Predstavljanje i mediji 1.Sta je predstavljanje? Predstavljanje jeste slika,slicnost sa necim ili reprodukovanje necega sto postoji u realnom svetu. To mogu biti predmet, osoba, grupa ili dogadjaj koji se predstavljaju ili su na neki nacin prikazani posredno. 2.Razlika izmeu predstavljanja preko pismenog teksta i traka, cd, filma i TV. Kada je u pitanju pisani tekst, posredan prikaz je ocigledan. Sadrzaj je ponovo predstavljen u vidu znakova na stranici, tj. recima i tako prikazan tesko se moze pomesati sa onim stvarnim. Medjutim, kod medija kao sto su trake, kompakt diskovi, film i televizija to ponovno predstavljanje izgleda da mnogo vise podseca na nase licno dozivljavanje stvarnosti. Na taj nacin i televizija ponovo predstavlja stvarni svet i to na povrsinskom nivou,slicno onome kako mi nasim culima vida i sluha tumacimo dozivljaj. 3.Obelezja predstavljanja. Svako predstavljanje je: a)selektivno, b)ograniceno ili kadrirano, c)univokalno (tj. Sa samo jedne pozicije) i d)rezultat mehanicke obrade ili posredovanja. 4.Zasto smo skloni da predstavljanje prihvatimo bez pogovora i zaboravimo da su u njemu posredovali drugi i obradili ga? Kako je predstavljanje daleko od prikazivanja celokupne scene ili konteksta, predstava sadrzi skoro nemerljivo mali postotak celokupnosti. Ipak, buduci da se ovo poklapa sa nacinom na koji predstavljamo svet samima sebi (televizija i drugi masovni mediji podrazavaju nas sopstveni process opazanja), skloni smo da takva predstavljanja bez pogovora prihvatamo i sasvim zaboravimo da su njima posredovali,ili ih obradili,svi drugi osim nas samih. 5.Obelezja predstavljanja na televiziji. (Ricard Dajer) Ricard Dajer izdvaja cetiri razlicita znacenja termina predstava u odnosu na televiziju. Prvo znacenje, jeste ponovno prikazivanje sveta, koje podleze televizijskoj selekciji, naglasavanju i tehnickim i estetskim kodovima. Drugi smisao reci jeste nesto sto je reprezentativno ili tipicno za realan svet. Trece znacenje podrazumeva pojam demokraticnosti govorenja u necije ime,odnosno predstavljanja nekoga. I kao poslednje, kad govorimo o predstavljanju, poteze se vazno pitanje publike,jer ono sto publika vidi u programu mozda je kljucno znacenje teksta.

6.Zasto predstavljanje u medijima mora da bude ograniceno, pojednostavljeno i osmisljeno prepoznatljivim kodovima? Za sve medijske procese od sustinske je vaznosti da je predstavljanje ograniceno, pojednostavljeno i osmisljeno prepoznatljivim kodovima. Bez ovih kodova ili konvencija, predstavljanje bi bilo necitljivo, posto bi svako za sebe bilo idiomatsko (tj. jedinstveno). Na primer sportski izvestaj sniman iz svakog moguceg ugla. 7.Zasto su mediji odgovorni za predstavljanje drustvenih grupa? (Barton) Prema Bartonu mediji su odgovorni za predstavljanje drustvenih grupa tako sto izvesne tipove ljudi grade na osnovu ponovljenih elemenata,kao sto su izgled i ponasanje. Ovi elementi nose znacenja u vezi sa karakterom, odnosima i o tome kako je zamisljeno da mi te tipove vidimo i procenjujemo. 8.Nivoi predstavljanja drustvenih grupa. (Barton) Tri nivoa: a)Tipovi na koje se nailazi na televiziji, kao sto su bakalin ili ekscentricna starija gospodja koja resava zlocin, cesto su prepoznatljivi, a da nisu obavezno i stereotipi. b)Stereotipi su uvek tesno povezani sa pitanjem predstavljanja. Danas izraz stereotipiziranje znaci neprekidno ponavljanje izvesnih prestava o odredjenim grupama ljudi u medijima. To ukljucuje uzimanje lako shvatljivog skupa karakteristika ili osobenosti za koje se smatra da pripadaju nekoj grupi, iz cega se onda stvara reprezentativna odlika cele grupe. c)Arhetipi su prema Bartonu najsnazniji primeri tipova i imaju duboke korene u kulturi. To su prauzori, glavni junaci,junakinje i razbojnici koji ovaplocuju najdublja uverenja,vrednosti a mozda i predrasude drustva.Supermen jeste arhetip upravo kakvi su i svi mitoloski junaci.

9.Odlike stereotipa. (Tesa Perkins) Tesa Perkins definise stereotip kao grupni concept koji daje jednostavne structure, cesto skrivajuci slozenost, zasnovan na inferiornom procesu rasudjivanja. -Stereotipi nisu uvek lazni; Stereotipi mogu,barem delimicno,biti pozitivni:Nemci su stereotipno uspesni,francuzi veliki ljubavnici; Stereotip se moze odnositi i na sopstvenu drustvenu grupu; Stereotipi se ne vezuju obavezno za potlacene grupe; Stereotipi nisu uvek povezani sa manjinskim grupama o kojima nemamo mnogo direktnog iskustva; Stereotipi mogu biti u isti vreme i prosti i slozeni; Stereotipi nisu kruti i nepromenljivi; Ne moze se reci da mi u stereotype jednostavno verujemo ili ne verujemo: oni mogu da rade za nas ili da sa nama opste,a da se mi sa njima ne moramo obavezno i slagati; Stereotipi ne moraju da uticu na nase ponasanje ili stavove:moguce je imati neki stereotip o necemu,a ne verovati da je zaista istinit. 10.Osnovna stanovista u odredjenju stereotipa. Poznato je da porodica,skola,crkva i drugi cinioci odredjuju u znacajnoj meri identitet, uloge i polozaj mladih u drustvu. Medjutim televizija i drugi oblici medijske culture u prostoru socijalizacijskih uticaja imaju sve veci znacaj u oblikovanju svakodnevnog zivota ljudi. Uticu na nacin ponasanja, razmisljanja i formiranja predstava koje imamo o sebi i drugima. Neminovno deca provode veci deo slobodnog vremena uz razlicite vrstr medija,jer u njima pronalaze sadrzaje,simbole i znacenja vremena u kojem zive. Roditelji,nastavnici i vrsnjaci nisu uvek dovoljan izvor podrske za dileme sa kojima se suocavaju mladi. Smatra se da je mlade neophodno nauciti da participiraju u medijskom zivotu jednog drustva, da upotrebljavaju vlastite resurse i uticu delimicno na njihovo oblikovanje. Medijski proctor u javnom mnjenju temelji se na stereotipima,ali se i sami stereotipi razvijaju u skladu sa misljenjem javnosti. Politicke i ostale drustvene structure koriste se medijskom propagandom kako bi formirali i sirili stereotype u skladu sa njihovim interesima. Stereotipi mogu biti opasni ukoliko se koristr kao oruzje u konfliktima,biznisu ili politici. Brojne medijske manipulacije mocnih lobija nastoje da stereotipiziraju pojedine grupe u drustvu,s ciljem da opstanu i zadrze vlastitu moc.

rasnu p[odelu kulturna razlicitost pre nego rasizam. 11.Osnovni teorijski pristupi stereotipima. Lipman je jos dvadesetih godina proslog veka definisao stereotype kao uproscene slike o svetu koje omogucavaju da svet izgleda pristupacnije i razumljivije nego sto u stvari jeste. U psiholoskoj literature razlikuju se dva stavovista u definisanju stereotipa. Jednoj grupi pripadaju autori koji izucavaju stereotype oslanjajuci se na definiciju koju je da Lipman, dok druga grupa polazi od shvatanja da su stereotipi racionalizacija postojecih predrasuda prema drugim grupama. Esmor i Del Boka su pregledom niza teorijskih i empirijskih radova, uocili tri teorijska pristupa u izucavanju stereotipa: a)psihodinamski, b)sociokulturni i c)kognitivni. Psihodinamski model ima svoje korene u Fjordovoj psihoanalizi i drugim motivacionim teorijama koje naglasavaju vaznu ulogu stereotipa u odrzavanju samopostovanja, kao i u odbrani licnosti od potencijalnih izvora anksioznosti. Hamilton i Trolier definisu stereotype kao kognitivne structure koje sadrze znanja, uverenja i ocekivanja o odredjenoj grupi. 2.Uzroci selektivnosti predstavljanja manjinskih grupa. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina,mnogi od onih koji nisu bili zadovoljni predstavljanjem obojenih ljudi u kulturnoj areni zalagali su se za pozitivne prizore, kako bi se uspostavila ravnoteza sa negativnim prizorima, koje su mediji isuvise cesto pakovali publici.Stereotipi su drustvene konstrukcije, projektovane da bi konstruisale drustveno. Oni ne nastaju prosto, ni iz cega, i ne koristi ih svako na isti nacin. Stereotipi, sami po sebi,nisu nuzno uvredljivi ili stetni,ali interesi kojima mogu da sluze i konteksti u kojima mogu da se koriste imaju potencijal da budu upravo takvi. 3.Odlike medija u predstavljanju obojenih od posleratnog perioda do sedamdesetih. Klucna odlika medija u posleratnom periodu bila je konstrukcija prizora obojenih ljudi kao socijalnog problema. Dokumentarni program postao je uobicajeni zanr za diskusije o rasi , a dokumentarni realizam postao je glavni diskurs kroz koji je tretirana obojenost.Prva televizijska dokumentarna emisija posvecena problemima sa kojima su se suocili crni doseljenici u Britaniji bila je: Specijalna istraga: da li je Britanija rasno podeljena? Program je sugerisao da je primarni razlog za diskriminaciju i 1.Forme predstavljanja rase (roda,seksualnosti i invalidnosti) Brit mediji su bili kljucno mesto za sukobe oko pitanja u vezi sa rasom i etnickom pripadnoscu.Kao prvo mediji su bili vidjeni kao problematicna arena, gde su obojeni ljudi marginalizovani, iskljuceni ili im se namecu stereotipi,a sa druge, prepoznati kao kriticno mesto u smislu razvoja drustvenih odnosa i ustanovljavanja ideologije rase i etnicke pripadnosti. Vecina teoreticara u oblasti rase i njenog predstavljanja nastojala je da se fokusira na teme tekstualnosti i sadrzaja,analiziranjem kako razlicite medijske forme vrse selekciju i prezentuju informacije o razlicitim rasnim grupacijama. Npr. u kasnim 70im godinama, centar za studije savremene culture uveo je temu odredjivanja agende narocito u vezi sa vestima i dokumentarnim izvestajima o rasi. Njegovi istrazivaci tvrdili su da mediji odredjuju agendu/javnu debatu o rasi i uskracuju proctor i pristup za suprotstavljene iedeologije i prizore. 4.Argumenti protiv i u prilog postojanja specijalizovanih manjinskih programa namenjenih zasebnoj etnickoj manjinskoj publici. Pojava programa namenjenih crnoj publici sredinom pedesetih godina delovala je u skladu sa BBC-jevim kljucnim idealima liberalizma i servisa javnosti.Prvi program koji je prepoznao da treba stvoriti proctor za rasno specificnu publiku bio je Asian Club.Mnogi od programa BBC-jeve multikulturne redakcije namenjeni crnoj i azijskoj publici, kao All Black i East takodje su bili kritikovani zbog ponavljanja diskursa okrenutosti problemima i zbog fokusiranja na teme kao sto su decaci na iznamljivanje, prostitucija, azijska pornografija, ubijanje beba i samosakacenje azijskih zena.Glavna briga koju neki imaju zbog postojanja multikulturnih redakcija je da one podsticu getoizaciju crnih programa,njihovih stvaralaca i skustva obojenih ljudi,zadrzavajuci ih na marginama i obezbedjujuci tako da vecito ostaju periferni u odnosu na mejnstrim televizijska kretanja i nacine predastravljanja. 1.Najcesce predstavljanje starosne grupe i sta doprinosi takim predstavama? Jos ne postoji zakon o starosnoj dobi, tako da starosna diskriminacijaejdizam jos uvek nije kaznjiva,iako je prisutna. Starosna dob u industrijaliz drustvima danas, tesno je povezana sa privrednom aktivnoscu. Pretpostavlja se

da mladi i stari ne rade. Grubo uzevsi, deca su bspomocna i nevina; tinejdzeri buntovni i neodgovorni;ljudi srednjih godina pouzdani i konformisti;stari ljudi ranjivi i na teretu drzave. 2. Osnovna obelezja decje televizije Sadrzaj decje televizije umnogome govori o tome kako drustvo gleda na decu..Isticu se tri glavna obelezja decje televizije.Prvo,jeste komercijalna strana,koja cilja na decu kao na konzumente akcionih crtaca i igara.Drugo obelezje,obrzovna strana televizijekoja je u blagom opadanju poslednjih godina.Trece,najnoviji tip programa koji mnoga deca obozavaju, jeste sadrzaj za odrasle.Razne sapunice,koje su premestene u prepodnevne termine,itd. 3. Kako se predstavljaju tinejdzeri u medijima? Omladinci predstavljaju grupu na prelazu izmedju deteta i odraslih ljudi.Pretpostavlja se da deca pripadaju porodicama iz kojih poticu,ne rade,nisu u braku i aseksualna su.Odrasli rade,seksualno s svesni,ozenjeni,itd.Omladina obuhvata sve ove binarne suprotnosti.Najuobicajniji prikaz,mladi=nevolja.Dokaz za to su razni filmovi,Buntovnik bez razloga, Divlji u srcu...Bave se problemima seksa,nasilja,kriminala,droge...Ovi filmovi su licenje sereotipa o mladim ljudima-tinejdzerima. 4. Koliko su prisutni i kako se predstavljaju stare zene i muskarci u medijima? U mnogim slucajevima prikazivanje starog doba moze se izjednaciti sa prikazivanjem stereotipa detinjstva.Starost vise nije stanje koje je kao nekad uzivalo postovanje od zajednice.Mediji su pretrpani slikama mladih i lepih ljudi ciji se izgled koristi da bi se prodao odredjeni proizvod.Kad s zene u pitanju postoji simbolicko brisanje starijih.Nekim delom dominiraju starji muskarci belci,koji su jos uvek na znacajnim polozajima. Zene i crnci,koji su odavno penzonisani,ako se uopste prikazuju,predstavljeni su kao zahtevni,ranjivi,bolesni ili izlapeli.Jedino se po sapunskim operama starije zene nalaze kao stalni likovi, mada su cak i tu cesto prikazane kao pomalo komicne. 2.Sta podrazumeva analiz sadrzaja u istrazivanju stereotipa u medijima? U istrezivanju stereoptipa najvis se koristi analiza sadrzaja.Analiza sadrzaja je statisticki metod sakupljanja podataka o vecem broju tekstova.To moze da podrazumva cak i prosto brojanje:koliko se puta neka zena ili muskarac pominju,itd.Tvrdi se da je to

objektivna i empirijska istrazivacka tehnika.

3.Koji je opsti zakljucak o analizama sadrzaja koje s odnose na predstavljanje zene u medijima? Gej Takman,rezimirala je dvadesetpetogodisnje istrazivanje tvrdeci da su zene na simbolican nacin unistili mediji,jer su ih izostavljali,osudjivali i nipodastavali..I drugi su dosli do slicnog zakljucka, da se muskarci cesce pojavljuju u medijima od zena.Zakljuceno je za sve analize sadrzaja da zene nisu prikazane u pravom svetlu,da njihovo predstavljanje ne odrazava stvarnu zenu i njenu ulogu. 4.Koje zamerke se upucuju kvantitativnim metodama kao sto je analiza sadrzaja Rezultati svih analiza sadrzaja ukazuju da su prilicno gruba mera ze stereotip polova.Ona ne obuhvata sirok dijapazon stereotipa plova kao sto su tasta, svekrva,sekretarica,itd.Postoje razna ogranicenja analize sadrzaja .Kvantitavno istrazivanje uvek ce propustati one fine i siptilne signale koje kvalitativno istarzivanje moze da otkrije.Objektvina analiza sadrzaja daje tek jedan mali deo celokupne slike. 5.Sta pokazuju kvalitativne metode u ispitivanju predstavljanja zena u medijima? Uz koriscenje kvalitativne metode u ispitivanju predstavljanja zena u medijima,dolazi se do saunanja da one sadrze protivrecnosti.Otkriveno je da su zenski jezik i teznje tek preuzeti ili uvrsceni u svet muskaraca.Reklamne agencije koriste koriste recnik kao sto suprava,izbor i sloboda tako da se tim recima oduzima progresivno znacenje,i da se koriste samo u svrhu prodaje. 6.Kakva je uloga medija u formiranju polnih uloga prema liberalnom feminizmu? Po liberalnim feministkinjama promena prikazivanja zene u medijima moze da vremenom nauci drustvo da menja tradicionalne uloge polova. 7.Sta zanemaruje liberalni feminizam u svojim stavovima? Kritika je upucena zato sto u mnogim slucajevima ne prepoznaju da ocigledno negativni stereotipi mogu da izrazavaju, na uproscen i simbolican nacin stvarne drustvene odnose... 8.Glediste radikalnog feminizma Radikalni feminizam smatra da su nejednakosti polova sistemske i ukorenjene u patrijahalnim

odnosima.One tvrde da su ove diskriminatorske odlike kljucna odredbena karakteristika drustva i da se ne mogu promeniti pukim unapredjenjem sistemjednakih sansi ili ukljucivanjem vise zena u odgovornije uloge. 9.Sta prema socijalistickom feminizmu urok nepovoljnog polozaja zena? Soc. Feministkinje krive kapitalizam(vise nego muskarce) kao ekonomsku strukturu koja je odgovorna za eksploatisanje zenau drustvu. 10.Stav i argum pluralista Zagovornici pluralizma koji podrzavaju medijsko trziste tvrde da ako je zensko telo pretvoreno u objekat,onda je i musko,te da se sto se tice pornografije,industrija samo udovoljava trzistu.Oni veruju da mediji vise ne prave diskriminaciju medju polovima,mada su to nekad zaista radili.Naprotiv,u zelji da budu politicki ispravni oni se i previse trude da nadomeste zenam,pojavljivanjem na tv. 13.Prizori zena i musk koriste da bi se preneo znacemnje roda i vrednosti? Muskarci se uglavnom predstavljaju kao uspesni biznismeni,tipicno agresivni i nagradjivani za akciju.Zenski likovi su pasivni,poslusni.Uglavnom su prikazane kao nezaposlene i kao dobre domacice i majke. 11.Kako se predstavljaju zene a kako muskarci u medijima i koliko ti modeli odgovaraju stvarnosti? Zene kao ultimativni simboli u reklamiranju igraju istaknutu ulogu na bilbordima gde reklamiraju kozmetiku,automobile,itd.I muskaci se pokazuju na ovim bilbordima,ali redje,i njihovi intimni delovi nikada nisu potpuno pokazani.Lako je uvideti da su realne zen mnogo drugacije i mnogo raznovrsnije nego sto su njihove prestave u medijima.Kako ni prizori zena ni muskaracu ne reflektuju realnost veoma tacno,po Gofmanu,prizori muskaracu su dosta realisticniji od prizora zena.Mejerova tvrdi da ono sto ljudi smatraju realisticnim za zene jeste u pitanju mlad model i atraktivnost.Otkrilo se da i muskarci i zene smatraju da je zenski model prikazan realisticno(polunago zebsko telo) za razliku od muskarca,koji je prikazan u istom izdanju,za koga tvrde da je nerealisticno. 12.Na sta ukazuju prizori zene u medijima? Prizori zena se uglavnom povezuju sa (hetero)seksualnoscu, prirodom i tradicijom.Boja uspostavlja razlike u onome sta zenska tela znace.Plavuse koriste da bi iskazale zensku

senzualnost, tamnokose bele zene inteligenciju,gracionznost i eleganciju,bele zene simboli cednosti i vrline a crne zene seksualno aktivne.

14.Koja su dva osnovna pristupa predstavljanja i kako s eoni odneose prema realistiickim i diskurzivnim strategijama citanja? Realisticka interpretacija tumaci prizore kao odraze realnih licnosti ili realnih situacija i omogucava identifikaciju.Diskurzivna interpretacija razmattra prizore kao unizavanje drustvenih vrednosti i obeshrabruje identifikaciju.Koja ce biti na snazi zavisi od drustvenih,kulturoloskih i ideoloskih stavova publike. 15.Koje strategije predstavljanja se najcesece koriste da bi se konstruisalo zensko i musko telo kao objekat pogleda? I musko i zensko telo se predstavljaju uglavnom kao zgodni,pametni,mladi(posebno zene), seksualno privlacni,itd.Pisi dalje sam. 16.Na koji nacin se predstave roda u razlicitim izrazima savremene kulture naizgld razlikuju od tradicionalnih nacin prikazivanja roda? Muskarac je prvo prikazivan u reklamam kao porodican covek.Tu sliku je 60-ih i 70-ih zamenila slika nezavisnog muskarca,maco muskarca.Tokom 80-ih preovladjuje slika uspesnog muskarca karijeriste,dok se 90-ih javlja novi,osecajan muskarac.Zene-isto. Seksualnost u mediskim tekstovima Stereotipi polova 3. Da li predstavljanje homoseksualnih grupa u mejnstrim medijima odgovara njihovim potrebama? Ne odgovara, jer jo postoje velike predrasude heteroseksualaca o homoseksualcima. I pored bezuspenih pokuaja da osnuju svoje medije Vlada im to ne dozvoljava. 1.Kojim mehanizmima se stvaraju medijski stereotipi o seksualnim manjinskim grupama I ta nam oni pokazuju kako se seksualnost percipira u kulturi? Putem medija nemoemo precizno utvrditi seksualno opredeljenje osobe, sem ako ona sama ne istupi I kaze kojeg je opredeljenja. Posto nas naa kultura podstie da mislimo o seksualnosti kao neemu sutinskom, unutranjem, povezanim duboko privatnim, emocionalnim ulaganjima, ali emocije nisu liene drutvenog konteksta I elje jedino egzistiraju unutar ideolokih

okvira- a jedan od najznaajnijih od ovih ideolokih okvira je sfera medijskih predstava.

2. Tradicionalni I savremeni stereotipi? Ideoloke implikacije stereotipa su oigledne posto su grupe koje su najvise podlone stereotipima sa manje drutvene I kulturne moi. Stereotipi postaju ideoloki kada prestaju da budu metod opisivanja i postaju sredstvo za prenosenje vrednosti. Savremeni stereotipi su oni koji uine vidljivim nevidljivo tako da ne postoji opasnost da e nam se ono prikrasti dok smo nespremni I da bi ucinili trajno I jasno izdvojenim ono sto je u realnosti mnogo blie normi nego to dominatni sistem vrednosti eli da prizna. Tradic stereotip su 1 od naina da se taj izazov uini manje opasnim, obeshrabljujui ih time da istupe I potvrde svoje seksualne indetitete. 4. ta nam o seksualnosti I govori predstavljanje heteroseksualnosti? Heteroseksualnost je privilegovano sama re se koristi retko u mediskim tekstovima. Pradoks predstava heteroseksualnosti je u tome da je heteroseksualnost istovremeno svuda I nigde: svuda, jer se uzima zdravo za gotovo kao seksualna norma, centar u odnosu na koji su ostale seksualne orjentacije obavezne da se definiu, pa ipak, nije nigde, jer se nikada ne zahteva da se indetifikuje, da prizna svoju posebnost, da se podini u unienju etiketiranja. Heteriseksualnost u mediskim tekstovima je otvoreno iskazana jedino kada nema ceo prostor samo za sebe, kada je smetena s predstvama drugih seksualnosti. 2. Teoriski pristupi fenomenu pornografije? Postoji vise teoriskih pristupa fenomenu pornografije, kakvi su npr. Kritiki, kulturoloki, psihoanalitiki, antropoloki ili ontoloki. Kritiki pristup pornogr se deli na 2 osnovne vrste: na kritiku zbog opscenosti I nemorala od strane desnih 2. na feministiku kritiku pornografije kao najdirektnijeg iskaza muke opresije nad enama. 1.Pojmovno odreenje pornografije I etike? Sam pojam pornografije jeste modernog porekla I potie iz sredine 19. veka skovan od grkih rei porne I graphos to znai prikazivanje kurvi najnieg ranga. Razdvajanje erotizma od pornografije kroz istoriju civilizacije bilo je diktirano ne toliko estecki,

koliko politiki, verski I slinim razlozima u cilju uspostavljanja hegemonije crkve I dravne vlasti I kontrole ljuckog duha I seksualnosti. Dok se erotizam smatrao bliskim umetnosti, pornografija je vienja kao skandalozni sadraj. Pornografija se danas javlja u tri osnovna medija: na filmu, u tampi I internetu. 3. Oblici mizoginije u medijima? Mizoginija predstavlja emotivnoafektivni odnos prema enama koji poiva na ambivalenciji-ljubavi I mrnji-istovremeno. Izraava se kroz nametanje striktnih normi fizikog izgleda od strane modne I kozmetike industrije, koje diskriminie veinu ena I ini da se oseaju neadekvatno, kroz ejdizam- diskriminaciju ena prema godinama, sa insistiranjem na ideji da su mlade ene jedino privlane, negiranje ili umanivanje profesionalnih postignua ena, ismevanje ena na javnim funkcijama, stereotipi o nioj inteligenciji I sposobnostima ena, prikazivanje osvajanja mukaraca I eliminisanje enske konkurencije kao jedinog smisla ivota za ene I davanje enama uloge seksualnih objekata. Tabloidne novine, koje svoje visoke tirae zasnivaju na senzacionalizmu, politiki iskljuivim porukama, kakljivim vestima sa estrade I razliitim vrstama govora mrnje, koriste pornografije I mizoginiju kao nezaobilazan deo svojih sadraja. Definicija pornografske fotografije podrazumevala bi neki od planova nagog ili poluobnaenog enskog tela, svedenog na seksualnost koja sebe stavlja na raspolaganje mukom posmatrau. 4. Komunikaciona sredstva tabloida da bi se privukla panja publike? Izvetavanje koje je po pravilu pristrasno I u funkciji dnevne politike vladajuih stranaka, kao I izostanak dosledno sprovedene ilustracije nad vriocima propagande predhodnog, autokratskog reima, komercijalizacija masovnih medija dovela je do njihovog prilagodjavanja vladajuem javnom mnenju, koje je konzervativno I reakcionarno jer je vie od 10. godina zapisano propagandom reimskih medija. Tabloide odlikuje nedefinisano vlasnitvo koje upuuje na izvesne strukture biveg reima koje, sudei po njihovom politikom kursu, odluujuce utiu na politiku tih novina. Uglavnom imaju male tirae niske cene I nikakav ili minimalni oglasni prostor. Smatra se da iza njih stoje odredjene ekonimske ili politike strukture koje diktiraju ureivaku politiku. 6. Pornografska reprezentacija ena u tabloidima kod nas I njena polna uloga?

Kompleksnost afera tj. Ljubavnih afera lei u injenici da one znaajno doprinose popularnosti tkz. Zvezda . ene koje imaju ime I profesiju degradiraju se u potronu robu porno industrije, sto se smatra delom njihovog posla. 5.Predstavljanje ena I mukaraca u naim tabloidima? ene su u dnevnim novinama predstavljene tek na oko petini od ukupnog broja fotografija. Njihov broj je znatno manji u ozbiljnim novinama ali upadljivo raste sa porastom zabavnih strana I u veernjim novinama. Analiza socijalnih uloga ena na fotografijama pokazala je tendenciju stereotipizaranja enskih uloga I diskriminaciju ena. Najee uloge ena na fotografijama su zabavljake-manekenke, modeli tv linosti I pevaice. Drugu veliku grupu uloga ine one vezane za privatni domen- majke, domaice, supruge. Mukarci se predstavljaju nasilnikratnik-kontroverzni biznismen tj. Ratniki patrijarh. 1. Istorijska pozadina rasprave o delovanju medija Jo u doba ekspira bili su kontrolisani sadraji pozorinih komada, kasnije filmova i stripova, a danas sadraji video-igara i interneta. Televizija je u ovim raspravama zauzimala centralno mesto jer je stalno bila prisutna i dostupna svim uzrastima. Najee optube na raun televizije jesu te da ona moe izazvati zavisnost, da je zbog potrage za to veom publikom snizila kriterijume dobrog ukusa, da podstie pasivnost, ali i nasilje i delikvenciju. 2. Teorije o prirodi delovanja medija (narkodejetvo, dvostrukog toka, upotrebe: zadovoljstva, kulturnog delovanja) Narkodejstvo: Shvatanje da je publika jednoobrazna u svojim reakcijama na podsticaje ili poruke masovnih medija, a pretpostavlja se da je ta reakcija trenutna, upisano je kao narkodejstvo. esto navodjen primer je emislija Marsovci su sleteli. Poto su mnogi sluaoci propustili najavu dooi je do opte panike, a mnogi od slualaca su se javljali da kau kako su videli svemirski brod. Eksperiment Bandure pruio je dokaze o narkodejstvu kada je deci dozvolio da gledaju osobu koja ekiem napada lutku Bobo. Rezultati su pokazali da su ova deca kasnije bila agresivnija. Teorija dvostepenog toka: Kac i Lazarfild tvrde da ljudi ive u grupama i da su te grupe, zajedno sa tvorcima miljenja u okviru grupe kljuni inioci u formiranju drutvenog gledita. Takodje tvrde da su ugledni lanovi u

okviru date grupe mnogo uticajniji od medija. Model upotrebe i zadovoljenja: Publika koristi televiziju da bi zadovoljila izvesne potrebe, kao to su potrebe za informacijama, zabavom, identitetom i drutvenim optenjem. Ovaj princip je sklon da smanji manipulativnu ulogu medija. 3. Ko i kako sprovodi istraivanja o delovanju medija? Reklamne agencije putem istraiovanja trita prate rezultate svijih televizijskih kampanja. Nezavisni istraivai retko koriste ove rezultate jer ne ele da budu ni u kakvoj vezi sa kompanijama koje su naruile istraivanja i platile ih. Takodje i veliki broj medijskih ustanova radi na istraivanju delovanja medija. BBC i ITV zajedniki upravljaju odborom za istraivanje publike koji obezbedjuje brojke o gledanosti i detaljne podatke o reakcijama gledalaca. Automatski odailjai su povezani sa uzorkom od 45000 domova i neprekidno pratei i alju podatke o tome koji se trenutno kanali gledaju. 4. Kako Vlada kontrolie medije? Od nacionalnih TV stanica stalno se trai da alju izvetaje o stanju javnog mnjenja u vezi sa programima koje emituju. Postoje i druga tela koja prate emitovanje i belee na koje je sadraje javnost osetljiva. To su Nezavisna TV komisija, Komisija za albe na emitovanje, Savet za standarde elektronskih medija. 5. Koje zamerke se upuuju pristupu u kome se na osnovu broja scena nasilja, razmatra veza izmedju gledanja scena nasilja na TV-u i izraavanja nasilja u drutvu? Pokuaji da se izmeri koliina sexa i nasilja na TV-u brojanjem scena potpuno su besmisleni ako se ne poseduje neko predznanje o vrsti snimljene scene ili kontekstu u kome se to deavalo. Tako rezultati dobijeni istraivanjima u kojima su brojane scene nasilja, trpe nedostatke zbog toga to analiza sadraja nije potpuno izvedena. Ako bi se pribegavalo samo prostom prebrojavanju leeva onda bi filmovi Dr Strendan ili Dan nezavisnosti bili najnasilniji jer su u njima uniteni itavi gradovi, iako su inae nekodljivi. 6. Opti zakljuci o studijama koje su posmatrale efekte gledanja scena nasilja u medijima: Scena nasilja moe biti prikazana kao uasan in il kako sjajna zabava. Ovakav primer govori nam da na TVu ne postoje sex ili nasilje, ve samo razni naini da se oni prikau. Moda ovakve scene otupljuju ula i da zbog izlaganja nasilju u umetnikim formama

otvrdnemo na nasilje u stvarnosti. Ipak, ovakva teorija se i dalje moe smatrati samo hipotezom.

7. Argumrnti studija koje podravaju vezu izmedju kriminala kod mladih i scena nasilja na TVu? Prvo istraivanje sprovedeno je 1928. godine (sproveo ga Pejn Fand) bavilo se vezom izmeu gledanja filmova i kriminala kod mladih. Tako, kada su mladi poeli da se ponaaju kao Marlon Brando u filmu Divlji u srcu to se smatralo dovoljnim dokazom da postoji veza izmedju scena nasilja i delikventnog ponaanja. Ovu tezu podrao je i Vilson koji je tvrdio da masovni mediji mladoj publici podstiu kriminalno, nasilno i nepristojno ponaanje, pa tako predstavljaju skup vrednosti koji je apsolutno suprotan vrednostima ukorenjenim u drutvenim institucijama, crkvi, porodici ili koli. 8. Kritike studijama koje podravaju vezu izmedju nasilja u medijima kriminala kod mladih? Belson je u ispitivanjima londonskih deaka ustanovio da uee u tekom nasilju jeste povezano sa izlaganjem pred scenama nasilja na TV-u. Ovo istraivanje je kasnije kritikovano jer je ustanovljeno da poseduje metodoloke nedostatke. Takodje, veoma je teko odvojiti delovanje drugih inilaca kao to su sklonosti samog deteta, ali i sredina u kojoj je dete odraslo. Kemberba je u svom istraivanju pokazao da su deca sa najviim stepenom izloenosti nasiljui na TV-u bila manje nasilna od ostale. Branston i Staford tvrde da pojedine scene nasilja na TV-u mogu imati i pozitivno dejstvo jer e kod dece izazvati oseanje odvratnosti. Nastanak sapunica i publika istorijski pregled Sapunice su nastale 30-ih godina u Americi za vreme finansijske krize, tako to su veliki proizvodjai sapuna i deterdenata sponzorisali proizvodnju kratkih radio emisija od po 15 minuta, koje su govorile o enama i njihovim emocionalnim dilemama. Pretpostavljalo se da e sponzorisanje ovih emisija doprineti poveanju prodaje sapuna i prakova za pranje. Zato su sapunice svetski fenomeni? Sapunice su svetski fenomeni zato to predstavljaju najjeftiniji oblik zabave koji privlai najiru publiku na jedno mesto gde e oglaivi prezentovati svoje proizvode. U sapunskim serijama

uvek se nadje po jedan lik koji se sa svim nedacama u ivotu uspeno bori i pomou najraliitijih uda pobedjuje zlo. Forma sapunica osmiljena je tako da jeftino popuni vreme najiroj publici, sadrajima koji su izizetno jeftini za proizvodnju. Uvek su domae sapunice znatno popularnije od najuspenijih stranih jer u sebi nose karakteristine crte poneblja na kome se prikazuju. Znaaj sapunica sa stanovita medijskih kua Kod sapunica je najprivlanije to ne zahtevaju velike trokove proizvodnje, a ostvaruju visoku gledanost a tako i ogromne prihode. Dekor, kostimi, minka i scenografija se nikada ne menjaju, a najvei broj scena snima se u studiju. Ogromna gledanost televiziji omoguava unosno naplaivanje oglaavanja. Danas se proizvode takve sapunice koje privlae ljude najrazliitijih starosnih dobi, to oglaivaima omoguava da reklamama nude mnogo iri raspon proizvoda. Mehanizmi privlanosti sapunica Kada se opisuje zadovoljstvo koje gledanje sapunica proizvodi esto se pribegava jeziku narkomanije. Gledaoci koji provode sate ispred TV-a, podrugljivo se nazivaju sapunomanima. Gledanjem sapunica ljudi bee od briga koje ih okruuju, jer u tim trenucima proivljavaju ivote izmiljenih likova koliko god oni bili banalni. Neki od gledalaca kau da, ustvari uivaju da se smeju glupostima iz pojedinih sapunica i da ih to uveseljava. Predvidljiva priroda anra i povrnost prie ljudima nude bezbednost, pa ak i oseanje nadmonosti, to verovatno jeste i najvea privlanost. Zamerke sapunicama Sapunicama se zamera da to koriste neka kontraverzna pitanja kao podlogu za dramu ili polemiku, ime ih tokom same obrade obezvredjuju. Prebacuje im se i da u vremenu emitovanja razdvajaju ljude, ak iako su svi kod kue. Smatra se da one obezbedjuju glupavu i jeftinu zamenu za emocionalno iskustvo i udobnost lanog zajednikog ivota. Kulturolozi koji kritikuju masovnu kulturu kau da sapunice fabrikuju tehno-menaderi zarad uutkivanja, manipulisanja i smirivanaj naroda. Takodje se smatra da sapunice publiku pretvaraju u poslunog potroaa materijalnih dobara. Odbrana sapunica Smatra se da otvoreni kraj sapunica vie enski i da je blii stvarnom ivotu ene, jer u njenom ivotu dominiraju poslovi takve prirode, npr. kuni poslovi ili podizanje dece. Ovi sadraji starijim enama pripisuju sexualnost, koja se u drugim anrovima znatno redje susree. Sapunice su tako jedini

anr koji dozvoljava starijim enama, koje se ne uklapaju u streotip mladih, zgodnih i vitkih, da imaju ljubavne ili sexualne veze.

ta odreuje specifinost tumaenja prirode vizuelnih medija? Stadijum kognitivnog razvoja (po Pijaeu) kroz koji dete u datom trenutku prolazi odreuje ta e za njega biti vizuelni medij. Stadijumi kognitivnog razvoja Pijae. U Pijaeovoj teoriji kogn razvoja razlikuju se 3 stadijuma: senzomotorni, postoperacioni (obuhvata prekonceptualnu i intuituvnu fazu) i period formalnih operacija. Po Pijaeu oni se moraju pojavljivati u razvoju u nepromenljivom redu ali razne varijable mogu uticati na hronoloki uzrast na kojem je odreeni stadijum funkcionisanja dominantan. Karakteristike senzomotornog perioda. Tokom ovog perioda najelementarniji vidovi realnosti tek poinju da bivaju konstruisani. Detetov univerzum je jo uvek totalitet slika, one u momentu akcije izranjaju ni iz ega da bi se vratile ni u ta onda kada se akcija zavri tako da pojedinani entiteti (kao to je i vizuelni medij) uopte ne postoje samostalno. Takoe, egocentrizam je u ovom periodu najvii. Karakteristike preoperacionalnog perioda. U ovom periodu neposredna realnost za dete prestaje da bude "totalitet slika" koje se pojavljuju ni iz ega i vraaju ni u ta. Svet postaje trodimenzionalan, ispunjen objektima koji postoje nezavisno od detetove akcije. Vizuelni medij postaje "aliment" (iskustvo koje prilagoavanje i akomodaciju da bi bilo usvojeno) odnosno njegova predstava vizuelnog medija se najvie razlikuje od predstave koje o njemu imaju odrasli. Antagonizam izmeu akomodacije i asimilacije vodi stvaranju specifine slike sveta i vizuelnog medija. Koji period kognitivnog razvoja je od posebnog znaaja za razumevanje saznajnog odnosa deteta prema vizuelnim medijima i zato? Period formalnh operacija nije od velikog znaaja za razumevanje ovog odnosa jer je u toku ovog perioda detetova predstava o vizuelnom mediju najpriblinija predstavi koju o njemu imaju odrasli. Takoe, to nije ni senzomotorni period. Od posebnog znaaja za razumevanje saznajnog

odnosa deteta prema vizuelnom mediju je preoperacioni period i to, pre svega, njegova prva, prekonceptualna faza. Vizuelni medij postaje "aliment" (iskustvo koje prilagoavanje i akomodaciju da bi bilo usvojeno) odnosno njegova predstava vizuelnog medija se najvie razlikuje od predstave koje o njemu imaju odrasli. Antagonizam izmeu akomodacije i asimilacije vodi stvaranju specifine slike sveta i vizuelnog medija. ta je "iva slika"? Izraz "iva slika" odnosi se na veoma visok stepen slinosti izmeu oznaavajuih i oznaenih koji karakterie vizuelni medij, upadljiva "ivotnost" vizuelnog medija. Zavisno od stepena obrade slike i razvojem tehnologije, "ive slike" mogu varirati u stepenu ivotnosti. Dete u prekoncept fazi razvoja, ima sklonost da mea simbol i ono na ta se on odnosi, tj. oznaavajue i oznaeno, upravo zbog visokog stepena slinosti. ta je simboliki realizam Verner? Simboliki realizam predstavlja tendenciju da se simboliki entiteti smatraju jednakim sa onim na ta se odnose. To, naravno, nije sluaj sa razvijenim intelektom, ve se to deava u prekonceptualnoj fazi razvoja deteta. Zbog visoke slinosti onoga to se vidi (simbol) na vizuelnom mediju i onoga na ta se to (simbol) odnosi dolazi do njihovog izjednaavanja. ta doprinosi "ivotnosti" vizuelnih medija kod dece u prekonceptualnoj fazi kognitivnog razvoja? "ivotnosti" vizuelnih medija, pored velike slinosti izmeu oznaenog i oznaavajueg, doprinosi i spontana sklonost njihovog meanja koja je karakteristina za ovu fazu kognitivnog razvoja. Doprinose i neke tendencije svojstvene ovoj fazi razvoja kao to je centracija. ta je centracija i kako se odraava na njegov odnos prema vizuelnim medijima? Centracija je tendencija koja deluje u pravcu razbijanja iluzija o "ivim slikama". Ona dovodi do toga da "ive slike" deluju vie kao da su ive, a ne kao da su slike. Dete se centrira na jednu upadljivu odliku odreenog objekta i zbog nesposobnosti decentracije neadekvatno kognitivno doivljava taj objekat. Ono asimiluje samo one povrne odlike koje su najupadljivije za njega. U sluaju vizuelnog medija to je upravo ivotnost slike pa dete stvarnost prikazanu na njima u ovom periodu kognitivnog razvoja doivljava kao neposrednu realnost. Zato dete promenu plana ne doivljava zbunjujue?

Promena plana deluje pre kao podrka nego kao negacija televizijske "ivotnosti". To u sadejstvu sa onim to Pijae naziva imobilnost i statinost detetove misli doprinosi tome da dete promenu plana ne doivljava zbunjujue. Naime, usled centracije i statinosti misli dete se usredsreuje na odvojena stanja i povrne odlike koje najvie privlae njegovu panju (u sluaju vizuelnih medija na njihovu ivotnost), a ne na transformacije kojima ona prelaze jedno u drugo. Da li su za dete "ive slike" isto to i neposredna realnost? Dete uporno veruje "ivoj slici" ali ne postoje empirijski podaci koji bi potvrdili da izjednaava to to vidi na vizuelnim medijima sa neposrednom realnou. Dete pravi razliku: "biti u sobi" od "biti u televiziji", i time pokazuje da razlikuje neposredni svet od onog koji je "u televiziji". Meutim, tu je pre re o akomodaciji nego o adaptiranju; dete se ugleda na to kako se odrasli ponaaju prema televiziji i ponaa se u skladu sa njima. Dete se, naizgled, ponaa adaptirano u kontaktu sa televizijom jer ne pokuava da uhvati sliku, da razgovara sa njom, ali ukoliko u stvarnom ivotu sretne neku osobu sa televizije ponaae se pema njoj kao da je "izala iz televizora" i tu je svako logiko objanjenje suvino jer dete ne moe da ga povee s svojom sistemom shvatanja. Ono se tada vraa svojoj egocentrinoj asimilaciji. Uloga vizuelnih medija na filogenezu saznajnih f-ja Kako, prema Vigotskom, dolazi do transformacije neke naturalne f-je u kulturnu? Ova transformacija nastaje posredstvom spoljanjih pomonih sredstava, masovnih medija. Naime dolazi do internalizovanja specifinih svojstava vizuelnih medija, koja tako postaju unutranji agens restrukturacije psihikih funkcija. na ovaj nain pismenost postaje "vetako pamenje oveanstva". Kako je pismens usmerila pamenje? U toku istorijskog razvoja izmenjen je sam tip psiholokog razvoja pamenja. Od neposrednog zapamivanja, neposrednog zadravanja utisaka, ovek prelazi na ovladavanje svojim pamenjem, na stvaranje znakova pomou kojih usmerava i vlada pamenjem. Tako znakovi, koji su prvobitno bili spoljanji internalizacijom postaju unutranji agensi koji usmeravaju ovekovu saznajnu delatnost. Ovakvo pamenje je verbalizovano (pamenje u pojmovima) i dovodi do zadravanja skraenih, logiki povezanih i preraenih slika.

Kako bi mogla tei "kulturalizacija" miljenja pod uticajem vizuelnih medija? kulturalizacija=vizuelni medij postaje spoljni oslonac nekih vidova miljenja i pamenja. Vizmed stvaraju pogrean utisak objektivnosti nudei neku novu vrstu neposredne realnosti. Npr. filmski i tv dokumenti o doga predstavljaju neku vrstu spoljanjih oslonaca za pamenje. Utisakom "ivotnosti" stvoren pokretnom slikom (pokretom slike i pokretom u slici) i mnogim izraajnim sredstvima kojima raspolae vizuelni medij se stvara neka vrsta "vetake svesti o sadanjosti" posebno onda kada su podaci posredovani vizuelnim medijima glavni ili iskljuivi izvor podataka. Meutim, upravo taj nain predstavljanja tih dogaaja tei da oblikuje nau svest o onome to nam saoptava i da samim tim izmeni nae miljenje o tome. Koje osobenosti vizuelnih medija bi mogle imati uticaj na menjanje miljenja? Usled sve znaajnije prisutnosti vizuelnog medija u ivotu civilizovanog oveka dolazi do promene koja se ogleda u sve veoj tendenciji korienja raznih oblika vizualizacije u pamenju i miljenju. Osobenosti ovih medija koje bi mogle uticati na menjanje miljenja su njegova ikoninost kao i mogunost prikazivanja vremenskih sledova. Ikoninost ga odlikuje celovitou i simultantnou, nudei tako mogunost da i miljenje poprimi odliku simultantnosti i neizdeljenosti. Prikazivanje vremenskih sledova otvara nove puteve za razumevanje razliitih vrsta procesa i transformacija oslobaajui tako misao usredsreenosti na odvojena stanja. Sredstv obrade omoguavaju vizmed da realnost prikazuju na nain koji nije dostupan neposrednom iskustvu? Vizuelni medij raspolae itavim nizom sredstava koja mu omoguuju da realnost koju prikazuje obradi na naine koji nisu dostupni neposrednom iskustvu. U ta sredstva spadaju: kretanje kamere kroz prostor, usporeno prikazivanje procesa ija normalna

brzina odvijanja ne omoguuje posmatrau uvid u njegov tok, kao i tehnika kojom se postie da predmet ili osoba u pokretu za sobom ostavlja trag u vidu niza sopstvenih slika. Ovakav doivljaj prostora mogu je samo posredovan vizuelnim medijem. Ne radi se o rekonstrukciji opaenog ve o konsrukciji na osnovu opaenog radi sticanja jasnijeg uvida. Ovi postupci omoguavaju posmatrau uvid u sastavne delove odreenog procesa (npr. proces rascvetavanja cveta) koji mu inae nisu dostupni u neposrednom iskustvu. Obeleja usporenog prikazivanja procesa kao sredstva obrade vizuelnih medija? Usporeno prikazivanje odreenog procesa predstavlja pojaalo (amplifikator) naih prirodnih perceptivnih sposobnosti. Mentalna obrada svojstvena miljenju omoguuje oveku ovu vrstu proizvoljnosti. Dalje predstavlja postupak u kome se snimljeni proces prikazuje kao niz statinih, odvojenih stanja. Ovakvom obradom mogue je sprovesti vizuelnu analizu kojom neki postupak ralanjujemo na bitne, sastavne elemente. Prua mogunost istovremene analize i sinteze (ralanjivanje na odvojene sliice i njihovo stapanje u jedan pokret). Kako se odreuje identitet? Identitet predstavlja svojstvo neke veliine da uprkos svim promenama kao i promenama situacije u kojima uestvuje s drugim veliinama ostaje ista. U psih id ne podrazumeva statino jer se razvija i gradi, odreuje se kao proizvod sloene interakcije crta i sklopa li, njene unutranje dinamike i ekonomije, kult naslea i nasleenog genetikog materijala, uslova u kojima se razvijala, sredine u kojoj ivi i situacionih faktora koji na individuu deluju. Razlike u odreenju id u sajberpsih i tradic psiho disciplinama? Razlike uslovljavaju specifine odlike sajberprostora: znaajno ogranienje mogunosti ulnog (i vizuelnog) kontakta, dosta interakcija meu strancima, mogunost da se odgovor vremenski odloi bez sumnje kod sagovornika i odsustvo fizikog, materijalnog tela. U sajberprostoru id postaje lina kreacija pojedinca, jer je zbog anonimnosti u mogunosti da odabere na koji e se nain nekome predstaviti, ta e odati, a ta sakriti. Karakteristike virtuelnih identiteta. Virtuelni identiteti uglavnom nisu u potpunosti definisani, razliiti su a mogu biti i potpuno nezavisni. labavi su, bestelesni iscepkani, kreirani prema razliitim potrebama u sajberprostoru.

Zajednike i razl determinante id-a koji se kreira u sajberprostoru i onog koji se poseduje u realnosti? Zajednike: oba su podlona promenama, zahtevaju znatan udeo kognicije, na njih utiu socijalni faktori. Meutim identiteti stvoreni u sajberprostoru podloni su mnogo brim promenama, i tu se udeo kognicije mnogostruko uveava jer drugi znaju o vama samo ono to im sami saoptite. Takoe, sajberprostor predstavlja neku vrstu pojaivaa uticaja soc.faktora na identitet jer su vai stavovi, uverenja, ciljevi stalno izazivani i relativizovani. Specifinosti promenljivosti identiteta u sajberprostoru. Naini stvaranja i menjanja identiteta u sajberprostoru veoma su raznoliki. Tiu se bogatstva mogunosti koje sajberprostor nudi kao i odlika osobe koja ih stvara. Razliite oblasti sajberprostora i razliiti naini boravka i delovanja u njemu , omoguuju i izazivaju po stepenu, intenzitetu i obliku, razliite vrste identiteta. Do njih se dolazi lanim predstavljanjem i kreiranjem imaginarnih linosti, suprotnim ponaanjem od onog karakteristinog u realnom ivotu, kao i selektivnim prikazivanjem svojih odlika. 1.Da li se prekomerna upotreba interneta u zvanicnoj klasifikaciji psihickih poremecaja moze odrediti kao posebna kategorija? Rasprave se uglavnom vode oko pitanja da li je rec o bolesti zavisnosti ili se radi o samo jos jednom obliku poremecaja ponasanja,odnosno vrste teskoca u kontrolisanju impulsa.Meutim i zagovornici prve mogucnosti prilicno su uzdrzani kada je u pitanju deinisanje zavisnosti od interneta kao zvanicno nezavisne kategorije mentalnih poremecaja. 2.Vrste zavisnosti od sajber prostora prema Suleru. Johan Suler smatra da su sve vrste zavisnosti od sajber prostora mogu podeliti u dve kategorije,socijalnu i nesocijalnu,pri cemu ova druga podrazumeva kompulzivnu upotrebu interneta i racunara u svrhe igranja video igara,obavljanja poslova na kompjuteru,prikupljanja inform,slika iliprosto istrazivanje sajber sveta.Zavisnici pretezno spadaju u prvu kategoriju 4.Koje osnovne potrebe zadovoljava sajber prostor? Potreba za seksualnim zadovoljenjem;potreba za interpers.kontaktom i pripadanje zajednici;potreba za ucenjem,uspehom,samopouzdanjem i priznanjima drugih;i potreba za

samoaktualizacijom(predstavlja razvoj postovanja prema sopstvenoj individualnosti i unapredjenju usavrsavanja u svakom pogledu,a podrazumeva zadovoljenje svih prethodnih uslova.

potrebe. Te specifine potrebe i jesu razlog da se mediji specijalizuju. Dananja civilizacija u celokupnom svom postojanju okree se uglavnom individualizmu i linom indetitetu ali vrlo esto i zajednitvu. Internet je za razliku od drugih oblika informacionih tehnologija, znaajno napredovao u kombinovanju inerpersonalne i masovne komunikacije, kao jednosmernog i dvosmernog uticaja uesnika u komunikaciji. Internet je preskoio ili bar ubrzano preleteo neke faze i oblike razvoja medija.

ineraktivnosti. Upravo je ova karaketristika vezana za Internet. Komunikacija izmedju ljudi prestaje da bude ograniena daljinom i granicama izmedju narodima. Danas postoji trend tehnofilije u ponaanju ljudi i da ukoliko neko eli da bude deo savremenog i modernog sveta mora posedovati bar jedan od tehnikih izuma.To olakava komunikaciju izmedju ljudi Par SMS ili email mogu nam znatno utedeti vreme tokom dnevnih aktivnosti ali pojedinac ih mora koristiti u odredjenim granicama.

3.Psiholoski efekti sajberprostora i efekti na realan zivot. U ovom trenutku nabrojati sve efekte zao sto se ovo jos uvek istrazuje.Neki od njih su: umanjnje licne odgovornosti,oslobadjanje od ustaljenih normi soc.interakcije, veu spontanost komunikacije, zasienost ovakvim odnosima, emotivnim zaleem i unutranjim konfliktima osoba koje ga formiraju, to za rezultat moe imati njihovu idealizaciju, koja je uvek dobra osnova stvaranja opsesija; mogunost za nekanjeno ispoljavanje onih oblika (razliite oblike agresivnog ponaanja, voajerizam, pornografija) ponaanja koji u realnom svetu nailaze na drutvenu i zakonsku osudu. Socijalni ivot u sajberprostoru prua zadovoljenje nekuh osnovnih i nadgraenih ljuskih potreba na koje savremeni naina ivota ne prua pravi odgovor ili ga zanemarujeeee. 1.ta se na osnovu faze specijalizivanosti medija moe zakljuivati o smeru razvoja civilizacije? Nove forme u elektronskoj komunikaciji kao to su imejl, et, forumi izvile su znaajan uticaj na promene oveka u zadnjih desetak godina nove tenoloke ere. Sve je ubrzaniji razvoj drutva ali i globalnih medjija koji je neminovan. Problematika Interneta i njegovog korienja obuvata veoma sloene metodoloke i epistemioloke osnove veeg broja umanistiki, drutvenih i informatiki nauka. Brzina usvajanja novi tehnologija drastino se poveala sa razvitkom civilizacije. Israivanja su pokazala da si i mediji generalno bre usvajaju nego bilo koji drugi novi informacioni oblici. Politikoekonomski tokovi, ali pre svega psiholoko-socijalni faktori uveli su nas u fazu demasifikacije ili fazu specijalizovanih medija. Ovo znai da se mediji sada koriste na razliite naine od razliite strukture ljudi, gde svako od njih ima svoje sopstvene interese i

4.Razlike u karakteristikama aktivnosti korisnika kada koriste tradicionalne, odnosno kada koriste internet? Kada govorimo o medijskoj raspodeli ne moemo govoriti o tome kao da novi oblici masovnih tehnologija gutaju stare, ve ih integriu u sebe ali ih ujedno i transformiu i prilagodjavaju sebi. Tako da postoji Internet radi, online novine. Oigledno je da se Inernet mnogo bre prilagodjava osalim oblicima medija nego to se oni prilagodjavaju njemu. Ljudi na bri, jednostavniji, lakt pa ak i jeftiniji nain dolaze do informacija na Internetu. Po nekim istraivanjima otprilike ak 20% Internet korisnika slua raio na Internetu ili ak 45% ljudi ita dnevne novine na Intrnetu. Sve prednosti ostalih medija sada dobijaju dodatni karakter pozitivne atribute koji omoguavaju da Internet postane sve omiljenije sredstvo za zabavu, informisanje, komunikaciju i poslovanje. 3.Uticaj medija na socijalne odnose? Pri svakom obliku inereakcije ljudi dolazi do nekek vrste komunikacije, gde jedinka utie na ponaanje druge jedinke, naravno to ne mora da bude namerno i povratno, i namernim ili nenamernim emitovanjem dri. U dananjoj eri tehnologije sve ee sredstvo komunikacije izmedju pojedinaca predstavljaju iskljuivo oblici masovnih medija. Direktna komunikacija sve ee biva zanemarena. Inernet za razliku od drugih oblika medijskih tehnologija, znaajno napredovao u kombinovanju interpersonalne i masovne komunikacije, kao i jednosmernog i dvosmernog uticaja uesnika u kounikaciji. Termin masovna komunikacija od poetka bio je vezivan za pojam Inerneta, samim tim to je za njega bio i vezivana karakteristika uzajamnosti, tj.

2.Da li e internet ugroziti tradicionalne medije? Neki su pojavu novog medija shvatili kao pitanje opstanka starih, naroito nakon prvih ispitivanja trita koja su nagovestila loa vremena za tradicionalne medije. Skoranja ispitivanja globalnih promena u oblasti tehnike i tehnologije nisu vite tako optimistina. Istraivanja su pokazala da ljudi deo svog slobodnog vremena koji su ranije koristili da bi gledali TV, slusali radio ili itali novine posveuju Internetu. Inernet uglavnom i najvie vr. krade od televizije ak i preko 50%. Televizija je pretrpela najjai udarac a odmah iza nje su tampa i radio. Druge aktivnosti kao to su druenje sa porodicom ili obavljanje kuni poslova nale se su u drugom planu. Izvesno je da postoji trend zapostavljanja ostalih medija sa poveanjem vremena provedenog na Internetu tokom jednog dana ili nedelje. Dolazimo do pretposatavke da u skorijoj budunosti moe doi i do veeg pada korienja klasinih medija a moda i posledica u vidu porasta stepena socijalne izoolacije ili drugih oblika sovijalno neadaptivnih ponaanja.

sati provedenog na Internetu dolazi do opadanja realno preostalog vremena u toku jednog dana pa samim tim i vreme provedeno u korienju drugih medija. Korienje Interneta postaje sve ozbiljnija i funkcionalna stavr i instument u ivotu ljudi. Ljudi sve vie vremena provode u mrei jer znaju da ukoliko neto trae velika je verovatnoa da e to i nai.

6.Preferencije tipova medija u zavosnosti od demografskih karakteristika? Varijable opisuju nain i intezitet Interneta sa jedne i stavova prema medijima sa druge strane. Razna istraivanaj pokazala su da nema nekih razlika izmedju mukaraca i ena u pogledu veeg dela karakteristika Inernet korienja. ak i kada se indetifikuju izvesne razlike po polu, verovatno se radi tek o kombinaciji sa drugim karakteristikama korisnika, pri emu su te druge osobine obino vaniji inicijatori nastalih promena. Uticaj uzrasta je neophodana zakljuak svih dosadanjih ispitaivanja u ovoj oblasti. Naroito se izdvajaju mladje kategorije ispitanjika do 25. god. ini se da telefon i tampa belee najvei pad u starijim kategorijama ljudi (28 do 37 god.) Pojava mobilnih telefona dodatno je pospeila komunikaciju kod mladih. Medjutim kod mladih televizija belei vei pad jer obuvata populaciju studenata, zaposlenih idr. Ciljnu polulaciju elektronskih medija trebalo bi vie traiti kod mladih, dok stariji vie koriste tampu. Razlozi za korienje Inetneta ak i kada ljudi nisu u zavidonj finansijskoj situaciji su viestruki kao to je kontakt sa blinjima, traenje posla ili usluga i ak i jeftina zabava. Vreme provedeno u sajberprostoru opaa se esto kao ubrzano ili redje usporeno u odnosu na vreme u realnom svetu. Vie je razloga za to kao to je mogunost pretrage velikog broja stanica na Internetu u relativnom kratkom vremenskom intervalu, mogunost stupanja u kontakt sa vie ljudi preko chata-a. Medjutim, s druge strane naviknuti na brzinu i kretanje kroz dogadjaje i situacije zaustavlja nam se i izvre precepcija vremena u suprotnom smeru.S poveanjem broja

5.Validnost i objektivnost medijski prezentovanih informacija Ovde se radi o poverenju u izvor kao i u objektivnost samih informacija koje korisnici prikupe preko Interneta. Kako obian ovek procenjuje ovo pitanje i da li upote razmilja o tome dok sedi ispred televizora. Najei epiteti koji se vezuju za Internet su: otvorenost, fleksibilnost, mnogostranost, demikratinost. Jedan medij kao to je Internet, ne odredjuje nasm sadraj niti vrednost poslatih informacija ali ga esto svojom strukturom i opcijama uslovaljava i omoguava. Inernet izdavai i novinari moraju biti jako paljivi da u budunosti adekvatno iskoriste prednosti koji im prua novi medij, a da pri tome ne podlegnu iskuenju zloupotrebe slobode izraavanja i na taj nain podkopaju sopstveni integritet, kao i integritet mediski kua uopte. Negativini uticaji koji bi odredjeni sadraji mogli da imaju ire drutvene tokove ali i sudbine pojedinaca je neizmeran i vrlo esto nepovratan. Mora se otvoriti etvoro oi pri traenju i obradi infnormacija na Internetu. .