S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL18

MORSKI

PASTUV

PU CAW

IZA UGLA

P U [ K A C O R N E R S H O T

T R A N S P O R T N I

H E L I K O P T E R

C H - 5 3 K

NASLEDNICI

RATNOG XIPA

L A K A T E R E N S A V O Z I L A

3215. jun 2008.

N

P U [ K A C O R N E R S H O T

Pu {ka Cor ner Shot

PU CAW IZA UGLA 32

Kineski tenk ZTZ-99 (type-99)

KONKURENT NAJBOQIMA 35

Tran sport ni he li kop ter CH-53K

MO RSKI PASTUV 40

Avionski topovi

NE ZA MEN QI VI

BOR BE NI ALA TI 44

Laka te ren ska vo zi la

NASLEDNICI

RATNOG XIPA 51

Urednik priloga

Mira [vedi}

SADR@AJ

Kon struk to ri ma je tre ba lo

pu nih {e zde set go di na da

re {e pro blem pu ca wa iza

ugla. Izra el ski stru~ wak

Asaf Na del svo jim haj–tek

si ste mom uspeo je da

na pra vi ono {to mnogi

pre wega nisu. To su si ste mi

na me we ni je di ni ca ma za

an ti te ro ri sti~ ka dej stva.

Onaj ko je na o ru ̀ an wi ma,

mo ̀ e bez pro ble ma i

bez bed no da eli mi ni {e

pro tiv ni ka iza ugla.

aj ve }e po te {ko }e pri li kom ~i {}e wa

ro vo va to kom Pr vog svet skog ra ta

(ujed no pre po zna tqi vom po ro vov skom

ra to va wu) na sta ja le su usled skre ta -

wa ro va pod uglom od de ve de set ste-

pe ni. Pro blem je bio vi de ti, a za tim i dej -

stvo va ti, na ono ga ko vas ~e ka iza ugla. U

ta da {wa vre me na to se re {a va lo jed no -

stav nim ba ca wem bom be. Taj pro blem se

po ja ~ao u Dru gom svet skom ra tu ka da su se

bor be po la ko pre no si le na na se qe na me -

sta. Osnov no pi ta we je bi lo – {ta, gde, ka -

ko i ko vas ~e ka iza ugla zgra de, u so bi... U

tim slu ~a je vi ma naj lak {e je bi lo pro tu ri ti

oru` je i bez ni {a we wa is pa li ti ne kon tro -

li sa ni ra fal. Ali, u tom slu ~a ju se voj nik

de li mi~ no iz la ̀ e even tu al noj ne pri ja te -

qe voj va tri i mo ̀ e bi ti po go |en.

EKS PE RI MEN TI

Da bi po mo gli pri pad ni ci ma voj ske

kon struk to ri Ver mah ta na pra vi li su to kom

Dru gog svet skog ra ta tri za ni mqi va re {e -

wa ko ji ma je ciq bio da po mog nu voj ni ci ma

u bor bi iza ugla. Pr vo su na svoj ~u ve ni

stan dard ni au to mat MP 38/40 eks pe ri men -

tal no mon ti ra li no vu, ule vo za kri vqe nu

cev i do da tak u vi du dva ogle da la, ko ja su

bi la po sta vqe na pod uglom, ta ko da je stre -

lac mo gao da iza za klo na pri me ti pro tiv -

PU CAW

IZA UGLA

33

ni ka, da dej stvu je po we mu, a da se ne iz lo -

`i uz vrat noj paq bi. To re {e we je u po ~et ku

funk ci o ni sa lo na po li go ni ma Ver mah ta,

ali ka da su po de li li oru` je je di ni ca ma, a

na ro ~i to Va fen SS tru pa ma ko je su dej -

stvo va le u Ukra ji ni, po ka za lo se da se ce vi

neo bi~ no br zo „tr o {e” i da je ra si pa we

po go da ka prak ti~ no ne kon tro li sa no, ta ko

da je ceo si stem bio ne funk ci o na lan.

No, kon struk to ri Ver mah ta ni su se

pre da li ve} su na sta vi li eks pe ri ment. Naj -

pre su za me ni li ma te ri jal od ko je se pra vi

cev, za tim su pro me ni li ugao za kri vqe no sti

ce vi, ali ni je dan pri me rak ni je mo gao da is -

pa li vi {e od 50 do 60 me ta ka, {to je bi lo

ve o ma ma lo za bor bu u na se qe nom me stu.

Sle de }i eks pe ri ment bio je sa ju ri -

{nom pu {kom STG 44. Na osnov nu kon fi -

gu ra ci ju oru` ja po sta vqen je za kri vqe ni

na sta vak ce vi dug 220 mm. Ali, to se u prak -

si po ka za lo kao jo{ lo {i je re {e we jer je

is pa qe no zr no naj pre pre la zi lo uo bi ~a je -

nu pu ta wu u „nor mal noj” ce vi, da bi se

po tom na {lo u za kri vqe -

nom do dat ku ko ji je tre ba -

lo da mu iz me ni pu ta wu ka -

ko bi se ga |a lo iza ugla. I

taj eks pe ri ment je bio una -

pred osu |en na pro past jer

su zr na be le ̀ i la ja ko ve -

li ko ra si pa we.

Mo ̀ da je naj am bi ci o zni ji pro je kat

Ver mah ta na tom po qu bi la pot pu no no va,

znat no de bqa i na do le is kri vqe na cev za

pu {ku STG 44, ko ja se ko ri sti la iz ten ka

ili oklop nog vo zi la. Stre lac je sta jao unu -

tar vo zi la, pu {ka je bi la pred wim de lom

fik si ra na za ka ro se ri ju i po ve za na mi ni-

pe ri sko pom ko ji je iz vi ri vao na po qe. Na -

me na tog oru` ja bi la je za ni mqi va – ka da

bi pe {a din ci, opre mqe ni ru~ nim bom ba ma

ili ben zin skim fla {a ma, kre nu li da se

pri kra da ju ten ku, pot pu no ne na da no su sre -

li bi se sa strel cem ko ji bi mo gao la ko da

ih eli mi ni {e, a da isto vre me no osta ne za -

{ti }en i ne pri me tan spo qa. Me |u tim, kraj

ra ta je spre ~io da taj si stem bu de ozbiq -

ni je is pro ban u prak si.

IZRA EL SKO RE [E WE

Kon struk to ri ma je tre ba lo pu nih {e -

zde set go di na da re {e pro blem pu ca wa iza

ugla. Izra el ski stru~ wak Asaf Na del svo -

jim haj-tek si ste mom uspeo je da na pra vi

ono {to su stru~ wa ci Ver mah ta po ku {a va -

li da re {e za vre me Dru gog svet skog ra ta.

Ta ko je izra el ski stru~ wak pred sta vio Cor -ner Shot’s CEO, Amos Go lan. Re~ je o si ste -

mu na me we nom je di ni ca ma na ro ~i to za an -

ti te ro ri sti~ ka dej stva voj nih i po li cij skih

sna ga. Onaj ko je na o ru ̀ an tim si ste mom,

ko ji ob je di wu je vi deo-teh ni ku i va tre no

oru` je, mo ̀ e bez pro ble ma i bez bed no da

eli mi ni {e pro tiv ni ka iza ugla.

si stem mo ̀ e da se oslo ni na

no ̀ i ce, pre u ze te sa fran cu -

ske pu {ke FA MAS.Ako se ma lo bo qe po gle da i

pro stu di ra si stem, mo ̀ e se utvr di ti da i

ni je ta ko te ̀ ak za ru ko va we kao {to se ~i -

ni na pr vi po gled. Jo{ bi se mo glo re }i da

je i olak {a no ni {a we we jer na dis ple ju

mo ̀ e da se vi di kon ~a ni ca isto kao kad se

ga |a snaj per skom pu {kom.

Kun dak je pre u zet od ju ri {ne pu {ke ga -

lil. On je ske let skog ti pa i pre kla pa se u

de snu stra nu. Na kra ju, na oslon cu oja ~an

je gu me nim pot ko vom. Iz ra |en je od vi so ko -

kva li tet nog po li me ra. On se sma tra pr vom

tre }i nom si ste ma. Dru ga tre }i na si ste ma

ima sle de }e de lo ve – ru ko hvat sa me ha ni -

zmom za oki da we, pred wi do wi ru ko hvat i

ku }i {te (san duk).

Ru ko hvat sa me ha ni zmom za oki da we je -

ste pi {toq ski, a sam ru ko hvat je ana tom ski

ob li ko van i pri la go |en {to udob ni jem hva -

tu strel ca. Sa unu tra {we stra ne je {u paq

ra di sma we wa te ̀ i ne si ste ma. Ta ko |e je iz -

ra |en od vi so ko kva li tet nog po li me ra. Oba -

ra~ je pre u zet od pi {to qa. Na we mu se na -

la ze tri ru pe, {to do ne kle do no si ~vr sto }u

sa mom oba ra ~u. Hod oba ra ~e (ia ko ov de ide

pre ko po lu ge na sam pi {toq) uop {te se ne

raz li ku je od dej stva iz stan dard nih pi {to -

qa. Za {tit nik oba ra ~e je ste {i rok i ve lik,

~i me je re {en pro blem spe ci jal nih je di ni ca

da mo gu ko ri sti ti ru ka vi ce pri li kom ru ko -

va wa. Iz nad sa mog ru ko hva ta na la zi se kla -

si~ na ko~ ni ca, ko ja ko ~i oba ra ~u i spre ~a -

va we no oki da we ka da je ko~ ni ca za ko ~e na.

Is pred za {tit ni ka oba ra ~e na la zi se

vaq ka sti pred wi ru ko hvat sa uz du ̀ nim

`le bo vi ma ko ji bi tre ba lo da po mog nu spe -

ci jal cu pri li kom dr ̀ a wa, na ro ~i to ka da

na ru ci no si ru ka vi ce.

Iz nad ru ko hva ta i pred weg ru ko hva ta

na la zi se ku }i {te (san duk) u ko me je sme -

{ten ve }i deo elek tro ni ke, na pa ja we i

pre no sni si stem oki da wa. Iz nad ko~ ni ce

Ko ri snik ru ku je kom bi na ci jom ko ja u

svom sklo pu ima kla si ~an pre klop ni kun dak

i ru ko hvat pu {ke ga lil, na ko ji se na do ve -

zu je ta ko zva ni „swing-out/flip-out” vi deo

mo ni tor sa mi ni-ka me rom. U pred woj tre -

}i ni si ste ma na la zi se no sa~ ko ji pri ma

stan dard ne sa vre me ne pi {to qe kao {to su

Glock, SIG, HK USP/P2000, Be re ta 92, FN57h28, te ba ca~ gra na ta od 40 mm. Me |u -

tim, ni je se sta lo sa mo na tim mo de li ma

oru` ja (pi {to qu i ba ca ~u gra na ta), ve} se

una zad ne ko li ko go di na po ja vio i mo del ko -

ji pri hva ta ame ri~ ku ver zi ju ka ra bi na M4,

ozna ke APR (As sa ult Pi stol Ri fle) i na rav no u

ka li bru je 5,56 mm.

Is pod fik si ra nog oru` ja sme {ten je

objek tiv ka me re, od no sno si ste ma, EO tech

BA CA ̂ GRA NA TA

Ka da je Cor ner Shot opre mqen ba -

ca ~em gra na ta 40 mm u mo gu} no sti je da

ko ri sti raz li ~i te pro jek ti le 40 mm i to

spe ci jal ne na me ne, po put pro jek ti la

tre nut nog dej stva, za tim dim ne pro jek ti -

le, osve tqa va ju }e sa pa do bra nom, pa

ma we ne smr to no sne pro jek ti le, pro jek -

ti le pu we ne su zav cem ili dru gim iri ti -

ra ju }im (OC) sme {a ma. Ba ca~ se ve o ma

la ko pri la go |a va za ko ri {}e we pro jek -

ti la od 37 mm. Ra di na prin ci pu „pum -

pe” – po sle sva kog po je di na~ nog hi ca iz -

ba cu je ~a u re is tro {e nog pro jek ti la i

ta ko se omo gu }a va pu we we no vim pro -

jek ti lom.

552 HDS (Ho lo grap hic Dif frac ti on Sight) sa

Aim po int CompM2 red – dot ni {an skim si -

ste mom. Sve de lu je iz u zet no kom pli ko va no

i pre te ra no te {ko, ali je kraj we funk ci o -

nal no, ta ko da se ko ri snik tog si ste ma ve o -

ma br zo ospo so bi za uspe {nu upo tre bu. To -

me do pri no si i jed no stav nost ko man di –

ciq mo ̀ e da se po sma tra ili pre ko ho lo -

gram skog ni {a na ili sli ke na dis ple ju (ko ja

ima ura |e nu kon ~a ni cu kao na op ti~ kom ni -

{a nu) pre ne te op se gom ka me re. To zna ~i da

dok do mi nant na ru ka dr ̀ i oki da~, dru gom

ru kom, pre ko „zglo ba”, ko ji ro ti ra 180 ste -

pe ni po prav cu, mo ̀ e da se „iz ba ci” pred -

wi deo si ste ma iza zi da ili dru ge pre pre -

ke i osma tra ta la~ ka si tu a ci ja ili skri ve -

ni ne pri ja teq. A ka da je to po treb no ceo

pre ka ili za sto ja. Sa le ve stra ne obez be -

|en je pri stup utvr |i va ~u okvi ra ta ko da se

okvir bez ika kvih smet wi mo ̀ e me wa ti dok

je pi {toq mon ti ran u si ste mu. Is pod sa me

ce vi, u te lu no sa ~a, sme {ten je i la ser ski

obe le ̀ i va~ ci qa. Is pod we ga je tak ti~ ko

sve tlo, a is pod sve tla objek tiv ka me re.

Po po tre bi mo gu se ko ri ti ti no ̀ i ce ko -

je se jed no stav no po sta ve sa no sa ~em na zad -

wi deo tre }e tre }i ne i utvr de sa tri vij ka.

PO SLED WI MO DEL

Po sled wi mo del Cor ner Shot-a je ste

kom bi na ci ja sa APR (As sa ult Pi stol Ri fle), na -

sta log od ~u ve nog ame ri~ kog ka ra bi na M4.

Ni je, me |u tim, re~ ni o ka kvom no vom mo de -

lu oru` ja, ve} je M4 ka ra bin skra }en to li -

ko da bi mo gao da se uklo pi u Cor ner Shot.Tak ti~ ko-teh ni~ ke od li ke su mu znat no sma -

we ne, po ~ev od di men zi ja, te ̀ i ne, pa i pre -

je le ̀ i {te ba te ri je iz ko je se na pa ja ceo

si stem. Na de snoj stra ni ku }i {ta, skroz

na pred, sme {ten je po kret ni dis plej po mo }u

ko ga mo ̀ e da se osma tra i ni {a ni. Po kre -

tan je zbog to ga {to mo ̀ e da joj se me wa

ugao i po prav cu i po vi si ni. Re~ je o vi so -

ko kva li tet nim LC mo ni to ri ma sa dis ple jom

od te~ nog kri sta la ko ji sa svo jim objek ti -

vom (sme {te nim u tre }oj tre }i ni) da je sli -

ke vi so ke re zo lu ci je i na ve }im da qi na ma.

Vi deo sni mak mo ̀ e da se pre no si i do dru -

gih ko ri sni ka, kao {to su ko mand na me sta.

Is pred po kret nog mo ni to ra na la ze se

ko man de za ak ti vi ra we la se ra ili tak ti~ -

kog sve tla. Po sta vqen je is pred mo ni to ra i

sa wi me se mo ̀ e uspe {no ru ko va ti sa le -

vom ru kom i to pal cem ka da se dr ̀ i si stem

za pred wi ru ko hvat. Mo gu }e je mon ti ra we

ne sa mo ku }i {ta ve} i „Pi catyni je ve” ili „Vi -

ve ro ve” {i ne, a na ko je se pak mo gu mon ti -

ra ti dru gi ho lo gram sko-re flek sni ni {a ni.

Spoj iz me |u dru ge i tre }e tre }i ne je

zglob nog ti pa sa ko jim se ve o ma la ko ma ni -

pu li {e i la ko se za u zi ma `e qe ni ugao za

dej stvo va we. Do voq no je sa mo pred wi ru ko -

hvat okre nu ti u `e qe nu stra nu da se pred wi

deo okre ne i vra titi ru ~i cu na svo je me sto

– ti me je zglob ni deo oslo bo |en i tre }a tre -

}i na mo ̀ e se po me ra ti de ve de set ste pe ni

ka ko u le vu ta ko i u de snu stra nu. Po sle upo -

tre be tog si ste ma pod uglom, ako se za to

uka ̀ e po tre ba, mo ̀ e se vra ti ti u pr vo bit ni

po lo ̀ aj ili u pra vu li ni ju na isti na ~in po -

mo }u pred weg ru ko hva ta i to okre ta wem u

stra nu i vra }a wem u pr vo bit ni po lo ̀ aj.

U tre }oj tre }i ni po sto ji le ̀ i {te za

stan dard ni pi {toq. On se ve o ma la ko mon -

ti ra i u~vr {}u je. Ka da je pi {toq „le gao”

na svo je me sto, na po qu se od pi {to qa vi di

sa mo na vla ka. Ako je pi {toq pra vil no mon -

ti ran, na vla ka pi {to qa }e se pri li kom dej -

stva kre ta ti na pred-na zad bez ika kvih pre -

ci zno sti – ko ja se sa da ra ~u na do 250 me -

ta ra. Za dr ̀ a ni su sa mo teh no lo gi ja i ma -

te ri jal iz ra de oru` ja. Po red to ga, za dr -

`a ne su i ne ke sta re ka rak te ri sti ke po put

vr ste paq be (je di na~ na, ra fal na i ogra ni -

~en ra fal od tri met ka), prin ci pa ra da

(po zaj mi ca ba rut nih ga so va sa ro ti ra ju }im

za tva ra ~em). Isti je i broj `le bo va – {est

sa de snim sme rom uvi ja wa, ana tom ski pi -

{toq ski ru ko hvat, okvir (ma da je za po tre -

be Cor ner Shot-a kon stru i san i okvir sa ma -

wim ka pa ci te tom), i na rav no, ~u ve ni ka li -

bar 5,56 h 45 mm. APR ko ri sti stan dard nu

mu ni ci ju isto kao i M16 i M4, ali je za po -

tre be Cor ner Shot kon stru i sa na i pot pu no

no va vr sta ne u bo ji te mu ni ci je, ko ja sve vi -

{e po sta je po pu lar na, na ro ~i to u po li cij -

skim spe ci jal nim je di ni ca ma.

Od li ke te kom bi na ci je si stem oru` ja

su sle de }e: ima vi so ku re zo lu ci ju vi deo-ka -

me re i LC mo ni to ra, ko ja obez be |u je ve o ma

br zu i la ku de tek ci ju i ni {a we we ci qa;

mo ̀ e se ko ri sti ti da wu i no }u; vi deo sig -

na la mo ̀ e da se pre no si na dru ge si ste me

u mre ̀ i; er go nom ski je sa vr {e no pro jek to -

van; mo gu }e je mon ti ra we ra zno vr snih ka -

me ra na si stem, a i „Pi ka ti ni je ve” ili „Vi -

ve ro ve” {i ne na ko je se mo gu mon ti ra ti

dru gi ho lo gram sko re flek sni ni {a ni.

Na rav no, po sto je i ma ne. Naj pre iz dr -

`qi vost ba te ri ja. Da nas po sto ji ve o ma ve li ki

asor ti man ba te ri ja vi so kog ka pa ci te ta, ali one

ni su ot por ne na ni ske tem pe ra tu re, a po zna to

je da ba te ri je na ni ̀ im tem pe ra tu ra ma kra }e

tra ju. Sle de }a ma na je ose tqi vost LC mo ni to -

ra ka ko na me ha ni~ ka o{te }e wa ta ko i na me -

te o ro lo {ke uslo ve (ki {a, sneg itd). Ali, naj ve -

}i ne do sta tak to ga si ste ma je iz u zet no vi so ka

ce na od oko osam hi qa da do la ra. No, dr ̀ a va ma

ko je su su o ~e ne sa ~e stim te ro ri sti~ kim dej stvi -

ma da nas to ne pred sta vqa ni ka kav pro blem jer

mi ran san sta nov ni ka ne ma ce nu.

I{tvan PO QA NAC

15. jun 2008.

Improvizovana oru`ja

koja su kori{}ena

u rovovskom ratovawu

35

li te tu i pri me ni naj no vi jih teh no lo {kih do -

stig nu }a. Sto ga su raz voj i pro iz vod wa ten -

ko va tre }e ge ne ra ci je tra ja li du ̀ e od jed ne

de ce ni je (uz stro ge te sto ve i is pi ti va wa u

eks trem nim kli mat skim i am bi jen tal nim

uslo vi ma). Ta ko su ten ko vi Type-98 i Type-99

pre {li 10.700 km i is pa li li vi {e od 960

gra na ta (ne ki iz vo ri go vo re i o 20.000 km

pre |e nih u prob noj vo ̀ wi). Po sled wi mo -

del ZTZ-98G (Type-98G) pro iz ve den je u ma -

loj se ri ji od oko 100 pri me ra ka (po dru gi -

ma oko 60 ten ko va), a pr vi put se po ja vio na

pa ra di u Pe kin gu 1. ok to bra 1999. po vo dom

pe de se to go di {wi ce NR Ki ne.

Od ta da je in ten zi vi ran rad na una -

pre |e wu ten ka ZTZ-98, pa se od 2001. po ja -

vqu je mo der ni zo va na ver zi ja Type-98I (Im -pro ved), od no sno Type-98G (Gai jin), pro iz -

ve de na u oko 40 je di ni ca. Ia ko su za osno vu

tih mo de la po slu ̀ i li ru ski ten ko vi T-72M,

ki ne ski stru~ wa ci su, una pre |u ju }i i mo di -

K I N E S K I T E N K Z T Z - 9 9 ( T Y P E - 9 9 )

Najnoviji kineski tenk

ZTZ-99, ozna~en i sa

Type-99A2I, ima ve}u vatrenu

mo}, boqu ili identi~nu

za{titu sa najboqe

za{ti}enim tenkovima u

svetu, ve}u specifi~nu snagu

pogona, automatsko puwewe

topa, tro~lanu posadu i

znatno mawu masu. Govori se

da su i finansijska ulagawa

bila mawa nego kod tenkova

Zapada. Dakle, kriterij

cena–efikasnost je, tako|e,

na wegovoj strani.

KONKURENT

NAJBOQIMA

K

i ne ska voj na in du stri ja, u okvi ru in du -

strij ske kor po ra ci je NO RIN CO, (Chi -na North In du stri es Cor po ra ti on), sa broj -

nim pro jek tant skim, raz voj nim i pro iz -

vod nim ka pa ci te ti ma za oklop na bor -

be na vo zi la (OBV), ve} pe de set go di na ba vi

se pro iz vod wom tih sred sta va, u po ~et ku po

so vjet skim li cen ca ma, a u no vi je vre me na

osno vu sop stve nih raz voj nih pro je ka ta. Pod -

se ti mo da je pr ve ten ko ve Type-59 i Type-69,

raz vi je ne na so vjet skim T-54 i T-55, pro iz -

ve la vi {e od 13.500, uz no vi je ge ne ra ci je

(Type-79, Type-80 i Type-90).

Sa pro iz vod nih tra ka si {lo je vi {e od

30 ti po va i mo de la tih vo zi la (ne ra ~u na ju -

}i sa mo hod na i spe ci jal na oru |a na {a si ja -

ma ten ko va), ko ja su i iz vo ̀ e na u oko dva de -

se tak ze ma qa. I dok je {e zde se tih i se dam -

de se tih go di na opre de qe we bi lo na ma sov -

noj pro iz vod wi, po sled wih dva de set, na ro -

~i to po ~et kom ovog ve ka, te ̀ i {te je na kva -

36

za {ti te (ERO) do ma }eg raz vo ja, mo di fi ko -

va na ak tiv na za {ti te po ru skom uzo ru – are -

na, pri me na la ser skog i IC ome ta ~a sop -

stve nog raz vo ja, ugrad wa sa vre me nih ter mo -

vi zij skih ni {an sko-osma tra~ kih si ste ma,

pri me na elek tron skog KIS-a i si ste ma GPS,

ugrad wa to pa po boq {a nih ba li sti~ kih i

teh ni~ kih od li ka, no va PT mu ni ci ja, po seb no

po tka li bar na, di zel mo tor od 1.500 KS sa

pla ne tar nim pre no sni kom i la ser sko vo |e -

we PO VR ko je se is pa qu ju iz to pa (ru ska li -

cen ca 9M119 re fleks). Go vo ri se da }e sva

ta re {e wa, ili ne ka od wih, bi ti pri me we -

na i na pret po sled woj se ri ji ten ko va Type -96 i Type-98. Ne ka se ve} mo gu vi de ti na In -

ter ne tu.

PROBOJNOST

Ne ki iz vo ri na vo de da su Ki ne zi

pre u ze li li cen cu od Izra e la ca za wi -

hov APFSDS-T pro jek til M7 125 mm, ko ji

ina ~e fir ma IMI pla si ra u ne ke ze mqe

na o ru ̀ a ne ru skim i ukra jin skim ten ko -

vi ma. Za taj pro jek til ka ̀ e se da ima ve -

}u pro boj nost od ori gi nal nih ru skih i

ukra jin skih pro jek ti la APFSDS-T 125 mm,

osim u od no su na no vi je mo de le ZBM-32,

ZBM-42 i ZBM-44, za ko je se ve ru je da

ima ju pe ne tra to re sa osi ro ma {e nim

ura nom. Ku mu la tiv ni HE AT pro jek ti li su

po pro boj no sti, ve ro vat no kao i ru ski

(700–800 mm), ma da se NO RIN CO ja vqa

sa pro jek ti li ma HE AT sa troj nom tan dem

ku mu la tiv nom boj nom gla vom. Za taj pro -

jek til se da je po da tak da pro bi ja oklo pe

od 700 do 800 mm RHA iza ERO. To pod -

ra zu me va do dat no po ve }a nu pro boj nost

za 250 do 500 mm. Dru gim re ~i ma, ukup -

na pro boj nost mo gla bi da bu de od 950

do 1.200 mm RHA oklo pa.

Tenk Type-99A2 na o ru ̀ an je to pom ZTP-

98 125 mm glat ke ce vi, iz ra |en u do ma }im

po go ni ma od vr lo ot por nog ~e li ka au to fre -

to va wem (pod vi so kim pri ti skom). Top je

opre mqen au to mat skim pu wa ~em sa 22 dvo -

del na met ka, ter mo i zo la ci o nom oblo gom ce -

vi i od vod ni kom ba rut nih ga so va. Vi so ki

pri ti sak ba rut nih ga so va omo gu }u je ostva ri -

va we ve }ih po ~et nih br zi na pro jek ti la (na -

vod no za 30 od sto ve }ih od ori gi nal nog to pa

i ne ma~ kog Rh 120 mm, {to je di sku ta bil no).

Spe ci jal na teh no lo gi ja ob ra de ce vi (ko va we

na tr nu) tzv. sa mo u kru }i va we ce vi, omo gu }i -

la je da cev po sta ne ~vr {}a i ot por ni ja na

vi bra ci je i sa vi ja we pri ga |a wu u po kre tu,

~i me se po ve }a va pre ci znost ga |a wa. Svi ti

teh ni~ ko-teh no lo {ki po stup ci pro du ̀ i li su

`i vot ce vi na 700 is pa qe nih pro jek ti la

(ori gi nal na 350 pro jek ti la).

Cev je usa |e na u zad wak to pa i osi gu -

ra na ba jo net osi gu ra ~i ma, ko ji po ma ̀ u da

se la ko i br zo za me ni u poq skim uslo vi ma,

bez ski da wa ku po le.

Top je bio pod vrg nut ri go ro znom va -

tre nom is pi ti va wu u let wim i zim skim

uslo vi ma sa eks trem nom tem pe ra tur nom

raz li kom. U pr voj eta pi is pi ti va wa is pa -

qe no je oko 200 pro jek ti la, a u dru goj 760,

ka ko bi se po sti gli va lid ni re zul ta ti po u -

zda no sti i iz dr ̀ qi vo sti ce vi. Br zi na

paq be ostva ru je sa au to mat skim pu we wem

do 8 m/min, a u slu ~a ju ogra ni ~e wa au to -

ma ta, pu ni se ru~ no, ka da je br zi na paq be

1–2 m/min.

Mu ni ci ja to pa sa dr ̀ i tri vr ste dvo -

del nih me ta ka sa po lu sa go ri vim ~a u ra ma:

po tka li bar ni pro jek til ti pa APFSDS-t, ku mu -

la tiv ni HE AT i par ~ad no-ra zor ni HE-FRAG.

fi ku ju }i ta re {e wa, u~i ni li znat na po boq -

{a wa i kon struk ci o ne iz me ne, do biv {i bo -

qi tenk od ru sko ga ori gi na la. U raz vo ju i

pro iz vod wi po sled wih ti po va ten ka na una -

pre |e wu ne kih pod si ste ma, glav nih de lo va i

ure |a ja in ten ziv no su sa ra |i va li i sa vi {e

kom pa ni ja Za pa da, ko ri ste }i wi ho va do stig -

nu }a i is ku stva. Isto vre me no, in ten zi vi ran

je rad u is tra ̀ i va~ kim i opit nim in sti tu ti -

ma na pro jek to va wu, teh no lo {kom i kon -

struk cij skom una pre |e wu sop stve nih re {e -

wa (kon struk ci ja ku po le, oklop na za {ti ta u

ce li ni, ino va ci ja ak tiv ne za {ti te, au to ma -

ta za pu we we to pa, ni {an skih ure |a ja...).

VR HUN SKO DO STIG NU ]E

Naj no vi ji ki ne ski OBT ti pa ZTZ-99(ori gi nal na ozna ka) ili Type-99A2 (in ter -

na ci nal na ozna ka) re zul tat je na do gra we

mo de la ZTZ-98G (Type-98G), sa broj nim po -

boq {a wi ma u kon struk ci ji, oklop noj i ukup -

noj za {ti ti, va tre noj mo }i i po kre tqi vo sti

vo zi la. Taj tenk, ma se oko 54 t, sa do ma }im

to pom 125 mm glat ke ce vi, sna ̀ nim po gon -

skim agre ga tom, tro ~la nom po sa dom i so fi -

sti ci ra nom elek tro ni kom i ure |a ji ma, po

ukup nim bor be nim kva li te ti ma iz bio je u

sam vrh osnov nih bor be nih ten ko va. Sa wim,

pre ma do stup nim po da ci ma, mo gu da se po -

re de: ju ̀ no ko rej ski XK-2 (K-2) MBT cr ni pan -

ter, ru ski cr ni orao (obje kat 640), do ne kle

i T-80U-M1 bars, T-90S i za pad ni M1A2SEP abrams, le o pard 2A5/A6, le klerk MBT i

izra el ski mer ka va Mk4. Tenk Type-99A2

raz vio je In sti tut 2o1, a pro to tip sku i se -

rij sku pro iz vod wu fa bri ka 617 iz kon zor -

ci ju ma NO RIN CO. Ki ne ski iz vo ri na vo de da

je pro iz ve de no ma we od 200 tih ten ko va.

Bit na una pre |e wa kod ovo ga ten ka u

od no su na pret hod ne iz ki ne skog Pro jek ta

9910 (Mo der ni za ci ja oru ̀ a nih sna ga) je su u

sle de }em: no va kon fi gu ra ci ja i struk tu ra

osnov nog oklo pa za va re ne kon struk ci je ku -

po le, de li mi~ no i te la ten ka, pro du ̀ e no

oklop no te lo, pri me na do dat ne di na mi~ ke

37

U kom ple tu mu ni ci je je i re fleks. Za raz li ku

od osnov nog ru skog mo de la pro jek ti la APFS-DS-T, Ki ne zi su raz vi li pe ne tra to re od te -

{kog me ta la troj ne le gu re (W, Fe, Cu ili W,Fe, Ni), a na vo di se da je raz vi jen i od le gu re

sa osi ro ma {e nim ura nom (DU). Pe ne tra to -

ri se ra de u pro por ci ji od 30:1 (od nos du -

`i ne i pre~ ni ka je zgra).

Po ~et na br zi na pro jek ti la APFSDS-Tod 1.780 m/s (ni je 30 od sto ve }a, ka ko se na -

vo di u li te ra tu ri) obez be |u je vi so ku pro -

boj nost od 850 mm/90 ste pe ni na 200 me ta -

ra. Uko li ko se pri hva ti ta kav po da tak, on da

taj pro jek til ne ma kon ku ren ta da nas. Za dru -

gi tip APFSDS-T pro jek ti la, za ko ji Ki ne zi

ka ̀ u da je od po seb ne le gu re (ve ro vat no je

re~ o le gu ri sa DU, ali se to iz ri ~i to ne

na vo di jer ni je po pu lar no po mi wa ti uran),

na vo di se pro boj nost pod istim uslo vi ma ~ak

960 mm RHA ~e li ka, {to se kao po da tak ni

kod jed nog ak tu el nog to pa u sve tu ne na vo di.

No, ka ko su Ki ne zi ra ni je na iz lo ̀ ba ma

NVO pri ka zi va li po tka li bar ne pro jek ti le

sa DU, ka li bra 100 mm, a Pa ki stan, ko ji

ina ~e te sno sa ra |u je sa ki ne skom in du stri -

jom, ta ko |e pla si rao sli~ ne pro jek ti le, la -

ko se mo ̀ e za kqu ~i ti da u sve mu ima isti ne.

PO VR re fleks, kao i kod ru skih ten -

ko va, vo di se po la ser skom sno pu na da qi -

na ma od 100 do 5.000 m. Mo gu da se uspe -

{no ko ri ste i pro tiv he li kop te ra u leb de -

}em po lo ̀ a ju, ka da sa mi ra ke ti ra ju od re |e -

ni ciq. U kom ple tu za tenk Type-99A2 vo zi se

41 (dru gi na vo de 42) gra na ta.

NI [AN SKO-OSMA TRA^ KE

SPRA VE

Tenk Type-99A2 ima mo der ni ja sred stva

za po sma tra we i ni {a we we da wu i no }u, sa

me sta i u kre ta wu, la ser sko me re we da qi -

ne, te la ser ski emi ter za vo |e we ra ke ta.

Ko man dir ten ka, po red {est pe ri sko pa, po -

se du je vi {e ka nal nu ni {an sku spra vu (kom -

pa ni ja Ji ang su North Hu gon Co). Ona je ne -

za vi sno sta bi li sa na u obe rav ni, ima op -

ti~ ki i ter mo vi zij ski ka nal za no} i slo ̀ e -

ne uslo vi vi dqi vo sti da wu, a i la ser ski da -

qi no mer. Sli ka iz ka me re ni {an xi je au to -

mat ski se pre no si na ekran ko man di ra. Ka da

ko man dir uo ~i opa sni ji ciq mo ̀ e da pre u -

zme ru ko va we oru |em i da sam ga |a. Ume sto

to ga mo ̀ e da pre da ciq ni {an xi ji, a on da

pro du ̀ i sa pre tra ̀ i va wem bo ji {ta.

Ter mal na ni {an ska spra va ni {an xi je

(CNTICM-II) ta ko |e ima la ser ski im puls ni

ka nal za me re we da qi ne i pul si ra ju }i za

vo |e we PO VR. Spra va mo ̀ e ne pre kid no da

ra di 12 ~a so va. Uve li ~a va 11,4 pu ta u uskom

vid nom po qu (5,6h3,8 ste pe ni) i pet pu ta u

EKS PLO ZIV NO-RE AK TIV NI OKLOP

Do dat ni oklop sa di na mi~ kom za {ti tom (ERO) do ma }e je pro iz vod we i u iz ve snoj me -

ri raz li ku je se po efi ka sno sti od po zna tih ERO oklo pa. NO RIN CO je ob ja vio po dat ke o

ERO ko ji se nu di na tr ̀ i {tu. Vi {e ze ma qa je pri hva ti lo po nu du. Re~ je o tri ti pa ku ti ja

ko je se pri me wu ju kod ERO, raz li ~i te de bqi ne ~e li~ nih plo ~a: Type I ERA de bqi ne 13 mm,

ot por ne na uda re od 100 kg/cm², re du ku je pro boj nost HE AT pro jek ti la za oko 70 od sto;

Type II ERA, de bqi ne ~e li~ nih plo ~a 26 mm, ot por ne na pri ti ske od 200 kg/cm², sma wu ju

pro boj nost HE AT pro jek ti la za 70 od sto i APFSDS pro jek ti la za 30 od sto; Type III ERA, de -

bqi na plo ~a 32,5 mm ~e li ka, ot por ne na pri ti sak od 250 kg/cm², re du ku ju pro boj nost tan -

dem ku mu la tiv nih pro jek ti la za oko 70 od sto i APFSDS pro jek ti la za 35–40 od sto.

Sa ma de bqi na plo ~a ni je do voq na da re du ku je pro boj nost APFSDS pro jek ti la u da -

tim ve li ~i na ma. Zbog me |u ra zma ka plo ~a na ku ti ja ma ERO i nag nu to sti, pri uda ru tih

pro jek ti la do la zi do de sta bi li za ci je pu ta we, usled ~e ga se oni de for mi {u ili lo me ka -

da na i |u na osnov ni pa siv ni oklop. Pre to ga, uspo re ni su pro bi ja wem ~e li~ nih plo ~a

ku ti ja ERO. Jo{ no vi ji ERO iz NO RIN CO ozna ka FY-I, FY-II, FY-III i FY-IV obez be |u ju i vi -

{i ni vo za {ti te od pret hod nog ERO. Na vo di se da FY-I {ti ti od HE AT pro jek ti la, FY-II od

HE AT i APFSDS, FY-III od tan dem HE AT i FY-IV od tan dem HE AT i APFSDS pro jek ti la.

Spreg nu ti mi tra qez sa to pom Type-86ka li bra 7,62 mm ima 2.000 me ta ka u osam

ku ti ja. Na kro vu ku po le je po sto qe za do ma }i

mi tra qez 12,7 mm Type-88 OJC, iz kog se ga -

|a kru ̀ no. Mi tra qez ima op ti~ ki ni {an za

da qi ne ga |a wa do 1.500 m. Ne na vo di se da

li mo ̀ e da se ni {a ni i no }u, ia ko ko man dir

ko ji ru ku je tim mi tra qe zom ima svo ju ter mo -

vi zij sku ni {an sku spra vu za ga |a we iz to pa.

Ta ko |e, ni je si gur no da li se mo ̀ e po sta vi ti

na dru go me sto na ku po li, ka kav je slu ~aj kod

ten ka Type-98. U kom ple tu mi tra qe za ima 300

me ta ka u pet re de ni ka. Na ku po li je 2h5 ba -

ca ~a dim nih ku ti ja (BDK) ko ji mo gu da stva ra -

ju stan dard nu dim nu za ve su ili da lan si ra ju

ae ro sol ne ku ti je sa IC ome ta ~i ma.

15. jun 2008.38

el skog ten ka mer ka va Mk4 i ne ma~ kog le o -

pard 2 A5/A6), te da je pre va zi {ao uzor ke

ko ji su mu po slu ̀ i li kao uzor.

Oklop no te lo je go to vo iden ti~ no ru -

skom uzo ru (T-72M), ali je du ̀ e za oko je dan

me tar, dok je ku po la od pan cir nog ~e li ka za -

va re ne kon struk ci je vi {e sloj nih plo ~a

osnov ne struk tu re kon struk ci je. Na pred, na

ku po li i te lu ten ka, po sta vqe ni su pan cir ni

mo du li sa kom po zit nim ma te ri ja lom i ke ra -

mi kom ve li ke ba li sti~ ke ot por no sti na dej -

stvo ki ne ti~ kih pro jek ti la. Mo du li su kli -

na stog pro fi la (sli~ no ne ma~ kom le o par du

2A5/A6 ili izra el skom mer ka va Mk3 BazMBT. Vr lo su ot por ni i na dej stvo ku mu la -

tiv nih pro jek ti la, vi {e ne go pret hod ni mo -

de li ki ne skih ten ko va (Type-98/98G). Ne ma

po u zda nih po da ta ka o vr sti le gu re i ekvi va -

len tu za {ti te. Zna se da su po la zni TTZ za

raz voj pro to tip skih mo de la i prob nih se ri -

{i ro kom vid nom po qu (12h8 ste pe ni) Da qi -

na osma tra wa no }u je do 4.000 m, a iden ti -

fi ka ci ja ci qa do 2.700 m. Sa na pred ni jom

spra vom II ge ne ra ci je ter mal nog ure |a ja vi -

dqi vost }e bi ti od 7 do 9 km, a ni {a we we

no }u do 4.000 m. Ti me se omo gu }u je i la ser -

sko vo |e we PO VR no }u na efi ka snim da qi -

na ma ga |a wa. Br zi na re a go va wa ni {an xi je

od uo ~a va wa ci qa do opa qe wa pr vom met ka

sve de na je na pet se kun di, ka da ciq i stenk

sto je, se dam se kun di ka da je tenk u po kre tu a

ciq sto ji, i de vet se kun di, uko li ko se i tenk

i ciq kre}u.

Vo za~ ras po la ̀ e sa tri dnev na pe ri -

sko pa. Sred wi se za me wu je sa pa siv nim si -

ste mom II ge ne ra ci je, vi dqi vog do me ta do

200 me ta ra.

Sa vre me ni SUV sa dr ̀ i stan dard ne

ele men te to ga si ste ma: di gi tal ni ba li sti~ -

ki ra ~u nar sa mi kro pro ce so ri ma, la ser ski

da qi no mer (in te gri san u ni {an ske ure |a je)

ni {an xi je i ko man di ra, ko mand ni blok ko -

man di ra i ni {an xi je, me teo-sen zor, sen zo -

re na gi ba ra me na ko lev ke to pa, br zi ne po -

kre ta wa ku po le. Po da ci la ser skog da qi no -

me ra i sen zo ra au to mat ski se uno se u ba li -

sti~ ki ra ~u nar, ko ji za naj kra }e vre me ob -

ra |u je pri mqe ne po dat ke i pro ra ~u na va po -

treb ne ba li sti~ ke po prav ke za ga |a we. Sta -

bi li za ci ja to pa obez be |e na je u dve rav ni.

Sta bi li za tor omo gu }a va pre ci zno ga |a we u

po kre tu po kret nih ci qe va (pre ma ki ne skim

iz vo ri ma je sa pr vim met kom ve ro vat no }a

ga |a wa 85 od sto, za ci qe ve do 2.000 m). U

sa sta vu SUV-a na la zi se ure |aj za au to mat -

sko pra }e we ci qa (si stem au to trac king).

Ma da je SUV u ten ku Type-99A2 naj ve -

}e ga ka pa ci te ta u od no su na po sto je }e u ki -

ne skim ten ko vi ma, pred vi |e na su broj na po -

boq {a wa u ne po sred noj bu du} no sti: za me na

me ha ni~ kih ele me na ta SUV-a pri me nom pot -

pu ne au to ma ti za ci je, ukqu ~u ju }i i pra }e we

ci qa, po tom za me na ak tu el nog la ser skog da -

qi no me ra II ge ne ra ci je (NdYag) da qi no me -

rom III ge ne ra ci je (CO2) ko ji bo qe funk ci o -

ni {e u za mu }e noj at mos fe ri, pa in te gra ci ja

raz li ~i tih elek tron skih si ste ma u je din -

stve nu sa bir ni cu po da ta ka, te uvo |e we no ve

ge ne ra ci je elek tron skih si ste ma sa mo du -

lar nom ugrad wom i ma wih di men zi ja ra di

ra ci o na li za ci je unu tra {weg pro sto ra.

VI [E STRU KA ZA [TI TA

Kom pleks za {ti te obez be |en je pri me -

nom sa vre me nog pan cir nog ~e li ka vi {e sloj -

ne struk tu re, mo du lar ne ugrad we, pro fi li -

sa we ve }ih na gi ba, do dat nim oklo pom (ERO

do ma }e pro iz vod we), ak tiv ne za {ti te (po

ru skom mo de lu are na), op to e lek tron skog

ome ta ~a sop stve nog raz vo ja, sa vre me nog br -

zo dej stvu ju }eg ure |a ja za PPZ i NHB ko lek -

tiv nu za {ti tu. Sve to obez be |u je naj ve }i

ste pen za {ti }e no sti po sa de i op stan ka ten -

ka u bor bi. Stru~ wa ci oce wu ju da je Type-99A2 po za {ti ti naj bli ̀ i re {e wi ma izra -

ja ten ko va Type-96, Type-98 i Type-98G bi li

da ~e o na stra na ten ka bu de za {tit nih svoj -

sta va rav nih ho mo ge nom pan cir nom ~e li ku

de bqi ne oko 700 mm. Ali, to je bi lo pre de -

se tak go di na. Sa svim je ve ro vat no da je po -

ve }an ta kav ekvi va lent za {ti te u TTZ za tenk

ZTZ-99(Type-99). Iz ve sno je da su Ki ne zi

ana li zi ra li is ku stva upo tre be wi ho vih ten -

ko va is po ru ~i va nih Ira ku pre agre si je Na -

toa 1990/91. i 2003. go di ne.

Zbog mo du lar ne ugrad we osnov nog oklo -

pa i du ̀ eg oklop nog te la vo zi lo je ve }e ma se

za oko dve to ne u od no su na pret hod ni tip

ten ka (ZTZ-98G je ma se 52 t). U ne kim stra nim

iz vo ri ma na vo di se da NO RIN CO pro iz vo di

i do dat ne mo du le od le gu re sa DU, za ko ju se

ve ru je da je efi ka sni je za {ti te od APFSDSpro jek ti la za oko 30 od sto (to re {e we su

pri me ni li Ame ri kan ci na svo jim M1A1H

DETEKCIJA

Ima mo gu} nost da raz li ku je sop -

stve ne od tu |ih ten ko va, tzv. si stem IFF(Iden ti fi ca ti on Fri end or Foe), svoj–tu|. U

me mo ri ji si stem ras po la ̀ e sa 60 ko do -

va IFF. Vre me de tek ci je jed no ga objek ta

je oko 0,6 se kun di. Kao de tek tor la ser -

skog zra ~e wa po kri va di ja pa zon od 0,9

mkm do 1,06 mkm. Do met pre da je sig na la

ko mu ni ka ci ja je ste 3,6 km, pod uslo vom

da je ostva ri va op ti~ ka ve za iz me |u ko -

re spon de na ta. Ho ri zon tal no po kri va

pro stor od 360 ste pe ni, ver ti kal no od

-10 do +45 stepeni.

AU TO MAT SKO PRA ]E WE CI QA

U sa sta vu SUV-a (si ste ma za upra -

vqa we va trom) na la zi se ure |aj za au -

to mat sko pra }e we ci qa (si stem au totrac king). Do sa da su ga ima li ten ko vi le -

klerk, mer ka va i ja pan ski Type-90 MBT).Ure |aj obez be |u je da se jed nom na ni {a -

we ni ciq au to mat ski ne pre kid no pra ti,

sve dok ni {an xi ja (ko man dir) ne pre |e

na pra }e we dru gog ci qa. U slu ~a ju ot ka -

za elek tro ni ke i au to ma ti ke SUV-a,

omo gu }e no je ru~ no ni {a we we i upra -

vqa we va trom.

Verzija Type-99A2 MBT

emi te ra la ser skih zra ka sna ̀ nim pul si ra -

wem sop stve nog iz vo ra. Ti me se one spo so -

bqa va pro tiv nik i o{te }u ju mu se si ste mi za

me re we da qi ne, vo |e we PO VR ili osma tra -

we no }u.

Si stem ALSDW ZM-87 sa dr ̀ i mi kro -

ra ~u nar, ure |aj za de tek ci ju ozra ~i va wa i

na vo |e wa, la ser ski emi ter ve li ke sna ge i

IC ome ta~. De lu je kru ̀ no 360 0, po ver ti -

ka li od -12 do +90 0, na da qi na ma do 4.000

m. Na vo |e we si ste ma po prav cu oba vqa se

br zi nom od 45 ste pe ni/s, po ver ti ka li 40

ste pe ni/s. Si stem mo ̀ e ne pre kid no da ra di

(pul si ra emi si je la ser skih zra ka) do 30 mi -

nu ta. Rad ni vek zra ~e wa je 1,2 mi li o na im -

pul sa sa fre kven ci jom od 1.000 MHz. Mo ̀ e

da se de lo tvor no pri me ni i pro tiv po sa da

he li kop te ra i avi o na ma wih br zi na ko ji ne -

ma ju po treb nu elek tron sku za {ti tu. Da sop -

stve ne po sa de ten ko va ne bi bi le iz lo ̀ e ne

opa snom zra ~e wu od ALSDW ZM-87, ni {an -

ske spra ve i pe ri sko pi ten ka Type-99A2ima ju za {tit na sta kla za ne u tra li za ci ju la -

ser skog zra ~e wa.

SNA@AN MO TOR

NO RIN CO je raz vio dva di zel mo to ra

sa tur bo-pre ha wi va wem, na ba zi po zna tog

ne ma~ kog mo to ra MB-871 Ka-501. Je dan mo -

tor je sna ge 883 kW/1.200 KS, ozna ke 150HB ili WD-396 V-8, dru gi je mo di fi ko van

mo del mo to ra, ali sa po ja ~a nom sna gom na

1.103 kW/1.500 KS, ta ko |e ozna ke 150 HBV-12. Pr vi je ugra |en u ten ko ve Type-98, a

dru gi u mo der ni zo va ni tip Type-98G i sa da

u naj no vi ji Type-99A2.

Sa mo to rom od 1.500 KS do bi je na je

op ti mal na spe ci fi~ na sna ga od 27,8 KS/t.

Po tom pa ra me tru sa mo je fran cu ski le klerk

MBT rav no pra van s wi me, a svi dru gi ten ko -

vi su sla bi je spe ci fi~ ne sna ge (od 19,2 do

25,1 KS/t) Za hva qu ju }i ta kvoj sna zi Type-99A2 po sti ̀ e mak si mal nu br zi nu kre ta wa

od 80 km/~, van pu te va do 60 km/~ i pro se~ nu

te ren sku br zi nu od 40 km/~. Sa me sta star -

tu je od 0 do 32 km/~ za 12 se kun di. Au to no -

mi ja, sa osnov nim re zer vo a ri ma, je oko 400

km, a sa dve do pun ske ba ~ve od po 200 l oko

600 km. Tran smi si ja me ha ni~ kog ti pa je za -

dr ̀ a na. Ima me wa ~e od 7+1 ste pen pre no -

sa, ob je di we ne u sklo po vi ma sa dva pla ne -

tar na me ha ni zma za upra vqa we i ko ~e we sa

hi dra u li~ nim ser vo-ure |a jem.

39

MBT i M1A2 MBT SEP, ali su is ku stva ne ga -

tiv na zbog po ja va ra di ja ci o ne bo le sti kod

po sa da ten ko va, {to se kri je od jav no sti).

Pre ma to me, ako se uzme u ob zir po la zni

kri te rij iz TTZ i svi do dat ni ele men ti oklo -

pa, plus ERO, mo ̀ e se iz ve sti za kqu ~ak da je

Type-99A2 vi so ko za {ti }e no bor be no vo zi -

lo, da u pred woj zo ni ima ba li sti~ ku za {ti tu

ekvi va len tu od 950 do 1.200 mm RHA oklo pa.

U ki ne skim iz vo ri ma na vo di se i po da tak da

je taj tenk ot po ran na dej stvo PT pro jek ti la

bi lo ko je vr ste od svih ten kov skih to po va da -

nas (Si ni de fen ce.com).

OME TA ̂ I

Na ZTZ-99 pri me ni }e se ceo kom pleks

ak tiv ne za {ti te i op to e lek tron skog ome ta -

wa: AZ sli~ na ru skom si ste mu are na sa re -

cep to ri ma za fi zi~ ko spre ~a va we i uni {ta -

va we PT pro jek ti la is pred ten ka; IC de vi ja -

to ri JD-3, sli~ ni ru skom si ste mu TSU-1 {to -

ra; sa svim no vi si stem la ser skog za sle pqi -

va wa, ome ta~ ZM-87. Ne {to sli~ no za sa da

raz vi ja ju Izra el i Ukra ji na, ali jo{ ni je u

se rij skoj pro iz vod wi. Taj ome ta~ je efi ka san

u ome ta wu na vo |e wa PO VR sa PAS si ste mom

vo |e wa, ka kve su ra ke te HOT, TOW i MI LAN.

Si stem ra di u spre zi sa BDK Type-94 ka li -

bra 76 mm. Ka da se de tek tu je na pad jed ne od

po me nu tih PO VR, si stem JD-3 au to mat ski

okre }e ku po lu u po lo ̀ aj usme re nog lan si ra -

wa jed ne od dim nih ku ti ja sa ae ro sol nom sme -

som, ko je svo jom eks plo zi jom i emi si jom IC

zra ka na vo de ra ke tu na se be.

La ser ski ome ta~ ZM-87 za sa mo od bra -

nu ten ka od la ser ski vo |e nih PO VR i ten -

kov skih pro jek ti la (u ru~ nom, po lu a u to mat -

skom ili au to mat skom mo du), pri mar no de lu -

je pre ko sop stve nog iz vo ra la ser skog zra ~e -

wa na la ser ski emi ter pro tiv ni ka, ali i na

IC si ste me. Si stem ALSDW (Ac ti ve La ser Sel -fe-de fen ce We a pon) ZM-87 sme {ten je u me -

tal nu ku ti ju na ku po li iza otvo ra ni {an xi je,

a sa wi me mo gu da ru ku ju ni {an xi ja i ko man -

dir. Dej stvo si ste ma te me qi se na dve rad -

we: de tek to va we iz vo ra la ser skog zra ~e wa

ko jim je osve tqen sop stve ni tenk i uz vrat no

osve tqa va we – za sle pqi va we pro tiv ni~ kog

VE ]E DI MEN ZI JE

Zbog ve }ih di men zi ja, mo tor 150 HBV-12 (du ̀ i na za ugrad wu sa hlad wa ci ma

oko 3,3 m) u od no su na ba zni mo del ru -

skog V-46 (1,95 m in sta li sa na du ̀ i na),

ni je mo gao da se po pre~ no ugra di u tenk,

ve} uz du ̀ no, {to je uslo vi lo po ve }a we

du ̀ i ne te la ten ka za oko je dan me tar, pa

je ukup na du ̀ i na s to pom u pred wem po -

lo ̀ a ju oko 11 m (T-72 je 9,53 m).

Za ni mqi vo je da su Ki ne zi na ne kim

pret hod nim ti po vi ma ten ko va ve} ima li hi -

dro me ha ni~ ke tran smi si je, ali su u ovom slu -

~a ju od u sta li od ta kve kom po zi ci je pre no -

sni ka. Na za jed ni~ kom pro gra mu ten ka Type-90-II, od no sno MBT-2000 Al Kha lid (ozna ka za

pa ki stan sku ver zi ju ten ka) ve} je opi to va na

po lu a u to mat ska hi dro me ha ni~ ka me wa~ ka ku -

ti ja fran cu skog ten ka le klerk MBT SESM 500i ne ma~ ka Renk LSG 3000, ko ja je pri me we na

na ju ̀ no ko rej skom ten ku K1A1 MBT.

Me tal ni ~lan ci gu se ni ca (li ~e na one

kod ten ka le o par da) mo gu da se kom ple ti ra ju

sa gu me nim do da ci ma za za {ti tu asvalt nih

pu te va. Eks plo a ta ci o ni vek gu se ni ca je oko

10.000 km. Zbog ve }e du ̀ i ne ten ka ma sa jed -

ne gu se ni ce je oko 2.100 kg (kod T-72 1.723

kg). Hod ni deo ima {est pa ri pot por nih to~ -

ko va, ali sa po ve }a nim raz ma kom zbog pro -

du ̀ e nog te la ten ka, i po ~e ti ri pa ra to~ ko -

va no sa ~a gu se ni ca.

SPE CI JAL NA OPRE MA I URE \A JI

U stan dard nu opre mu ten ka ugra |e ni su

ure |aj za ko lek tiv nu NHB za {ti tu, br zo dej -

stvu ju }i ure |aj za de tek ci ju, spre ~a va we na -

stan ka i ga {e we po ̀ a ra, opre ma za pod vod -

nu vo ̀ wu ten ka (do pet me ta ra du bi ne), si stem

za glo bal nu na vi ga ci ju i po zi ci o ni ra we

(GPS/GLO NASS), ra dio-ure |aj za ve ze u HFi VHF fre kven ci ji i sa svim no vi si stem za

ras po zna va we sop stve nih od tu |ih ten ko va.

Ma siv ni ja an te na iza ko man di ro ve tu -

re le pri pa da la ser skom si ste mu za ko mu ni -

ka ci je ko jim se pre no se ko di ra ne di gi tal ne

in for ma ci je, po da ci i glas. Isto vre me no,

taj si stem slu ̀ i za de tek ci ju la ser skog zra -

~e wa ne pri ja te qa. Ima mo gu} nost da raz li -

ku je sop stve ne od tu |ih ten ko va, tzv. si stem

IFF (Iden ti fi ca ti on Fri end or Foe), svoj-tu|.

Si stem GLO NASS/GPS, Type9602,omo gu }u je pre ci znu na vi ga ci ju (3D) u svim

vre men skim uslo vi ma, me mo ri sa we mar {ru -

te i br zi ne kre ta wa ten ka. Zbog ne do voq ne

pre ci zno sti (od stu pa we do 100 m od po zi ci -

je), usvo jen je ru ski si stem GLO NASS, za ko -

ji se o~e ku je da sma wi gre {ke do 20 me ta ra.

Na kra ju, {ta jo{ re }i o ten ku ZTZ-99(Type-99A2). Po vi {e pa ra me ta ra pre te -

kao je sa vre me ne za pad ne ten ko ve, na rav no

i uzo re ko ji su mu bi li ba za u raz vo ju.

Ki ne zi su prag ma ti~ ni u raz vo ju slo -

`e nih bor be nih si ste ma. U ele men ti ma u

ko ji ma za o sta ju, ne ustru ~a va ju se da uzi ma -

ju li cen ce bo qih re {e wa Za pa da i dru gih

ze ma qa. U re {e wi ma, u ko ji ma ima ju pro -

ve re na po zi tiv na is ku stva sop stve nih pro -

je ka ta, osta ju pri vr ̀ e ni ta kvim kon struk -

ci ja ma. Ka da za kqu ~e da je efi ka sni je ku pi -

ti ne ke pod si ste me i pri la go di ti ih svo jim

vo zi li ma, na ro ~i to one ko ji su bo qe ga kva -

li te ta, ne li be se da ih uve zu. Wi ho va sin -

tag ma jed na dr ̀ a va–dva si ste ma (od nos

pre ma de lo vi ma Ki ne) na {la je svo ju po tvr -

du i kod ten ko va.

Mi lo sav C. \OR \E VI]

Sasvim nov sistem laserskog

zaslepqivawa - ometa~ ZM-87

53H/J/M (he li kop te ri na me we ni spe ci jal -

nim sna ga ma).

Od va ri jan te CH-53D ugra |u ju se oset -

no ja ~i mo to ri ti pa T64-GE-413 sna ge 2,930

kW, ~i me su per for man se te tran sport ne va -

ri jan te po dig nu te na znat no vi {i ni vo. Me -

|u tim, to ni je bi lo do voq no da bi se za do -

vo qi li zah te vi oko pi ta wa ma se ko ri snog

te re ta. Je di no lo gi~ no re {e we bi lo je

ugrad wa tre }eg mo to ra. „Si kor ski” je u tom

smi slu jo{ kra jem {e zde se tih go di na Ma rin -

skom kor pu su po nu dio kon cept tro mo tor ne

ver zi je sa kom pa nij skom ozna kom S-80, ko ju

su ma rin ci obe ru~ ke pri hva ti li zbog ma log

teh no lo {kog ri zi ka i re la tiv no krat kog ro -

ka we nog uvo |e wa u ope ra tiv nu upo tre bu.

Tro mo tor na ver zi ja sa voj nom ozna kom

CSH-53E su per pa stuv (Su per Stal li on) po le te -

la je 1974. go di ne. Osim tri mo to ra ti pa

15. jun 2008.40

T R A N S P O R T N I H E L I K O P T E R C H - 5 3 K

MORSKI

PASTUV

Naj ve }i tran sport ni he li kop ter

ko ji je se rij ski pro iz ve den u

SAD je SN-53. Pr vi pri mer ci

na pu sti li su po go ne fa bri ke

„Si kor ski” dav ne 1966. go di ne.

Bez ob zi ra na vre me {nost

kon struk ci je, wi ho va upo treb na

vred nost je jo{ uvek ve o ma

ve li ka, pa je u to ku obim na

mo der ni za ci ja tog he li kop te ra.

No va ver zi ja no si }e ozna ku

SN-53K i pro iz vo di }e se

od 2012. go di ne.

H

e li kop ter CH-53 na stao je po ~et kom

{e zde se tih go di na pro {log ve ka kao

od go vor na kon kurs Ma rin skog kor pu sa

ko jim je tra ̀ en no vi te {ki he li kop ter.

Po bed nik kon kur sa bio je C-65, mo del

kom pa ni je „Si kor ski”, ko ji je ka sni je pre i -

me no van u voj nu ozna ku CH-53 mor ski pa stuv

(Sea Stal li on). Pr vi pro to tip sa ozna kom

YCH-53A po le teo je 14. ok to bra 1964, a se -

rij ska pro iz vod wa za po ~e ta je dve go di ne

ka sni je. Pr va se rij ska ver zi ja CH-53A bi la

je opre mqe na sa dva mo to ra T64-GE-6 sna -

ge 2,125 kW. Mak si mal na po let na ma sa iz -

no si la je 20.865 kg, a ko ri stan te ret 9.072.

Ovu osnov nu va ri jan tu sle di li su mo de li

RH-53A/D (mor na ri~ ki lov ci mi na), HH-53B/C (va ri jan ta upo tre bqa va na za bor be -

no tra ga we i spa sa va we u Vi jet na mu), CH-

53D, CH-53G (za ne ma~ ke po tre be) i MH-

41

T64-GE-416(A) (sva ki sna ge 3,270 kW), E

ver zi ju od li ko va la je i ja ~a tran smi si ja, du -

`i trup (za 1,88 me tar), re di zaj ni ran rep,

du ̀ i kra ko vi ro to ra iz ra |e ni od kom po zit -

nih ma te ri ja la (uz do da tak sed mog kra ka), a

i no vi au to mat ski si stem za upra vqa we let -

nim ko man da ma. Mak si mal na po let na ma sa

he li kop te ra po ra sla je na 33.340 kg, dok je

ma sa unu tra {weg ko ri snog te re ta po ve }a na

na 13.607 ki lo gra ma. Se rij ska pro iz vod wa

za po tre be Ma rin skog kor pu sa za po ~e ta je

1980. go di ne.

Sli~ na ver zi ja, ali na me we na pro tiv -

min skoj bor bi, sa ozna kom MH-53E mor ski

zmaj, pro iz ve de na je u ma woj se ri ji za po -

tre be ame ri~ ke mor na ri ce. Prem da se u

ope ra tiv noj upo tre bi jo{ uvek na la zi i od -

re |e ni broj ra ni jih va ri jan ti i pod va ri jan -

ti, CH-53E je da nas naj za stu pqe ni ji. Od 177

is po ru ~e nih he li kop te ra u eks plo a ta ci ji se

na la zi ne {to vi {e od 100 le te li ca. U svim

va ri jan ta ma je, ina ~e, na pra vqe no 856 he -

li kop te ra.

NAJ VE ]I NA ZA PA DU

Mo del CH-53E je naj ve }i tran sport ni

he li kop ter ko ji po ti ~e iz ze ma qa za pa da.

Je di ni ko ji je ve }i od we ga, a na la zi se u

ope ra tiv noj upo tre bi, je ste ru ski Mi-26 sa

no si vo {}u od 20 to na. Ve li ka no si vost CH-53E bi la je od iz u zet nog zna ~a ja sa ot po ~i -

wa wem ame ri~ kog an ga ̀ o va wa u Ira ku i

Av ga ni sta nu. Ta da je, u ote ̀ a nim uslo vi ma

eks plo a ta ci je, bi lo po treb no do sta vi ti

ogrom nu ko li ~i nu na o ru ̀ a wa i osta log rat -

nog ma te ri ja la u zo ne bor be nog an ga ̀ o va -

wa. Na i me, he li kop te ri tog ti pa spa da ju u

ret ke le te li ce spo sob ne da efi ka sno pre -

vo ze i is kr ca va ju te ret na vi so kim te re ni -

ma, {to je uo bi ~a je no za av ga ni stan ske

uslo ve eks plo a ta ci je, dok su za Irak ka rak -

te ri sti~ ne vi so ke tem pe ra tu re va zdu ha ko je

isto ta ko ne ga tiv no uti ~u na per for man se

le te li ca. Upra vo za to je flo ta he li kop te ra

CH-53E to kom ove de ce ni je iz lo ̀ e na ne pla -

ni ra no po ja ~a nom na pre za wu i oset no br -

`em tro {e wu ras po lo ̀ i vih kon struk tiv nih

i dru gih re sur sa.

Pro se~ na sta rost flo te he li kop te ra

CH-53E iz no si 15 go di na. He li kop te ri su u

pro se ku na le te li oko 3.000 sa ti, {to je po -

lo vi na ras po lo ̀ i vog re sur sa. Me |u tim, sa

eks trem no ubr za nim tem pom eks plo a ta ci je

ko ji ma su iz lo ̀ e ni, br zo }e do sti }i kraj

`i vot nog ve ka, po ~ev od 2011. ka da }e is -

pa da ti tem pom od 15 he li kop te ra go di {we.

Ta da }e zbog za mo ra kon struk ci je usle di ti

ras ho do va we ili pro du ̀ e we re sur sa, {to

je pro ces ko ji mo ̀ e bi ti ve o ma skup i di -

sku ta bi lan, su de }i po is ku stvi ma iz prak se.

Ope ra tiv ni tro {ko vi po sto je }ih le -

te li ca ta ko |e su stav ka ko ja ni je za ne ma ri -

va. Sat le ta CH-53E da nas ko {ta vi {e od

20.000 ame ri~ kih do la ra. Isti taj sat le ta

zah te va 44 rad na ~a sa na odr ̀ a va wu, {to je

DO KA ZAN U BOR BI

He li kop te ri CH-53 bi li su ak te ri

ni za spe ci jal nih ope ra ci ja ko je }e, bez

sum we, osta ti za be le ̀ e ne u isto ri ji. Pr -

va od wih od i gra la se 1969, ka da su izra -

el ski spe ci jal ci iz vr {i li pre pad na egi -

pat ski ra dar ski po lo ̀ aj na kon ~e ga su

ras klo pi li za ro bqe ni ra dar P-12 i pot -

ka ~i li ga is pod tru pa mo} nih CH-53 ko ji

su ga pre ne li u Izra el.

U sle de }oj epi zo di 1970, HH-53 su

bi li deo „le te }e ko wi ce“ ko ja je iz se ver -

no vi jet nam skog lo go ra Son Taj po ku {a la

da spa se za ro bqe ne ame ri~ ke voj ni ke. Go -

di ne 1975. CH-53 is kr ca li su de sant ma -

ri na ca na ostr vo Koh Tang u po ku {a ju da

spa su ote te mor na re sa tr go va~ kog bro da

„Ma ja gez“. U `e sto kom okr {a ju Cr ve ni

Kme ri su obo ri li ~e ti ri „pa stu va“ a ~e -

ti ri te {ko o{te ti li. Zbog tih gu bi ta ka,

ma rin ci ma je iz o sta lo po ja ~a we, a jo{

tra gi~ ni ja bi la je eva ku a ci ja, ko ja se iz -

vo di la u kraj we ne po voq nim uslo vi ma.

Ta ko je, na pri mer, hra bra po sa da HH-53sa sa mo jed nim is prav nim mo to rom uspe -

la da po le ti sa 54 voj ni ka (38 je mak si -

ma lan broj u nor mal nim uslo vi ma)!

Ope ra ci ja „Or lo va kan xa“ iz ve de na

1980. ima la je za ciq iz vla ~e we ame ri~ -

kih za to ~e ni ka iz am ba sa de u Te he ra nu. Na

po la znoj ta~ ki ope ra ci je u iran skoj pu sti -

wi do {lo je do ude sa ka da je je dan RH-53 u

po le ta wu za ka ~io rep tran spor te ra C-

130. Ta da je po gi nu lo osam ame ri~ kih voj -

ni ka a, kao po sle di ca pa ni ke ko ja je na -

stu pi la u tim tre nu ci ma, Iran ci ma su

osta vqe na ~e ti ri he li kop te ra jer su wi -

ho ve po sa de i ma rin ci po be gli tran sport -

nim avi o nom. Kqu~ nu ulo gu ma rin ski CH-53E od i gra li su i u spa sa va wu ame ri~ kog

pi lo ta F-16 ko ji je 2. ju na 1995. obo ren

iz nad ju go za pad ne Bo sne. Ka da je na kon

{est da na skri va wa lo ci ran Skot O‘Grej -

di, pi lot F-16, po we ga su po sla ti bor be -

ni he li kop te ri ko bra i CH-53E za iz vla -

~e we. Pri li kom sle ta wa je dan CH-53Epre tr peo je o{te }e we ka da je rep nim ro -

to rom za ka ~io ̀ i cu. To ni je bio kraj ne vo -

qa jer je gru pa he li kop te ra u po vrat ku iz -

re {e ta na pro tiv a vi on skom va trom Voj ske

Re pu bli ke Srp ske Kra ji ne.

Apri la 1997, ne ma~ ki i ame ri~ ki

he li kop te ri CH-53 u~e stvo va li su u eva -

ku a ci ji di plo ma ta iz am ba sa da u Ti ra ni.

Ne ki od tih he li kop te ra sle ta li su ta da

na ae ro drom u Pod go ri ci ra di do pu ne go -

ri vom.

Sve tle tre nut ke „su per pa stu vi“ su

po no vo za be le ̀ i li 26. ok to bra 2001. ka -

da je {est CH-53E po le te lo na ru tu du ga~ -

ku sko ro 1.000 ki lo me ta ra. Ciq je bio

za u zi ma we pr ve ame ri~ ke kop ne ne ba ze

na te ri to ri ji Av ga ni sta na. Ovaj de sant

}e u isto ri ji osta ti za pam }en kao naj du ̀ i

he li kop ter ski de sant iz ve den sa brod skih

pa lu ba.

Zbog velike nosivosti

S-53E pogodan je za

izvla~ewe specifi~nih

tereta kao {to su

vazduhoplovi koji su

pretrpeli udes na

nepristupa~nim

terenima

sa aspek ta da na {wih stan dar da ve o ma vi -

so ko ako se ima u vi du po sle di~ na ras po lo -

`i vost flo te od re la tiv no skrom nih 64 od -

sto. Uzev {i u ob zir sve na ve de ne aspek te,

eks pert ski ti mo vi Ma rin skog kor pu sa mo -

ra li su pra vo vre me no po ~e ti da tra ̀ e ade -

kvat nu za me nu za CH-53E, {to i ni je bi lo

ta ko la ko ka ko se u pr vi mah ~i ni lo. Pri -

me ra ra di, kon ver ti plan MV-22 ospri, od

ko jeg se o~e ki va lo da le ko vi {e, ne ma za do -

vo qa va ju }u no si vost (tri pu ta ma wa od CH-53E), pri ~e mu we go va po je di na~ na ce na iz -

no si oko 100 mi li o na do la ra. Ta ko |e, pro -

gram uvo |e wa u na o ru ̀ a we ka sni, a sma -

wen je i broj le te li ca ko je }e bi ti na ba -

vqe ne.

Pro gram JHL (Jo int He avy Lift), ko ji tre -

ba da re zul ti ra le te li com no si vo sti oko

20 to na, ka sni u sa mom za ~et ku i u naj bo -

qem slu ~a ju ove le te li ce ne }e bi ti ope ra -

tiv no ras po lo ̀ i ve pre 2025. go di ne. ^ak i

ta da se po sta vqa pi ta we wi ho ve efi ka sne

eks plo a ta ci je sa brod skih pa lu ba. [ta vi -

{e, i dru gi he li kop te ri ve li ke no si vo sti

ko ji su da nas ras po lo ̀ i vi na tr ̀ i {tu ne

mo gu se po hva li ti kom pa ti bil no {}u upo tre -

be sa brod skih pa lu ba. U ta kvoj si tu a ci ji,

stru~ wa ci Ma rin skog kor pu sa ni su ima li

mno go al ter na ti va sem na stav ka se rij ske

pro iz vod we CH-53 i to u ra di kal no po boq -

{a noj va ri jan ti.

VE]A NOSIVOST

Pro gram re a li za ci je pri hva }en je

kra jem 2005. ka da je no va va ri jan ta do ti~ -

nog he li kop te ra pre i me no va na iz kon cept

ozna ke CH-53H u CH-53K. Na sam kon cept

no ve va ri jan te ni je uti ca la sa mo nu ̀ nost

pro stog ob na vqa wa ras po lo ̀ i vih tran -

sport nih ka pa ci te ta ne go i od re |e ne tak -

ti~ ke okol no sti ko je su na stu pi le kao po -

sle di ca rat nih is ku sta va. Pri me ra ra di,

CH-53E u svom unu tra {wem to var nom pro -

sto ru ne mo ̀ e da pre ve ze osnov no te ren sko

vo zi lo ham vi. Ta ko |e, ma sa tog vo zi la je

oset no po ve }a na zbog ugrad we za {ti te od

im pro vi zo va nih eks plo ziv nih sred sta va,

ko je pred sta vqa ju glav nu opa snost na ira~ -

kim ko mu ni ka ci ja ma. I ma sa osta lih vo zi la

uve de nih u me |u vre me nu u na o ru ̀ a we, kao

na pri mer de la fa mi li je MRAP (Mi ne Re si -stant Am bush Pro tec ted), pre va zi la zi tran -

sport ne mo gu} no sti osnov nog CH-53E. Da -

kle, pr vi im pe ra tiv po sta vqen pred CH-53K bi la je po ve }a na no si vost. Taj zah tev

na ~el no i naj ~e {}e se re {a va sa vre me ni -

jom i ja ~om po gon skom gru pom, {to je i ov de

slu ~aj. He li kop ter CH-53K }e ima ti no ve

mo to re ti pa GE38-1B, sna ge 4.470 kW ko ji u

kraj woj nu ̀ di (do 30 se kun di) mo gu da raz -

vi ju i do 6.762 kW sna ge.

Taj mo tor iz ve den je iz mo to ra

CFE738, ko ji se ina ~e ko ri sti na bi znis xe -

to vi ma fal kon 200 ~i me su sma we ni tro -

{ko vi raz vo ja. We go va glav na ka rak te ri -

sti ka je 60 od sto ma we de lo va u od no su na

pret hod no upo tre bqa va ni T64 i pri me na

di gi tal nih si ste ma za nad gle da we pa ra me -

ta ra ra da i sta wa po gon ske gru pe.

Ogro man teh no lo {ki is ko rak od vre -

me na kre i ra wa CH-53E omo gu }io je im ple -

men ta ci ju ra znih re {e wa ostva re nih na dru -

gim kon struk ci ja ma kom pa ni je „Si kor ski”.

Kao svo je vr stan teh no lo {ki eta lon po slu -

`io je sred wi tran sport ni he li kop ter S-92,

je dan od naj na pred ni jih u svo joj ka te go ri ji.

Po seb na pa ̀ wa po sve }e na je kon -

struk ci ji glav nog i rep nog ro to ra, jer su

stru~ wa ci „Si kor skog”, iz me |u osta log, du -

go go di {wim is tra ̀ i va wem do {li do sa zna -

wa da 60 do 65 od sto tro {ko va odr ̀ a va wa

pro is ti ~e iz obrt nih kom po nen ti i sklo po -

va kao {to su kra ko vi ro to ra, tran smi si ja,

vra ti lo, ro to ri i mo to ri.

No vi ro tor he li kop te ra CH-53K ima -

}e ela sti~ nu glav ~i nu ro to ra, za kri vqe ne

kra je ve lo pa ti ca ro to ra, {to je pra }e no

{i ro kom pri me nom kom po zi ta u ~i ta voj kon -

struk ci ji.

Re pro jek to van je i rep ni ro tor. No va

ae ro di na mi ka ro to ra kom bi no va na sa ve }om

sna gom mo to ra kqu~ na je za ostva ri va we ve -

}e br zi ne le ta, ta ko da CH-53K mo ̀ e da kr -

sta ri br zi nom od 315 km/~, {to je im pre siv -

no za he li kop ter tih ma sa i di men zi ja!

Ra di op ti mi za ci je ukup nih ka rak te ri -

sti ka he li kop te ra, pri me nom kom po zi ta

olak {a na je kon struk ci ja, a pre o bli ko va ni

su i spon zo ni uz do dat no po ve }a we ka pa ci -

te ta go riv nih re zer vo a ra ko ji se na la ze

unu tar wih. Zbog ve }ih do zvo qe nih ma sa na

po le ta wu i sle ta wu oja ~a we je do ̀ i veo i

staj ni trap. Mo di fi ko va ni su i hi dro in sta -

la ci ja i ure |aj za do pu nu go ri vom u va zdu hu.

KRA ]E VRE ME ODR@AVA WA

Po jed no sta vqe wem sklo po va i kom po -

nen ti, te po ve }a wem po u zda no sti, znat no

se uti ~e i na ukup no vre me po treb no za

15. jun 2008.42

– Po gon ska gru pa: 3 h GE38-1B sna ge

4.470 kW, sva ki

– Po sa da – 5, dva pi lo ta i tri strel ca

(dva bo~ na i je dan rep ni mi tra qe zac)

– mak s. po let na te ̀ i na – 38.419 kg

– nor mal na po let na te ̀ i na – 33.566 kg

– mak s. spoq wi te ret – 15.890 kg

– ka pa ci tet – 37 voj ni ka

(55 sa sred wim re dom se di {ta)

Per for man se:

– mak s. kr sta re }a br zi na – 315 km/~

– pla fon le ta – 5.640 m

– ra di jus – 841 km

Di men zi je:

– ukup na du ̀ i na (ro to ri u ra du) – 30.2 m

– vi si na (ro to ri u ra du) – 8.46 m

– pre~ nik glav nog ro to ra – 24 m

di men zi je ka bi ne:

– du ̀ i na – 9.1 m

– {i ri na – 2.7 m

– vi si na – 2.0 m

LO [A STRA NA

Ve li ka no si vost ima i svo ju lo {u

stra nu. Mor ski pa stu vi su to kom slu ̀ be

do ̀ i ve li ne ko li ko ve o ma tra gi~ nih ude -

sa, na ro ~i to u Izra e lu. Ta ko su ma ja

1977. u ude su CH-53 po gi nu la 54 izra -

el ska voj ni ka, a fe bru a ra 1997. u ude su

dva CH-53 po gi nu la su 73 voj ni ka. Po -

sled wi slu ~aj te vr ste de sio se 26. ja nu a -

ra 2005. ka da je u pa du CH-53E na te ri -

to ri ji Ira ka po gi nuo 31 ame ri~ ki voj nik.

Za za{titu od dejstva

sa zemqe na SN-53

mogu}e je instalirati

dva mitraqeza na

bo~nim prozorima

i jedan na rampi

43

odr ̀ a va we, ko je je u slu ~a ju CH-53K ma we

za oko 50 od sto u od no su na E va ri jan tu.

Sta ti sti~ ki po sma tra no, pro ra ~u na to je da

}e u slu ~a ju K va ri jan te za 42 od sto bi ti

sma we ni di rekt ni tro {ko vi odr ̀ a va wa, a

za 63 od sto vre me po treb no za odr ̀ a va we

iz ra ̀ e no u ~a so vi ma ra da. Pred vi |e ni

upo treb ni vek K va ri jan te iz no si 10.000

sa ti na le ta.

Ve li ki po mak u od no su na E va ri jan tu

pred sta vqa i di zajn te ret nog i ka bin skog

pro sto ra. Oni su, pre sve ga, fi zi~ ki po ve -

}a ni. Te ret ni pro stor K ver zi je je pro {i -

ren za oko 40 cm. U we ga }e mo }i da sta ne

vo zi lo ham vi ili dve stan dar di zo va ne pla te

463L, kom pa ti bil ne sa te ret nim pro sto rom

ame ri~ ke tran sport ne avi ja ci je. Bez bed nost

po sa de i put ni ka po ve }a na je ugrad wom za -

{tit nih plo ~a i se di {ta ot por nih na uda re

ko ji na sta ju pri li kom pa da ili pri nud nog

sle ta wa le te li ce.

Pi lo ti ma je omo gu }e na bo qa vi dqi -

vost iz ka bi ne, a ume sto kla si~ nih ana log -

nih in stru me na ta pla ni ra se ugrad wa pet

vi {e funk cij skih dis ple ja. Elek tri~ ni si -

stem ko man di le ta (fly-by-wi re) olak {a }e

upra vqa we ovom slo ̀ e nom i ma siv nom le -

te li com. In te gri sa ni FLIR ure |aj spreg nut

je sa vi zi rom na ka ci gi pi lo ta. Zbog bo qeg

uvi da u tak ti~ ku si tu a ci ju ugra |en je i da ta-

link, ~i me }e se ostva ri ti efi ka sno umre -

`a va we sa osta lim su bjek ti ma bor be nih

dej sta va i br za raz me na kri ti~ nih in for -

ma ci ja. Ra di za {ti te le te li ce, pla ni ra na

je i in te gra ci ja no vih si ste ma za {ti te od

ra ket nih si ste ma lan si ra nih sa ze mqe.

Do zvo qe na mak si mal na po let na ma sa

he li kop te ra }e u od no su na pret hod nu va -

ri jan tu bi ti po ve }a na za 16 od sto (iz no si -

}e 38.419 kg). Me |u tim, jed no stav nim po re -

|e wem ma sa ko ri snog te re ta pret hod ne i

no ve ver zi je ne mo ̀ e se u pot pu no sti sa gle -

da ti sva pred nost ko ju no va ver zi ja do no si.

Sli ko vit pri mer ogle da se u tip skom mo de -

lu dej stva Ma rin skog kor pu sa ko ji pred vi -

|a tran sport pod ve snog te re ta ma se

12.247 kg na uda qe nost od oko 200 km i vi -

si nu 915 m u uslo vi ma spoq ne tem pe ra tu re

va zdu ha od 33°C. Iz vr {a va we ta kvih za da -

ta ka bi }e uo bi ~a je no za K va ri jan tu, ali

za to u istim uslo vi ma E va ri jan ta mo ̀ e da

pre ne se ne pu nih 5.000 ki lo gra ma.

He li kop te ri CH-53 ve o ma su ce we ni u

Ma rin skom kor pu su, ia ko se po na dim ci ma

to ne bi mo glo re }i. Po sa de taj he li kop ter

u `ar go nu zo vu „ve li ka pe gla” ili „le te }a

pe gla”, dok ga mor na ri na zi va ju „tvor cem

ura ga na”, alu di ra ju }i na sna ̀ na vr tlo ̀ na

stru ja wa ko ja taj mo} ni he li kop ter stva ra

pri li kom po le ta wa i sle ta wa na brod ske

pa lu be.

PO VE ]A NE NA RUX BE

Ma rin ski kor pus u no vu va ri jan tu he -

li kop te ra CH-53 po la ̀ e ve li ke na de. U

pri log to me go vo ri i ~i we ni ca da je av gu -

sta 2007. ini ci jal na na rux ba od 156 he li -

kop te ra po ve }a na na 227. Sa dru ge stra ne,

ta ~i we ni ca in di rekt no uka zu je na svo je vr -

stan ne u speh MV-22 ospri ja. Uo ~a va se da

je CH-53K sa pla ni ra nom ce nom od 27 mi -

li o na do la ra vi {e od tri pu ta je fi ti ni ji

od MV-22. Ia ko }e od ovog mo men ta pro }i

bar jo{ se dam go di na do uvo |e wa u na o ru -

`a we he li kop te ra CH-53K ri zik pro gra ma

je mno go ma wi i on je da le ko pred vi dqi vi ji

ne go {to je to slu ~aj sa MV-22.Ukup na ce na raz vo ja i is pi ti va wa no -

ve ver zi je iz no si }e oko 4,4 mi li jar de do -

la ra. Pr vi he li kop ter po le te }e kra jem

2011, a uvo |e we se rij skih pri me ra ka pla -

ni ra no je za 2015. go di nu.

Mr Sla vi {a VLA ̂ I]

Dolet helikoptera pove}ava se dopunom goriva u vazduhu

{to je zbog dimenzija rotora osetqiv proces

15. jun 2008.44

A V I O N S K I T O P O V I

raz vi li Type 99-1 i Ho5. Svi su funk ci o ni -

sa li na prin ci pu tr za ja, a ve }i na je ima la

snab de va we do bo {em sa 60 me ta ka, {to se

sma tra lo ne do stat kom u od no su na mi tra qe -

ze hra we ne re de ni ci ma. Me |u tim, ugrad wom

to po va ne sa mo da je da le ko po boq {a no dej -

stvo pro tiv bom bar de ra, ve} i pro tiv lo va -

ca, jer je po go dak i sa mo jed ne gra na te mo gao

da za pe ~a ti sud bi nu le te li ce.

NEDOSTACI

S ob zi rom na to {to je top naj ~e {}e

ugra |i van iz me |u ci lin da ra mo to ra i ga |ao

je kroz oso vi nu eli se, ni je bi la po treb no po -

de {a va we oru` ja na od re |e ni do met kao kod

mi tra qe za ugra |e nih u kri la, ko ji su mon ti -

ra ni ta ko da im se sno po vi pro jek ti la su sre -

}u na od re |e noj uda qe no sti, is po qa va ju }i

mak si mal no dej stvo. Ta ko |e, je dan top bio je

lak {i od ne ko li ko mi tra qe za, a i do me ti su

u na ~e lu bi li ve }i, pa su se to po vi po ~e li

ma sov no uvo di ti u upo tre bu.

Naj ve }i ne do sta tak to po va MG FF, ko -

ri {}e nih na ~u ve nim ne ma~ kim lov ci ma Mes -serschmitt BF-109E i ra nim Foc ke Wulf FW-190A, bi la je ma la po ~et na br zi na i sa mim

tim ve o ma za kri vqe na pu ta wa pro jek ti la,

{to ih je ~i ni lo ma we efi ka snim pro tiv lo -

va ca. Si tu a ci ja je po sta la ne {to bo qa sa

NE ZA MEN QI VI

BOR BE NI ALA TI

Od svo je po ja ve po sle

Pr vog svet skog ra ta pa do

da nas avi on ski to po vi

pre {li su dug raz voj ni put.

Naj pre su bi li ku ri o zi tet.

Po tom su kra jem Dru gog

svet skog ra ta go to vo u

pot pu no sti po ti snu li

avi on ske mi tra qe ze i

znat no do pri ne li po ve }a wu

va tre ne mo }i bor be nih

va zdu ho plo va. A da nas?

Ia ko po sto je na ja ve }e se

po vu }i iz na o ru ̀ a wa,

ni je dan svet ski pro iz vo |a~

avi o na ne `e li da ri zi ku je

i stvo ri avi on bez jed nog

od naj jef ti ni jih, ali

naj ko ri sni jih bor be nih

„ala ta”.

P

r vi mo del avi on skog to pa po ja vio se

jo{ to kom Pr vog svet skog ra ta (ne ma~ -

ki top Bec ker od 20 mm), a eks pan zi ja

tog va tre nog na o ru ̀ a wa ti ho po ~i we

1924, ka da je fir ma SE MAG na sta vi -

la wi hov raz voj. Ve} su 1927. da le ko vi di

{vaj car ski zva ni~ ni ci fir me Oer li kon ot ku -

pi li li cen cu i na tr ̀ i {te iz ba ci li tri va -

ri jan te avi on skih to po va – Oer li kon FFF (FF),FFL i FFS, sve u ka li bru 20 mm. U ne do stat ku

kon ku ren ci je, ostva ren je ve lik tr ̀ i {ni us-

peh, jer su bom bar de ri u me |u rat nom pe ri o -

du ta ko |e do ̀ i ve li ve li ku eks pan zi ju. Mno -

gi ana li ti ~a ri pra vil no su za kqu ~i li da

do ta da {we mi tra qe sko na o ru ̀ a we usko ro

ne }e bi ti do voq no za dej stva pro tiv bom -

bar de ra, ali i to da je jed no stav ni ja ugrad -

wa jed nog ili dva to pa na lo va~ ki avi on ne -

go osam mi tra qe za, ko li ko su na pri mer

pred vi |a le spe ci fi ka ci je bri tan skog rat -

nog va zdu ho plov stva pre Dru gog svet skog ra -

ta. Uspeh je bio to li ki da su ~ak i naj ve }e

svet ske si le ot ku pi le li cen cu.

Naj pre su Fran cu zi na ba zi naj sna -

`ni jeg Oe li kon FFS raz vi li Hi spa no Su i za HS7, 9 i 404 sa po zaj mi com ga sa, a po tom su

usle di li Nem ci i Ja pan ci. Ne ma~ ka je svo je

to po ve Ika ria MG FF i MG FFM za sno va la na

to pu FF, a Ja pan ci su na is toj plat for mi

45

no vim MG FF/M, ko ji je ko ri stio lak {u i br -

`u mu ni ci ju Mi nen geschoss, sa po ve }a nom ko -

li ~i nom eks plo ziv nog pu we wa. Ipak, i to

oru` je je na BF-109G i ka sni jim FW-190A/Dza me we no no vim to pom MG 151/20, sa da -

le ko bo qom ba li sti kom i br zi nom ga |a wa,

ta ko da se za dr ̀ a lo do kra ja ra ta. Da nas se

taj top, u ne {to iz me we nom ob li ku, ko ri sti

u Ju ̀ no a fri~ koj Re pu bli ci, u vi du GA1 na

bor be nom he li kop te ru Ro o i valk.Ka ko je Fran cu ska re la tiv no br zo po -

ko re na, a po je di ni fran cu ski lov ci pre be -

gli u Ve li ku Bri ta ni ju, Bri tan ci su se ko -

na~ no su sre li sa vr lo efi ka snim to po vi ma

Hi spa no Su i za HS404, ~i ja ko pi ja je ubr zo

ugle da la sve tlost da na, sa ozna kom Hi spa noMk I. Sle de }a, po u zda ni ja ver zi ja Mk II ugra -

|e na je na lov ce Hur ri ca ne i Spit fi re. Olak -

{a na va ri jan ta sa skra }e nim ce vi ma Mk Vima la je ve }u br zi nu ga |a wa i ko ri sti la se

na kra ju ra ta. U po re |e wu sa dru gim to po -

vi ma 20 mm, ovi su bi li znat no te ̀ i, ali su

ima li iz u zet no sna ̀ nu mu ni ci ju i vr lo po -

lo ̀ e nu pu ta wu. Za ni mqi vo je da se i da nas

HS404 u vi du to pa M57 ko ri sti u na {oj ze -

mqi, kao jed no cev ni i tro cev ni vu~ ni pro -

tiv a vi on ski top.

So vje ti su u svo jim to po vi ma [VAK

ima li od li~ no oru` je, bo qe iz ba lan si ra no

od bi lo kog dru gog to pa s po -

~et ka ra ta: vr lo la ga ni i jed -

no stav ni, sa so lid nom po ~et -

nom br zi nom, bi li su od li~ -

no re {e we pro tiv lo va ca.

Me ha ni zam je ra dio na prin ci -

pu po zaj mi ce ga so va. Ka sni je se

po ja vio na sled nik – top B-20

– jed na kih per for man si,

ali go to vo upo la ma we

ma se, ~i me je sa mo po -

tvr |e na ~el na po zi ci ja u

kla si. Je di ni ne do sta tak tih to po va

bi la je mu ni ci ja ma le ra zor ne mo }i, ali taj

ne do sta tak ni je u pot pu no sti do {ao do iz ra -

`a ja jer Nem ci do kra ja ra ta ni su uve li u

upo tre bu ni je dan te {ki bom bar der.

Na su prot wi ma, Ja pan ce je opa snost

od ame ri~ kih bom bar de ra na te ra la da

raz mo tre avi on ske to po ve ve }eg ka li bra.

Isto je va ̀ i lo i za Ne ma~ ku, ko ju su uz te -

{ke bri tan ske i ame ri~ ke bom bar de re mu -

~i li i mno go broj ni so vjet ski ten ko vi na Is -

to~ nom fron tu.

je Ho155. Za sni vao se na 20 mm to pu Ho5 i

imao je od li ~an spoj ma le ma se, br zi ne ga -

|a wa i ba li sti ke. Raz vi je ne su i fa mi li je

to po va 37 (pro tiv bom bar der ski) i 57 mm

(pro tiv brod ski). Me |u tim, ni jed no od tih

oru` ja ni je bi lo na ro ~i to uspe {no. Ko na~ -

no, top 75 mm, na me wen za dvo mo tor ne lov -

ce, a u stva ri pre pra vqe ne bom bar de re

Ki67, naj bo qe je od ra ̀ a vao o~aj ni~ ki po lo -

`aj Ja pa na ca. Me |u tim, naj za ni mqi vi ji je

bio top Ho301, po svo jim per for man sa ma

ve o ma sli ~an da na {wim au to mat skim ba ca -

~i ma gra na ta i is kqu ~i vo na me wen za pro -

tiv bom bar der ske za dat ke. Mor na ri ca je ko -

ri sti la Type 5 ka li bra 30 mm, ko ji je, ia ko

ma lo te ̀ i, bio iz u zet no efi ka san.

So vje te su, kao i Nem ce, za bri wa va li

pre sve ga pro tiv ni~ ki ten ko vi, ta ko da su za

ugrad wu na ju ri {ni ci ma Il2 ko ri sti -

li VJa-23, sna ̀ ni 23 mm top,

~i ja je mu ni ci ja i da nas u

NAJ ZA NI MQI VI JI

Naj za ni mqi vi ji je bio ja pan ski top Ho301, po svo jim per -

for man sa ma ve o ma sli ~an da na {wim au to mat skim ba ca ~i ma

gra na ta i is kqu ~i vo na me wen za pro tiv bom bar der ske za dat ke.

Is pa qi vao je mu ni ci ju bez ~a u re, kod ko je se ba rut no pu we we

na la zi lo u zad wem de lu pro jek ti la, a ba rut ni ga so vi isti ca li su

kroz otvo re na dan ce tu. To je omo gu }a va lo jed no stav nost kon -

struk ci je, po ve }a nu po u zda nost i sa mim tim re la tiv no ve li ku

br zi nu ga |a wa.

PI O NI RI

Pi o ni ri u ugrad wi cen tral nog to -

pa ve li kog ka li bra u tru pu lo va~ kog

avi o na bi li su Ame ri kan ci. Oni su na

svo jim lov ci ma P39 ugra |i va li top M4

od 37 mm, ko ji su u ve li kom bro ju is po -

ru ~i va ni SSSR-u. Me |u tim, osnov na

na me na tog to pa bi la je pro tiv bom bar -

der ska bor ba. Bi lo je to la ga no oru` je,

ali re la tiv no ma le br zi ne ga |a wa, ta -

ko da je za me wen po boq {a nim M9, ko ji

je is pa qi vao znat no sna ̀ ni ju mu ni ci ju,

ve li ke pro boj no sti, ide al nu za pro ti -

vo klop nu bor bu. Sma tra se da je M9uti cao na So vje te da raz vi ju NS-37 i

ugra de ga u svo je avi o ne u funk ci ji pro -

tiv ten kov skog to pa.

Ia ko su to po vi ka li bra pre ko 20 mm

naj ~e {}e ko ri {}e ni pro tiv bom bar de ra ili

oklop nih vo zi la, ak ce nat je kod pro tiv bom -

bar der ske na me ne naj ~e {}e sta vqan na kom -

bi na ci ji {to ma we ma se (ka ko bi se top mo -

gao ugra di ti na lo va~ ki avi on) i ra zor ne

mo }i pro jek ti la. Kod pro tiv ten kov skih to -

po va, me |u tim, naj va ̀ ni ja je bi la pro boj na

mo} pan cir nim pro jek ti lom, ta ko da se od

wih tra ̀ i la po lo ̀ e na pu ta wa i ve li ka br -

zi na zr na.

VE ]I KA LI BAR

Naj ve }i za go vor ni ci ko ri {}e wa to po -

va ka li bra ve }eg od 20 mm bi li su Nem ci.

Pr vi wi ho vi to po vi, MK 101, ka li bra 30

mm, raz vi je ni su za bor bu sa bom bar de ri -

ma, ali je wi ho va ma sa bi la pre ve li ka za

ugrad wu u lov ce. Sli ~an je bio i ne {to lak -

{i MK 103. Sle de }i top 30 mm MK108 do -

`i veo je da le ko ve }i uspeh, za hva qu ju }i re -

la tiv no ma loj ma si i di men zi ja ma, ali su po -

~et na br zi na i br zi na ga |a wa bi le ma we

ne go kod to po va 20 mm. Naj ja ~a stra na bi le

su iz u zet no ra zor ne gra na te ti pa Mi nen -geschoss. Pre ma pro ce na ma, sve ga tri bi le

su do voq ne da obo re te {ki bom bar der.

Ra di kal ni je re {e we bi li su to po vi

ka li bra 50 i 55 mm, ve o ma ve li ke ma se, do -

Dvocevni top

G[-23 kalibra

23 mm

me ta i ra zor ne mo }i, ko ri {}e ni na te {kim

dvo mo tor nim lov ci ma. Ali, oni su ubr zo

po vu ~e ni, jer su se ra ke te po ka za le kao

efi ka sni je oru` je. To po vi BK 3.7, BK 5 i BK7.5 uspe {no su upo tre bqa va ni pro tiv so -

vjet skih ten ko va i ugra |i va ni su is pod kri -

la (Ju-87G Stu ka) ili u gon do li is pod tru pa

(Ju-88P i HS129).

Naj bo qi top ja pan skog va zdu ho plov -

stva, a ve ro vat no i na sve tu u to do ba, bio

Municija

Browning M2, Hispano,BJa, Mk101/103,

NS-37, BK3.7i Vickers S

ko ji je uspe {no ko ri {}en pro tiv ne ma~ kih

ten ko va u se ver noj Afri ci. Ve }i top, ka li -

bra 57 mm, bio je ugra |en u bom bar de re Mo -squ i to i naj ~e {}e je ko ri {}en za pro tiv pod -

mor ni~ ku bor bu.

Pi o ni ri u ugrad wi cen tral nog to pa ve -

li kog ka li bra u tru pu lo va~ kog avi o na bi li

su Ame ri kan ci, ia ko su se na lov ci ma do

kra ja ra ta osla wa li na te {ke mi tra qe ze

Brow ning M2 ka li bra 12,7 mm.

IZA ZO VI MLA ZNE ERE

Po ja va mla zne po gon ske gru pe u dru goj

po lo vi ni Dru gog svet skog ra ta iza zva la je

po tre bu za da qim raz vo jem to pov skog na o -

ru ̀ a wa i na ro ~i to we go ve mon ta ̀ e. Pr vi

pro blem pred sta vqa la su da le ko ta wa kri -

la mla znih avi o na, ne u po tre bqi va za

ugrad wu to pov skog na o ru ̀ a wa, a s dru ge

stra ne, avi o ni su po sta li da le ko br ̀ i i

kra }e vre me su pro vo -

di li na ni {an skoj li ni -

ji, ta ko da je tre ba lo

po ve }a ti br zi nu ga |a wa

i ti me ve ro vat no }u po -

15. jun 2008.46

upo tre bi za pro tiv a vi on ske to po ve, kao {to

je ZSU-23/4, po pu lar na {iq ka. Za me wen je

od li~ nim NS-37, ko ji je ka sni je ugra |en i na

lov ce Jak-9T, za bor bu i pro tiv ten ko va i

bom bar de ra. Is pi ti va ne su i una pre |e ne

ver zi je u vi du NS-45 i NS-57, ali se is po -

sta vi lo da im je ener gi ja tr za ja pre ve li ka

za la ga ni lo vac. Me |u tim, ti to po vi bi li su

ugra |e ni iz me |u ci lin da ra mo to ra, {to se

sma tra da le ko sta bil ni jom po zi ci jom ne go

is pod kri la kao na ne ma~ kom Ju-87 {tu ka.

No vi top NS-23, ka li bra 23 mm, po ja -

vio se 1945. On je, me |u tim, imao znat no

kra }u ~a u ru ne go VJa-23, ta ko da je bio po -

go dan za dej stvo i pro tiv lo va ca i bom bar -

de ra, od no sno za me nu to po va B-20 od 20 mm.

Ta mu ni ci ja se i ka sni je ko ri sti la, na po -

zna tim to po vi ma G[-23 sa MiG-21 i 23.

Bri tan ci su se od lu ~i li za kril nu

ugrad wu to po va Vic kers S u svoj Hur ri ca ne IID,

ZA BLU DE

Jo{ u Ko rej skom ra tu za po ~e lo je uvo |e we u ope ra tiv nu upo -

tre bu ra ke ta va zduh–va zduh. Po ~et ni te sto vi da li su do bre re zul -

ta te i mno gi stru~ wa ci su sma tra li da se no vi, sa vre me ni avi o ni

na o ru ̀ a ju is kqu ~i vo ra ke ta ma, od no sno da se to pov sko na o ru ̀ a -

we iz ba ci kao za sta re lo, ~i me bi se obez be dio do dat ni pro stor

za go ri vo ili avi o ni ku. Po ~i we uvo |e we u upo tre bu ra ke ta AIM-7Spar row sred weg i AIM-9 Si de win der, ma log do me ta, na me we nih za

bor bu pro tiv pro tiv ni~ kih lo va~ kih avi o na. Ta ko, Ame ri kan ci

ula ze u Vi jet nam ski rat svo jim F-4 Phan tom II, na o ru ̀ a nim sa po

~e ti ri ra ke te AIM-7 i AIM-9 i sa ne {to sta ri jim F-8 Cru sa der, na -

o ru ̀ a nim sa dve AIM-9 i sa dva to pa Mk12. Da le ko bo qu re pu ta -

ci ju ste kao je F-8, upra vo za hva qu ju }i to po vi ma. Na i me, ve} na kon

pr vih bor bi, po ka za lo se da su ra ke te ne e fi ka sne pro tiv la ga nih

i okret nih vi jet nam skih MiG-17, ko ji su ina ~e naj ~e {}e le te li na

ma lim vi si na ma, ta ko da su iz vo ri to plo te sa ze mqe i sun ce do -

dat no „zbu wi va li“ in fra cr ve ne tra ga ~e sa ra ke te. Na kon to ga,

na F-4 po sta vqa ju se po dva pod ve sni ka SUU-23A is pod kri la i je -

dan is pod tru pa, od ko jih je u sva kom bio po je dan {e sto cev ni top

M61 Vul can. Ia ko je va tre na mo} avi o na ti me po sta la iz u zet no

ve li ka, vi bra ci je su znat no sma wi va le pre ci znost. Da le ko bo qe

re {e we bi la je ugrad wa to pa M61 is pod no snog de la F-4 u po seb -

nu ae ro di na mi~ ku gon do lu, {to je po sta la stan dard na prak sa kod

svih ka sni je pro iz ve de nih avi o na.

Osim Ame ri ka na ca, i So vje ti su u jed nom mo men tu bi li op -

sed nu ti ra ket nim na o ru ̀ a wem lo va ca pre sre ta ~a. Wi ho vi avi o -

ni Su-9 i 11, te Jak-28 ima li su ~i sto ra ket no na o ru ̀ a we. Tek

ka sni je, po u ~e ni Vi jet nam skim ra tom, i oni na sve bor be ne avi o -

ne po no vo uvo de avi on ske to po ve.

KLAC KA LI CA

Ka sni je ver zi je Mig-21 i no vi

lo vac MiG-23 ima le su znat no lak -

{i dvo cev ni top ka li bra 23 mm G[-

23, ko ji je ko ri stio prin cip ra da

pre u zet sa ne ma~ kih avi on skih mi -

tra qe za Gast iz Pr vog svet skog ra -

ta. Taj prin cip ra da za sni vao se na

upo tre bi klac ka li ce ko ja po ve zu je

dva za seb na me ha ni zma gde tr zaj jed -

nog za tva ra ~a po kre }e me ha ni zam za

opa qe we dru gog. Na taj na ~in, po -

stig nu ta je ~ak ~e ti ri pu ta ve }a br -

zi na ga |a wa ne go kod NR-23. Osim

to ga, ko ri {}e na je i no va mu ni ci ja,

po di men zi ja ma ista kao kod NR-23,

ali sa lak {im pro jek ti lom, ko ji je

omo gu }a vao ve }u po ~et nu br zi nu.

Upo tre bom G[-23, So vje ti su do bi -

li iz u zet no po u zdan, jed no sta van top

za to vre me vr lo ve li ke br zi ne ga -

|a wa, od li~ no pri la go |en na ro ~i to

bor bi pro tiv lo va ca.

Mu ni ci ja 20 mm Hi spa no, 20 mm sa to pa M39 i 30 mm sa to pa Aden

Britanski topovi Aden sa lovca HawkerHunter (~etiri topa u modulu)

47

ga |a wa ci qa. Olak {a va ju }u okol nost pred -

sta vqa la je po zi ci ja po gon ske gru pe, ko ja se

na la zi la is pod kri la ili u zad wem de lu

tru pa, ta ko da je nos avi o na mo gao da pri -

hva ti to pov sko na o ru ̀ a we pa ni je vi {e bi -

lo po treb no po de {a va we ta~ ke su sre ta zr -

na oru` ja. Na taj na ~in je po boq {a na i

pre ci znost oru` ja – to po vi su po sta vqe ni

bli ̀ e te ̀ i {tu avi o na, {to pred sta vqa vr -

lo sta bil nu po zi ci ju.

REVOLVERSKI PRINCIPPSKBE

Ra di za do vo qa va wa po tre ba no ve ge -

ne ra ci je lo va ca, Nem ci su jo{ kra jem ra ta

raz vi li dva to pa, ko ji }e pred sta vqa ti

osno vu raz vo ja za pad nih avi on skih to po va

po sle ra ta. Na i me, u ru ke sa ve zni ka pa li

su pla no vi i pro to ti po vi ne ma~ kih MG213C/20 i 213C/30, ka li bra 20 i 30 mm,

ko ji su bi li teh ni~ ki da le ko is pred bi lo kog

sa ve zni~ kog mo de la. Ta oru` ja ko ri sti la su

re vo lu ci o nar ni prin cip ra da sa pet re vol -

ver skih ko mo ra, pre ma ko me je rad ni ci klus

to pa po de qen na ope ra ci je, ko je se od vi ja ju

u po je di nim po lo ̀ a ji ma re vol ver skog me ha -

ni zma. Na taj na ~in se ostva ru je ve li ka br -

zi na ga |a wa, uz za dr ̀ a va we op te re }e wa

pod si ste ma to pa na pri hva tqi vom ni vou.

So vjet ski Sa vez je na sta vio sa pri me nom

kla si~ nih prin ci pa ra da (tr zaj za tva ra ~a i

po zaj mi ca ga sa), kao i go to vo za bo ra vqe nog

ne ma~ kog tzv. Gast prin ci pa iz 1918, dok su

SAD jo{ eks trem ni je o`i ve le Ga tling prin -

cip iz 19. ve ka! To sa mo go vo ri o tra ga wi ma

kon struk to ra za re {e wi ma ko je je pred wih

po sta vi la mla zna era avi ja ci je.

Pr vi ko ji su pri hva ti li re vol ver ski

prin cip ra da bi li su Bri tan ci i Fran cu zi.

Bri tan ci su to po ve Hi spa no Mk V za me ni li

no vim to po vi ma Aden, od ko jih su ~ak ~e ti ri

bi la ugra |e na na lov ci ma Hun ter, {to je je -

din stve ni slu ~aj u sve tu da je je dan avi on

oce wen da ima su vi {e sna ̀ no to pov sko na -

o ru ̀ a we. Fran cu zi su raz vi li se ri ju to po -

va DE FA 552, 553 i 554, ko ji su se u na o ru -

`a wu ~u ve nih lo va ca Mi ra ge (po dva u tru pu)

za dr ̀ a li do dan-da nas. Ia ko su spo me nu ti

to po vi ko ri sti li go to vo iden ti~ ni me ha ni -

zam sa pet ko mo ra i mu ni ci ju 30 mm, fran -

cu ski to po vi su od u vek bi li vi {e ce we ni

zbog ve }e br zi ne ga |a wa i po ~et ne br zi ne

zr na, pred sta vqa ju }i bo qu al ter na ti vu za

bor bu pro tiv lo va~ kih avi o na.

So vje ti, su o ~e ni sa opa sno {}u od po -

nov nog ra ta i stra te gij skog bom bar do va wa,

ta ko |e kon cen tri {u pa ̀ wu na to po ve ve }ih

ka li ba ra. Mo del NR-23 je bi la po boq {a -

na ver zi ja to pa iz do ba Dru gog svet skog ra -

ta NS-23, sa znat no po ve }a nom br zi nom

ga |a wa. Ta ko |e, una pre |u je se i NS-37, ko -

ji ma se skra }u je cev i olak {a va kon struk -

ci ja, ~i me se do bi ja ju to po vi N-37. Taj top

je bio na me wen is kqu ~i vo za bor bu sa ame -

ri~ kim bom bar de ri ma B-29 i B-50, je di nim

ko ji su ta da ima li spo sob nost no {e wa nu -

kle ar nog oru` ja. Za oba ra we jed nog bom -

bar de ra bi lo je po treb no osam po go da ka

gra na ta ma ka li bra 23 mm, a sve ga dva gra -

na ta ma od 37 mm.

SE LEK TIV NA PAQ BA

Ame ri kan ci su kra jem pe de se tih

uspe li da na ve }i ni bor be nih avi o na

uni fi ci ra ju to pov sko na o ru ̀ a we ko ri -

{}e wem u osno vi, mo di fi ko va nog pr vog

prin ci pa ra da oru` ja sa se lek tiv nom

paq bom u isto ri ji, prin ci pa Ga tling. Taj

prin cip se za sni va na vi {e cev noj kon -

fi gu ra ci ji, gde sva ka cev ima za se ban

me ha ni zam za tva ra ~a. Ro ta ci jom se za -

tva ra ~i kre }u po spi ral nim `le bo vi ma,

usled ~e ga oni ostva ru ju kre ta we na pred-

na zad, od no sno sve ope ra ci je ra da au to -

ma ti ke: hra we we, za bra vqi va we, opa -

qe we, iz vla ~e we i iz ba ci va we pra zne

~a u re, ko ja se po tom vra }a u ma ga cin mu -

ni ci je. Za obr ta we se za raz li ku od mi -

tra qe za iz 19. ve ka (ko je se oba vqa lo

ru~ no) ko ri sti elek tro mo tor, {to da je

vr lo ve li ku po u zda nost.

Ameri~ki lovac F8 Crusarder, na nosa~u aviona Hornet,bio je naoru`an sa ~etiri topa Mk12,

po dva sa svake strane trupa

15. jun 2008.48

F/A-18) je M61, na zvan i Vul can. Osnov na

pred nost tog to pa je iz u zet no ve li ka br zi -

na ga |a wa, {to da je vr lo ve li ku ve ro vat -

no }u po ga |a wa ci qa, a omo gu }e na je ko ri -

{}e wem re la tiv no ma log ka li bra 20 mm.

To je po sle di ca kon cen tra ci je Ame ri ka na -

ca is kqu ~i vo na bor bu pro tiv lo va ca, jer

je opa snost od bom bar de ra bi la re la tiv no

ma la, s ob zi rom na ge o graf ski po lo ̀ aj

SAD i osla wa we na ra ket no na o ru ̀ a we

va zduh–va zduh i ze mqa–va zduh.

Po red svet skih si la, vre di spo me nu ti

i raz voj ne na po re unu tar jed ne iz u zet no

raz vi je ne, ali ne u tral ne ze mqe, [vaj car -

ske. Na i me, po zna ta kom pa ni ja Oer li kon,

ko ja je pre Dru gog svet skog ra ta po sta vi la

osno ve avi on skog to pov skog na o ru ̀ a wa,

na sta vi la je sa raz vo jem tog ti pa va tre nog

oru` ja i po sle ra ta. Naj u pe ~a tqi vi ji avi -

on ski top, ko ji se po ja vio {e zde se tih go di -

na pro {log ve ka, bio je Oer li kon KCA.

Top je ko ri stio re vol ver ski prin cip

ra da sa ~e ti ri ko mo re i imao je re la tiv no

ve li ku br zi nu ga |a wa. Za ku po vi nu su se od -

lu ~i li [ve |a ni, ko ji su ih ko ri sti li na

svo jim vi {e na men skim bor be nim avi o ni ma

JA-37 Vig gen (je dan top). Top je imao ve li ku

ma su, ali je is pa qi vao ta da naj sna ̀ ni ju

mu ni ci ju u sve tu – ka li bra 30 mm. Te gra na -

te su po ma si bi le go to vo jed na ke so vjet skim

NR-30, ali je po ~et na br zi na bi la da le ko

ve }a i sa mim tim, pu ta wa vi {e po lo ̀ e na.

Ka sni je su ta dva to pa pred la ga na za ugrad -

wu u ame ri~ ke ju ri {ni ke A-10 Thun der boltII, kao „re zer vna“ va ri jan ta uko li ko se od -

u sta ne od no vih to po va GAU-8. Ia ko je taj

iz vo zni re zul tat bio raz o ~a ra va ju }i, to

oru` je je po ka za lo ku da ide bu du }i raz voj

avi on skog to pov skog na o ru ̀ a wa. Na i me, na

bu du }im lov ci ma o~e ki va la se ugrad wa jed -

nog jed no cev nog to pa to pa {to je mo gu }e vi -

{ih per for man si, a {to ma we ma se.

Se ba sti an BA LO[

PA RA DOKS

Bit ka za Bri ta ni ju je ve ro vat no naj -

po zna ti ja va zdu {na bit ka u isto ri ji.

Glav ni pro tiv ni ci u ovoj ope ra ci ji bi li

su ne ma~ ki Mes serschmitt Bf-109E i bri -

tan ski Su per ma rin Spit fi re I i II. Ia ko sma -

tra ni za rav no prav ne pro tiv ni ke, oba

avi o na ima la su svo je spe ci fi~ no sti.

Wi ho va mak si mal na br zi na u ho ri zon -

tal nom le tu bi la je pri bli ̀ na, dok je Bf-109E bio znat no br ̀ i u po ni ra wu i pe -

wa wu, a Spit fi re bo qi u za o kre ti ma i

imao je ve }i do let. Bri tan ci su te ̀ i li

da vo de bor bu u ho ri zon tal noj rav ni, a

Nem ci u ver ti kal noj. Na rav no, naj ve }i

broj po be da od lu ~i la je ume {nost pi lo -

ta. Za ni mqi vo je i po re |e we na o ru ̀ a -

wa ta dva lov ca: Bf-109E je imao dva la -

ka mi tra qe za MG-17 7,92 mm u no su i

dva to pa MG FF 20 mm u kri li ma, a Spit -fi re osam la kih mi tra qe za Brow ning 7,7

mm u kri li ma. Da kle, ne ma~ ki avi on bio

je vi {e pri la go |en za bor bu sa bom bar -

de ri ma, a bri tan ski pro tiv lo va ca, zbog

ve }e gu sti ne va tre. Ali ni je dan ni je bio

ade kvat no na o ru ̀ an za bor bu sa naj ve -

ro vat ni jim pro tiv ni ci ma za vre me bit ke

za Bri ta ni ju: Bf-109E se uglav nom bo rio

pro tiv bri tan skih lo va ca ko ji su na sto -

ja li da obo re ne ma~ ke bom bar de re, a

Spit fi re pro tiv ne ma~ kih bom bar de ra.

Ka ko se na o ru ̀ a we lo va ca MiG-15 i

17 sa sto ja lo od dva NR-23 i jed nog N-37,

raz li ~i tih ba li sti~ kih ka rak te ri sti ka, bi -

lo je pro ble ma pri ni {a we wu, ta ko da je od -

lu ~e no da se lov ci opre me to po vi ma jed nog,

uni fi ci ra nog ka li bra. Ta ko je na stao NR-30

ka li bra 30 mm, po ve }a na va ri jan ta NR-23.

Ia ko istog ka li bra kao Aden i DE FA, NR-30

je is pa qi vao pro jek til go to vo dvo stru ko ve -

}e ma se. ^ak tri su ugra |i va na u MiG-19, a

dva u ra ne ver zi je MiG-21. Ka sni je ver zi je

Mig-21 i no vi lo vac MiG-23 do bi li su znat -

no lak {i dvo cev ni top ka li bra 23 mm G[-

23, ko ji je ko ri stio prin cip ra da pre u zet sa

ne ma~ kih avi on skih mi tra qe za Gast.Ame ri kan ci su na sta vi li da ko ri ste

te {ke mi tra qe ze, ali ka ko su se oni u Ko -

rej skom ra tu po ka za li ne e fi ka sni pro tiv

ma le nih, ali ~vr stih so vjet skih lo va ca

MiG-15, i oni su se po ~et kom {e zde se tih

od lu ~i li da pre |u na to po ve. [est mi tra -

qe za je na po je di nim ver zi ja ma lo va ca F-86 Sa bre za me we no sa ~e ti ri to pa M24,

ba zi ra nih na bri tan skim Hi spa no Mk V,

ali sa elek tri~ nim opa qe wem.

Da le ko ve }i ko rak na pred u~i wen je sa

re vol ver skim to pom M39 i no vom mu ni ci -

jom ve }e po ~et ne br zi ne, ko ji se i da nas ko -

ri sti na lov ci ma F-5. Mor na ri ca je, s dru -

ge stra ne, na sta vi la raz voj M24 i usva ja -

wem lak {eg i br ̀ eg pro jek ti la do bi la ne

ba{ naj po u zda ni ji top Mk12. Me |u tim, ti

to po vi su do pri ne li da mor na ri~ ki lov ci

F-8 u Vi jet nam skom ra tu stek nu re pu ta ci ju

bo qih lo va ca za bli sku va zdu {nu bor bu od

F-4, ko ji ni su ima li to pov sko na o ru ̀ a we,

zbog osla wa wa na vo |e ne ra ke te, ko je u toj

ra noj fa zi ni su bi le do voq no efi ka sne na -

ro ~i to pro tiv ma lih i po kre tqi vih lo va ca.

VULKANAme ri kan ci su kra jem pe de se tih ko -

na~ no uspe li da na ve }i ni bor be nih avi o -

na uni fi ci ra ju to pov sko na o ru ̀ a we ko ri -

{}e wem u osno vi, mo di fi ko va nog pr vog

prin ci pa ra da oru` ja sa se lek tiv nom paq -

bom u isto ri ji, prin ci pa Ga tling.

Avi on ski top ko ji i da qe pred sta vqa

osno vu ame ri~ kog avi on skog to pov skog na o -

ru ̀ a wa (ko ri stio se na sta ri jim F-104, F-105 i F-4, ali i na sa vre me nim F-15, F-16 i

Pot pu no raz li ~i ta kon cep ci ja na o ru ̀ a wa: mon ti ra no u kri li ma kod Spit fi re (~etiri 7,7 mm i dva 20 mm) – le vo

i u tru pu kod Mes serschmitt Bf-109F (dva 7,9 mm iz nad mo to ra i jedan 20 mm ko ji ga |a kroz oso vi nu eli se) – de sno.

Ovaj BF-109F za ple ni li su Bri tan ci i ski nu li mo tor to kom pre gle da.

Ma ja 2008. ob ja vqe no je da }e fran cu -

ske oru ̀ a ne sna ge sma wi ti broj ope ra tiv -

nih ten ko va Lec lerc sa 398 na 316, a sve ga

240 bi }e u bor be nim je di ni ca ma. Taj tenk,

ia ko vr hun ski, od po ~et ka je bio osu |en da

osta ne ma lo bro jan. Po sle pre stan ka hlad -

nog ra ta, broj na ru ~e nih vo zi la dra sti~ no

se sma wio sa pred vi |e nih 1.400. U Uje di -

we ne Arap ske Emi ra te iz ve ze no je 458 ten -

ko va. Ve }i iz vo zni uspeh ni je po stig nut jer

To kom pro te klog va zdu ho plov nog

saj ma ILA 2008, ko ji se tra di ci o nal no

odr ̀ a va u Be r li nu, kom pa ni ja „Lo kid

Mar tin” je na ja vi la pro iz vod wu no ve

ver zi je po pu lar nog tran sport nog avi o na

C-130 her ku les. No va va ri jan ta }e no -

si ti ozna ku HC/MC-130J i bi }e na me we -

na pr ven stve no za po tre be ame ri~ kih

spe ci jal nih sna ga. Wen raz voj za sa da se

fi nan si ra kom pa nij skim sred stvi ma.

Pret po sta vqa se da Ko man da za spe ci -

jal ne sna ge USAF pla ni ra ku po vi nu 68

avi o na no ve ver zi je, ko ji bi tre ba lo da

za me ne sta ri je le te li ce tog ti pa, po zna -

te pod ozna ka ma MC-130E, MC-130P i

HC-130P.

HC/MC-130J }e ima ti ure |aj za do -

pu nu go ri vom u va zdu hu, ram pu ko ja mo ̀ e

da se otva ra u le tu na ve }im br zi na ma,

ja ~u sek ci ju kri la ko ja omo gu }a va du ̀ i

vek upo tre be avi o na i sa vre -

me nu op to e lek tron sku opre mu.

Pr vi let no ve va ri jan te

o~e ku je se to kom 2011. go di ne.

S. V.

N O V A V E R Z I J A H E R K U L E S A

F R A N C U Z I M E W A J U T R @ I [ T Epod ozna kom PVP. Re~ je o vo zi lu sa po go -

nom 4h4, ma se ~etiri tone, sa naj vi {e se -

dam me sta. Vo zi lo je oklo pqe no kom po zit -

nim oklo pom od ~e li ka de bqi ne 6–10 mm i

ke ra mi ke, ko ji pru ̀ a neo bi~ no vi sok ste -

pen za {ti te – od pan cir ne mu ni ci je mi tra -

qe za 12,7 mm Brow ning M2. Ta ko |e, po se du -

je i od li~ nu pro tiv min sku za {ti tu. Vo zi lo

je mo du lar no, mo ̀ e se re kon fi gu ri sa ti za

raz li ~i te za dat ke i tran spor to va ti va zdu -

ho plo vi ma. Ce na je za tu kla su pri li~ no po -

voq na i iz no si 254.000 do la ra.

S. B.

se Lec lerc po ja vio de se tak go di na na kon kon -

ku re na ta, a ta da je ve} bio na ras po la ga wu

do vo qan broj po lov nih i znat no jef ti ni jih

ten ko va Abrams i Le o pard 2.

Po red tih ten ko va, fran cu ska ar mi ja

ima u svom sa sta vu i oko 600 sta ri jih, ali

u me |u vre me nu mo der ni zo va nih ten ka AMX-30. S dru ge stra ne, me sec da na ra ni je za -

po ~e le su is po ru ke naj no vi jeg la kog oklop -

nog vo zi la, pan da na ame ri~ kom Hum mer,

15. jun 2008.50

VA TRE NO

KR [TE WE

Fran cu ski vi {e na men ski bor be ni

avi on Ra fa le je 19. apri la 2008. u Av ga -

ni sta nu pr vi put iz ba cio bom be ti pa

AASM (Ar me ment Air-Sol Mo du la i re). Re~

je o naj no vi jem ti pu bom be, pan da nu ame -

ri~ ke JDAM. Sa sto ji se od kla si~ ne avi -

on ske bom be ma se 250 kg, sa mo du lom za

GPS na vo |e we. Ce na kon ver zi je je

125.000 do la ra, {to je vi {e u od no su

na JDAM, ali je osnov ni raz log znat no

ve }i obim pro iz vod we ame ri~ kog kon ku -

ren ta. Kru ̀ na gre {ka je de se tak me ta -

ra. Po sto ji i va ri jan ta sa IC na vo |e -

wem i kru ̀ nom gre {kom od tri me tra.

Ce na tog mo du la je 171.000 do la ra. Ti

mo du li se mo gu ugra |i va ti i na bom be

od 125 i 500 kg, a po sto ji i mo gu} nost

pla ni ra wa – ako se od ba ce sa vi si ne od

15 km, do met je 50 km, ta ko da za me wu ju

la ser ski na vo |e ne ra ke te AS-30L. S. B.

Sli ka 2 AASM na Ra fa le i Mi ra ge 2000

P O D M O R N I ^ K A

B A L I S T I ^ K A

R A K E T A

In di ja je raz vi la teh no lo gi ju za

ba li sti~ ku ra ke tu lan si ra nu sa pod mor -

ni ce. No va ra ke ta je na zva na K-15 Sa -ga ri ka, i do sa da je na ni za la tri uspe -

{na lan si ra wa sa im pro vi zo va nog pod -

vod nog si lo sa.

Du ga je 8,5 m, ima

ma su od se dam to -

na i pre~ nik je dan

me tar. Do met je

750 km i ima no -

si vost od oko 500

kg, {to je do voq no

za nu kle ra nu boj -

nu gla vu. Upo re do

je u raz vo ju i do -

ma }a, in dij ska nu -

kle ar na pod mor -

ni ca, ali tre nut -

ne pro ce ne go vo -

re o pe ri o du od 5

do 10 go di na do

uvo |e wa u ope ra -

tiv nu upo tre bu.

S. B.

S - 4 0 0 U B E L O R U S I J I

ko rak na pra vqen kao od go vor na ame -

ri~ ki ra ket ni {tit u is to~ noj Evro pi.

Pr vi ba ta qon od osam lan se ra, sva ki

sa po ~e ti ri ra ke te, ope ra ti van je u re -

jo nu Mo skve.

S. B.

Ia ko je iz voz naj no vi jeg ru skog ra -

ket nog si ste ma S-400 ne iz ve stan, ipak

je od lu ~e no da se za sa da u~i ni iz u ze -

tak i pro da Be lo ru si ji, du go go di {wem

sa ve zni ku i pro ru sko ori jen ti sa nom su -

se du. Me |u tim, ni je is kqu ~e no i da je taj

sma trao pre sti ̀ nim pro iz vo dom ita li jan -

ske od bram be ne in du stri je.

Od lu ka da se ita li jan sko te ren sko vo -

zi lo pri hva ti u JNA po du da ra se sa vre me -

nom ka da su se Fi jat i tek osno va no pred u ze -

}e Cr ve na za sta va iz Kra gu jev ca do go vo ri li

o stra te {kom part ner stvu u pro iz vod wi mo -

tor nih vo zi la. U JNA su po dr ̀ a li am bi ci o -

zne pla no ve fe de ral nih vla sti da se stvo ri

do ma }a au to mo bil ska in du stri ja, po seb no

ka da je re~ o osva ja wu pro iz vod we na men -

skih vo zi la. Pred stav ni ci dve fir me pot pi -

sa li su 12. av gu sta 1954. go di ne ugo vor o

tran sfe ru li cen cnih pra va sa teh no lo {kim

re {e wi ma za po pu lar nog „fi }u“ i za te ren -

sko vo zi lo. Ne du go za tim iz Cr ve ne za sta ve

su JNA pre da ta pr va vo zi la – do 17. no vem -

bra 1954. mon ti ra no je 17 te re na ca AR-51.

Po ~et ni pri mer ci AR-51 osta li su du -

`e od ~e ti ri de ce ni je u na o ru ̀ a wu u ulo zi

sa ni tet skih vo zi la. Za pot pu nu za me nu sta -

rih vo zi la u JNA su tra ̀ i lo da se po boq -

{a ita li jan sko vo zi lo iz osnov ne po nu de.

Ta ko su na zah tev ko ri sni ka pro ve de ne mo -

di fi ka ci je na AR-51 i od 1956. do 1958.

go di ne u VTI je is pi tan kva li tet i po god nost

za JNA. Zva ni~ no, AR-55 se u na o ru ̀ a wu

na la zio od 1958. go di ne.

U po ~et ku se pro iz vod wa po la ko uho -

da va la i uglav nom se svo di la na mon ta ̀ u

uve ze nih de lo va. Da bi se po ve }ao udeo do -

ma }e pro iz vod we, fe de ral na vla da je

1956. fi nan sij ski po dr ̀ a la po di za we in -

51

Od na bav ke sre di nom

pe de se tih go di na u

in ven ta ru JNA su me |u

te ren ci ma do mi ni ra le

fa mo zne kam pa wo le.

To su bi la vo zi la AR-55

iz ra |e na u fa bri ci

Cr ve na za sta va po

Fi ja to voj li cen ci.

Zbog ne do stat ka te re na ca

no si vo sti jed ne to ne

i ve }e po tra ̀ we vo zi la

za po tre be ko man di,

ka sni je su uve ze ni

au strij ski Pinc Ga u er i

ita li jan ski FI AT 1107JD.

NASLEDNICI

RATNOG XIPA

D

u go su po sle Dru gog svet skog ra ta „vi -

li so vi“ te ren ci bi li naj bo qe {to se

na tr ̀ i {tu (ili iz po mo }i) mo glo pro -

na }i, ali su, zbog is te ka re sur sa, u

JNA mo ra li pro na }i za me nu za in ve-

tar pri ba vqen iz ame ri~ kih iz vo ra. Za to

se tra ̀ i lo vo zi lo po god no lo kal nim po tre -

ba ma. Po sle pa ra lel nih pro ve ra ne ko li ko

po nu |e nih te ren skih vo zi la sa svet skog tr -

`i {ta, no si vo sti po la to ne, za JNA je kao

naj bo qa pro ce we na po nu da ita li jan ske

fir me Fi jat za te ren sko vo zi lo AR-51, od -

no sno usa vr {e ni mo del AR-55. To je vo zi lo

kon stru i sa no u Fi ja tu kao di rekt ni na sled -

nik rat nog „xi pa“ i za to ni su ni skri va li

da im je uzor slav ni ame ri~ ki pre dak. Kon -

struk to ri te fir me do bro su pro u ~i li „Vi -

li so vo“ vo zi lo i po ku {a li da pro ve du od -

re |e na po boq {a wa uz na me ru da za dr ̀ e

sve do bre oso bi ne ba znog mo de la.

KAMPAWOLA

U Fi ja tu su 1951. po ~e li pro iz vod wu

vo zi la pod ozna kom mo del 1101 ili AR-51za po tre be ita li jan skih oru ̀ a nih sna ga, dr -

`av nih slu ̀ bi i iz voz. Mar ke ting fa bri ke

iz To ri na je pr vo u se ri ji te re na ca na zvao

„kam pa wo la“ (Cam pag no la). Te ren ske mo -

gu} no sti vo zi la po tvr |e ne su ti me {to je

oda bra na za vu ~u ve o ma te {kog te re ta za

svo ju ka te go ri ju – brd skog to pa 105 mm M56,

ma se 1,29 to na, ko ji se pe de se tih go di na

L A K A T E R E N S A V O Z I L A

fra struk tu re za Cr ve nu za sta vu ka ko bi se

osvo ji la pu na sa mo stal nost iz ra de put ni~ -

kih i te ren skih vo zi la. Ve} 1958. in sta li -

ra ne su go di {we mo gu} no sti za pro iz vod wu

500 AR-55. Taj broj se po ~et kom {e zde se tih

go di na udvo stru ~io. Ka da su 1972. za vr {e -

ni po sled wi pri mer ci AR-55, iz ra |e no je

11.727 pri me ra ka. Ve }i na je pre da ta u ru -

ke ko ri sni ka iz si ste ma od bra ne.

Vo zi lo AR-55 se pro iz vo dio za JNA u

ne ko li ko osnov nih mo de la, po zna tih me |u

ge ne ra ci ja ma pri pad ni ka na {e oru ̀ a ne si -

le po za jed ni~ kom na dim ku pre u ze tom od

Fi ja ta – kam pa wo la.

MK[K

U sve je di ni ce JNA sti gla su po pu lar -

na ma la ko mand no-{tab na ko la AR-55

MK[K, i ubr zo po sta la je dan od sim bo la

na {e voj ske. Ko ri {}e na su kao vo zi la ve ze

ko man dan ta ba ta qo na. Vr lo ~e sta su AR-55

bi le na me we ne ro du ve ze. Ima la su ~vr stu

ka ro se ri ju za sme {taj ra dio-ure |a ja i po -

lu pri ko li cu Za sta va D-2V, no si vo sti po la

to ne. U po ~et ku su u AR-55V ugra |i va ni ame -

ri~ ki ra dio-te le fon ski si ste mi SCR-193 i

SCR-284A, pri sti gli u JNA iz pro gra ma po -

mo }i pe de se tih go di na. ^e sto su ti ure |a ji

sa mo pre me {ta ni iz „do xe va“ ko ji ma su is -

te kli re sur si u no ve te ren ce AR-55V.

To kom se dam de se tih go di na znat no se

pro {i ri la li sta ra dio-ure |a ja u AR-55V i

na sta le su broj ne pod va ri jan te ko je su u

zva ni~ nim do ku men ti ma uz ge ne ri~ ko ime

no si le ozna ku pri pa da ju }eg sred stva ve ze

do ma }eg po re kla i stra nog po re kla. Tu su

ure |a ji R-123 iz SSSR-a, do ma }i pro iz vo -

di RUP-15, RUP-15/12, RTU-100, RUP-4...

Sa mo na po ~et ku ove de ce ni je u in ven ta ru

ro da ve ze na la zi lo se 26 va ri jan ti AR-55V.

Za po tre be je di ni ca ve ze u V i PVO iz ra -

|e na su vo zi la AR-55V sa ure |a ji ma G-142M i T-100.

Ka da bi se sred stva ve ze po kva ri la,

tu je bi la po kret na ra di o ni ca AR-55/4.

Mo del AR-55 je ko ri {}en i kao sa ni tet sko

vo zi lo pred vi |e no za pre voz jed nog ili dva

po vre |e na i obo le la na no si li ma i dva u

se de }em po lo ̀ a ju, a AR-55 RH je bio pri la -

go |en za po tre be ra di o lo {kog i he mij skog

iz vi |a wa.

U vre me gra |an skog ra ta na Bal ka nu AR-

55 su, osim za na men ske za dat ke, po ne kad

pre tva ra na u pro vi zor na bor be na vo zi la. U

U MI ROV NIM MI SI JA MA

Pr va do ma }a vo zi la po sla ta na

za dat ke iz van gra ni ca dr ̀ a ve bi li su

AR-55. U sa sta vu kon tin gen ta JNA u

mi rov noj mi si ji u Je me nu od 1963. i

1964. na la zi lo se 35 te ren skih vo zi -

la AR-55. U su ro vim kli mat skim uslo -

vi ma ona su se is ka za la kao po u zda na

u sva ko dnev nim pa tro la ma iz me |u

kon fron ti ra nih stra na.

Veteran AR-55V

iz Druge brigade KoV

u Kraqevu

Vozni park JNA {ezdesetih godina:

sanitetska kampawola, osnovni

model AR-55 i vilis

u tehni~koj radionici

Bi je qi ni, u je di ni ci ko ja se zva ni~ no zva la

1. bi je qin ska la ka pje {a dij ska bri ga da, a

pro sla vi la se pod ime nom „Pan te ri”, ima li

su teh ni~ ku ra di o ni cu u ko joj su mo di fi ko va -

ni AR-55. Za {ti ti li su po sa du ~e li~ nim plo -

~a ma i na o ru ̀ a li vo zi lo sa mi tra qe zom ka -

li bra 12,7 mm M2 HB „brau ning” (Bro wing).

FIAT 1107

U Fi ja tu su 1973. go di ne pre sta li sa

pro iz vod wom mo de la 1101 i de ri va ta 1102,

a go di nu da na ka sni je lan si ra li su FI AT1107AD pod ime nom „no va kam pa wo la“ (No -u va Cam pag no la). Kao uni ver zal no te ren sko

vo zi lo FI AT 1107 pri hva ti le su ga 1976. go -

di ne ita li jan ske oru ̀ a ne sna ge pod ozna kom

AR-76, a od 1979. go di ne i kao usa vr {en mo -

del AR-79. Ta vo zi la su iz ra |i va na sa plat -

ne nim i ~vr stim li me nim kro vom sa stan -

dard nim i pro du ̀ e nim raz ma kom oso vi na od

3.775 mm od no sno 4.025 mm. Mo del FI AT-

1108AD pro iz vo dio se do 1987. go di ne.

53

jer su u po re |e wu sa tim vo zi li ma bi li ma -

we po u zda ni i do slov ce „me ka ni“ – sklo ni

kva ro vi ma po seb no u te ren skim uslo vi ma i

ose tqi vi na udar ce zbog tan kog li ma.

TE REN CI SA IS TO KA

U vre me Dru gog svet skog ra ta u fa bri -

ka ma SSSR-a ma sov no su pro iz vo |e na te -

ren ska vo zi la GAZ-67. Ia ko se po ka za la da

su sa svim so lid ni i za po sle rat ne po tre be,

1953. go di ne do bi la su na sled ni ka GAZ-69.

U Gor kom su iz ra |i va na sa mo dve go di ne, a

od 1954. do 1972. go di ne u fa bri ci UAZ.

Do du {e ozna ka UAZ-69 ret ko se sre }e i vo -

zi la iz te fa bri ke po zna ta su u iz vor noj

ozna ci GAZ-69. Osim u SSSR-u, za ~la ni ce

Var {av skog pak ta, te ren ci gaz iz ra |i va ni

su po li cen ci u ru mun skoj fa bri ci ARO pod

ozna kom mu skel M-59 i M-461.

su pre go vo ri sa Fi ja tom o na bav ci li cen ce

za FI AT 1107, no si vo sti po la to ne. Od mah su

za tra ̀ e na oja ~a wa kon struk ci je ka ko bi se

po ve }a la no si vost do tra ̀ e nih 0,75 to na.

Po sred stvom Cr ve ne za sta ve uve ze ni

su pro to ti po vi za ve ri fi ka ci o na is tra ̀ i -

va wa u TOC KoV od 1974. do 1976. go di ne.

Re zul ta ti su po ka za li da FI AT 1107 pa ti od

ni za ne do sta ta ka, ali da mo ̀ e da se uslov -

no pri hva ti u JNA i da se to kom se rij ske

pro iz vod we ot klo ne ma ne. Ka da su na vo zi -

la ugra |e na sred stva ve ze i po sle pr vih is -

ku sta va iz je di ni ca po ka za lo se da FI AT-1107JD ne mo ̀ e da pod mi ri zah te ve i za to

se od u sta lo od na stav ka na bav ke i li cen cne

pro iz vod we. Do ta da je uve ze no di rekt no iz

Fi ja ta ili mon ti ra no u Cr ve noj za sta vi

2.532 ko ma da pod ozna kom FI AT-1107JD od -

no sno FI AT-Za sta va-1107JD.

U JNA su ti te ren ci ko ri {}e ni u mo -

de lu FI AT 1107JD-V sa sred stvi ma ve ze u

ulo zi ma lih ko mand no-{tab nih ko la. Ni ka -

da ni su do se gli po pu lar nost sta re AR-55,

Osnov na dva mo de la bi la su GAZ-69 sa

vra ti ma za vo za ~a i su vo za ~a i plat ne nim

kro vom i GAZ-69A sa ~e tvo ro vra ta. Iz ve de -

na su raz li ~i ta na men ska vo zi la na zah tev

SV – vo zi la sa ra znim ra dio-ure |a ji ma, am -

fi bi ja GAZ-46MAV, lan sir no vo zi lo 2P26

sa ~e ti ri lan sir ne {i ne za PO VR {meq.

Kao na sled nik GAZ-69, od 1972. go di ne

pro iz vo di se UAZ-469 sa mo to rom od 55

kW. Mo der ni zo va ni UAZ-3151 pro iz vo di

se od 1985. go di ne.

Ru ska te ren ska vo zi la po ka za la su se

{i rom sve ta kao naj i zdr ̀ qi vi ja i iz u zet no

po u zda na, ali kod nas ni ka da ni su bi la ma -

sov no ko ri {}e na. Raz lo zi ni su teh ni~ ke

pri ro de ve} u oslon cu na do ma }e fa bri ke.

Po vre me no su u JNA do la zi li te ren ci iz

SSSR-a, kao deo pa ket aran ̀ ma na u na bav -

ka ma teh ni ke, po ~ev od ra nih {e zde se tih, i

vo zi la po seb ne na me ne. U JNA su ko ri {}e -

na vo zi la GAZ-69M, GAZ-69A, GAZ-69AM i

to po ve zac GAZ-69M TM i TMG sa na vi ga ci o -

nim ure |a ji ma – `i ro skop skim po ka zi va ~em

prav ca, ra ~u na rom, da va ~em pu ta, vi zi rom,

da qi no me rom, in fra cr ve nim ure |a jem za

no} nu vo ̀ wu, pe ri skop skom bu so lom... Ta kvo

vo zi lo ko ri sti lo se u ar ti qe rij skim je di ni -

ca ma za br zo od re |i va we ko or di na ta ba te -

ri ja i zvu ko pri jem nih sta ni ca, za gru bu kon -

tro lu to po graf sko-ge o det ske pri pre me i za

pred vo |e we ko lo na ar ti qe ri je na mar {u

no }u, ali i u uslo vi ma sla be vi dqi vo sti.

Sa lan sir nim vo zi li ma 2P26 uve de ne

su 1963. go di ne u na o ru ̀ a we JNA pr ve pro -

ti vo klop ne vo |e ne ra ke te {meq, pred vi |e -

ne za uni {ta va we ci qe va na da qi na ma od

600 do 2.000 me ta ra. Sa 2P26 po pu we ne

su ba te ri je od po ~e ti ri vo zi la i uvr {te ne

u me {o vi te di vi zi o ne sa ame ri~ kim sa mo -

hod nim oru |i ma 90 mm M36 ili ru skim oru -

|i ma 100 mm SU-100. U de lu je di ni ca for -

Pri ~a o na bav ci „no ve kam pa wo le“ za

JNA za po ~i we od 1966. go di ne ka da je na

Glav nom voj no teh ni~ kom sa ve tu usvo je na

Stu di ja ne bor be nih mo tor nih i pri kqu~ nih

vo zi la. Te ̀ i lo se ka za me ni i mo der ni za -

ci ji vo znog par ka i isto vre me no uni fi ka -

ci ji vo zi la. Pred vi |e no je da se na ba ve te -

ren ci u pet osnov nih kla sa no si vo sti, u ko -

joj su naj ma wa vo zi la no si vo sti 0,75 to na

4h4 pred vi |e na za ko mand no-{tab ne po tre -

be, sa ni tet i ve zu. Stu di jom su pred vi |e ni

pre ci zni tak ti~ ko-teh ni~ ki zah te vi, po seb -

no u po gle du pro hod no sti na te re nu i mo gu} -

no sti pre vo za ̀ e le zni com, bro do vi ma i va -

zdu {nim pro sto rom.

Raz voj vo zi la iz ka te go ri je 0,75 t po ve -

ren je 1968. go di ne Cr ve noj za sta vi. Ka ko su

te {ko }e raz vo ja bi le pre ve li ke, a ko ri sni -

ci sve ne str pqi vi ji, 1973. go di ne za po ~e li

Oklopqena kampawola iz brigade „Panteri”

snimqena 1993. u selu Poto~ari kod Br~kog

Kampawola

vojne policije

mi ra ni su ~i sti ra ket ni di vi zi o ni skrom nog

sa sta va od dve ba te ri je sa osam 2P26.

To kom {e zde se tih go di na 2P26 bi li su

je dan od oslo na ca JNA u pla no vi ma od bra ne

od ma sov nog pro do ra pro tiv ni~ kih ten ko va.

Ra ke te {meq su ve} sre di nom se dam de se tih

pot pu no za sta re le i po vu ~e ne iz na o ru ̀ a wa

u ko rist no ve ma qut ke. Ti me se za vr {i la ka -

ri je ra 2P26 u JNA. U po sled wim go di na ma

slu ̀ be 2P26 su ko ri {}e ni u di vi zij skim PO

pu ko vi ma na ma we va ̀ nim prav ci ma, ko ji su

ima li dve ra ket ne ba te ri je i tri ar ti qe rij -

ske ba te ri je 76 mm ZIS-3.

Te ren ci UAZ-469 uve de ni su u na o ru -

`a we u sa sta vu pu ko va ra ket nog si ste ma

PVO kub-M. Ko ri {}e na su vo zi la sa ra dio-

ure |a jem R-104AM3. U skrom nom bro ju ko -

ri {}e na su i vo zi la u osnov nom mo de lu sa

se dam se di {ta i po kret ne ra di o ni ce. Ipak,

UAZ-i su bi li ra ri te ti sve do de ve de se tih

go di na ka da su se na tr ̀ i {tu po ja vi le ve li -

ke ko li ~i ne vo zi la iz ru skih re zer vi.

Pri pad ni ci Knin xi vo zi li su 1991.

go di ne UAZ. Na ne ka od wih mon ti ran je mi -

tra qez 12,7 mm M2 HB bra u ning. U „Pan te -

ri ma” iz Bi je qi ne ko ri sti li su sa mo grad wu

na sta lu na no voj ka ro se ri ji od ~e li~ nih

plo ~a, mi tra qe za 14,5 mm KPVT i lan se ra

za {kol ske ra ke te va zduh–ze mqa SCAR, mo -

di fi ko va ne ugrad wom uboj ne gla ve. Druga

naoru`ana varijanta ima ~etvorocevni mi-

traqez 12,7 mm kolt-brauning M3.

Po seb ne je di ni ce po li ci je (PJP)

MUP-a Sr bi je kao osnov no vo zi lo ko ri sti -

le su UAZ. U vre me kon flik ta sa te ro ri sti -

ma na Ko so vu 1998. go di ne, u fa bri ci 14.

ok to bar u Kru {ev cu UAZ-i su pre tvo re ni u

la ka oklop na vo zi la. Plo ~e ~e li ka mo ra le

su iz dr ̀ a ti di rek tan po go dak zr na ka li bra

7,62 mi li me tra. Na bo ko vi ma i zad wim

vra ti ma po sta vqe ni su otvo ri pu {kar ni ce

za sa mo od bra nu po sa de u slu ~a ju da se na -

|e u za se di.

Deo UAZ-a do bi li su ulo gu bor be nog

vo zi la za va tre nu po dr {ku. Oni su na o ru -

`a ni mi tra qe zom M2 HB. Ne ki su do bi li

do ma }i mi tra qez 7,62 mm M84, bes tr zaj no

oru |e 82 mm M60A1 ili au to mat ski ba ca~

gra na ta ka li bra 30 mm AGS-17/Za sta va

M93. Na Ko so vu i Me to hi ji i ju gu Sr bi je

pro {li su kroz te {ku prak ti~ nu pro ve ru.

Ma da su UAZ-i iz dr ̀ a li mno ge po got -

ke, ni su bi li ide al no re {e we. Ma lo vo zi -

lo sa mno go ~e li ka i oru` ja vi {e ni je mo -

glo da se di ~i vi so kim per for man sa ma i

ni je mo glo da za {ti ti po sa du od pro tiv ten -

kov skih mi na.

Alek san dar RA DI]

15. jun 2008.54

TA RANa kon pro pa log po ku {a ja da se po tre be za te ren ci ma pod mi re sa FI AT-1107, u

JNA su se 1980. go di ne vra ti li pr vo bit noj na me ri da se vo zi lo 0,75 to na raz vi ja i

pro iz vo di kod ku }e. Na osno vu za kqu~ ka Glav nog voj no teh ni~ kog sa ve ta od 30. ok to bra

1980. go di ne u VTI KoV po kre nu li su raz voj ni za da tak i pri mi li po nu de ~e ti ri pro -

iz vo |a ~a – Cr ve ne za sta ve, TAM, IMV i IMR. Po sle pro ce ne pred lo ga (ju na 1984.

go di ne) pot pi sa ni su ugo vo ri sa pred u ze }i ma IMV iz No vog Me sta i IMR iz Be o gra -

da. Oni su iz ra di li pro to ti po ve no vih vo zi la sa do ma }im di zel mo to rom MC ORIMR S54V sna ge 56,5 kW.

Po sle pa ra lel nog is pi ti va wa dva mo de la po be di lo je vo zi lo iz IMR i na ru ~e -

na su ~e ti ri pri mer ka – dva pro to ti pa otvo re nog i dva za tvo re nog mo de la ka bi ne.

Ze le no sve tlo za na sta vak raz vo ja Sa ve zni se kre ta ri jat za na rod nu od bra nu dao je

vo zi lu iz IMR, na knad no na zva nom ta ra. Zbog gra |an skog ra ta i ne do stat ka in te re sa

oru ̀ a nih sna ga uga sio se raz voj ni pro gram Ta ra, ia ko su iz ra |e ni pro to ti po vi ko ji

su se vr lo so lid no po ka za li na te ren skim pro ve ra ma.

Vozila 2P26 sa ~etiri rakete „{meq”

Radionica „Pantera” 1933. godine:

izrada oklopnog naoru`anog voza

Vozilo „tara” sa minobaca~em 120 mm na Poligonu Nikinci