30. novembar 2017. godine

Radnici “Gorice” od četvrtka svakodnevno u

jednosatnom štrajku

Redovnu platu, poboljšanje uslova rada, kao i preispitivanje rada menandžmenta zahtevi su radnika

JKP Gorica, koji od četvrtka 30. novembra, kako kažu u Sindikatu ASNS, kreću u štrajk upozorenja.

Najavljuju da će, dok im se ne ispune zahtevi, prestajati sa radom od 14 do 15 sati na niškom Novom

groblju.

Iako su želeli da stupe u radikalniji protest, pojašnjavaju u

Sindikatu ASNS, radnici su odlučili da će, dok im se ne ispune

svi zahtevi, štrajkovati svakodnevno po sat vremena.

Traže da im se zarada redovno isplaćuje, da im se poboljšaju

uslovi rada, ali i da Grad preispita sistematizaciju, plate i rad

menandžmenta i zahtevaju da se javno objavi izveštaj Radne

grupe.

Sindikat ASNS “Gorice” se na ovakav korak odlučio zbog

teške finansijske situacije u preduzeću (dugovanja), veoma mali

broj proizvodnih radnika i radnika u osnovnoj delatnosti preduzeća, a što je posledica loše sistematizacije od

strane menandžmenta preduzeća i Grada, lošeg vođenja preduzeća od strane menandžmenta - dodaju u

Sindikatu.

U Sindikatu kažu da radnici JKP Gorica još nisu primili platu za oktobar.

Nedavno su poslali i dopis gradonačelniku u kome traže da se smeni menandžment Gorice zbog lošeg

poslovanja i svih propusta u radu ovog preduzeća.

Za nas kao radnički sindikat izjava gradskog većnika za komunalnu delatnost Igora Vojinovića na televiziji

“Zona plus” da se ovom menandžmentu JKP Gorica daje šansa još 6 meseci da proba da izvuče preduzeće iz

problema je neprihvatljiva i izaziva veliko ogorčenje i razočarenje u Grad Niš kao osnivača - ističu u

Sindikatu.

Kažu da od svojih zahteva neće odustati i da će štrajkovati svakodnevno po sat vremena, dok im nadležni ne

ispune ono što traže, jer smatraju da na taj način štite budžet Grada Niša.

Podsetimo, radnici Gorice su pre skoro dva meseca ponovo počeli sa štrajkovima upozorenja, jer im je

kasnila plata, ali su nakon razgovora sa gradskim čelnicima odlučili da se strpe. Preduzeće se ponovo

zadužilo kod Mediane, a nedavno su zakupili kapelu Kliničkog centra, a od te zarade očekuju da vrate sva

dugovanja.

Novi uslovi penzionisanja za dame od 1. januara

Još samo mesec dana žene u Srbiji mogu u penziju sa 61,5 godina života. Prevremeno napuštanje radnog

mesta - manja penzija. Za muškarce uslov za starosnu penziju ostaje isti, 65 godina života

ZA samo mesec dana, tačnije od 1. januara 2018. godine,

počinju da važe nova pravila za odlazak u penziju. Da bi

napustile radno mesto sve pripadnice lepšeg pola moraće da

imaju 62 godine života i najmanje 15 godina radnog staža. To

su uslovi za starosnu, dok se uslov za prevremenu starosnu

penziju za žene osiguranike u 2018. godini podiže na 56 godina

i četiri meseca života i 38 godina staža osiguranja.

Oni koji žele da ostvare pravo na penziju po uslovima iz 2017. godine, trebalo bi da raskinu radni odnos i

podnesu zahtev u ovoj godini. Podnošenje zahteva 1. januara i kasnije podrazumeva primenu uslova koji

važi u toj godini.

Kako objašnjavaju u PIO fondu, u slučaju muškaraca uslov za starosnu penziju ostaje isti, 65 godina života i

najmanje 15 godina staža osiguranja, dok će za ostvarivanje prava na prevremenu u 2018. godini biti

potrebno 57 godina života i 40 godina staža osiguranja.

- U slučaju prevremene starosne penzije, ček se trajno umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih

godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju - kažu u PIO. - Godine života kao uslov za

osiguranike žene će se uvećavati do 2032. godine kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni na 65

godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. Uslovi za prevremenu starosnu penziju se podižu do

2024. godine, kada će takođe biti izjednačeni za žene i muškarce i biće 60 života i 40 godina staža

osiguranja.

Korisnici i osiguranici se o uslovima za ostvarivanje prava na penziju mogu detaljnije informisati na sajtu

fonda www.pio.rs. u odeljku prava/ostvarivanje prava.

Pravo na zaborav i u Srbiji

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti čeka da se formalno otvori javna rasprava. Radna grupa tvrdi da je

konsultovala Šabićev model

PREDNACRT zakona o zaštiti podataka o ličnosti, oko kog se

već razvila burna polemika iako još nije predstavljen javnosti,

otišao je na vladu i čeka se da i formalno bude otvorena javna

rasprava, potvrđeno je "Novostima" u Ministarstvu pravde.

Prednacrt će biti poslat na izjašnjavanje i povereniku za

informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Rodoljubu Šabiću, i ministarstvima.

Kako je za "Novosti" rekao prof. Saša Gajin, član Radne grupe za izradu ovog propisa i profesor Pravnog

fakulteta Univerziteta "Union", očekuje se da zakon stupi na snagu na proleće, kada na snagu stupa nova

revolucionarna evropska uredba koja reguliše ovu oblast. U Evropi će kazne za kršenje prava na privatnost

ići do čak 20 miliona evra, a u Srbiji će biti vezane za propisani minimum i maksimum u Zakonu o

prekršajima, koji se kreće od 5.000 do dva miliona dinara. I poverenik će moći da izriče mandatne kazne do

5.000 dinara.

- Dijapazon prava i mehanizama zaštite građana biće znatno prošireni - kaže Gajin. - Jedno od novih prava

je "pravo na zaborav", koje štiti npr. pravo kupaca da njihovi lični podaci budu nedostupni drugim

kompanijama, ili građana da njihove fotografije i podaci budu nedostupne javnosti.

Gajin preporučuje privrednicima da pažljivo pročitaju odredbe novog zakona, posebno ako su u sastavu

"multinacionalki" ili sarađuju sa evropskim firmama. Naime, preduzeća će biti obavezna da štite lične

podatke svojih radnika apsolutno isto kao i u Evropi.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti do sada je sačinio dva modela

zakona, od kojih je jedan, kako kaže, podržalo 17 NVO, ali ga je "neko u međuvremenu izgubio". On još

nije dobio na uvid novi prednacrt, o kom će imati prilike da se izjasni. Gajin, pak, tvrdi da su konsultovani

svi članovi poverenikovog modela koji su imali uporište u evropskim propisima i dodaje da je sukob

mišljenja dragocen jer dovodi do boljih propisa.

SANKCIJE ZA FIRME, POJEDINCE...

PO novom zakonu, novčano će biti kažnjeni svi rukovaoci ličnim podacima (preduzeća, državne institucije,

banke, bolnice, MUP, Fond PIO, škole) ukoliko nečiji matični broj, adresu, broj telefona ili zdravstveni

karton, bez osnova predaju trećem licu, ako ne spreče njihovu krađu, ako ne postupe po zahtevu da se

izbrišu podaci ili ih ne učine dostupnim licu na koje se odnose. Ako neko uđe u bazu podataka političke

stranke, kaznu će platiti stranka.

Ugrčić: Kraći rokovi za postupanje stečajnih

upravnika

Izmenama zakona o stečaju biće propisani kraći rokovi za postupanje stečajnih upravnika i stečajnih sudija i

poboljšan položaj obezbeđenih poverilaca, izjavio je pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić.

On je na otvaranju skupa Agencije za licenciranje stečajnih

upravnika dodao i da se usvajanjem izmena zakona otvara prostor

za izradu podzakonskih akata od kojih se očekuje da uproste

procedure stečajnog zakonodavstva i ubrzaju postupak

unovčavanja, izveštavanja, reorganizacije, kontrole i slično.

"Ministarstvo privrede pruža pomoć i podršku u radu Agenciji za

licenciranje stečajnih upravnika", rekao je Ugrčić.

Ugrčić je rekao da će izmenama zakona i Agencija i profesija stečajnih upravnika doživeti dalju afirmaciju i

da će saradnja sa Ministarstvom privrede biti još kvalitetnija, prenelo je to ministarstvo.

"Ministarstvo privrede raduje konstantan napredak i razvoj profesije stečajnih upravnika", dodao je on

Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o budžetu za

2018. godinu

Vlada Srbije usvojila je danas Predlog zakona o budžetu za 2018. godinu kojim su planirani prihodi u iznosu

od 1.178 milijardi dinara, a rashodi 1.207 milijardi dinara, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Planirani fiskalni deficit na nivou republike za sledeću godinu

iznosi 0,6 odsto BDP-a, odnosno 28,4 milijarde dinara što je 40,7

milijardi dinara manje od deficita planiranog budžetom za 2017.

godinu.

Očekuje se, kako navodi, da prihodi budžeta od naplate poreza

budu 988,6 milijardi dinara, od čega je naplata PDV-a 503,4

milijarde.

Budžet za narednu godinu planiran je na osnovu prognoze da će u 2018. godini realni rast BDP-a iznositi 3,5

odsto, uz BDP deflator od 2,8 odsto i indeks potrošačkih cena na malo od 2,7 odsto.

"Ova projekcija rasta BDP-a, pored ostalog, zasnovana je na elementu podizanja agregatne tražnje kroz

povećanje plata i penzija i razvojnoj orijentaciji budžeta koja se bazira na velikom povećanju investicija",

piše u saopštenju.

U odnosu na realizaciju u tekućoj godini, investicije će u sledećoj godini po prvi put biti 30 odsto veće i

iznosiće preko 180 milijardi dinara na nivou opšte države, odnosno 128 milijardi dinara na nivou republike.

Osnovni ciljevi budžeta za narednu godinu, kako se dodaje, fokusirani su na održavanje postignute

makroekonomske stabilnosti i nastavak primene mera fiskalne konsolidacije, kao i dalje smanjenje učešća

javnog duga u BDP-u započeto u 2016. godini.

"Prioritet ostaje dalje unapređenje poreskog sistema koji stimulativno deluje na privrednu aktivnost i

zapošljavanje i istovremeno obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije",

saopštilo je Ministarstvo finansija.

Fokus će, kako se dodaje, biti i na jačanju stabilnosti i otpornosti finansijskog sektora, otklanjanju prepreka

privrednom rastu i podizanju konkurentnosti sprovođenjem sveobuhvatnih strukturnih reformi, nastavku

reformi javnih preduzeća, kao i podizanju ukupne efikasnosti javnog sektora.

Na istoj sednici, Vlada Srbije usvojila je i Fiskalnu strategiju za 2018. godinu sa projekcijama za 2019. i

2020.

Ova strategija predstavlja okvir za izradu Predloga zakona o budžetu za 2018. godinu, navodi se u

saopštenju.

Ministar energetike Srbije: Do marta odluka

Gasproma o proširenju skladišta gasa Banatski

dvor

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je večeras da je Srbija od predsednika

Upravnog odbora Gasproma Alekseja Milera dobila "čvrsto uveravanje" da će Gasprom do kraja marta

2018. godine doneti investicionu odluku "da se krene" u odavno najavljeno proširenje podzemnog skladišta

gasa Banatski dvor.

Antić je za Radio-Televiziju Srbije kazao da će u prvoj fazi kapacitet skladišta biti povećan sa 450 na 750

miliona kubnih metara, uz mogućnost proširenja do jedne milijarde.

Početkom juna ove godine direktori Gasprom izvoza i Srbijagasa, Elena Burmistrova i Dušan Bajatović su o

tome potpisali memorandum o razumevanju. Gasprom je vlasnik 51 odsto podzemnog skladišta gasa

Banatski dvor, a Srbijagas 49 odsto.

Antić je večeras rekao da je "jedan od prioriteta proširenje gasnog skladišta Banatski dvor... uzimajući u

obzir potrebu da nam je zbog nove ekonomske politike potrebna nova količina gasa", a da će ove godine

potrošnja gasa u Srbiji premašiti dve milijarde kubnih metara.

Antić je kazao i da je današnji razgovor predsednika Srbije Aleksandra Vučića s predsednikom Upravnog

odbora Gasproma Aleksejem Milerom o realizaciji projekta za snabdevanje Srbije gasom i razvoju srpskog

gasnog tržišta, priprema za Vučićevu sastanak s predsednikom Rsije Vladimirom Putinom u Moskvi 19.

decembra.

"Ako se bude razvijao krak koji je nastavak 'Turskog toka' kroz Bugarsku, prema Centralnoj Evropi, Srbija

je bez ikakve dileme spremna da bude deo tog projekta", kazao je Antić.

Od 2018. integrisani sistem za kontrolu

bezbednosti hrane

U Srbiji će od 1. januara iduće godine početi primena novog integrisanog informacionog sistema za

upravljanje i kontrolu bezbednosti hrane koji je razvijen uz podršku EU, a koji će građanima omogućiti da

budu sigurniji u ispravnost hrane za ljudsku i životinjsku upotrebu, izjavio je ministar poljoprivrede

Branislav Nedimović.

Na konferenciji na kojoj je predstavljen projekat, on

je rekao da će biti integrisani informacioni sistemi

Uprave za veterinu, Uprave za zaštitu bilja i

Poljoprivredne inspekcije.

"Ovo je informacioni sistem koji će pomoći da se sa

jednog mesta bolje upravlja bezbednošću hrane i štiti

unutrašnje tržište, ali je to i platforma za lakši izvoz",

rekao je Nedimović.

On je istakao da će se u svakom trenutku znati koje su procedure u toku a koje su uradjene, na kojoj parceli

se šta uzgaja i da li je ta hrana podesna i za izvoz, odnosno da li ima sve dozvole.

"Od ovoga će veliku korist, pre svega, imati privatne kompanije, naročito one koje se bave izvozom. A

pratiće se lanac od proizvodjača, preradjivača, skladištara i izvoznika, svi će biti u istom sistemu", naveo je

ministar.

Nedimović je rekao da je obuka u svim veterinarskim, fitosanitarnim i poljoprivrednim inspekcijama za

korišćenje sistema već počela a i gradjani će moći da na posebnom portalu vide podatke u vezi s tom

kontrolom.

Ovaj sistem će koristiti i u pregovorima za poglavlje 12 u pregovrima o pristupanju EU, koje se odnosi na

bezbednost hrane, naveo je ministar.

Zamenica šefa delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar kazala je da je Evropska unija za taj projekat

izdvojila 1,3 miliona evra, a s ministarstvom je dogovoreno i dodatnih 300.000 evra donacije za nabavku

opreme, kako bi se osigurala dugoročna održivost sistema.

Ona je istakla da je novi sistem usklađen s principima EU i time je Srbija korak bliže ispunjavanju

kriterijuma za pridruživanje koji su postavljeni u poglavlju 12.

Najavila je takodje da će EU nastaviti da podržava takve inicijative koje će pomoći Srbiji da što pre postane

članica EU. Integrisani informacioni sistem uradili su Institut "Mihajlo Pupin" i kompanija KPMG.

Nemamo dovoljno govedine za izvoz u Kinu

Nedimović je izjavio i da trenutno u Srbiji nema dovoljno goveđeg mesa da bi se obezbedio izvoz u Kinu,

ali da se može raditi na tome da se poveća proizvodnja.

"Imamo planove za sledeću godinu da se finansijski podstakne proizvodnja goveđeg mesa", rekao je

Nedimović novinarima.

On je istakao da je za poljoprivrednike u Srbije značajno što je potpisan protokol o izvozu govedjeg mesa jer

im je otvoreno tržište.

"Da bi mogli da podstičemo proizvodnju subvencijama moramo da imamo tržište, odnosno mogućnost

plasmana. Kad nema tržišta subvencije ne daju rezultat", kazao je Nedmimović.

Naveo je primer da su 2005. godine obezbeđeni uslovi za neograničen izvoz jabuka iz Srbije u Rusiju i da je

tada prodaja bila 8.000 tona, a danas je 200.000 tona.

Po oceni stručnjaka za poljoprivredu Milana Prostrana, izvoz goveđeg mesa u Kinu je "nerealna priča" jer je

u Srbiji uzgoj goveda sa dva miliona grla za poslednjih tridesetak godina pao na 800.000, a i transportni

troškovi su preskupi.

"Goveđe mesto bi moglo da se izvozi u Kinu samo ako bi Kinezi finansirali uzgoj goveda i u skladu sa

svojim običajima obradjivali meso i transportovali da u svoju zemlju", rekao je Prostran agenciji Beta.

Dodao je da Bosna i Hercegovina izvozi govedinu u Tursku ali da transportne troškove plaća Turska. Srbija,

prema njegovim rečima, godinama ne može da obezbedi ni izvoz junetine u EU iako je imala kvotu od

10.000 tona, a sada 8.700 tona.

"Od te kvote godišnje se u Evropu izveze jedva 1.000 tona", rekao je Prostran.

Vlasnik Mesne industrije "Matijević" Petar Matijević rekao je da Srbija nema goveđeg mesa za izvoz i da je

njegova farma od 5.000 junadi medju malobrojnim velikim farmama.

"Prodaja goveđeg mesa jedva se isplati i na domaćem tržištu, a da ne govorim koliko bi trebalo da košta to

meso da se plate transportni troškovi i dopremi u Kinu", rekao je Matijević.

Dodao je da ni on ne bi uzgajao goveda da nisu neophodna zbog djubriva za njive koje navodnjava.

Govedinu u Kinu može da izvoz, kako je rekao, Australija i Novi Zeland koji stoku uzgajaju na pašnjacima i

tako smanjuju troškove proizvodnje, a ne Srbija koja uzgaja junad na farmi, što je dosta skupo.

Држава утврђује плату принудних управника

Мада је остало још мање од две недеље за избор и регистровање управника зграда, многе стамбене

јединице то још увек нису учиниле.

Помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и

инфраструктуре Јованка Атанацковић недавно је рекла

да није задовољна брзином регистрације стамбених

заједница, али да је пријава ипак интензивирана

последњих неколико месеци.

– Од увођења регистра уписано је 3.600 нових зграда, а

у бази је и око 14.000 регистрованих по пропису који је

важио последњу 21 годину – рекла је Јованка

Атанацковић. – Статистика показује да је последња два

месеца регистровано више од 1.000 стамбених јединица

месечно.

315 професионалних управника зграда уписано у

регистар

Рок за регистровање стамбених јединица и избор

управника зграда истиче 12. децембра али, по речима Јованке Атанацковић, неће се ићи одмах на

принудну управу за оне зграде које не буду регистроване и које нису изабрале управника, већ ће

најпре бити спроведен инспекцијски надзор. Другим речима, принудна управа и одређивање

принудног управника зграда уследиће тек након што инспекција изађе на терен, и то по пријави

власника станова, и утврди да је ли зграда регистрована и одреди рок за то, па тек уколико се ни то

не испоштује, уследиће увођење принудног управника. Градови и општине у том случају морају по

азбучном реду лиценцираних професионалних управника зграда додељивати згради принудног

управника, а ако га немају, дужни су да се обрати најближој локалној самоуправи. Такође, како је

истакла, обавеза локалне самоуправе је да пропише висину накнаде за принудну управу.

700 и 800 лиценци до краја године

Председница Удружења професионалних управника и организатора Србије Сања Шћепановић

објашњава за „Дневник” да је управо у вези с тим ко одређује ценовник и када се уводи принудни

управник дошло до забуне. Наиме, држава, односно локална самоуправа ће прописивати висину

накнаде, али само за принудне управнике, а за оне које сами изаберу или поставе станари не, па

самим тим од државе станари, градови и општине немају шта да траже, нити да се плаше да ће неко

други да им „намеће” нове трошкове.

– Појавиле су се информације о томе да држава није утврдила ценовник за услуге управљања

зградама, а она то по Закону о становању, чија уредба о професионалним управницима ступа на

снагу 1. јануара наредне године, и не треба да чини – рекла је Сања Шћепановић. – Ценовник за

послове управљања зградама утврђује се по тржишним ценама у свакој локалној самоуправи. Држава

је у обавези да утврди ценовник, али само за принудне управнике зграда, и она ће то на време и

учинити, а станари треба да се договоре о новом начину управљања зградом. Они могу, али не

морају, да изаберу управника зграде или неког од својих комшија који су и до сада обављали ту

дужност. Такође, на њима је и да утврде ценовник, а и до сада су се председници скупштине станара

плаћали. Може и не мора бити тако и од Нове године. Такође, ако се за управника зграде, који

законом добија многе обавезе, изабере неко од станара, он не мора имати лиценцу.

Наша саговорница истиче да су грађани Србије сада пред избором који драстично може побољшати

квалитет њиховог живота и због тога морају бити објективно информисани о Закону о становању, а

посебно о делу који се односи на увођење професионалних управника. Самим тим, како каже, не

треба их плашити да ће увођењем професионалних управника имати додатне трошкове или да ће од

тога корист имати неки појединци.

Највише лиценци у Новом Саду

Од досада лиценцираних професионалних управника уписаних у Регистар, у Војводини их највише

има у Новом Саду – 80. У Суботици их има 12, Сомбору пет, Зрењанину, Кикинди и Панчеву по три,

Сремској Митровици, Бачкој Паланци и Кули по два, а у Инђији, Старој Пазови, Чоки, Шајкашу и

Чуругу по један лицинцирани професионални управник.

– И до сада су многе изграде имале Скупштине станара и бирале председника и с њим се договарали

да ли ће то радити бесплатно или ће сваки стан издвајати одређену своту новца за то. Тако ће и сада

бити, само ће уместо председника скупштине станара бити професионални управник или управник.

Тек уколико не могу ни једно ни друго, уследиће увођење принудног управника и за њега ће им бити

одређен ценовник јер реч је о лиценцираном професионалцу који за свој одговоран рад треба да буде

плаћен. Нови Закон о становању допринеће томе да се имовина грађана Србије редовно одржава јер

ће се само на тај начин обезбедити њена континуирана вредност на тржишту некретнина и очувати

њена функција безбедност и удобног места за живот – закључује Сања Шћепановић.

Законом о становању и одржавању зграда Привредна комора Србије добила је овлашћења да

установљава и води регистар професионалних управника. Он је доступан на порталу ПКС-а, који

организује и полагање испита за професионалног управника, издаје и одузима лиценце, утврђује

права, дужности и етичке норме понашања у обављању те делатности.

Увидом у регистар професионалних управника на сајту ПКС-а утврдили смо да их је закључно с

рашњим даном било уписано 315. Сања Шћепановић процењује да ће их до краја године бити између

700 и 800 јер су, како каже, у току и обуке и полагање испита нове групе кандидата.

Порезе обара само финансијска дисциплина

Србија ће ове године забележиити суфицит у буџету, што зачи да је у државну касу уплаћивано више

него што је трошено.

Привредници већ у томе виде шансу да побољшају свој

положај. Тако је председник Привредне коморе Србије

Марко Чадеж недавно рекао да је дошло време да се

привредни развој подржи и нешто стимулативнијом

пореском политиком. То се посебно односи на

смањење захватања на зараде. Привредници, наравно,

подржавају тај предлог, док су стручњаци скептични

јер сматрају да би уз те мере требало да иде поштовање

закона и јачање финансијске дисциплине код нас.

Председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић сматра да би код доношења одлуке

држава морала да води рачуна о конкурентности домаће привреде, економској снази привредника и

амбијенту који се ствара за пословање.

Рокови наплате обавеза од 45 и 60 дана морају се поштовати

– Србија мора да води рачуна и о конкурентности у региону – каже Атанацковић. – Видимо шта се

сада догађа с нафтним дериватима – потрошачи прелазе границе према Босни и Херцеговини или

према Македонији да би купили јефтиније гориво. Код нас у цени литра горива намети учествују с

више од 55 одсто. То је не само много већ и контрапродуктивно јер се потрошачи сналазе, а државна

каса се не пуни.

Атанацковић објашњава да је добро што се с минималном ценом рада неће повећати и захватања по

том основу. То је прилика да се помогне сиромашнијим грађанима, а и послодавцима. Он сматра и да

би требало направити прецизан попис разних накнада и свакако смањити та захватања. Привредници

желе да на почетку пословне године знају какве ће им бити обавезе да би своју пословну политику

водили с тим у складу.

Ко злоупотребљава стечај

Привредници који у Србији избегавају плаћања заправо су награђени. Љубодраг Савић наглашава да,

када им дугови достигну веће суме, прогласе стечај, а дужницима остаје да се наплате из стечајне

масе – ако је има и ако за све дотекне. Неуспшени немају тих проблема, они настављају посао и ново

предузеће региструју на ближе рођаке, пријатеље, кумове, као да иза себе нису оставили ојађене

партнере.

Прилично скепсе према смањивању пореза и доприноса има професор Економског факултета у

Београду др Љубодраг Савић.

– Само смањење намета нигде у свету није допринело привредном расту – указује Савић. – Србија би

своје законодавство морала брже да хармонизује са оним у Европској унији, да законе које донесе и

спроводи. Велики део привредника код нас послује у сивој зони. Не видим зашто да им се смањују

намети, кад их они и онако не плаћају. Чак и онај део који ради регуларно, не поштује законе.

Рецимо, код нас су законски рокови за плаћање 45 и 60 дана. Мало ко се тога придржава, а најбоље

пролазе они најлежернији. Када би инспекцијски и правосудни органи оне који те рокове не поштују

натерали да своје обавезе испуњавају, било би мање проблема. Ако привредник не наплати

испоручено, то му доноси проблеме у пословању. Многи добри пословни партнери и инвеститори

отишли су с овог тржишта јер су се срели баш с тим проблемом. Финансијска дисциплина је важна.

SAZNAJEMO Isplata naknade za trudničko

bolovanje biće u roku od dva dana

Za isplatu trudničkih bolovanja, koja trudnice ne dobijaju već više od dva meseca, Vlada Srbije je odlučila

da iz budžetskih rezervi izdvoji 400 miliona dinara, saznaje "Blic".

U naredna dva dana trudnicama će biti isplaćene sve naknade, koje im država duguje po ovom osnovu.

Do kašnjenja je, kako saznajemo, došlo zbog neadekvatnog planiranja srestava za isplatu naknade zarade za

trudničko bolovanje u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje.

Zbog toga je danas na Vladi odlučeno da se hitno prebaci novac iz budžetskih rezervi, kako bi se svim

trudnicama isplatilo bolovanje, koje im po zakonu sleduje.

Kako je "Blicu" rečeno, Republički fond za zdravstveno osiguranje u saradnji sa Ministarstvom zdravlja

intenzivno preduzima aktivnosti u cilju rešavanja ovog pitanja.

Zato će odmah po izvršenom transferu dodatnih sredstava iz budžeta za navedenu namenu, Republički fond

preneti sredstva filijalama, kako bi one isplatile trudničko bolovanje svim trudnicama.

Filijale RFZO -a vrše isplatu naknade zarade u roku od 30 dana od prijema komplatirane dokumentacije od

strane poslodavca.

INSPEKCIJA UŠLA U POŠTU Suspendovali

radnike zbog protesta, a neki čak nisu ni bili u

Beogradu

Inspekcija rada ušla je juče u "Poštu Srbije" kako bi ispitala da li je rukovodstvo kompanije zakonito

suspendovalo 47 radnika koji su učestvovali u nedavnim protestima, saznaje "Blic".

Reč je o zaposlenima koji su se van radnog vremena okupljali ispred Distributivnog centra u Zemunu kako

bi izrazili nezadovoljstvo svojim socijalnim položajem, ali i radom v. d. direktora Mire Petrović. Zahtev za

preispitivanje postupka privremenog udaljavanja sa posla Inspekciji rada uputio je Samostalni sindikat

Srbije koji smatra da su ovim povređena prava radnika.

- Rukovodstvo tvrdi da je prekršena radna disciplina. Međutim, svi oni su protestovali uveče, posle radnog

vremena, tako da tražimo da se preispita kako su onda mogli da krše radnu disciplinu. Posebno je važno da

obrazlože kako su od nekoliko stotina ljudi, koji su protestovali, za suspenziju izabrali 47. Postoje indicije

da nisu primenjeni isti aršini za sve jer da jesu, onda bi svi učesnici protesta trebalo da budu privremeno

udaljeni s posla. Zato tražimo da Inspekcija rada preispita ceo slučaj, a nakon toga obratićemo se sudu - kažu

u Veću Samostalnog sindikata Srbije.

Da inspektori rada proveravaju "marifetluke" oko rešenja o suspenziji indirektno nam je potvrdio Zoran

Pavlović, predsednik Samostalnog sindikata poštanskih radnika.

- Ja sam jedan od onih koji su privremeno udaljeni s posla i dobio sam obaveštenje da se Inspekcija rada

bavi našim slučajem. To nam uliva nadu da će se sve preispitati i da će se videti da je rukovodstvo

protivzakonito postupilo. Rešenja o suspenziji deljena su selektivno i diskriminatorski jer je na protestima

učestvovalo oko 2.000 ljudi. Od svih njih rukovodstvo je na protestima ispred Distributivnog centra videlo

samo 47 i to većinom članova Samostalnog sindikata poštanskih radnika, iako je na njima bilo i

predstavnika druga dva reprezentativna sindikata. Oni, međutim, nisu dobili rešenje o suspenziji iako se na

snimcima jasno vidi da su i oni bili učesnici - kaže Pavlović.

On dodaje da takav odnos direktorke Mire Petrović i njenog tima zabrinjava jer ukazuje da su im meta bili

samo ljudi koji su se najviše zalagali za poboljšanje materijalnog statusa zaposlenih, ali i za njenu smenu.

- Prilikom štancovanja rešenja bili su toliko ostrašćeni da su na snimcima videli i ljude koji ne samo što nisu

bili na protestima, već nisu bili ni u Beogradu u vreme koje navode - kaže Pavlović.

Iz Ministarstva rada nismo dobili odgovor da li je u toku kontrola.

Plate javnih funkcionera čekaju reformu

Do cilja "za isti posao ista plata" trebalo bi da dovede reforma plata zaposlenih u javnim službama. Tom

reformom nisu obuhvaćena javna preduzeća jer, kako objašnjavaju u resornom ministarstvu, ona obavljaju

privrednu delatnost na tržištu, zbog čega njihove plate treba da zavise od uspešnosti poslovanja. Na reformu

plata javnih funkcionera još se čeka.

Nije retkost da direktor javnog preduzeća ima veću platu od predsednika države. Manju platu, predsednik

države i predsednica Vlade imaju od, na primer, ministra policije, koji je i potpredsednik Vlade, pokazuju

zvanični podaci.

Prema njima, neki ministri imaju manju platu od svojih pomoćnika i državnih sekretara, dok veća mesečna

primanja od gradonačelnika Beograda, pa čak i pojedinih ministara, imaju gradski sekretari u glavnom

gradu.

"Mislim da su građanima potrebni javni funkcioneri koji će biti odgovorni, koji će imati neke rezultate rada,

a ne oni koji će se zaklanjati iza toga da imaju male zarade kako bi se učinili popularnijim pred mogućim

biračima", kaže Nemanja Nenadić iz "Transparentnost Srbija".

Predstavnici Agencije za borbu protiv korupcije nisu hteli pred kameru. Na pitanje koliko često funkcioneri,

dok su na funkciji, uvećaju imovinu, Agencija u pisanom odgovoru navodi da su im ove godine stigla 1.803

izveštaja o bitnim promenama u imovini i prihodima, koje su nastale prošle godine.

U 2016. nadležnim tužilaštvima podneto je 17 krivičnih prijava zbog sumnje da funkcioneri nisu prijavili

imovinu Agenciji ili da su dali lažne podatke. Nadležnim tužilaštvima i drugim državnim organima Agencija

je podnela 35 izveštaja zbog sumnje da su funkcioneri, čija su imovina i prihodi bili predmet provera,

počinili neko drugo krivično delo (primanje/davanje mita, poreska utaja, pranje novca), navodi Agencija.

"Ljudi koji odlučuju o milionski vrednim ugovorima će pre da se nađu u iskušenju da uđu u korupciju i veća

je verovatnoća da će podleći tom iskušenju ukoliko su im zarade kada idu na neke važne poslovne sastanke

manje od zarade vratara koji im otvara vrata da bi ušli u neku zgradu u važnoj međunarodnoj instituciji",

rekao je Nenadić.

U Ministarstvu državne uprave uveravaju da će biti preispitan propis o platama funkcionera.

Trenutno se sprovodi reforma plata za zaposlene u javnim službama, javnim agencijama, jedinicama lokalne

samouprave, Autonomnoj pokrajini, nakon čega će se pristupiti sagledavanju plata funkcionera. Reformom

sistema plata u javnoj upravi, koju sprovodimo, nisu obuhvaćena javna preduzeća, s obzirom na to da

obavljaju privrednu delatnost na tržištu, navodi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da kada treba da se vraćaju dugovi, onda oni nisu tržišna preduzeća, s

vremena na vreme država Srbija pravi ogromne deficite u državnom budžetu tako što vraća kredite javnih

preduzeća.

"Kada smo svojevremeno govorili o platnim razredima, sećam se da nije trebalo da se odnose na javna

preduzeća, kada se smanjivalo 10 posto svima koji smo zaposleni u javnom sektoru - to se takođe nije

odnosilo na javna preduzeća", rekao je Savić.

Smatra da je upravo politika izuzetaka dovela do nelogičnih razlika u zaradama, ne samo funkcionera.

Plate sudija i tužilaca od januara veće za pet odsto

Vlada Srbije odlučila je da se za pet odsto povećaju plate sudija i tužilaca u 2018. godini, saznaje "Tanjug".

Naime prvim planom budžeta za 2018. godinu, u delu koji se tiče pravosuđa, sudije i tužioci nisu bili

planirani za povećanje plata od 10 odsto kao ostali budžetski korisnici.

Nakon što su reagovala strukovna udruženja, kao i najviši sudijski i tužilački organi Državno veće tužilaca i

Visoki savet sudstva, Vlada Srbije je donela odluku na današnjoj sednici da se sudijama i tužiocima

povećaju plate za pet odsto.

Udruženje tužilaca Srbije pozdravilo je ovu odluku jer se na taj način kako je rečeno Tanjugu "ojačava

finansijska samostalnost sudija i tužilaca".

Vulin: Vojni budžet 25 odsto veći u 2018.

Budžet Ministarstva odbrane će u 2018. godini biti veći za 25 odsto, a najveći deo tih sredstava namenjen je

povećanju plata pripadnika srpskih oružanih snaga, poručio je ministar odbrane Aleksandar Vulin. On je

najavio i da će povećanje plata pripadnicima vojske iznositi 10 procenata linearno.

Ministarstvo odbrane je zahvaljujuću razumevanju republičke Vlade i predsednika Srbije i vrhovnog

komandanta dobilo za 25 procenata veći budžet nego što je to bilo prethodnih godina, rekao je Vulin

novinarima u Aranđelovcu.

„Naš budžet sada iznosi nekih 70,5 milijardi dinara. Najveći deo toga je odvojen za standard naših

pripadnika kroz povećanje plata, a zaista velika sredstva će ići i za nastavak naoružavanja, nastavak

opremanja najsavremenijim borbenim sistemima i naravno za održavanje i remont naše tehnike”, precizirao

je on. Na pitanje za koliko će biti povećane plate pripadnika vojske, odgovorio je: „Za 10 porocenata

linearno”.

„Značajan deo novca predviđen za nastavak stambene izgradnje. Očekujemo sa velikim nestrpljenjem i da

vladina komisija, koja je fomirana na osnovu naređenja vrhovnog komandanta Vojske Aleksandra Vučića,

izađe sa konkretnim planom i projektom za masovnu stambenu izgradnju za sve pripadnike bezbednosnog

sektora”, rekao je Vulin.

„Veliko mi je zadovoljstvo što mogu da kažem da je Srbija još jednom pokazala koliko joj je stalo do

pripadnika vojske, koliko joj je stalo do naše bezbednosit, naše sigurnosti, i koliko joj je stalo da

zahvaljujući tako snažnoj vojsci sačuva politiku vojne neutralnosti”, naglasio je ministar odbrane.

Privatizacija preostalih preduzeća sve ređe se završava prodajom

Od 556 državnih firmi, prodato tek 47

Najčešći model privatizacije u Srbiji poslednjih nekoliko godina je stečaj.

Od avgusta 2014. kada je na snagu stupio novi zakon sa odredbom da do 31.12. 2015. moraju da se prodaju

sve firme sa većinskim društvenim kapitalom, od 556 zatečenih neprodatih preduzeća sa 90.000 radnika,

279 je već završilo u stečaju, podaci su Ministarstva privrede. To je više od polovine i nije konačna lista, jer

država za još 144 firme sa 43.595 zaposlenih,

traži novog vlasnika a za 86 je postupak

privatizacije obustavljen bez najava da li će i

kako biti nastavljen.

Za tri godine koliko je zakon na snazi, prodato

je 47 preduzeća za ukupno 90,6 miliona evra,

od čega šest u mandatu sadašnjeg ministra.

Među te poslednje transakcije spada i

Galenika, koja je za 93,7 odsto kapitala

fabrike, postigla pojedinačno najvišu cenu od

16 miliona evra, ali se zato ne zna ko je

većinski vlasnik luksemburškog Elijusa, firme koja ju je kupila. Sadašnje ministarstvo podiglo je udeo

stečaja u privatizaciji, jer je u tom procesu, prema podacima sa zvaničnog sajta, završilo 26 od ukupno 48

rešenih predmeta, dok je proces obustavljen za 26 preduzeća.

- Od usvajanja novog Zakona o privatizaciji objavljeno je ukupno 213 javnih poziva za učešće u postupku

javnog prikupljanja ponuda sa javnim nadmetanjem radi prodaje kapitala, imovine ili za strateško

partnerstvo, i to 189 za prodaju kapitala, 21 za prodaju imovine, tri za izbor strateškog partnera - kažu za

Danas u Ministarstvu privrede.

Naglašavaju da se nastavljaju aktivnosti na privatizaciji preostalih firmi iz portfelja Ministarstva, i da je za

ukupno 59 već određen model - za 52 preduzeća prodavaće se kapital, šest će ponuditi svoju imovinu a za

jedno će se tražiti strateški partner kroz osnivanje novog društva. "Za preostala 43 subjekata privatizacije još

uvek nije doneta odluka o modelu privatizacije", kažu u Ministarstvu.

Podaci sa zvaničnog sajta, međutim, ne poklapaju se u potpunosti sa tim navodima, jer se iz tabela vidi da je

za 138 firmi analiza mogućnosti privatizacije još uvek u toku. Pri tom, za svega 25 stoji oznaka da je

moguće raspisivanje tendera. Među njima su Azotara, Petrohemija, PKB Korporacija, Lasta, Tigar, Jat

tehnika, Jumko... Kada će javni poziv biti raspisan, nije precizirano. Za neke od njih još se bira model, neke

čekaju poziv zainteresovanih investitora, pa onda da se vidi, ima onih koje još nisu regulisale imovinu, a

kod, na primer Krušika, čeka se da Vlada utvrdi svoj udeo u kapitalu.

Za preostalih preko stotinu firmi, navedeno je da raspisivanje tendera nije moguće. Među njima je velika

grupacija banja, banjskih bolnica i rehabilitacionih centara, gde još uvek traju sporovi države sa PIO fondom

oko vlasništva. Za neke je prepreka to što se njihova imovina nalazi u zahtevima za restituciju, pa se čeka

okončanje tog postupka da bi se videlo šta je preostalo za prodaju. Veliki je i broj preduzeća koja računaju

da će kroz unapred pripremljen plan reorganizacije uspeti da se stabilizuju i tek onda izađu na tržište

kapitala.

Ono što je pomalo apsurdno je da se u kategoriji "nije moguće" nalaze i firme sa svega nekoliko zaposlenih,

pa osim teze da je reč o kupovini vremena, nema drugog objašnjenja kako bi bez poslovne aktivnosti dugovi

mogli da se vrate. Za preduzeća iz energetskog sektora, poput Pro TENT-a, Kolubara usluga, Kolubara

ugostiteljstva, Rio Kostolac ili Održavanja i usluga, koja zapošljavaju više od 4.500 radnika, čeka se

mišljenje Ministarstva rudarstva i energetike. U toj grupi su i preduzeća sa spornom imovinom, zatim

veterinarske stanice za koje lokalne samouprave nisu zainteresovane, ali i one za koje jesu, ali još nisu

postigle dogovor sa državom a jedan od rariteta je i obrazloženje da je privatizacija Frizerskog preduzeća iz

Beograda nemoguća jer u firmi sa devet zaposlenih nema ko da pripremi dokumentaciju.

Na dugom štapu

- U portfelju Ministarstva privrede se nalazi 19 subjekata privatizacije sa teritorije KiM za koje će se tek

utvrđivati način privatizacije, kao i 13 zaštitnih radionica - preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i

zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koje su izuzete iz postupka privatizacije a za njih 11 na snazi je ili u

postupku izrade Unapred pripremljen plan reorganizacije - kažu u Ministarstvu i dodaju da je UPPR na snazi

i za još 26 firmi od kojih je 16 predviđeno za prodaju kapitala.

Više od polovine stečaja iz privatizacije

Više od polovine svih stečajnih postupaka, a trenutno ih je 710 aktivnih, odnosi se na preduzeća sa

većinskim društvenim kapitalom, uglavnom ona koja nisu uspela da nađu vlasnike i uglavnom nemaju

privrednu aktivnost. Vođenje tih predmeta, nakon gašenja Agencije za privatizaciju dodeljeno je Agenciji za

licenciranje stečajnih upravnika (ALSU). Od momenta stupanja na snagu novog zakona, ALSU je dobila

448 novih predmeta, od čega je stečaj zaključen u 85 slučajeva a obustavljen u osam. U 16 predmeta

nadležan privredni sud je razrešio ALSU sa pozicije stečajnog upravnika.

Šta pokazuje statistika o “Ženama i muškarcima u Republici Srbiji”

Mladi u najvećem riziku od siromaštva

Deca do 17 godina i mladi do 30 u najvećem su riziku od siromaštva, pokazuju podaci iz publikacije “Žene i

muškarci u Republici Srbiji”, koju je ovog meseca izdao Republički zavod za statistiku.

Čak 33 odsto dečaka i 32 odsto devojčica rizikuju da život provedu u siromaštvu.

Stopa rizika od siromaštva predstavlja udeo građana čiji je prihod manji od relativne linije siromaštva. Tako,

podaci koje su izdali analitičari iz RZS ne znače nužno da su ovi građani siromašni, ali znače da imaju veći

rizik da budu. Ipak, glavna smernica za anketu bili su prihodi koji i sami označavaju stepen siromaštva.

Iako velika stopa rizika od siromaštva kod dece može da bude posledica jednostavno podele sredstava u

višečlanim domaćinstvima, veliki problem zadaje i podatak da su zapravo radno sposobni mladi od 18 do 30

godina – u ubedljivo najvećem riziku od toga da budu siromašni.

- Kada su u pitanju mladi preko 18 godina, veliki broj njih su deca koja izlaze iz sistema socijalne zaštite,

odnosno oni koji su bez roditeljskog staranja, mladi Romi i deca koja su u riziku od gubitka porodice,

objašnjava Aleksandra Grubin, projektna menadžerka Fondacije “SOS Dečja sela Srbije”.

- Zbog zakona koji kaže da se mladi vode do 30 godine, mi zapravo radimo sa mladima od 14. pa do 30.

godine, koji se suočavaju sa samostalnim životom ili siromaštvom, navodi Grubin.

Mladi koji izlaze iz sistema socijalne zaštite, odnosno država nakon punoletstva više ne može da ih zbrine, u

posebno su ranjivoj kategoriji, dodaje Grubin, i objektivno, ali se suočavaju sa subjektivnim problemima.

“Od ove godine su mladi bez roditeljskog staranja stavljeni kao posebno teže zapošljava kategorija i oni

imaju prednost pri zapošljavanju, odnosno poslodavac ima olakšice ako ih zaposli ili primi na praksu, a

imaju i olakšice za samozapošljavanje”, kažu iz “SOS dečjih sela”.

Ipak, iako je Nacionalnim planom za zapošljavanje od 2017. godine uvedena ova kategorija, u statistici

Nacionalne službe, ovi mladi se još ne vode tako, pa će olakšice moći da dobijaju tek od naredne godine.

Problem je i što država nema popis svih mladih koji žive sami, odnosno bez porodičnog staratelja. Zna se da

ih trenutno ima 6.500, ali ne i koliko ih je kada postanu punoletni, odu iz hraniteljskih porodica i domova.

Kada penzije nisu uključene u prihod, odnosno oni koji nemaju penziju, a stariji su od 65 godina, imaju čak

82,5 odsto šansi da budu siromašni, pokazuju podaci RZS.

Ipak, ukoliko imaju penziju, muškarci stariji od 65 godina najmanje “pate” od rizika da budu na rubu bede.

"Stopa rizika od siromaštva kod muškaraca penzionera je 13,3 odsto, a kod žena 16,9 odsto”, navodi se još u

studiji “Žene i muškarci u Republici Srbiji”. Međutim, velika je razlika u polu, pa čak 22 odsto penzionerki

ima šansu da bude sa malim prihodima. Ova nesrazmera se objašnjava još većom razlikom u podeli,

odnosno naplati rada tokom prethodnih decenija kada su sadašnji penzioneri zarađivali.

Zlata Zec, sekretarka sindikata penzionera “Nezavinost”, kaže da ne veruje ovakvoj statistici.

- Penzioneri su svakako u rizičnoj grupi. Oni u većini slučajeva, a to su pokazali i podaci, dobijaju

minimalnu zaradu ili finansiraju cele porodice. Ali isključimo političke funkcionere ili one sa nacionalnim

penzijama, ostali žive upravo na liniji bede, kaže Zec.

Kada su u pitanju načini zapošljavanja, u najboljem su položaju radnici koji imaju knjižicu kod poslodavca,

dok su u najgorem status nezaposleni ali i samozaposleni. To su zapravo preduzetnici, pa na primer

muškarci koji su preduzetnici imaju 50 odsto šanse da budu siromašni, kao i 47 odsto žena preduzetnica.

Trajno siromašni

Podaci su još pokazali da svaka deveta žena i muškarac jesu trajno siromašni. To znači da su trenutno u

velikom riziku od bede, ali i da će naredne dve-tri godine – ostati sa velikom mogućnosti da budu bez novca,

ili sa jako malo sredstava za život.

Zašto država odlaže postupak konverzije poreskih dugova preduzeća Odbrambene industrije Srbije

Uvertira u najavljenu privatizaciju vojnih fabrika

* Od početka 2017. do kraja septembra kamate su uvećale poreski dug Zastave oružja, koji je premašio

deset milijardi dinara, za 380 miliona dinara

Uprkos sve boljim izvoznim rezultatima (ugovoren plasman pešadijskog naoružanja, lovačko-sportskog i

oružja za ličnu odbranu vredan oko 55 miliona dolara) i obezbeđenoj uposlenosti kapaciteta do polovine

2019. godine, poslovodstvo i zaposleni u Zastavi oružju ne mogu da budu sasvim zadovoljni.

Ako se tome dodaju investicije u nabavku

savremene opreme, zatim već započete

pripreme za izgradnju nove proizvodne

hale, kao i kupovina Zastava kovačnice i

nove fabričke laboratorije, reklo bi se da

razloga za zadovoljstvo ima napretek. Pa,

šta je to što kragujevačkim, ali i većini

ostalih oružara koji takođe beleže sve bolje

poslovne rezultate, sreću kvari? Problem je

u tome što im dobre poslovne rezultate, već

godinama unazad, ugrožavaju enormno

visoki poreski dugovi prema državi i lokalnim samoupravama. Dug Zastave oružja, na primer, koja je

najveći poreski dužnik među državnim firmama, premašio je deset milijardi dinara, pri čemu čak 60 odsto

tog duga čine kamate. O kakvom je opterećenju reč najbolje svedoči podatak da su od početka godine do

kraja septembra 2017, kamate uvećale poreski dug te fabrike za 380 miliona dinara (do kraja godine dug će

narasti za čitavih pola milijarde dinara).

Nevolja je što država, koja je većinski vlasnik svih fabrika Odbrambene industrije Srbije i koja se još 2013.

obavezala da dugove konvertuje u vlasnički ulog u tim preduzećima, ništa ne preduzima kako bi domaću

vojnu industriju, inače najvećeg neto izvoznika srpske privrede, oslobodila dužničkih okova. Iako nadležni

povremeno najavljuju rešavanje tog problema, tvrdeći da je postupak konverzije dugova preduzeća OIS

pokrenut, činjenica je da se na tom planu ništa konkretno ne radi, i da će dobit iz poslovanja Zastave oružja i

2017, kao i prethodne dve godine, da "pojedu" kamate na poreski dug. I mada niko zvanično ne saopštava

zašto država odugovlači sa realizacijom preuzete obaveze konverziju dugova vodećih preduzeća namenske

proizvodnje spekuliše se da bi to moglo da ima veze sa očekivanom privatizacijom vojnih fabrika. "Jedino

što možemo je da upišemo udeo u vlasništvu Zastave oružja, pri čemu se otvara mogućnost da te akcije,

ukoliko postoji saglasnost drugih državnih preduzeća, grad Kragujevac kompenzuje za dug koji ima kod

Energetike i Elektroprivrede Srbije", zaključak je Gradskog veća kojim je precizirano da grad dug Zastave

oružje, od oko tri milijarde dinara, konvertuje u kapital u toj fabrici. Taj zaključak kragujevačke gradske

uprave, međutim, još nije realizovan. Čeka se odluka Vlade Srbije o konverziji sopstvenih potraživanja u

vlasnički ulog u Zastavi i ostalim vojnim fabrikama. Sudeći prema procenama pojedinih analitičara država

odlaže konverziju dugova kako bi lakše privolela domaće oružare i njihove sindikalne vođe da pristanu na

najavljenu privatizaciju, odnosno dokapitalizaciju srpske vojne industrije.

A dužnička agonija Zastave oružja, kao i drugih vojnih fabrika, počela je 2003. godine, kada je uz prećutnu

saglasnost Vlade Srbije, prestala da plaća poreze i doprinose, kao i da izmiruje druge obaveze prema državi i

lokalnoj samoupravi. Tim potezom država je nastojala da fabrikama vojne industrije, Slobodi iz Čačka i

Zastavi pre svih, omogući da se oporave od posledica sankcija uvedenih 90-ih godina prošloga veka, kojima

je "namenska" bila izložena do sredine prve decenije novog milenijuma. Tome treba dodati i posledice

NATO bombardovanja (samo u Zastavi oružju stradala je polovina proizvodnih kapaciteta), kao i

nemogućnost plasmana proizvoda na inostrana tržišta koja, legalno, nisu bila dostupna sve do 2005. godine.

Procenjeno je da u takvim okolnostima namenska industrija ne bi mogla da "preživi" ukoliko bi redovno

izmirivala sve obaveze prema državi, lokalnim samoupravama i dobavljačima. Država, dakle, jeste mimo

važećih zakonskih propisa i neopravdano u odnosu na ostatak privrede, obezbedila povlašćen položaj

domaćoj vojnoj industriji i to je, sudeći po izvoznim rezultatima Zastave, Prvog partizana, "Milana

Blagojevića"... ipak bila dobra strategija. Problem je, međutim, što država nije zaboravila, a ni odustala, od

svojih potraživanja.

(Ne)opravdani strah od gubitka posla

Prema Nacrtu zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, koji bi u skupštinsku proceduru

trebalo da uđe krajem ove, ili početkom naredne godine, inostrane kompanije i investitori mogli bi da

postanu vlasnici do 49 odsto kapitala u fabrikama Odbrambene industrije Srbije (Zastava, Prvi partizan,

Krušik, Sloboda, "Milan Blagojević" i Prva iskra), dok bi država zadržala kontrolni paket, odnosno 51 odsto

akcija. Zaposleni i sindikati strahuju, međutim, da bi se tih 49 odsto privatizovanog kapitala brzo pretvorilo

u većinsko vlasništvo stranaca, a da bi cenu privatizacije vojnih fabrika platili zaposleni, kao što je to u

minulih dvadesetak godina bio slučaj u ostatku srpske privrede. Zato poručuju Vladi da ne pristaju na

privatizaciju svojih fabrika.

KURIR.RS/N1

MIODRAG ZEC: Zaduživanje veće od stope rasta,

najgore će biti mladima i penzionerima

Ekonomista i profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec ocenjuje da prosečan rast koji Srbija ima u

prethodne tri godine od 1,66 odsto ne može da obezbedi stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje veće

od ove stope rasta. Konstatuje da je veliki broj pitanja, koja usporavaju našu ekonomiju, pravne prirode.

Srbija, podseća Zec, kad se pogleda stopa rasta u regionu, je među zemljama s najnižim prosečnim stopama.

A stopa rasta je zbirni pokazatelj kvaliteta jedne ekonomije, naveo je. Naša stopa je stala u delu gde nema

mnogo tehničkog progresa, dodao je. Važan je rast, ali važna je i struktura društvenog proizvoda, naglasio

je.

Vlada Srbije je na Samitu "16 +1" u Budimpešti potpisala protokol koji će omogućiti izvoz govođeg mesa u

Kinu. Zec je upitao koliko treba goveđeg mesa da se "pokrije" na primer jedan sofisticirani avion. Nije

važno da se mnogo radi, važno je šta se radi, koliko se proizvodi i u čemu je višak, kaže gost Pressinga.

Prosečan rast u prethodne tri godine, kad je u

pitanju Srbija je 1,66 odsto.

Zec kaže da takav rast ne može da obezbedi

stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje

veće od ove stope rasta.

Ipak, kako ocenjuje, problem Srbije, ali i

ostalih zemalja regiona, je to što rast nije

zasnovan na inovacijama, modernim

tehnologijama, a iz svih zemalja beže mladi

ljudi.

Za jednu naciju i njen rast je najvažnije znanje - obrazovanje, društvene vrednosti, društveni sistem, tehnički

progres, istakao je.

Zec kaže da veliki broj pitanja koja usporavaju našu ekonomiju su, zapravo, pitanja pravne prirode. "Glavni

posao vlade je da napravi proizvod država".

Dodaje da u Srbiji postoji jedna opsesija - i to subvencijama, što kritikuje. Ističe to što se uglavnom radi o

doradnim poslovima, uvozu i izvozu, i dodaje da na tom modelu teško može dugoročno da se stabilizuje

ekonomija.

"Kad se uzme državni budžet, vidite kako se kreiraju prihodi i kome se šta daje i onda vidite da raste porez

na potrošnju, da je najmanji porez na dobit... Da najmanje izdvajamo za obrazovanje, vojsku", istakao je

kritikujući, s druge strane, državno deljenje subvencija.

Profesor kaže da se subvencije dele, s jedne strane, a sa druge strane se štedelo na platama i penzijama.

"Srbija je zemlja s najmanjim platama u regionu, tu se borimo sa Makedonijom i Albanijom, a ono što čovek

percipira to je prosečna plata i prosečna penzija i to je veoma nezadovoljavajuće... Srbija je jedina zemlja

koja je uradila ovakvu reviziju penzionog sistema - nijedna zemlja nije uradila to da je jednoj grupi uzela,

dok drugoj nije", naveo je.

Ovde je reč o pravu i socijalnoj politici, ističe Zec. Po meni, država bi trebalo sasvim drugačije da postupi,

da izradi socijalnu kartu, linearno da smanjuje penzije, dodaje.

Na pitanje kome je danas teže - mladima ili penzionerima, kaže da je u pitanju mrtva trka. Taj se disbalans

se nastavlja, niti će mladi imati neku šansu pri ovakvom modelu industrije, gde se traži repetitivni rad, niti

će stari imati neku starost, rekao je. Strahuje, zbog penzionog sistema, da će starima, ipak, u budućnosti biti

teže.

Govoreći o rezultatima samita Kine i 16 zemalja u Budimpešti - s koga se naša zemlja vratila sa nekoliko

ugovora za projekte koji su tamo potpisani (autoput Preljina - Požega, toplovod Obrenovac - Novi Beograd,

fabrika za prečišćavanje vode, pruga Beograd - Budimpešta), kaže da su infrastrukturni projekti važni, ali da

postoji nekoliko pitanja. Prvo pitanje je stopa zaduživanja, kaže. "Kada se država zadužuje po kamatnoj

stopi koja je veća od stope rasta, ona upada dugoročno u problem", istakao je.

"Geostrateški mora da se prelomi"

Srbija ne zna gde je, u tome je tragedija Srbije, mi niti bi u kapitalizam, a ne možemo u komunizam, stalno

se vrtimo u krug i oni koji su na vlasti moraju da donesu odluku, kaže Zec. On je naveo da je Srbija 20

godina u tranziciji, da se mnoga pitanja otvaraju, a nijedno se ne rešava. Geostrateški moraš da prelomiš,

dodao je.

Ocenjuje da Srbija kao da živi u vremenu u kom je moguć povratak na titoizam. Podseća da je to

hladnoratovski proizvod, da je zato Tito mogao da uzima i sa Istoka i sa Zapada, ali da sada ne može baš

tako.

Moraju da se urede javne službe, zašto gubimo sve arbitraže, zašto procesi traju toliko, pitao je. Ovde

institucije ne postoje, svi su želeli da vladaju personalno, jedan kulturološki obrazac je u problemu, jer se

institucije kod nas nisu primile, dodao je.

Ljudi ne shvataju koliko je blagoslovena institucija država. Mi nju doživamo kao uzurpatora, kao nešto što

treba prevariti, drugi neki narodi veruju da je država saveznik, alat pomoću kog ostvaruju svoje sposobnosti,

naveo je Zec.

O obrazovanju

Osvrćući se na dualno obrazovanje, kaže da je to potpuno regularna stvar, da smo to nekad imali (škola

učenika u privredi) i da je tako nešto potrebno kad je u pitanju nacija koja ima industriju.

Kod obrazovanja je na drugoj strani problem - zapravo na tri ravni - problem je identifikovati koja su deca

talentovana, kako ih uvesti u školski sistem da se obrazuju, a treći nivo - kad završe šta ćemo sa njima,

naveo je.

"U obrazovanju smo toliko propustili, i ovaj novac koji imamo, trošimo uludo - moramo da znamo šta nam

treba - od dualnog do akademskog obrazovanja", naveo je Zec. Borba za ljudski kapital je ključna, mi

izvozimo nešto što je najređe, to su ljudi, talenti, naveo je i dodao da je to tragično.

Ostaćemo bez lekara, inženjera, nećemo imati ko da vrši inspekciju nad radovima, desiće nam se da će lekar

da otvori stomak pa da gugla gde je bubreg, naveo je.

Govoreći o novom zakonu o visokoškolskom obrazovanju, posebno u delu koji se tiče autonomije

univerziteta, kaže da je za njega najproblematičnije to što postoji čitav niz tela koja simuliraju nezavisnost, a

navodno reč je o autonomiji. U našoj državi hiljade ljudi rade u regulatornim i nezavisnim telima koja nisu

ni nezavisna ni regulatorna, zaključuje.

Dozvoljeni minus tri puta skuplji od gotovinskog

kredita

Gotovinski keš krediti sve primamljiviji građanima.

Zbog niže kamatne stope građani u Srbiji sve više koriste gotovinske kredite od pozajmica po tekućem

računu.U pojedinim bankama ističu da dozvoljeni minus građani i dalje koriste u velikoj meri jer se ne

sagledava njihova kreditna sposobnost, već je samo bitno da imate redovan mesečni priliv i da po isteku

dozvoljenog minusa budete "u plusu" na tekućem računu.

Trenutno građani najčešće uzimaju gotovinski kredit do 100.000 dinara s periodom otplate od 12 meseci.

Laki keš gotovinski kredit u tom iznosu u Banci Inteza s periodom otplate od godinu dana koštaće vas

8.702,50 dinara mesečno, a ako se pozajmite 120.000 dinara mesečna rata će vam biti 10.443 dinara u

narednih 12 meseci.

U Vojvođanskoj banci kažu da ako uzmete gotovinski kredit od 100.000 dinara banci vraćate 103.776 dinara

i mesečna rata u narednih godinu dana vam je 8.648 dinara. Naknada koju banka naplaćuje od klijenta je

dodatnih 3.000 dinara. To znači da na pomenuti iznos kreditna plaćate oko 7.000 dinara godišnje na ime

kamata i troškova. Za pojedince je to jeftinija varijanta nego da se pozajmljuju u komšiluku, ili kod rođaka.

I u Komercijalnoj banci daju primer gotovinskog kredita do 100.000 dinara s rokom otplate od godinu dana.

Mesečna rata je 8.648 dinara tokom 12 meseci i ukupan iznos kredita s kamatom je 103.776,84 dinara.

Naknada banke za obradu papira je 2.000 dinara.

"Dozvoljeni minus" koristiti dozirano

NBS je uvek upozoravala građane da bi "dozvoljeni minus" trebalo koristiti samo u krajnjoj nuždi i u

kraćem vremenskom periodu. To ne znači da građani ne treba da koriste ovu vrstu pozajmice, već da odluku

o korišćenju donose na osnovu informacija o tome koliko dozvoljeni minus košta, a zatim i kreditna kartica

ili potrošački kredit.

Za one koji "dozvoljeni minus" koriste samo ponekad, i izbegavaju da koriste ceo iznos te pozajmice, ovaj

vid dopune kućnog budžeta može da bude isplativiji od kredita.

Kamatne stope na prekoračenja po tekućem računu kreću se i do 36 odsto na godišnjem nivou za dozvoljeni

minus, a za nedozvoljeni minus na tekućem računu one idu i do 71,5 odsto!

Interesantno je da, prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, neke banke imaju niže kamatne stope

na nedozvoljeni minus, nego na tzv "dozvoljeni". U Erste banci kamata na nedozvoljeni minus je 12,13

odsto a na dozvoljeni preko 31 odsto na godišnjem nivou.

Kamata na nedozvoljeni minus u Rajfajzen banci je 12 odsto, a u Prokredit banci 17 procenata. Unikredit ide

tim putem i kod njih je kamata na tzv. nedozvoljeni minus 18,15 odsto godišnje.

Trošak klijenta prilikom odobravanja prekoračenja po tekućem računu je povlačenje izveštaja Kreditnog

biroa u iznosu od 246 dinara i trošak menice u iznosu 50 dinara.

Za reprezentativni primer dozvoljenog prekoračenja /dozvoljenog minusa na tekućem računu/ od 100.000

dinara na rok od 12 meseci, iznos kamate je 25.534 dinara na godišnjem nivou, dok će pod istim uslovima

na iznos od 40.000 dinara klijent na ime kamate platiti 10.213,79 dinara za godinu dana, rečeno je

BKTVNews-u u Komercijalnoj banci.

Broj klijenata koji koristi dozvoljeni minus je 75 odsto u odnosu na broj koji imaju odobreno prekoračenje,

što potvrđuje činjenicu konstantno povećane tražnje klijenata za dodatnim izvorima finansiranja, ističu u

Komercijalnoj banci.

Minus po tekućem računu svuda predstavlja najskuplju vrstu pozajmice, pre svega zbog toga što su vreme i

obim njegovog korišćenja, kao i vraćanja neizvesni.