RAD OP[TINSKE UPRAVE I JP ”POSLOVNI PROSTOR” zemun/17- Rad opstinske uprave.pdf · TRA@E OD BEOGRADA VE]E STOPE OD POREZA Odbornici SO Zemun, nezadovoljni raspodelom bud`etskih

RAD OP[TINSKE UPRAVE I JP ”POSLOVNI PROSTOR”

395 Kako da se ne ponove krupne gre{ke prethodne vlastiBRUKA OD POÂSTI (Br. 24/ 10. februar 2001.)

397 Iznu|eni op{tinski budèt u senci prvog razmimoilaènja NE]E DOS DA KADRIRA U DS (Br. 30/ 5.maj 2001.)

400 O~igledne nelogi~nosti u zakupu poslovnog prostorakao da niko ne èli da ispraviKAFANA KAO POLITI^KA PARTIJA(Br. 52/ 23. mart 2002.)

402 Oduzeta imovina se raznim manipulacijama ne vra}a vlasnicima: Slu~aj lokala u Zmaj Jovinoj 23PETA PONUDA NAJBOLJA, ZBOG TATE (Br. 52/ 6. april 2002.)

404 Optu`be na ra~un direktora JP "Poslovni prostor Zemun"INFORMACIJU NEMA KO DA SASLU[A (Br. 54/ 11. maj 2002.)

406 Nesuglasice u Upravnom odboru JP "Poslovni prostor Zemun" SEDNICA PONI[TENA SVE ODLUKE POTVR\ENE (Br. 58/ 20. jul 2002.)

408 ûdni putni nalozi za kori{}enje slu`benog vozila Skup{tine op{tine Zemun u poslednja dva mesecaVOZI MI[KO, ZA KILOMETRE NE BRINI (Br. 65/ 16. novembar 2002.)

410 î{}enje snega sa ulica i trotoara nije zadovoljilo gra|aneKO SE SE]A LANJSKOG SNEGA (Br. 67/ 18. januar 2003.)

393

OP{TINSKA UPRAVA I JP “POSLOVNI PROSTOR

412 DOKUMENTI Izvr{ni odbor SO Zemun usvojio detaljnuinformaciju o prvom koncertu u dvori{tu op{tinskog zdanja"SOLARNO PLA]ANJE" IZ BUD@ETA (Br. 78/ 20. septembar 2003.)

414 U susret 22. oktobru BIV[I SPOMENIK NA TRGU BIV[E VOJSKE(Br. 82/ 18. oktobar 2003.)

416 Beograd obele`ava 200 godina od Prvog srpskog ustanka NEKAD ODE ZAHVALNOSTI, DANASNEMA PLO^E ZA ZEMUN(Br. 89/ 6. decembar 2003.)

417 Dok je paramilicija izbacivala i maltretirala radnike “policija” je samo posmatrala...FORSIRANJE “Drine” tre}i put(Br. 82/ 18. oktobar 2003.)

418 Ne sti{avaju se strasti u UDP "Central" posle nasilnog zauzimanja nekoliko lokala KOMANDOSI U "DRINI" RADNICI NA ULICI(Br. 83/ 25. oktobar 2003.)

421 "ZAKON TOPUZA(Br. 84/ 01. novembar 2003.)

423 Blokada ra~una Javnog preduze}a "Poslovni prostor" posledica izgubljenog spora. Kamate ve} prestigle glavnicu]UTANJE "BRI[E" KRIVICU (Br. 90/ 13. decembar 2003.)

426 Ko je tri godine krio od javnosti Ugovor Srpske radikalne stranke i JP ZIPS od 6. oktobra 2000. godineNAPRAVILI UGOVOR SAMI SA SOBOM (Br. 90/ 13. decembar 2003.)

428 Nosilac liste demokrata Boris Tadi} u kratkom rokudva puta posetio Zemun. KO JE ZABORAVIO DA OBAVESTI PREDSEDNIKAJANI]IJEVI]A (Br. 91/ 20. decembar 2003.)

394

DOSIJE ZEMUN 1999 - 2003.

395

"Hronika" broj 24/ 10. februar 2001.

Kako da se ne ponove krupne gre{ke prethodnevlastiBRUKA OD POÂSTI

Odbornici SO Zemun su jo{ u oktobru zaklju~ili dase opozovu priznanja @irinovskom, Le Penu, [enhu-beru… Da li je to dovoljno?

Na prvoj konstitutivnoj sednici Skup{tine op{tine Zemun,odrànoj 13. oktobra 2000. godine, usvojen je zaklju~ak da seopozovu odluke SO Zemun prethodnog saziva, kojima su zapo~asne gra|ane Zemuna progla{eni osvedo~eni ultranaciona-listi Vladimir @irinovski, @an Mari Le Pen i Franc [enhuber.Komisija za dodelu priznanja op{tine Zemun, kojom predsedavaZorka Jovanovi}, u potpunosti opravdava takav zaklju~ak, jer jetim odlukama naneta ogromna {teta kako Zemunu, tako i ugleduSrbije i Jugoslavije.

- [iroj javnosti je poznato kakvi su politi~ki stavovi pomenutetrojice, ~ak smo imali prilike da vidimo nema~kog publicistu iknjièvnika, Franca [enhubera, u nacisti~koj uniformi. Takone{to je nespojivo sa dugogodi{njom antifa{isti~kom tradicijomna{eg grada i njihovo promovisanje u po~asne gra|ane Zemunaje predstavljalo sramotu, poniènje i uvredu za sve Zemunce,izjavila je za "Hroniku" Zorka Jovanovi}.

Nije, me|utim, ba{ najjasnije da li je dovoljno to {to jeu~injeno 13. oktobra, odnosno moè li se neka odluka, ma kolikobila naopaka, opozvati zaklju~kom odbornika ili je potrebnopripremiti i ({to pre) doneti novu odluku. Prema re~ima ZorkeJovanovi}, najva`niji zadatak Komisije, na ~ijem se ~elu nalazi, jeda donese novu Odluku o ustanovljenju javnih priznanja op{tineZemun, kako se sli~ne stvari ubudu}e ne bi doga|ale. Prethodnaradikalska vlast je Odluku o dodeli priznanja, koja je jo{ na snazi,donela 9. juna 1997. godine, i na osnovu nje odlikovala pojedinegra|ane za koje samo radikali znaju ~ime su to zasluìli. Me|unjima se nalaze i Vladika Filaret, dipl. ing. Rajko Un~anin,Miroslav An|eli} i jo{ neki, ~ije su zasluge za uspeh i razvojZemuna, u najmanju ruku, pod senkom sumnje.

Komentari{u}i takve primere, Zorka Jovanovi} je istakla da uop{tinskoj arhivi nema podataka o tome ko su predlaga~i zadobitnike priznanja, kao ni o njihovim zaslugama. Iz tih razloga,


smatra Jovanovi}, ne bi bilo dobro automatski ukidati nagradedodeljene u prethodnim sazivima, bez jakih argumenata. Kaopredsednik Komisije, ona }e se zalagati da se, umesto dosada{njepoliti~ke podobnosti, uvede eti~ki i stru~ni kriterijum za dodeluovih laskavih priznanja.

I Milan Ilijin, ~lan ove komisije, u izjavi za "Hroniku", izneo jesli~ne stavove, uz opasku da treba stvoriti mogu}nost da i kolek-tivi, a ne samo pojedinci, budu nagra|eni za uspe{ne rezultate idoprinos afirmaciji Zemuna kroz privrednu, kulturnu i sportskudelatnost.

N. KOJI}

396


Letak zbog kojeg je stradala fotokopirnica Lj. Rankova, zbog kojegje oduzeta televizijska kamera TV produkcije Mre`a...

"Hronika" broj 30/ 5. maj 2001.

Iznu|eni op{tinski budèt u senci prvog razmimoilaènja u DOS

"NE]E DOS DA KADRIRA U DSUzdrànim glasovima odbornici nisu èleli daizaberu direktora ZIPS-a pre ramatranja izve{taja oradu javnog preduze}a

Peta sednica Skup{tine op{tine Zemun, odràna u ~etvrtak05. maja 2001. godine, donela je dugo o~ekivanu Odluku obudètu Op{tine za 2001. godinu. Sa kona~nom brojkom od90.315.797 dinara gotovo nijedan odbornik iz redova DOS nijebio zadovoljan, ali je to ostalo u senci prvih razmimoilaènja uvladaju}oj koaliciji. Naime, na samom po~etku zasedanja pred-loèno je da se ta~ka dnevnog reda, kojom je predvi|eno ime-novanje direktora Javnog preduze}a "Zemunski informativnoposlovni sistem", ne razmatra bez prethodne analize {esto-mese~nog poslovanja JP "ZIPS". Ovaj predlog, kao i predlog dase kao posebna ta~ka u dnevni red uvrsti rasprava o inicijativida Sur~in postane op{tina, ve}inom glasova su odbijeni.

Prihode i rashode u okviru budèta op{tine Zemun za 2001.godinu odbornicima je obrazloìo ~lan Izvr{nog odbora JovicaAn|elkovi}, koji je ocenio da od projektovanih prihoda poosnovu zakupa objekata op{tine u iznosu od 57,5 milionadinara, ne}e biti mogu}e naplatiti vi{e od 35 miliona. Od togiznosa }e 11,5 miliona dinara biti izdvojeno za JP "ZIPS".Najvi{e primedbi odbornika odnosilo se na visinu prihoda odporeza na promet na teritoriji Zemuna, jer grad Beograd uzima15,1 odsto, a Op{tina Zemun svega 0,67 odsto od napla}enogiznosa. Kad je u pitanju prihod od poreza na imovinu i komu-nalnih taksi, Zemunu ostaje samo 20, odnosno 10 odsto od svihsredstava prikupljenih na njenoj teritoriji po ovom osnovu.

- Ovaj budèt je iznu|en i njime ne moèmo biti zadovoljni,ali se nadam da }e gra|ani imati razumevanja za aktuelnefinansijske probleme u kojima se nalazi na{a op{tina, rekao jepotpredsednik SO Zemun Andreja Mladenovi}.

Odbornici su izrazili nezadovoljstvo visinom sredstava pred-vi|enih za rad mesnih zajednica, kao i sredstvima namenjenihfinansiranju oranizacija i udruènja gra|ana, koji u Zemunuimaju zna~ajnu ulogu.

397


Prema re~ima predsednika SO Zemun dr VladanaJani}ijevi}a nije isklju~ena ni mogu}nost kasnijeg rebalansabudèta, u slu~aju da predvi|ena sredstva ne budu dovoljna zaobavljanje poslova Op{tine.

U okviru druge ta~ke dnevnog reda odbornici su usvojilipredlog zaklju~ka o objektima na teritoriji op{tine Zemun kojise nalaze u fondu JP "ZIPS", a imaju poseban zna~aj za istori-ju, kulturu, sport i turizam. Usvojenim zaklju~kom se JP "ZIPS"obavezuje da prilikom izdavanja u zakup kulturnih dobara idobara koja uìvaju ovakvu za{titu, postupa u skladu sa Za-konom o kulturnim dobrima. Istim zaklju~kom Izvr{ni odborSO Zemun se zaduùje, da radi sprovo|enja mere za{tite, vr{ikontrolu davanja u zakup pomenutih dobara i o svim nastalimpromenama izve{tava Skup{tinu op{tine Zemun.

Najvi{e bure izazvala je tre}a ta~ka dnevnog reda, kojom jepredloèno re{enje o imenovanju Neboj{e Simonovi}a zadirektora JP "Zemunski informativno poslovni sistem". U obra-zloènju ovog predloga potpredsednik SO Zemun AleksandarRa`natovi} je naveo da je Upravni odbor JP "ZIPS" predloìoosniva~u - Skup{tini op{tine Zemun, da za direktora predloìupravo Simonovi}a, imaju}i u vidu da on sa uspehom ve}obavlja du`nost direktora u v.d. statusu. Sa tim predlogomsaglasila se i Komisija za administrativna i mandatna pitanja, aprema Ra`natovi}evim re~ima to mesto, shodno koalicionomdogovoru, svakako pripada Demokratskoj stranci, koja je stalaiza predloga Upravnog odbora JP "ZIPS".

Odbornici iz redova Socijaldemokratije su izrazili sumnje uefikasnost rada ovog preduze}a u prethodnom periodu izatraìli po{tovanje procedure kojom bi se najpre uradila anal-iza poslovanja JP "ZIPS", a tek potom pre{lo na kadrovskare{enja. Nakon kra}e rasprave pre{lo se na glasanje o pred-logu, za koji se izjasnilo 17 odbornika, 5 je bilo protiv, a ~ak 16uzdràno, {to je zna~ilo da predlog nije dobio potrebnu ve}inu.Vidno uzbu|en ovakvim ishodom glasanja, AleksandarRa`natovi} je zapretio da }e Demokratska stranka istupiti izDOS i pre}i u opoziciju, oceniv{i da je "ovo udar naDemokratsku stranku". Na njegove re~i reagovao je pot-predsednik SO Zemun i ~lan Socijaldemokratije, IvanAksentijevi}, konstatacijom da je i êdomir Stankovi}, jedanod direktora u JP "ZIPS", kao i 80 odsto novih radnika u tompreduze}u, primljeno na predlog Demokratske stranke, te da nijednog trenutka to niko iz drugih stranaka nije sporio.

398


- Oko ovako ozbiljnog pitanja Demokratska stranka treba dazauzme druk~iji stav i predloì adekvatnog kandidata koga }eova Skup{tina da prihvati, zaklju~io je Aksentijevi}.

Predsednik Upravnog odbora JP "ZIPS" Andreja Mladenovi}je podneo ostavku na mesto predsednika i ~lana odbora, zbogtoga {to odbornici nisu stali iza predloga Upravnog odbora.Raspravu o ovom pitanju zavr{io je Aleksandar Ra`natovi}re~ima da "Demokratska stranka vi{e ne}e dozvoliti da se unjeno ime kadrira" i zatraìo da se odborni~ka grupa DOS sas-tane u najskorijem roku.

NIKOLA KOJI}

TRA@E OD BEOGRADA VE]E STOPE OD POREZAOdbornici SO Zemun, nezadovoljni raspodelom budètskih pri-hoda po osnovu poreza na promet, usvojili su zaklju~ak kojimSkup{tina op{tine Zemun zahteva od Skup{tine grada Beogradapove}anje stope sredstava koja se prikupe na ovaj na~in, tako {tobi op{tini Zemun, umesto dosada{njih 0,67 odsto, ostajalo od 15do 20 odsto napla}enog poreza.

Odborni~ka pitanjaNEPOZNATI INVESTITORNa odborni~ko pitanje Milo{a Milutinovi}a, koji se na pro{lojsednici interesovao kad }e biti uklonjen objekat na uglu ulicaPrvomajske i Banijske, stigao je slede}i odgovor od straneOdeljenja za inspekcijske poslove:"Uvi|ajem na licu mesta utvr|eno je da je objekat napu{ten, da jeozidan do plo~e, a vlasnik- investitor objekta je nepoznat".Na zahtev odbornika komunalcima je bilo potrebno mesec danada iza|u na teren. Koliko je potrebno kada zahtev podnesugra|ani zapitao se jedan od odbornika.

UTI[ATI NO]NU MUZIKU SA SPLAVOVANekoliko hiljada stanovnika Kara|or|evog trga i Kejaoslobo|enja ispod ~ijih prozora u no}nim satima "tutnji" muzikasa splavova "Marinero" i "Bambola" poslednjih godina su izgubilielementarno pravo na odmor u no}noj ti{ini. Odbornik sa oveizborne jedinice, Dragan Stojkovi}, postavio je pitanje da li ovisplavovi imaju potrebne dozvole i da li je mogu}e da zabraniizvo|enje muzike sa elektri~nim poja~anjem zvuka.

399


"Hronika" broj 52/ 23. mart 2002.

O~igledne nelogi~nosti u zakupu poslovnog prostorakao da niko ne ~eli da ispravi

KAFANA KAO POLITI^KA PARTIJA

Cene poslovnog prostora odre|ene su cenovnikom koji smoobjavili u celini u na{em 47. broju. Po tom cenovnikunajpovla{}enije su politi~ke organizacije, udruènja gra|ana idru{tvene organizacije - oni pla}aju kvadrat najvi{e 52,50 dinarau ekstra zoni do 30 dinara u tre}oj zoni. Pre poskupljenja, tokomprethodnih godinu dana, raspon je bio od 35 do 20 dinara.

Od ovog cenovnika izuzeta su samo dva, o~igledno povla{}enakorisnika. O Srpskoj radikalnoj stranci u zgradi Magistrata ve}smo pisali i objasnili na koji na~in su do{li do toga da su kvadrat-ni metar prostora u elitnoj zoni platili 30 godina unapred po ceniod 1,75 dinara. Ovog puta èlimo da obavestimo gra|aneZemuna da je restoran "Stara kapetanija" do 10. oktobra 2003.obezbedio svojih 300 kvadrata po ceni od 20 din po kvadratu, ilioko 6.000 dinara mese~no.

Op{te poznata je ~injenica iz savremene istorije na{eg gradada je dolaskom na vlast Srpske radikalne stranke u zgradi Starekapetanije ukinuta sala za ven~anje, koja je bila ponos Zemunajer su u nju i Beogra|ani dolazili da sklope brak. Umesto prosto-ra koji je osim sale za ven~anje i kancelarija za mati~ara bio nausluzi za razne kulturne programe, koncerte, predavanja isve~anosti, useljen je restoran koji se van granica Zemuna iBeograda pro~uo po specijalitetu ku}e "[e{elj pljeskavica".Tokom nekoliko godina restoran je bio baza za odmor i rekreaci-ju radikalskog vo|stva koje je tu uz muziku i dobru kuhinjuprovodilo ve~eri. Na fasadi se jo{ uvek na par mesta moè videtioslikan grb Srpske radikalne stranke, samo su police zabesplatne primerke "Zemunskih novina" prazne. I dok je pro{legodine mesecima "Venecija" bila zatvorena zbog {trajka, posao u"Staroj kapetaniji" je cvetao.

Posle izbora 24. septembra, a naro~ito posle 5. oktobra,radikalske vlasti su u povla~enju sklopile mnoge, za op{tinuZemun {tetne ugovore i izdale akceptne naloge da bi za{titilisvoje saradnike. Jedan od tih ugovora bio je i Aneks ugovoraZIPS-a sa Ljubinkom Ruì} i njenom "Kazablankom" o kori{}enju

400


Stare Kapetanije. Samo tri dana pre primopredaje vlasti, 10. okto-bra 2000. godine sklopljen je trogodi{nji ugovor i uplatom "odjed-nom" i u roku od tri dana, na 240.000 dinara.

Novo rukovodstvo Poslovnog prostora, Upravni odbor i organinove vlasti su se odmah pomirili sa ovom ~injenicom i ~akobnovili taj ugovor zbog gramati~kih i pravopisnih doterivanja.

Nekoliko politi~kih stranaka DOS jo{ uvek, posle skoro god-inu i po "na vlasti" nisu dobile minimum uslova za rad - makar izajedni~ku prostoriju. "Hronika za Zemun" kao jedino javno{tampano glasilo je prakti~no na ulici, jer ima ra~un na 13.500dinara mese~nog zakupa za kancelariju od 16 kvadrata. Radio"Kontakt" 65 kvm suterena na Kalvariji pla}a 350 evra mese~no.

Eto kako izgleda legalizam u praksi koji provode pojedinci iznove vlasti, i kako su "te{ko progonjeni" radikali u op{tini Zemun.

A gra|ani Zemuna i dalje se ven~avaju na stepeni{tu op{tinskezgrade ili tra`e uto~i{te u galerijama, pored Kule, mati~ari imdolaze u restorane.

Direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi}, predsednikUpravnog odbora Andreja Mladenovi}, predsednik op{tine drVladan Jani}ijevi} i op{tinske vlade Veroljub Jovan~evi} o~igled-no misle da to sve nije va`no i verovatno se nadaju da }e svizajedno do~ekati oktobar 2003. godine, da istekne ovaj ugovor.

DRAGAN STOJKOVI}

401


Uprava JP “Poslovni prostor” je ispo{tovala {tetan ugovor koji suradikali sklopili sa samim sobom, a nisu hteli ni da razgovaraju o

projektu “Pristani{te kulture”.

"Hronika" broj 52/ 6. april 2002.

Oduzeta imovina se raznim manipulacijama nevra}a vlasnicima: Slu~aj lokala u Zmaj Jovinoj 23PETA PONUDA NAJBOLJA, ZBOG TATE

U lokalu u Zmaj Jovinoj ulici broj 23 se godinama nalazilaprodavnica "Donji Srem", a odnedavno je useljen novi zaku-pac koji tu drì diskontnu prodaju raznih sredstava za higi-jenu i kozmetiku. Ono {to ovaj slu~aj ~ini posebno zanim-ljivim je ~injenica da je zakupac radnje, kako smo proverili,Danijela Kenig, }erka Dragoljuba Keniga, funkcionera DOS(koordinator za Zemun, pa zamenik kordinatora za Beograd),~lan Izvr{nog odbora SO Zemun, i {to je kuriozitet, ~lanNadzornog odbora JP "Poslovni prostor Zemun".

- Vlasnik svih materijalnih i moralnih prava je moja majkaVera Maksimovi}, koja ih je dobila 1972. godine od MarePlav{i}, ro|ene Petrovi}, }erke Veljka Petrovi}a i Katice -pri~a za "Hroniku" Katarina Maksimovi}, }erka dana{njegvlasnika, koja stanuje iznad ovog lokala. - Ku}u je napraviooko 1875. Dimitrije Jovanovi} Vrta, trgovac i kasapin ~ija se}erka Katica udala za Veljka Petrovi}a (1849-1913), jednog odzaslu`nih gra|ana Zemuna. Veljko Petrovi} je izme|u ostalog,bio u~itelj i upravitelj srpske {kole, osniva~ "Srpske zanatli-jske peva~ke i prosvetne zadruge" (1890), {kolski nadzornikza eparhiju temi{varsku i vr{a~ku, i jo{ mnogo toga, vi{e putanagra|ivan i odlikovan. Lokal je tada{njim vlasnicima oduzetre{enjem iz 1959. godine.

Katarina Maksimovi} dalje kaè: - Kad smo saznali da }e "Donji Srem" napustiti lokal obratili

smo se direktoru "Poslovnog prostora" Neboj{i Simonovi}u,koji nas je ljubazno uputio na Sr|ana Laki}a, {efa za izdava-nje lokala. On je bio u na{oj ku}i, a mi smo mu preneli èljuda koristimo pravo pre~eg zakupa i zamolili smo ga da nasobaveste kada konkurs bude raspisan.

Posle toga smo samo jednog dana videli da se u lokal use-ljava novi zakupac...

Kontradiktornu izjavu nam je dao Sr|an Laki} rukovodilacu "Poslovnom prostoru".

- Nisam imao nikakvih kontakata niti sam bio kod porodiceMaksimovi} - tvrdi Laki}. - Odluku o dodeli lokala je doneo

402


403

Upravni odbor "Poslovnog prostora" na predlog na{e tro~lanekomisije koja je samo napravila uì izbor.

Predsednik Upravnog odbora Andreja Mladenovi} je potvr-dio da je ponuda Danijele Kenig bila tek na petom mestu, ali,kako nam je objasnio, "sve ponude su bile izjedna~ene u visi-ni od 850 dinara po kvadratu, a najve}a od 1.400 dinara nijebila realna - iz prethodnih iskustava znamo da takvi vrlo brzotraè umanjenje cene". Verovatno je kod ~lanova Upravnogodbora prevagnulo to {to je Danijela Kenig izgubila na jed-nom prethodnom konkursu, kao i to {to je njen otac èleo daona ne bude diskriminisana samo zato {to joj je otacfunkcioner DOS.

D.S.


Ako je koordinator lokalnog DOS-a bio nagra|an sa dobijanjemzakupa jednog ovakvog lokala, kakve su nagrade bile na vi{im

nivoima?

"Hronika" broj 54/ 11. maj 2002.

Optu`be na ra~un direktora JP "Poslovni prostorZemun"INFORMACIJU NEMA KO DA SASLU[A

^lan Upravnog odbora Javnog preduze}a "Poslovni prostorZemun" Bo{ko Nestorovi} traìo je, krajem marta, od Neboj{eSimonovi}a direktora ovog Javnog preduze}a, informacijevezane za zapo{ljavanje novih radnika i njihove zarade,potro{nju goriva za vozila koja su u upotrebi u Javnom pre-duze}u i na~in funkcionisanja sindikalne organizacije.Odgovore na ta pitanja Nestorovi} je dobio od direktoraSimonovi}a u pisanom obliku i pretvorio ih u informaciju,koju je izneo na sednici Upravnog odbora JP odrànoj 19.aprila. Me|utim, na sednici nije bilo rasprave o toj informaci-ji, jer je sednica prekinuta zbog preobimnog dnevnog reda.

- To je direktna posledica direktorovog neizvr{avanjazadataka koje mu je postavio Upravni odbor. Izme|u ostalog,tu spada i sastanak sa zakupcem plaè "Lido" u vezi sa tu`bomod strane Republi~ke direkcije za imovinu, koji je direktorSimonovi} bio duàn da odrì u roku od sedam dana. On je touradio tek posle mesec i po dana prolongiranja, tvrdiNestorovi}.

U nastavku prekinute sednice UO, Nestorovi} je ponovozatraìo obja{njenje za nezakonitost postupka prilikomzapo{ljavanja novih radnika, kao i za prekomernu potro{njugoriva od strane direktora Simonovi}a za svoje privatno vozi-lo, a na teret Javnog preduze}a.

U tom trenutku sednicu je demonstrativno napustio ~lanUpravnog odbora Sr|an Laki}, a nedugo zatim isto je u~inio idirektor Simonovi}, ~ime je sednica prakti~no bila zavr{ena.

Bo{ko Nestorovi} je izneo podatak da je od dana preuzi-manja JP od strane DOS, u radni odnos primljeno 11 lica bezpotrebnih kvalifikacija, ~ime su prekr{eni Pravilnik o siste-matizaciji radnih mesta i odluke UO JP. Prema Nestoro-vi}evim re~ima, i ~lanovi Upravnog odbora iz reda zaposlenihbirani su od strane direktora, a ne na predlog sindikata.

404


- Direktora Simonovi}a smatram odgovornim i za vi{esklopljenih ugovora o zakupu poslovnog prostora, izme|uostalog i sa nekim politi~kim strankama, da bi sebi obezbediove}inu u Upravnom odboru. Tako je biv{oj Socijaldemo-kratskoj uniji omogu}io da dobije prostor u Kosovskoj 9, bezprethodne saglasnosti UO. Mi{ljenja sam da je i poku{aj oduz-imanja mandata u direktnoj vezi kako sa ranije postavljenimneprijatnim pitanjima, tako i sa onim sa poslednje sedniceUpravnog odbora, zaklju~io je Nestorovi}.

NIKOLA KOJI}

405


Andra Mladenovi}, perspektivnikadar DSS: potpredsednik SOZemun i predsednik upravnogodbora JP “Poslovni prostor”Zemun

Neboj{a Simonovi} predsednikOO DS Zemuna i direktor JP“Poslovni prostor” Zemun

"Hronika" broj 58/ 20. jul 2002.

Nesuglasice u Upravnom odboru JP "Poslovni prostorZemun"SEDNICA PONI[TENA SVE ODLUKEPOTVR\ENE

^lanovi Upravnog odbora jedinog zemunskog javnog pre-duze}a, koji se nisu sastajali jo{ od sredine aprila, kona~no suse "okupili" 24. juna i odràli "sednicu", ali bez saglasnostipredsednika ovog tela. Ta sednica, kojoj je prisustvovalo {estod deset ~lanova UO, naknadno je poni{tena, jer je zakazanaprotivno Pravilniku, koji precizira da sednice saziva predsed-nik Upravnog odbora, tre}ina ~lanova ili direktor, ukoliko topredsednik odbija ili je spre~en da je sazove duì vremenskiperiod.

Prema re~ima Andreje Mladenovi}a, predsednika UO JP, uovom slu~aju nije bilo nikakvih osnova za primenu odredbiPoslovnika o sazivanju sednica bez saglasnosti predsednika.Spor je nastao kad je, sad ve} biv{i ~lan Upravnog odboraBo{ko Nestorovi}, na jednoj od prethodnih sednica postavionekoliko neprijatnih pitanja direktoru Neboj{i Simonovi}u,nakon ~ega je u znak protesta prvi ~ovek JP napustio sednicu.

- Kao predsednik Upravnog odbora sednicu nisam zakazi-vao, jer je postojao problem sa direktorom Simonovi}em, kojinije èleo da prisustvuje sednicama dok je tu, kao ~lan, prisu-tan Bo{ko Nestorovi}. Inicijativa za njegovo smenjivanje jeve} bila pokrenuta, me|utim nisam èleo da sazivam sednicuu krnjem sastavu dok se ne odrì sednica SO Zemun, na kojojse o~ekivalo da }e biti re{en status Nestorovi}a, rekao je za"Hroniku" Andreja Mladenovi}.

Mladenovi} je istakao da je to bio prvi put da se na takavna~in saziva sednica, bez ikakve potrebe.

- Ukoliko je i bilo neke ùrbe kod odre|enih ljudi, sednicaje mogla biti sazvana na na~in na koji to predvi|a Poslovnik,ocenio je predsednik UO JP.

Ta sednica je ipak odràna u prisustvu {est ~lanova i na njojje doneto niz odluka. Predsednik UO Mladenovi} je nakontoga zakazao novu sednicu za 1. jul, sa samo jednom ta~komdnevnog reda vezanom za status plaè "Lido". Toj sedniciprisustvovali su i ~lanovi Predsedni{tva i Izvr{nog odbora SO

406


Zemun, jer se radilo o pitanju od javnog zna~aja. U nastavkute sednice, poni{tena je sednica odràna 24. juna, ali je podistim datumom potvr|ena nova sednica, zajedno sa svim rani-je donetim odlukama. Razlog za to je prisustvo ve}ine ~lano-va na poni{tenoj sednici, a poni{tenje tih odluka, premare~ima Mladenovi}a, dovelo bi do velikih problema.

- Nakon maratonske rasprave do{li smo do tog re{enja,kako bismo na najbezbolniji na~in iza{li iz cele te pri~e. Svedrugo bi dovelo do prekida rada. Ipak, nije sporno je da je tomprilikom prekr{en Poslovnik. Vide}emo kako }e se stvari daljeodvijati, a {to se mene ti~e sve ove probleme izne}u na prvojnarednoj sednici Skup{tine op{tine Zemun, najavio je AndrejaMladenovi}.

Zbog neodràvanja sednica u proteklom periodu, na Javnopreduze}e vr{en je veliki pritisak. Nagomilale su se ta~kepoput odre|ivanja zakupaca poslovnog prostora, raznihkonkursa, vi{e od trideset zahteva zakupaca i odre|ene ta~kevezane za unutra{nje funkcionisanje JP "Poslovni prostor -Zemun". Jedna od najbitnijih tema o kojoj se nije na vremeraspravljalo, bila je plaà "Lido".

NIKOLA KOJI}

PARE UREDNO PRIMAJU Problemi sa neodràvanjem sednica Upravnog odbora JP"Poslovni prostor - Zemun", dobijaju i drugu dimenziju zbog~injenice da ~lanovi tog tela ne ulaù preterani trud u ispunjava-nju obaveza za koje ih svojim novcem pla}aju poreski obveznici.Kad se zna da je mese~na naknada za ~lanstvo u tom Upravnomodboru ne{to preko 7.000 dinara po jednom ~lanu, postavlja sepitanje koliko bi ~esto trebalo da se odràvaju sednice ovog tela.Ako se uzmu i doprinosi na ovaj iznos, onda je to 12.000 dinara,to jest 120.000 dinara mese~no za deset ~lanova Upravnog odbo-ra. U prethodnih dvadeset meseci odràne su 24 sedniceUpravnog odbora, dakle ne{to vi{e od jedne mese~no. U pre-duze}u kao {to je "Poslovni prostor - Zemun", definitivno imarazloga za mnogo ~e{}e odràvanje sednica Upravnog odbora, za{ta su, uostalom, i sami njegovi ~lanovi nagra|eni gotovo istimiznosom novca za koji prose~an radnik u Srbiji radi ceo mesec.

407


"Hronika" broj 65/ 16. novembar 2002.

ûdni putni nalozi za kori{}enje slu`benog vozilaSkup{tine op{tine Zemun u poslednja dva meseca

VOZI MI[KO, ZA KILOMETRE NEBRINI

U periodu od 24. septembra do 16. oktobra op{tinskoslu`beno vozilo marke "opel kadet" koristilo je nekoliko ~lano-va Izvr{nog odbora SO Zemun, i to Ivana Mar{i}anin 15 puta,\or|e Nedeljkovi} u 12 navrata, dok su Veroljub Jovan~evi} iJovica An|elkovi} svega po dva puta seli u pomenuti automo-bil. U posmatranom periodu to vozilo je kori{}eno i za potrebeprvog i drugog kruga predsedni~kih izbora.

Iz putnih naloga moè se videti da je ~lan IO SO ZemunIvana Mar{i}anin koristila ovaj slu`beni automobil kako uradno vreme, tako i u popodnevnim ~asovima, a jednom ~ak isubotom (28. septembar od 10,00 do 21,45). Me|u destinaci-jama na koje je ona (slu`beno?) odlazila na{la se dva puta iKrunska ulica, gde se nalazi sedi{te Demokratske stranke ~ijije Ivana Mar{i}anin ~lan. Oba evidentirana odlaska u sedi{teDS bila su u radno vreme, iako to sigurno nije u opisu poslakojim se bave ~lanovi Izvr{nog odbora. Jo{ manje je pohvalna~injenica da se strana~ke aktivnosti jednog broja ~lanovaop{tinske vlade finansiraju novcem gra|ana Zemuna.

Prema podacima iz putnih naloga, Ivana Mar{i}anin je 14.oktobra (opet slu`beno?) iz zgrade SO Zemun op{tinskimautomobilom "skoknula" do Terazija, ali ovog puta ne u radnovreme, ve} u pola devet uve~e. Slede}eg dana Mar{i}anin jesela u auto ve} u devet ujutru i uputila se u pravcu Beograda(tako pi{e u nalogu), odakle se vratila dvanaest sati kasnije.

Njen kolega iz Izvr{nog odbora, advokat \or|eNedeljkovi}, po prirodi svog posla ~esto je odlazio na razli~itaro~i{ta u Palatu pravde i êtvrti op{tinski sud. Radno vremesuda sli~no je onom u Op{tini, pa je verovatno to uzrokNedeljkovi}evog ~estog odsustvovanja iz op{tine. Ipak,de{ava se i da se posao u sudu ponekad "otegne", pa se tako\or|e Nedeljkovi} 11. oktobra iz êtvrtog op{tinskog sudavratio tek oko devet uve~e. Ni{ta manje ~udna nije ni uda-ljenost tog suda od zgrade Op{tine, jer je jednom prilikom na

408


409

toj relaciji pre|eno ~etiri kilometra, a drugi put (relacija jeidenti~na) - ~ak 51 kilometar.

Advokat Nedeljkovi} "provozao" se 9. oktobra slu`benimautomobilom do Beànijske ulice, pre{av{i u oba smera ~ak12 kilometara, iako se rastojanje izme|u te ulice i op{tinskogzdanja te{ko moè meriti kilometrima. Ukoliko se ne idepreko Batajnice.

Ovakvih primera nenamenskog kori{}enja slu`benog vozi-la u svega dvadesetak dana ima toliko da se njihovim prostimnabrajanjem moè popuniti i vi{e od jedne strane novina.Postavlja se pitanje da li pojedinci iz nove vlasti, upisuju}i uputne naloge samo jednu destinaciju, poku{avaju da sakrijusva odredi{ta na koja "slu`beno" odlaze (pa se tako i javlja raz-lika u pre|enim kilometrima). U svakom slu~aju, pri~a o put-nim nalozima ima vi{e dimenzija: od nenamenskog kori{}enjaslu`benog vozila (samim tim i novca gra|ana Zemuna), pa do~injenice koju otkrivaju ovi putni nalozi, da pojedini pripadni-ci op{tinske vlasti svoje radno vreme vi{e provode vozikaju}ise po Beogradu, nego u svojim kancelarijama, gde treba da suna usluzi gra|anima koji su ih birali.

H.Z.Z.


410


"Hronika" broj 67/ 18. januar 2003.

î{}enje snega sa ulica i trotoara nije zadovoljilogra|ane

KO SE SE]A LANJSKOG SNEGA

Svake godine nas u sred zime iznenadi hladno}a, kao,uostalom i svakog leta velike vru}ine. Za razliku od neka-da{njih ve`banja da nas ni{ta ne moè iznenaditi, svaki put,kao da je to prvi put, iznova se iznena|ujemo i treba namnekoliko dana dok se ne sna|emo. Blokada snega i mraza jepro{la, za ovu godinu smo valjda pregurali najgore, ali rano jeda se neke stvari zaborave - pripreme za slede}u zimu trebaodmah da po~nu.

Uklanjanje snega sa prometnih trotoara u centru grada, saautobuskih stajali{ta i prilaza zgradama predstavlja prioritet.To je jedna obi~na, logi~na stvar koja je jasna svakom ko ìviu gradu. Da to ipak nije tako, posvedo~ila je situacija u graduZemunu 8. i 9. januara. Glavna ulica je predstavljala kaljugu,putnici su iz autobusa uskakali u gomile snega i blata. U istovreme, na trotoaru u duìni od nekoliko kilometara iza Palatefederacije, kojim ni u letnje doba ne pro|e deset pe{akadnevno, mogle su se videti grupe od po desetak radnika(verovatno gradske ~isto}e) kako lopatama i metlama ukla-njaju sneg.

Ova apsurdna scena postavlja mnogo zna~ajnija pitanjakoja prevazilaze problem snega koji }e se i tako sigurno oto-piti za par nedelja. Za ovu o~iglednu glupost na {tetu gra|anane treba okrivljavati op{tinsko i gradsko rukovodstvo. Pa zarpredsednik op{tine treba da raspore|uje ~ista~e snega po uli-cama?! Odgovor nadle`nih je da je staza iza SIV-a unadle`nosti Gradskog zelenila - pogon Novi Beograd, a tro-toari Glavne ulice u Zemunu u nadle`nosti Gradske ~isto}e -pogon Zemun.

Bila su potrebna dva dana da bi radnici Gradske ~isto}e, 10.januara raskr~ili autobuska stajali{ta i zgrnuli sneg u gomile.Ali, avaj. To su uradili samo na trotoarima. Na kolovozu suostale i dalje gomile sne`ne kaljuge. Nije u njihovojnadle`nosti ~i{}enje kolovoza! To je u nadle`nosti

"Beogradputa"? Zbog toga putnici, da bi iskora~ili iz autobusana trotoar, moraju da pregaze dvadesetak cantimetarakaljuge…

Postavlja se pitanje kako je mogu}e da ~inovnik u gradskojupravi, koji bi trebao da koordinira rad raznih komunalnihslu`bi, nije mogao da organizuje redosled prioriteta za~i{}enje i da poveè razne slu`be u svim op{tinama. Da li jeon samo nesposoban ili je bezobrazan, ili se "pravi blesav" dabi se sprdao sa gradskom upravom. Mo`da se namerno drì"ko pijan plota" neke direktive koja vi{e ne vaì, jer mu nijestigla nova?

Odgovornost funkcionera u ovom slu~aju se ogleda u nji-hovoj ravnodu{nosti prema ovoj pojavi, njihovom zadovolja-vanju statisti~kim izve{tajima o broju angaòvanih ~ista~a,kamiona, tona soli… Oni mo`da i ne prime}uju ove scene. A ikako bi kada na primer na{a mlada op{tinska funkcionerkaima upisanih vi{e hiljada kilometara vo`nje slu`benim koli-ma, kad su stakla na automobilima zatamnjena, i kad suzagledani u svetlu i daleku budu}nost. Zbog iste vrstevizionarstva - zagledanosti njihovi prethodnici su nas i uvaliliu mentalnu rupu u kojoj ni najobi~niji {ef komunalnog pre-duze}a ne zna kako da radi svoj posao. A mi psujemo igacamo po blatu, dok ne otopli. Onda sve zaboravimo, paslede}e zime Jovo nanovo.

D.S.

PARTIJSKE LOPATEGordana ômi}, vi{i funkcioner jedne politi~ke partije, uputila jeapel svom partijskom ~lanstvu preko medija da bude u prvimredovima borbe za ~i{}enje snega. Eto lepog primera kako obras-ci pona{anja iz Titovog doba imaju duboke korene. Jedna komu-nalna stvar, koja je u domenu inspekcije, kumunalnih para zanadle`na javna preduze}a, dobija partijsku dimenziju. Ovako seopet udaljavamo od principa civilnog dru{tva, a vra}amo upro{lost partijske dràve. Bez obzira kako se partija zove.

411


"Hronika" broj 78/ 20. septembar 2003.

DOKUMENTI Izvr{ni odbor SO Zemun usvojio detaljnuinformaciju o prvom koncertu u dvori{tu op{tinskog zdanja

"SOLARNO PLA]ANJE" IZ BUD@ETA ● Prodata 351 karta, besplatno 250● Pokriven manjak od 91.000 dinara ● "Zemunske novine" i dalje u "ZIPS-u"

Na sednici Izvr{nog odbora SO Zemun odrànoj 12.sep-tembra razmotren je Izve{taj o koncertu "\or|e David&Band" i usvojen predlog Re{enja za pokri}e tro{kovaodràvanja ovog koncerta. Da bismo izbegli opasnosti inter-pretacije, ovaj dokument objavljujemo u integralnom obliku.

"Na osnovu autorskog ugovora, a u okviru manifestacije'Leto na Gardo{u' odràn je dana 05.septembra 2003. g. udvori{tu op{tine Zemun, koncert rok izvo|a~a \or|a Nikoli}apod nazivom '\OR\E DAVID & BAND'.

Koncert je odràn u prostoru koji je prvi put kori{ten za tunamenu sa idejom da se taj prostor promovi{e i oìvi za even-tualne programe u budu}nosti, kao logi~ni zavr{etak letnjegfestivala na Gardo{u. Ovaj doga|aj je organizovao JP'Poslovni prostor - Zemunske novine' u saradnji sa ovla{}enim~lanovima Izvr{nog odbora SO Zemun.

Osnovna ideja bila je da se obeleì po~etak {kolske godinena teritoriji op{tine Zemun. Za tu svrhu je obezbe|en promo-tivni materijal (torbe, kape, bedèvi i agende) iz UNICEF-ovekampanje za mlade pod nazivom "Da znam pravo" koji je de-ljen okupljenim posetiocima.

U prisustvu preko 600 posetilaca, koncert je odràn bezincidenta, o{te}enja ili drugih neèljenih posledica za lica iimovinu. Prodata je 351 karta, a oko 250 je podeljeno. Koncertsu propratile brojne novinske ekipe i drugi mediji.

Putem prodajne mreè prodato je 223 karte po ceni od150,00 dinara, {to iznosi 33.450,00 dinara. U zemunskimsrednjim i vi{im {kolama prodato je 65 karata po promotivnojceni od 100,00 dinara, {to iznosi 6.500,00 dinara. Na ra~un JP'Poslovni prostor - Zemunske novine' upla}ena je suma za 63prodate karte preko prodajne mreè, {to umanjeno zatro{kove poreza i provizije iznosi 9.015,30 dinara.

412


Ukupni prihodi od prodaje karata iznose 48.915,30 dinara,a razlika izme|u ukupnih tro{kova i prihoda iznosi 64.884,70dinara.

Prodajom pi}a na {anku ostvaren je prihod od 11.100,00dinara kojim su pla}eni tro{kovi angaòvanja osoblja (8+30kao i pokrivena nabavka za utro{eno pi}e koje je ili prodato ilije utro{eno za potrebe organizatora i izvo|a~a.

Tro{kovi honorara izvo|a~a uklju~uju}i i predgrupu"Virus", iznajmljivanje profesionalnog ozvu~enja i rasvete,tehni~are, 1100 plakata iznosili su 1.700 evra, ili 110.500,00dinara. Sa tro{kovima lepljenja plakata (3,00 din/kom) ukup-ni tro{kovi koncerta iznose 113.800,00 dinara.

Po{to je izvo|a~u ve} isla}eno 40.000,00 dinara na ruke,ostalo je da mu se isplati jo{ 73.800,00 dinara {to u bruto izno-su ~ini 99.886,30 dinara a predstavlja sumu unetu u ugovor. Sobzirom da je na teku}i ra~un JP 'Poslovni prostor -Zemunske novine' ve} preba~en iznos od 9.015,30 dinara,neophodno je prebaciti jo{ 91.000,00 dinara, pa se predlaèIzvr{nom odboru SO Zemun, da na osnovu ~l. 32 Odluke o organizaciji i radu organa op{tine Zemun (Sl.list gradaBeograda br.15/00, 17/00, i 5/01), donese slede}e

RE[ENJEODOBRAVA SE isplata nedostaju}ih sredstava za pokri}etro{kova koncerta \O\E DAVID&BAND koji je 5.septembra2003. odràn u dvori{tu op{tine Zemun u iznosu od 91.000,00dinara…" - stoji u ovom dokumentu, overenom sa dva pe~ata i tripotpisa (obra|iva~ Vesna Kova~evi}, na~elnik Mira Banjac i u imeIzvr{nog odbora, kao predlaga~, Vladimir Novicki).

413


"Hronika" broj 82/ 18. oktobar 2003.

U susret 22. oktobru BIV[I SPOMENIK NA TRGU BIV[E VOJSKE

Zemunci su oguglali na sramotu svake vrste. Posle svega {to im sedoga|alo u protekloj deceniji, od op{teg sunovrata po~etkomdevedesetih i prihvata desetina hiljada nevoljnika, preko radikalnograzaranja grada bespravnom gradnjom, do instaliranja kriminalnihorganizacija koje su stekle svetsku, crnu slavu. Prolaznici zaoku-pljeni li~nim problemima preìvljavanja u susret zimskim neda}ama,i ne prime}uju u svom gradu mnoga rugla. Po{to im je ìvot postaoruglo, rugla u okolini su im prirodan ambijent. Jedan od primera jespomenik "Palima u revoluciji", u parku na Trgu JNA.

Mi ìvimo na izuzetno istorijski prometnom mestu. Na teritorijiZemuna hiljadama godina su se smenjivali narodi, osvaja~i, carstva ikraljevstva. U takvim prilikama svako je gledao da poru{i zate~eno ida napravi novo. Prilikom takvih naglih promena, kratak period rev-olucionarnog zanosa i afekta je uobi~ajena pojava, pa tako stradajuobele`ja prethodne epohe. Poznata je pri~a o prevoènju jednogistog kamenja sa Zemunske tvr|ave na Beogradsku tvr|avu i nazadkad su Beograd i Zemun naizmeni~no osvajani od Vizantije i Ugara.U Zemunu je tako stradala bista Franje Josifa u Velikom parku, zatimreljef sa zadu`bine Kralja Aleksandra na de~joj bolnici, zatimkatoli~ka crkva u Francenstalu. Zavetni krst je bio sklonjen sa cen-tralnog gradskog trga ~etiri decenije.

Svako vreme ima svoje spomenike. Ozbiljan grad i gra|ani kojidrè do sebe, ~uva}e svaki taj istorijski sloj koji su nasledili, bez obzi-ra na ideolo{ke i ostale antagonizme.

Znak da su se na{i gra|ani, i na{a vlast, uozbiljili bi}e kada ne{topreduzmu sa pomenutim spomenikom koji je doìveo potpunu dev-astaciju tokom protekle decenije. Ovaj spomenik je primer (a takvihje u biv{oj SFRJ bezbroj) pogre{ne identifikacije "palih `rtava" sapoliti~kim reìmom koji su oni svojim kostima izgradili. Energijapozitivne èlje za druga~ijim dru{tvom pretvorila su u skrnavljenje ijo{ jedno ubijanje `rtava rata, ali i svojih ideala ili zabluda, svejedno.

Moglo se, sasvim opravdano, postaviti pitanje mesta ovogspomenika sa stanovi{ta urbanizma i arhitekture i razmi{ljati o nje-govom preme{tanju na neku pogodniju lokaciju. Isto kao {to trebarazmi{ljati o nekoj drugoj lokaciji za spomenik `rtvama poslednjihratova u parki}u kod op{tine. Ali, pretvoriti spomenik u ruglo saizvaljenim mermernim plo~ama, i{arati ga grafitima, nema vi{e vezesa politikom i ideologijom - to je najobi~niji varvarizam. Obnova

414


415

ovog dru{tva posle 5. oktobra 2000. predpostavljala je i ovakvepopravke. Na `alost, popravljeni su op{tinski klozeti, a spomenik idalje ~eka. Zbog toga licemerno izgleda polaganje venaca na turu{evinu i odavanje neke po{te 22. oktobra, na dan kada je ovaj gradbio oslobo|en od vladavine tada{njih varvara. Umesto polaganjavenaca i te groteskne scene bolje bi bilo na vreme postaviti nekuskelu i sramotu zakloniti. Mo`da }e se do, slede}eg 22. oktobra,2004. na 60. godi{njicu, ve} ne{to smisliti. D.S.


Predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi} govori poredspomenika 22. oktobra 2003.

"Hronika" broj 89/ 6. decembar 2003.

Beograd obeleàva 200 godina od Prvog srpskogustanka NEKAD ODE ZAHVALNOSTI, DANASNEMA PLOÊ ZA ZEMUNKako javlja informativni sevis Skup{tine grada Beograda “Beoinfo”

godi{njica Prvog srpskog ustanka bi}e obeleèna 12. decembra nizomaktivnosti i manifestacija. Proslavu organizuju Skup{tina gradaBeograda i Zadu`binsko dru{tvo „Prvi srpski ustanak” kao se}anje na13. decembar 1806. godine, kada su ustanici vo`da Kara|or|a oslobod-ili Beograd.

Izme|u ostalog bi}e otkrivena spomen-plo~a na fasadi Narodnogpozori{ta na mestu gde je nekad bila Stambol kapija, kroz koju suustanici prodrli u Beograd, a sva mesta kuda su oslobodioci 1806.godine prodrli u grad (Stambol kapija, Varo{ kapija, Vidin kapija i Savakapija) bi}e obeleèna umetni~ki oblikovanim spomen-plo~ama. Ko-misija za imena ulica i trgova je odlu~ila je i da se 45 beogradskih ulicakoja nose imena ustanika obeleè tablama na kojima }e biti ispisanenjihove biografije – Kara|or|eva, Vasina, Hajduk Veljkova, Pop Lukina,Sin|eli}eva i druge, stoji izme|u ostalog u ovoj informaciji.

O zna~aju Zemuna i njegovih istaknutih gra|ana koji su svesrdnopomagali Ustanak, napisane su mnoge istorijske studije. O ~uvenom“I~kovom miru” u~e svi |aci u dràvi. Obnovljena ku}a u Beànijskoj18 upravo nosi ime Petra I~ka. Autenti~na je i ku}a porodice Uro{evi}u kojoj se spremala pomo} ustanicima, dok Beograd nema ni jednuzgradu iz tog perioda. Jedna ulica nosi ime Jovana Petrovi}a Kova~a,druga kapetana Radi~a Petrovi}a, koji je bio i gradona~elnik Beo-grada. Beogra|ani i Srbijanci su nekada pevali ode - “Blagodarnost ihvala…osobito Zemuncem… /koji ljubav i revnost jesu pokazivali/Servijance u nu`di slo`no zastupali…” (Gavrilo Kova~evi} Pjesn…).

Na àlost, kako vidimo, u susret proslavi 200 godi{njice Prvog srp-skog ustanka, to je sve zaboravljeno. Ruku na srce, ni dana{nji Zemuncise nisu potrudili (setili) da se u ovoj proslavi izbore za mesto koje impripada. Zavi~ajni Muzej je odavno zatvoren, ali “kustoskinja” primaredovno platu. Politi~ari zaduèni za kulturu nisu dobili direktivu odoz-go da smeju takve inicijative podnositi. Nije to Aleksandar Dub~ek, pada mu se po hitnom postupku, preko no}i, da ulica i postavi plo~a.

Ipak, ima jo{ dosta vremena da se uspavani a za takve aktivnostipla}eni probude i ne{to organizuju. D.S.

416



Dok je paramilicija izbacivala i maltretirala radnike“policija” je samo posmatrala...

FORSIRANJE “DRINE” TRE]I PUT

U ve~ernjim satima 16. oktobra ekipe od pripadnika INEXobezbe|enja u{le su nasilno u ,,Drinu", ,,Toplicu”, “Jadran" i ,,Belojagnje" objekte UDP Dentral" sa obrazloènjem da ho}e da spre~blokadu prostora pred sutra{nje prinudno iseljenje. Ovim ~inom sporzaposlenih UDP ,,Central" i JP ,,Poslovni prostor" Zemuna u{ao je ukriti~nu fazu, a u drugi plan je ba~ena su{tina spora u komezaposleni skoro godinu dana uzaludno poku{avaju objasne da seradi o otima~ini poslovnog prostora u kojoj nekoliko pojedinaca ho}eda profitira na ra~un nekoliko desetina radnika koji bi ostali bezposla.

Angaòvanje paramilicije, primena i zauzimanje slu`benih pros-torija bez prisustva sudskog ivr{itelja je akt koji se moè poreditisamo sa istim takvim postupcima iz vremena prethodnog reìma.Zloupotreba ovih pla}enika, predvo|enih Milanom Ili}em, iz JP,,Poslovni prostor", sramotno pona{anje policijske patrole koja je izprikrajka posmatrala doga|aj i nije se me{ala u svoj posao, stvarajezovito ose}anje straha od povratka vremena kada smo svojimgradom hodali pognute glave.

Tokom prepodneva u petak 17. okt.uz brojnu podr{ku policijeizvr{eno je iseljenje UDP “Central” iz “Belog jagnjeta” i ,,Jadrana”,dok se u ,,Drini” i “Toplici” jo{ uvek nalaze zabarikadirani radnici.Advokat ,,Centrala” ce podneti krivi~nu prijavu protiv INEX bezbed-nosti koji su svoju akciju pravdali papirom bez pe~ata Suda, sape~atom JP ..Poslovni prostor”. U toku sino}ne akcije nekoliko rad-nika je lak{e povre|eno o ~emu postoje lekarska uverenja.

U momentu zaklju~ivanja ,,Hronike” situacija je i dalje neizvesnau restoranu ,,Drina” a radnici o~ekuju da ce na slede}em sudskomro~i{tu zakazanom za novembar sud presuditi u njihovu korist.

Bilo kako bilo, biv{i direktor Milan Rali} je uspeo da uz pomo} silesvom 19.godi{njem sinu oslobodi lokal ,,Belo jagnje" koje je ovajdobio na konkursu ,,Poslovnog prostora", bez obzira {to je prethod-no, kao direktor ,,Centrala" vratio ovaj lokal ,,Poslovnom prostoru",,zbog nerentabilnosti". Ova o~iglednost ,,muvanja", sukoba interesai mogu}e korupcije svima je jasna, osim Sudu, Policiji, Op{tinskojvlasti...

D.S.

417



Ne sti{avaju se strasti u UDP "Central" posle nasilnogzauzimanja nekoliko lokala

KOMANDOSI U "DRINI" RADNICI NA ULICINasilnim upadom pripadnika firme "Ineks bezbednost" u objekte

vi{edecenijskih zakupaca UDP "Central" i brutalnim prebijanjemradnika u prisustvu policijske patrole, u ~etvrtak 16. oktobra uve~ernjim satima, ovo ugostiteljesko preduze}e ostalo je bez svojihrestorana - "Drina", "Toplica", Jadran" i "Belo jagnje". Povodom ovihdoga|aja, na Vanrednoj skup{tini radnika "Centrala", odrànoj uponedeljak 20. oktobra, kojoj su prisustvovali i neki op{tinskifunkcioneri, radnici su izneli dokazni materijal koji dovodi u sumnjuverodostojnost dokumenta izdatog od strane Trgovinskog suda, akoji je posluìo predstavnicima JP "Poslovni prostor" da nenajavljenoizbace inventar i oduzmu lokale dosada{njem korisniku. Pe~atomneovereni dokument o izvr{enju, navodno izdat od straneTrgovinskog suda, ~iji je potpisnik sudija Gordana Aran|elovi}, rad-nici "Centrala" su prona{li u fascikli koju je na stolu "Belog jagnjeta",prilikom upada pripadnika "Ineks bezbednosti", zaboravio radnik JP"Poslovni prostor". U njoj je na|en i adresar sa imenima i brojevimamobilnih telefona vlasnika firme "Ineks bezbednost" DragutinaJakovca, komandira OUP @eljka Bure i zaposlenih u "Poslovnomprostoru" koji su ozna~eni nadimcima: Cirke, Zoki i Marinko. Sveovo, smatraju u "Centralu", nedvosmisleno upu}uje da izaangaòvanja pripadnika IB stoji JP "Poslovni prostor" i njihov direk-tor Neboj{a Simonovi}, te da je on bio u dogovoru sa policijom, iakosu pripadnici obezbe|enja izjavili da ih je angaòvao predsednik SOZemun dr. Vladan Jani}ijevi}.

Kategori~no odbaciv{i izjavu pripadnika obezbe|enja, dr. VladanJani}ijevi} je rekao:

- Tvrdim da Op{tina nikada nije iznajmljivala pripadnike "Ineksbezbednosti", pa ni sada. Prekr{ena je zakonitost od strane onih kojisu ih iznajmili, kao i policije koja nije reagovala, jer to preduze}e nijeregistrovano za poslove koji su u nadle`nosti policije. U ovomslu~aju su zamenjene uloge sa sudskim izvr{iteljem i policijom.Dovodim u sumnju i verodostojnost dokumenta izdatog odTrgovinskog suda. Gotovo da sam siguran da odluka "Poslovnogprostora" ima i politi~ku konotaciju, {to }emo tek utvrditi. Zna se koobi~no no}u radi premeta~ine, a treba imati u vidu i da je doga|ajtempiran za kraj nedelje, zaklju~io je Jani}ijevi} i obe}ao da }ezatraìti razgovor sa novim na~elnikom OUP Zemun.

418


Sporan je i dokument koji je sa "Poslovnim prostorom", o vra}anjuzakupljenih objekata, potpisao biv{i direktor "Centrala" Milan Rali}16. oktobra pro{le godine, pet dana po prestanku njegove funkcije,sluè}i se pe~atom preduze}a.

Veroljub Jovan~evi}, predsednik Izvr{nog odbora SO Zemun i~lan Upravnog odbora JP "Poslovni prostor", obe}ao je sastanak UOsa predstavnicima "Centrala", na kome }e se preispitati nepravilnos-ti koje su dovele do ovog doga|aja, kao i valjanost dokumenta pot-pisanog od biv{eg direktora "Centrala". Kako Trgovinski sud tektreba da odlu~i o pravnoj odrìvosti ovog dokumenta, Jovan~evi}isti~e da je tokom predhodnih poku{aja iseljenja, insistirao kodSimonovi}a da odloì izvr{enje o iseljenju do odluke Suda, a tako|eje traìo i od policije da ne primenjuje silu, ve} samo da bude prisut-na pri zakonskoj primopredaji objekata. Ovoga puta Jovan~evi}, iako~lan UO, nije bio obave{ten o akciji iseljenja.

Jovan~evi} tvrdi da je upozoravao ~lanove UO i Neboj{uSimonovi}a, da ne objavljuju novi konkurs o zakupu objekata koje jeRali} vratio, ukoliko su dokumenti sa starim zakupcem pravnosporni, ali je Simonovi} dao uverenja da je sve zakonski ~isto. - @aomi je {to je do{lo do nasilnog izbacivanja, jer niko od nas nije bio zato. Hteli smo da sa~ekamo odluku Trgovinskog suda, rekao jeJovan~evi}.

Budu}i da su dolaskom Tome Miliki}a za direktora "Centrala", svidugovi predhodne rukovode}e garniture prema "Poslovnom pros-toru" izmireni, a u re{enju Trgovinskog suda se jo{ uvek "Central"tretira kao "du`nik" prema "poveriocu" JP "Poslovni prostor", a ne kaozakupac, {to bitno menja poloàj ovog ugostiteljskog preduze}a ubudu}im odlukama Suda, radnici su zatraìli od Jovan~evi}a prisust-vo njihove delegacije sednici UO JP "Poslovni prostor". Oni su izrazilisumnju da je Simonovi} predo~io ovom odboru pravu dokumentaci-ju.

Parnica koja se vodi pred Trgovinskim sudom izme|u JP"Poslovni prostor" i UDP "Central" zakazana je za 12. novembar, alise u "Centralu" boje da i ova kao i predhodna ne bude otkazana.Sudija Trgovinskog suda Gordana Aran|elovi} otkazala je prethod-no zakazanu parnicu sa obrazloènjem da nema zapisni~ara i to utrenutku kad su radnici imali svedoka, policajca Besima Hadì}a,koji je trebalo da svedo~i o obijanju lokala "Jadran" od strane MilanaRali}a i Dalimira Banovi}a, u no}i izme|u 2. i 3. decembra pro{legodine. Tada ih je policija uhvatila na delu.

Direktor JP "Poslovni prostor" Neboj{a Simonovi} zbog "preza-uzetosti" nije se pojavio na Vanrednoj skup{tini "Centrala".

SLOBODAN AVRAMOVI}

419


Delegacija na sednici op{tinske vladeSELEKTIVNO LEGITIMISANJETro~lana delegacija radnika UDP "Central" prisustvovala je u ~etvrtak23.oktobra zatvorenoj sednici Izvr{nog odbora SO Zemun, na kojoj jejedna od ta~ka dnevnog reda bio i doga|aj od 16. oktobra. Za to vremeradnici su se okupili ispred zgrade Op{tine, daju}i podr{ku svojim pred-stavnicima pi{taljkama, trubama i udaranjem poslu`avnicima, tra`e}ismenu rukovodstva UO "Poslovnog prostora". Posle zavr{ene sednice IO SO Zemun, Veroljub Jovan~evi}, predsednik IO,izneo je stav ovog tela da je problem UDP "Central" u nadle`nostiTrgovinskog suda ~ija se odluka mora sa~ekati.Policijska patrola legitimisala je za vreme protesta 23. oktobra, ispredzgrade Op{tine, jednu radnicu UDP "Central", zbog "uznemiravanjaop{tinara za vreme njihovog radnog veremena". Zaposleni u UDP "Central" se pitaju zbog ~ega policija, iako je bila prisut-na, nije legitimisala i pripadnike "Inex bezbednost" koji su 16. oktobrauve~e brutalno pretukli njihove radnike u toku njihovog radnog vremena.

NAREDBA SA VRHADanicu Ili}, poslovo|u restorana "Toplica" i predsednicu Skup{tine radni-ka UDP "Central", pripadnici IB su zatekli na radnom mestu i - pretukli. - Uleteli su kao komandosi i pretukli Branislava Mladenovi}a, ~lana UO"Centrala", kao i pomo}nika direktora Vukotu Tepav~evi}a. Njih deset jenasrnulo na mene i po~eli su da me udaraju, {utiraju i ~upaju za kosu.Gosti su izjavili da su se oni predstavili kao policija. Policija nije reagov-ala, samo nam je jedan od njih rekao da je to sa vrha nare|eno. Imam ilekarsko uverenje kakve su mi povrede nanete za vreme redovnog radnogvremena. Vukotu su pretu~enog izneli napolje. U nepe~atiranoj presudiTrgovinskog suda stoji da je iseljenje zakazano za 17. oktobar. Pitam seza{to su do{li 16. oktobra u 19:40.

420


Slike govore kakav je odnos snaga policijei takozvanih “za{titara”

"Hronika" broj 84/ 01. novembar 2003.

ZAKON TOPUZA

Ni{ta nije slu~ajno. Za~etak osnivanja paramilicija u biv{oj Jugoslavijiveè se upravo i za zemunsku firmu FITEP koja je me|u prvima dobila pravoda osim milicije i njeni slu`benici budu naoruàni. Ovaj model se, od portirasa pi{toljima polako {irio, a tokom rata po~etkom devedesetih dobio imonstruozne razmere. Svaki lokalni kabadahija je mogao da naoruà svojejarane i da u svom zaseoku ili gradskom kvartu bude mali Bog – i zakon i sudi sudbina. Zbog takvih Juka, ]ela i Arkana i Luki}a koji su se kitili beretkamaraznih boja mnoga je majka zaplakala. Po zavr{etku rata ovi stru~njaci zaefikasno sprovo|enje ne~ije sile su se snalazili na razne na~ine. Neki su ostaliu “specijalnim” jedinicama vojske i policije, neki se pozapo{ljavali kaotelohranitelji, “body gard” u~itelji, neki su na brzinu ste~eni ratni plenpretvorili u legalni biznis.

Kao jedan od novih u nomenklaturi biznisa pojavio se razvijeni “Fitepov”model preduze}a za poslove fizi~kog i tehni~kog obezbe|enja lica i imovine.Ali, to nisu vi{e oni portiri sa pi{toljima sa po~etka osamdesetih. Sada su to“komandosi” sa heklerima i radio vezama po uzoru na “junake” iz filmova. Poopisu poslova njihova uloga je pre svega defanzivna. Zna~i, oni su pla}eni odnaru~ilaca da ~uvaju i brane. Ipak, od takve uloge do prelaska na ofanzivnezadatke bio je potreban mali korak. Za novac se radi sve. Tako oviprofesionalci po~inju da sluè i drugim interesima naru~ilaca, koji nisu samoodbrambeni. Po~inju da bivaju instrument sile za realizaciju poslovnihplanova svojih nalogodavaca. Postaju aktivni i ofanzivni.

Prve upotrebe ove vrste zabeleène su sredinom devedesetih upravo uslu~ajevima kada su direktori, ili kupci poslovnih prostora, izbacivali radnikena ulicu. Setimo se “Elektrotehne” u Knez Mihajlovoj. Da to nije biospecijalitet samo omraènog reìma, ve} 6. oktobra je pokazao budu}iministar pravde Vladan Bati} kada je sa “specijalcima” okupirao “Galeniku”.

Najnoviji doga|aj u Zemunu, sa izbacivanjem radnika “Centrala” iz ~etirinjihova lokala, jo{ jedan je primer ove vrste deljenja pravde koje mora dabude predmet interesovanja i me|unarodnih institucija za za{titu ljudskihprava. Ali, za razliku od svih drugih slu~ajeva kada su naru~ioci bili privatnalica, ovog puta se, opet po prvi put, i to opet u Zemunu, kao naru~ilac javljaJavno komunalno preduze}e kome je osniva~ Skup{tina op{tine. Dodu{e,prethodna vlast je to radila bez posrednika, “vlastoru~no”. Setimo se kako jeVojislav [e{elj kao predsednik op{tine, li~no obio katanac i izbacio na ulicunajstarije udruènje gra|ana Zemuna, Srpsku zanatlijsku peva~ku iprosvetnu zadrugu. Dana{nji to ~ine druga~ije, ne}e da prljaju ruke - kod ìve

421


milicije angaùju paramiliciju da u njihovo ime, bez sudskog izvr{itelja iorgana policije upadaju, ulaze u sukob za zaposlenima… dele pravdu. Daapsurd bude ve}i, najodgovorniji, nalogodavac, Neboj{a Simonovi}, jepravnik, i uz to predsednik op{tinskog odbora stranke koja se zoveDemokratska. Sramota za Pravni fakultet i sramota za Demokratsku stranku.

Osim gaènja prava i zakona u ovom slu~aju postoji jo{ jedna, dimenzija,mnogo teà i poraznija.

înjenica je da je UDP “Central” u agoniji i da je neizbe`na sudbinanjegove privatizacije. Da je to posledica dugogodi{njeg nemara samihradnika, poslovo|a i direktora. Od kojih su neki verovatno na ra~un tavorenjasvog lokala i cele firme, li~no profitirali. “Central” jeste neizle~ivi bolesnik ikraj njegove agonije vidi se samo u promeni vlasni{tva.

Ali, {ta je ~in ovakvog otimanja ~etiri lokala “Centralu” nego isto {to iskidanje sata sa ruke, zlatnog prstena, ili ~ak va|enje nekog vitalnog organakoji se moè dobro prodati za transplantaciju, sa umiru}eg, ali jo{ uvek ìvogbolesnika! Za ovakav ~in te{ko je na}i prave izraze. [ta tek re}i o biv{emdirektoru Milanu Rali}u koji je u petak popodne ~astio pi}em po zemunskimkafanama jer je “akcija uspe{no izvedena” i zato {to }e njegov sin preuzeti“Belo jagnje”!? O moralnom liku ovog ~oveka, i nekih izvr{ilaca iz Poslovnogprostora koji su promenili sve partije od SK preko SPS, JUL-a i radikala dostranaka DOS, treba kona~no govoriti javno.

Razlog za dizanje ovog glasa je mra~na, orvelovska sudbina koja nampreti od ljudi crnih u du{i, koji nare|uju ljudima u crnim kombinezonima dazavode red u njihovom interesu.

Nije valjda da takozvana “poslednja vremena” tek dolaze. D.S.

422


EPILOGUgostiteljsko preduze}e “Central” je utu`bi protiv JP “Poslovni prosotor” zbogoduzimanja ~etiri lokala dobilo spor saod{tetom od oko 40 miliona dinara. Ume|uvremenu, DP “Central” je privatizo-van, prodat za oko 120 miliona dinara,tako da }e ova od{teta dobro do}i novomvlasniku.


Blokada ra~una Javnog preduze}a "Poslovni prostor"kao posledica izgubljenog spora.Kamate ve} prestigle glavnicu

]UTANJE "BRI[E" KRIVICU

Blokiran je poslovni ra~un Javnog preduze}a "Poslovniprostor" kao posledica izgubljenog spora zbog bespravnogugovora iz 1998. godine o prodaji tavana od Op{tine Zemun -tako je glasila agencijska vest, objavljena krajem pro{le nede-lje u dnevnoj {tampi.

Tragom ove vesti "Hronika" je ispitala detalje ovog slu~aja ido{la do ~injenica koje ne bi smele nikoga da ostave ravno-du{nim.

Pre svega, nije re~ o tavanu, nego o placu povr{ine 804 m2koji se nalazi na granici Zemuna i Novog Beograda, uTvorni~koj ulici, pored Salona "D". Plac je 19. oktobra 1998. za400.000 dinara (tada oko 58.000 DEM) kupio Pero û~kovi} izBeograda, vlasnik preduze}a "Predasa". Ugovor o kupoproda-ji je u ime JP ZIPS potpisao Momir Markovi}, direktor. Posletoga nastupila je zima, istorijski doga|aji od Rambujea doNATO bombardovanja, tek, kad se sve smirilo, û~kovi} jepoku{ao da u|e u posed kupljenog placa. Ali, nastali su prob-lemi sa adinistracijom ZIPSa, pa je tek 7. avgusta 2000. godinedobijena potvrda da su sredstva zaista upla}ena na ìro ra~unop{tine. Posle toga, usledili su opet istorijski doga|aji, prome-na vlasti, a Pero û~kovi} je bio ne malo iznena|en kad jeustanovio da plac koji je kupio uop{te nije bio u "pravukori{}enja i raspolaganja" SO Zemun, ve} Zavoda za izgrad-nju grada Beograda. Dakle, JP ZIPS mu je prodao tu|u imovi-nu, a ugovor je bio bespravan. û~kovi} nije mogao zbog togada u|e u posed na placu koji je "kupio", to jest za koji je upla-tio na ra~un op{tine Zemun.

Usledila je, po~etkom 2001. godine, tu`ba kod êtvrtogop{tinskog suda za povra}aj upla}enih sredstava, naravno, sapripadaju}im zakonskim zateznim kamatama. Na sumu od400.000 dinara, to je iznosilo izme|u 40 i 50 hiljada dinaramese~no.

Zajedno sa svojim advokatom @eljkom Milo{evi}emo{te}eni û~kovi} je u JP "Poslovni prostor" obavio razgovorsa direktorom Neboj{om Simonovi}em, sa predlogom da se

423


{to pre poravnaju kako op{tina ne bi ulazila u nepotrebnegubitke rastom iznosa za kamatu. Po re~ima û~kovi}evogadvokata Simonovi} je izbegao dogovor i obe}ao "da }e sejaviti" kad se konsultuje sa Upravnim odborom. Vreme je pro-lazilo, Simonovi} se nije javljao, kamate su rasle. Prvostepenapresuda 13.maja je u potpunosti naloìla tuènoj strani - JP"Poslovni prostor" da izmiri svoje obaveze prema o{te}enomPeri û~kovi}u, i glavnicu i kamate. Uprkos tome, op{tinaZemun je uloìla àlbu, ali i tu`beni zahtev za poni{tenjeUgovora koji su proglasili za "nemoralan". Nije jasno za{to sedirektor "Poslovnog prostora" Simonovi}, ina~e pravnik,odlu~io za odugovla~enje postupka, jer, dobijaju}i na vre-menu, rastao je gubitak na kamatama. Kona~no, kad je 27.novembra stavljena ta~ka i zatraèna blokada poslovnogra~una i prinudna naplata, dug je iznosio ta~no 3.750.015,90dinara, ili dana{njih 55.147 evra.

Prostom ra~unicom vidi se da je na upla}enih 58.00 DEMkamata iza{la za malo jo{ toliko.

Iz ovog slu~aja na povr{inu izlaze dva drasti~na dela protivdràvne imovine sa velikim {tetnim posledicama. Prvo,krivi~no delo direktora ZIPS Momira Markovi}a koji je upraksi sprovodio politiku radikalske vlasti rasprodaje svegapa i tu|eg, i direktora JP "Poslovni prostor" Neboj{eSimonovi}a koji je blago re~eno nesavesnim poslovanjem ujavnim poslovima, ili ne~injenjem radnji na koje je obavezan,naneo {tetu imovini op{tine Zemun. I jedno i drugo delo semoè ve{ta~enjem izraziti u iznosima dinara, ili evra. Kolikoje to u godinama trebalo bi da kaù pravosudni organi. MomirMarkovi} je zbog ovog i mnogih drugih sli~nih dela proveomesec dana u istra`nom zatvoru. Pitanje sudskog epiloga, nje-govih sau~esnika i nalogodavaca ne sme da bude ometenonikakvim politi~kim razlozima. Neboj{a Simonovi} bi samozbog ovog slu~aja morao sam da podnese ostavku. Me|utim,njegov moralni obraz je poznat kao obu}arski |on, i on tone}e u~initi. To ne}e od njega zatraìti ni njegove kolege izUpravnog odbora, Predsedni{tva SO Zemun, odborni~kegrupe, op{tinskog odbora demokratske stranke ~iji jepredsednik.

Javni tuìlac bi trebao po slu`benoj du`nosti, na osnovuteksta objavljenog u novinama, da preduzme zakonske rad-nje. Ili }e i on, kao Simonovi}, da se opredeli za "ne~injenje"radnji na koje je obavezan"… D.S.

424


BI]E JO[ BLOKADAKako "Hronika" saznaje sli~nih slu~ajeva, manje ili vi{e drasti~nihod ovog, ima jo{ desetak - onih za koje se zna.Koliki }e kona~ni ceh platiti op{tina Zemun za prevare radikala inemar "demokrata" jo{ uvek se ne zna.

RA^UN STALNO PRAZANPosle blokade ra~una i naplate oko 950.000 dinara, op{tina naovaj ra~un ne upla}uje sredstva od prihoda poslovnog prostora,`ele}i da izbegne prinudnu naplatu. Ili da opet dobije u vremenu.

425


Plac pored Salona “D” je jo{ uvek prazan


Ko je tri godine krio od javnosti Ugovor Srpskeradikalne stranke i JP ZIPS od 6. oktobra 2000. g.

NAPRAVILI UGOVOR SAMI SA SOBOM

Jedan od funkcionera iz najuèg rukovodstva op{tineZemun, pre nekoliko dana nam je sa neskrivenim revoltom ire~ima "To je stra{no" pokazao dokument iz vremenaradikalske vladavine. - Tek pre nekoliko dana sam dobiofotokopiju Aneksa Ugovora o dugoro~nom zakupu poslovnogprostora Magistrata izme|u JP ZIPS i Srpske radikalnestranke. Ovaj aneks je sklopljen 6. oktobra 2000. godine,dakle dan posle stvarnog pada Milo{evi}evog reìma. Iakosam bio informisan o malverzacijama radikala koji su sami sasobom, kao zakupodavci i zakupci, sklapali razne ugovore,sam dokumenat koji sam tek sada dobio, njegov "pravni jezik"i logika su zapanjuju}i. Mislim da bi javnost morala da se satim upozna, preporu~io nam je ovaj funkcioner i dao fotokopiju.

Aneks je sklopljen na ugovor o zakupu Magistrata, koji je,kao {to je poznato, renoviran i opremljen od para iz op{tin-skog budèta. Radikali su, u isto vreme kad su zgraduNarodnog pozori{ta izdali Madlenijanumu na 30 godina poceni od 170 dinara po kvadratu, sebi izdali Magistrat po ceniod 1,57 dinara po kvadratu, smatraju}i verovatno da je toprimer po{tenja. Ali, shvativ{i da gube vlast, u poslednji ~as suAneksom koji su potpisali Vojislav [e{elj u ime stranke iMomir Markovi} u ime JP ZIPS, sredili da se i kompletankancelarijski name{taj i oprema, kupljeni op{tinskim parama,prenesu u vlasni{tvo SRS.

Da pojednostavimo - Radikali su kao zakupci (podstanari)Magistrata i dvori{ta godinu i po dana posle po~etka radovana Tr`nom centru bili toliko velikodu{ni da ustupe Op{tini(Zakupodavcu ili "Gazdi") deo dvori{ta koje su zakupili, kakobi ova divlja gradnja mogla da se legalizuje. Preuzeli su 40radnika JP ZIPS, ustvari telohranitelja i radnika obezbe|enja,novinara "Velike Srbije", dakle partijskih ljudi koji su do tadabili na dràvnim (op{tinskim) jaslama, a za uzvrat ih jeop{tina (zakupodavac ili "gazda") nagradila poklonom -kancelarijskim name{tajem i kompjuterskom opremom. âksu i pravo podzakupa preneli na sebe - to jest svoju partiju!

426


Ovakav primer radikalskog po{tenja nije verovatnozabeleèn u praksi odnosa izme|u dràve i bilo koje partije usvetu. Najskandaloznije je {to je sa svim ovim ~injenicamabilo upoznato êtvrto op{tinsko javno tuìla{tvo koje ni{tanije preduzelo ni po slu`benoj du`nosti kod o~igledne plja~kedràvne imovine.

Tu`no je da je vlast koja je u Zemunu dobila poverenjegra|ana u septembru 2000. upravo zbog ovakvih zloupotreba,ostala neobave{tena i nemo}na da ispuni obe}anja i zadovoljipravdu.

I dok se lideri stranaka biv{e demokratske opozicije trudeda vode "pozitivne kampanje", da budu "korektni", da nikogane napadaju, radikali se busaju u svoje po{tenje i obe}avajuda }e nam ako oni pobede biti "radikalno bolje". Kud }e boljeod onog {to smo od njih ve} doìveli u periodu vladavine saSlobodanom Milo{evi}em!?

Z.H.

KO RAZUME - SVAKA MU ÂSTDokumenti najbolje govore sami za sebe, pa da citiramo:

"^lan 1Zakupac i zakupodavac su se sporazumeli da se iz predmetazakupa trajno izuzme deo pripadaju}eg dvori{ta zgrade u povr{ini1.125 m2 tako da u zakupu ostane deo pripadaju}eg dvori{ta upovr{ini od 399,4 m2, na katastarskoj parceli broj 162 KO Zemun,kao i da zakupac preuzme u radni odnos 40 (~etrdeset ) radnikajavnog preduze}a "Zips".Deo izuzetog pripadaju}eg dvori{ta zakupodavac }e ustupititre}em licu za izgradnju poslovno tr`nog centra.Sastavni deo ugovora je skica dela pripadaju}eg dvori{ta koji seizuzima i dela koji ostaje u zakupu, kao i spisak radnika kojezakupac preuzima.

^lan 2Na ime naknade za izuzimanje dela pripadaju}eg dvori{ta, iobaveza koje je zakupac preuzeo na osnovu ^lana 1. ovog ugovo-ra zakupodavcu prestaje pravo kori{}enja pet kancelarija uprizemlju zgrade i predaje zakupcu u vlasni{tvo kancelarijskiname{taj i opremu koje je zakupodavac ustupio zakupcu odlukomUpravnog odbora broj 01-94 od 12.01.1999. godine, odlukomUpravnog odbora br. 01-08. od 16.02.2000. godine i odlukomUpravnog odbora broj 01-42 od 22.05.2000.godine.Zakupodavac se tako|e odri~e u korist zakupca i prava iz ^lana 6ugovora o dugoro~nom podzakupu br. 03-337 od 12.08.1999.godine."

427



Nosilac liste demokrata Boris Tadi} u kratkom roku dva puta posetio Zemun

KO JE ZABORAVIO DA OBAVESTI PREDSEDNIKA JANI]IJEVI]A

Tokom protekle nedelje Boris Tadi}, nosilac listeDemokratske stranke, dva puta je boravio u Zemunu. Prviput, u subotu 13. decembra pro{etao se Zemunskom pijacomi Kejom oslobo|enja. Drugi put, u ponedeljak u 16 ~asovaodrào je, predizborni govor u sali SO Zemun.

Ova vest bi bila sasvim obi~na da se iza nje ne krije i jednavrsta malog skandala koji nije samo unutarstrana~kogzna~aja. Naime, predsednik SO Zemun dr Vladan Jani}ijevi},ina~e ~lan Demokratske stranke, u oba slu~aja nije bioobave{ten niti pozvan da se sretne sa Tadi}em, ni kao ~lanstranke, ni kao predsednik op{tine. Borisu Tadi}u doma}inisu bili potpredsednik SO Aleksandar Ra`natovi} i direktor JP"Poslovni prostor" i predsednik op{tinskog odbora DSNeboj{a Simonovi}, u dru{tvu potpredsednika SO RadomiraGlu{ca iz Gra|anskog saveza.

Ipak, dr Jani}ijevi} je pre po~etka tribine iza{ao za govor-nicu i kratko pozdravio gosta, nagla{avaju}i da to ~ini zato {toje to osnovni red u ku}i u kojoj je on doma}in. Posle togapredsednik SO je seo u publiku, u klupe u zadnjim redovima.Ovo je bila jasna poruka Tadi}u i svima prisutnima da ne{to tune valja.

Nosilac liste DS Boris Tadi} o~igledno nije bio upoznat salokalnim prilikama, pa se prepustio organizatorima.Pojavljivanje u javnosti, na zemunskim ulicama, trgovima i{etali{tima, u dru{tvu kompromitovanih lokalnih politi~ara,sigurno mu ne}e sluìti na ~ast, a {to se ti~e predizborne kam-panje moè imati samo kontraproduktivan rezultat.

Na àlost, ne}e biti vremena da se kao u slu~aju NedeArneri} Boris Tadi} izvinjava Zemuncima i kaè kako "nijeznao".

428


Ne samo radnici Galenike "Plastika", nego i mnogisugra|ani, me|u kojima i demokrate, dobro znaju za mnogo-brojne politi~ke i poslovne gafove ovog tandema. Zapisi o nji-hovim delima su sre}om zapam}eni na stranicama "Hronike"tokom protekle tri godine. Posle izbora neki do sada preza-uzeti politi~ari i funkcioneri ima}e vremena na pretek da lis-taju}i stare brojeve "Hronike" potra`e odgovor na mnogapitanja koja }e ih posle izbora ostaviti u ~udu.

D.S.

429


Za uspomenu i dugo se}anje na vreme kada supoga`ena obe}anja i izneverene nade

EPILOG

U septembru 2004. godine, na lokalnimizborima, Srpska radikalna stranka se uZemunu vratila na vlast.

Direktor JP “Poslovni prostor” i predsed-nik OO DS Zemuna Neboj{a Simonovi}je po~etkom 2006. godine dospeo nastranice crne hronike. Za njim je raspi-sana poternica zbog vi{e prevara, a zanjim tragaju i policija i kriminalci kojimaduguje novac. Izgubio se negde u belomsvetu u pratnji mlade sekretarice.

Radikali u Zemunu demokratskoj opozi-ciji, kad god ih prozivaju za njihovanedela, zapu{e usta sa slu~ajem Simo-novi}. Politi~ari imaju svoju logiku i misleda je bolje }utati i dr`ati stare pri~e podtepihom nego da se “kalja ugled” njihovePartije.

Mo`da jo{ uvek ima nade se prljav ve{opere javnim pokazivanjem i izvinjenjemgra|anima. Da bi se moglo pogledati uo~i i iza}i “na crtu” onima koji na la`i,prevari i korupciji zasnivaju svoju vla-davinu.

430


Documents

RAD OP[TINSKE UPRAVE I JP ”POSLOVNI PROSTOR” zemun/17- Rad opstinske uprave.pdf · TRA@E OD BEOGRADA VE]E STOPE OD POREZA Odbornici SO Zemun, nezadovoljni raspodelom bud`etskih