KAREN HORNAJ

KAREN HORNAJ

Karen zamera Frojdu na pojmu zavisti zbog nemanja penisa kao odluujuem iniocu u psihologiji ene. Frojd je zapazio da osobeni stavovi i oseanja ene izviru iz njihovog oseanja genitalne manje vrednosti i ljubomore prema mukarcima. Hornajeva veruje da je enska psihologija zasnovana na nedostatku samopouzdanja i preteranom naglaavanju ljubavnog odnosa.Najvaniji pojam Hornajeve je pojam bazine strepnje (anksioznosti) koji definie kao oseanje koje ima dete da je izolovano i bespomono u potencijalno neprijateljskom svetu. inioci koji proizvode ovu nesigurnost u detetu: nemar, nepotovanje detetovih potreba, potcenjivaki stav, premalo ili previe divljenja, odsustvo topline, nunost da se staje na stranu jednog ili drugog roditelja, izdvojenost od druge dece, diskriminacija Sve to remeti sigurnost deteta u odnosu na njegove roditelje. Dete nalazi naine kako da izae na kraj s time pa moe da postane ili agresivno i sklono osveti prema onima koji ga odbacuju/maltretiraju ili da postane pokorno i posluno da bi povratilo ljubav. Moe da pokuava da potkupi ljubav ili da preti. Ako ne moe da dobije ljubav, moe da tei sticanju moi nad drugima. Iskoriava ljude, takmiar je i vanije mu je da pobedi nego da postigne. 10 potreba koje su steene kao posledica pokuaja da se nae reenje za tekoe u ljudskim odnosima:

Neurotina potreba za naklonou i potvrivanjem odlikuje je neograniena elja da se zadovolje drugi i da se ivi prema njihovim oekivanjima.Neurotina potreba za partnerom koji e preuzeti brigu o neijem ivotu osoba sa ovakvom potrebom je parazit; potcenjuju ljubav, plae se da budu naputeni.Neurotina potreba da se svoj ivot ogranii na uske okvire takva osoba ne postavlja zahteve; skromnost ceni iznad svega.Neurotina potreba za moi ona se izraava u udnji za moi radi moi, u sutinskom nepotovanju drugih, velianje snage i prezir slabosti.Neurotina potreba da se iskoriavaju drugi

Neurotina potreba za ugledom neije miljenje o samom sebi odreeno koliinom javnih priznanja koja je dobio.Neurotina potreba za divljenjem drugih ljudi sa ovom potrebom imaju naduvanu predstavu o sebi i ele da im se ljudi dive zbog toga.Neurotina ambicija za linim postignuem takve osobe ele da uvek budu najbollje i gone sebe ka veim postignuima usled bazine nesigurnosti u sebe.Neurotina potreba za samodovoljnou i nezavisnou ovakvi ljudi se odvajaju od drugih i odbijaju svako vezivanje za bilo koga ili bilo ta. Samotnjaci.Neurotina potreba za savrenstvom i nepogreivou uplaeni da ne naprave greku ili budu kritikovani, ljudi sa ovom potrebom pokuavaju da se oklope sa svih strana da ne moe da im se stavi zamerka. Tragaju za svojim propustima da ih prikriju da ih neko ne sazna. Ovih 10 potreba su izvori iz kojih nastaju unutranji sukobi. Kasnije je Karen razvrstala ovih 10 potreba u tri grupe:

Kretanje ka ljudima potreba za ljubavlju

Kretanje od ljudi potreba za nezavisnou

Kretanje protiv ljudi potreba za moi

Svaka od ovih grupa predstavlja neku bazinu orijentaciju prema drugima i sebi. Sutinska razlika izmeu normalnog i neurotinog sukoba je u stepenu. Drugim reima, svako ima unutranje skube, samo to ih neke osobe imaju u izrazitijem vidu.

JUNG

Celokupna linost ili psihe kao to je Jung naziva, stastoji se od nekoliko diferenciranih sistema koji ipak deluju jedan na drigi. Najvaniji su: ja, lino nesvesno i njegovi kompleksi, kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona, anima i animus i senka.

JA je svesna dua. JA se sastoji od svesnih opaaja, misli i oseanja. JA je odgovorno za ovekovo oseanje svog indetiteta i kontinuiteta sa stanovita individualne osobe. JA je u sreditu svesnosti.

LINO NESVESNO oblast koja se granii sa JA. Sastoji se od doivljaja koji su jednom bili svesni, ali koji su potisnuti ili ignorisani, i od doivljaja koji su pre svega bili suvie slabi da bi uinili svesni utisak na osobu. Sadrine linog nesvesnog dostupne su svesnosti; odigrava se znatna dvosmerna razmena izmeu linog nesvesnog i JA. KOMPLEKSI to je organizovana grupa oseanja, misli, percepcija i seanja koja postoje u linom nesvesnom. On ima jezgro koje deluje poput magneta privlaeci ka sebi ili konstelirajui razliite doivljaje. Npr. Kompleks majke ideje, oseanja i seanja koja se odnose na majku privlae se ka jezgru i obrazuju kompleks. to je jaa snaga koja izbija iz jezgra ono e ka sebi privui vie iskustva. Kompleks se moe ponaati kao samostalna linost koja ima svoj drutveni ivot i svoj pokreta. On se moe sluiti psihom za svoje sopstvene ciljeve. Tolstoj je bio proet idejom uproavanja, Napoleon udnjom za moi. KOLEKTIVNO NESVESNO ili transpersonalno nesvesno je najsnaniji i najuticajniji sistem u psihe i u patolokim sluajevima zasenjuje JA i lino nesvesno. Kolektivno nesvesno je drutveni preostatak ljudskog evolucionog razvoja, ostatak koji se gomila zahvaljujui ponavljanim iskustvima u toku mnogih generacija. Svi ljudi imaju manje ili vie isto kolektivno nesvesno. Npr. Sva ljudska bia imaju majke, svaka beba je roena sa predispozicijom da opaa majku i da reaguje na nju. Predispozirani su i da se plae mraka i zmija jer je praovek imao problema s tim ali ti latentni strahovi ne moraju da se razviju kod savremenog oveka ako ga nisu ojaala specifina iskustva. Svakako, Kolektivno nesvesno je naseena rasna osnova celokupnog sklopa linosti. Na njemu se podiu JA, lino nesvesno i sva druga individualna sticanja. ARHETIPOVI je univerzalni oblik misli koji sadri veliki element emocije. Ovaj oblik misli stvara vizije koje u normalnom budnom ivotu odgovaraju nekom aspektu svesne situacije. Npr. Arhetip majke proizvodi sliku majinog lika koji se onda poistoveuje sa stvarnom majkom. Arhetip boga-sunca. U kolektivnom nesvesnom arhetipovi nisu nuno izolovani od drugog. Oni se meusobno proimaju i meaju. Npr. Arhetip heroja i mudrog starca mogu da se spoje u kralju-filozofu koji je i voa-heroj i mudri prorok. Ili kod Hitlera demon i heroj. Pretpostavlja se postojanje mnogobrojnih arhetipova u kolektivnom nesvesnom neki su ustanovljeni kao arhetipovi (roenja, smrti, moi, magije, jedinstva, heroja).Arhetipovi koji su se razvili u zasebne sisteme u linosti: persona, anima i animus i senka. PERSONA je maska koju prihvata osoba kao odgovor na zahteve drutvene konvencije. To je uloga koju drutvo daje nekom oveku, uloga koju drutvo oekuje da e je on igrati u ivotu. Cilj maske je da uini odreeni utisak na druge i sakriva stvarnu prirodu te osobe. Persona je javna linost, to su one strane koje ovek pokazuje svetu, nasuprot skrivenoj koja postoji iza drutvene fasade. Ako se JA poistoveti sa personom, jedinka postaje svesnija uloge koju igra u drutvu nego svojih izvornih oseanja. Postaje otuena od same sebe. Postaje privid oveka. Jezgro iz koga se razvija persona je arhitep. Ovaj arhitep potie iz iskustva rase u ovom sluaju ta se iskustva sastoje od socijalnih sadejstva.ANIMA I ANIMUS Jung pripisuje arhetipovima ensku stranu muke linosti i muku stranu enske linosti. enski arhetip u mukarca naziva se anima, a muki arhetip u ene animus. Drugim reima ivei kroz stolea sa enom, mukarac je postao feminizovan; ivei sa mukarcem ena je postala maskulinizovana. Ovi arhetipovi ine da svaki od polova ispoljava odlike i drugog pola. Uz pomo anime mukarci razumeju ene a ene uz pomo animusa razumeju mukarce. SENKA arhetip senke sastoji se od ivotinjskih instinkata koje su ljudi nasledili u svojoj evoluciji od niih oblika ivota. Senka oznaava ivotinjsku stranu ljudske prirode. Arhetip senke je odgovoran za pojavu u svesti i ponaanju neprijatnih i drutveno ukorljivih misli, oseanja. Senka moe biti prikrivena personom ili potisnuta u lino nesvesno. Senka sa svojim ivotnim i strasnim ivotinjskim instinktima daje pun ili trodimenzionalan kvalitet linosti. Ona doprinosi zaokrugljivanju celokupne osobe. JASTVO Jung je smatrao jastvo ekvivalentom psihe ili celokupne linosti. Jastvo je sredisnji pojam linosti oko koga se okupljaju svi drugi sistemi. Ono odrava ove sisteme zajedno i obezbeuje linosti jedinstvo, ravnoteu i stabilnost. Jastvo je ivotni cilj, kome ljudi stalno tee ali ga retko dostiu. Motivie oveka da trai potpunost. Da bi je razvilo, potrebno je da se razliiti sainitelji linosti potpuno razviju i individualizuju. Iz tog razloga arhetip jastva nije oigledan sve dok ovek nije dostigao srednje godine.

STAVOVI dva glavna stave ili orijentacije linosti, stav ekstravernosti i stav introvertnosti. Ekstravertovani stav orijentie osobu ka spoljnjem objektivnom svetu; introvertovani stav orijentie osobu ka unutranjem subjektivnom svetu. Oba ova suprotna stave su priustna u linosti ali je obino jedan od njih nadmoan i svestan a drugi podreen i nesvestan.

FUNKCIJE osnovnih psiholokih funkcija ima etri: miljenje, oseanje, osetljivost i intuicija. Miljenje je zamiljajno i intelektualno. Miljenjem ljudi pokuavaju da shvate prirodu sveta i sebe same. Oseanje je funkcija vrednovanja. Funkcija oseanja daje ljudima njihove subjektivne doivljaje zadovoljstva i bola, gneva, straha, radosti i ljubavi Osetljivost je funkcija opaanja ili funkcija stvarnosti. Prua konkretne injenice ili predstave o svetu. Intuicija je opaanje pomou nesvesnih procesa i ispodpranih sadraja.

Miljenje i oseanja racionalne funkcije jer se slue rasuivanjem, suenjem, apstrakcijom i generalizacijom.Osetljivost i intuicija iracionalne funkcije jer se zasnivaju na opaanju konkretnog, posebnog i nebitnog.Osoba ima sve 4 funkcije ali one nisu nuno podjednako razvijene. Obino je jedna od te 4 funkcije diferenciranija nego druge tri via funkcija. Ona ima preovlaujuu ulogu u svesti. Druga po redu je pomona. Najmanja diferencirana od 4 funkcije nia funkcija. Ona je potisnuta i nesvesna i ispoljava se u snovima i matanjima. ALFRED ADLER

Nasuprot Frojdovoj polaznoj pretpostavci da je ljudsko ponaanje motivisano uroenim instiktima i Jungovom kljunom aksiomu da ljudskim postupcima vladaju uroeni arhetipi, Adler je pretpostavljao da su ljudi motivisani prvenstveno drutvenim tenjama. Ljudi su prema njemu drutvena bia a ne seksualna (najvei Adlerov doprinos psihlokoj teoriji). Oni se povezuju sa drugim ljudima, ukljuuju se u saradnju sa njima, stavljaju drutveno dobro iznad sebinog interesa i usvajaju stil ivota koji je preteno drutveno orijentisan. Frojd je isticao seks, Jung je isticao primordijalne misaone kalupe a Adler je naglaavao oseanje zajednitva koje je uroeno.

Drugi znaajan Adlerov doprinos teoriji linosti predstavlja njegov pojam stvaralakog samstva. Za razliku od Frojdovog JA, koji se sastoji od grupe psiholokih procesa u slubi uroenih instinkata, Adlerovo samstvo je visoko personalizovan, subjektivni sistem koji tumai i osmiljava doivljaje organizma. Traga za doivljajima koji e pomoi ostvarivanje ovekovog osobenog stila ivota. Trea odlika Adlerove psihologije koja se izdvaja od klasine psihoanalize jeste njeno isticanje jedinstvenosti linosti. Adler je svakog oveka smatrao jedinstvenom konfiguracijom motiva, crta, interesovanja i vrednosti.

Konano, Adler je svest smatrao sreditem linosti. Ljudi su svesna bia; oni su obino svesni razloga svog ponaanja. Oni su svesni svojih nedostataka i ciljeva kojima tee. I jo vie od toga ljudi su samosvesne jednike koje su u stanju da planiraju svoje radnje i da upravljaju njima. Ovo je potpuna suprotnost Frojdovoj teoriji koja je u stvari svela svet na neto nepostojee malo pene koja plovi po povrini debelog mora nesvesnog.FIKCIONALNI FINALIZAM Adler je naao ideju da su svi ljudi vie motivisani oekivanjima od budunosti nego doivljajima iz prolosti. Ovi ciljevi ne postoje u budunosti kao deo nekakvog teolokog nacrta. Krajni cilj moe biti fikcija tj. ideal kojeg je nemogue ostvariti ali ostaje i dalje podstrek za ljudsku tenju i konano objanjenje vladanja. Adler je meutim, verovao da normalna osoba moe da oslobodi svoje JA od uticaja tih fikcija i da se, kad to zahteva nunost, suoi sa stvarnou to je neurotinoj osobi nedostupno.

TENJA KA SAVRENSTVU pod savrenstvom on podrazumeva neto vrlo slino Jungovom pojmu jastvo ili Golstajnovom naelu samoostvarenja. Na pitanje ta je krajnji cilj kojem svi ljudi tee i koji daje doslednost i jedinstvenost linosti, Adler daje razliite odgovore u razliitim fazama svog rada:

1)Biti agresivan (agresivnost je vanija od seksualnosti).2)Biti moan volja za mo (mo se izjednaava sa mukou, a nemo sa enstvenou); ideja o mukom protestu kao obliku nadkompenzacije kome pristupaju i mukarci i ene kada se oseaju neadekvatno i manje vredno.3)Biti savren tenja ka savrenstvu je u skladu sa naelom samoostvarenja; ova tenja je uroena i tokom itavog ivota vodi oveka iz jedne faze razvitka u drugu viu. To je svemono dinamiko naelo, ne postoje nikakvi posebni nagoni jer svi nagoni dobijaju snagu od tenje ka savrenstvu.

Neurotina osoba tei samopotvrivanju, moi i velianju same sebe, a normalna osoba tei ka ciljevima koji su prvenstveno drutvene prirode.To je tenja ka savrenom upotpunjenju. Adler prihvata da se tenja za savrenstvom moe ispoljiti na hiljadu naina. Svaka osoba ima svoj nain na koji dostie ili samo pokuava da dostigne savrenstvo.

OSEANjA MANjE VREDNOSTI I KOMPENZACIJA Adler je tvrdio da oseanja manje vrednosti nisu znak abnormalnosti; ona su uzrok svekolikih poboljanja ljudske sudbine. Oseanja manje vrednosti mogu biti prenaglaena pod odreenim uslovima kao to je maltretiranje ili odbacijvanje deteta, pri emu se mogu javiti abnormalne pojave kao sto je formiranje kompleksa manje vrednosti. Pod normalnim okolnostima oseanja manje vrednosti predstavljaju ogromnu pokretaku snagu oveanstva.

Jo tokom lekarske karijere Adler je zastupao ideju o manjoj vrednosti organa i nadkompenzaciji iza svake bolesti lei bazina inferiornost odreene zone tela (manja vrednost koja nastaje nasledno ili zbog nekog poremeaja u razvoju); onaj ko ima defektan ogran pokuava to da nadoknadi intenzivnim vebanjem (Demosten; Ruzvelt)

Adler je proirio ovaj pojam i svim ostalim oseanjima manje vrednosti koja nastaju iz subjektivno doivljene psiholoke ili drutvene nesposobnosti. Manju vrednost je izjednaavao sa enstvenou, pa je zato nadoknaivanje nedostatka nazvao mukim protestom. Kasnije je uoptio ovo shvatanje: oseanja manje vrednosti proistiu iz oseanja nepotpunosti, nedovrenosti ili nesavrenosti u bilo kojoj oblasti ivota. Tako e dete motivisano svojim oseanjem manje vrednosti da tei viim stupnjevima razvitka; kad dostigne prvi vii stepen, opet poinje da se osea manje vrednim i ponovo je pokrenuto da ide navie. Oseanja manje vrednosti nisu znak abnormalnosti, ve uzrok poboljanja ljudske sudbine. Ukoliko su oseanja manje vrednosti prenaglaena (zbog maltretiranja ili odbacivanja deteta) mogu da se razviju kompleksi manje vrednosti ili kompleksi vie vrednosti u cilju kompenzacije.INTERESOVANjE ZA DRUTVO Oseanje zajednitva ukljuuje saradnju, meuljudske odnose, poistoveivanje sa grupom, saoseanje, ali i pomaganje jedinke drutvu da dostigne ideal savrenog drutva. Oseanje zajednitva je prava i neizbena nadoknada za sve prirodne slabosti pojedinanih ljudskih bia. Alder je verovao da je oseanje zajednitva uroeno, da su ljudi drutvena bia, po prirodi a ne po navici. Meutim kao i drugi prirodni darovi, ova uroena predispozicija se ne pojavljuje spontano nego mora da bude dovedena do zrelosti savetovanjem i vebanjem. Adler je verovao u korisnost vaspitanja i obrazovanja. Osoba je okruena drutvenim miljeom od roenja tokom itavog ivota (na poetku odnos odojeta i majke, a kasnije stalna ukljuenost u mreu meuljudskih odnosa).

STIL ZIVOTA je osnovno sistemsko naelo po kojem funkcionie individualna linost. Stil ivota je Adlerovo glavno idiografsko naenlo; to je naelo koje objanjava jedinstvenost linosti. Svaki ovek ima isti cilj, da dostigne viu vrednost, ali postoje bezbrojni naini da se doe do tog cilja. Stil ivota uobliava se vrlo rano u detinjstvu, negde oko 4. ili 5. godine, a kasnije ovek stie samo nove naine ispoljavanja svog stila ivota. Stil ivota najveim delom odreen je specifinim inferiornostima bilo izmiljenim ili stvarnim koje je jedna osoba imala. Svaka osoba ima stil ivota, ali ne postoje dve osobe sa istim stilom. Svi ovekovi postupci proistiu iz njegovog stila ivota, ovek opaa, pamti i ui samo ono to je u skladu sa njegovim stilom ivota, a zanemaruje ostalo. Stil ivota je kompenzacija za neku posebnu malu vrednost: Napoleon (osvajaki stil ivota odreen njegovim niskim rastom); Hitler (bezumna elja za osvajanjem sveta odreena je njegovom polnom nemoi).STVARALAKO SAMSTVO daje smisao ivotu; ono stvara cilj, kao i sredstvo da se do njega doe. Stvaralako samstvo je aktivno naelo ljudskog ivota i nije daleko od starijeg pojma due. Pripisujui ljudima ovekoljublje, humanist, stvaralatvo, osobenost i svest, Adler je povratio u njima oseanje linog dostojanstva i vrednosti, koje je psihoanaliza bila u prilinoj meri razorila.KARAKTERISTINA ISTRAIVANjA I METODE ISTRAIVANjA

Redosled roenja i linost linosti se razlikuju u velikoj meri. Prvo dete privlai dosta panje dok se ne rodi drugo dete. Mrnja prema ljudima, oseanje nesigurnosti, sklonost da se okrenu ka prolosti u kojoj su bili neprikosnoveno u centru panje.Drugo ili srednje dete odlikuje se time to je ambiciozno, stalno pokuava da pretekne svog starijeg brata ili sestru. Bolje prilagoeno.Najmlae dete - je razmaeno i takoe ima anse da postane nemogue dete i neprilagoeni odrasli.Doivljaji iz detinjstva Adler se interesovao za razne vrste ranih uticaja koji predodreuju dete za pogrean stil ivota i otkrio je 3 vana inioca:Deca sa nedostacima oseaju se, a esto i jesu neuspena, osim ako imaju adekvatnu podrku roditelja, pa mogu i da nadoknade sboje nedostatkeRazmaena deca Nisu u stanju da razviju oseanje za drutvo. Postaju despoti koji oekuju od drutva da se pokorava njihovim sebinim eljama. Zaputena deca njihov stil ivota obeleen je potrebama da se svete. Kada odrastu postaju neprijatelji drutva.Rana seanja (projektivna tehnika): mogue je povezati rana seanja sa aktuelnim ponaanjem i osobinama. Adler je oseao da ono ega neko moe najranije da se seti predstavlja vaan klju za razumevanje njegovog osnovnog stila ivota. Npr. Seanja ambiciozne i nesigurne devojke na momenat kada je otac doveo dva ponija, njenoj sestri i njoj kada je imala 3 godine, sestra je vodila svog ponija za uzdu ulicom, a nju je njen poni vukao po blatu. KATEL

Linost je ono to omoguava predvianje ta e osoba uraditi u datoj okolnosti. Cilj psiholokog istraivanja linosti je ustanovljenje zakona o tome ta e razliiti ljudi da rade u svim vrstama drutvenih i optih okolnosti. Linost se bavi ukupnim ponaanjem pojedinca, kako manifestnim, tako i onim pod koom. Katel vidi linost kao sloen i diferenciran sklop crta, sa motivacijom koja uveliko zavisi od podskupine takozvanih dinamikih crta.

Crta je daleko najznaajniji od Katelovih pojmova. Crta je, po njemu, duevni sklop, izvod koji se napravi na osnovu posmatranog ponaanja da bi se izmerila pravilnost ili doslednost tog ponaanja. Osnovna razlika je izmeu povrinskih crta koje predstavljaju grozdove manifestnih i vidljivih promenljivih, za koje se ini da idu zajedno, i izvornih crta koje predstavljaju osnovne promenljive koje odreuju viestruka povrinska ispoljavanja. Izvorne crte smatra znaajnim od povrinskih. Ako pronaemo vie ponaanja koja kao da idu zajedno radije emo ih posmatrati kao jednu promenljivu. U medicini sindrom a ovde je oznaeno kao povrinska crta. Izvorne crte obeavaju da budu realni strukturalni uticaji sklopova koji su u osnovi linosti. Povrinske crte su proizvedene uzajamnim dejstvom izvornih crta i uglavnom moe da se oekuje da e biti manje stabilne od faktora. Izvorne crte se identifikuju jedino pomou faktorske analize koja istraivau omoguava da procenjuje promenljive ili faktore koji su osnova ponaanja na povrini. Crte koje su rezultat delovanja sredinskih okolnosti nazivaju se sredinom-oblikovane crte. One koje odrazavanju nasledne faktore nazivaju se konstitucionalne crte.

Katelova trihotomija: Crte mgu da se dele i prema modalitetu ispoljavanja. Ukoliko se odnose na stavljanje pojedinaca u akciju prema nekom cilju dinamike crte. Ukoliko se odnose na uspenost sa kojom postiemo cilj crte soposobnosti. One koje mogu iroko da se odnose na konstitucionalne vidove reakcije kao to su brzina, energija crte temperamenta.Prema Katelu, 3 glavna izvora podataka o linosti:

L podaci (podaci iz ivota) mogu u naelu da sadre aktuelne zapise o ponaanju linosti u drutvu, kao to su zapisi iz kole i suda. U praksi je Katel to zamenjivao procenom drugih osoba koje pojedinca znaju u stvarnim ivotnim uslovima.

Q podaci (samoprocenjivanje, upitnik samoprocene) ukljuuje vlastite stavove osobe o njegovom ili njenom ponaanju i tako moe da prua duevnu unutranjost spoljanjem zapisu koji je proizveden pomou L podataka.

T podaci (objektivni test) je zasnovan na treoj mogunosti stvaranju posebnih okolnosti u kojima ponaanje osobe moe objektivno da se skoruje. Te okolnosti mogu biti zadaci tipa papir olovka ili mogu ukljuivati aparate raznih vrsta.

Katel deli crte prema modalitetu ispoljavanja (faktori prvog reda):

1)Crte sposobnosti - B faktor opta inteligencija je, zapravo jedan od 3 modaliteta u kojima se javljaju crte linosti. Re je o optoj inteligenciji ili crti sposobnosti koja se ispoljava u reavanju logikih problema i nainu reagovanja na sloene situacije naroito kada je osobi jasno koji cilj eli da postigne. Pozitivni pol (B+) visokim g ili veom inteligencijom; negativni pol (B-) niskim g ili manjom inteligencijom.

2)Crte temperamenta - A faktor predstavlja dimenziju temperamenta koja u velikoj meri zasiuje ponaanje najveeg broja ljudi. Ekstremi ove dimenzije su pozitivni pol A faktora (A+) afektotimija topao, srdaan, empatian, doivljaj emotivne bliskosti s drugim ljudima. Ako ova osoba oboli i javi joj se gubitak kontrole i nenormalna razdraganost ili duboka potitenost, depresija, onda je u pitanju afektivna psihoza. Negativni pol A faktora (A-) sajzotimija kritian, ometa saranju, krut, hladan, emocionalna distanca i nemar u odnosu na druge ljude. Ako ovakva osoba oboli, kree da halucinira i gubi kontrolu nad sobom i ponaae se kao shizofreniar.

Obeleen je prvim slovom zato to najvie doprinosi individualnim razlikama kod ljudi. Crta A se odlikuje hereditarnom (naslednom) dominacijom i vezom s telesnim graama. Izraenija je kod ena nego kod mukaraca i ini da ene vie izraavaju oseanja i nenosti. Ova crta je u vezi sa viim stepenom manijakalno-depresivnih oboljenja kod ena odnosno shizofrenije kod mukaraca. C faktor kao dimenzija snage ega. Priroda ovog faktora tj. crte koje se nalaze u njegovoj osnovi, moe se posmatrati s dinamike take gledita. U tom sluaju ovaj faktor je slian pojmu JA, po tome to predstavlja snagu koja je organizovana tako da obezbeuje ispoljavanje nagona na uravnoteen nain. Pozitivan pol Snano Ja (C+) predstavlja suprotnost slabom JA; osoba sa takvim JA je emocionalno stabilna, ne plane lako, niti lako menja raspoloenje bez razloga, sposobnost da se odupre stresu. Negativni pol Slabo Ja (C-) prepoznaje se u ponaanju kao emocionalna nestabilnost i lakoa kojom se neka osoba uznemiri i oneraspoloi, mala tolerantnost na frustracije. Ovaj faktor znaajan je za razumevanje neuspeha u kolovanju. Uz to, vaan je i za pojedine profesije tj. za profesionalnu orijentaciju. Slabo-ja se prepoznaje kod neurotiara, alkoholiara, narkomana i delikvenata. Na instrumentima koji mere C, vie skorove dobijaju piloti, vatrogasci, osobe na mestima koje zahtevaju kontrolu i odlunost. Nie skorove inovnici i kuepazitelji. Nie skorove imaju i kliniki sluajevi koji duboko doivljavaju strepnju ili su podloni oseanju krivice. G faktor merljivi vid vladanja ili nagona za moralno ponaanje i uspevanje; obuhvata i zabranu grehova da se neto uini, odnosno greh to neto nije izvreno. Pozitivni pol izvorne crte Snage Nad-Ja pouzdanim karakterom Nad-Ja ili visokim Nad-Ja (jak karakter, oseanje dunosti, pouzdano dranje, istrajnost, savest i moral. Ljudi ih esto biraju za voe. A negativni pol, Niski Nad-Ja nestalni, neistrajni, ravnoduni. Odbijaju da se povinuju drutvenim pravilima pa zato esto dolaze u sukob sa zakonom. Po Katelu, sociopate i zloinci imaju nizak G faktor. Glavna razlika izmeu NAD-JA i G je shto G nema veze sa oseanjem krivice koji je glavni za NAD-JA. G faktor je odreen uticajima sredine.

O faktor oseanje krivice; D faktor ponaanje dece; E faktor nametljivost. 3)Dinamike crteSTAVOVI je manifestna dinamia promenljiva, opaen izraz dinamiog sklopa koji lei u osnovi i iz kojeg moraju da budu zakljueni ergovi i sentimenti i njihovi uzajamni odnosi. Stav jednog posebnog pojedinca u posebnoj okolnosti je zainteresovanost odreenog inteziteta za izvestan tok radnje uzimajui u obzir neki objekat. Stav ne mora da bude iskazan reima, u stvari Katel bi snagu zainteresovanosti mladog oveka radije merio razliitim neposrednim ili posrednim sredstvima. Stavovi su veoma brojni.

ERGOVI (bioloki zasnovani nagoni) najprostije reeno, erg je konstitucionalna dinamia izvorna crta. Katel, erg definie kao: Uroena psiho-fizika dispozicija koja onome ko je poseduje dozvoljava sticanje reaktivnosti u odnosu na posebne klase objekta pre nego druge, doivljavanje posebne emocije u odnosu na njih i otpoinjanje toka radnji koje e potpunije prestajati sa odreenom radnjom koja dovodi do cilja nego sa bilo kojom drugom. SENTIMENTI (steeni sklopovi stavova) je sredinom-oblikovana, dinamia izvorna crta. Rezultat iskustvenih ili sociokulturnih faktora. Po Katelovim reima sentimenti su: glavni steeni dinamii sklopovi crta koji nagone njihove vlasnike da obrate panju na izvesne objekte ili klase objekata i da se oseaju i reaguju na njih na izvestan nain. Sentimenti imaju tendenciju da se organizuju oko vanih kulturnih objekata, kao to su drutvene institucije ili osobe, prema kojima razrauju skupine stavova narasle tokom pojedinanog iskustva.

DINAMIKA MREA razliite dinamike crte su meusobno povezane u modelu posredovanja, to e rei, odreeni elementi su posrednici drugima ili slue kao sredstva za njihove ciljeve. Uopte, stavovi posreduju sentimentima, sentimenti posreduju ergovima, koji su osnovne nagonske sile u linosti. Ovi razni odnosi mogu se nazvati dinamiom mreom.

SAMSTVO je jedan od sentimenata, ali posebno znaajan, poto gotovo svi stavovi imaju tendenciju da u manjem ili veem stepenu odravaju samosentiment. U Katelovom bavljenju samstvom moe se zapaziti uticaj psihoanalitikih pojmova JA i Nad-JA, kao i kod Oloportovog JA, te Mekdugalovo shvatanje sentimenta samopotovanja. Sentiment ili sistem sentimenata usresreen oko samstva po Katelu igra glavnu ulogu u objedinjavanju linosti, povezujui meusobno ispoljavanje razliitih ergova i sentimenata. SUKOB I PRILAGOAVANJE Katel je sugerisao da se stepen sukoba, koji poseban tok rada predstavlja za osobu, moe na pogodan nain prikazati pomou jednaine specifikacije koja izraava ukljuenost dinamiih izvornih crta osobe (ergovi i sentimenti) u akciju.

JEDNAINA SPECIFIKACIJE Ako se uzme da moe da se opie linost pomou crta sposobnosti, temperamenta i drugih vrsta crta, te informacije ponovo staviti zajedno u posebnom sluaju da bi predvideo odgovor pojedinca u nekoj posebnoj situaciji, Katel to radi pomou jednaine specifikacije:

R = o1 C1 + o2 C2 + o3 C3 + +on CnTo znai: dati odgovor moe da se predvidi na osnovu karakteristika date osobe (crte C1, C2 ) od kojih svaka ima teinu prema vanosti u prisutnoj okolnosti (pokazatelj okolnosti o1, o2, ). Ukoliko je posebna crta veoma vana za dati odgovor, odgovarajue o e biti veliko. Ako je crta nevana o e biti 0. Ako crta smanjuje vrednost ili koi odgovor o e biti negativno. Ova jednaina podrazumeva i viedimenzionalno predstavljanje osobe i psiholoke okolnosti. Osoba je opisana skorovima na skupini crta-profil crta. Psiholoka okolnost je opisana skupom okolnosnih pokazatelja kao drugi profil. Zdrueno, to dovodi do predvianja. H. MASLOV

Njegova teorija linosti moe se nazvati humanistikom teorijom linosti a mogla bi se nazvati i teorijom samoaktuelizacije. Maslov je smatrao da psihiki bolesnici ili poremeene osobe ne mogu, prema njegovom miljenju reprezentovati ljudski rod i zbog toga oni kao celina ne predstavljaju jedan reprezentativan uzorak (kao to je to radila psihoanaliza). Zbog toga psihologija mora prouavati zdrave i kreativne linosti ondnosno linosti i pojedince koji su u svom razvoju postigli visok stupanj samoaktuealizacije.

Humanistika revolucija javila se kao reakcija na biheviorizam i psihoanalizu (psihoanaliza je prva revolucija, biheviorizam druga).

Psihoanaliza ovek je po prirodi zao, jer su njegove osnovne pokretake snage (instinkti) destruktivne; pod uticajem drutvenih normi prisiljen je da vodi neprestanu borbu sa samim sobom ili protiv samog sebe.Bihejviorizam ovek je pasivno, reaktivno bie, pod stalnim je uticajem (kontrolom) sredine i drai koje dolaze iz nje; pojedinac je rezultat uenja.Humanistika psihologija - (trea sila): ovek poseduje spontano izabrani cilj koji ga usmerava i moemo ga razumeti posredstvom ciljeva kojima tei. On je proaktivno bice! Bie u stalnom procesu nastajanja. Linost nije reakcija na neto, ve je samoodreena, samopokrenuta, samodelatna ovek je aktivno bie, a pokretai su u linosti. ovek je okrenut ka budunosti i pokrenut sopstvenim ciljevima koje tei da ostvari ovek kao telesponziko bie. ovek je odgovorno bie, ima slobodu odluivanja motivacija je prvenstveno svesna.SHVATANJE OVEKA U HUMANISTIKOJ PSIHOLOGIJI1) ovek je svesno, slobodno i odgovorno bie (ima svoje doivljaje i iskustva, vri izbor meu mogunostima koje mu se pruaju, upravlja sopstvenim razvojem).2) ovek je u neprekidnom pokretu i promeni, nikada nije isti.3) ovek je bie usmereno ka ciljevima; cilj ljudskog ivota je aktualizacija sopstvenih mogunosti.4) Proces samoaktualizacije je uroen ljudima; ako nema rasta to znai da je neto spolja spreilo samoaktualizaciju pojedinca.5) Ljudsko iskustvo i doivljavanje predstavlja osnovu za prouavanje ljudske prirode - psihologija treba da prouava subjektivno iskustvo pojedinca i znaenje koje doivljaji imaju za pojedinca.6) ovek je celovito, integrisano bie (holistiki pristup); prouavanje pojedinih funkcija samih za sebe nema nikakvog smisla.7) ovek je stvaralako bie svaki ovek ima uroene stvaralake, kreativne potencijale koji se mogu izraziti na ogroman broj naina.Samoaktualizacija predstavlja prema tome konaan najvii cilj, odnosno najvaniji motiv koji oveka pokree ili bi ga trebalo pokretati. Prema tome, ona odreuje i njegov stil ivota. Samoaktualizacija znai odreeno psiholoko stanje koje pojedinac treba u svom razvoju postii. Ona je stoga za veinu ili za sve ljude zapravo jedan proces razvijanja prema tom stanju. Veina ljudi nikada ne uspeva postii potpunu samoakutalizaciju niti joj se moe pribliiti.

Samoaktualizacija je proces, stalna tenja ka ostvarenju sopstvenih potencijala. Put do samoaktualizacije vodi preko zadovoljenja potreba (hijerarhija potreba). Potrebe, kapaciteti i tenje oveka su uroene. Potrebe su po svojoj prirodi dobre ili neutralne, a ne zle. Psihike poremeaje prouzrokuje uskraivanje mogunosti za ostvarenje sopstvene ljudske prirode. ovek je po svojoj prirodi dobar, destruktivnost i agresivnost se javlja onda kada je frustriran i blokiran na putu svoje samoaktualizacije. Integrisanost svih ovekovih delova u jednu celinu to je jedna od temeljnih postavki humanistike psihologije. ovek predstavlja integralnu celinu i zadatak je psihlogije da ga prouava kao celovito i integrisano bice. Svaki je pojedinac poseban i jedinstven i predstavlja posebnu organizaciju i integraciju. Primer eludca i balona. Maslov kae da ne postoji potreba eludca, usana ili genitalija. Postoji potreba individue kao celine. Zadovoljenje potrebe ne osea samo zeludac ve cela individua. Stvaralatvo kao uroena osobina ljudi. Posebna osobina koju nema ni jedan drugi ivi stvor. Ono je obeleje aktualizirajuih ljudi. Uroeno je. Stvaraoci nisu samo umetnici, pisci, muziari. Oni su mala grupa ljudi. Kreativnost je univerzalna za sve ljude jer se moe ispoljavati na drugi nain. Kreativni radnici, uzgajivai konja, nastavnici, domaice. Danas se smatra da se kreativnost moe razviti vebom. Maslov smatra da je kreativnost kod ljudi uguena zbog naina obrazovanja i vaspitanja. Motivi i potrebe pojedinca su hijerarhijski organizovane. Svaki pojedinac ima odreene ciljeve koje u ivotu eli da postigne; ciljevi su individualni, lini, imaju lino znaenje. Postizanje tih ciljeva deluje kao nagrada, daje ivotu vrednost i smisao.Stanje zadovoljstva zbog ostvarenosti nekog cilja je kratkotrajno, jer se javljaju novi ciljevi. Ljudske potrebe su uroene. Potrebe su hijerarhijski ureene: najpre se moraju zadovoljiti najprioritetnije potrebe koje su u osnovi, i tek kada su ove zadovoljene mogu se pojaviti ili zadovoljiti potrebe na sledeem viem nivou hijerarhije. to su potrebe nie u hijerarhiji, to su one slinije kod razliitih ljudi, a to su potrebe vie u hijerarhiji, to se ljudi meusobno vie razlikuju. Potrebe na viim nivoima su vie ljudske potrebe, manje ivotinjske.Od osnovnih (najprioritetnijih) ka viim: 1)Fizioloke potrebe; 2)Sigurnost i bezbednost; 3)Potrebe za pripadanjem i ljubavlju; 4)Potrebe samopotovanja; 5)Potrebe samoaktualizacije.

FIZIOLOKE POTREBE - Potrebe najosnovnije, najjae i najoiglednije od svih potreba oveka, imaju vitalnu vanost jer od njihovog zadovoljavanja zavisi ivot pojedinca. Te su potrebe ili nagoni vezani za bioloko funkcionisanje i moraju biti zadovoljene pre nego li se pojave potrebe nekog drugog nivoa. Ovde spadaju hrana, voda, spavanje, seks, zatita od ekstremnih temperatura i sl. Nezadovoljenje ak samo jedne od njih dovodi do smrti. U savremenom svetu je zadovoljavanje ovih potreba zagarantovano pa se zato esto zanemaruju. Gladan ovek vidi vrhunac ivota tamo gde ima hrane. Ukoliko neka od ovih potreba nije zadovoljena, njen intenzitet se toliko povea da zagospodari pojedincem ostale potrebe nestaju ili se njihov intenzitet bitno smanjuje. Nemogunost zadovoljenja ovih potreba sputa oveka na nivo ivotinjskog ponaanja.

POTREBE ZA SIGURNOU Potrebe za stalnou, redom, poretkom, strukturom, predvidljivou dogaaja u blioj ili daljoj budunosti. Lako su prepoznatljive kod dece, ali su prisutne kroz itav ivot (potrebe za radnom, finansijskom, socijalnom i zdravstvenom sigurnou). Izbijaju u prvi plan u vanrednim i opasnim situacijama (rat, bolest, nepogode, nesree...). Nemogunost zadovoljenja ovih potreba moe za posledicu imati pojavu neuroze ili ak psihoze, posebno OCD. Kada su ljudi obuzeti intenzivnom potrebom za sigurnou i zatitom, to je pogodna situacija za pojavu voa koji takvim pojedincima pruaju garanciju sigurnosti. Kod odraslih se ovo ogleda u tednji novca, kupovanju osiguranja itd. Tu spadaju ak i religiozna udruenja i ideologije. POTREBE ZA PRIPADANjEM I LjUBAVLjU pojedinac tada trai odnose s drugim ljudima na temelju odanosti, privrenosti i ljubavi. On zapravo trai svoje mesto u takvim odnosima koji vladaju u grupi u kojoj pripada. To je prvo njegova porodica, a onda druge grupe kojima pripada ili u koje se ukljuuje. Pojedincima koji trae zadovoljavanje ovih potreba ciljevi u zivotu postaju pojedine grupe ili organizacije. Pripadanje takvoj grupi moe zadovoljiti te potrebe. Usamljenost ne moe zadovoljiti te potrebe i ona postaje bolna, neizdriva. Nezadovoljavanje potreba za pripadnou i ljubavlju, moe imati vrlo teke i negativne posledice za pojedinca ali i za drutvo. Socijalna neprilagoenost i patoloki oblici ponaanja proizilaze u velikoj meri iz nezadovoljenih potreba u ovoj kategoriji. Ljubav (odnos zasnovan na meusobnom potovanju i divljenju) je osnovni uslov za zdrav razvoj pojedinca, razlikuje ljude od ivotinja. Za razliku od Frojda kome je ljubav derivat sexualnog nagona. Tehnika treniranja senzitivnosti ili osetiljivosti radi se sa ljudima koji su zbog usamljenosti izgubile smisao i mogunost ostvarivanja kontakta i pribliavanja drugim ljudima. Ova otuenost se najbolje vidi u Americi. Zajednica se najlake stvara kada ima zajednikog neprijatelja. (istomiljenici). Ljubav je za Maslova osnovni uslov za zdrav razvoj pojedinca. Dete s puno ljubavi odgajano izrasta u zdravog oveka.

POTREBE ZA POTOVANjEM SVOG JA ove se potrebe javljaju i razvijaju onda kada su potrebe za ljubavlju i pripadanjem zadovoljene. Potrebe za potovanjem mogu se svrstati u: potrebe za potovanjem samog sebe potrebe za samopotovanjem i druga grupa potrebe za potovanjem od strane drugih. Zadovoljenje ovih potreba obezbeuje dobrobit pojedinca i njegovo normalno funkcionisanje i razvijanje. Nezadovoljenje ovih potreba dovodi do oseanja neadekvatnosti, nesposobnosti, inferiornosti, bespomonosti. Najzdraviji oseaj potovanja sopstvenog JA je onaj koji se zasniva na respektu drugih koji je zasluen radom, a ne baziran na statusu.Potrebe za samopotovanjem znae da pojedinac eli sebe smatrati vrednim, sposobnim da se nosi sa ivotnim zadacima i potekoama. To je potreba za samopouzdanjem iz kojeg onda izviru elje, pojedinaca za tim da postane kompetentan, osobno jak, uspean, slobodan, nezavisan od drugih.

Potrebe za potovanjem od strane drugih ukljuuje takve elje i nastojanja kao tu su panja upuena od drugih ljudi, reputacija, status, odlikovanja, potreba da ga drugi cene i da mu se dive. Te potrebe se zasnivaju na priznatim sposobnostima pojedinca. Takva priznata sposobnost ili sposobnost pojedinca stvaraju kod njega oseaj vrednosti.

Nezadovoljenje ovih potreba dovodi do oseanja nesposobnosti, neadekvatnosti, slabosti i neprilagoenosti, inferiornosti i bespomonosti. oveka obeshrabri i moe da ga dovede do beznaa i ponienja. Suprotno oseaju se snani, sigurni, sposobni, vredni, priznati. POTREBE ZA SAMOAKTUALIZACIJOM te su potrebe na petom mestu u hijerarhiji potreba i njihovo pojavljivanje kao i zadovoljavanje dolazi tek na kraju, kada su druge potrebe zadovoljene. One stoje na vrhu razvoja linosti i kada pojedinac moe i njih da zadovolji, onda je postigao kompletan razvoj koji mu njegova ljudska priroda omoguava. Stanje samoaktualizacije je prema tome vrlo vano i za ljude vrlo karakteristino. Maslov kae da je samoaktualizovana linost ona linost ili pojedinac koji je postao sve ono to je mogao postati. Pojedinac koji je postigao samoaktualizaciju ostvario je i iskoristio je sve svoje kapacitete, potencijale i talente. Zbog toga je bolje govoriti o potrebi za samoaktualizacijom ili potrebama za samoaktualizacijom pojedinci nastoje ili tee da ostvare sve svoje mogunosti, talente i potencijale. Potpunu samoaktualizaciju dostie samo jedan manji broj ljudi - jedan od razloga zbog ega se to deva jeste taj da veina ljudi ne poznaje niti zna za svoje potencijalne mogunosti.

Moe biti ostvarena na razliite naine, to je povezano sa razliitim ciljevima koje razliiti ljudi sebi postavljaju. Na ovom nivou hijerarhije potreba postoje najvee razlike meu ljudima i najvee specifinosti u nainu zadovoljenja potrebe za samoaktualizacijom. Prepreke za samoaktualizaciju: 1)nepoznavanje sopstvenih potencijala; 2)drutvo koje ometa zadovoljenje potreba nieg nivoa ili same potrebe za samoaktualizacijom (npr. predrasude i stereotipi ili takvo stanje u drutvu koje ometa ak i zadovoljenje fiziolokih potreba ili potrebe za sigurnou). Npr mukarci i ene. Predrasude da mukarac ne sme da bude oseajan i nean a kod ena suprotno. MOTIVI NEDOSTATKA I MOTIVI RASTA D i B motiviD motivi (motivi deficijentnosti) su u stvari potrebe nieg reda. To su fizioloke potrebe ili bioloke potrebe i potrebe za sigurnou. Veoma su uticajni u ponaanju pojedinaca. Njihovo ponavljanje praeno je porastom napetosti u organizmu i stoga oni tee to skorije zadovoljenje. D potrebe se aktivraju usled nedostatka, zahtevaju urgentno zadovoljenje i potovanje redosleda. Nezadovoljenje ovih potreba izaziva bolest ili smrt, a zadovoljenje spreava ili lei bolest; u situaciji slobodnog izbora pojedinac najpre pristupa zadovoljavanju D motiva; ovi motivi su neaktivni kod zdravih ljudi.Motivi rasta nazivaju se jo i metapotrebama ili B motivima. Potrebe za pripadanjem i ljubavlju; Potrebe za samopotovanjem i za potovanjem od strane drugih; Potrebe za samoaktualizacijom. Svrha tih motiva je da obogate i proire iskustvo i doivljaje, i da na taj nain poveaju radost ivljenja. Utiu na irenje iskustva. B potrebe su potrebe bia, ekspanzivne su, vode ka obogaivanju linosti, nisu urgentne i ne mora se potovati redosled prilikom zadovoljavanja.Maslov je sklon koncepciji da su D motivi i B motivi uroeni i instiktivni, a ne steeni ili naueni. Oni su prema tome deo ovekove prirode i oni su u vezi sa psiholokim zdravljem oveka. Psiholoko zdravlje postoji prema njegovoj definiciji tek onda kada su svi ti uroeni motivi i potrebe zadovoljeni i kada postoji mogunost potpunog razvoja pojedinca.

Metapatloka stanja - apatija, otuenost, depresija, bespomonost, cinizam, zloba, zavist

Aktualizacija samog sebe

Maslov je uradio istraivanje samoaktualiziranih ljudi i njihovih karakteristika kako bi pokuao empirijski da dokae svoje teorije i da definie psiholoko zdravlje. 47 ljudi koje je on smatrao da su postigli afirmaciju i samoaktualizaciju. Prijatelji, poznate linosti ive ili mrtve, studenti. Podelio ih je u 3 kategorije: 1)Potpuno sigurni sluajevi samoaktualizacije; 2)Delimini sluajevi njegovi sunarodnici; 3)Potencijalni sluajevi oni koji tee samoaktualizaciji. Na osnovu analize istraivanja doao je do 15 karakteristika. Naravno, prvo je morao da bude zadovoljen uslov da su D potrebe zadovoljene kod ispitanika. Odlike samoaktualizirovanih osoba: 1 - Uspenije opaanje stvarnosti i ugodniji odnosi prema njoj (tano ocenjivanje situacija i ljudi) samim tim i njihova predvianja budunosti su mnogo tanija. 2 - Prihvatanje sebe, drugih ljudi i prirode (prihvatanje ljudske prirode i prirodnih procesa bez gaenja) nedostatke i slabosti u ljudima prihvataju kao prirodne. 3 - Spontanost, jednostavnost i prirodnost (ne podleu pritisku konvencionalnosti) ne nastoje da impresioniraju druge, izbegavaju ceremonije i rituale. Sukobljavaju se sa socijalnim konvencijama samo kad ih iste sputavaju u razvoju. Toleriu glupost i neloginost. Njihova etika naela se razlikuju od naela okoline. 4 - Usredsreivanje na problem (rade uspeno i uporno na zadacima)nikad ne priu drvetu toliko da ne vide celu umu. ( Sve posmatraju univerzalno, ne lokalno, stolee ne jedan as. U osnovi su svi filozofi. 5 - Privatnost, samoa (nezavisnost od drugih, okrenutost ka sebi) zbog toga nekad izgledaju rezervisani, hladni, nedrutveni. Nemaju potrebe za prijateljstvom u uobiajenom smislu. 6 - Nezavisnost od kulture i sredine (mogu da prihvate, ali i napuste idole dana) imaju sopstvenu usmerenost i slobodu odluivanja. Sami sebe smatraju aktivnim, odgovornim za svoju sudbinu. Dovoljno su jaki da mogu da zanemare tua miljenja. 7 - Stalna sveina procenjivanja (spontano reagovanje na nova iskustva) iznova mogu da uivaju u najobinijim stvarima. Svaki zalazak sunca kao prvi. Svako dete, svaki cvet, svaki posao moe da ih oduevi i uzbudi.8 - Bezgranini horizonti (interesovanje za krajnju prirodu stvarnosti religiozni faktor) Oseanje divljenja, ekstaze i strahopotovanja. Ta oseanja javljaju se npr. u nastupima kreativnosti, iznenadnim otkriima, spajanje s prirodom. Maslov ih naziva vrhunskim doivljajima. Nakon njih nastupa smirenje, nestanak napetosti, relaksacija. Ovi doivljaji imaju neto mistino u sebi ali ne moraju biti religiozni. 9 - Socijalno oseanje (pokazuju saoseanje sa blinjima) imaju potrebu da pomau drugim ljudima.10 - Duboki ali selektivni socijalni odnosi imaju dublja prijateljstva nego ostali ljudi i zato ih imaju u manjem broju jer za stvaranje istih treba mnogo vremena. esto postaju rtve takvih prijateljstva kada prijatelji ponu da trae vie nego to daju. Od takvih se uljudno udalje. To se deava npr. sa oboavaocima, uenicima, sledbenicima. 11 - Demokratska struktura karaktera (tolerancija i potovanje prema svakom ljudskom biu) odnos prema ljudima bez predrasuda. Potuju svakog i spremni su da ue od svakog. Bez diskriminacije bilo koje vrste. Ljude razlikuju po karakterima, sposobnostima i talentima. 12 - Etika izvesnost (sigurnost u razlikovanju dobrog i loeg) - orijentisani su prema ciljevima a ne prema sredstvima. Njima je samo sredstvo cilj. U smislu, za njih je putovanje do nekog mesta podjednako bitno kao i dolazak na to mesto. Od svega mogu da naprave sebi zanimljivu igru i zabavu. 13 - Dobronameran smisao za humor nije povran humor koji se zasniva na isticanju neije inferiornosti, nespretnosti ili gluposti. Humor koji se odnosi na ljude a ne na pojedince. 14 - Kreativnost razlikuje se od stvaralatva izrazito talentovanih ljudi ili genija. Maslov to uporeuje sa kreativnou neiskrvarene dece. 15 - Odolevanje kulturi (zadravaju izvesnu distancu u odnosu na kulturu) Prihvataju injenicu da se kulturne konvencije i obiaji menjaju sporo i da s tim treba biti strpljiv. Na kraju, Maslov je utvrdio da nisu ovi ljudi savreni. Imaju svoje manjkavosti. Mogu da imaju i loe osobine koje imaju ljudi koji nisu postigli samoaktualizaciju. Meutim, takva stanja su kod njih mnogoo rea i ne onemoguavaju njihov razvoj. Na kraju je doao do zakljuka da je uticaj drutva na ljudske potencijale unitavaju. SIGMUND FROJDUporeuje duevni ivot sa santom leda - ono iznad vode je SVESNO, ispod - NESVESNO. U nesvesnom treba traiti nagone, strasti, potisnute ideje i oseanja, sve to vri kontrolu svesnih misli pojedinca. Nesvesno je istraivao pomou metoda slobodnih asocijacija i tumaenjem snova.

LINOST INE TRI GLAVNA SISTEMA: ONO, JA, NAD-JA ili ID, EGO, SUPER-EGO.Ponaanje ie skoro uvek proizvod sadejstva ova tri sistema; retko deluje jedan sistem iskljuujui druga dva.

ONO je prvi sistem linosti. To je sredina unutar koje se razluuju Ja i Nad-Ja. Ono se sastoji od svega psiholokog to je nasledno i prisutno pri roenju, ukljuujui i instinkte. To je rezervoar duevne energije koji isporuuje snagu potrebnu za delovanje druga dva sistema i u blikoj je vezi sa telesnim procesima od kojih potie njihova energija.

ONO ne podnosi porast energije koji se doivljava kao nelagodno stanje napetosti. Kad se to desi, ONO deluje tako da odmah prazni napetost i vraa organizam na lagodno postojanje i nizak nivo energije. Naelo smanjivanja napetosti po kome deluje nazvano je naelom prijatnosti. Da bi ostvarilo svoj cilj ONO raspolae sa dva procesa:

Refleksna radnja su uroene i automatske reakcije, kao to su kijanje i treptanje; one obino istog trena smanjuju napetost. Primarni procesi sloenije psiholoke reakcije. On nastoji da ukloni napetost obrazovanjem predstave objekata koji e ukloniti napetost. Npr. Primarni proces snabdeva gladnu osobu mentalnom slikom hrane. Halucinatorni doivljaj u kome je eljeni objekat prisutan u obliku slike pamenja, nazvan je ispunjenje elja. Frojd je dao najbolji primer da kod normalnih ljudi noni san uvek predstavlja ispunjenje ili pokuaj ispunjenja elje. JA nastaje zato to potrebe organizma zahtevaju odgovarajue uzajamno dejstvo sa objektivnim svetom stvarnosti. Osnovna razlika izmau Ono i JA jeste to Ono zna samo za subjektivnu stvarnost due dok JA pravi razliku izmeu stvari u dui i stvari u spoljanjem svetu. Smatra se da JA sledi naelo realnosti i da deluje pomou sekundarnog procesa. Cilj naela realnosti je da sprei pranjenje napetosti dok ne bude privremeno iskljueno naelo prijatnosti. Sekundarni proces je realistiko miljenje. Pomou ovog procesa JA uobliava plan zadovoljenja potrebe i zatim ga testira, obino nekom vrstom radnje. Primer: gladna osoba razmilja gde bi mogla da nae hranu i onda je trai na tom mestu. To se zove testiranje realnosti. JA je izvrna vlast linosti zato to nadzire pristup radnji, odabira karakteristike okoline na koje e odgovoriti i odluuje koji e instinkti biti zadovoljeni i na koji nain. JA mora da pokua da integrie zahteve Ono, Nad-Ja i spoljanjeg sveta, koji su esto u sukobu. Glavna funkcija JA je da posreduje izmeu instinktivnih zahteva organizma i uslova sredine koja ga okruuje. Njegovi ciljevi su da odri ivot pojedinca i ostvari reprodukciju vrste. NADJA je unutranji predstavnik tradicionalnih vrednosti i ideala drutva protumaenih detetu od strane njegovih roditelja i sprovedenih pomou sistema nagraivanja i kanjavanja deteta. NAD-JA je moralno okruenje linosti; ono vie zastupa idealno nego realno i vie tei savrenstvu nego zadovoljstvu.

Sve sto roditelji kau detetu da je neumesno tei da se uree u Savest koja je jedan od 2 podsistema NAD-JA. Sve to odobravaju i nagrauju tei da se uree u Ja-Ideal koji je drugi podsistem NAD-JA. Mehanizam pomou koga se ovo urezuje naziva se Unoenje. Savest kanjava osobu tako to je tera da osea krivicu, a Ja-Ideal je nagrauje oseanjem ponosa. Kad se oblikuje NAD-JA, roditeljski nadzor zamenjuje samonadzor. Glavne funkcije NAD-JA su: Da koi impulse ono, naroito one seksualne ili agresivne prirode (jer njih drutvo jako osuuje). Da navede JA da zameni realistike ciljeve moralistikim. Da tei savrenstvu. Tako je NAD-JA skolon da oponira i Ono i Ja i da prepravlja svet prema svojoj slici. Za razliku od Ja, NAD-JA ne odlae samo zadovoljenje instinkata ve pokuava da ga sprei zauvek.

INSTINKT je definisan kao uroeni psiholoki predstavnik unutranjeg telesnog izvora razdraenja. Psiholoki predstavnik je nazvan elja, a telesno razdraenje iz kojeg proistie potreba. Instinkti se smatraju pokretaima linosti. Drugim reima instinkt sprovodi selektivnu kontrolu nad ponaanjem, poveavanjem osetljivosti osobe na odreene vrste draenja. (gladna osoba je osetljiva na drai hrane). Frojd je smatrao da su sredinski instinkti manje vani od uroenih jer od spoljne drai moe da se pobegne ali ne i od unutranje potrebe. Instinkt je koliina duevne energije ili kako Frojd kae mera zahteva za rad due. Svi instinkti zajedno ine ukupnu sumu duevne energije koja je dostupna linosti. 4 odlike instinkta

Izvor je ve ranije odreen kao telesno stanje ili potreba.Cilj je uklanjanje telesnog razdraenja; npr. Cilj instikta gladi je da ukine dijetetsku nestaicu.Objekt celokupna aktivnost koja posreduje izmeu javljanja elje i njenog zadovoljenja. To znai da objekat nije samo posebna stvar ili stanje koje e zadovoljiti potrebu ve ukljuuje i celokupno ponaanje koje obezbeuje neophodnu stvar ili stanje.Pokretaka sila je njegova snaga, odreena jainom odnosne potrebe. Kada se dijetetski nedostatak povea do take nastupanja fizike slabosti, snaga instinkta se poveava u odgovarajuoj meri.

Model tenzija-redukcija - Cilj instinkta je sutinski regresivan po karakteru, jer vraa osobu u preanje stanje, stanje koje je postojalo pre pojave instinkta. Instinkt je takoe konzervativan jer mu je cilj da ouva ravnoteu organizma ponitavnjem uznemiravajuih razdraenja.

INSTINKTI IVOTA slue svrsi individualnog odranja i razmnoavanja vrste. Glad, e i seks spadaju ovde. Oblik energije pomou koje deluje instinkt ivota nazvan je Libido. Instinkt ivota kojem je Frojd poklonio najveu panju je seksualni instinkt. (Erogena zona deo koe ili sluzokoe izuzetno osetljive na nadraaj, koja kada se postupa na odreen nain, otklanja nadraaj i stvara oseaj prijatnosti). Frojd smatra da nije jedan instinkt ivota ve da ih ima mnogo. Ovde govori o erogenim zonama (usna duplja, analno podruje, genitalno podruje). Kod dece su nezavisni jedno od drugog ali u pubertetu se spajaju i tee da zajedno slue cilju reprodukcije. INSTINKTI SMRTI ponekad ih je Frojd nazivao razaraki instinkti, deluju mnogo manje upadljivo od instinkta ivota. Frojdova pretpostavka da svaka jedinka ima elju, naravno nesvesnu, da umre. Njegova pretpostavka za smru zasniva se na naelu postojanosti koje je postavio Fehner. Prema ovom naelu svi ivi procesi tee da se vrate u stabilnost neorganskog sveta. ivot nije nita drugo do zaobilazni put do smrti. Kad se poremeti stabilno postojanje, organska materija tei da se vrati u stanje mirovanja. Vaan izdanak instinkta smrti je agresivni nagon samounitavanje usmereno napolje, prema zabranjenim objektima. Pojedinac se bori s drugim ljudima i destruktivan je zbog toga to je elja za smru blokirana snagama instinkta ivota. Instinkti ivota i smrti i njihovi izdanci mogu se spajati, neutralisati jedni druge ili zamenjivati jedni druge.

STREPNjA - uobiajena reakcija pojedinca na spoljanje pretnje bolom i razaranjem za koje nije pripremljen, jeste da postaje uplaen. Izloeno prekomernim nadraajima nad kojima nije sposobno da ostvari nadzor, JA biva preplavnjeno strepnjom.

Frojd je razlikovao 3 vida strepnje:

Realna strepnja strah od realnih opasnosti u spoljanjem svetu (iz nje su izvedene ostale dve). Neurotina strepnja je strah da e instinkti izmai nadzoru i nagnati osobu da uradi neto za ta e biti kanjenja. Ova strepnja nije strah da e se instinkt izmai nadzoru ve strah od kazne koja e uslediti ako se taj instinkt zadovolji. Moralna strepnja je strah od savesti. Ljudi sa dobro razvijenim Nad-Ja skloni su da se oseaju krivi kada uine ili samo pomisle da uine neto to se protivi moralnim pravilima po kojima su vaspitani. Za njih se kae da oseaju griu savesti. Funkcija strepnje je da upozori osobu na blisku opasnost; to je signal Ja, da ako se ne preduzmu podesne mere, opasnost moe rasti sve dok Ja ne bude poraeno. Strepnja je stanje napetosti koja je proizvod spoljanjih uzroka. Strepnja koja ne moe biti savladana efikasnim merama nazivana je traumatskom. Ona dovodi do stanja infantilne bespomonosti. U stvari, prototip svih kasnijih strepnji je trauma roenja.

Razvoj linosti Frojd je smatrao da je linost do kraja 5 godine ve dosta dobro oblikovana i da se dalji razvoj najveim delom sastoji od razraivanja ovog osnovnog sklopa. Dete je otac oveka. Linost se razvija kao odgovor na osnovu 4 glavna izvora napetosti: fizioloke procese raenja, osujeivanje, sukobe, pretnje. Neposredna posledica porasta napetosti potekle iz ovih izvora jeste da osoba biva prinuena da ui nove metode smanivanja napetosti. Ovo uenje je ono to se podrazumeva pod razvojem linosti.

POISTOVEIVANjE se moe odrediti kao metod pomou kojeg osoba preuzima crte neke druge osobe i ini ih sastavnim delom svoje linosti. Mi biramo uzore koji izgledaju uspeniji u zadovoljavanju svojih potreba nego to smo mi. Dete se poistoveuje s roditeljima posebno u prvim godinama ivota. Kasnije bira druge koji su blii njegovim eljama. Obino se biraju i utelotvoruju one odlike za koje se veruje da e pomoi ostvarenje eljenog cilja. Poistoveivanje je takoe metod pomou kojeg se moe ponovo stei objekt koji je bio izgubljen (poistoveivanje sa voljenom osobom koja je umrla). Moe se poistoveivati i sa ivotinjama, izmiljenim likovima, ustanovama, apstraktnim idejama i neivim objektima. POMERANjE Kad se prvi izbor objekta instinkta pokae nepristupaan zbog spoljanjih ili unutranjih prepreka, stvara se novo ulaganje. Ako je novo ulaganje opet spreeno dolazi do pomeranja sve dok se ne nae objekat koji donosi izvesno oslobaanje priguene napetosti. Tada se ulae u taj objekat sve dok on ne izgubi mo da smanjuje napetost, posle ega nastaje potraga za drugim podesnim objektom. Tokom niza pomeranja koja u tako velikoj meri sainjavaju razvoj linosti, izvor i cilj instinkta ostaju nepromenjeni, menja se samo objekat.

Sublimacija je mehanizam koji se sastoji u transformisanju energije sirovih i neprihvatljivih nagona u socijalno prihvatljive i cenjene motive. Npr. Snaan agresivni motiv moe biti sublimiran u sportski takmiarski duh ili u motivaciju da se postane hirurg. Sublimirani sexualni nagon izvor je romantinih ljubavnih oseanja koja su vekovima inspiracija umetnicima. Da Vini je slikao Madonu jer je sublimirao nagon za intimnou s majkom od koje je bio odvojen. Sublimacija nikad ne zavrava potpunim zadovoljenjem, uvek ostaje barem mala napetost. Pomeranje koje stvara via kulturna postignua naziva se Sublimacija. Pravac pomeranja odreuju dva inioca. To su: 1)Slinosti zamenjenog objekta sa originalnim i 2)Sankcije i zabrane nametnute od strane drutva. Npr. Dete ui da je dozvoljeno sisati lizalicu ali ne i svoj palac (potreba za sisanjem).

ODBRAMBENI MEHANIZAM JA Pod pritiskom prekomerne strepnje, Ja je prisiljeno da preduzme krajnje mere za osloboenje od pritiska. To su mehanizmi odbrane. Glavne odbrane su potiskivanje, projekcija, pretvaranje u suprotnost, fiksacija i nazadovanje. Svi odbrambeni mehanizmi imaju dve zajednike karakteristike: 1)Oni odriu, krivotvore ili iskrivljuju stvarnost i 2)Oni deluju nesvesno, osoba nije svesna onoga to se deava.POTISKIVANJE - jedan od najranijih pojmova psihoanalize. Potiskivanje se vri kada se izbor objekta koji izaziva preveliku uzbunu istiskuje iz svesti putem protivulaganja. Potiskivanje moe ak remetiti normalno funkcionisanje tela (strah od seksualnog nagona impotencija). Potiskivanja mogu prokriti put kroz suprotstavljajua protivulaganja ili se mogu ispoljiti u obliku pomeranja. Primer za uspeno pomeranje sin koji je potisnuo neprijateljska oseanja prema ocu moe ispoljiti neprijateljska oseanja prema drugim autoritetima. Da bi pomeranje bilo uspeno u spreavanju ponovnog buenja strepnje, ono mora biti prerueno u neki pogodan simboliki oblik. Jednom stvorena potiskivanja teko se ponitavaju. Osoba mora uveriti sebe da opasnost vie ne postoji, ali ona ne moe dobiti ovakvo uveravanje sve dok se ne ukloni potiskivanje i tako omogui testiranje stvarnosti.

PROJEKCIJA mehanizam pomou kojeg se neurotina i moralna strepnja pretvaranju u objektivni strah. Ovo pretvaranje lako se izovdi, jer je prvi izvor kako neurotine tako i moralne strepnje strah od kazne, koju moe primeniti spoljanji inilac. Ona me mrzi umesto Ja je mrzim ili On me proganja umesto Uznemirava me moja savest. Projekcija slui dvostrukoj svrsi: 1)Smanjuje strepnju zamenjujui veu opasnost manjom i 2)Omoguava osobi koja se projektuje da izrazi svoje impulse pod izgovorom da se brani od svojih neprijatelja. PRETVARANjE U SUPROTNOST ova odbrambena mera odnosi se na zamenu u svesti impulsa ili oseanja koje stvara napetost njegovm suprotnou. Npr. Mrznja se zamenjuje ljubavlju. Prvobitni impuls jo uvek postoji, ali je prikriven ili maskiran onim koji ne izaziva strepnju. Pretvaranje u suprotnost obino karakterie ekstravagantno iskazivanje osoba suvie protestuje i prisilnost. Ekstremni oblici ponaanja bilo koje vrste obino ukazuju na pretvaranje u suprotnost. FIKSACIJA i NAZADOVANjE drugim reima osoba moe postati fiksirana za jedan od ranijih stupnjeva razvoja, jer preduzimanje sledeeg koraka izaziva strepnju. Tesno povezan sa fiksacijom je vid odbrane nazadovanje (regresija). U ovom sluaju osoba koja se susree sa traumatskim doivljajima povlai se na raniji stupanj razvoja. Fiksacija i nazadovanje su obino relativna stanja; osoba se retko potpuno fiksira ili nazaduje. Fiksacija i nazadovanje su odgovorni za neujednaenosti u razvoju.

STUPNjEVI RAZVOJA za Frojda su prvih 5 godina ivota odluujue za uobliavanje linosti. Zatim stadijum latencije (mirovanja) do puberteta pa ponovo razbuktavanje koje se opet smiruje u odraslom dobu. Svaki stupanj razvoja u toku prvih pet godina ivota je odreen nainima reagovanja posebnih zona tela. Oralni, analni i falusni su pregenitalni stupnjevi. Nakon njih nastupa latencija a zatim u mladalatvu se ponovo bude i ako su uspeno pomereni ili sublimirani od strane JA, osoba prelazi u zavrni stupanj genitalni. ORALNI STUPANj glavni izvor prijatnosti koja dolazi od usta je jedenje. Oralne aktivnosti, unoenje hrane i grienje, prototip su za mnoge kasnije karakteristine crte. Prijatnost koja dolazi od oralnog unoenja moe biti pomerena na druge vrste unoenja kao to su sticanje znanja ili imovine. Lakoverna osoba je fiksirana na nivo oralnog unoenja. Takva osoba e progutati sve to joj se kae. Grienje ili oralna agresivnost mogu biti pomereni i prikazivati se u obliku sarkastinosti i poleminosti. Ova faza odvija se dok je beba skoro potpuno zavisna od svoje majke u ovom period nastaju i oseanja zavisnosti. Ova oseanja uprkos kasnijem razvoju JA tee da istraju tokom itavog ivota i da uvek izbiju u prvi plan kada se osoba osea teskobno ili nesigurno. Frojd - elja za povratkom u matericu najekstremniji simptom zavisnosti. Oralni karakter: 1)Divljenje - zavist; 2)Aktivnost - pasivnost; 3)Optimizam - pesimizam; 4)Lakovernost - sumnjiavost.ANALNI STUPANj kada se hrana svari ostatak se skuplja u donjem delu intestinalnog trakta i refleksno isputa kad pristisak na analne sfinktere dostigne odreeni nivo. Izbacivanje izmeta uklanja izvor neprijatnosti i stvara oseanje olakanja. Kad zapone vebanje kontrolisanog vrenja nude (u toku 2. godine) dete mora da naui da odloi zadovoljstvo koje potie od oslobaanja analne napetosti. U zavisnosti od postupka majke, mogu da se formiraju razliite crte i vrednosti. Retentivni karakter tvrdoglavost, krtost; ako je majka stoga, dete moe zadravati svoj izmet i patiti od zatvora.Represivne mere dete izbacuje svoj izmet u najnepogodnije vreme. Ovo je prototip za sve vrste ekskluzivnih crta okrutnost, ruilatvo, neurednost, bes.Stvaralatvo i produktivnost ako majka moli dete da izbaci izmet i nakon toga ga hvali, dete ce shvatiti da je ta aktivnost neobino vana, razvija se stvaralatvo i produktivnost. Analni karakter: 1)Tvrdichluk - preterana velikodunost; 2)Tvrdoglavost - pomirljivost; 3)Urednost - neurednost; 4)Preciznost - nejasnost.FLAUSNI STUPANj tokom ovog stupnja razvoja linosti u sredite dospevaju seksualna i agresivna oseanja povezana sa funkcionisanjem genitalnih organa. Edipov kompleks se sastoji od seksualnih ulaganja u roditelja suprotnog pola i neprijateljskih ulaganja u roditelja istog pola. Deak eli da poseduje svoju majku i ukloni oca a devojica obrnuto. Edipov kompleks je razliit kod mukaraca i ena. U poetku oba pola vole majku jer ona zadovoljava njihove potrebe i kivni su na oca, jer ga smatraju suparnikom za majinu ljubav. Deakova rodoskrvna udnja za majkom, kao i rastua elja ozlojeenosti prema ocu, dovodi ga u sukob sa roditeljima, naroito sa ocem. Istovremeno njegovo opasno erotsko oseanje prema majci pretvara se u bezopasnu i nenu ljubav prema njoj. Devojica menja pravi objekat ljubavi majku za novi objekat oca. Do ovoga dolazi usled njene reakcije na razoarenje kada otkrije da deaci imaju istureni seksualni organ (penis) a ona ima samo upljinu. Iz ovog traumatskog iskustva proistie nekoliko vanih posledica. Ona smatra majku odgovornom za svoje kastrirano stanje; prenosi ljubav na oca jer on ima verni organ koji ona tei da deli sa njim. Zavist zbog penisa je enski duplikat kastracione strepnje deaka i obe pojave dobile su zajedniki naziv kastracioni kompleks. Devojica zamilja da je izgubila neto vredno, dok se deak plai da e to izgubiti. Za razliku od Edipovog kompleksa deaka, koji biva potisnut ili na drugi nain izmenjen kastracionom strepnjom, Edipov kompleks devojice tei da istraje, iako trpi neke izmene usled realistikih prepreka koje je spreavaju da zadovolji svoju seksualnu elju sa ocem. Ali on se ne potiskuje tako snano kao kod deaka. Frojd je pretpostavio da je svaka osoba sutinski bisexualna; svaki pol privlae pripadnici istog pola isto kao i pripadnici suprotnog pola. Ovo je konstitucionalna osnova homosexualizma, mada kod veine ljudi homosexualni impulsi ostaju latentni.

GENITALNI STUPANj ulaganja pregenitalnog perioda po svom karakteru su narcistika. To znai da pojedinac pribavlja zadovoljstvo nadraivanjem ili manipulisanjem svog spostvenog tela, a u druge ljude se ulae samo zato to oni pomau da se obezbede dodatni oblici telesnog zadovoljstva deteta. Za vreme mladalatva deo ove samoljubavi ili narcizma kanalie se u stvarni izvor objekta. Mladi poinje da voli druge iz ovekoljubivih motiva a ne samo iz sebinih pobuda. Poinju da se ispoljavaju seksualno privlaenje, socijalizacija, grupne aktivnosti, priprema za brak Pri kraju mladalatva pojedinac se od narcistikog malog deteta koje tei prijatnosti preobraava u realistiki orijentisanog i socijalizovanog odraslog. Meutim ne treba misliti da su pregenitalni impulsi zamenjeni genitalnim. Pre bi se moglo rei da su se ulaganja oralnog, analnog i flausnog stupnja spojila i sintetizovala sa genitalnim impulsima. Glavna bioloka funkcija genitalnog stupnja je produenje vrste; psiholoki aspekti pomau da se ovaj cilj ostvari, obezbeujui odreenu meru stabilnosti i sigurnosti.

OLPORT

Njegova teorijska ubeenja: Bavio se pojedincima. Uprkos sloenosti i jedinstvenosti pojedinca, glavna stremljenja u prirodi neke osobe ispoljavaju unutranji sklad i jedinstvo. Svesne odrednice ponaanja su od prvorazrednog znaaja. Olport teite stavlja na pojave koje su predstavljene pojmovima Samstva i Ja. Pojedinac je vie bie sadanjosti nego prolosti. Uopteno reeno on ljudska bia vidi kao bia u kojima su pozitivni svesni elementi motivacije na prvom mestu, a ponaanje po njemu odlikuje unutranja doslednost i odreenost iniocima sadanjosti. Smatra da psihoanaliza ima udela kod nenormalnog ponaanja ali da kod normalnog ima male koristi. Olport je sebe smatrao sistematinim pluralistom. Pluralista u psihologiji je mislilac koji nee iskljuiti nijednu odliku ljudske prirode koja je vana sama po sebi. On je predloio jedno epistemioloko stanovite heuristiki realizam ovo stanovite prihvata zdravorazumsku pretpostavku da su osobe realna bia, da svako ima stvarno neuropsihiko ustrojstvo i da je na zadatak da to ustrojstvo razumemo to bolje. Glavni pojam kod Olporta su Crte. LINOST - Prvo je definisao kao ono to ovek jeste. Onda konana def.: Linost je dinamiko ustrojstvo onih psiholokih sistema koji u pojedincu odreuju njegovo jedinstveno prilagoavanje sredini. KARAKTER - Podrazumeva neki kod ponaanja po kojem su se pojedinci ili njihovi postupci procenjivali. Zato se pri opisivanju nekog karaktera esto koriste rei dobar ili rav. Karakter je etiki pojam i Olport kae da mi volimo da karakter definiemo kao procenjenu linost a linost kao karakter osloboen procene. TEMPERAMENT - Odnosi se na one dispozicije koje su tesno vezane za bioloke i fizioloke odrednice, koje ispoljavaju relativno malo promena tokom razvoja. Uloga naslea je ovde vea nego kod ostalih aspekata linosti. Temperament zajedno sa inteligencijom i fizikim osobinama je osnova za stvaranje linosti. CRTE - Olport govori o dve vrste crta: 1)Opte crte neuropsihiki sklop koji ima sposobnost da uini mnoge drai funkcionalno jednakim i da zapone i vodi jednake, smisaono dosledne oblike adaptivnog i izraajnog ponaanja. Opte crte aspekti linosti u pogledu kojih se veina ljudi iz jedne kulture moe uporeivati.2)Lina dispozicija ili morfogenika crta uopten neuropsihiki sklop (svojstven pojedincu) sa sposobnou da uini mnoge drai funkcionalno jednakim i da zapone i vodi dosledne (jednake) oblike adaptivnog i stilistikog ponaanja. Ovo su jedinstvene crte koje koristimo kada opisujemo jednu konkretnu linost. Opta crta za razliku od line dispozicije nije svojstvena pojedincu. Iako i crte i line dispozicije stvarno postoje u osobi, ne mogu se neposredno posmatrati ve se o njima zakljuuje na osnovu ponaanja.

Razlika izmeu crte/dispozicije i navike - Crta je kombinacija dveju ili vie navika.

Razlika izmeu crte/dispozicije i stava Stav je povezan sa specifinim objektom ili klasom objekata, za razliku od crte/dispozicije. Optost crta je uvek vea od optosti stava. Stav moe da se razlikuje od visoko specifinog do relativno opteg a crte/dispozicije su uvek opte. Stav podrazumeva procenu objekta prema kome je usmeren a crte/dispozicije ne. Razlika izmeu crte/dispozicije i tipova Za neku osobu se moe rei da poseduje crtu ali ne i tip. Tipovi su idealizovane konstrukcije posmatraa i jedinka moe da se uklopi u njih ali samo po cenu gubitka njemu ili njoj linog identiteta. Dispozicija pokazuje jedinstvenost osobe a tip je prikriva. Po Olportu tipovi su vetake podele koje nemaju mnogo slinosti sa stvarnou a crte su istinski odrazi onoga to zaista postoji. Psiholog dolazi do crta primenjujui 3 merila:

1)Uestalost postupaka - U upitnicima pitamo ljude kako se uobiajeno ponaaju u odreenim situacijama.

2)Doslednost u nainu postupanja - U upitnicima se nalazi vei broj stavki koje ispituju isti nain postupanja u razliitim situacijama.3)Intenzitet postupanja - Postoje i stavke u kojima subjekt treba da oznai intenzitet sopstvenog reagovanja (kvalitativna ili kvantitativna skala).Ova 3 merila vae i za neposredno posmatranje druge osobe koje vri posmatra u nekom vremenskom uzorku. Namere ostali teoretiari se okreu prolosti a Olport budunosti. Osobeno (proprium) Na pitanje da li je pojam samstva neophodan, Olport je odgovorio: predloio je da sve funkcije Ja ili Samstva nazove linim funkcijama linosti. Ovim funkcijama linosti je zajednika pojavna toplina i oseaj vanosti. Olport razlikuje 7 vidova u razvoju linog Samstva: Rano detinjstvo do 3. godine - 1)Oseanje telesnog sebe; 2)Oseanje trajnog identiteta sebe; 3)Samocenjenje, ponos; Od 4.-6. godine - 4)Proirenje sebe; 5)Slika o sebi; Od 6.-12. godine 6)Ja kao razuman reavalac; I mladistvo - 7)Samosvojno teenje. Funkcionalna autonomija

Ovo naelo znai da data radnja ili oblik ponaanja moe da postane svrha ili cilj sama po sebi, uprkos injenici da je prvobitno vrena iz nekog drugog razloga. Svako ponaanje, iako je u poetku poteklo iz organskih napetosti ili napetosti pojedinih delova, moe da ima sposobnost beskonanog odravanja u odsustvu biolokog potkrepljenja. Def: Funkcionalna autonomija shvata motive odraslih kao razliite, samoodrive savremene sisteme, koji izrastaju iz njima predhodeih sistema, ali koji su funkcionalno nezavisni od njih. Primer: Lovac u poetku lovi da bi imao hranu ali kasnije kad ima hrane lovi da bi zadovoljio agresiju. Meutim, Olport funkcionalnom autonomijom smatra da lovac lovi i kad nema potrebu da zadovoljava agresiju ve da jednostavno lovi jer voli lov. Pacovi kolodijum na uima, i pacovi plivaju kroz kanal do hrane. Ustanovio je 2 nivoa funkcionalne autonomije:

1)Istrajni (perseverativni) zavisnosti, cirkularni mehanizmi, ponavljajue radnje i rutinske radnje. Njihova istrajnost objanjava se izrazima odloeno gaenje, samoodravajue kolo u nervnom sistemu, delimino potkrepljenje, istovremeno postojanje viestrukih odrednica. 2)Lini (propriumni) odnosi se na steena interesovanja, vrednosti, sentimente, namere, glavne motive, line dispozicije, sliku o sebi i ivotni stil. Iz Olportove knjige: RAZVOJ OSEANJA SEBERANO DETINJSTVO do 3. godine - 1)Oseanje telesnog sebe; 2)Oseanje trajnog identiteta sebe; 3)Samocenjenje, ponos;

Doba od roenja do priblino godinu dana naziva se i senzo-motorno doba. Dete prima drai i reaguje na njih ali jo uvek ne postoji JA. U 5. i 6. mesecu dete posmatra prste na rukama i nogama, moe da uhvati predmet ali ne ume da pusti, sve stavlja u usta. Za njega su prsti i ono to dri u rukama isto. Ako se dete samo povredi (ujede) ono plae ali nije svesno da je samo sebi to uradilo. Sa 8 meseci u ogledalu prepoznaje roditelje ali ne i sebe. Oko 10. meseca e pokuati da uhvati svoj odraz da se igra s njim ali i dalje ne zna da je to on. Kad beba pone da puzi i hoda, esto se sudara s predmetima i dobija voruge. Tako postepeno ui da postoji spoljna stvarnost. Poinje da nasluuje jedan svet koji je ne-JA pre nego to mu se razvije ulo za JA. Sa 8 meseci dete plae kad vidi nepoznatu osobu. Osobe koje prepoznaje odreuju njegov identitet, zato se kae: TI je postajalo pre nego JA. Istraivai smatraju da se oko 15 meseci starosti javlja svest o JA. Telesno JA (oseanje telesnog sebe)Prvi vid samosvesti razvija se iz telesnog JA. Malo dete stalno prima senzacije od unutranjih organa tela, miia itd. Postoji stalni napor da se odri stav tela, naroito u predelu glave. Osea povean napor zbog anatomskog poloaja. Oseanje telesnog sebe, pored organskih senzacija, nastaje i iz frustracija koje nastaju van njega. Dete koje ne moe da jede onda kad eli, udara glavom i saznaje za granice svog suvie vrstog tela. Kroz ceo ivot, oseanje telesnog sebe je osnovni dokaz naeg postojanja. Kad smo zdravi, normalan tok senzacija se esto ne primeuje ali kad smo bolesni, imamo bolove ili neka liavanja, telesno ulo se otro obrazuje. Ono to opaamo da prisno pripada naem telu, toplo je i prijatno, ono to opaamo kao odvojeno postaje hladno i strano. (pljuvaka, krv). Ma koliko telesno ulo bilo vano, ono nije celokupnost neijeg JA. Npr. Ljudi koji su mueni, doivljavali teku bol, kau da imaju oseaj odvajanja od samog sebe. To se deava mom telu a ne meni. Ovo e proi a ja u se izvui nekako.Telesno Ja nastaje zahvaljujui stalnim telesnim senzacijama, ali i nervnom sazrevanju koje omoguava seanja koja su potrebna za oseanje samokontinuiteta.Samoidentinost (oseanje trajnog identiteta sebe)80-ogodinji starac siguran je da je ono isto JA koje je bio i kada je imao 3 godine iako se oko njega sve promenilo ve mnogo puta. Ja-identitet se nastavlja ak i onda kada znamo da se ostali deo nae linosti promenio. Najvaniji psiholoki faktor u uspostavljanju oseanja identiteta, u 2. godini ivota, jeste faktor govora! Najvanija lingvistika pomo je ime samog deteta. (Gde je Donijev nos?/oko?) Sluajui ponavljanje svog imena, dete shvata sebe kao neto izdvojeno kome se drugi stalno obraaju. Sa imenom dolazi svesnost o samostalnom poloaju u drutvenoj grupi. Line zamenice su neto s ime teko izlazi na kraj. Dvogodinje dete esto menja prvo, drugo i tree lice. Ovo odraava tekou koju dete ima sa svojim identitetom. Poto je Ja-identitet delimino uspostavljen, dete ga u igri lako naputa. Moe da ga izgubi do te mere da pone da se ljuti ako drugi ljudi u njemu ne vide medveda, avion ili ta god je njegova mata stvorila. Ne razlikuje san i javu (tigar iz sna je stvaran). Deca od 2.-3. godine pojaavaju oseanje identiteta ponosno pokazujui novu obuu, traku u kosi ili igraku. Odevanje doprinosi da se dete izdvaja iz okoline. Primer: Vintu indijanci u Kaliforniji ja sam jela-moje dete; ja sam bolestan-moj konj.

Najvaniji oslonac naeg samoidentiteta kroz ceo ivot ostaje nae ime. Nae ime je simbol naeg celokupnog bia. Npr. U sobi punoj ljudi brzo ujemo svoje ime. Ljutimo se kad ga neko zaboravi. Osobe koje ne vole svoje ime ne vole svoju linost. Samocenjenje (ponos)Pre nego to napuni 2 godine, dete hoe da kontrolie svoj svet. Javlja se potreba za autonomijom. Da natera stvari da rade. (gura svoja kolica, emu slui mastilo, ru, brija, ormani, make, psi). Ta strast, uas za roditelje, je normalan prilazni odnos deteta prema sredini istraivaki nagon. Dete koje hoe da odvrne slavinu i otac koji pomae. Kada je istraivaka sklonost frustrirana dete to doivljava kao udarac na njegovo samocenjenje. Ego je osujeen, ishod je ponienje i gnev. Dete jasno postaje svesno sebe kao sebe. Dete ui da hoda ponosno je kad naui. Samo se obue, samo se hrani i kad to uspe, ponosno je.

Negativizam Razvoj svesti o sebi dostie kritinu taku oko druge godine. Jedan simptom je naglo suprotstavljanje hranjenju, oblaenju, primanju naredbi svemu to roditelji ele. Dete u ovom periodu smatra skoro svaki predlog odraslih kao ugroavanje njegovog integriteta. Tako se kod njega razvija uoptena navika da kae ne!. Iako kasnije razmisli i misli da, sigurnije mu je da se odupre svemu da bi zatitilo svoje potovanje. Kod nekih ljudi to nikad ne prestaje. Dvogodinje dete jo uvek nije takmiarski nastrojeno. Tek oko tree godine poinje da se javlja ali potpuni smisao dobija tek oko 6.-7. godine. OD 4. DO 6. GODINE 4)Proirenje sebe; 5)Slika o sebi.U ovom periodu razvoj JA jo je daleko od toga da je potpun. Predkolsko dete lako gubi svoj Ja-identitet. Neraspoloeno je ako ne priznajemo njegove preobraaje. Mata i stvarnost se pretapaju jedno u drugo. Mata dominira ivotom igre. Pojavljuju se zamiljeni drugovi obino dete ili ivotinja. Jo uvek postoji muka sa zamenicama (uitelj i dete, ja sam ja, ti si ti). Oseanje telesnog ja se produbljuje (deak koji treba da vadi krajnike). Dete je egocentrino (sunce njega prati, svet se vrti oko njega), veruje da drugi misle isto to i on. U ovom periodu javljaju se 2 aspekta svoga JA: 1)Proirenje sebe Smisao za takmienje nastaje posle 3. godine. S njim se javlja smisao za posedovanje: ja imam bicikl, moj tata, moj pas. Postavljeni su temelji za vano proirenje sebe. ovek je ono to voli najbolje upoznajemo oveka ako znamo njegovo proireno-ja. 2)Slika o sebi Na ovom uzrastu pojavljuje se i zaetak slike o sebi i razmiljanja o tome 1)Kakav sam; 2)Kakav elim da budem; 3)Kakav treba da budem.Dete poinje da saznaje da roditelji ele da ono bude dobar deak ali i da je ono ponekad nevaljalo. Procesom interakcije ono uvia ta njegovi roditelji oekuju od njega i uporeuje to sa svojim ponaanjem. Ovde se polau temelji za namere, ciljeve, moralne odgovornosti i poznavanje samog sebe, to e kasnije igrati istaknutu ulogu u njegovoj linosti. OD 6. DO 12. GODINE - 6)Ja kao razuman reavalac.Deje oseanje identiteta, slike o sebi i njegova sposobnost za proirenje sebe u velikoj se meri pojaavaju sa polaskom u kolu. (zadirkivanje debeljko, etvorooki). Shvata da se van doma od njega okuje drugaije ponaanje. I sad ta dva razliita ponaanja treba da sjedini u sebi. Deca u ovom uzrastu postaju moralistika i legalistika. Pravila igre moraju se strogo potovati. Roditeljska pravila su vana ali sada su vana i pravila druine. Dete veruje da su njegova porodica, religija ali isto i grupa vrnjaka u pravu. Iako moe da osea sukob izmeu miljenja roditelja i miljenja vrnjaka, ipak je vrsto odano ovim posebnim proirenjima sebe. U ovom periodu identifikacija postaje vaan deo uenja. Za sve to vreme razvija se intelektualni ivot deteta. Objektivno znanje ga oarava i pitanje zato je stalno na njegovim usnama. Poinje da osea novu mo, novi vid sebe: JA kao razuman reavalac. Tek sada dete potpuno uvia da u reavanje problema mora da unosi umnu sposobnost. Ranije je mislilo, ali sada misli o miljenju. Ja kao reavalac se slae sa Frojdovom definicijom Ega. Deca poinju da se bave razmiljanjem i formalnim miljenjem.

MLADISTVO 7)Samosvojno teenje.Dvogodinje dete je prolo kroz pripremni stadijum traenja identiteta. Sada se taj problem opet javlja. Centralni problem mladih ljudi postaje Ko sam ja? Glavno pitanje je jesam li ja dete ili odrastao ovek. Roditelji ovde nisu ni od kakve pomoi. Ponekad oni postupaju sa mladiem kao sa detetom a ponekad oekuju da on primi na sebe odgovornosti zrelog oveka. Mada i dalje zadrava mnoge stavove iz detinjstva, on je sada fiziki i sexualno dovoljno zreo da moe igrati uloge odraslog oveka. Npr. Negde moe da se dobije vozaka sa 14, negde sa 15, negde sa 18 godina. Zavisi gde ivite, to znai da se ne zna kad se postaje odrastao ovek. Prelaz iz osnovne u srednju kolu takoe razliit na razliitim mestima. Obredi raznorazni Mladi kome brada jo nije porasla a drugarima jeste, je u patnji. Devojka kojoj nisu jo porasle grudi. Ali niko ne voli kad mu se kae vidi kako si porastao. Buntovnitvo mladih je u bliskoj vezi sa traenjem identiteta. To je njihov konani zahtev za autonomijom. Traganje za identitetom se vidi u nainu kako mladi proverava razliite maske. Danas elja kosu na jedan nain, sutra na drugi, danas razgovara na jedan sutra na drugi nain. Roditelji se bune protiv toga i zato to radi s vrnjacima, najee sa suprotnim polom. Zaljubljivanje je esto sredstvo da se proveri slika o sebi. Partneri u mladalakoj ljubavi vodie beskrajne razgovore, menjajui uloge (maske), da bi videli efekat. Sr problema za mladog je u odabiranju zanimanja ili nekog drugog ivotnog cilja. Mladost ima suvie visoke ciljeve. Mnogi mladalaki ideali su toliko visoki da im predstoji bolno spoticanje na svakom koraku. Tokom 20-ih mogu da otkriju da ne mogu imati toliki uticaj na svet, ili da brak ipak nije tako savren, da imaju manje talenta nego to su mislili itd. Svoenje slike o sebi na prirodnu veliinu zadatak je zrelijih godina. Dalekosene namere i ciljevi u mladosti dodaju nove dimenzije oseanju sebe Aspekt 7 Samosvojno teenje. Neki pisci smatraju da je najbitnije da mladi ima jedan glavni zadatak ijem ispunjenju tei. Dok mlado bie ne pone da pravi planove, oseanje samog sebe nije potpuno. Razlika izmeu elje malog deteta da bude vatrogasac i izbora budueg zanimanja mladog oveka je u tome to malo dete ne pravi nikakav plan, ono samo eli; PROPRIUM

Proprium obuhvata svih 7 aspekata koji ine ja kako ga mi oseamo i saznajemo. Proprium predstavlja objekat naeg znanja o sebi i oseanja sebe. Proprium nije u svim trenucima neto svesno, ali aspekti propriuma imaju uticaja na nae ponaanje i onda kada ih mi ne uzimamo svesno u obzir (npr. nismo uvek svesni svog telesnog ja, ali nam bol nametne takvu svesnost; duboko smo obuzeti neim to radimo i nismo svesni svoje samosvojne tenje, ali ona igra svoju ulogu).Dva problema vezana za osecanje sebe su kompleks nize vrednosti i savest.

Osecnja nie vrednosti - Svi doivljavamo neuspehe. Kad se dese, mi uloimo vei napor da bi uspeli meutim ako se neuspesi ponavljaju ee, ne moemo ih se osloboditi. Ostaju kao uspomene koje se stalno vraaju. Tako moe da nastane usaeno oseanje nedovoljnosti koje se stalno pogorava. Uzroci nastanka oseanja nedovoljnosti: fizika slabost, neprijatan izgled, sexualna impotencija, socijalna neadekvatnost (siromatvo, nedostatak obrazovanja, nespretnost, oskudan renik). Ovo moe da potie i iz oseanja bezvrednosti, krivice i greha. Ukoliko neuspesi rastu, kompleks postaje dublji. Def. Kompleks nie vrednosti je jaka i uporna napetost koja nastaje iz jednog bolesnog emocionalnog stava prema nedostatku koji neko osea u svojoj linoj opremljenosti. Najei je kompleks ena u odnosu na mukarce (i mukarci i ene su konstatovali da je mnogo bolje i lake biti mukarac). I opet kod ena intelektualni kompleks nie vrednosti. Mukarci uglavnom strahuju od fizikog kompleksa nie vrednosti. Neki ljudi su prirodno skloni pesimizmu a time i kompleksu nie vrednosti a neki optimizmu i nisu skloni ovom kompleksu. Pesimisti smatraju da glasanjem npr. ne moe mnogo da se promeni vlast a optimisti da moe mnogo. Kompenzacija ovek koji pati od kompleksa nie vrednosti moe da se bori s tim ali ne zadugo jer su ona ukorenjena duboko u propriumu. Potreban im je istrajan oblik borbe koji Adler naziva kompenzacijom. Moe se razlikovati nekoliko tipa: 1)Direktna akcija (prirodna kompenzacija) javlja se kad onaj koji pati uporno napada izvor stvarne nie vrednosti i uklanja ga. 2)Kad je prvobitna mana ne samo uklonjena nego i pretvorena u izvor snage onda govorimo o Natkompenzaciji. Demosten je mucao pa postao veliki govornik. Ruzvelt je bio nene grae pa je postao lovac na lavove (hrabri jaha). 3)Zamenska kompenzacija je kad neka osoba ne moe da ukloni smetnju nego stvara druga zadovoljenja. Grbav mo iz senke; runa devojka duhovita i draesna; mladi koji nije atleta studije. 4)Odbrambeni mehanizmi kompenzacije usmerene na obmanu drugih. Mladi prikriva nesigurnost snanim rukovanjem. Brade, cipele s debljim onovima, zadobijanje ljubaznou prikrivaju nesigurnost u drutvenom pogledu. 5)Racionalizacija oblik kompenzacije kojim obmanjujemo vie sebe nego druge. Neatletski mladi ne mogu da sluam vie o crvenoj krvi atleta. Ta krv ne tee kroz mozak. Kiselo groze, slatki limun. Bledolik ovek tei se da ga ta boja ini otmenim. Ljudi sa intelektualnim kompleksom gledaju filmove gde su zli ljudi iz visokog drutva. 6)Autistiko miljenje kompenzacija matanjem. U svoijm snovima moemo da imamo uspeha. Mladi kog su maltretirali u svojoj sobi matao je dve stvari u jednoj je nastavnik koji bije decu koja su okrutna, a u drugoj milioner koji daje novac onima koje voli i prima vane goste. Savest Dobra savest nema odreenu konfiguraciju. Kad nam je savest mirna ili miruje mi vrimo svoje funkcije normalno i uivamo u psihikoj i moralnoj ravnotei. Ali rava ili nemirna savest nas grize i govori nam da smo na neki nain povredili stil ivota kakav smo voleli. Mi onda moramo da je spaavamo racionalizacijom, kajanjem ili otkupljenjem. esto je savest integrisana sa religioznim oseanjem ali ne uvek. Savest je kod normalnog oveka indikator koji pokazuje da li neka aktivnost razara ili je razorila neki deo slike o sebi. Dva problema u psihologiji stvarnosti: 1)odnosi se na njen razvoj; 2)odnosi se na njenu zrelu strukturu. U detinjstvu se savest javlja kod onoga to se mora a ljudi ga formiraju kao neto to treba. From prvi naziva Autoritarna savest a drugi Humanistika savest. Kod deteta je nastala zbog roditeljskih ograniavanja i zabrana. (NE prljavtina; NE tv, preti kazna) Kad progovori naui re mora (mora da se umiva, roditeljske kazne i nagrade) ali ne postoji svest o tome zato se neto mora ili ne sme. Objanjenje detetu koje ne razume zato neto mora je komplikovano, nekad zato to e da se izgori, nekad zato to smeta roditelju, nekad zato to e ga ljudi osuditi ili bog kazniti ako krade. Tu se dete ui poslunosti. Od 6.-12. godine dete je naueno da potuje pravila. U mladakom dobu, mladi smatra da su veina roditeljskih ogranienja glupa. Uputa se u zabranjene radnje iako se moda jo uvek osea krivim. Oko 14. godine problemi su i u kui i u koli. Pokuava da se provue kradom, antisocijalnim aktima. Jo uvek ne eli da odstupi od onoga to je naumio. Iako je buntovan voli jake voe i staratelje. Mora se polako zamenjuje sa treba. Kaemo da je ova savest bolja jer je ne odrava strah od kazne. Mladi koji bira da studira neto ne mora ali zna da treba. Nije vie kazna ve obaveza. Ostaje i po neko mora i u zrelom dobu ali ne zbog kazne ve zbog racionalnog uvianja moraju se potovati saobraajna pravila. Zrela savest je dakle oseanje dunosti da se odri slika koju imamo o sebi u prihvatljivom obliku, da se ostvari tok naeg samosvojnog stremljenja da se izgradi a ne uniti na stil postojanja. Savest je generiki samovodi. Savest je takoe sloaj nekoliko samosvojnih stanja samocenjenja, slike koju imamo o sebi i samosvojnih tenji.TRANSFORMACIJA MOTIVA

Bie se menja raenjem. Motivi takoe. Proces je postepen i suptilan. Ne menjaju se svi motivi podjednako. Nagoni ostaju u nama. Kod zrelih motiva prolost je jo uvek iva u sadanjosti. Zahtevi za adekvatnom teorijom motivacije1)Ona treba da prizna savremenost motiva ta god da nas pokree, ini to sada. Motivaciona teorija mora da ima u vidu sadanje stanje organizma. Prolost moe da bude vana samo ako je dinamiki aktivna u sadanjosti. (Dord kriminalac, zlostavljan, bez majke). Drugi primer s istom istorijom misionar. Razlika je to Dorda jo uvek aktivno mui sukob s ocem i i dalje iivljava (i pomera) svoje neprijateljstvo prema ocu. Misionar je zamenio neprijateljske motive nekim blaim. Sekundarni nagoni sadanji motiv crpe snagu iz prolosti. Klinac kog je tata vodio na pecanje sad samostalno voli da peca. Sekundarni nagon je sadanje zadovoljstvo u pecanju koje u sadanjosti nema veze s ocem. Ne postoje sekundarni motivi u dinamikom smislu ali postoje u vremenskom, jer svi sadanji motivi izrastaju iz prethodnih. Neki motivi mogu da budu od sekundarne vanosti ali ako govorimo o energiji i dinamici nekog motiva oni su uvek primarni i u sadanjosti. 2)To treba da bude pluralistika teorija ona koja doputa mnoge tipove motiva. Jedan od nedostataka teorije motivisanosti je to je preterano uprouje. Razni autori su uveravali da motivi mogu da se svedu na jedan tip na nagone ili traenje zadovoljstva, na nesvesno ili na tenju za moi, ili na samoaktualizaciju. Ni jedna ne moe sama jer sve imaju istine u sebi. elja za aom vode nije manji motiv nego elja za olimpijskim trofejem. Maslov govori o motivima deficita (ze, glad, bezbednost) i motivima raenja (ambicije, interesi). Motivi su toliko razliiti da ne moe da se nae jedan zajedniki imenitelj. Jedino moemo rei da u motive spada sve to elimo da uinimo (svesno ili nesvesno). 3)Ona treba da pripie dinamiku snagu kognitivnim procesima na primer planiranju i nameri. U prethodnoj epohi iracionalizma se smatralo da je intelekt samo orue za ostvarenje motiva. Kognitivne funkcije su samo sluge. U novoj epohi elja i razum se stapaju u jedan motiv namera. Najvanija je za razumevanje linosti. On nam omoguava da prevaziemo suprotstavljanje motiva i miljenja. Kao i svi motivi, namera se odnosi na ono to individua nastoji da uradi. Ima i neposrednih i kratkoronih namera (da otera muicu). Vea je vanost nagona koji su dalekoseni. Nameravamo da sredimo ivot, smisao egzistencije. Pojam namere nam omoguava da prihvatimo nekoliko vanih crta motivacije: 1)Kognitivni i emotivni procesi u linosti stapaju se u jednu integralnu pobudu; 2)Namera kao i svaka motivacija, postoji u sadanjosti ali je snano orijentisana ka budunosti; 3)Ovaj termin ima izuzetan prizvuk odravane tenzije i tako odraava pravu prirodu svih dalekosenih motiva; 4)Kad upoznamo glavne namere jednog ivota, imamo nacrt pomou koga u perspektivi sagledavamo i uzgredna stremljenja. (student koji namerava da postane hirurg, rtvuje enidbu, rtvuje fudbal). U novijoj psihologiji izbegava se izraz namere. Moe se zameniti izrazom interesa. Def. interesa: Dispozicija da se ovek angauje u nekoj kulturno razraenoj aktivnosti bez obzira na bilo kakvu drugu nagradu sem zadovoljstva koje ima od toga to primenjuje tu dispoziciju. 4)Ta teorija treba da predstavlja stvarnu jedinstvenost motiva Razlika izmeu stvarnog i apstraktnog motiva. Razlika je samo u konkretnom ili apstraktnom gleditu na motive Dim voli muziku njegov interes je sekundarni nagon koji je razvila njegova muzikalna majka i zadovoljila njegove rane primarne nagone (S-R teorija). Ili Patrisija voli da doekuje goste u svom domu u osnovi je elja za kompetencijom. Apstraktni se dakle uvek uklapa u neki teorijski sistem. Apstraktno gledite je promaaj jer je uopteno a ljudi su strahovito razliiti.FUNKCIONALNA AUTONOMIJAFunkcionalna autonomija smatra zrele motive kao raznolike, samostalne, savremene sisteme koji izrastaju iz prethodnih sistema ali su funkcionalno nezavisni od njih. Kao to dete prevazi