Qeveria Vlada- Govenment · finansijski dobro nakon što izađu iz inkubatora, obično nakon dvogodišnjeg perioda. Dok su Poslovni Parkovi komponenta programa radnog prostora i podrazumevaju

Republika e Kosovës

Republika Kosova-Republic of Kosovo

Qeveria – Vlada- Govenment

Ministria e Tregtisë dhe Industrisë

Ministry of Trade and Industry / Ministarstvo Trgovine i Industrije

NACIONALNI KONCEPT PLAN ZA RAZVOJ EKONOMSKIH ZONA

NA KOSOVU 2014-2018

Oktobar, 2013

Nacionalni Koncept Plan za Razvoj Ekonomskih Zona na Kosovu

Sadržaj

Uvod ..........................................................................................................................................3

Metodologija .............................................................................................................................4

Ekonomske Zone .....................................................................................................................4

Zakonodavni Okvir .................................................................................................................4

Trenutna situacija ......................................................................................................................5

Iskustva drugih zemalja .............................................................................................................7

Ciljevi i Objektivi plana ........................................................................................................10

Vizija .............................................................................................................................10

Misija ............................................................................................................................10

Ciljevi ......................................................................................................................................10

Strateški objektivi ....................................................................................................................10

Obrazloženje izbora ovih zona .............................................................................................14


Uvod

Ministarstvo Trgovine i Industrije preko Agencije za Podršku MSP (u daljem tekstu:

Agencija) je izvršni institucionalni mehanizam za sprovođenje Zakona o Ekonomskim

Zonama na Kosovu.

Ekonomske Zone (EZ) su nova realnost na Kosovu u kontekstu tržišne ekonomije i kao

takve, u neodaljenom periodu, postace glavni nosioci ekonomskog razvoja i industrijalizacije

zemlje. Ovaj koncept plan je sastavni deo svih ključnih aktera u privatnom i javnom sektoru

na Kosovu.

Ovaj koncept zasniva se na:

Zakon o Ekonomskim Zonama

Zakon o Dopuni i Izmeni Zakona o Podršci MSP

Carinski Kodeks i Akciza

Srednoročni Okvir Rashoda

Plan i Vizija za Ekonomski Razvoj

Izjavi o Srednoročnoj Prioritetnoj Politici

Strategiji za Razvoj Privatnog Sektora 2013-2017

Vlada Republike Kosovo, imajuci ekonomski razvoj u prioritetu, kao i značaj razvoja zona u

ukupnom ekonomskom razvoju, odlučila je da stvori slobodne ekonomske zone. Kao rezultat,

Nacionalni Savet za Ekonomske Zone. Savet je koordinatorsko telo zaduženo za izradu

Nacionalnog Plana za razvoj EZ. Ministarstvo Trgovine i Industrije (MTI) u saradnji sa

drugim relevantnim institucijama preko Agencije za Podršku MSP su institucije odgovorne

za sprovođenje Nacionalnog Plana za Razvoj Ekonomskih Zona na Kosovu i bice podržan od

strane relevantnih ministarstava, relevantnih opština, poslovnih udruženja i donatora.

Dosadašnje akcije se zasnivaju isključivo na postojecem zakonodavstvu, a ne na određenoj

politici (planu ili strategiji). Ovaj dokument predviđa izbor dve slobodne ekonomske zone,

Đakovica i Mitrovica, kao i akcije koje ce biti preduzete za njihovu funkcionalizaciju i

razvoj. Nacionalni Plan za Razvoj EZ bice glavna politika koja ce se koristiti za stvaranje i

razvoj EZ. Iz tog razloga je izrađen sledeci Koncept Plan za Razvoj Slobodnih Ekonomskih

Zona 2014-2018.


Nakon usvajanja ovog koncept plana, izradice se detaljni strateški plan koji ce biti

pripremljen u martu 2014 godine.

Imajuci u vidu činjenicu da smo u pregovaračkoj fazi Sporazuma o Stabilizaciji i

Pridruživanju i da se stvaranje ekonomskih zona smatra državnom pomoci, akcija koju

Evropska Komisija ne dozvoljava, neophodno je da se ovaj plan usvoji što pre.

Metodologija

Ovaj dokument je izrađen od strane Nacionalnog Saveta za Ekonomske Zone, koji u svom

sastavu ima relevantna ministarstva Vlade, predstavnike poslovnih udruženja, zajednicu

opština i druge zainteresovane strane koji su učestvovali u izradi različitih strateških

dokumenata i politika za razvoj privatnog sektora. To je postignuto konsultovanjem

materijala najboljih praksi širom sveta i istovremeno pregledajuci strategije ekonomskog

razvoja zemlje.

Slobodne Ekonomske Zone

Slobodna ekonomska zona je geografsko područje u kojem su određene ekonomske

aktivnosti oslobođene od različitih vrsta poreza i uspostavljena su različita pravila u obliku

olakšica od drugih lokacija u toj zemlji. Drugim rečima, ove zone su oslobođene carina i

raznih kontrola uvoza, oslobođenja koja pružaju atraktivno investiciono okruženje, napredne

tehnologije, promociju izvoza i povecan broj zaposlenih.

U ovoj epoci globalizacije razvijene zemlje i vecina zemalja u razvoju svedoče o

ekonomskim promenama. Jedan od novih oblika ekonomskog razvoja je obezbeđivanje

odgovarajucih poslovnih prostora za preduzeca da bi se postigao ekonomski razvoj. Cilj

stvaranja takvih prostora poznatih kao "ekonomske zone" jeste privlačenje stranih i domacih

investicija i stvaranje novih radnih mesta.

S obzirom na ekonomsku situaciju, Kosovo je jedna od zemalja u razvoju, koje treba da

stvori preduslove, što bi pomoglo stvaranju novih radnih mesta za ekonomski razvoj i, s toga,


podizanje životnog standarda. Ekonomske Zone na Kosovu funkcionišu u skladu sa Zakonom

o Ekonomskim Zonama 04/L-159, gde definicija "Ekonomska Zona" definiše teritoriju koja

ima poseban ekonomski status. Prve inicijative za stvaranje ekonomskih zona započele su

2004 i 2005 godine. Dok prvi zakon Ekonomskih Zona, Zakon Br. 03/L-129, usvojen je 2009

godine kao prvo zakonodavstvo o ekonomskim zonama na Kosovu. Nakon toga, ovaj zakon

je regulisan i podzakonskim aktima. U cilju unapređenja zakonodavstva sa najboljim

praksama u regionu, ovaj zakon je zamenjen novim zakonom Br.-04/L-159, 2013 godine.

Kroz stvaranje i razvoj ekonomskih zona bice rešen problem nedostatka fizičke infrastrukture

za radne prostorije, što bi direktno uticalo na podsticanje i motivisanje investicija na Kosovu

u cilju smanjenja trgovinskog deficita, otvaranja novih radnih mesta, koncentracije preduzeca

u određenom mestu, širenje poslovne saradnje između preduzeca, povecanje konkurentnosti,

povecanje životnog standarda itd. Rešavanje ovih pitanja imace značajan pozitivan uticaj na

poboljšanje trgovinskog bilansa na Kosovu.

Zakonodavni Okvir

Zakoni i podzakonski akti koji se odnose na stvaranje i razvoj ZEZ su brojni i odnose se na

relevantne institucije koje regulišu određene oblasti, kao što sledi:

Zakon o Ekonomskim Zonama

Carinski Kodeks i Akciza

Definisanje imovine

Kategorizacija zemljišta

Uticaj na životnu sredinu

Kulturno nasleđe

Rudnici i minerali

Budžet i fiskalne politike

Putna infrastruktura i transport uopšte

Promocija i privlačenje domacih i stranih investicija

Razvoj MSP i mnoga druga pitanja.


Trenutna situacija

U izrazu interesa koji je MTI objavio u 2011 godini za podršku ekonomskim zonama, ukupno

15 opština su izrazile interesovanje za stvaranje ekonomskih zona. Trenutno postoje tri

ekonomske zone, Drenas, Mitrovica i Skenderaj (koje uključuju Industrijske Parkove) i

postoje sedam opštinskih inicijativa za stvaranje novih ekonomskih zona. Takođe, izgrađeno

je i renovirano pet objekata, prilagođenih za poslovne inkubatore, u cilju obezbeđivanja niske

cene u smislu podrške i razvoja usluga za novoosnovana i razvojna preduzeca u određenom

vremenskom periodu. Ovi objekti se nalaze u Dečane, Gnjilanu, Štimlju, Drenase i Đakovici.

Osnovni cilj ovih inkubatora je da proizvedu biznise koji pokazuju potencijal da ostanu

finansijski dobro nakon što izađu iz inkubatora, obično nakon dvogodišnjeg perioda. Dok su

Poslovni Parkovi komponenta programa radnog prostora i podrazumevaju izgradnju

kompletne fizičke infrastrukture koja je spremna za poslovne aktivnosti. Oni su podeleni na

određene parcele, zavisno od površine ili aktivnosti koja se sprovodi.

Zbog ispunjenja kriterijuma i faktora objašnjenih u odeljku Obrazloženje ovog plana, dve

lokacije; Đakovica i Mitrovica su predloženi da budu izabrani kao mesta na kojima ce se

razvijati slobodne ekonomske zone.

Pregled industrije u Đakovici

U prošlosti, Đakovica je poznata po različitim industrijama, kao što su: industrija prerade

sokova, industrija konfekcije i trikotaža, industrija metala, tekstilna industrija, građevinska

industrija, kombinat za sakupljanje duvana, fabrika elektromotora. Ali u poslednjoj deceniji,

Đakovica je stagnirala u ekonomskom razvoju iz različitih razloga, kao što je slabljenje

ruralnih područja koje gravitiraju na Đakovici zbog raseljavanja u drugim delovima Kosova,

stagnacije u privatizaciji i loših veza sa siromašnim severom Albanije. Međutim, sa

poboljšanjem putne infrastrukture ovog regiona, poboljšanjem vodovoda i kanalizacije i

izgradnjom ekonomske zone, ova situacija bi se promenila.

Ekonomija u Đakovici sada u velikoj meri zavisi od stoke, poljoprivrede, trgovine i malih

proizvodnih sektora za potrebe grada. Imajuci u vidu da je Đakovica prethodno bila


opremljena kako finansijskom tako i infrastrukturom ljudskog kapitala kako bi se ove

ekonomske grane razvile na regionalnom nivou, tada bi stvaranje slobodne ekonomske zone

bilo pravi izbor i pozitivno uticalo na oporavak ekonomije ovog regiona

Takođe, Đakovica ima dobre veze sa Prizrenom, 36 km, Pec, 34 km i Prištinu 80 km, a vrlo

je blizu granice sa Albanijom i Crnom Gorom. Ova strateška pozicija čini ovu lokaciju

idealno za razvoj takve zone.

Prema statistikama stanovništva, procenat zaposlenih (starosti 18-64 godina) u Đakovici

iznosi 22% u poređenju sa Kosovskim prosekom od 29%, procenat nezaposlenih iznosi 33%,

a 45% (jednak Kosovskim prosekom) su van tržišta rada zato što oni su nezaposleni. Iu ovom

slučaju, stvaranje takve zone uticalo bi na smanjenje ovih cifara još više i poboljšanje

životnog standarda.

Pregled industrije u Mitrovici

Procena je da je infrastruktura ove opštine dobra. Svi glavni putevi koji povezuju sela sa

Mitrovicom su asfaltirani i pristup je lak. Očigledan problem je nedostatak električne energije

tokom zimske sezone. U južnoj Mitrovici, privreda se uglavnom zasniva na poljoprivredi i

malim trgovinskim preduzecima. Ipak, rudarski kompleks Trepča je najveci poslodavac u

Opštini. Ekonomija u severnom delu Mitrovice zavisi od pomoci srpskih vlasti; sektor

zdravstva i obrazovanja su najveci poslodavci, a zatim lokalna uprava i javna preduzeca.

Iako je Trepča pokretač ekonomije Mitrovice i regiona, danas je ekonomija pretrpela velike

gubitke iz različitih političkih razloga (trenutni sukob između zajednica), ali jedan faktor koji

bi direktno uticao na ekonomski rast je stvaranje slobodne zone koja bi privukla investitore

da razviju svoje poslovanje u ovom delu.

Stvaranje slobodne ekonomske zone u ovoj opštini imalo bi pozitivan uticaj na mnoge

aspekte, uključujuci ekonomske i društvene, na poboljšanje situacije u regionu i na povecanje

političke stabilnosti. Istovremeno, strateški geografski položaj Mitrovice i bogati prirodni

resursi čine ovaj deo veoma povoljnim za stvaranje takve zone. Mitrovica poseduje 50

hektara zemlje koja bi mogla da se koristi kao slobodna ekonomska zona.


Kao što se vidi iz trenutne situacije i istorije opštine, u Mitrovici su povoljni uslovi za dalji

razvoj koncepta slobodnih ekonomskih zona u cilju poboljšanja uslova za razvoj poslovanja i

podizanja životnog standarda za taj region.

Iskustva drugih zemalja 1

Procena za javne ekonomske zone

Javne ekonomske zone imaju raniji razvoj u poređenju sa privatnim ekonomskim zonama, jer

je razvoj ovih područja započeo mnogo ranije. Različite zemlje su imale programe razvoja u

kojima su investirali u različite delove implementacijom svojih razvojnih programa. U ovim

događajima, način državnog organizovanja uticalo je i na prošlost i sadašnjost.

Procena za privatne ekonomske zone

Raspoloživi podaci pokazuju da su privatne zone jeftinija za razvoj i imaju niske operativne

troškove u poređenju sa javnm ekonomskim zonama jedne zemlje, i pružaju bolje ekonomske

rezultate.

Uštede javnih prihoda kroz razvoj privatnih ekonomskih zona u velikoj meri zavise od

lokacije tih zona i da li su predmet definisanih kriterijuma i kontrole razvoja. Vecina

modernih programa zona razvile su takve mere, koje imaju za cilj osiguranje da se novi

projekti zona nalaze u blizini postojece javne infrastrukture, čime se smanjuju troškovi vlade.

U nastavku cemo predstaviti neke modele Ekonomskih Zona širom sveta.

Sjedinjene Američke Države

Jedan model SAD-a je Istraživački Park “Cummings”, koji je javno preduzece i drugi po

veličini u SAD-u i četvrti u svetu u ovoj oblasti. To je vodeci model za transformaciju


istraživanja kako bi biznis bio uspešan. Uz mešavinu od 500 lokalnih i međunarodnih

visokotehnoloških kompanija, ovaj park ima za cilj:

Slediti rast poslovanja

Promovisati ekonomske prednosti

Zaštititi savezne programe

Povecati aktivnosti članova

Obim aktivnosti koje se praktikuju u ovom parku su:

Dizajn softvera

Inženjerske usluge

Vazdušni prostor & zaštita

Kompjuter & elektronika

Istraživanje & Razvoj

Kina

Prva ekonomska zona i istovremeno najpoznatija na svetu je Šenžen, osnovan od strane

Narodne Republike Kine početkom osamdesetih. Ova zona se razvila od jednog malog sela u

gradu sa populacijom od 10 miliona ljudi u roku od 20 godina, što je direktna posledica

uspostavljanja ekonomske zone. Kao rezultat uspostavljanja ekonomske zone, Šenžen je sada

jedan od gradova najbogatijih u Kini. Veoma je veliki proizvodni centar i centar

najuspešnijih high-tech kompanija u Kini.

Austrija

TECH-GATE Beč Austrija je regulisana Zakonom o preduzecima i kao svoj obim aktivnosti

ima razvoj i istraživanje, nauku i biznis, nove i globalne kompanije; telekomunikacije;

informacione tehnologije i razvoj softvera; biotehnologiju i prirodne nauke; nanotehnologiju i

senzorsku tehnologija; i materijalne tehnologije. Stvaranje ove zone omogucilo je i

omogucuje sigurno i kvalitetno zapošljavanje, posebno za stanovnike zone, podstičuci novo

okruženje za nove kompanije u oblasti tehnologije, promociju biznisa i međunarodnu

konkurenciju, kao i poboljšanje dinamike inovacija i razvoja.


Poljska

U Poljskoj postoje 14 odvojene ekonomske zone. Specijalna Ekonomska Zona (SEZ) je

uspešna kombinacija potreba investitora i potreba pojedinih regija u kojima se stvaraju. Svaki

region je posebna administrativna jedinica Poljske teritorije koja je pod određenim uslovima

namenjena jačanju ekonomskih poslova. Preduzetnici (kompanije) u SEZ -u imaju poreske

olakšice i dodatna korist je činjenica da kompanija može početi da deluje (zavisno od vrste

poslovanja) na terenu specifično pripremljenom za poslovanje kompanije. Dozvole za

obavljanje privrednih aktivnosti u SEZ izdaju organi svake zone.

Bugarska

Razvoj industrijskih zona je važan faktor za privlačenje novih proizvodnih preduzeca.

Bugarska podstiče investiranje u “Green Field - Zelena Polja” za privlačenje novih investitora

kroz sistem podsticanja zasnovan prvenstveno na aktu promocije investicija.

Jedan od najboljih uspešnih primera javno-privatnog partnerstva je Industrijska Zona u

Rakovskom, koja se nalazi u blizini grada Plovdiva. Prema rečima stručnjaka, za Industrijsku

Zonu Rakovski, čiji je razvoj započet sredinom 2004 godine, ima mnogo zainteresovanih do

sada i ima sve odredbe da postanu Zona broj jedan u Bugarskoj.

Hrvatska

U Hrvatskoj trenutno ima 13 ekonomskih zona sa karakteristikama slobodnih ekonomskih

zona i nalaze se u blizini glavnih luka Hrvatske, kao što su Luka Pulas, Luka Rijeka, Luka

Split, Luka Dalmacije. Analizirajuci performanse ovih različitih zona, primecuje se da je

njihov razvoj različit na različitim lokacijama. Generalno, takve zone imaju za cilj privlačenje

investicija, posebno HDI, kao međunarodni trgovački centri za one operatere koji koriste ove

zone samo na neko vreme. Takođe, mnoge kompanije su se preselile od izvan zone unutar

njih, što ukazuje na prednost postojanja slobodnih ekonomskih zona.


Turska

Turska je veoma dobar primer promovisanja stranih direktnih investicija i ekonomskog

razvoja zemlje kroz stvaranje ekonomskih zona. U početku su lokalne vlasti utvrdile

vlasništvo nad zemljištem u predodređenoj zoni i eksproprijale privatno zemljište,

kupovinom po tržišnoj ceni. Kada se završila eksproprijacija zemljišta, lokalna vlast je počela

izgradnju osnovne infrastrukture i razvoj ekonomskih zona, uključujuci i slobodne

ekonomske zone.

Crna Gora

Crna Gora je 2004 godine usvojila zakon o stvaranju ili uspostavljanju slobodnih ekonomskih

zona. Zakon dozvoljava slobodno kretanje roba, kapitala i rada u zonama slobodne trgovine i

nudi neke pogodnosti za investitore, zajedno sa poreskim oslobađanjem, carinskim i drugim

obavezama. Roba i usluge koja ulaze u slobodne zone trgovine oslobođeni su od PDV-a.

Trenutno postoji samo jedna zona slobodne trgovine koju je osnovala država unutar Luke

Bar, koja je deo carine na teritoriji zemlje. Teritorija zone obuhvata celo područje luke Tivari

sa mogucnošcu teritorijalnog širenja prema graničnim zonama.

Albanija

U Albaniji istorija ekonomskih zona počinje sa naporima da se izradi odgovarajuci zakonski

okvir. Inicijativa za razvoj Ekonomske Zone ima svoje proceduralno izražavanje u Zakonu o

Ekonomskim Zonama i njenom pravnom konceptu u Zakonu o Koncesijama. Osnovni pravni

okvir, Zakon o Koncesijama i Zakon o Ekonomskim Zonama uključuju najbolju

proceduralnu praksu u izradi ove inicijative, u potpunosti su u skladu sa Evropskom

legislativom o državnoj pomoci u pogledu tretiranja Slobodnih Ekonomskih Zona.


Ciljevi i Objektivi plana

Vizija

Nameravamo da ovaj koncept plan za razvoj i stvaranje ekonomskih zona na Kosovu stvara

preduslove da preduzeca koja se nalaze u EZ mogu proizvoditi kvalitetne proizvode koji

mogu uspešno konkurirati na domacem i međunarodnom tržištu. Strateška vizija je:

Konkurentna ekonomska zona na globalnom tržištu

Misija

Stvaranje i razvoj povoljnog i modernog poslovnog okruženja, pružajuci fiskalne i

infrastrukturne kapacitete, podsticanje i motivisanje domacih i stranih investitora.

Ciljevi

Uopšteno, smatramo da uspostavljanjem ovih slobodnih ekonomskih zona posveceni smo

slobodnoj ekonomiji, jer u slučajevima kada ekonomija zemlje na nacionalnom nivou je

visoko zašticena ona ograničava mogucnosti za trgovinu sa inostranstvom i istovremeno

smanjuje mogucnosti u sortama proizvoda / usluga i u nepovoljnim tržišnim cenama. Budeci

fokusirana na slobodnu trgovinu sa zemljama u regionu, naša zemlja posvecena je pružanju

povoljnog prostora za strane investicije, a istovremeno i razvoju ekonomije zemlje. U

nastavku su navedeni drugi ciljevi koje nameravamo postici prilikom uspostavljanja i

funkcionalizacije slobodnih ekonomskih zona:

Podsticanje i motivisanje investicija na Kosovu pružajuci investitorima odgovarajucu

infrastrukturu za njihov razvoj

Povecanje koeficijenta inovacije domacim preduzecima povlačenjem napredne tehnologije

Vertikalna integracija preduzeca, fokusirajuci ih na mesto gde se smatra da ce ispunjavati

jedna drugu


Poboljšanje kvaliteta proizvoda / usluga, povecanjem koncentracije preduzeca

Poboljšanje životnog standarda poboljšanjem infrastrukture poslovanja u ovim zonama

Povecanje efikasnosti proizvodnje smanjenjem troškova proizvodnje

Smanjenje trgovinskog deficita povecanjem trgovinskog koeficijenta robe

Povecanje kapaciteta radne snage dajuci mogucnost Kosovskim građanima da rade u

takvom dinamičkom / poslovnom okruženju

Otvaranje novih radnih mesta

Strateški objektivi

Izbor strateških objektiva zasniva se na analizi trenutne situacije stvaranja i inicijativa

ekonomskih zona na Kosovu predviđenim da se implementiraju u periodu od tri godine.

Strateški objektiv I: Dalje Dopunjavanje Zakonodavnog i

Regulatornog Okvira za Stvaranje i Razvoj EZ

Ovaj cilj se odnosi na dopunjavanje i kontinuirano poboljšanje zakonodavstva o EZ, kako bi

se stvorilo okruženje u kojem preduzetnici imaju kapacitete za razvoj i bice konkurentniji na

tržištima regiona i šire. Zakonodavstvo ekonomskih zona ce biti dopunjen u predviđenim

rokovima i fleksibilniji, istovremeno objasnut o uslovima i kriterijumima za stvaranje i razvoj

ekonomskih zona.

Aktivnost 1: Pregled relevantnog zakonodavstva

Uzimajuci u obzir iskustvo u razvoju zona i dobrim iskustvima drugih zemalja, predviđeno je

da se pregleda postojece zakonodavstvo identifikujuci nedostatke, pri čemu ce se predložiti

potrebne intervencije. Istovremeno, promena zakonodavstva ce biti u skladu sa direktivama

EU.

Aktivnost 1.1: Pregled postojeceg zakonodavstva ce se vršiti tokom celog vremena,

odnosno perioda 2014-2018 cemo se osigurati da pratimo Evropsko zakonodavstvo i najbolje

prakse kako bismo se prilagodili trendovima.


Aktivnost 2: Do kraja 2014 godine izrađuju se svi podzakonski akti predviđeni Zakonom o

Ekonomskim Zonama Br. 04/L-159

Kosovo ima solidan pravni okvir za stvaranje ekonomskih zona, a trenutno odgovorne osobe

rade na izradi podzakonskih akata (administrativnih uputstava) koja značajno i direktno utiču

na sferu ekonomskog razvoja. Strateška objektiva je da se završe svi podzakonski akti

predviđeni Zakonom o Ekonomskim Zonama.

Aktivnost 2.1: U toku 2014 godine ce biti izrađeni i usvojeni podzakonski akti

predviđeni Zakonom o Ekonomskim Zonama 04/L-159.

Strateški objektiv II: Određivanje doticnih lokacija i industrija za razvoj u

slobodnim zonama

Ovaj cilj se odnosi na određivanje lokacija ili povoljnih ekonomskih zona kako bi se razvila i

identifikovala industrija koja ce biti ciljana.

Aktivnost 1: Određivanje slobodnih ekonomskih zona, u početku Đakovica i Mitrovica

Ova aktivnost ima za cilj da odredi lokacije na kojima ce se razvijati slobodne ekonomske

zone. Razlozi za odabir ove dve lokacije za razvoj slobodnih ekonomskih zona bice

objašnjeni u nastavku.

Aktivnost 1.1: Uzimajuci u obzir istoriju ove dve odabrane lokacije i

obrazloženje koje je gore objašnjeno, Đakovica i Mitrovica bice izabrane kao slobodne

ekonomske zone. Ova akcija ce biti preduzeta u oktobru 2013 godine.

Aktivnost 1.2: Tokom prvog kvartala 2014 godine ce se sastati nadležne

institucije iz ove dve zone koja ce biti informisana o neophodnim procedurama i aktivnostima

koje treba preduzeti za razvoj ovih zona.

Aktivnost 2: Odrediti industrije koje ce biti usmerene da se postave na slobodne ekonomske

zone, uzimajuci u obzir ljudski i kapitalni potencijal, kao i konkurentne i komparativne

sposobnosti industrije

Ljudski potencijal i kapital, kao i povoljni geografski položaj ce biti osnova za određivanje

zona.


Aktivnost 2.1 Tokom ove aktivnosti bice procenjene industrije sa

potencijalom za razvoj i oporavak za one industrije koje nisu imale dovoljno rasta. Indikatori

prošlosti ekonomije na ove dve lokacije jasno pokazuju potencijal ove dve zone za dalji

razvoj čineci ove dve lokacije atraktivne za regionalno tržište. Ova akcija ce se održati 2014.

Aktivnost 3. Stvaranje drugih ekonomskih zona na Kosovu

Zakon o Ekonomskim Zonama ima za cilj stvaranje ekonomskih zona na celoj teritoriji

Kosova. Ostale zone ce biti stvorene uzimajuci u obzir gore navedene faktore, ali i posledicu

razvoja domace industrije i ekonomskih trendova na globalnom tržištu.

Aktivnost 3.1: Iako procena ekonomske zone može potrajati, tokom svake faze njihovog

razvoja, procena ce biti sprovedena i kreirat ce se okviri za stvaranje novih zona. Ovo ce

dovesti do odluke o stvaranju drugih ekonomskih zona na Kosovu koje se planira da budu

stvorene tokom 2014-2018.

Strateški objektiv III: Poboljšanje infrastrukture

Kroz sledece aktivnosti poboljšace se infrastruktura u odabranim zonama kako bi se

obezbedili najprikladniji uslovi za razvoj aktivnosti potencijalnih preduzeca.

Aktivnost 1: Identifikacija potreba / segmenata sa potrebom za intervencijom

Sa ovom akcijom razmišljamo da analiziramo i identifikujemo potrebe i segmente koji

zahtevaju intervenciju pocevši od infrastrukture do radne snage.

Aktivnost 1.1: Ova akcija ce se održati u 2013 odmah nakon odobrenja slobodnih

zona.

Aktivnost 2: Identifikacija najpovoljnih lokacija za razvoj unutar odabranih zona

S obzirom na trenutno stanje lokacija, razmišljamo o postavljanju najpovoljnih geografskih

podrucja za postavljanje zona.

Aktivnost 2.1: Ova akcija ce trajati mesec dana nakon završetka zakonodavstva i

podzakonskih akata. Bice konsultovani eksperti koji ce imenovati najprikladnije lokacije za

razvoj infrastrukture za ove zone.


Aktivnost 3: Izbor potencijalnih investicionih biznisa u ovim zonama

Ovom akcijom razmišljamo o identifikaciji vrste biznisa koji bi bili zainteresovani za

investiranje i potencijal za dalji razvoj njihove aktivnosti u ovim zonama.

Aktivnost 3.1: Identifikacijom industrija za razvoj u zonama ce se profilisati i

preduzeca koja ce biti usmerena na razvoj njihovih aktivnosti u ovim zonama. Međutim, ova

akcija nece ograničiti ostala preduzeca koje izražavaju interesovanje za rad u ovim oblastima.

Aktivnost 3.2: Paralelno sa identifikacijom industrija, bice određeni biznesi koji ce

biti pozvani da investiraju tamo gde ce se baza podataka uspostaviti sa informacijama o tim

odabranim preduzecima. Pošto se ove akcije odnose na gore navedene aktivnosti, ova akcija

je takođe važna za razvoj tokom 2014 godine.

Aktivnost 4: Intervencije u izabranim lokacijama i segmentima

Identifikacijom investicionih biznisa postavljace se vremenski rokovi za sprovođenje

identifikovanih intervencija u prvoj aktivnosti ovog strateškog cilja. Ovim slučajem ce se

izvršiti sve moguce intervencije za funkcionalizaciju ove dve zone.

Aktivnost 4.1: Nakon kontaktiranja preduzeca, održace se sastanci kako bi se

utvrdila vrednost investicije potrebne u ovim zonama. Ovi sastanci ce se odvijati paralelno u

obe opštine i na početku ce trajati do drugog kvartala 2014. Međutim, takvi sastanci ce se

nastaviti neprekidno tokom godina kako bi poboljšali infrastrukturu zona po potrebi.

Aktivnost 4.2: Rokovi ce biti postavljeni za sprovođenje neophodnih intervencija.

Postupak pregovaranja kao takav ce se nastaviti razvijati dok se radovi za regulaciju

infrastrukture predlaže da budu završeni tokom 2014 godine, tako da ce tokom 2015 godine

zone biti funkcionalne za plasiranje biznisa u njima.


Strateški objektiv IV: Podrška zona čineci ih konkurentnim sa zonama

zemalja u regionu

Ovde smatra se imati aktivnosti koje podržavaju preduzeca i industrije uglavnom

koncentrisane u ovim zonama.

Aktivnost 1: Pregled vladinih programa orijentisanjem ka podršci ovih zona

Nacionalni Savet za Razvoj Zona ce predložiti programe podrške koji ce pomoci u razvoju

industrije odnosno biznisa koji ce delovati u ovim zonama.

Aktivnost 1.1: Ova aktivnost ce se razvijati u kontinuitetu u zavisnosti od vladinih

programa koji ce se pružiti tokom 2014-2018. NSRZ ce se angažovati da preduzeca koriste

od ovih programa.

Aktivnost 1.2: Paralelno sa koordinacijom ovih vladinih programa za ekonomske

zone, NSRZ ce takođe nadgledati napredak tekucih investicija iz ovih programa na

potencijalne biznise.

Aktivnost 2: Promocija zone na ciljane kompanije da se postave u SEZ, sa osnovnom

namenom privlačenja stranih i domacih investicija

Promocija vrednosti ekonomskih zona vrši se direktnom prezentacijom javnosti, elektronskim

i pisanim medijima (kako domacim tako i stranim), kao i kroz razne brošure, direktne

sastanke sa biznisima itd.

Aktivnost 2.1: Ova akcija ce kreirati promotivne programe i kampanje za

podizanje svesti za preduzeca o mogucnosti ulaganja u slobodne zone. Ovo uključuje obradu

i objavljivanje brošura i informacionih materijala koji ce biti postavljeni u poslovnim

centrima u svim opštinama. Stvaranje promotivnog materijala ce se održati početkom 2014

godine, ali ce se intenzivirati u drugoj polovini 2014 godine i nastavit ce se tokom 2015-

2018.

Aktivnost 2.2: Različite posete ce se održati na trgovinskim sajmovima gde ce biti

promovisane mogucnosti za inostrane poslovne investicije u ovim zonama. Posete ce se

održati u periodu 2015-2018 godine kada su zone funkcionalna.


Strateški objektiv V: kontinuirana procena i nadzor ekonomskih zona

Ovaj objektiv ima za cilj da upravlja EZ iz prvih koraka njihovog stvaranja i razvoja, kao i

njihov nadzor, počevši od početne faze, tokom izgradnje, poslovnog razvoja i implementacije

plana razvoja EZ, i razvit ce se paralelno sa svim ostalim aktivnostima.

Aktivnost 1: Određivanje modela rada i upravljanja ekonomskim zonama

Za određivanje modela kompanije za upravljanje EZ, vodece svetske prakse ce se uzeti u

obzir za bolje upravljanje i funksionisanje ekonomskih zona na Kosovu analizom tri modela

upravljanja (javnog, javnog-privatnog i privatnog) i imenovanja za jedan model.

Aktivnost 1.1: Analiza modela za upravljanje zonama bice održana tokom prvog

kvartala 2014 godine.

Aktivnost 1.2: Implementacija modela ce početi odmah nakon usvajanja.

Aktivnost 2: Izbor administratora/menadžmenta koji ce se baviti operisanjem i upravljanjem

ekonomskih zona

Nakon izbora modela upravljanja EZ, na osnovu kriterijuma bice izabrano odgovarajuce

osoblje koje je neophodno za upravljanje ekonomskim zonama. Ove aktivnosti ce nadgledati

Nacionalni Savet za Ekonomske Zone.

Aktivnost 2.1: Ova akcija ce se preduzeti početkom 2014 godine.

Obrazloženje izbora ovih zona

Da bi objasnili povoljne lokacije na Kosovu koje ispunjavaju sledece kriterijume za izbor ove

dve zemlje koje predlažemo razviti slobodne ekonomske zone, u nastavku su prikazani

stavovi prošlosti i trenutnog stanja o njihovoj industriji i faktori koji su uticali na njihov

izbor.

Kako bi uspeli izabrati lokacije za razvoj slobodnih ekonomskih zona, uzeti su u obzir

nekoliko faktora koji direktno utiču na stvaranje prioriteta za dotične lokacije, Đakovicu i

Mitrovicu. Ovi faktori uključuju, ali se ne ograničavaju na, geografsko pozicioniranje sa

strateškim mestom za dalji ekonomski razvoj, poboljšanje ekonomske i političke stabilnosti,

visoko razvijenu industrijsku prošlost u poređenju sa drugim lokacijama i povoljnu

infrastrukturu za razvoj ovih zona. U nastavku su objašnjeni svi od ovih faktora.

Strateški položaj

Ove zone ce se graditi na strateškim lokacijama koje su blizu regionalnih/međunarodnih

tržišta. Transport i jeftina radna snaga povecavaju atraktivnost ovih zona. Veliki broj kupaca

može se isporučiti na kratkoj udaljenosti od ove dve odabrane lokacije, što utiče na niske

operativne troškove za potencijalne kompanije koje ce sarađivati sa slobodnim ekonomskim

zonama. U ovom slučaju, Đakovica je u vrlo povoljnom strateškom položaju, u neposrednoj

blizini dve susedne države sa kojima imamo veoma dobru ekonomsku saradnju. Isto važi i za

Mitrovicu koja se graniči sa Srbijom i ima vrlo bliske veze sa Crnom Gorom.

Infrastruktura

Đakovica i Mitrovica spadaju u dve najnaprednije opštine u smislu urbanističkog planiranja,

što bi doprinelo razvoju ovih zona. To uključuje puteve, vodovod i kanalizaciju, kao i sistem

centralnog grejanja. Pored toga, Đakovica ima aerodrom koji je sada slobodan za korišcenje,

a planirano je da se koristi za transport robe. Ove prednosti u razvoju infrastrukture čine ove

dve lokacije povoljnije od drugih lokacija u zemlji za stvaranje zona. Ova činjenica bi

privlačila različite kompanije koncentrisane u različitim industrijama i njihovom razvoju.

Industrijska prošlost

Đakovica i Mitrovica spadaju među dva najveca industrijska grada na Kosovu i region,

poznata za Tekstilnom i Metaloprerađivačkom industrijom i raznim industrijama koje se

pominju u industrijskom profilu odgovarajucih opština.

Politička stabilnost

U ovom slučaju smatra se da ce slobodna ekonomska zona ublažiti tenzije među zajednicama

u Mitrovici, povecavajuci ekonomsku saradnju između dve zajednice. Pored ove koristi,

dugoročno ce stanovnici ovog regiona imati koristi u smanjenju nezadovoljstva životnim

stilom.

Documents

Qeveria Vlada- Govenment · finansijski dobro nakon što izađu iz inkubatora, obično nakon dvogodišnjeg perioda. Dok su Poslovni Parkovi komponenta programa radnog prostora i podrazumevaju