa ovog mesta ode kud je naumio. U dve reči - kraj sveta.

1 sada, na stanici Ilidža, vidimo baš takav prizor. Zardale šine, izgrebanu staničnu pečurku, razdrndane klupe, kante za smeee bez dna, poneki krezav šimšir i sve to poprskano bojom čkiljave rasvete. Naravno, tu su i tramvaj i kontej­ner.

Crveni tramvaj na početnoj stanici linije broj 3, razvučen kao napuštena harmonika, nahereno čeka na širokim šinama koje kroz probušeni pod mogu lepo da se vide. Ima ovaj

47

tramvaj i otvorena zadnja vrata, koja ne mogu lepo da se zatvore. 1 prozore koji ne smeju lepo da se otvore. Jer stakla ispadaju. Sve u svemu, malo toga lepog.

Kontejner, ta izbledelo crvena metalna kutija na klocna­ma, bez oštrih ivica i prozora, univerzalac je koji ovaj <livni grad koristi i kao kucicu za čuvare, kafanu za radnike, kiosk za ljubitelje brze hrane, kancelariju za carinike, postaju za policajce i, evo, večeras kao i u proteklih četrdeset godina, kao službene prostorije GRAS-a, Gradskog saobraeajnog preduzeea grada Sarajeva. U svakom slučaju, nezaposlenima ulaz zabranjen!

Ne znam dali se čujemo, ali ovoga trenutka na teren izlaze naši reprezentativci, naši plavi momci!

-Sad? - Ne valja ... -A sad? - Ne valja ...

- .. . Petro vic, Zdovc, Kukoč, Paspalj, Divac ...

Za trenutak, čuli smo glas našeg kolege iz Buenos Aj­resa.

-Sad? - Nije dobro!

Nažalost, izgubili smo vezu sa kolegom.

- Svaki dan je bilo dobro, a sad odjednom ne valja!?

Kroz otvorena vrata kontejnera pojavljuje se i vrh antene. Čini se i da opet imamo kolegu na vezi.

- ... Volkov, Tihonenko ...

48

- Valja? - Ne valja.

Nemarno. Očigledno da se nešto nepredvideno dogada sa našim vezama. Vrh antene vraca se nazad u kontejner. Ali sada se pojavljuje cela antena. Dali je to, da! To je logo 3! Popularna krovna antena gradena kao <lečji zmaj. Kažu i da prima sliku kao zmaj. Kad je visoko na krovu. Sad je, sad je, uskoro cemo to saznati, ja verujem, da! U snažnim je rukama Mehe Odobašiea, poznatijeg kao Parmak! Koji se odlučno pojavio na pragu kontejnera!

- Šta je komaraca ...

Kao što čujete, nije sve počelo kako smo želeli. Komarci iznad glave naše igračine zukte u rojevima, rekli bismo, kao atomi. Junačina hrabro zauzima stav olimpijskog po bednika, obučenog u uniformu vozača GRAS-a. Za slušaoce da kaže­mo kako ovaj krupni momak nosi štepanu belu košulju sa kratkim rukavima, kao tribina na Grbavici plave pantalone, bele rebook čarape i krive crne kabriolet cipele sa izlizanim donovima. Sve to ima naš Parmak.

-A sad? - pita nekoga u kontejneru.

Dok on željno iščekuje odgovor, da kažemo i to, za one manje upueene slušaoce, da je Parmak Bosanac iz Zavidoviea, mesta severno od Sarajeva. On je inače dobro poznat u GRAS-u, najviše po izjavi da je pamet srazmerna veličini tela. Zbog toga je verovatno više puta i išao u iste razrede i različite škole. Po prirodi je patriota i pesničar. 1 kao i svaki fatalist, veruje da bog veruje u njega.

Meho Odobašic svoj nadimak nije doneo iz Zavidoviea, nego mu ga je sarajevska raja nadenula. A ona nikada utorne ne greši. Meho, tako široki visok kakvog ga je majka rodila,

49

deluje baš kao parmak, najbitniji komad divene seoske ogra­de. Taj kolac od čoveka zaista i pleni svojom pouzdanošcu i jednostavnošcu.

No, vratimo se zbivanjima na stanici. Parmak je na poziciji vozača tramvaja broj 3. Ali umesto tramvaja, Parmak veče­ras vozi antenu. Jer Jugoslavija igra finale pivenstva sveta u košarci. Ako izgubi, Parmak ce polupati tramvaj. Isto važi i ako pobedi. Videcemo kako ce se snaCi ovaj snažni dilber. Nadama se najboljem.

- Ne valja! - stiže trenutni rezultat iz kontejnera. - Ne da se usranom ni do potoka stici! - tako za sada

rezimira Parmak svoju situaciju.

Nije se u dosadašnjem životu naigrao Parmak. Njegova karijera prožeta je povredama. Od petliea, u kojima mu je otac stalno zavrtao šiju, preko pionirskih kategorija, kada nije dobio titovku zbog viška korpulencije, omladinske selekcije, gde ga društvo nije prihvatilo zbog manjka inte­ligencije, do seniorskog pogona, gde ga je žena varala sa jaranom, i tako dalje. Zato Parmak sada ne može drugačije da objasni zašto je baš njemu zapala smena koja se poklapa sa finalnom utakmicom. Njemu i kontroloru Cuni. Koji, evo, upravo izlazi iz kontejnera. Sa pivom u ruci. Ovakve situacije cemo verovatno večeras često vidati.

- De si poš6 s tom antenam? - počinje akciju Cuna. - Fatam signal- odgovara mu Parmak gde je pošao. - Pazi da ga ne ufutiš! - odgovara mu i Cuna gde ce tako stiCi.

1, vidi se to lepo, hvata se za šlic. Podigle su se ljubiča­ste izgužvane pantalone na najlonsku i havajsku košulju . Sevaju bele adidos čarape i deo nožica u braon kabriolet cipelicama. Oštro je krenuo Cuna večeras! Videeemo da li ee izdržati taj tempo!

50

Da i to kažemo sada, dok Cuna popravlja svoju opre­mu, da je ovaj revizor sitnog tela, a onda i brkova, Edin Omerovic, Hercegovac iz Stoca, grada na obali hladne reke Bregave. Sa sobom je doneo u Sarajevo dug jezik i frizuru sa repovima. 1 prirodnu snalažljivost koja krasi sve Hercegovce u Sarajevu. Njemu je raja iz GRAS-a, ta­kode, bila kuma. Nadimak je verovatno zaslužio svojom prkosnom naravi, koja je u velikom neskladu sa njegovim fizičkim moCima. A može biti delom i zbog karakteristične gestikulacije kojoj smo upravo prisustvovali.

Bilo kako bilo, Cuna je momak u kasnim tridesetim i kao takav, idealna neprilika za ženidbu. Veruje u interese, igra kako drugi sviraju, najviše sportsku prognozu. Veruje u životno pravilo da svako mora da plati, pa da klati. U tom smislu, i bog je kontrolor.

- Izgledaš s tom antenam ko Atomrav - Cuna komenta­riše dosadašnju Parmakovu igru.

Da, Cuna se šali i pije na tud račun. Za sebe voli da kaže da je mali, ali mehaničar. Koji je napredovao do mesta kon­trolora. Sve na tehniku. Hercegovačku.

Ali vratimo se igri. Cuna, to se lepo vidi, večeras ispred kontejnera GRAS-a pijucka pivo. Zbog Parmaka. l]ugoslavije. 1 nije zadovoljan novom pozicijam.

-A red vožnje? - Cuna nezgodno upošljava Parmaka. - Nisam ja kriv što oni igraju uradno vreme! - Parmak

zaustavlja Cunino dodavanje. - Kriv si ti, moj Parmak, kriv - ipak poentira Cuna.

Parmak se lupi po razdrljenim grudima. Vešta i brza reakcija našeg gorostasa! Na mestu gde bi trebalo da je grb, Parmaku ostaje spljeskani komarac. Da li se to pojavljuje i plik? Da, da!

51

- Jebo majku, ko da me nožem ubode! - osetio je brzo Parmak neprijatnu posledicu suparničke akcije.

Bice vremena i prilika da se to ispravi. A sada se, evo, i Cuna lupa po mestu gde bi trebalo da

je na dresu državni grb. Buktinje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije! Kod njega, tu je džep. A bio je i ko­marac. Bice večeras, izgleda, dosta posla u odbrani.

- Komaraca ko u košnici! - ima Cuna lep pregled igre oko sebe.

- Vraeaj se unutra! - traži Parmak da Cuna zauzme svoju poziciju.

- Šta da namještam kad necu gledat!? - Cuna krece u napad.

Onda, ipak, kod Cune prevlada razum. Kad vidi da ga Par­mak gleda. Kao da je Cuna parkirani automobil na šinama.

- Hoceš nafajtat grlo? - izvinjava se Cuna na startu.

Pivo je ponuda koja se ne odbija. Parmak sada stavlja grlic u usta. Izvrsno! Pola piva odmah šalje u grlo. 1 glasno vraea vazduh. 1 cuni polupraznu flašu.

- Sreea pa nisi vozač - zastaje Cuna u čudu gledajuCi u flašu.

Zaista solo akcija za divljenje.

- Sad kad je najvažnije - zastaje i Parmak - ti jebeš.

Oštra, muška igra! Vidi se da Parmak veruje da uvek sve drži usvojim rukama. Tamo gde on upravlja, tamo se i putu­je. Cuna pak očigledno veruje da sve drži u svojim rukama.

52

Ako je život putovanje, a jeste, onda putuješ koliko para imaš. A on proverava karte. Bice ovo duel dostojan finala!

Sada Cuna dlanom briše grlic flaše. Pošto je higijena uspostavljena, srkne malo od piva što je ostalo u flaši. I odmah mu se vraea raspoloženje. I vazduh, naravno. Lepo kombinuju naši momci, zaista, lepo!

- Idi vidi sad! - krece u ponovnu akciju Parmak. - A da nije crkla ta žica za veš? - Cuna, ipak, ne krece. - Logo 3 da crkne!? - navaljuje Parmak. - Sve crkava - efektno ga štopuje Cuna.

Parmak otima od Cune flašu i stavlja opet grlic u usta. E, sada je flaša do kraja ispražnjena. Parmak svu pažnju vraea na antenu. A Cuni praznu flašu. Beležimo i ovu solo akciju vrednu pomena.

- Ne bio ja Parmak, ako te ne namjestim! - preti Parmak anteni.

A to što se ne zove Parmak nego Meho, nikom ništa.

Cuna gleda u praznu flašu. Pena se još spušta sa stakle­nog zida, na prazno dno. Što bi rekla stara narodna, ko ima cug, ne budi mu drug!

- Promjeniceš ti i ime i firmu kad nas naguze iz unu­trašnje!

Ima Cuna taj strah, to se odmah lepo vidi. Strepi, Cuna, od kontranapada. I to s pravom. On je vec više puta opo­menut, ima i jednu suspenziju. Zbog toga je često menjao preduzeea. GRAS je do sada najduže imao razumevanja za njegov talenat. Ali, sada, posle svih manjkova i kašnjenja, još jedna greška i Cuna bi bio stavljen na transfer listu. U

53

godinama u kojima je, možda bi to značilo i kraj jedne bli­stave karijere. A Cuna misli da ima još dasta toga gradskom saobraeajnom preduzecu grada Sarajeva da da. I od njega, naravno, uzme.

- Čuješ?

Pokušava Cuna novi prodor.

- Ne - ne čuje Parmak.

Ali podrigne. To se čuje .

- To ti pričam.

- Šta? - Ne pucamo. Znači, gubimo! - Koji ti je!? - Koji je tebi!?

Psovka je esperanto gradskog saobraeajnog preduzeea.

- Svi gledaju utakmicu! - precizan je Parmak. - A ako neko čeka na stanicama? - dribla Cuna. - Ko se sad normalan vozi? - dribla i Parmak. - Ko mora! - razantan je Cuna. -Taj se ne vozi tramvajem! - razantan je i Parmak.

Zna on svoje putnike. A ioni znaju GRAS.

-A da se odvezemo do Baščaršije? - reaguje, ipak, Cuna. - Oni sigurno fataju sliku ...

Lukavo, lukavo!

- Od vožnje večeras nece biti ništa!

54

-Zbog čega? - Zbog svega.

Čujete li ovo!? Kako je sve stalo u samo dve reči! Sve godine provedene na terenu, sav napor i trud, sve znanje i sva tehnika, sve je to ovaj majstor vožnje uložio u dva poteza. Zbog svega! Videcemo hoce li mu se to isplatiti.

- E, ako namjestiš sliku, ja se ženim - hrabro nudi Cuna.

Cunu.

Parmak sada gleda Cunu kao putnika koji hoee da ude u tramvaj van stanice. Cuna gleda Parmaka kao putnika bez karte. To smo čekali!

- U kucicu! - startuje Parmak. - U šetnjicu! - startuje i Cuna.

Poznaju se dobro Parmak i Cuna, tu nekih taktičkih iznenadenja teško može biti. Bilo je tu svega: i ljubljenja i pljuvanja, i grljenja i nabijanje prstenca u <lupe, i nežnih reči i hvatanja za jaja, i plakanja i suza radosnica, jednom rečju - dernek. Sad je, izgleda, došao trenutak da konačno saznamo ime pobednika.

Parmak hvata beli koaksioni kabl. Vuče ga ka sebi i onda pravi par dobrih koraka napred! Iskusno i sigurno je to uradio.

- Jeb6 sam ti mater! - odlučan je Parmak.

Izvrsno!

- Ima? - napada žustro Parmak ispod stanične pečurke.

55

- Nema! - odbija napad Cuna iz kontejnera.

Parmak okreee antenu nalevo.

- Sad? - proba Parmak. - Ne! - odbija Cuna.

Parmak okrece još jednom nalevo.

- Sad? - uporan je Parmak. - Ne! - uporan je i Cuna.

Parmak se okrece oko svoje ose. Kabl mu se obmotava oko nogu. Kao pevaču na svadbi.

- Sad? - ljuti se Parmak. - Ne! - ljuti se i Cuna.

Parmak podiže antenu iznad glave. Slobodnom rukom ubija komarca na obrazu. Kakva šamarčina!

- Cuna? Cuna! - besan je Parmak. - N e v a 1 j a - neumoljiv je Cuna.

- .. . prva lična greška Berežnoj. ..

Iz kontejnera se čuje glas našeg kolege. !zgleda da ga imamo na vezi.

- Valja?

Parmak bi da krene ka televizoru . Ali antena mu je i u ruci, i oko noge. Teška pozicija. Nece to ici.

- Cuna! - uznemiren je Parmak.

56

Cuna izviruje kroz vrata kontejnera.

- Vozi dalje, jesi gluh!? - smiruje igru Cuna. - Čulo se nešto - objašnjava Parmak. - Al' se zato ne vidi ništa! - objašnjava i Cuna.

Previše je sada priče, a trebalo bi da se akcija nastavi. Parmak sada znatno pažljivije krece napred. Samo jedan

korak. Kao da mu je prvi.

- Sad? - nesiguran je Parmak. - Vozi! - hrabri ga Cuna i nestaje sa vrata.

Parmak nesigumo čini novi korak! Kao da mu je drugi.

-Sad? - Vozi. .. -Sad? - Daj lijevi! -Sad? - Motaj desni! - Sad?

Ne znamo šta sad čeka Parmak. Očigledno da ga je Cuna propisno provozao. Ipak, krece Parmak da napravi treCi korak. Ali kabl antene mu zateže nogu. 1 vezuje nogavicu. Eto. Parmak se sad bavi novim problemom. Tako to obično biva kad se komplikuje .

Parmak sada pokušava da izvuče nogu iz antenskog obroča, ali kabl zapinje o cipelu. Proba on da ga otrese, proba, ali, ali ... cipela spada. Joj, joj, joj! Pokušava Parmak da održi ravnotežu da ne bi isprljao čarapu. 1, i, i... prlja je. Šta sad!?

Parmak konačno spušta antenu i uzima obucu . Do­bro je!

57

Samo, treba to sve mnogo brže, momci, mnogo brže. Parmak nervozan <liže antenu iznad glave. Cuna se

pojavljuje na vratima. Sa novom flašom piva. 1 drugačijom idejom.

- De si bio maloprije? - smeška se Cuna. - Tu - ne smeška se Parmak. - Što? - Bilo je dobro - smeška se i dalje Cuna.

Parmak gleda Cunu kao pešaka koji prelazi ulicu van pešačkog prelaza.

-Jebeš!?

Parmak spušta antenu do pojasa! Nije dobro, nije dobro.

- Čuj tebe? - povlači se Cuna. - Namještam. - Ti namještaš? - krece Parmak ka Cuni.

Cuna bi sada morao da odgovori na napad vrlo pažljivo! Inače ...

- Tu si, blizu - odgovara pažljivo Cuna.

Parmak zastaje.

- Kad digneš - dodaje Cuna.

Odbrana je uspela. Parmak je potpuno stao. Možda zato što je i ulog veliki. Finale svetskog prvenstva. Antena je pri­oritet. Cunu može da namesti i kasnije.

- Dobro je kad digneš - poentira Cuna.

1 za svaki slučaj se povuče do vrata.

58

- Kad te ja dignem ...

Parmak, ipak, sada <liže antenu. Logo 3 mu stoji kao produžetak čela . Nije lepo, ali samo da je efikasno. Ipak se igra na rezultat.

- Još - traži Cuna još.

Parmak <liže antenu visoko iznad glave.

- Još! - traži Cuna još više.

Parmak se propinje na prste! Rizikuje, Cuna, rizikuje. Očigledno voli takvu igru.

- Dobro? - traži sada i Parmak rezultat ove akcije.

Da vidimo. Cuna sada gleda unutra ka televizoru. A onda vrača pogled na Parmaka. 1 <liže pogled ka staničnoj pečurci.

-Treba još gore ... - De gore? Da poletim? - Da se popneš. -De!? -Na stancu.

Parmak pogleda u krov stanične pečurke. Pa opet u Cunu. Pa opet u krov. Pa opet u Cunu. Morace da se odluči na šta ee da se penje.

- Popnem ti se ja na mam'cu!

Eto. A vreme, dragi slušaoci, leti.

59

Beograde? Hvala kolegi, u Sarajevu je, kao što čujemo, izuzetno

dinamično i zanimljivo. Beograde? Recite, Sarajevo. Beograde? Čini mi se da smo sada izgubili vezu i sa Sarajevom. Ne, mi vas jako dobro čujemo. Beograde? Dok se ponovo ne uspostave veze sa Sarajevom, čujmo

kolegu koji prati dešavanja, ovde, u Beogradu. Naš reporter se nalazi na Slaviji, da li se čujemo?

Pretpostavljam da sam u programu, ja još nemam si-gnal...

U programu ste! Studio? U programu ste, kolega, recite, šta se dogada na Sla­

viji? Ja cu početi s prenosom, nadam se da me u studiju

čujete.„

60