Opasne materije su materije koje mogu za vreme proizvodnje, prevoza, prerade, skladitenja ili korienja u tehnolokom procesu da isputaju ili stvaraju: zarazne, nadraujue, zapaljive, eksplozivne, korozivne, zaguljive, toksine ili druge opasne praine, gasove, magle, pare ili vlakna kao i tetna zraenja, u koliinama koje mogu ugroziti ivot i zdravlje ljudi, materijalna dobra i okolinu, na manjoj ili veoj udaljenosti od objekata u kojima se nalaze. Opasne materije su sve materije koji mogu izazvati OPASNE ili TETNE posledice po oveka i njegovu okolinu pri neodgovarajuem postupanju njima, prilikom: proizvodnje,pakovanja, skladitenja, prevoza, manipulacije i upotrebe. Postrojenje podrazumeva celokupan prostor gde su opasne supstance prisutne u jednom ili vie pogona, ukljuujui i pripadajuu infrastrukturu. Pogon sa opasnim materijama podrazumeva tehniku jedinicu unutar postrojenja u kojem se opasne supstance proizvode, koriste ili skladite. Pogon obuhvata i sve objekte, opremu, cevovode, maine, alate, fabrike koloseke i depoe, istovarna pristanita za postrojenje, skladita ili sline graevine koje su nune za funkcionisanje postrojenja. Skladitenje opasnih materija podrazumeva prisutnost odreene koliine opasne supstance usled uskladitenja, odlaganja pod nadzorom ili dranja na zalihama. Skladitenje materija i materijala ima funkciju prikupljanja, uvanja i izdavanja u proizvodnji i prometu. To je tehnoloki proces u kojem su materijali u stanju fizikog mirovanja i ekaju vreme da uu u proizvodnju, pakovanje ili potronju. Definisati Klasu 1. opasnih materija: Eksplozivne materije su vrste i tene materije koje, pod odreenim spoljanjim uslovima, eksplozivnim hemijskim razlaganjem (izuzetno brzim hemijskim reakcijama) oslobaaju toplotnu energiju uz pojavu gasovitih produkata pod pritiskom veim od pritiska okoline, usled ega dolazi do irenja gasova (produkata) i tom se prilikom deo osloboene energije pretvara u rad. Iako je svaka eksplozija praena oslobaanjem energije, eksploziju ne karakterie koliina osloboene energije, ve brzina kojom se ova energija oslobaa, tj. koliina energije osloboene u jedinici vremena. Definisati Klase 2. i 3. opasnih materija Klasa 2. Opasni gasovi su gasovi kojima je kritina temperatura nia od 50C ili im je na 50C, a pritisak pare vii od 3 bara. Transportiraju se kao: komprimovani utenjeni gasovi (kiseonik, vodonik, azot, ugljendioksid, TNG, prirodni gas...), duboko pothlaeni teni gasovi (kiseonik, argon, azot), gasovi rastvoreni pod pritiskom (amonijak u vodi, acetilen u acetonu) i aerosoli (rasprivai). Dele se na podgrupe:Podgrupa 2.1. Zapaljivi gasovi, Podgrupa 2.2. Nezapaljivi i netoksini gasovi, Podgrupa 2.3. Toksini gasovi .Transportiraju se u posudama od metala, plastike ili stakla. Klasa 3. Zapaljive tenosti su tenosti koje na temperaturi 50C imaju pritisak pare ispod 3 bara i kojima se pare u odreenom odnosu sa vazduhom i uz prisustvo izvora paljenja pale. Definisati Klasu 4. opasnih materija Klasa 4. Zapaljive vrste materije Klasa 4.1. Zapaljive vrste materije su one materije koje se, kada su u suvom stanju, lako pale u dodiru s plamenom ili iskrom (sumpor, slama, drveni ugalj, stari papir, naftalin, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor i dr.), ali nisu sklone samopaljenju. Klasa 4.2. Samozapaljive materije su one koje se pale u dodiru sa vazduhom bez posredovanja drugih materija i izvora paljenja (beli i uti fosfor, nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrijebljene krpe i dr.). Klasa 4.3. Materije koje u dodiru s vodom hemijski reaguju i razvijaju otrovne gasove ili zapaljive gasove koji se pale u dodiru s plamenom ili iskrom Definisati Klasu 5. opasnih materija Klasa 5. Oksidirajue supstance Klasa 5.1. Oksidirajue materije su materije koje hemijski reaguju s pojedinim drugim materijama i pri tome mogu da izazvu poar (nitrati u vetakim ubrivima, hlorati, perhlorati, peroksidi alkalnih metala, vodeni rastvor H2O2 idr.). Klasa 5.2. Organski peroksidi su organske materije s viim stepenom oksidacije koje mogu izazvati oteenja materijalnih dobara ili tetne posledice za zdravlje i ivot ljudi. Definisati Klase 7 i 8 opasnih materija Klasa 7. Radioaktivne supstance- Radioaktivne materije su materije ija specifina aktivnost prelazi 74 bekerela po gramu. Klasa 8. Korozivne materije U dodiru s drugim materijama i ivim organizmima izazivaju njihovo oteenje ili unitenje. Dele se na: vrlo opasne u dodiru s tkivom do 3 minuta izazivaju pojavu nekroze (odumiranja),opasne pri delovanju na tkivo od 3 do 60 minuta izazivaju razaranje tkiva u roku od 14 dana,manje opasne razaranje tkiva e se desiti posle 14 dana ako je tkivo bilo izloeno materiji od 60 minuta do 4 sata. Prema hemijskom sastavu dele se na: kiseline (H2SO4 , HNO3 , H3PO4 , mravlja kiselina, hloridi) i baze (NaOH, KOH, NH4OH, alkilamini).U ovu grupu spadaju i:predmeti koji sadre nagrizajue materije (akumulatori) i prazna ambalaa. Definisati Klasu 9. opasnih materija Klasa 9. Razne opasne materije obuhvataju rastvore i smese navedenih materija koje su tetne isto ili manje nego kada su u koncentrovanom obliku. Tu spadaju i materije koje predstavljaju opasnost za vreme prevoza, a ne mogu se svrstati u razrede od 1. do 8. (azbest, magnetne materije i sl.). Opasnim materijama smatraju se i sirovine od kojih se proizvode opasne materije, kao i otpaci, ako imaju svojstva tih materija Udes (nesrea) izazvana opasnim materijama jeste iznenadni i nekontrolisani dogaaj ili niz dogaaja, koji nastaje nekontrolisanim oslobaanjem, izlivanjem ili rasipanjem opasnih materija sa stacionarnih i mobilnih objekata i ureaja pri proizvodnji, preradi, prometu, upotrebi, prevozu, skladitenju, odlaganju ili dugotrajnom neadekvatnom uvanju, to moe negativno uticati na ljude, materijalna dobra i ivotnu sredinu. Nesree izazvanih opasnim materijama karakteriu brza pojava zdravstvenih simptoma (minute do sata) i lako primetljivi znakovi u ivotnoj sredini (obojeni talozi, prodorni miris, uvelo lie, uginuli insekti i ivotinje) Pokazatelji nesrea izazvanih opasnim materijama su: poari i eksplozije, pojava veeg broja ljudi sa zdravstvenim problemima (munina, povraanje, smetenost, tekoesdisanjem, grevi, upala oiju, crvenilo koe i osip, plikovi) i umrlih, neuobiajen broj mrtvih divljih i domaih ivotinja, ptica, riba i insekata (uz i na povrini vode) na istom podruju, neoekivani mirisi (po belom luku, gorkim bademima), neuobiajene masne kapljice koje ine masni film po povrinama i vodi, nii oblaci nalik na maglu i slino. Udesi mogu biti: prirodnog karaktera, tj. udesi prouzrokovani elementarnim katastrofama (zemljotresi, poplave, erupcija vulkana, ...) i tehniko-tehnoloke katastrofe (havarije na proizvodnim sistemima, havarije nastale usled razliitih kvarova, zastoja, neispravnosti sistema, ljudskih greaka itd.). Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u miru su: ljudska greka odnosno propusti u radu, nestruno rukovanje opasnom materijama, neuvaavanje statikog elektriciteta u tehnolokom procesu, kvar na opremi i postrojenju, neodgovarajui prevoz opasne materija, saobraajna nesrea ali i teroristiki napad na objekte. Najei mogui uzroci nesrea izazvanih opasnim materijama u ratu su: udari nuklearnim, biolokim i hemijskim orujem. Postoje tri ulazna puta opasne materije u na organizam: oralno gutanjem, inhalacijom udisanjem i absorpcijom preko koe Dejstvo opasnih materija na oveka moe biti: direktno i indirektno (posredno). Direktno delovanje opasnih materija ogleda se u njihovom hemijskom vezivanju za ivi organizam ili nekim drugim fiziko- biohemijskim delovanjem pri emu izazivaju znatne funkcionalne promene. Indirektno dejstvo na oveka ili posredno dejstvo opasnih materija se najee javlja prilikom poara, kao posledica eksplozija, ili kao posledice od zraenja radioaktivnih materija. Posledice koje, svojim dejstvom, prouzrokuju opasne materije: akutne i hronine. Akutne posledice nastaju usled kratkorone izloenosti dejstvu opasnih materija (na primer, opekotine prouzrokovane korozivnim materijama, guenje prouzrokovano udisanjem toksinih gasova, iritacija oiju) i obino su odmah vidljive. Hronine posledice nastaju pri dugoronoj izloenosti dejstvu slabog intenziteta opasnih materija. Hronine posledice mogu se manifestvovati tek nakon vie godina, teko ih je predvideti i utvrditi njihove uzroke. Dejstvo opasnih materija na ivotnu sredinu Brojne grane ljudske delatnosti, ogroman broj hemijskih supstanci i radioaktivnih izotopa koji dospevaju u prirodu, stvaraju brojne puteve zagaivanja ivotne sredine. ivotna sredina se zagauje u: akcidentima i permanentno. Permanentno zagaivanje ivotne sredine posledica je svakodnevnog rada industrije, poljoprivredne proizvodnje i linog ivota. Teko je pobrojati sve mogue izvore i naine zagaivanja ivotne sredine Hemijski udes je neoekivan dogaaj u kome dolazi do oslobaanja hemijskih materija, a koji se deava iznenada i predstavlja opasnost po ljude, materijalna dobra ili ivotnu sredinu. Nuklearni udesi podrazumevaju sve pojave iznenadnog i nekontrolisanog oslobaanja i dejstava izotopa jonizujueg zraenja uz ostale propratne pojave. Pod nuklearnim udesom u miru smatraju se havarije na nuklearnim reaktorima (nuklearne elektrane, instituti, brodovi, podmornice) i drugim objektima (vetaki sateliti, kontejneri sa nuklearnim gorivom i radioaktivnim materijalom), usled ega dolazi do emitovanja radioaktivnog zraenja u spoljnu sredinu ime se ugroava ivot ljudi i ivotinja. Oni se tretiraju kao (ne)namerni i najee su posledica zastarele i prljave tehnologije, tehniko- tehnolokih propusta i ljudskog faktora (neznanje, nehat, nepridravanje mera zatite na radu) ili teroristikog akta. Bioloki udesi podrazumeva masovna oboljenja pod dejstvom mikroorganizama. Iznenadna pojava bolesti izazvana oslobaanjem agensa, naroito endemskog tipa, moe biti shvaena kao prirodna epidemija. Bioloki agensi, namerno ili nenamerno upotrebljeni, spadaju u tiha i podmukla" oruja, jer su iva materija koja se razmnoava, pa je mogue da se iz zone napada (primarni rejon) bioloki agensi prenesu i raseju na nova podruja . Mesta nastanka udesa su: proizvodna i tehnoloka postrojenja u kojima opasne materije uestvuju u procesu proizvodnje (40%); skladita, magacini i objekti u kojima se deponuju ili uvaju opasne materije (25%), i sredstva transporta kojima se prevoze opasne materije (35%). U udese (havarije) u stacionarnim objektima svrstavaju se sve havarije u proizvodnim sistemima, magacinima i rezervoarima, kao i na stacionarnim cevovodima, transportnim trakama i slino, u okviru nekog proizvodnog sistema. Osnovna karakteristika je, da se zna tana lokacija mogue havarije. Jedino je nemogue predvideti vreme kada e doi do havarije. U havarije u nestacionarnim objektima svrstavaju se one koje se deavaju pri transportu opasnih materija, kako suvozemnim (eleznicom i drumskim saobraajem), tako i vodenim putevima (brodovima). Faze udesa su: prva faza, vreme pre nastanka udesa i u njoj je potrebno preduzeti sve preventivne mere da bi se spreio udes, druga faza, vreme trajanja udesa u kojoj je potrebno obezbediti spasavanje ivota i preduzeti mere zatite najugroenijih, trea faza se odnosi na vreme neposredno nakon udesa kada se prua medicinska pomo u okviru zdravstvene slube i obezbeuje opstanak u nepovoljnim uslovima, dok etvrta faza predstavlja vreme posle udesa kada se preduzimaju mere sanacije i otklanjanja posledica udesa. Zone ugroenosti od udesa su: prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pruanje prve pomoi ugroenom stanovnitvu svodi na efikasnu primenu zatitnih sredstava; druga zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti u intervalu od 10 do 30 minuta od momenta nastanka udesa, kada dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksinih materija. Prostorni obim zone zavisi od obima udesa, vrste opasnih materija i uslova koji vladaju na tom prostoru (meteoroloki, topografski idr.); trea zona je odreena teritorijom na kojoj e se hemijske materije pojaviti nakon 30 minuta pa sve dok se bude oseao njihov uticaj. Ova zona predstavlja definitivnu zonu ugroenosti teritorije nekim hemijskim udesom. U njoj se takoe preduzimaju mere zatite stanovnitva, evakuacija i druge mere i postupci odreene planovima zatite Fizika svojstva opasnih materija: Granice eksplozivnosti (donja i gornja granica eksplozivnosti) , Temperatura paljenja , Korozivnost ,Stanje na atmosferskim uslovima , Gustina (zapreminska masa)/relativna gustina , Taka kljuanja , Rastvorljivost, Taka topljenja/zamrzavanja , Parni pritisak , Isparljivost Parni pritisak je sila koja dolazi iz materije koja potiskuje paru u vazduh. Moe se opisati kao fazni prelaz iz vrstog ili tenog u stanje pare. to bre materija isparava, vei je i njegov parni pritisak. Parni pritisak izraava se kPa. * Vie od 5[kPa] smatra se isparljivim. Isparljivost je pojam koji se odnosi na koliinu materije koji odlazi u vazduh. Faktori koji utiu na brzinu isparavanja su:vetar i temperatura,povrina i vrsta povrine. Kao jedan od kriterijuma za ocenjivanje isparljivosti neke materije uzima se njegova temperatura kljuanja, jer to je nia temperatura kljuanja, isparljivost je vea

Koncentracija je koliina aktivne materije u posmatranoj drugoj materiji ili nekoj zapremini:zapreminska - predstavlja zapreminu rastvorene supstance po jedinici rastvora, (cm3/m3), masena - predstavlja masu rastvorene supstance po jedinici zapremine rastvora, (kg/m3),molarna - predstavlja broj molova odreene supstance po jedinici zapremine rastvora, (mol/m3). Ukoliko je u pitanju gas onda molarna koncentracija predstavlja broj molova gasa po jedinici zapremine suda u kome se on nalazi. Procentualna koncentracija se obino primenjuje za izraavanje odnosa gasova u odnosu na okolni vazduh, jedinica: % oznaava stoti deo celine, ppm (lat. parts per million) oznaava milioniti deo celine ili desetohiljaditi deo procenta, i ppb (engl. parts per billion) oznaava milijarditi deo celine Gustina pokazuje kolika je masa neke materije sadrana u jedinici zapremine, tj. to je ta masa vea, telo je gue. Ona zavisi od temperature, jer se sa promenom temperature menja i zapremina. Zapreminska masa, odnosno gustina, predstavlja masu supstance po jedinici zapremine:

= 9981000 za vodu = 1,29 za vazduhRelativna gustina je gustina u odnosu na vodu, za tenosti, ili u odnosu na vazduh za gasove: Materije sa relativnom gustinom pare manjom od 1 dizae se u gornje slojeve vazduha.Materije sa relativnom gustinom pare veom od 1 padae u donje slojeve vazduha.Tenosti sa relativnom gustinom manjom od 1 e plutati.Tenosti sa relativnom gustinom veom od 1 e tonuti. Viskoznost je unutranji otpor fluida. Viskozitet je rezultat unutranjeg trenja, pa se i meri silom trenja koja se javlja pri kretanju. Viskozitet zavisi od hemijskog sastava fluida i temperature. Viskozniji fluidi daju vei otpor pri kretanju. Tenost koja ima vei viskozitet je manje pokretnija, a ona sa manjim viskozitetom je vie pokretna tenost. Tenosti su viskoznije od gasova. Viskozitet materije je osobina koja ima izuzetnu vanost kod punjenja, odnosno pranjenja transportnih sredstava, kao i kod samog procesa transporta. Od stepena viskoziteta materije zavisi brzina punjenja, pranjenja, kao i opasnost od pojave statikog elektriciteta pri protoku materije kroz cevovode. Rastvorljivost je osobina materije da se rastvara u drugoj materiji. Pod pojmom rastvorljivost podrazumeva se najvea koliina materije koja se moe rastvoriti u odreenoj koliini rastvaraa, odnosno koliina rastvorene materije koja je u ravnotei sa vikom nerastvorene materije (zasien rastvor). Rastvorljivost materija zavisi od prirode rastvorene supstance i rastvaraa, temperature i pritiska (ako je rastvorena supstanca u gasovitom stanju). Materija se moe u nekim materijama dobro rastvarati, a u drugima ne. Nafta je malo rastvorljiva u vodi, a dobro rastvorljiva u organskim rastvaraima. Rastvorljivost je sposobnost supstance da se rastvori u rastvarau. Temperatura kljuanja je temperatura na kojoj, pod datim uslovima, tenost isparava po celoj zapremini. Taka kljuanja je temperatura na kojoj se napon pare tenosti izjednaava sa spoljanjim pritiskom. Naime, tenost je uvek u ravnotei sa svojom gasnom fazom (parom), dakle, tenost uvek isparava, ali na taki kljuanja do isparavanja dolazi iz cele zapremine. Taka kljuanja direktno zavisi od prirode tene materije, temperature, ali i atmosferskog pritiska jer se zapremina naglo menja pri prelasku iz tenog u parno stanje. Temperatura kljuanja direktno zavisi od atmosferskog pritiska (ukoliko pritisak raste, raste i temperatura kljuanja). Temperatura topljenja je temperatura pri kojoj materija iz vrstog agregatnog stanja prelazi u teno, tj. temperaturni nivo kada se vrsta i tena faza nalaze u ravnotei. Temperatura ovravanja (mrnjenja) je temperatura pri kojoj neka supstanca prelazi iz tenog agregatnog stanja u vrsto stanje. Temperature topljenja i ovravanja dobro su definisane samo za kristalne materije. Amorfne materije, na primer staklo, ne tope se na odreenoj temperaturi ve sa porastom temperature omekavaju.Poznavanje temperature topljenja i ovravanja je vano zbog primene, skladitenja i uvanja materija u odreenim temperaturnim uslovima. Temperatura tinjanja je temeratura na kojoj dolazi do sagorevanja bez pojave plamena, ona je bliska taki paljenja. Temperatura tinjanja je najnia temperatura na porini zagrejane podloge pri kojoj dolazi do paljenja 5 mm debelog sloja nataloene praine. Temperatura paljenja zapaljive materije predstavlja najniu temperaturu na kojoj se ta materija, u obliku gasa, pare, magle ili praine, pomeanih sa vazduhom (oksidatorom), moe zapaliti uz pomo odgovarajueg spoljanjeg izvora. Temperatura paljenja tenog goriva (plamite), je ona temperatura tenog goriva pri kojoj se iznad povrine tenog goriva obrazuje dovoljna koliina parne faze tako da se nakon njenog paljenja i sagorevanja nastavi proces sagorevanja tenog goriva.Ukoliko se pri zagrevanju neke vrste ili tene materije do temperature kljuanja ili termikog razlaganja ne postigne temperatura paljenja ta materija se ne smatra zapaljivom Temperatura bljeska (zapaljivosti) je najnia temperatura materije na kojoj se iznad njene povrine obrazuju gasne ili parno-vazdune smee sposobne da bljesnu pri postojanju odgovarajueg izvora paljenja. Pri tome ne dolazi do ustaljenog procesa sagorevanja materije. Temperatura samopaljenja je najnia temperatura do koje je potrebno zagrejati zapaljivu materiju da bi se ona u daljem procesu samooksidacije zagrejala i zapalila bez spoljanjeg izvora paljenja. Samozagrevanje materije mogue je samo onda kada je koliina osloboene toplote u procesu oksidacije vea od toplote koja se predaje okolnoj sredini. Vremenski interval koji je potreban da bi dolo do samozagrevanja i paljenja materije oznaava se kao period indukcije. *Granice zapaljivosti (eksplozivnosti): Proces sagorevanja u homogenim smeama zapaljivih gasova, para zapaljivih tenosti i zapaljivih praina sa vazduhom ili kiseonikom mogu je samo u odreenim granicama koncentracije njihovog sastava. Pomenute granice se oznaavaju kao koncentracione granice zapaljivosti (eksplozivnosti). Donja granica eksplozivnosti DGE je najmanja koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu, kod koje postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje. Gornja granica eksplozivnosti - GGE je najvea koncentracija zapaljivog gasa, pare ili magle u vazduhu kod koje jo uvek postoje uslovi za eksplozivno sagorevanje.Interval zapaljivosti je interval izmeu donje i gornje granice zapaljivosti. U svakoj njegovoj taki, uz postojanje pogodnog izvora paljenja, moe doi do paljenja. Smee sa koncentracijama zapaljivih komponenata ispod donje i iznad gornje granice zapaljivosti ne mogu da se zapale i oznaavaju se kao bezopasne. NOAEL (No observable adverse effect level)- maksimalna koncentracija pri kojoj se ne primeuju nikakvi toksini efekti, bezbedna koncentracija; LOAEL (Lowest observable adverse effect level)- minimalna koncentracija pri kojoj se zapaaju prvi neeljeni efekti; LC 50 (Lethal concentracions) - koncentracija koja dovodi do smrti 50% pacova pri izlaganju u vremenskom periodu od 4 h, koncentracija akutne otrovnosti; ALC (Approximate lethal concentracions) - smrtonosna koncentracija pri izlaganju od 15 min.; ILDH (Immediately Dangerous and Health) momentalna opasnost po ivot MDK Maksimalno dozvoljena koncentracija (radnog prostora i ivotnog prostora). Smrtonosna doza (letalna doza oznaava se kao LD ili DL) je jedna od metoda objektivnog oznaavanja toksinosti materije. Vrednost LD oznaava dozu supstance, iji unos u organizam, izaziva smrt odreenog procenta odreene vrste ivotinja. Radijacija je energija koja dolazi iz izvora i putuje kroz neku materiju ili prostor. Radijacija moe biti: Nejonizirajua ili jonizirajua ,Prirodna i vetaka ,Nije svaka radijacija tetna. *estino jonizujue zraenje:alfa zraenje,beta zraenje*Elektromagnetsko (fotonsko) zraenje:X (rendgensko) zraenje , (gama) zraenjeX-zraenje nastaje kao posledica ubrzanog kretanja elektrona pri njihovim kvantnim skokovima sa jedne na drugu orbitalnu putanju, pri emu se oslobaa kvant energije.Alfa, beta i gama zraenja nastaju pri radioaktivnom raspadu atoma pojedinih elemenata i izotopa. Oksidaciona supstanca, je ona koja prima elektrone od druge supstance tokom hemijske reakcije. S obzirom da je kiseonik najee oksidaciono sredstvo, pod oksidacionim supstancama se podrazumevaju supstance koje daju kiseonik drugoj supstanci kao, na primer to kalijumnitrat u barutu, daje kiseonik drvenom uglju i sumporu, pri emu dolazi do eksplozivnog sagorevanja. Oksidacione supstance se esto koriste za ubrzavanje procesa sagorevanja u pirotehnici i kod termitskih smea. Osim toga koriste se u procesima beljenja, dezinfekcije, za preiavanje vode, u proizvodnji organskih jedinjenja, u medicini i td. Korozivnost se definie kao potencijal supstance da nanese tetu tkivima ili metalima. U korozivne materije ubrajamo kiseline i baze.ako je pH izmeu 0 i 6,9 upitanju su kiseline. a ako je pH izmeu 7,1 i 11 re je o bazama. Ugljovodonici (goriva) nisu korozivni Procena rizika treba da sadri sledee celine: identifikaciju izvora opasnosti od udesa postrojenja sa opasnim materijama, analizu posledica hemijskog udesa postrojenja sa opasnim materijama, procenu hemijskog rizika na ivotnu sredinu i predlog osnovnih mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes.

Cilj procene rizika je da se: -uradi procena stepena ugroenosti ljudi, objekta i okoline od opasnih materija sa merama zatite ljudi, objekata i okoline,-u skladu sa procenom definie postupanje i angaovanje ljudi- i sredstava u sluaju udesa i saini kratko uputstvo za postupanje u sluaju udesa. Rizik je mogunost nastajanja okolnosti sa neeljenim dogaajem, koji u sluaju ostvarivanja mogu bitno da narue ili ugroze ljudske ivote, materijalna dobra i funkcionisanje ekosistema. Rizik u optem smislu obuhvata i neizvesnost i rezultat neizvesnosti. Mera rizika u praksi moe biti razliita. Nekada je ona jednaka verovatnoi nezadovoljavajuih izlaza, anekadaserizik meri moguim finansijskim gubitkom. To su razlozi za razvoj analize rizika kao inenjersko-ekonomske discipline, koja nastoji da razvije i standardizuje pristupe tretiranju rizika. Kvantitativnoj analizi rizika prethodi precizna definicija mogueg neeljenog dogaaja Q (T) ije bi deavanje izazvalo gubitak. Analiza poiva na sledeoj osnovnoj definiciji faktora rizika ili izlaganje riziku: R = Q (T) x L (T)gde je: Rizlaganje riziku, L (T) gubitak ako se desi neeljeni dogaaj i Q (T) -mogunost neeljenog dogaaja. Sistemska analiza rizika podrazumeva: Analiza opasnosti od udesa, Mere prevencije, pripravnosti i odgovora na udes i Otklanjanje posledica. Udesni rizik podrazumeva iznenadno odstupanje funkcionisanja tehnolokih sistema od normalnog reima. Pri tome, nastaje oslobaanje energije i emisija materija, koje dovode do ugroavanja odreenog ekosistema, ili ak i do nepovratnih promena prirodnih procesa u ivotnoj sredini. Po pravilu, posledice ovog vida delovanja rizika imaju lokalni karakter, mada u nekim sluajevima mogu biti od regionalnog ili globalnog karaktera Kumulativni rizik, ima iste posledice, s tim to one mogu dovesti do lokalnog, regionalnog i globalnog efekta (promena klime, troenje ozona i sl.). Posledice se javljaju kao rezultat akumuliranja niza procesa ili materija (ugljen-dioksida, azotovih oksida, freona, ugljovodonika i sl.), u ivotnoj sredini pri normalnom funkcionisanju tehnolokih sistema *Prvu fazu, fazu identifikacije opasnosti ine: priprema,sakupljanje podataka,identifikacija i primena identifikacije * Drugu fazu,fazu analizu posledica cine : pripremu, prikaz mogueg razvoja dogaaja prema scenariju, modeliranje efekata,analiza povredivosti i proraun udaljenosti karakteristinih koncentracija, koji se obino vri pomou programskih paketa ARCHIE, CAMEO i ALOHA. *Trecu fazu,fazu procene rizika cine: Procena verovatnoe nastanka udesa ,Procena moguih posledica ,Ocena rizika Ocena rizika : Rizik da doe do udesa je: zanemarljiv,mali,srednji,veliki i veoma veliki. Cilj plana zatite od udesa je da se njime definie saeta i pregledana osnova po kojoj se u svim situacijama pri nastanku tehniko-tehnolokih poremeaja moe organizovano pristupiti gaenju, saniranju eksplozije i hemijskih akcidenata i, ako treba, evakuaciji koristei sva raspoloiva sredstva: radnike, tehniku opremu, postojee ureaje i tehniku. Svrha plana je da se ostvari: Maksimalna zatita radnika; Sto je mogu manji gubitak u proizvodnji, oteenja postrojenja i materijalnih teta zbog oteenja procesne opreme i prekida rad; Izolacija ugroenog prostora i otklanjanje uticaja na susedne objekte i radne procese. Postupak informisanja o udesu : Telefonski brojevi kojima treba raspolagati U portirnici, kljunim mestima u proizvodnji, kod poslovoe i teh. direktora za potrebe komunikacije Fabrike i vanih slubi u cilju dojave havarija moraju biti istaknuti brojevi: Sluba 112 , Vatrogasci 93 , Hitna pomo 94, Dom zdravlja Policija 92. Brojevi telefona mora da se nalaze na zidu radnih prostora.Informacija o udesu, mora da bude kratka i jasna i da sadri podatke: O mestu i vremenu udesa; Vrsti opasnih materija koje su prisutne; Proceni toka udesa; Proceni rizika po okolinu i Druge znaajne podatke. Postupak zastite stanovnistva: Obavezno izolovati prostor tj. ugroenu zonu na kojoj je dolo do isticanja ili prosipanja opasne materije u radijusu od procenom rizika izraunatog radijusa u metrima. Skloniti nepotrebno ljudstvo iz Ugroene zone. Postaviti se uz vetar. Odluiti o uvoenju vanrednog stanja za okolno stanovnitvo.Uvoenje vanrednog stanja za okolno stanovnitvo se vri emitovanjem: Znaka za uzbunu ,Znaka za evakuaciju i Obavetenjem radnika. Evakuacija: Znak za evakuaciju daje se samo u sluaju vanrednih opasnosti; koordinator za evakuaciju nareuje aktiviranje signala ili evakuaciju na osnovu procene opasnosti i samo ako koordinator za evakuaciju nije prisutan tada svaki radnik moe dati znak sa evakuaciju a nakon procene da je opasnost velika. Zborno evakuacijsko mesto je obino portirnica ako je dovoljno udaljena od tehnolokog procesa. Radnici se kreu evakuacionim putevima, jer su najbri, najsigurniji i najkrai prema mestu evakuacije. Koordinator za evakuaciju brine o panici i spreava je. Radnici ostaju na zbornom evakuacijskom mestu sve dok se ne izvri evidencija prisutnih. Evidenciju vri voa evakuacije. Radnici se ne smeju vraati na radna mesta pre nego se obavi znak prestanka opasnosti osim u sluaju kada ih ef akcije gaenja odredi za uee u postupku gaenja ili sanacije. Evakuacija stanovnitva i radnog osoblja iz okolnih objekata se vri prema proraunima i procenama. Prva pomoc Zatrovanog odmah ukloniti iz kontaminirane zone. Pozvati odmah lekara. Ukoliko je dolo do udisanja isparenja, zatrovanu osobu utopliti i ostaviti u miru, a u sluaju prestanka disanja, primeniti vetako disanje. Ukoliko je osoba bila due izloena dejstvu toksinih gasova, odstraniti kontaminiranu odeu, dok je osoba pod mlazom vode. Kou isprati vodom, a oi isprati 10 15 min. vodom pod blagim mlazom, priemuonekapke otvoriti palcem i kaiprstom. Ukoliko je potreban transport, zatrovanog staviti u boni leei poloaj. Na kojim informacijama i injenicama se zasniva odgovor na udes?*Rukovodilac odgovora na udes sagledava situaciju i prikuplja potrebne informacije, a pre svega:*Veliinu opasnosti koja preti ljudima i imovini. Ona se odreuje, pre svega, veliinom udesa, vrstom materijala koji istie ili gori, konstrukcijom objekta i slino.*Gde gori, ta gori i kako gori?*Da li su ljudi ugroeni?*Da li postoje posebne opasnosti po uesnike spaavanja?*Da li postoji opasnost od proirenja poara ili hemijskog udesa?*Da li postoji opasnost od ruenja objekata?*Da li postoji posebna opasnost (hemijska, radioaktivna, bioloka i sl.)?*Kakvi su putevi za intervenciju. Prvi odgovar ine koraci koji se odmah preduzimaju da bi se: spasili ivoti ljudi; auvao dokazni materijal i zatitila imovina. U prvom odgovoru esto postoji lini i organizacioni rizik. Posledice eventualnog neuspeha su velike. Vreme za delovanje je esto kratko i ogranieno. Izvetavanje je esto nekompletno i protivreno. Lina bezbednost i bezbednost ostalih je najvanija Opasna zona i kontrole zone opasnosti: U incidentu koji ukljuuje opasne materijale ove zone se zovu vrue, tople i hladne zone.Unutranji deo vrue zone je poznat kao Trenutno opasna po ivot i zdravlje ili smrtonosna zona. Hladna zona je zona gde je postavljen komandni garnizon za incident. Pomone funkcije koje nisu potrebne u vruoj zoni postavljene su ovde, kao to su: medicinske,rehabilitacione i veze. Sklonita na poloaju niz vetar otporna su na isparenja. Vrata i prozori treba da su zatvoreni. Sistemi za grejanje i hlaenje iskljueni. Zatitna oprema moe da bude (vrste) : respiratorna zatita,hemijska zatita,toplotna zatita i specijalizovana zatita.Ogranienja opreme za linu zatitu: stres od toplote,ograniena mobilnost,ograniena vidljivost,teka komunikacija i ograniena okretnost Respiratorna zatita predstavlja najvaniji pojedinani deo hemijske zatite onih koji interveniu. Razlikujemo:*samostalan disajni aparat (takoe ga nazivaju disajnim aparatom, nudi najbolju respiratornu zatitu, ograniene zalihe vazduha, pitanje teine),*respirator za dovod vazduha (maska je povezana sa crevom, lagan, jednostavan za upotrebu, zahteva bocu za isputanje, ima ogranienje od 91 metra duine creva),*respirator za preiavanje vazduha (jednostavan za upotrebu, lagan, filtrira poznate kontaminirajue materije, zahteva od 19,5% do 23,5 % kiseonika),*respirator za preiavanje vazduha na struju (jednostavan za upotrebu, u masku se dovodi hladan filtriran vazduh, zahteva 19,5-23,5% kiseonika, baterijsko napajanje). Filteri mogu da budu: filteri su napravljeni za razliite hemikalije i porodice hemikalija, filteri imaju rok trajanja, filteri su za jednokratnu upotrebu,zahtevaju kontrolu vazduha i procenu rizika inisu za situacije koje ukljuuju mogunost poara. Hemijska zatitna odea je napravljena od tkanine koja prua otpor na hemikalije. Nijedno hemijsko odelo ne prua zatitu protiv svih hemikalija. Veina hemijskih odela prua slabu ili nikakvu zatitu protiv toplote i plamena

Vrste hemijske zatitne odee:*Zatita od prskanja tenosti - Koriste se samo kada postoji opasnost od tene faze opasne materije odnosno kada se: isparenja ili gasovi ne smatraju toksinim za apsorpciju preko koe, isparenja ili gasovi nee ostaviti posledice na koi i nije za zapaljive atmosfere;*Zatita od hemijskih isparenja za toksine materijale koji se apsorbuju preko koe,za materijale koji oteuju kou i nije nepropustljiva za tenost. Nedostaci opreme za hemijsku zastitu :proputanje, hemikalija prolazi na molekularnom nivou i ako nema spoljnih oteenja odela, prodor kroz rajsferluse, ostale prirodne otvore i usled fizikog oteenja odela. Dekontaminacija moe biti: dekontaminacija za vanredne situacije, tehnika, za dokazni materijal, masovna i dekontaminacija zatvorenika. Nivo dekontaminacije zavisi od: vremena, duine kontakta, koncentracije, temperature i agregatnog stanja opasne materije. Plan za dekontaminaciju je uvek potreban. Kontaminirajua materija odreuje vrstu dekontaminacije. Opasnije kontaminirajue materije zahtevaju detaljniju dekontaminaciju Principi (dekontaminacije) tok od prljavog ka istom kraju, princip pranja automobila, koristiti procese sa vie koraka, koristiti vie od jedne stanice i sapun i voda su najbolji. CAS registarski broj je jedinstven numeriki identifikator hemijskih jedinjenja. U literaturi na engleskom moe stajati CAS nambers, Chemical Abstracts Service (odatle i potie skraenica CAS), kao deo Amerikog hemijskog drutva (American Chemical Society), dodeljuje ove numerike identifikatore svakom jedinjenju koje je objavljeno u literaturi. EINECS broj (European Inventory of Existing Comercial Chemical Substances) Od 1981. u zemljama EU je na snazi EINECS (European Inventory of existing Commercial Substances), koji nalae obvezu izrade dosijea o komercijanim opasnim materijama sa podacima o fizikim, hemijskim i bolokim svojstvima opasnih materija, proceni rizika, preporukama o sigurnosti korienja i predlog njihove klasifikacije i obiljeavanja. ELINCS broj(EU) (The European List of Notified Chemical Substances), Evropska lista hemijskih materija ELINCS znai popis novih materija prema postojeim propisima o usklaivanju zakona i propisa koji se odnose na razvrstavanje, pakovanje i oznaavanje opasnih materija. Trenutno postoji oko 1500 pojedinanih hemikalija koje su od 1981. navedene na takozvanoj ELINCS listi, ukljuujui pregled svih informacija o njihovoj klasifikaciji i proceni opasnosti/rizika. REACH broj (Registartion, Evaluation, Authorisation of Chemicals, integrisani sistem za registraciju, evaluaciju i autorizaciju hemikalija), novi propis koji je donela Evropska komisija u vezi sa hemijskim supstancama i njihovim bezbednim korienjem (EC 1907/2006). Cilj donoenja je poboljanje zatite zdravlja ljudi i ivotne sredine kroz bolju identifikaciju karakteristika hemijskih supstanci. Obavezno testiranje se proiruje, ne samo na hemikalije uvedene od 1981. godine ve i na sve one koje se trenutno koriste (oko 30.000 supstanci). Centralna taka REACH sistema odnosno centralna registraciona baza je Evropska agencija za hemikalije. Ona upravlja bazom podataka, koordinira temeljnu analizu sumnjivih supstanci ivodi javnu bazu podataka u kojoj svi zainteresovani mogu da nau informacije u vezi sa opasnostima UN broj (Ujedinjene Nacije broj)Uveden radi identifikacije opasne materije prilikom transporta. Utvrivanje UN broja je vano jer je njime opasna materija u potpunosti definisana, a to znai da su za tu materiju poznati: zvanini naziv, klasa, klasifikacioni kod, ambalana grupa, broj listice opasnosti, posebni propisi, granine koliine, uputstva za ambalau i pakovanje, uputstvo za meovito pakovanje, kakvo se vozilo koristi, itd. Oznaavanje opasnih materija na bazi NFPA standarda Oznake kojima se predstavljaju kategorija i stepen opasnosti materija zahvaenih poarom temelje se na NFPA Standardu M 704 (National Fire Protection Agency). Uz neke manje modifikacije te su oznake prihvaene i u naojzemlji, standardom SRPS Z.C0.012. Prema ovoj klasifikaciji opasnosti su svrstane u tri kategorije: opasnost po zdravlje,opasnost od poara i opasnost od reaktivnosti. Svaka od tri navedene kategorije opasnosti deli se na pet nivoa opasnosti koji se oznaavaju brojevima od 0 do 4 (0, 1, 2, 3 i 4). Nivo 0 oznaava da praktino ne postoji opasnost, a nivo4 predstavlja najveu opasnost. Znaci opasnosti: Znakom za vrlo jaku otrovnost (T+) i simbolom oznauju se jaki otrovi. Pored znaka stavlja se natpis "vrlo jak otrov". Znakom za otrovnost (T) i simbolom oznauju se otrovi.Pored znaka stavlja se natpis "otrov". Znakom za tetnost (Xn) i simbolom oznauju se tetne materije.Pored znaka stavlja se natpis "tetno".Znakom za nadraujue delovanje (Xi) i simbolom oznauju se otrovi koji trenutnim, produenim ili ponovljenim dodirom s koom ili sluzokoom izazivaju upale.Pored znaka stavlja se natpis "nadraujue". Znakom za eksplozivnost (E) i simbolom oznauju se materije koji pod utjecajem plamena ili drugih toplotnih izvora eksplodiraju, ili kod kojih postoji opasnost od eksplozije zbog udarca, pritiska, trenja ili hemijske reakcije.Pored znaka stavlja se natpis "eksplozivno". Znakom za oksidirajue delovanje (O) i simbolom oznauju se materije koji u dodiru s drugom daju jaku egzotermnu reakciju (oslobaanje toplote) ili pri tome nastaju druge promene koje poveavaju stepen opasnosti. Pored znaka stavlja se natpis "oksidirajue" Znakom za vrlo laku zapaljivost (F+) i simbolom oznauju se materije koji se pod normalnim pritiskom (1013 mbara) i na normalnoj temperaturi (20C) mogu zapaliti i gasovi koji su zapaljivi u dodiru sa vazduhom. Pored znaka stavlja se natpis "vrlo lako zapaljivo". Znakom za laku zapaljivost (F) i simbolom oznauju se materije koji se lako zapale u dodiru s izvorom paljenja. Simbol je grafiki prikaz otvorenog plamena, crne boje na narandastoj podlozi. Pored znaka stavlja se natpis "lako zapaljivoZnakom opasnosti za okolinu (N) i simbolom oznauju se materije koji su opasne za biljke i ivotinje, organizme u tlu, pele, ozonski omota i dr. Pored znaka stavlja se natpis "opasno za okolinu" Oznake upozorenja se odnose na vrstu rizika koji postoje ili mogu nastati u prometu i pri rukovanju opasnim materijama. Oznake obavetenja se odnose na mere koje se moraju primeniti u prometu i pri rukovanju sa opasnim materijama. Oznake upozorenja i obavetenja se stavljaju na ambalau, a njihovo znaenje upisuje se u uputstvo za upotrebu opasne materije, koje se prilae uz svako pakovanje. Znaenje najvanijih oznaka upozorenja i obavetenja upisuje se, po potrebi i pored oznaka opasnosti. Listica opasnosti za klasu 1.Eksplozivne supstance i predmeti koriste se za izvoenje eksplozija i pirotehnikih efekata. Podgrupa 1.1. Eksplozivi, opasnost od velike eksplozijePodgrupa 1.2. Eksplozivi, opasnost od projektilaPodgrupa 1.3. Eksplozivi, opasnost od poaraPodgrupa 1.4. Eksplozivi, mala opasnost od eksplozijePodgrupa 1.5. Eksplozivi, veoma stabilni eksplozivi ali postoji rizik od eksplozije Podgrupa 1.6. Izuzetno stabilni eksplozivi Listica opasnosti za klasu 2 Klasa 2. Gasovi pod pritiskom, u tenom stanju ili rastvoreni pod pritiskom Podgrupa 2.1. Zapaljivi gasoviPodgrupa 2.2. Nezapaljivi i netoksini gasovi Podgrupa 2.3. Toksini gasovi Listica opasnosti za klasu 3.Klasa 3. Zapaljive tenosti

Listica opasnosti za klasu 4.Klasa 4. Zapaljive vrste materijePodgrupa 4.1. Zapaljive vrste materijePodgrupa 4.2. Samozapaljive materijePodgrupa 4.3. Supstance koje su opasne kada dou u dodir sa vodom Listica opasnosti za klasu 5 Klasa 5. Oksidirajue supstance (oksidanti, oksidansi) Podgrupa 5.1. Oksidirajue supstancePodgrupa 5.2. Organski peroksi

Listica opasnosti za klasu 6.Klasa 6. Otrovne (toksine) i infektivne supstancePodgrupa 6.1. Otrovne supstancePodgrupa 6.2. Zarazne supstance

Klasa 7. Radioaktivne supstance7A, 7B, 7C i 7D radioaktivne materije sa rizikom od unosa u organizam i spoljanje radijacije 7E Fisioni materijal, rizik od lanane nuklearne reakcije

Listice opasnosti za klasu 8 i 9Klasa 8. Korozivne supstance i Klasa 9. Meovite opasne supstance

Kemlerov kod :Prva cifra predstavlja glavnu (osnovnu) opasnost: 2 - sabijen gas, 3 - zapaljive tenosti, 4 - zapaljive vrste materije 5 - oksidirajue materije ili organski peroksidi, 6 - otrovne materije, 8 - nagrizajue (korozivne) materije, 9 - ostale opasne materije Druga i trea cifra predstavljaju dodatne opasnosti i imaju sledee znaenje: 0 - nema dodatnih opasnosti, tj.osnovna opasnost nije pojaana 1 - opasnost od eksplozije, 2 - oslobaanje gasova zbog pritiska ili hemijske reakcije (naee izazvana vodom ili vlagom), 3 - zapaljivost tenosti (para) ili gasova, 4 - zapaljive vrste materije 5 - oksidirajue delovanje, 6 - otrovnost, 8 - korozivnost, 9 - opasnost od spontane energine reakcije.Slovo X u gornjem delu table Opasnost Proizvodnja opasnih materija je: izrada, dorada, prerada, oblikovanje, punjenje, pretakanje, meanje opasnih materija u meuproizvode i konane proizvode, uz hemijske, fizike ili bioloke procese i postupke, te prenos i meuskladitenje unutar proizvodne lokacije. Pakovanje opasnih materija zavisi od agregatnog stanja i od klase, odnosno grupe kojoj materija pripada. Funkcija ambalae: zatitna, skladino-transportna, prodajna i upotrebna. Skladistenje opasnih materija : Skladita treba graditi na mestima sa povoljnom konfiguracijom terena (koja nisu podlona poplavama i na kojima ne postoji mogunost zagaivanja voda), klimatskim uslovima (u pogledu rue vetrova, temperaturnih promena, direkte suneve svetlosti itd.).Objekti moraju biti lokacijski rasporeeni tako da se omogui pristup vatrogasnim ekipama u sluaju poara.Objekti, odnosno prostorije namenjene skladitenju opasnih materija moraju biti izgraene u skladu sa namenom. Zidovi moraju biti izgraeni od materijala zadovoljavajue otpornosti na dejstvo poara. Pod u skladitima mora biti gladak, lako periv i otporan na dejstvo opasnih materija koje se nalaze u njima. Na ulazu u skladita u kojima se opasne materije skladite prag mora biti izveden u visini najmanje 5 cm tako da se mogu zadrati prolivene ili prosute opasne materije. U prostorijama u kojima se nalaze opasne materije na podu ne sme biti direktnog odvoda u kanalizaciju. Ako su odvodi neophodni oni povezuju nepropusnim kolektorom do jame za obradu otpadnih voda. Zatvorena skladita mogu biti:skladita u posebno izgraenom objektu;skladita u prostoriji koja se nalazi u objektu koji slui za druge namene. Prema vrstama opasnih materija, skladita se dele na:specijalna skladita za opasne materije ,skladita za opasne tenosti ,skladita za hemikalije ,skladita za gasove. Gasovi i opasne tenosti se skladite u hermetiki zatvorenim rezervoarima. Rezervoari namenjeni skladitenju opasnih gasova i tenosti mogu biti:podzemni, nadzemni ili sa plivajuim krovom. Podzemni rezervoari moraju imati posebnu zatitnu izolaciju. Nadzemni rezervoari moraju imati tankvanu (prihvatni bazen) inadstrenicu. Prevoz opasnih materija : Drumski saobraaj,elezniki saobraaj,Vazduni saobraaj, Vodeni: morski i reni Prevoz opasnih materija, dokumentacija: Prilikom transporta opasnih materija u vozilu se moraju nalaziti sledei dokumenti: sertifikat za vozaa,sertifikat za vozilo,isprava o prevozu,uputstvo o posebnim merama bezbednosti, odobrenje za prevoz ipotvrda o osiguranju robe.