PSIHOLOŠKI USLOVI USPEŠNOG UČENJA

Sposobnost za učenje

Učenje predstavlja: pretežno memorisanje (učenje stranih

reči, anatomije, istorijskih datuma...) pretežno razmišljanje, zaključivanje,

shvatanje odnosa (učenje matematike, fizike, logike...)

Odnos između inteligencije i sposobnosti učenja zavisi od toga o kakvom je vidu učenja reč!

Motivacija za učenje

Jerks-Dodsonov zakon (odnos jačine motiva i uspeha u učenju): rezultati učenja su slabi ako je motivacija za učenje mala; kako raste motivacija, raste i uspeh u učenju, ali samo do jedne optimalne tačke posle koje povećanje motivacije može da dovede do slabijeg uspeha u učenju.

Kako motivacija utiče na učenje?

1. povećava opštu aktivaciju nervnog sistema, dovodi do povećane budnosti i pažnje (bolje se zapaža i pamti)

2. motivisan čovek drugačije postupa sa gradivom, vrši dublju obradu informacija

Namera

Namera da se nešto nauči pokreće, aktivira određene intelektualne radnje koje omogućuju uspešno učenje i pamćenje.

Namera posredno deluje na učenje aktiviranjem određenih intelektualnih operacija.

Namera može da izazove povećanu mentalnu budnost i pažnju.

Namerno, nenamerno i slučajno učenje

Namerno zapamćivanje – učenje kod kojeg postoji namera memorisanja.

Nenamerno zapamćivanje – ne postoji namera da se gradivo zapamti, ali je intelektualna aktivnost usmerena na gradivo

Slučajno učenje i zapamćivanje – kada nikakva posebna mentalna aktivnost nije usmerena na neki sadržaj

Učenje za određeni rok

Učenje – specifična namera da se gradivo nauči za određeni rok

Gradivo koje se uči za kraći rok pre se zaboravlja nego gradivo koje se uči za neki udaljeniji vremenski rok

Namera da se uči za duži rok pokreće drugačije intelektualne radnje nego namera da se uči za kraći rok

Spoljašnja i unutrašnja motivacija za učenje

Psiholozi razlikuju spoljašnju i unutrašnju motivaciju za učenje

Unutrašnja motivacija – ona koja izvire iz zainteresovanosti za sam sadržaj koji treba da se nauči (najbolji motiv za učenje)

Radoznalost i kvazipotrebe

Radoznalost – najznačajniji motiv koji pokreće intelektualnu aktivnost

Podstiče i misaonu obradu gradiva.

Kvazipotreba – interesantan problem koji kod čoveka stvara izvesnu intelektualnu napetost koja ga goni na rešavanje problema

Kognitivni nesklad

Kognitivni nesklad nastaje u susretu sa novim podacima koji protivreče ranijim shvatanjima, uverenjima, stavovima i može da bude podstrekač intelektualne aktivnosti

Spoljašnji motivi učenja

Spoljašnji motivi – oni koji ne proističu iz sadržaja gradiva koje treba da se uči

Neki od spoljašnjih motiva:motivi ekonomske prirode, obzir prema roditeljima,ugled u očima drugih, sujeta, potvrđivanje lične sposobnosti...

Fizički i fiziološki uslovi učenja

Izvesni spoljašnji i fiziološki uslovi mogu nepovoljno delovati na učenje

Negativni fizički uslovi: suviše visoka ili suviše niska temperatura, povećana vlažnost vazduha, nagle vremenske promene, oblačni dani, snažna buka i galama...

Negativni fiziološki uslovi: fizička bolest, telesna iscrpljenost, preterana sitost ili glad...

Radne navike

Pravilo za sticanje radnih navika: nikada ne treba propustiti priliku da se odgovarajuća radnja izvrši kada dođe momenat za njeno izvršenje.

Učenik sa radnim navikama obično ima neki lični raspored časova, obično pravi plan rada

Stvaranje radne navike olakšava se ako se uvek uči u istoj radnoj prostoriji ili radnom kutku i ako se u njemu nista drugo ne radi

Metode ili tehnike uspešnog učenja

Metode koje doprinose uspešnijem učenju i trajnijem pamćenju naučenog:

osmišljavanje učenje po delovima i učenje celine vremenski raspoređeno i koncentrisano učenje aktivno učenje i preslišavanje pregled pročitanog gradiva ponavljanje podvlačenje pravljenje zabeleški

Osmišljavanje

Najvažniji uslovi uspešnog učenja - shvatanje bitnih ideja, osmišljavanje detalja i isticanje organizacije gradiva

Opšte ideje i principi najbrže se uče i najduže pamte

Opšte ideje i principi organizuju pamćenje detalja

Prvo pravilo uspešnog učenja – da se u materiji uoče i istaknu osnovne, bitne ideje, da se prouči organizacija činjenica i ideja u sistem znanja, da se činjenice sagledaju u svetlu opštih ideja

Treba razmišljati o onom što se uči, povezivati pojmove, činjenice i ideje, upoređivati ih, izdvajati bitne ideje i krajnje zaključke

Treba imati opsti pregled sadržaja koji se uči jer učeći jedan deo gradiva treba imati u vidu celinu pošto ona daje smisao delovima

Učenik treba sam sebi postaviti izvesna pitanja ili zadatke kojih će se držati pri učenju teksta

Učenje po delovima i učenje celine

Metoda celine – čitavo poglavlje čitati više puta

Metoda učenja po delovima – poglavlje podeliti na delove pa svaki deo učiti posebno

Najbolja je kombinovana metoda – prethodni uvid u celinu pa onda učenje manjih smisaonih delova

Vremenski raspoređeno i koncentrisano učenje

Vremenski raspoređeno učenje daje bolje rezultate, naročito u pogledu trajnosti naučenog

Ova metoda naročito je pogodna pri usvajanju gradiva koje nije naročito osmišljeno i koje se mora doslovno učiti i pamtiti, ali kada se pristupa učenju nekog težeg smisaonog gradiva učenje uzima oblik rešavanja problema u kome se zahteva misaona aktivnost

Aktivno učenje i preslišavanje

Najbolje se pamte ideje i misli do kojih se dolazi sopstvenom aktivnošću

Preslišavanje je aktivan napor da se setimo onoga što smo učili i naročito je korisno kada izvesne podatke treba doslovno zapamtiti

Treba se preslišavati što ranije, ali ne suviše rano – posle svake celine, ali i na kraju, posle pređenog celokupnog gradiva

Vrste preslišavanja: glasno i doslovno svojim rečima i sa sopstvenom

organizacijom materije preslišavanje “u sebi “ pismeno preslišavanje

Treba prvo ponoviti ono što je bitno, pa strukturu gradiva i na kraju detalje

Pregled pročitanog gradiva

Pregled gradiva se od preslišavanja razlikuje po tome što se postiže čitanjem

Preslišavanje predstavlja usmeni oblik pregleda

Ponavljanje

Ponavljanje treba otpočeti pre nego što se gradivo u velikoj meri zaboravi

Podvlačenje je bitno jer se tako gradivo mnogo brže ponovo čita ili ponavlja

Treba podvlačiti samo glavne ideje, stručne termine i važnije detalje

Podvlačenje

Pravljenje zabeleški

Vrste učeničkih zabeleški: izvod u obliku skice rezime

Radile: Viktorija Mitrov Branislava Taševski Tijana Crepajski