Psihologija ISTRAZIVANJE-Seminarski Rad-Psihologija PDF

8/18/2019 Psihologija ISTRAZIVANJE-Seminarski Rad-Psihologija PDF

1/96

SEMINARSKI RAD IZPSIHOLOGIJE

TEMA: Istraživanjeprisustva pti!i"!a i

pesi!i"!a #$ "aps%eni& u ' ir!i()anini( i" Ki#in$e


2/96

2

SADR *AJ

1. Uvod................................................................................

.. 2

2. Teorijskorazmatranje

problema ...

...................


3/96

3

..................3

2.1 Predmet istraživanja....................................................................................... 4

2.2 Problem istraživanja.......................................................................................4

2.3 Cilj istraživanja

............................................................................................... 4

3.Hipoteze.............................................

................................ 5

4.Metodoloij

aistraživanja .........................................

......... !

4.1. Uzorak varijabli.............................................................................................!


4/96

4

4.2. Uzorak ispitanika........................................................................................... "

4.3. Tok istraživanja............................................................................................. #

5. $ez%ltatiistraživanja .....................

.................................... #

!. &isk%sijarez%ltata .............................................

................ '

". (iterat%ra............................................................

............. 12#. Prilo

....................

....................

....................


5/96

5

...................13


6/96

+,

-.OD

P

red%ze)e

*+anini, iz

-ikinde

osnovano je

1'#5. odine


7/96

sa iljem da

postane

vode)a

/abrika %

proizvodnjislatki0 i

slani0 keksi)a

i ostali0

proizvoda.

Tada je

zapoljavala

svea 2tak

radnika i pripadala je

optini

-ikinda. ije

joj trebalo

p%no da

stekne

simpatije

radjana prvobitno

zbo svo

jedinstveno i

veoma

omamljivo

%k%sa i

kvaliteta.

6abrika se polako

razvijala iz

odine %

odin%a

samim tim je

i proirivala

svoj

proizvodni


8/96

asortiman. 7a

ilj je imala

da postane

jedna od

vode)i0/abrika % toj

oblasti pa je

tako sve vie

i vie radila

na svom

razvijanj%.

Pre dve

odine jekona8no

privatizovana

i od tada njen

napredak ide

zavidnom

brzinom. U

svojoj pon%di

ima nadesetine

razli8iti0

slatki0 i isto

toliko slani0

proizvoda

koje sada

izvozi 8ak %

4 kontinenta.&anas ova

/abrika

zapoljava

oko 4!

radnika a

poto je

tren%tno %

izradnji jo


9/96

jedna 0ala za

proizvodnj%

zaposli)e jo

1 novi0

radnika.

9

d veliko

zna8aja za

ovakvo

pred%ze)e je

raspoloženje i

d%0zaposleni0

koje bi

trebalo da

b%de to

vedrije i to

optimisti8nije

jer )e tako

/abrika brže i

bolje

napredovati.

Tako:e i od

vlasnika

/abrike se

o8ek%je da

omo%)i

radn%

atmos/er%

kakv%

zasl%ž%j%

atmos/er% %

kakvoj )e

radnii raditi

sa p%no vie

želje i volje


10/96

neo obi8no.

9ptimisti8an

d%0 stvara

pozitivn%

atmos/er% na posl%

pove)ava

prod%ktivnost

i e/ikasnost a

samim tim i

obezbe:%je

zaposlenima

/inansijsk%si%rnost i

mo%)nost da

postin% vie.

9ptimizam i

pesimizam je

tema koja je

kod

zaposleni08esto

previ:ena

iako

predstavlja

jedn% od

najvažniji0

karika %

lan% prod%ktivnost

i kod

zaposleni0.

9va tema je i

naro8ito

interesantna

jer se na

dr%a8iji


11/96

na8in može

iskazati volja

zaposleni0 za

napredovanje

m % posl%koji rade za

inovaijama

za

reavanjem

operativni0 i

strateijski0

problema. To

je i jedan odrazloa zato

smo se mi

odl%8ili da

ispitamo

pris%stvo

optimizma i

pesizma %

/abrii keksa*+anini,.


12/96

/,Terijs#ra"!atranjepr0%e!a

9p

timizam je

pozitivno


13/96

s0vatanje

sveta koji nas

okr%ž%je dok

pesimizam

predstavljas0vatanje

s%protno

optimizm%.

9d%vek se

ovorilo

kako lj%de

možemo

podeliti naone koji na

sve ledaj%

sa vedrije

strane za

koje svaki

problem ima

reenje i za

koje %vek postoji pri8a

sa sre)nim

krajem tj na

optimiste i na

one koji na

sve ledaj%

rno kojima

ni jedan problem nije

reiv koji

ver%j% da

njima samo

loe može da

se desi tj na

pesimiste.


14/96

9pt

imista na

stvari %vek

leda

pozitivno savedrije

strane.

9ptimista %

sebi nosi

pred%be:enje

da je sve

dobro da )e

se sve dobrozavriti. ;ak

i kada s%

najteži zadai

ili problemi

% pitanj%

optimista

%vek smatra

da )e se svereiti.

9ptimizam

predstavlja

eneralno

pozitivan stav

i %

odre:enim

raniamaoptimizam

predstavlja

apsol%tno

poželjn%

osobin% kod

lj%di.

aravno nije

ni dobro biti


15/96

preterano

optimisti8an

jer to tako:e

ne može da

vam koristi %život% zato

to time

%bite realno

vidjenje

sit%aija

doadjaja

lj%di itd.

(j%di saoptimisti8nim

stavom s%

%speniji %

svim s/erama

života a

pootovo %

poslovnom

svet% de seeni

spremnost na

rizik i

samo%vereno

st koje s%

tako:e i

jedne od

lavni0osobina

optimisti8ni0

lj%di.


16/96

stepeniama

napretka. 9ni

s% poželjni %

dr%stv% jer

%livaj% pozitivn%

enerij% %

svoje kolee i

daj% im ja8%

motivisanost

za rad.


17/96

T

ako:e smatra

se da

optimisti8ni

lj%di imaj%

ve)i stepen

emoionalne

intelienije

od

pesimisti8ni0

lj%di.

9ptimiste s%

otvorenijeimaj% mnoo

bolj% i

kvalitetnij%

kom%nikaij%

sa koleama

a tako:e

mo% da

b%d% i dobrimotivatori iz

prosto

razloa to

ver%j% % sebe

i % svoj rad i

taj stav

prenose na

ostatak kolea i

podsti8% i0 da

b%d% kao oni.

Pes

imista

naprotiv na

stvari %vek


18/96

leda sa

neativne

strane za nji0

je sve rno i

s%morno.Pesimisti8na

osoba % sebi

nosi

pred%be:enje

da )e sve to

%radi ispasti

loe da )e

ba njoj sve po)i naopako

da je nijedna

prepreka ne

zaobilazi.

-ada se pred

pesimisti8no

m osobom

pojavi neki problem ona

odma0 misli

da je taj

problem

nereiv da a

je nemo%)e

zaobi)i

prebroditi ilikamoli reiti

tako neto i

onda sebe

%be:%j% da je

to moralo ba

njima da se

desi. Tako:e

pesimisti8na


19/96

osoba se plai

ne%spe0a na

bilo kom

polj% %

život% i 8estoiz stra0a ne

pred%zima

zna8ajnije

korake ka

reenj%

problema.

Pesimisti8na

osoba % sebi

nosi stra0 od

ne8e novo

dr%a8ije a

% dananje

vreme to je

jedna od

nepoželjni0

osobina kod

zaposleno

jer s% danas

sve traženiji

lj%di sa

vizijama koji

%mej% da

mataj% i

ver%j% % to da

je ostvarivo i

pro/itabilno.

Pesimisti8ni

lj%di zbo to

stra0a slabije

napred%j% na


20/96

posl%

prvobitno

zbo toa to

nikome ne

treba osobakoja )e raditi

važan posao

sa %be:enjem

da je sve loe

i koja )e

možda ve) na

prvom malom

problem% di)ir%ke od toa

obi8no se

drže

jednoli8ni0

monotoni0

poslova %

kojima nema

mnoo prostora za

inovaije.

Pes

imisti8ne

osobe 8esto

imaj% slabij%

kom%nikaij%

sa koleama

zatvorene s%

% sebe i

preoptere)ene

raznim

beninim

problemima

koji s% samo


21/96

njima

nereivi i

nepremostivi.

Pesimista

slabodoprinosi

razvoj%

pred%ze)a a

postoji i

mo%)nost da

svojim

pesimisti8nim

stavom i ponaanjem

,zarazi, i

ostale kolee

to je

svakako

jedna od

poslednji0

stvari koj% poslodava

želi % svom

pred%ze)%.

7

bo toa je za

svak% /irm%

koja zeli da

napred%je a i

za one koje

žele da

%opte ostan%

na tržit%

važno da

me:%

nji0ovim


22/96

zaposlenima

vlada

optimisti8an

stav prema

rad% a i

prema život%

%opte da

imaj% lj%de

koji s%

spremni na

inovaije na

svakakve

vrste promena po

nji0ov% korist

i koji )e %z

pomo) svoje

mate koliko

toliko

doprineti

napretk% pred%ze)a.


23/96


24/96

Pre$!et1 pr0%e! i2i%j istraživanja

6


25/96

"

Pre $ ! et

istra ž ivanja

= 7bo svea

ovo to smo

pomen%li mi

smo se i

odl%8ili da

ispitamo

pris%tnost

optimizma i

pesimizma

kod

zaposleni0 % jednoj od

vode)i0

/abrika za

proizvodnj%

slatki0

keksi)a i

slani0

rikalia,+anini,.

Pr0% e !

istraž i vanja

=Problemkojim smo

se bavili %

naem

istraživanj%

jeste * U

kojoj meri

jes% pris%tni

optimizam i


26/96

#

pesimizam

kod

zaposleni0 %

/abrii keksa

*+anini,>,.

3i%jist r aživan j a= Cilj naeistraživanja

bio je da se%tvrdi %kojoj meri je

pris%tan

o ptimizam odnos

no

pesimiz

a


27/96

'

m k od

za

posleni

0 % / a

br i

i k ek sa *+a

nini,.


28/96

4,Hip

te"e

H5 6&obijena%k%pnaaritmeti8ka


29/96

sredina ve)aod 3 )enam%kazivati nato da kod

zaposleni0 %/abriikeksa*+anini,

preovla:%jeoptimist

i8anstav premarad% a iživot%.

H+ 6&obijena

aritmeti8kasredina ve)a

od 3 % tvrdnji

broj 3 koja

lasi = ,$etko

o8ek%jem da

)e se doodi

neto dobro.,

)e nam%kazivati na

to da kod

zaposleni0

%lavnom ne

preovladava

stav izenesen

ovom

tvrdnjom.


30/96

H/ 6&obijena

aritmeti8kasredina manja

od 3 % tvrdnji

broj " koja

lasi =

,ikada ne

o8ek%jem da

se neto

odvija meni % prilo., )e

nam

%kazivati na

to da

zaposleni

nemaj% stav

iznesen ovom

tvrdnjom.

H4 6&obijena

aritmeti8ka

sredina ve)a

od 3 % tvrdnji

broj ' kojalasi = ,


31/96

zaposleni

%lavnom

nemaj% stav

iznesen ovom

tvrdnjom.


32/96

'

H7 6&obijena

aritmeti8ka

sredina ve)a

od 3 %

tvrdnji broj

1 koja lasi

= ,-ada

neto

odl%8im

prili8no samsi%ran da )e

se nekako

loe zavriti.,

)e nam

%kazivati da

zaposleni

%lavnom

imaj% pozitivan

stav iznesen

ovom

tvrdnjom.

H8 6

&obijenaaritmeti8ka

sredina ve)a

od 3 % tvrdnji

broj 13 koja

lasi = ,+olje

je o8ekivati

ne%spe0manj

e vas potrese


33/96

1

kada se

zaista

doodi., )e

nam

%kazivati nato da

zaposleni

%lavnom ne

iskaz%j%

neativan

stav iznesen

ovom

tvrdnjom.

H9 6&obijena

aritmeti8ka

sredina ve)a

od 3 %

tvrdnji broj14 koja

lasi =

,Uopteno

ledaj%)i

stvari %vek

ispadn%

dobro., )e

nam%kazivati na

to da

zaposleni

%lavnom

imaj%

pozitivan

stav prema

ovoj tvrdnji.


34/96

1

7,Met

$%

i ja ist

raživa

n


35/96

1

ja

-"

ra# vari

ja0%i

N

e


36/96

1

"avis

ne vari

ja0%e :

1. Pol

2.


37/96

1

6. Uvek sam optimisti8an % poled%svoje b%d%)nosti.


38/96

1

". ikada ne o8ek%jem da )e se netoodvijati meni % prilo.

8. -ada zapo8nem neto novoo8ek%jem %spe0.

'.


39/96

11

ispitani#

a

Uk%pan broj ispitanika = 4'


40/96

+

r

o

j

i

s

p

i

t

a

n

i

k

a

m

%

k

o

r

o


41/96

d

a

=

1

'

+

r

o

j

i

s

p

i

t

a

ni

k

a

ž


42/96

e

n

s

k

o

r

o

d

a

=

3

@

s

pi

t

a

n

i


43/96

i

s

p

a

d

a

j

%

%

n

e

k

o

l

i

k

o

s

t

a


44/96

r

o

s

n

i

0

r

%

p

a

=

1. 9d 2 do 25 odina imali smo 2ispitanika




5. @ preko 55 odina 1 ispitanik

Tak o:

e


45/96

is

pi

tanii s%

bili

podel

jeni i na o

snov% r adn

o


46/96

isk

%stva=

1. 9d 1 do 1 odina 5ispitanika

2. 9d 1 do 2 odina 31ispitanik

3. @ preko 2 odina 13ispitanika

Me

tode istr až

ivan

ja i ins


47/96

tr %me

nti za

pr ik %

pl

jan

je

p

odatak a=

Metoda ovo


48/96

istr

aživan

ja

j

e ter ensk o

istr aživa

n je.

-ao

instr%ment za

prik%pljanje

podataka

koristili smo


49/96

%pitnik koji

je bio

sa8injen od

%k%pno 1"

pitanja od 3nezavisne

varijable i od

14 zavisni0

varijabli

Arazni0

tvrdnjiB. 7a

svak% tvrdnj%

ispitanik jeimao po pet

pon%:eni0

opija od

koji0 je

morao da

zaokr%ži

samo jedn%

on% koja jevezana ba za

njea.

Post

%


50/96

pi z

a o

br ad%

p

odatak a =

7a obrad% podataka kori)en je

Mi2rs't O''i2e E;2e% /55


51/96

n ja =

@straživanje jeobavljeno #. i '.maja2'.odine %/abrii

keksa*+anini,%-ikindi.

@straživanjeodnosno

prik%pljanje podataka je

trajalo 2dana poto

prvo danadirektor

ni

je

b

io t%

pa

t


52/96

ak o n

ismo imali

p%n

pr ist

% p svim za

p

oslenima %


53/96

to

j s

meni.

@straživanje

se odvijalo

delimi8no brzo poto

s% pitanja

bila jasno i

ta8no

de/inisana

tako da

nismo imali

nikakvi0 poteko)a i

moramo

nalasiti da

s% ispitanii

bili prili8no

si%rni da )e

ovo

istraživanjeimati

pozitivan

is0od.


54/96

Re"u%tatiR. Br. TVRDNJE1. e treba postavljati visoke iljeve jer se obi8no razo8arate.

2. U nesi%rnim vremenima obi8no o8ek%jem najbolje.

3. $etko o8ek%jem da )e se doodioti neto dobro.

4. ?ko neto može kren%ti ka zl%kren%)e.

5.


55/96


56/96

13


57/96


58/96

Re"u%tati na=itav! u"r#u

14


59/96

15

&obijena

%k%pna

aritmeti8ka

sredina od

4 1 +5 %kaz%je

nam na to da

je 0ipoteza

H koja

lasi=

,&obijena

%k%pna

aritmeti8ka

sredina ve)a

od 3 )e nam

%kazivati na

to da kod

zaposleni0

%lavnom

preovladava

optimisti8an

stav., je potvr:ena.

Hipoteza H1

&obijena

aritmeti8ka

sredina od

3# % tvrdnji br. 3 koja

lasi= ,$etko

o8ek%jem da

)e se

dooditi

neto

dobro., to

nam %kaz%je


60/96

1!

na to da

ispitanii

imaj%

%lavnom

blao pozitivan stav

prema ovoj

tvrdnji i time

je ova tvrdnja

potvr:ena.

Hipoteza H2 &obijena

aritmeti8ka

sredina od

31 % tvrdnji

br. " koja

lasi =

,ikada ne

o8ek%jem da)e se neto

odvijati meni

% prilo.,

%kaz%je nam

na to da se

ispitanii

blao slaž% sa

ovomtvrdnjom i

ovim je ova

tvrdnja

potvr:ena.

Hipoteza H3

&obijena


61/96

1"

aritmeti8ka

sredina od

334 % tvrdnji

br.' koja

lasi= ,


62/96

1#

ovom

tvrdnjom i

ona je tim

potvr:ena.

Hipoteza H5

&obijena

aritmeti8ka

sredina od

2## % tvrdnji

br.13 koja

lasi= ,+olje je o8ekivati

ne%spe0Dmanj

e vas potresa

kada se

zaista

doodi.,

%kaz%je nam

na to da seispitanii ne

slaž% sa ovom

tvrdnjom i

ona je time

opovrn%ta.

Hipoteza H! &obijena

aritmeti8ka

sredina od

2"' % tvrdnji

br.14 koja

lasi=

,Uopte

ledaj%)i


63/96

1'

stvari %vek

ispadaj%

dobro.,

%kaz%je nam

na to da seispitanii ne

slaž% sa

ovom

tvrdnjom i

ona je time

opovrn%ta.


64/96

Aritmetičk a sredi

na

■ Ari tmetičk

a


65/96

srei!a

"i#$te%a "6

" #$te%a " #$te%a " #$te%a " #$te%a

Ar tme t a 3'08 3'01 3'34 3'42


66/96

jasno da

%o8imo koja

od navedeni0

0ipoteza ima

najve)%aritmeti8k%

vrednost a

koja

najmanj%.

7aklj%8%jemo

da se

ispitanii

najvie slaž%sa 0ipotezom

H4 koja

lasi= ,-ada

neto

odl%8im

prili8no sam

si%ran da )e

se neto loedooditi,

dok s%

najmanje

salasnosti

dali 0ipotezi

H! koja

lasi=

,Uopteledaj%)i

stvari %vek

ispadaj%

dobro, to s%

verovatno

kroz život

na%8ili a i

potvrdili.


67/96

8,Re"u%tatista%i& tvr$nji


68/96

&obijena

aritmeti8ka

sredina od

322 % tvrdnji

br.1 koja

lasi= ,e

treba

postavljati

visoke

iljeve jer se

obi8no

razo8arate.,

%kaz%je nam

na to da

ispitanii

imaj%

pozitivanstav prema

ovoj tvrdnji.

&obijena

aritmeti8ka

sredina od

31# % tvrdnji


69/96

br.2 koja

lasi= ,U

nesi%rnim

vremenima

obi8noo8ek%jem

najbolje.,

%kaz%je nam

na to da

ispitanii

imaj%

pozitivan stav

prema ovojtvrdnji.

&obijena

aritmeti8ka

sredina od

311 % tvrdnji

br.4 kojalasi= ,?ko

neto može

kren%ti ka

zl%

kren%)e.,

%kaz%je nam

na to da

ispitaniiimaj%

pozitivan

stav prema

ovoj tvrdnji.

&obijena

aritmeti8ka


70/96

sredina od

322 %

tvrdnji br.5

koja lasi=

,


71/96

1#

&obije

na

aritme

ti8ka

sredin

a od

32! %

tvrdnji

br. !

koja

lasi=

,Uvek sam

optimi

sti8an

%

poled

%

svoje

b%d%)nosti.,

%kaz%j

e nam

na to

da

ispitan

iiimaj%

pozitiv

an

stav

prema

ovoj

tvrdnji

.


72/96

1'

&obije

naaritme

ti8ka

sredin

a od

3! %

tvrdnji

br.#

kojalasi=

,-ada

zapo8

nem

neto

novo

o8ek%j

em%spe0.

,

%kaz%j

e nam

na to

da

ispitan

iiimaj%

blao

pozitiv

an stav

prema

ovoj

tvrdnji

.


73/96

2

&obije

naaritme

ti8ka

sredin

a od

2#5 %

tvrdnji

br.11

kojalasi=

,-ada

neto

odl%8i

m da

%radi

m

%vek prona:

em

odov

araj%)i

na8in

da to

ostvari

m.,%kaz%j

e nam

na to

da

ispitan

ii

imaj%

neati


74/96

21

van

stav

prema

ovoj

tvrdnji.

&obije

na

aritme

ti8kasredin

a od

32 %

tvrdnji

br.12

koja

lasi=

,$etkora8%na

m na

to da

)e mi

se

doodi

ti

dobrestvari.

,

%kaz%j

e nam

na to

da

ispitan

ii


75/96

22

imaj%

pozitiv

an stav

prema

ovojtvrdnji

.

G ra'i=#ipri#a" re"u%tata

Aritmetič

k a sredin

a


76/96

23

T(r! )a

14

T(r! )a 13

T(r! )a 12

T(r!)a 11 !5'!

T(r

! )a 10

T(r! )a 9

T(r! )a 8

T(r!)a 7■ Ari tmetička sre i!a


77/96

24

T(r! )a

6

T(r! )a 5

T(

r! )a 4

T(r! )a

3

T(r! )a 2

T(r!)a 1^ ■ ^

0 0'5 1 1' 52 2'5 3 3'5


78/96

25

a ovoj

slii jasno

vidim

o da

s%

ispitan

ii

najpoz

itivnijistav

istakli

kod

tvrdnj

e koja

je bila

pod

brojem 1

a ona

lasi=

,-ada

neto

odl%8i

m

prili8no sam

si%ra

n da

)e se

nekak

o loe

zavrit

i, dok


79/96

2!

s%

najne

ativnij

i stav

imali prema

tvrdnji

pod

broje

m 14

koja

lasi=

,Uopte

ledaj

%)i

stvari

%vek

ispadn

%

dobro.,


80/96

U ovom istraživanj% je

%8estvovalo 4' ispitanika od koji0 je 1'

bilo m%ko roda a 3 žensko. < obzirom da

s% %zrasti ispitanika bili razli8iti rez%ltat

istraživanja je dobar mada se može re)i da

smo mi o8ekivali da )e možda biti i bolji.

R.

Br

TVRDNJE

M - > K A R3

1. e treba postavljati visokeiljeve jer se obi8no razo8arate.

3,10

2. U nesi%rnim vremenimaobi8no o8ek%jem najbolje.

3,00

3. $etko o8ek%jem da )e se

doodioti neto dobro.

2,84

4. ?ko neto može kren%ti kazl%kren%)e.

2,89

5.


81/96

14 Uopte ledaj%)i stvari %vek ispadaj% dobro.

2,68

U-UP? ?$@TMET@;-?


82/96

9vim istraživanjem

smo doli do

zaklj%8ka da s%m%kari % ovoj

/abrii %lavnom

pesimisti a da s%

žene te koje

poboljavaj% rad tj

optimisti.

9 , D i s # u s i ja

-ada

smo kren%li ka

/abrii da odradimo

istraživanje % nama

s% bila razna


83/96

o8ekivanja s jedne

strane pozitivno jer

ipak idemo %

/abrik% koja jako

dobro stoji natržit% a i njeni

proizvodi s% svima

dobro poznatiD dok

smo se sa dr%e

strane malo plaili

ta )e biti s obzirom

na dananje vreme.


84/96

zaposli)e oko 1

novi0 radnika. Gto

je % dananje vreme

za velik% po0val%.

9vo

istraživanje nam je

bilo posebno bitno i

interesantno jer je

tema optimizma sad

veoma akt%elna ne

samo kod nas neoi % 8itavom svet%.

Flavni kriva za to

je tren%tna svetska

ekonomska kriza

kako je ve)ina

danas naziva


85/96

er ko sad

neativno razmilja

i ko od%staje od

borbe prosto ne

pripada nijednojoranizaiji koja

planira da preživi i

samim tim %bi

svoje mesto %

odre:enom dr%tv%

kome pripada.

Pesimisti samo

predstavljaj%nepotreban teret na

le:ima oranizaija

sp%tavaj% je i

spre8avaj% da misli

bolje da se bori sa

problemima jer ako

nis% sebi spremni

pomo)i i prevazi)it% mentaln%

barijer% svakako

nis% spremni

pomo)i ni

oranizaiji % kojoj

rade.

@ako je

vreme teko videli

smo da postoji

veliki broj lj%di koji

ver%j% % bolje s%tra

koji ne pos%staj% i

koji se ne predaj%

tako lako i koji s%


86/96

spremni na sve

samo da im jedno

dana b%de bolje.

Tako i zaposleni %

ovoj /abrii nemaj% p%no ali ene i

pot%j% to malo

koliko od to bilo

vredno rade sa

osme0om na li% i

sa verom % d%i sa

jednom jedinom

željom da im b%de bolje. Flavno

or%žje za opstanak

% ovim tekim

vremenima s% vera

i optimizam i kada

preovlada %

pred%ze)% anse za opstanak i za napredak s% m%

mnoo ve)e.

20


87/96


88/96

21


89/96

Litera tura


90/96

I

&

%

n:e

ro

vi

)

$.

,

9

sno

vi

ps

i0

ol

o

i

jem

en

ad

ž

m

e

nt

a,

,

C

E

-

9

M

,


91/96

b

o

o

ksd.

o.

o

o

vi

<ad

2

".

I Foleman &. ,Emoionalnaintelienija, ,Feopoetika, +eorad 25.

I Foleman &. ,


92/96

22


93/96

0ttp=JJen.K ikipedia .orJ KikiJ9pti mis m

P

R

http://en.wikipedia.org/wiki/Optimismhttp://en.wikipedia.org/wiki/Optimismhttp://en.wikipedia.org/wiki/Optimismhttp://en.wikipedia.org/wiki/Optimism


94/96

ILO

G*$& +,ski - e!ski

/tar$st

20 $ 25 $.

25 $ 35 $.

35 $ 45 $.

45 $ 55 $.

*rek$ 55 $i!a

Ra!$ isk,st($ $ 1 $ 10 $ $ 10 $20 $ #rek$ 20 $

R.

Br. TVRDNJE1. Ne trea #$sta(&)ati (is$ke i&)e(e' )er se $ič!$ ra%$čarate.

23


95/96

2. !esi,r!im (reme!ima $ič!$ $ček,)em !a)$&)e.

3. Retk$ $ček,)em a e se $$i$ti !et$ $r$.

4. Ak$ !et$ m$:e kre!,ti ka %&,'kre!,e.

5. /t(ari ,(ek &eam sa (eri)e stra!e.

6. (ek sam $#timistia! , #$&e, s($)e ,,!$sti.

7. Nika !e $ček,)em a se !et$ $(i)a me!i , #ri&$.

8. ;a %a#$č!em !et$ !$($ '$ček,)em ,s#e


96/96

24

Documents

Psihologija ISTRAZIVANJE-Seminarski Rad-Psihologija PDF