BejrutDve vizije sveta

Fenikija, kako se Liban nekada zvao, na grčkom znači “Zemlja crvenih ljudi”, jer su Grci primetili da su njeni stanovnici imali lep bronzani ten. Tako kažu neki. Neki drugi kažu da su Feničani bili “crveni” zbog boje kojima su bojili odeću. Šta ja mislim? Ja sam se sa libanske plaže vratio bronzano pocrneo, kao nikada u životu, kao ni sa jedne plaže. Ja glasam da je Bejrut prestonica mitske zemlje iz antičkih priča i biblijskih legendi u kojoj se divno pocrni. Pardon, postane bronzanocrven

Tekst i fotografije:Žikica Milošević

Gradovi sveta

44 TRAVEL MAGAZINE

Bejrut iz vazduha – grad na razmeđi Istoka i ZapadaFoto: Dreamstime

njegova arhitektura može podsetiti turistu na Menhetn ili dokove Dubaija ili velegrade Australije ili Brazila. No, to je pre svega tako zbog dve stvari: velikog bogatstva Libana-ca, koji su uvek bili zaljubljeni u novotarije, kao danas Šangajci, recimo, pa nisu čuvali baš sve zgrade od istorijskog značaja, i zbog jednog drugog, prozaičnog razloga, a to je da je mnogo toga bilo srušeno tokom rata. No, ako pogledamo nekih 3.500 godina unatrag, primetićemo u pismima iz Amar-ne, u Egiptu, da postoji neki lepi feničan-ski grad pun bogatih trgovaca i strašno uticajan, i zove se “Biruta”. I ništa se nije tu puno promenilo. Nekada su Feničani bili vešti trgovci i pomorci, i gradili su brojne kolonije po Mediteranu, a jedna od njih bila je i Kartagina. Izvozili su robu u sve krajeve tada poznatog sveta, ali nikada nisu

imali svoj stil. U umetnosti je poznato da je vrlo

teško pronaći nešto što se može nazvati “feničanskim sti-lom”, iako postoje i egipatski, i persijski i grčki i rimski. Ali, feničanskog stila

nema. A zašto sve ovo pričam? Pa oni

su bili toliko orijenti-sani na izvoz, na ukus

klijenata, da su pravili sve u stilovima zemlje uvoznika, da

su na sebe zaboravili. Slično je i sad. Sada su “uvezli”

puno uticaja sa strane, spektakularno

sunce zalazi direktno u oči na plažama koje gledaju ka zapadu, na mestu gde se naj-lepša klima prepliće sa pričama iz Biblije, gde se feničanski geni vazda kroz istoriju lukavih i lukrativnih trgovaca prepliću sa hrišćanskom i muslimanskom tradicijom, gde se arapski jezik prastanovnika pustinje prepliće sa plažama Sredozemlja, nastane ovako lep grad. Ali, važi i inverzna tvrdnja: ne samo što je Bejrut “arapski prozor ka Zapadu”: on je i “zapadnjački, evropski pro-zor ka Istoku”. Iako je 40 procenata Libanaca hrišćan-ske vere, Libanci su pravi konzervativni i vatreni Mediteranci. Nisu ni blizu libe-ralnih društava severne Evrope ili Ameri-ke. Apsolutno su nalik “tvrdim Južnjacima”, kao što su obližnji Grci ili Kiprani, kao što su Italijani ili Maltežani. Ako se Hrvatska reklamira kao “Mediteran kakav je nekad bio”, onda je Bejrut “Evropa kakva je nekad bila”. Ukoliko ste nezadovolj-ni načinom na koji se razvijaju društva Evrope, onda će vas ovaj napad šljaštećeg konzer-vativizma oduševiti. Zapravo, kao jedinstvo suprotnosti, primećujemo da je način na koji se spajaju tradicija i velelepne čari konzume-rizma jedinstven u svetu. Bejrut je istorijski bogat, veoma star i drevan grad. Ne izgleda tako na prvi pogled. Sve je novo i sređeno,

Liban - jedno ime, hil-jadu asocijacija“U Liban na more? Pa zar tamo nije rat?”. Ovo pitanje se pojavilo toliko puta pre našeg polaska za Bejrut, da smo shvatili da predrasude teško umiru i da čak i kod ljudi koji se i ne sećaju krvavog libanskog građanskog rata imena Liban i Bejrut izazivaju asocijacije prepune krvi i bombi. Neke druge ljude će ime Bejrut podsetiti na američki indie-pop bend - lično njih više volim. Ali, ima poprilično ovih prvih, pa se moramo pozabaviti novijom istorijom na ovom mestu. Građanski rat u Libanu, u kome je Bejrut bio podeljen na dva dela i gotovo potpuno razoren bombama, granatama i izrešetan mecima počeo je 1975. godine i završio se davne 1991, što je upravo ona godina kada je belaj krenuo kod nas. Dakle, izuzev jedne kratke epizode iz 2006. godine, kada je došlo do sukoba Hezbolaha sa Izraelom, mir ovde vlada već 22 godine. Razloga za paniku nema. Mesta za najlepše asocijacije danas ima napretek. Srećom, za strašne više nema mesta - rat i ruševine stvar su daleke prošlosti. Blistavi, novi, vibrantni glavni grad Libana digao se kao feniks i pozvao ceo svet u goste. Libanci su izuzetno vešti, uspešni i moćni bankari i trgovci, tako da im nije trebalo previše vremena (pošto su novca imali u velikim količinama) da svoju zemlju dovedu u red, kao i svoj grad, koji je sada neka vrsta “Du-baija sa dušom i istorijom”. Danas je Bejrut jedno od najvećih svet-skih gradilišta, neka vrsta mešavine već po-menutog Dubaija, elitnog i nacifranog aristo-kratskog Monaka i Rio de Žaneira, po duhu stanovnika, arhitekturi, klimi, pejzažima koji “pucaju” pred očima, i raskoši kojom se iste te oči opijaju. Velika je i sličnost sa susednim Izraelom, ali je poređenje dve susedne drža-ve uvek škakljiva tema koju treba izbegavati. Bilo kako bilo, neprevaziđeni Lonely Planet je 2009. proglasio grad jednim od “Top 10 destinacija i 10 najživljih gradova na svetu”. Iste godine je ništa manje prestižni New York Times proglasio libansku prestonicu “mestom broj 1” između 44 destinacije za posetiti (Places To Go). Ukoliko mislite da ovakva imena greše, možda vi grešite. Bejrut jeste sve to što oni kažu, i u to smo se uverili.

Istorija i slični demoniKažu da svaka civilizacija ima svoj “prozor ka Zapadu” i svoj “prozor ka Istoku”. Reci-mo, Srbima je prozor ka Zapadu - Vojvo-dina, a prozor ka istoku, recimo, Sandžak. Rusiji je prozor ka Zapadu Sankt Peter-burg, dok je istočni prozor možda Kavkaz, možda Vladivostok... Arapima, toj velikoj i heterogenoj civilizaciji, prozor na Zapad jeste dominantno zapadnjački i hrišćanski Liban, i njegova prestonica Bejrut. Nije Zapad ono što je zapadno, već je to stanje duha. Apsolutno nije slučajno da se baš ovde, na bajkovitom mestu, gde

...A45TRAVEL MAGAZINE

Bejrutska Marina i dokovi

jezika koji stanovnici grada govore, i koji je zvaničan, upravo francuski. Liban se pre rata nazivao i “Švajcarskom Bliskog istoka”, zbog bogatsva, banaka i luksuza, kao i zbog bezbednosti, multireligijskog društva i tole-rancije. Danas je tolerancija još tu, ali tu su i rane iz rata, koje se kao neprimetni ožiljci ponekad mogu nazreti. Pa ipak, kraj rata je kraj rata. Po njego-vom završetku grad je podvrgnut snažnoj obnovi, finansijske injekcije “bogatih rođa-

mandatnim područjem i uveli francuski jezik kao jezik komunikacije. Tada je Liban bio država hrišćana u okviru francuskog mandata Sirije, a vremenom se odvojio i postao nezavisna država, što je Sirijcima i dan-danas teška uspomena. No, Francuska je, ipak, za tih nekoliko (kratkih) decenija imala odlučujući uticaj. I danas se Bejrut naziva “Parizom Istoka”, zbog svog duha i arhitekture, francuskih uticaja u kulturi, i kosmopolitizma. I danas je jedan od dva

ih spojili, da se samo u verskim objektima može videti neki tipičan libanski stil. No, zar nije takav ceo svet, uostalom, kazaće cinici? Prilično će biti u pravu. Taj duh su Libanci zadržali do dana današnjeg: i dalje su vešti bankari, draguljari, trgovci i intelektualci. Ništa manje slavna nije bila istorija ni u rimsko doba. Tada je, neizbežnim rimskim osvajanjima, nastala Colonia Iulia Augusta Felix Birytus, u čijem imenu prepoznajemo da je bila srećna (reč “Felix” znači upra-vo to). Kasnije dolazi hrišćanstvo, Rim se pretvara u Vizantiju, a onda dolaze Arapi i njihova osvajanja u ime islama. Tu se Liban pokazao kao neobično tvrd orah. Ako je u Egiptu ili Jordanu 10 odsto stanovnika za-držalo veru Hristovu, u Siriji 20 procenata, u Libanu ovaj broj nikada neće padati ispod 40 i to Liban čini najhrišćanskijom arap-skom zemljom, iako hrišćana ima svuda među Arapima. No, Arapima je uspelo jed-no: šta god da se govorilo ovde pre njihovih osvajanja, a verovatno su se govorili grčki i feničanski, sve je to zamenjeno arapskim jezikom. Veliki će deo stanovništva zadržati svoju hrišćansku veru u raznim denomina-cijama (maroniti, pravoslavci, grkokatolici, rimokatolici, Jermeni), a prisustvo hrišćana samo će pojačati Krstaši i kasnije, Francuzi i ostali Zapadnjaci. Zemlja nosi veoma snažan francuski pečat, zbog boravka Francuza ovde u dva navrata: prvi put kao Krstaša, a drugi put posle Prvog svetskog rata. Godine 1918. su ga odvojili od Turske, poglasili ga svojim

Gradovi sveta

46 TRAVEL MAGAZINE

Crkva Svetog Đorđa, pravoslavni hram Bejruta sa najvećom važnošću, i iskopine rimskog Birutusa: Rimske terme i ulica Kardo

Ulica Marad je najelitnija ulica grada, sa oker zgradama i šarmantnim restorančićima

ka iz inostranstva” su uslovile da se u svim delovima grada, a naročito na obali i duž kejeva, grade bogate i fascinantne zgrade, koje kao da prkose sili teže. Novac je uvek voleo Feničane i njihove potomke, kao i oni njega. Stoga, nije čudno da su međunarod-ne finansijske institucije i megakorporacije oduvek volele Bejrut. I ta ljubav se ponovo vidi u bankarskim distriktima, staklenim zgradama i poslovnicama svetskih kompa-nija, u zgradama gde stanovi sa pogledom na more koštaju po milion dolara. Džet-set je uvek voleo Bejrut. Noćni život grada je savršen, baš kao u onoj reklami (“Bio sam za vikend u Bejrutu!”). Danas se zloglasna “Zelena linija”, koja je razdvajala hrišćanski, istočni, od musli-manskog, zapadnog Bejruta ne vidi. Kada pitate lokalce gde se protezala, često ne znaju da vam kažu. No, ipak, kao i u Bosni, posledice rata su vidljive po stanovništvu: ono je uglavnom locirano na “svojoj strani”. Kvartovi su prilično verski homogeni, sva-ko voli da živi okružen svojima. No, postoji jedan element koji uvek može da naruši sve ove “etničke čistote”, a to je kapital. On je neumoljiv, pa se stare, oštećene zgrade kupuju u svim delovima grada, ruše i grade nove, besprekorne; na taj način mešajući stanovništvo i stvarajući ponovo onaj duh po kome je libanska prestonica bila pre-poznatljiva. Najviše se to dešava uz obalu mora, u nekadašnjem muslimanskom Zapadnom Bejrutu, gde bogati hrišćani iz inostranstva kupuju stare kuće, zidaju ne-bodere sa pogledom na plaže, koje kupuju drugi hrišćani. Eto novog mešanja ljudi po kvartovima i “gentrifikacije”, procesa izazvanog moćnim Novcem.

Krenimo u obilazak grada!Bejrutski aerodrom Rafik Hariri (Aéroport International Rafik Hariri) je savršen, lep i bezbedan. Oko njega su palme i travn-jaci, kao u Južnoj Americi. Ali, neugodno je što skoro svi avioni za Bejrut nekako imaju običaj da sleću u gluvo doba noći, pa se mora sačekati jutro da se krene put grada. Ovde se vidi da je to, ipak, primarno arapska zemlja. Sve se svodi na privatnu inicijativu, taksije, kolektivne taksije, mini buseve, nasrtljive vozače i cenkanje. Ovo je u oštrom kontrastu sa skajlajnom grada koji jeste evropski. No, kako smo mi poku-šali da se odbranimo od neviđene drskosti

POPUSTI Nema posebnih popus-ta. To je verovatno posle-dica haotične izgradnje posle građanskog rata i nemogućnosti dogovora pojedinih verskih zaje-dnica da naprave organi-zovani sistem. Sve se svodi na puno privatne inicijative, što je veoma orijentalno.

BEZBEDNOSTBejrut je bezbedan grad. Ne zalazite u zabite uličice u predgrađima ni danju ni noću! Najveća neprijatnost vam se može dogoditi ako ste u šiitskom predgrađu, gde vam pogledima govore da ste čudan gost. Ukoliko ste žena, možete biti sigurni da ste dobrodošli svuda, jer je ovo dominantno hrišćanski i zapadnjački grad, no ipak skoro polovina stanovnika su muslimani i imajte respekta prema njihovim običajima!

Travel TipsBejrut VODIČIMožete se osloniti na uvek pouzdani Lonely Planet. Od web-vodiča, dobar je Wikitravel.org, Wikivoyage.org, TripAdvisor.com ili Virtualtourist.com. U knjižarama je moguće naći solidne vodiče i mape.

ZABRANENema posebnih zabrana, osim toga da pazite gde ćete šta raditi. Nećete nositi palestinsku maramu u kvartu koji je poznat kao falangistički (ekstremno hrišćanski), ili izraelsku maramu bilo gde, na primer. Pazite ko je vaš sagovornik i gledajte da prilagodite priču njemu. To možete videti po ikonama ili islamskoj kaligrafiji. Ne slikajte zabrađene žene, možda će biti loših reakcija.

RADNO VREMEPošte i banke rade vrlo kratko. Banke najčešće rade od 8.30 do 14.00h, a pošte dvokratno, u zavisnosti od toga koliko su velike. Ništa ne radi nedeljom i praznikom. Bankomati su česti. Tradicionalne proda-vnice rade dugo u noć, što je i za očekivati, jer je u pitanju mediteranska i orijentalna zemlja.

TRAVEL MAGAZINE 47

Crkva Bogorodice od Iliža

Ulica Marad je sjajan primer elegantne francuske arhitekture, mešavine art-

dekoa i islamskog rivajvlaHrišćanske četvrti su lako

prepoznatljive po evropskom izgledu

taksista koji su mislili da smo mi neviđeno bogati stranci, morali smo krenuti jednim delom peške, u svrhu boljeg cenkanja. Lakše je dobiti dobru cenu ukoliko hodate nezainteresovano i cenkate se sa taksistom koji sporo vozi pored vas, nego ukoliko stojite nemoćno. Tada smo saznali da je aerodrom zapravo u šiitskom delu grada i da put do centra vodi kroz tipično šiitski kvart, pun automehaničarskih radnji, ljudi sa čudnim pogledima, slika iranskog pred-sednika Ahmadinedžada, siromašnih kuća naslaganih jedne na druge, i reklamama za Islamski Univerzitet. Iran je ovde najveći prijatelj. Hezbolah je idejni vođa i nije teško pomisliti koliko je nebezbedno ući u neku od sporednih uličica noću, gde su kućice naslagane jedna na drugu kao u favelama. Pa ipak, ljudi su neverovatno ljubazni kada želite da kupite tipičnu lepinju sa susamom, ili kada treba da neobičan par (momka i devojku iz Evro-pe) prime u kolektivni taksi. Predgrađe ubrzo postaje bulevar i kosmopolitski velegrad. U centru bi trebalo da se nalaze svi oni preporučeni hoteli koji ne koštaju puno, ali na žalost, Bejrut ima toliko turista, a toliko malo hotela koji su jeftiniji da je prilično teško naći povoljan smeštaj. U jednom hotelu, koji je bio preporu-čen u Lonely Planet-u kao dobar, dočekala nas je scena kao da je izbio rat, da smo mi mobilisani i da je kuća rekvirirana i pretvorena u spavaonicu vojnika - turis-ta. Recimo ovu pikantnost: 20 dolara za

spavanje na dušeku na podu u hodniku je najbolja ponuda. Naravno da smo našli i bolje od toga, ali mnogi drugi Zapadnjaci su poslušno spavali kao sardine po svim hodnicima. Da li je moguće da je Bejrut mesto bez jeftinih hotela? Kažu da jeste. Rat je uništio stotine Bed&Breakfast ho-telčića i ostavio samo Top End. Ako ste za normalniji smeštaj, pođite u Hamru, tamo ćete za 70 dolara naići na mnogo bolju situaciju. Ali, u tom slučaju znate da ste bliže plaži i da ste “elitniji turista”.

CentarOno što predstavlja samo srce grada jeste mesto koje je samo slučajno veliki Trg mučenika (Place des Martyrs). Slučajno, zato što je ovde bila velika tržnica, koja je uništena u ratu, a sada će postati poligon za desetine smelih arhitektonskih po-duhvata. Na mnogim ogradama ispisano je “The World is Beiruting Again” i ovo nam govori da treba da se setimo da su posle Drugog svetskog rata svi koji su nešto

48 TRAVEL MAGAZINE

Gradovi sveta

Džamija Mohameda al-Amina i Spomenik Mučenicima. Osmanije su na ustanak 1916. koji su podigli arapski nacionalisti protiv tlačenja, reagovali tako što su streljali 6 Libanaca. Da bi se ovo obeležilo, francuski general Anri Guro nazvao je ovaj trg Trgom Mučenika, a njima je posvećena ova statua

Najlepša fotografija Bejruta je kadar u kome se zajedno nađu crkva i džamija. Nekada obe oštećene i zaraćene, danas zaceljene i prelepe

značili, mondenski ili finansijski, bili ovde, sunčali se na plažama, šopingovali, uživali u mediteranskom noćnom životu gotovo 365 dana godišnje, sidrili svoje jahte, pa čak i organizovali takmičenja za “Mis Evrope” od 1960. do 1964. (takmičenje je ponovljeno 1999. i od 2001. do 2002.). Liban nikada nije mislio da je unutar Azije. Takmičio se u košarkaškoj zoni Evrope i osvajao evropske medalje, kao danas Kipar ili Izrael, koji su takođe u Aziji, ali je njihov duh u Evropi i - tačka! No, drugi delovi grada su već čudesno obnovljeni: hrišćanski i liberalni kvartovi Ašrafije (Achrafiyeh) i Džemejza (Gem-mayzeh) sa svojim restoranima, kafeima, umetničkim ateljeima i noćnim životom, i “ušminkani” Mar Marun (Mar Maroun), koji kao da je “sišao” sa najskuplje razgled-nice Pariza iz 1888. godine. Videti Porsche Boxter nije nikakvo čudo. Sa druge strane “Zelene linije”, obnova je još impresivnija, a najikoničniji kadar koji se može uhvatiti u Bejrutu, i koji svi preporučuju da se i uhva-ti, jeste legendarni prizor sive maronitske crkve Svetog Đorđa (Église de Saint-Geor-ges) i okeržute džamije Mohameda al-Ami-na (Mosquée Mohammad al-Amine). Da napravi ovakvu sliku, to je izazov kome ne može odoleti nijedan turista koji drži do foto-uspomena. A ove dve građevi-ne simbolizuju dve oprečne vizije sveta u verovanju u istog, jednog jedinog boga, i vi-zuelno su neverovatno različite: džamija je obla, živih boja, sa mozaicima na zidovima, sa visokim minaretima u otomanskom sti-lu, dok je Sveti Đorđe neoklasičan, građen sa namerom da podseća na Baziliku Santa Marija Mađore u Rimu. Crkva je siva, stroga i datira iz 1894, a bila je teško oštećena u ratu. To je danas nemoguće primetiti, jer je veoma brižljivo obnovljena i fasada više nema ožiljke od gelera. No, unutrašnjost je posebno zanimljiva, budući da enterijer sadrži fantastičnu sliku Ežena Delakroe - svetog Đorđa, koji je i zaštitnik Bejruta. I crkva nije tako davno obnovljena: maro-nitski (Maroniti priznaju papu, uzgred rečeno) patrijarh Nasralah Butros Sfeir je svečano otvorio obnovljenu crkvu u pro-leće 2000. godine. Na tom mestu otpočinje onaj “fensi” Bej-rut - Cente Ville, lepi i uglađeni, i to ne onaj rezidencijalni koji smo mogli videti i pre, već onaj sa besprekornim ulicama, bogat-

Travel TipsBejrut KUHINJAFalafel je nešto što je jednostavno najbolja brza hrana u ovom regionu, a pogodan je i za vegetarijance jer se koriste leblebije, a ne meso. Ćevap ma’ani od crvenog mesa je tipična libanska poslastica, a sve se poliva začinom zatar. Urolane pice se nazi-vaju manuše, a slatkiši su posebna priča: aštalije, kao neka vrsta belog pudinga, ušećereni bademi, žouz el-henet (kokos iz Indije) su tipične radosti za nepce. Libanska kuhinja je jedna od najslavnijih u svetu i jednostavno, u restoranima nećete pogrešiti šta god da izaberete.

RAZNOLibanci su toliko podeljeni po verskim linijama da se čak i brakovi ne mogu sklopiti na građanskom nivou, nego samo u religijskim zajednicama. To dovoljno svedoči da je zemlja podeljena u glavama građana. Zato je dobro govoriti francuski, jer hrišćani insistiraju na njemu, doživljavajući francusku vlada-vinu kao vladavinu dobrih stranaca, dok muslimani pokušavaju da insistiraju na arapskom. I jedni i drugi mogu preći na engleski ako ga znaju. Ali, hrišćani će uvek ponosno reći: Liban est un pays francophone! Liban je frankofona zemlja! Dok vam znanje fraza “Selam alejkum”, (Dobar dan), “Šukran” (hvala) ili znanje brojeva makar do 10, može pomoći u svako-dnevnom funkcionisanju, naročito sa taksistima i na pijačicama.

ZABAVANoćni život cveta u kvar-tovima Ašrafije i Hamra, ali nije jeftin, mada je tipično mediteranski. Ovo su dominantno hrišćanske četvrti. Takođe, na obali mora je uobičajeno da se grupe mladih okupljaju uz alkohol, ako su hrišćani, a uz čaj i nar-gile ako su muslimani. Ovde svetovi žive veo-ma odvojeno i izaberiti kome pripadate!

ŠOPINGCene su više nego u većini Zapadnih zemalja, ako je reč o luksuznim brendovi-ma, jer Bejrut je sinonim za luksuz i prestiž. Čak i hrana u supermarketima može biti skuplja nego u Srbiji. Male prodavnice nude opcije kupovine zlata, nakita, torbi i sličnog, kao i domaće radinosti, kao što su pravoslavne ikone ili islamska rezbarija ili kaligrafija, a to su vredne uspomene.

REKREACIJA Plivanje, trčanje duž obale na Kornišu, jedrenje.

49TRAVEL MAGAZINE

Hrišćani čine 40% Libanaca. Dvorište Bogorodice od Iliže ne razlikuje se previše od većine mediteranskih istočnoobrednih crkava

Bejrutska Gradska kuća je primer francuskog kolonijalnog stila. Građena je 1934. u mletačko-

arabesknom stilu, da bi se pomirile dve ideje i dve vere u jednoj zajedničkoj administraciji

50 TRAVEL MAGAZINE

stvom, sjajnim fasadama i radnjicama koje odražavaju luksuz i optimizam obnove. Tamo gde je bio bejrutski suk, sada je tržni centar, u oker kamenu. U centru grada se osećate kao siromah ako nemate brendira-nu odeću, ako vas ne čeka jaguar iza ugla i ako nemate najskuplji sat i mobilni telefon. Centralna ulica grada je Ulica Marad (Rue Maarad), i tu je onaj duh “Pariza Bliskog istoka” sa skupim restoranima, uniformisanim konobarima, ljubaznošću i impozantnim fasadama od žućkastog kamena. No, kopka nas da znamo kako je sve to izgledalo pre, u vreme rata. Kako je sada sve toliko savršeno? Postoje knjižare gde se mogu videti razglednice i knjige sa ratnim fotografijama. Zaista, neverovatna je dubina ljudske gluposti: nekada je na ovoj ulici rasla trava, pa čak i drveće iz pločnika, a prozori su bili tek rupe, dok su zidovi bili rupe sa ciglama, toliko su bili izrešetani. Čudan osećaj da ste negde u Španiji ili Itali-ji, a ipak niste. Centralni trg koji zaista postoji (za razliku od Trga mučenika koji je gradilišna livada) je Zvezdasti trg (Place d’Étoile), sa imenom koje je identično imenu trga u Parizu, sa svojom elegantnom art-deko arhitekturom. Na Zvezdastom trgu nalazi se sat-kula, a sat za nju je, predvidivo, marke Rolex. Preko puta je dvojni simbol grada: bela zgrada Generalija (Edifice de Generali): njihov lavić je em simbol neuniš-tivosti grada (nije bio uništen u ratu), em

je osiguravanje omiljeni biznis Bejrućana. Obližnja pravoslavna crkva je takođe po-svećena Svetom Đorđu, a zanimljivo je da je originalno bila maronitska. Da bi se u nju ušlo, mora se sići stepenicama, a građena je u doba Krstaša. No, kada se dođe do crkvice, iznenada se ukazuje sjajan vidik, na iskopine antičkog Bejruta - Rimska kupatila, otkrivena tek 1969. i ulica Kardo

(Rue de Cardo), a ovo je i znak da je Bejrut već 35 vekova svetska metropola. Zanimlji-va je i obližnja džamija Al-Omari (Mosquée Al-Omari), za koju smo pomislili na prvi pogled da je crkva: i zaista, liči na gotičku ili romaničku crkvu, ali to je i bila prilikom nastanka! Sagradili su je Krstaši iz redova Vitezova Jovanovaca, ali kasnije je posta-la džamija. Mesto za premijera Libana,

Najlepši trg Bejruta poznat je po velikom broju šetača i velikom broju golubova. Biser Trga Etoal je art-deko sahat-kula iz 30-ih godina 20. veka, sa Rolex satom na vrhu. Četvrostruki Rolex poklon je libanskog imigranta iz Brazila po imenu Mišel Abed

Kvart Mar Marun (Sveti Marun) i njegova hrišćanska okolina su skupa mesta za život sa evropskim poimanjem umetnosti i življenja

Bliski Istok? Tačno tako. Savršeno obnovljeni Bejrut

Gradovi sveta

poznato kao Veliki Seraj (Grand Sérail), upotpunjuje ovu sliku, ali ipak, državna velelepna građevina iz 1953. kao svaka državna velelepna građevina iz bilo koje godine. Svaka? Možda ipak ne. Gradska kuća (Hôtel de ville Beyrouth) iz 1934. ipak je francusko “čedo”. Centre Ville jeste magičan deo grada koji podseća na doba u kome su hrišćani bili srećni pod vlašću hrišćana, i uživali u Evropi van Evrope.

Hamra i moreU nedavnim epizodama serije “Homeland”, prikazan je jedan od junaka koji se kreće ulicama Hamre, u Bejrutu, a Hamra liči na Bagdad pod opsadom. Jeste da su blokade puteva i vojne patrole česte u Bejrutu, ali to je šljašteći i bezbedan grad, ni nalik na onaj iz 1982, recimo. Kroz lepe ulice, moderne bulevare, ali pre svega stambene, stiže se do Hamre, i ovde se susrećemo sa mestom koje je centar šopinga, noćnog života, vibrantnosti. Ovo je kvart u kome se elitni butici smenjuju sa malim radnja-ma, kafeima i hotelima, a univerziteti sa diskotekama. Najdramatičnije je u četvrtima pored mora: Ras Bejrut (Ras-Beyrouth) je “udarac u glavu” za posetioca naviknutog na šarm arapskih građevina i francuske kolonijalne arhitekture: ovde se Bejrut redefiniše na način Kuvajta ili Dubaija. Ovako će grad izgledati posle potpune obnove: fakulteti, velelepni soliteri, hoteli:

Virgin Store na Trgu Mučenika i tipične boje bejrutskih fasada

TRAVEL MAGAZINE

kao gomila dragulja savremene arhitekture koja tvori jednu harmoničnu celinu. Još je lepši Korniš (Corniche). Niz ke-jeva, niz solitera, bleštavih i prelepih, uz more. Klupice sa mozaicima sa šahovskim tablama. Apsolutno jeste stvar prestiža sagraditi oblakoder na ovom mestu i kupi-ti stan u njemu, pa čak i ne živeti tu. To se i dešava: mnogi su u Sao Paulu ili Njujorku. Kako sam opisao svojoj saputnici, Libanci su neka vrsta “hrišćanskih Jevreja”: bave se istim poslovima (bankarstvo, medicina, pravo, nakit...), ali su imali više sreće jer su bili prihvaćeniji, zbog svoje vere: nisu upa-dali u oči. Karlos Slim, najbogatiji čovek sveta, je poreklom Libanac. Noću je hiljade ljudi na Kornišu: hrišćani džogiraju sa gelom u kosi, hrišćanke u skupoj opremi džogiraju i “skidaju kile”, brkati musli-mani sa gabaritnim ženama u mantilima po vrućini sede na klupama sa decom, duvaju nargile i piju kafu i čaj. Dve litre soka pored njih, litra viskija na susednoj klupi punoj hrišćanki i hrišćana. Dve vizije sveta. Jedna obnažene, sa iPodima, viski-jem i raskopčanim košuljama, opsednuta brendovima i “zgodnoćom” tela. Druga, opsednuta porodičnim vrednostima, zlatom, konzervativizmom i nekršenjem moralnih normi. Dva paralelna sveta na istom mestu. Restorani i diskoteke trešte pored mora, palme nas podsećaju da je Bejrut sa svrhom jedno od najboljih mesta za

letovanje u današnjem svetu. Kvart Rauši (Raouché) samo je nastavak Korniša, podjednako lep i šljašteći, ali nas dovodi do simbola grada, dve stene sa nazivom “Golubije” (Raouché). One štrče iz plavo-zelene vode i mame da ih slikate. Bejrut-ska verzija Azurne obale ili Kopakabane je Beli pesak, plaža divnog imena koje je krajnje netačno, jer je pesak crvenkast. Na francuskom se zove La Sabre Blanche, a na arapskom Al-Ramlat al-Bajda. Sve isto

znači. Odlazimo na kupanje ispod visokih solitera koji se grade, ispod kućica za spa-sioce sa libanskim zastavama, pod suncem Levanta, gde ono zalazi krajnje indiskretno i šarmantno u oči. Prizivam neke filmove u sećanje i čini mi se da je Piter Selers sni-mao ovde, kao i Džejms Bond. Na internetu nalazim da je ovde boravio Marlon Brando, kao i Brižit Bardo. Ovde se kupa 300 dana godišnje. Ponovo ovo postaje raj. Raj da se dobije bronzanocrna boja kože.

Golubije stene u kvartu Rauši su popularni prirodni zaštitni znak grada

Plaže Beli Pesak sa svojim crvenkastim peskom

Gradovi sveta

TRAVEL MAGAZINE52

EpilogBejrut je grad koji ima toliko potisnute energije koja kulja iz svake pore. Ta energija vas uvlači u sebe, opija, isto kao i sunce Levanta, isto kao i miris mora i šum palmi, sjaj Roleksa i Poršea spojeno sa zabra-đenim muslimankama i pekarama u udžericama. Ovde su venčane nespojive stvari i čine grad beskonačno šarmantnim. Ali, ovaj grad je kao feniks, i ne da se. On postaje ponovo “Pariz Bliskog istoka”, i “Dubai za one koji imaju više ukusa”. Tako su mi ga opisali oni pre mene, ja ostavljam taj opis onima koji će doći posle mene u jedan od najlepših gradova Mediterana. Najspektakularnijih, sigurno.

Soliteri i klifovi kvarta Rauši, jednog od najlepših i najeksluzivnijih u Bejrutu

Palme u četvrti Ramlat al-Bajda (La Sabre Blanche, Beli Pesak) koja ima položaj nalik na Kopakabanu u Riju

TRAVEL MAGAZINE

čitav niz hotelčića koji za 50 ili 70 dolara daju odličnu uslugu), dok će bekpekeri morati da se snalaze. U ostatku Libana nije tako, i u Balbeku recimo, hosteli koštaju po četiri eura. Ali, Bejrut je elitan i nemojte olako pristupiti rezervisanju! Dobro je noćiti u hrišćanskom kvartu, ukoliko niste praktikujući musliman. Dobre pre-poruke su uvek www.booking.com, www.hostelworld.com i www.hostels.com.

informacijewww.lebanon-tourism.gov.lb je odličan sajt za informacije o zemlji i pripada Ministarstvu turizma. Brošure se mogu daun-loudovati na razdelu Publicatio-ns/City Pamphlets. Dobar je i sajt www.tourismlebanon.com. Njihova glavna kancelarija je na adresi Tour Bechara El Khoury, Bechara El Khoury Highway. Telefon: +9611667888, Faks: +9611666310, E-mail: support@libantravel.com. U hostelima i ho-telima možete dobiti mape raznih vrsta, zavisno od nivoa usluge.

telefoniranje i internetAko zovete Srbiju iz Libana, okrenućete 00-381, a zatim pozivni broj grada bez 0, to jest za

želite da uđete. Adresa amba-sade je Diplomatska kolonija 5, 11000 Beograd, tel: 011/3675153, 011/3675154.

klimaKlima Bejruta je mediteranska. Zime mogu biti kišovite, iako nisu hladne, mada su najčešće i one tople. Prosečna zimska tempe-ratura je 12 stepeni, a letnja 30. Leta su vruća. Leti skoro da ne pada kiša, a sezona kupanja traje od marta do novembra. Nara-vno, u martu i novembru ćete se kupati sredinom dana, a ne ujutro i uveče, a leti ćete se najprijatnije osećati kada vrućine nisu velike. Pošto je Bejrut na moru, vlažnost može biti velika.

vremenska razlikaJedan sat više nego u Srbiji.

jezikArapski i francuski. Puno ljudi govori engleski.

medicinske normeNema neophodnih vakcinaci-ja, niti posebnog opreza. Voda se kupuje u prodavnicama.

novacLibanska funta ili lira, kako kažu Arapi (na francuskom livre libanaise - izgovor: livr). 1 euro vredi 1970 funti.

struja230 V i 50Hz, kao i u našoj zemlji.

smeštajU Bejrutu smeštaj nije preterano jeftin. Može se naći od 15 do 70 dolara za pristojan smeštaj bez nekog luksuza (u Hamri je

geografski položajBejrut se nalazi u istočnom delu Mediterana, u cen-tralnom delu Libana, države stešnjene između moćnih suseda Izraela i Sirije, na sjajnom mestu, na obali Sredozemlja.

populacijaLiban ima 4.224.000 stanovnika po procenama iz 2008. godine, iako je po površini manji od Crne Gore, što znači da je veoma gusto naseljen. Prestonica Bejrut ima oko dva miliona stanovnika.

kako stići do...Gotovo isključivo avionom, iako postoje i brodovi. Bejrut ima veliki međunarodni aerodrom, Rafik Hariri, koji je dobio ime po nastra-dalom predsedniku. Tarom leti za 170 eura, plus 126 eura za takse. Utorkom iz Beograda u 18.00h leti za Bukurešt, gde sleće u 20.20, da bi u 23.55h let bio nastavljen ka Bejrutu. Na destinaciju stiže praktično narednog dana u 2.15h. Turkish Airlines daje opciju od 179 eura, plus oko 213 eura za takse. Leti svakog dana u 20.20h iz Beograda do Istanbula, gde stiže u 23.05. Sat posle ponoći nastavlja putovanje za Bejrut, gde stiže u 2.45h.

dokumentaPotreban je pasoš Srbije i viza koju dobijate u ambasadi u Beogradu. Procedura je brza i viza se dobija istog dana. Košta 35 dolara za jedan ulaz, a više vam u ovom trenutku i ne treba jer se Liban graniči samo sa dve države, sa Izraelom i Sirijom. Sa Izraelom je granica zatvorena, a u Siriju u ovom trenutku verovatno baš ne

Beograd 11. Ako iz Srbije zovete Liban, okrenite 00-961, a zatim kod grada bez nule. Za Bejrut ćete okrenuti 1. Ima puno govornica koje rade na čip kartice. Pozivanje mobilnim telefonom iz rominga koštaće oko 100 dinara po minutu (Telekom Srbija), te preporučujem ulične govornice. Primanje poziva je, paradoksalno, oko 118 dinara po minutu ako koristite opera-tera Alfa. Slanje SMS-a je 32,44 dinara. Telenor je mnogo skuplji u odlaznim pozivima, sa više od 200 dinara za odlazne i između 75 i 100 dinara za dolazne pozive. VIP uzima više od 250 dinara za odlazni poziv i 90 za dolazni.

kako se kretatiGradski prevoz kao da se nije oporavio od građanskog rata. Sve se svodi na taksije i mini kombije za više putnika. Očekujte cenkan-je i da platite više od lokalaca, mada cene nisu velike. Budite sigurni da znate cenu kada uđete u vozilo. Taksiji voze efikasno i do obližnjih gradova, gde takođe voze i klasični autobusi, sa stani-ce Šarl Helu (Charles Hélou), koja se nalazi blizu luke ispod nekog nadvožnjaka. Sve taksi stanice i stajališta se, paradoksalno, nalaze ispod nadvožnjaka.

InfoBejrut

TRAVEL MAGAZINE54