FABUS

SREMSKA KAMENICA

SEMINARSKI RAD IZ OSIGURANJA NA TEMU:

DOPUNSKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

PROFESOR: STUDENT:

dr Jova Miloradic Milena Masic, 87\10

Novi Sad, decembar 2012.

1

SADRZAJ:

1. Uvod

2. Dobrovoljno-dopunsko zdravstveno osiguranje

2.1 Vrste dopunskog zdravstvenog osiguranja

3. Dopunsko zdravstveno osiguranje u Srbiji

3.1 Primer za dopunsko zdravstveno osiguranje- Slovenija

4. Literatura

2

1. UVOD

Dopunsko zdravstveno osiguranje je novi oblik dobrovoljnog, kolektivnog osiguranja, koje se ugovara nezavisno od obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje može biti:

dopunsko zdravstveno osiguranje

dodatno zdravstveno osiguranje

privatno zdravstveno osiguranje.

2. DOBROVOLJNO-DOPUNSKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje obezbeđuje dodatnu zdravstvenu zaštitu i pruža veći sadržaj, obim i standard usluga od onih obuhvaćenim obaveznim zdravstvenim osiguranjem.

Za sada podrazumeva zaključenje kolektivnog dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u okviru koga poslodavci, organizacije, institucije i druga pravna lica koji za svoje zaposlene, članove i njihove porodice zaključenjem ugovora o osiguranju obezbeđuju dodatnu sigurnost na poslu i u svakodnevnom životu.

2.1 Vrste dopunskog zdravstvenog osiguranja

Individualna osiguranja

3

Kolektivna osiguranja

Dopunsko zdravstveno osiguranje može se ugovoriti:

• za slučaj hirurške intervencije (operacije),

• za slučaj težih bolesti i posledica bolesti

ISPLATE U SLUCAJU OPERACIJE:

Za ostvarivanje prava iz dopunskog zdravstvenog osiguranja nije od značaja gde je izvršena operacija, da li ste troškove snosili sami ili ih niste imali, da li ste ih refundirali ili nadoknadili po ma kom drugom osnovu. Osiguranje za slučaj hiruške intervencije pokriva operacije koje su izvedene u toku trajanja osiguranja i predviđene uslovima osiguranja. Kada se u toku trajanja osiguranja izvrši hiruška intervencija, osiguravač isplaćuje ugovorenu osiguranu sumu ili jedan njen deo. Iznos naknade je procenat ugovorene osigurane sume od 5% do 100% u zavisnosti od vrste operacije.

Dokumentacija koja je potrebna za nadoknadu štete uključuje prijavu osiguranog slučaja, fotokopiju polise, medicinsku dokumentaciju ( otpusnica, zdravstveni karton ), racun o troskovima hiruske intervencije, fotokopiju štedne knjižice, kreditne kartice lica koje je imalo intervenciju.

Ako je doslo do smrtnog slucaja osiguranika kao posledica konkretne intervencije potrebno je dostaviti i pravosnažno resenje suda o nasleđivanju, potvrdu o smrti, izvod iz maticne knjige umrlih.

ISPLATE U SLUČAJU TEŽIH BOLESTI:

Kada u toku trajanja osiguranja nastupi teza bolest, koja je pokrivena ovim osiguranjem, osiguravač isplaćuje nadoknadu u visini ugovorene osigurane sume

4

ili njen deo( najmanje 50% ), zavisno od tezine bolesti. Osiguranje za slučaj težih bolesti i posledica bolesi pokriva bolesti koje su nastupile i nesporno utvrđene u toku trajanja osiguranja, a predviđene su u uslovima osiguranja ( sva maligna oboljenja osim tumora kože, moždani udar, infarkt miokarda, teže posledice sepse, nedovoljna funkcija bubrega i druge bolesti).Pravo na nadoknadu nezavisno je od eventualno realizovanih troškova lečenja može se kumulirati sa drugim pravima. Dokumentacija koja je potrebna za naknadu štete uključuje prijavu osiguranog slucaja, fotokopiju polise, medicinsku dokumentaciju ( otpusnica, zdravstveni karton ), račun o troškovima hiruške intervencije, fotokopiju štedne knjižice, kreditne kartice lica koje je imalo intervenciju. U slucaju ako je konkretna teža bolest imala za posledicu smrtni slučaj osiguranika i lice nije doživelo isplatu, potrebno je dostaviti i pravosnažno rešenje suda o nasleđivanju, potvrdu o smrti, izvod iz matične knjige umrlih. Kada se ostvari ugovoreni osigurani slučaj, nastupi teža bolest ili se izvrši hiruška intervencija, neophodno je da se podnese pismena izjava osiguravaču uz koju se prilaže odgovarajuća medicinska dokumentacija ( otpusna lista, specijalistički izveštaj, zdravstveni karton i drugo) kojom osiguranik dokazuje da ima pravo na nadoknadu.

2. DOPUNSKO ZDRAVSTVENO OSIGURANJE U SRBIJI

Dopunsko osiguranje, kao nova vrsta zdravstvenog osiguranja, treba da se uvede i kod nas, od naredne godine, izmenom Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju. Dopunsko zdravstveno osiguranje ce biti dobrovoljno i njime ce biti pokriveno samo ucesce za dijagnostičke i terapijske procedure. Dopunsko zdravstveno osiguranje se može ostvariti uplatama kod osiguravajućih kuća.Ova vrsta osiguranja obezbeđuje ekonomsku zaštitu pojedinca i njegove porodice za vreme bolesti.

U Srbiji trenutno dodatno zdravstveno osiguranje, može se uplaćivati uz polisu životnog osiguranja, ali može i kao poseban produkt osiguranja da se uplaćuje. Uplatom zdravstvenog osiguranja uz polisu životnog osiguranja, možete pokriti

5

preko 30 najčešćih bolesti i za čije eventualno nastupanje možete imati pokrivene troškove lečenja.

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje pruža pokriće za medicinski neophodno lečenje, koje podrazumeva svaku medicinsku proceduru koja za svrhu ima izlečenje ili olakšanje akutnih bolesti ili povreda koje ugrožavaju zdravlje i život osiguranika.

Osim lečenja akutnih stanja, za žene osiguranike predviđene su i medicinske usluge tokom trudnoće, porođaja, postnatalnog perioda kao i zdravstvena nega beba.Ukoliko ugovarač, odnosno osiguranik, izrazi potrebu, osiguranje može obuhvatiti oftalmološke i stomatološke usluge.Na tržištu osiguranja, pojedine osiguravajuće kuće nude određene produkte zdravstvenog osiguranja.

Svetska praksa je, inače, takva da, ako je za neku proceduru propisano plaćanje participacije, osoba koja ima dopunsko zdravstveno osiguranje ništa ne plaća, dok oni koji to nemaju plaćaju samo iznos participacije.

Jedan od primera doprinosa razvoju i prihvatanju dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja u Srbiji je sklapanje ugovora o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju sa kompanijama DDOR I Deltagenerali . Korisnicima zdravstvenih usluga obezbeđene su dodatne pogodnosti i prioriteti u korišćenju usluga lečenja na VMA kroz korisničke pakete medicinskih usluga i kartice osiguranja. Značaj toga naravno je i mnogo veći ako imamo na umu da je briga o zdravlju jedan od glavih prioriteta u životu svakog coveka. Ulaganje u zdravstveno osiguranje je ulaganje u zdraviji i srecniji zivot.

3.1. Primer za dopunsko zdravstveno osiguranje- Slovenija

Evo primera kako to izgleda u Sloveniji:

“U Sloveniji je zdravstveni sistem isti kao i u Srbiji jer je baziran na solidarnosti i jednakosti. I tamo građani plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje prema finansijskim mogućnostima, a leče se prema potrebi.

6

Slovenci, međutim, moraju da plate i dopunsko osiguranje jer im obavezno ne pokriva gotovo nijednu zdravstvenu uslugu u celokupnom iznosu. Primera radi, ukoliko neko ide kod stomatologa, a nema dopunsko osiguranje, intervenciju će platiti 70 odsto od ukupne cene. Isto to važi i za dijagnostičke procedure i hirurške intervencije. Jedino hitna stanja, kad je pacijentu život ugrožen, pokriva obavezno osiguranje. Plaćaju i participacije, kao što je to slučaj u našem zdravstvenom sistemu, za lekove, dijagnostičke usluge... Tako, na primer, bolnički dan u Sloveniji košta pet evra. Po glavi stanovnika u Sloveniji se, međutim, za zdravstveno osiguranje izdvaja 1.400 evra godišnje, što je pet puta više nego u Srbiji. Za socijalno ugrožene, kojih ima 70.000, osiguranje plaća lokalna samouprava.”

(Autor: Sanja Todorović)

7

4. LITERATURA:

1. Dr Jova Miloradic “Tehnologija osiguranja”, Beograd, 2010.

2. http://www.deltagenerali.rs/active/sr-latin/home/vrsteosiguranja/ privatno_zdravstveno_osiguranje.html

3. http://www.osigurajtese.rs/osiguranje/osiguranje-zivota-licna-osiguranja/ zdravstveno-osiguranje/

4. http://www.uniqa.rs/home/02_Pravna_lica/04_Zdravstveno_osiguranje/ 05_Dodatno_DZO/index.php

5. http://www.lat.rfzo.rs/index.php/organizacija/direkcija/dobrovoljno-osiguranje.html

8