Radno pravo 144. – 176. pitanja

144. Pojam, znacaj i karakteristike prava socijalnog osiguranja

Pravo socijalnog osiguranja je skup pravnih normi kojima se obezbedjuje socijalna i materijalna sigurnost zaposlenih i drugih lica po osnovu zakonom definisanog osiguranja u situacijama koje su tim zakonom predvidjene kao socijalni rizik ili slucaj.

„Pravo socijalnog osiguranja“ ili „socijano osiguranje“ su jednakog pojmovnog znacaja. Socijalno pravo regulise zastitu onih lica koja nisu u mogucnosti, bez svoje krivice, da svojim radom i/ili svojom imovinom obezbede sebi i izdrzavanim clanovima porodice sredstva za zivot (lica u staju socijane potrebe – stanju koje nije redovno nitin pozeljno). Sustina ovog prava je da obezbedi odgovarajucu socijualnu materijalnu sigurnost ljudi koji su u stanju socijalne potrebe. Ono je uredjeno drzavnim normama.

Socijalno osiguranje se pojmovno odredjuje kao oblik osiguranja i zastite zaposlenih i drugih gradjana (osiguranika i osiguranih lica) od pojedinih rizika koji prate zivot i rad coveka. Zapravo, oni koji su osigurani obezbedjuju sebi socijalnu sigurnostu situacijama ugrozavanja radne sposobnosti i nemogucnosti daljeg rada i nestasice sredstava za egzistenciju.

Karakteristike soc. osiguranja :

1. To je najvazniji pravni instrument (poluga) soc. politike kojom se sprovodi materijalna i zdravstvena zastita ljudi, ali koji je odredjen i psiholoskim razlozima osecanja sigurnosti u zivotu i radu coveka;

2. To je osiguranje koje pokriva odredjeni krug lica, lica koja su po osnovu radnog odnosa ili nekom drugom osnovu osigurana od pojedinih socijalnih rizika;

3. To je osiguranje koje podrazumeva finansijsko tj. materijalno ucesce svakog osiguranika;4. To je osiguranje koje karakterise princim solidarnosti i uzajamnosti pri obezbedjivanju

soc.-materijalne sigurnosti osiguranika i osiguranih lica, tj. princip „prelivanja“ mat. sredstava medju osiguranicima i osiguranim licima u skladu sa potrebama.

145. Socijalni rizik ili slucaj ( pojam, vrste i uzroci socijalnih rizika)

Uobicajeno je da se socijalni rizik objasnjava kao stetan dogadjaj ili neprilike. To je dogadjaj koji coveka moze da zadesi u toku rada i zivota,a koju covek tesko moze da prevazidje bez organizovane pomoci i intervencije.

U teoriji ima razlicitih misljenja:

1

Prvo, postoje misljenja po kojima treba odbaciti termin „socijalni rizik“ koji asocira na nesrecne dogadjaje (bolest, telesna povreda, invalidnost) a da treba prihvatiti termin „socijalni slucaj“ koji uz nesrecne dogadjaje obuhvata i normalne zivotne situacije (starost, prirodna smrt).

Drugo, postoje misljenja po kojima treba razlikovati termin „socijalni rizik“ , „ socijalnog slucaj“ i „osigurani slucaj“. Socijalni rizik ili socijalni slucaj su svakako osigurani slucajevi. Osigurani slucaj je onaj socijalni rizik ili slucaj od cijih je posledica odredjeno lice zasticeno pravnom normom – normom prava soc. osiguranja.

Trece, socijalni rizik ne treba tretirati samo kao dogadjaj ili nepriliku koja je nastupila vec i kao opasnost od njihovog nastupanja.

Pod socijalnim rizikom (slucajem) mozemo podrazumevati pravnim propisima utvrdjeno stanje,dogadjaj ili pojavu, odnosno opasnost od njihovog nastupanja, koja ima ili moze imati odredjene posledice, a u vezi sa kojom osiguranici i osigurana lica imaju utvrdjena prava , obaveze i odgovornosti u smislu prevencije ili otklanjanja posledica.

Mogu se razlikovati dve vrste soc. rizika:

1. Fizioloski (bolest,starost,smrt)2. Profesionalni (nezaposlenost,invaliditet)

Uzroci navedenih rizika mogu biti rad,uslovi rada i umor,povreda na radu ili van rada, profesionalna bolest ili bolest koja to nije.

146. Stvaranje fakultativnog i obaveznog socijalnog osiguranja u svetu

U prvoj polovini 19. v (vreme ekonomskog liberalizma) drzava ostaje indiferentna prema zahtevima i potrebama radnika uopste te i prema za organizovanom socijalnom zastitom. Zato se radnici medjusobno udruzuju i stvaraju udruzenja, drustva za uzajamnu pomoc (Engleska pa Francuska i drugim zemljama). Jacanje radnickog pokreta posle revolucionarne 1848. godine, povecanje broja smrtnosti radnika i broja telesnih povreda primoralo je drzavu da obezbedi odredjene oblike zastite i osiguranja radnika.

U fazi imperijalizm , pocinje se sa primenom dvokanalnog sistema osiguranja – fakultativno i obavezno osiguranje. Fakultativno (neobavezno) osiguranje mogli su sebi da obezbede samo radnici sa vecim zaradama, tako da su siroke radnicke mase ostajale i dalje neosigurane. Obavezno socijalno radnicko osiguranje radja se u Nemackoj u drugoj polovini 19. veka. U duhu obaveznog socijalnog osiguranja postepeno nastaju dva dominantna koncepta: a) Bizmarkov koncept ; i b) Beveridzev koncept.

2

a) Kancelar Bizmark i nemacka vlast ukljucuju u svoju drzavnu politiku i sociujalnu politiku i socijalno osiguranje. Zakon o osiguranju radnika za slucaj boleti donesen je u Nemackoj 1883. Godine.Ovim osiguranjem bili su najpre obuhvaceni industrijski radnici a posle i radnici u trgovini in poljoprivredni radnici. Radnici su snosili teret osiguranja za slucaj bolesti (2/3 a poslodavci 1/3), dok su teret osiguranja za slucaj nesrece na poslu u celini snosili poslodavci. Bizmarkov koncept socijalne politike i socijalnog osiguranja izvrsio je veliki uticaj i na druge zemlje (Velika Britanija, Italija, Francuska,Danska). Razvoj soc. osiguranja narocito dobija na svom zamahu posle svetske privredne krize krajem 20-ih i pocetkom 30-ih godina 20. V. Sovjetski Savez u prvim danima svog postojanja uredjuje pitanja soc. osiguranja ( Lenjinov program osiguranja).

b) U toku i posle II sv. rata pod uticajem naprednih snaga u svetu i aktivnosti MOR –a dolazi do daljeg poboljsavanja i prosirivanja socijalnog osiguranja po nacinu finansiranja, kruga lica i po broju rizika koje obuhvata. Znacajan je uticaj SAD predsednika Ruzvelta i Cercila koji su i Atlanskoj povelji 1941. godine kao jedan od ciljeva naveli saradnju izmedju svih naroda narocito u oblasti privrede kako bi se obezbedili bolji uslovi rada. Sve te nove tendencije u daljem razvoju soc. osiguranja prikazao je lord Vilijam Beveridz u svom izvestaju koji je povodom ispitivanja sistema socijalnog osiguranja, podneo britanskom parlamentu 1942. godine. Beveridzev koncept socijalnog osiguranja karakterise opstost i univerualnost u tom smislu da poikriva celo stanovnistvo, sa pravilima koja vaze za sve. Finansira se iz budzeta tj. iz opstih poreza i doprinosa. Prihvacen je u Velikoj britaniji i Svajcarskoj,a u skandinavskim zemljama, nekim drzavama SAD i Kanadi, uz izvesne posebnosti.U periodu posle II svetskog rata socijalno osiguranje u svetu belezi stalan razvoj i po svim svojim oblastima (zdravstveno,penzijsko i invalidsko), kako sirenjem kruga osiguranih lica tako i sirenjem kruga socijalnih rizika i obima pojedinih prava. Danas u svetu postoji vise „modela“ socijalnog osiguranja. Ako podjemo od kriteriuma ucesca drzave i prisustva javnopravnih, odnosno privatno pravnih instrumenata u kreiranju i sprovodjenju socijalnog osiguranja moglo bi se reci da postoji 3 modela: 1. Klasicni model socijalnog osiguranja ima svoj koren u tzv. Bizmarkovom konceptu

soc. osiguranja. Klasicni model podrazumeva dominantno ucesce drzave u koncipiranju i vodjenju socijalne politike i socijalnog osiguranja i ostvarivanju ideje o cocijalno-materijalnoj sigurnosti sto veceg broja gradjana.

2. Korporativni model bazira se na preduzetnistvu a na manjem uticaju javne vlasti i sindikata (Japan). Nosioci socijalnog osiguranja dobijaju ulogu investicionih fondova, koji raspolazu sredstvima u duhu preduzetnistva.

3

3. Liberalni model podrazumeva liberalnu ekonomiju i trziste, te decentralizovanu ekonomsku i socijalnu politiku (Australija, Novi Zeland). Ovakav model ne podrazumeva bitan uticaj drzave i socijalnih partnera – udruzenje radnika i posloadavaca. Ovaj model pretpostavlja dominaciju privatnih nosilaca socijalnog osiguranja, a prisustvo drzave samo u pojedinim segmentima socijalne pomoci i zastite pojedinih kategorija stanovnistva.

147. Stvaranje i razvoj socijalnog osiguranja u nasoj zemlji

U krajevima pre stvaranja SHS 1918. godine, socijalno osiguranje se stvaralo i razvoijalo pod uticajem zakonodavstva onih zemalja pod cijom jurisdikcijom su ti krajevi bili. Srbija je Zakonom o radnjama 1910. godine (lex Jasa Prodanovic) uvela zdravstveno osiguranje za slucaj bolesti i nesrece na poslu, a po ugledu na Nemaki sistem osiguranja. Medjutim, ovaj zakon nije mogao prakticno da zazivi, jer su Srbiju ubrzo zahvatili ratovi 1912. I 1913. godine, a zatim i I svetski rat. Na podrucju Crne Gore vazio je Bogisicev opsti imovinski zakonik koji je imao i i odredbe o pomoci za slucaj bolesti. Kraljevina SHS pod uticajem narastajuceg radnickog pokreta, narocito posle Oktobarske revolucije, kao i pod uticajem tek osvovane Medjunarodne organizacije rada, predvida u Vidovdanskom ustavu iz 1921. godine obezbedjenje radnika za slucaj bolesti i nesrece putem posebnog Zakona o osiguranju radnika iz 1922. god. Ovaj zakon je ostao na snazi do kraja postojanja Kraljevine Jugoslavije, a sa njim pocinje i uvodjenje zdravstvenog osiguranja na citavoj teritoriji Jugoslavije.

Zakonom o osiguranju radnika su bila obuhvacena sva lica u radnom odnosu na teritoriji Kraljevine Jugoslavije,bez obzira na pol, drzavljanstvo i starost, te je tako izvrsena prva centralizacija ukupnog sistema socijalnog osiguranja sa jednim nosiocem opsteg radnickog osiguranja – sredisnjim uredom za socijalno osiguranje.

Socijalno osiguranje u Jugoslaviji bilo je bazirano na osnovnim elementima soc. osiguranja koji su karakteristicni i za druge kapitalisticke zemlje. Nakon II sv. rata osnovna obelezja socijalnog osiguranja u Jugoslaviji su njegovo objedinjivanje, izjednacavanje, prosirivanje i podrzavanje. 1945. godine donosi se Zakon o sprovodjenju socijalnog osiguranja. Ovim zakonom je uspostavljen Srednji zavod za socijalno osiguranje sa sedistem u Zagrebu, kao jedinstveni nosliac socijalnog osiguranja na celoj teritoriji Jugoslavije.

Prvi reformski zakon u pravno-materijalnom smislu bio je Zakon o socijalnom osiguranju radnika, namestenika i sluzbenika iz 1946. godine. Osnovni cilj njegovog donosenja bila je pravno-materijalna unifikacija soc. osiguranja. Ovim zakona si regulisane sve grane socijalnog osiguranja i obuhvacene sve kategorije zaposlenih lica. Sprovodjenje soc. osiguranja bilo je povereno Drzavnom zavodu za soc. osiguranje.

4

Zakon o socijalnom osiguranju radnika i njihovih porodica iz 1950. godine prosiruje se drzavno socijalno osiguranje na sve radnike drzavne sluzbe i na clanove njihovih porodica. Sa razvojem samoupravljanja nakon 1950. god javlja se potreba za drugacijom organizacijom i finansiranjem soc. osiguranja , nov nacin koji je usledio bio je baziran na zavodima za socijalno osiguranje kao samostalnim ustanovama sa drustvenim upravljanjem a finansiranje se ostvarilo putem doprinosa koji su uplacivali preduzeca, ustanove i poslodavci za zaposlene radnike. 50-ih godina 20. v donose se posebni zakoni o penzijskom, invalidskom i zdravstvenom osiguranju tako da je po prvi put izvrseno materijalno-pravno razdvajanje soc. osiguranja. Uredbom o fondovima za uzajamno pomaganje iz 1956. god. u sistem soc. osiguranja uvedeno je i dobrovoljno osiguranje. Donosenje Ustava iz 1963. god. uslovile su i dalje promene u razvoju soc. osiguranja. Donosi se Osnovni zakon o penzijskom, invalidskom i zdravstvenom osiguranju. 1971. se donosi Zakon o osnovnim pravima iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Krajem 80-ih i pocetkom 90-ih godina 20. v u Jugoslaviji su zapazene nepovoljne tendencije u smislu sporog rasta zaposlenosti i sve veceg broja penzionera. 1992. god u Srbiji je donet Zakon o zdravstvenoj zastiti i Zakon o zdravstvenom osiguranju, kao i Zakon o penzijskom i invalodskom osiguranju. Za ovo zakonodavstvo u oblasti osiguranja iz 1992. god. karakteristicno je sledece:

1. dolazi do materijalno-pravnog razgranicenja materije zdravstvene zastite od zdravstvenog osiguranja

2. dolazi do definitivnog napustanja sistema samoupravnog interesnog organizovanja i slobode razmene rada u oblasti socijalnog osiguranja i do uspostavljanja republickih zavoda, odnosno fondova soc. osiguranja.

3. sredstva za soc. osiguranje obezbedjuju u odgovarajucim zavodima, odnosno fondovima, pre svega osiguranici i poslodavci.

148. Medjunarodno uredjenje socijalnog osiguranja

Pitanje medjunarodnog uredjenja socijalnog osiguranja narocito se istice posle I sv. rata.To je vreme kada se Konferencija mira ozbiljno bavi ovim pitanjem i ukljucuje ga u Pakt Drustva naroda i kada problem socijalnog osiguranja prestaje biti stvar samo pojedinih drzava. Prakticne aktivnosti u vezi sa uredjenjem socijalnog osiguranja na medjunaodnom planu pocinju osnivanjem Medjunarodne organizacije rada 1919. god. Svojim konvencijama i preporukama MOR najpre regulise socijalno osiguranje za pojedine kategorije radnika i povodom pojedinih socijalnih slucajeva (rizika). Tako prvo su konvencijama bili obuhvaceni industrijski radnici, poljoprivredni radnici, pomorci itd. Od socijalnih slucajeva najpre su bili obuhvaceni: materinstvo i nezaposlenost, nesreca na poslu, bolest itd. Pri regulisanju socijalnog osiguranja po navedenim rizicima koriste se razliciti principi: princip obaveznog osiguranja u uspostavljanju osiguranih slucajeva i osiguranih lica (bolest, starost, invalidnost, smrt) princip obaveznog ili

5

fakultativnog osiguranja ili kombinacija oba (nezaposlenost), princip profesionalnog rizika i prava na naknadu stete (nesreca na poslu) itd.

Sto se tice polja primene soc. osiguranja, konvencijama i preporukama se utvrdjuje ili sugerise osiguranje za sve radnike zaposlene u industriji, trgovini, poljoprivredi i dr. privrednim granama. Predvidja se i dobrovoljno osiguranje po prestanku obaveznog osiguranja i licima koja se bave samostalnim radom, ili dodatno osiguranje licima koja su vec obuhvacena obaveznim osiguranjem. Kao nacin obezbedjivanja materijalnih sredstava predvidjaju se doprinosi od strane osiguranika. Prava iz soc. osiguranja ogledaju se u merama zdravstvene nege i zastite, u davanjima u naturi (medicinska pomagala i lekovi) i novcu (penzije).

Jedna od najznacajnijih konvencija u oblasti soc. osiguranja, koju je donela MOR, jeste Konvencija br. 102 o minimalnim normama socijalnog obezbedjenja iz 1952. god. ovom konvencijom se tezi da se uspostave univerzalni i osnovni okviri ukupnog sistema socijalnog osiguranja, kako u pogledu socijalnih rizika tako i u pogledu odredjenih davanja i drugih prava po osnovu tog osiguranja. Konvencija br. 102, na neki nacin je prekretnica u normativnoj djelatnosti MOR-a po pitanjima soc. osiguranja. Ovom konvencijom se nudi projekcija novih i progresivnih resenja u oblasti soc. osiguranja- novi rizici i nova prava, ili sirenje obima zastite i pojedinih prava, uz ublazavanje uslova za njihovo ostvarenje.

Socijalnom osiguranju je posvecena odredjena paznja i u aktima OUN. Tako je u povelji OUN naglaseno da je jedan od ciljeva ove organizacije i povecanje nivoa zivota i obezbedjenje uslova progresa i razvoja u ekonomskom i socijalnom pogledu. U Opstoj deklaracijai o pravima coveka odredjeno je da svako ima pravo na socijalno osiguranje, pravo na zadovoljavajuce uslove rada i na zastitu od nezaposlenosti,prava na zivotni standard koji obezbedjuje zdravlje i blagostanje coveka i njegove porodice ukljucujuci i pravo na lekarsku negu...

Posebno treba podvuci delatnost Svetske zdravstvene organizacije (1946), kao ustanove UN u zastiti zdravlja i unapredjivanja svih ljudi u svetu. U evropskom pravu, kao regionalnom pravu,treba ukazati na izvore evropskog nekomunitarnog prava (izvori Saveta Evrope) i izvore komunitarnog prava (izvori Evropske unije) u vezi sa pravima soc. osiguranja.

149. Medjudrzavno ugovorno uredjenje socijalnog osiguranja

Za nasu drzavu karakteristicno je bilateralno medjudrzavno uredjenje socijalnog osiguranja. Za sad nemamo visestranih medjudrzavnih ugovora u ovoj oblasti. Medjudrzavno ugovorno uredjenje soc. osiguranja utemeljeno je na odgovarajucim dokumentima medjunarodnog i unutrasnjeg prava (Konvencija MOR-a br. 47 iz 1939. god. koja govori o medjunarodnom ocuvanju socijalnog osiguranja, Zakon o naknadama iz socijalnog osiguranja(penzijskog i

6

invalidskog) u inostranstvu iz 1977. god. , Zakon o zakljucivanju medjunarodnih ugovora iz 1978. god. , Zakon o zastiti gradjana Jugoslavije na privremenom radu u inostranstvu iz 1980. god.

Jugoslavija je zakljucila veci broj konvencija o socijalnom osiguranju a Srbija ih je „nasledila“ posle raspada Jugoslavije a neke nove je i sama zakljucila. Ovim konvencijama regulisu se prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, osiguranja za slucaj nezaposlenosti, ostvarivanje prava u oblasti zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja. Sporazumima se nastoji obezbediti sto potpunija zastita nasih radnika dok se nalaze na radu u inostranstvu , kako i po njihovom povratku. Sve ovo postize se primenom sledeci opstih nacela:

1. nacelo primene propisa zemlje rada; 2. nacelo izjedncavanja drzavljana zemlje porekla sa drzavljanima zemlje rada;3. nacelo sabiranja staza navrsenog u zemljama ugovornicama:4. nacelo prenosivosti stecenih prava.

Nastoji se da se navedenim ugovorima obezbede nasim radnicima, pod istim uslovima kao i za radnike zemlje zaposlenja, ista prava. Takodje, nastoje se obezbediti ostvarivanje prava na zdravstvenu zastitu i po osnovu zdravstvenog osiguranja za clanove porodica radnika koji su ostali da zive u nasoj zemlji, za uzivaoce penzija koja su penziju ostvarili u inostranstvua koriste je u zemlji porekla, za radnike i clanove njihovih porodica dok borave u nasoj zemlji za vreme placenog odmora , itd. Medjutim, u nekim sporazumima pri uredjenju pitanja iz zdravstvenog osiguranja,koriste se posebna nacela:

1. nacelo osiguranja2. nacelo domicila3. nacelo teritorijalnosti

Po nacelu osiguranja, materijalno obezbedjenje zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja je obaveza zemlje u kojoj su osigurani radnici i njihove porodice, i u kojoj ova lica placaju doprinose na ime zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja. Po nacelu domicila zdravstvenu zastitu i zdravstveno osiguranje obezbedjuje ona zemlja ugovornica na cijoj teritoriji su nastanjeni osiguranici i osigurana lica. Po nacelu teritorijalnosti zdravstvena zastita i zdravstveno osiguranje obezbedjuje se na teret one zemlje ugovornice na cijoj teritoriji se ostvaruje ta zastita i osiguranje, bez obzira na to zemlji su uplacivani doprinosi na ime zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja.

7

150. Opsta nacela socijalnog osiguranja

1. nacelo obaveznosti- govori o drustvenom znacaju socijalnog osiguranja. Socijalno osiguranje se obavezno sprovodi na osnovu samog zakona, odnosno ne zavisi od volje osiguranika (ipso iure). Ustavom RS utemeljeno je socijalno osiguranje po njegovim granama. Obavezno socijalno osiguranje se odnosi na: zaposlena lica,lica koja samostalno obavljaju delatnost i poljoprivrednike. Osiguranje gradjana koji nisu obuhvaceni obaveznim osiguranjem, obezbedjuju se po principu dobrovoljnosti, u skladu sa zakonom.

2. Nacelo potpunosti i sveobuhvatnosti (opstosti)

Potpunost znaci da soc. osiguranje tezi da obuhvati sva zaposlena i druga radno angazovana lica, kao i clanove njihovih porodica. Razlikujemo sledece kategorije lica koja su obuhvaceni socijalnim osiguranjem: - osiguranici, osigurana lica i lica koja su osigurana samo u odredjenim slucajevima.

Osiguranici su lica koja su „izvorno“ osigurana po nekom svom licnom statusu ili svojstvu (zaposleni, poljoprivrednici i dr.) U osigurana lica spadaju, pored osiguranika i korisnici prava koji su odigurani posredstvom osiguranika (deca, bracni drug i dr.), ako ne ostvaruju prava iz socijalnog osiguranja po nekom drugom osnovu. Pojam „osigurana lica“ je siri od pojma „osiguranici“. Sveobuhvatnost znaci da soc. osiguranje tezi da obuhvati sto veci broj socijalnih rizika koji ugrozavaju egzistenciju, zdravlje,bioloske i radne sposobnosti osiguranika i drugih osiguranih lica.

3. Nacelo dobrovoljnosti

Jedno od najstarijih nacela. Socijalno osiguranje lica koja nisu obuhvacena obaveznim osiguranjem sprovodi se po nacelu dobrovoljnosti.

151. Nacela osiguranja i finansijskog doprinosa

Sredstva za socijalno osiguranje obezbedjuju se, pre svega, iz doprinosa koje placaju sami osiguranici i poslodavci za svoje zaposlene. Doprinosi se placaju u skladu sa zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koje regulise pitanja vezana za obveznike, nacin utvrdjivanja iznosa i njihovih naplata itd.

Medjutim, ovaj sistem finansiranja, u poslednje vreme na rezultira potrebnim sredstvnima. Razloga ima vise, prvo, ne raste zaposlenost koja bi omogucila veci priliv sredstava na osnovu doprnosa. Drugo, prisustvo velikog broja korisnika prava iz socijalnog osiguranja, narocito iz penzijskog i invalidskog osiguranja(veliki broj korisnika penzija) Princip tekuceg finansiranja daje

8

dobre rezultate u uslovima kada najmanje tri zaposlena doprinoso obezbedjuju sredstva za jednog korisnika penzije. Trece, u neposrednoj proslosti vise paznje smo posvecivali „rashodnoj strani sistema“, a bilo je neophodno bar u istoj meri posvetiti paznju „prihodnoj strani sistema“ (finansiranje sistema). Pozitivna iskustva iz drugih zemalja govore o tome da treba kombinovati sve tri izvora finansiranja: tekuce finansiranje kroz obaveznu akumulaciju kapitala i komercijalno raspolaganje tim kapitalom s ciljem njegove polodnje i finansiranje kroz dobrovoljno osiguranje. Smatra se da navedeno „trojstvo“ izvora u daljoj reformi finansiranja sistema socijalnog osiguranja moze da omoguci cvrstu podlogu za istovremeno odrzavanje, uzajamnosti, solidarnosti i socijalne pravde.

Nacelo uzajamnosti i solidarnosti- znaci medjugeneracijsku upucenost i podrsku osiguranika pri obezbedjivanju prava iz socijalnog osiguranja. Radnoaktivni osiguranici obavezno placaju doprinose za socijalno osiguranje i tako obezbedjuju neophodnu materijalnu osnovu za ostvarivanje prava onih koji su navrsili radni vek i koriste odredjena prava. Kada radnoaktivni osiguranici navrse svoj radni vek, sa punim legitimitetom mogu ocekivati da mladja generacija radnoaktivnih obezbedjuje sredstva za njihova prava iz soc. osiguranja.

Uzajamnost i solidarnost u socijalnom osiguranju, manifestije se jos i izmedju polova, zdravih i bolesnih itd. medju polovima manifestuje se tako sto zene mogu u punom obimu ostvariti neka prava iz soc. osiguranja pod blazim uslovima u odnosu na muskarce. Solidarnost zahteva i „prelivanje“ sredstava izmedju osiguranika razlicitog materijalnog statusa, npr. kod radnoaktivnih osiguranika postoje propisima definisane minimalne zarade ali ne i maksimalne u socijalnom osiguranju postoje propisima definisane i najnize i najvise penzije, te se oni rasponi u primanjima iz vremena dok su osiguranici bili radnoaktivni ovde ne mogu ispoljiti .

152. Osiguranje za slucaj nezaposlenosti (znacaj i krug lica obuhvacen tim osiguranjem)

Jedan od najtezih socijalnih rizika jesta nezaposlenost. Osiguranje za slucaj nezaposlenosti bilo je, moze se reci, osnov radnickog osiguranja, jer se najneposrednije ticalo obezbedjenja socijalno-materijalne sigurnosti radnika.

Istorijski posmatrano, osiguranje za slucaj nezaposlenosti ima svoje korene u osnivanju raznih udruzenja, agencija i blagajni u okviru profesionalnih udruzenja radnika. I danas riziku nazaposlenosti su izlozena sva radno angazovana lica. Jer, rad coveka uslovljen je mnogim objektivno odredjenim ciniocima koji mogu dovesti do nemogucnosti daljeg rada i do nezaposlenosti. Zaposleno lice moze ostati bez posla mimo svoje volje ili po slili zakona, u slucajevima i na nacin predvidjen zakonom.

Nezaposlenim licem, smatra se lice od 15 godina zivota do ispunjenja uslova za penziju, najkasnije do 65 godina zivota, koje je sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi nacin ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih

9

obavezno kod odredjenih kategorija radno angazovanih lica. razlikujemo dve grupr nezaposlenih lica:

1. nezaposleni koji prvi put traze zaposlenje2. nezaposleni koji su bili zaposleni, odnosno na drugi nacin radno angazovani pa su ostali

bez posla.

Oni koji traze prvi put zaposlenje, dok ne nadju posao, imaju pravo na odgovarajuce usluge i mere aktivne politike zaposljavanja kod organizacije koja se bavi zaposljavanjem,kako bi sto pre nasli zaposlenje ali do tada svoju socijalnu i materijalnu sigurnost mogu da traze u dobrovoljnom socijalnom osiguranju. Lica koja su bila zaposlena pa su ostali bez posla imaju pravo na novcanu naknadu i druga prava po osnovu Zakona o zaposljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.

Obavezno osigurana lica koja su za slucaj nezaposlenosti su:

1. zaposleni2. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove 3. izabrana,postavljena i imenovana lica, koja primaju platu odnosno naknadu plate 4. osnivaci odnosno clanovi privrednih drustava.

Zaposlenima pripadaju prava po osnovu osiguranja za slucaj nezaposlenosti ako im je zaposlenje prestalo u sledecim slucajevima:

1. otkazom od strane poslodavca usled tehnoloskih,organizacionih i ekonomskih promena2. prestanak radnog odnosa zasnovanog na odredjeno vreme3. prestanak radnog odnosa istekom probnog rada4. prestanak radnog odnosa povodom stecaja, likvidacionog postupka i u drugim slucajevima

prestanka rada poslodavca5. prestanak radnog odnosa premestanjem bracnog druga 6. prestankom radnog odnosa u inostranstvu

Lica koja obavljaju privremene i povremene poslove nisu u radnom odnosu, ali ipak podlezu rezimu osiguranja za slucaj nezaposlenosti, tj. poslodavac ima obavez da takva lica, sem zaposlenih, prijavi na osiguranje za slucaj nezaposlenostii placa doprinose na ime tog osiguranja.

Izabrana, imenovana i postavljena lica obuhvaceni su obaveznim osiguranjem za slucaj nezaposlenostii imaju po tom osnovu odgovarajuca prava , ukoliko nisu ostvarili pravo na mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate u skladu sa zakonom.

10

Osnivaci odnosno, clanovi privrednog drustava obuhvaceni su obaveznim osiguranjem za slucaj nezaposlenosti i imaju odgovarajuca prava po tom osnovu, u slucaju stecaja, likvidacionog postupka, prenosa vlasnistva i u drugim slucajevima prestanka rada u skladu sa zakonom.

153. Pravo po osnovu osiguranja za slucaj nezaposlenosti i njihovo ostvarivanje

Obaveznim soc. osiguranjem obezbedjuju se sledeca prava za slucaj nezaposlenosti:

Pravo na novcanu nadnadu – svrha ovog prava je u obezbedjivanju odredjene materijalne sigurnosti, za odredjeno vreme, dok nezaposleni ne nadje posao. Uslovi za ostvarivanje novcane naknade su:

da je osigurano lice provelo u osiguranju najmanje 12 mesesi neprekidno ili sa prekidima 18 meseci;

da su uplaceni doprinosi za osiguranje;

Visina novcane naknade odredjuje se u procentim od osnovice. Osnovicu cini prosecna zarada, ili naknada zarade nazaposlenog u poslednjih 6 meseci u odnosu na mesec u kome je prestao radni odnos, odnosno osiguranje. Od te osnovice uzima se 50% s tim sto taj nominalni iznos ne moze biti visi od 160% niti nizi od 80% od minimalne zarade u mesecu u kome se vrsi isplata novcane naknade. Obracun se vrsi u bruto iznosu, tj doprinosi sadrzani su u toj naknadi.

Trajanje prava na novcanu naknadu zavisi od vremena provedenog u ovom osiguranju. Naknada se isplacuje nazaposlenom:

3 meseca ako ima staz osiguranja od 1 do 5 god. 6 meseci ako ima staz osiguranja 5-15 god. 9 meseci ako ima staz 15-25 god. 12 meseci ako ima staz duzi od 25 god. 24 meseca ako nezaposlenom nedostaju do dve godine do ispunjenja prvog uslova za

ostvarienje prava na penziju.

Za vreme trajanja isplate naknade nezaposleni je duzan da se licno javlja Nacionalnoj sluzbi za zaposljavanje svakih 30 dana.

Obustava isplate novcane naknade moguca je za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti, i to: trajanju ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, odsluzenja vojnog roka, izdrzavanja kazne zatvora, mere bezbednosti, vaspitne mere ili zastitne mere u trajanju od 6 meseci, boravka u inostranstvu po osnovu medjunarodno-tehnicke ili prosvetno kulturne saradnje u diplomatska konzularna i druga predstavnistva. Po prestanku navedenih razloga za

11

mirovanje prava, isplata naknade se nastavlja za preostalo vreme njenog ukupnog trajanja, a na zahtev korisnika u roku od 30 dana od prestanka razloga.

Prestanak isplate moguc je ako korisnik:

prestane da se vodi na evidenciji nezaposlenih; ne obavesti Nacionalnu sluzbu (u roku od 5 dana) o promenama koje su vezane za

uslove i osnov isplate naknade; radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim

poslovima; podnese zahtev za prestanak prava;

Ne prestaje isplata novcane naknade u sledecim slucajevima:

za vreme trajanja dodatnog obrazovanja i obuke; za vreme porodiljskog odsustva; odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta;

Nacin isplate – Novcana naknada se isplacuje na zahtev osiguranog lica i to od prvog dana od dana prestanka osiguranja. Zahtev se podnosi u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa ili prestanka osiguranja. Ovaj rok nije prekluzivan, tj. njegovo propustanje ne dovodi do gubitka prava, vec do skracivanja vremena njegovog koristenja.

Ostvarivanje prava- osiguranje za slucaj nezaposlenosti sprovodi i obezbedjuje Nacionalna sluzba za zaposljavanje. Ona obavlja i poslove zaposljavanja. Nacionalna sluzba je pravno lice, sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. organi su upravni odvor i direktor.o pravima nezaposlenog odlucuje se u posebnom postupku, propisanom u zakonu kojim se uredjuje opsti upravni postupak, ako zakonom nije drugacije reseno. Sredstva za ostvarivanje prava iz ovog osiguranja obezbedjuju se iz doprinosa i drugih sredstava obezbedjenih u skladu sa zakonom.

154. Zdravstveno osiguranje

Razlikujemo:

1. obavezno2. dobrovoljno

Obavezno osiguranje je osiguranje ex lege (nezavisno od njihove volje), kojom oni obezbedjuju pravo na zdravstvenu zastitu i pravo na novcane naknade u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju.

12

Dobrovoljno zdravstveno osiguranje je osiguranje za gradjane koji nisu obuhvaceni obaveznim zdravstvenim osiguranjem, kao i za gradjane koji su obuhvaceni obaveznim zdravstvenim osiguranjem, ukoliko zele veci obim i druge vrste prava, u odnosu na prava koja im pruza obavezno zdravstveno osiguranje. Ovo osiguranje mogu sprovoditi:

Republicki fond za zdravstveno osiguranje; pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uredjuje

osiguranje; fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje;

Opseg zdravstvenog osiguranja procenjuje se:

1. prema rizicima koje pokriva;2. pravima vezanim za te rizike;3. krugu lica koja ta prava mogu da koriste;

Rizici:

1. bolest i povreda van rada;2. profesionala bolest i povreda na radu;

Prava:

1. pravo na zdravstvenu zastitu;2. pravo na naknadu zarade u vreme privremene sprecenosti za rad osiguranika;3. pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdrav. zastite;

Krug lica:

1. osigurana lica: osiguranici clanovi njihovih porodica

2. druga lica osigurana za odredjene slucajeve: lica u radnom odnosu (zaposleni) i sa njima izjednacena lica preduzetnici koji su registrovaniza obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti poljoprivrednici (stariji od 18 god.) koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili

osnovno zanimanje druga lica izjednacena sa ovim licima u pogledu zdrav. osiguranja.

13

U clanove porodice osiguranika spadaju:

uza porodica (supruga ili vanbracni partner, deca rodjena u braku ili van braka, usvojena deca i pastorcad i deca uzeta na izdrzavanje);

sira porodica (roditelji, ocuh, maceha, usvojitelj, deda, baba, unucad, braca i sestre, a koje osiguranik izdrzava)

U druga lica osiguranja odredjene slucajeve spadaju:

ucenici i studenti koji se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili nastavi

volonteri lica koja ucestvuju u organizovanim javnim radovima lica na izdrzavanju kazne zatvora

155. Organizacija i finansiranje zdravstvenog osiguranja

Obezbedjenje i sprovodjenje obaveznog zdravstvenog osiguranja obavlja republicki fond za zdravstveno osiguranje sa sedistem u Beogradu. Organi republickog fonda su: upravni odbor; nadzorni odbor i direktor. Fondom, zapravo, upravljaju osiguranici koji su ravnopravno zastupljeni u upravnom odboru, srazmerno vrsti i broju osiguranika. Predstavnici osiguranika moraju biti ravnopravno zastupljeni, po polu, starosti, obrazovanju i moraju biti pravicno zastupljene filijale.

Poslovi Republickog fonda su:

donosi statut (o svom unutrasnjemn uredjenju) obezbedjuje finansijska sredstva za sprovodjenje zdravstvenog osiguranja zakljucuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga obezbedjuje uakonito ostvarivanje prava koordinira rad filijala i Pokrajinskog fonda i obavlja druge poslove u skladu sa

zakonaom.

Radi racionalnog sprovodjenja zdravstvenog osiguranja, na teritoriji RS obrazuju se filijale i Pokrajinski fond. Filijale se obrazuju za podrucja upravnog okruga i mogunimati svoje organizovane jedinice- ispostave. Pokrajinski fond je organizovana jedinica Republickog fonda (sa sedistem u NS) koja obavlja poslove koordinacije i kontrole rada na teritoriji Pokrajine, kontrole zakljucenih ugovora izmedju filijala i davalaca zdravstvenih usluga itd.

14

Finansiranje- se vrsi po nacelima osiguranja i finansijskog doprinosa te uzajamnosti i solidarnosti. shodno nacelu osiguranja i finansijskog doprinosa, sredstva za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbedjuju se uplatom doprinosa za za obavezno zdrav. osiguranje u skladu sa Zakonom o doprinosima za obavezno soc. osiguranje. Obveznici uplate doprinosa su osiguranici , a za zaposlene kao osiguranike, njihovi poslodavci. Za korisnike penzija doprinose na ime zdravstvenog osiguranja placa Republicki fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, a za nezaposlene, Nacionalna sluzba za zaposljavanje.

Postoje i drugi izvori finansiranja: imovina kojom raspolaze Republicki fond; domaci i inostrani krediti i zajmovi; premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje; Iz ukupno prikupljenih sredstava Fond dalje distribuira jedan deo svojim filijalama za odgovarajuce novcane isplate na ime ostvarivanja prava iz zdrav. osiguranja; deo zdravstvenim ustanovama; deo veledrogerijama za isporucene lekove.

156. Posebna nacela zdravstvenog osiguranja

1. Nacelo javnosti- manifestuje se kao pravo osiguranih lica na sve vrste informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdrav. osiguranja i kroz javnost rada organa i sluzbi Republickog fonda za zdravstveno osiguranje.

2. Nacelo zastite prava osiguranih lica i zastite javnog interesa- prvo, interesi osiguranih lica su osnova sistema ovog osiguranja; drugo, omoguciti sto brze i lakse ostvarivanje prava iz ove oblasti, ali da ne bude na stetu prava i pravnih interesa drugih osiguranih lica ili javnog interesa; trece, obaveza RF da osiguranim licima ukazuje na postojanje osnova za ostvarivanje njihovih prava ali i na obaveze; cetvrto, preduzimanje mera u vezi sa finansiranjem zdrav. osiguranja, kako bi finansijska sredstva pratila osiguranika prema mestu ostvarivanja prava.

3. Nacelo stalnog unapredjivanja kvaliteta zdravstvenog osiguranja- ostvaruje se pracenjem savremenih dostignuca iz ove oblasti i sprovodjenjem mera i aktivnosti kojim se, povecavaju mogucnosti povoljnijem ostvarivanjem prava iz ove oblasti za svako osigurano lice.

4. Nacelo ekonomicnosti i efikasnosti obaveznog zdravstvenog osiguranja- se ostvaruje stalnim nastojanjem da se prava iz zdrav. osiguranja ostvaruju uz sto manje finansijskih i drugih sredstava.

15

157. Prava iz zdravstvenog osiguranja i uslovi za njihovo ostvarivanje

Prava – iz oblasti zdravstvenog osiguranja: pravo na zdravstvenu zastitu; pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad osiguranika; pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite.

Uslovi – su: da su dospeli doprinosi za ovo osiguranje placeni; osiguranici moraju da imaju staz osiguranja u trajanju od najmanje 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci , pre pocetka koristenja prava.

Izuzetno, prava iz zdravstevenog osiguranja mogu se i u slucaju ako nisu ispunjeni uslovi u pogledu prethodnog osiguranja: u slucaju povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika; u slucaju hitne medicinske pomoci i ostvarivanja pripadajucih novcanih naknada; za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade, za mesec za koji se naknada zarade isplacuje.

158. Pravo na zdravstvenu zastitu po osnovu obaveznog zdravstvenog osiguranja

Pravo na zdravstvenu zastitu,u smislu obaveznog zdravstvenog osiguranja, koristi se u vezi sa oboljenjima i povredamavan rada, kao i u vezi sa povredama na radu, profesionalnim bolestima, a koja se ostvaruju na primarnom, sekundarnom i tercijalnom nivou, u zavisnosti od zdravstvenog stanja osiguranog lica.

Zdravstvene ustanove koje pruzaju pravnu zastitu su:

na primarnom nivou: domovi zdravlja, apoteke, zavodi: na sekundarnom: bolnice (opste i specijalne) na tercijalnom: klinike, instituti, klinicko-bolnicki centri, klinicki centri;

Povreda na radu je svaka povreda, oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesrece na poslu, odnosno kao posledica svakog neocekivanog i neplaniranog dogadjaja, ukljucujuci i akt nasilja koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede, oboljenja ili smrti osiguranika, koja je nastupila odmah ili u periodu od 12 meseci od dana nastanka povrede. Pod povredom na radu podrazumeva se i povreda do koje je doslo pri dolasku odnosno povratku sa posla. Povreda na radu utvrdjuje se pomocu izvestaja (povredna lista), koji je pod neposrednom ili posrednom kontrolom poslodavca i koji se dostavlja maticnoj filijali radi ostvarivanja prava. Profesionalno oboljenje je oboljenje nastalo usled duze izlozenosti stetnostima nastalim na radnom mestu.

16

Pravo na zdrav. zastitu obuhvata:

1. mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti;2. preglede i lecenje zena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoce,

porodjaja i materninstva;3. preglede i lecenje u slucaju povrede;4. preglede i lecenje bolesti usta i zuba kod dece do navrsenih 18 godina zivota,

najkasnije do 26 godina zivota;5. medicinsku rehabilitaciju u slucaju bolesti i povrede;6. lekove i medicinska sredstva;7. proteze, ortoze i druga pomagala za kretanje, sedenje, vid, sluh, govor, i druga

pomagala.

U ostvarivanju prava na zdravstvenu zastitu, Fond obezbedjuje sredstva u razlicitim nivoima: od 100% do 60% cene zdravstvene usluge, a sto se tice lekova Fond finansira nabavku lekova sa liste lekova, koju sam utvrdjuje, u visini predvidjenoj tom listom deo sredstava za nabavku tih lekova obezbedjuju sama osigurana lica (participacija).

Participacija – je novcani iznos do punog iznosa cene zdravstvene usluge ili cene leka, koju placa osigurano lice kao korisnik zdravstvene usluge odnosno leka. Participaciju placa osiguravac u slucaju kada je osigurano lice dobrovoljno osigurano od rizika participacije.

Postoji krug osiguranih lica, kojim se bez participacije, zdravstvena zastita obezbedjuje u punom iznosu (dobrovoljni davaoci krvi, ratni vojni invalidi i dr.)

Koristenje zdravstvene zastite osiguranika u inostranstvu , ne teret sredstava obaveznog zdrav. osiguranja, moguce je ukoliko je poslodavac uputio osiguranika na rad, strucno usavrsavanje ili skolovanje u zemlju sa kojom je zakljucio ugovor o socijalnom osiguranju- u skladu sa tim ugovorom. Ukoliko je pre dolaska utvrdjeno da lice ne boluje od akutne bolesti, hronicne bolesti u akutnoj fazi, u poslednjih 12 meseci , za koje je potrebno duze ili stalno lecenje.

Postoji mogucnost upucivanja na lecenje u inostranstvo, na teret obaveznog zdrabstvenog osiguranja, ukoliko se odredjena obolenja, stanja ili povrede ne mogu uspesno leciti u nasoj zemlji a u drugoj zemlji postoje uslovi za uspesno lecenje. Stranci, zavisno od statusa, u nasoj zemlji mogu da koriste pravo na zdravstvenu zastitu na dva nacina. Prvo, status osiguranika u obaveznom zdravstvenom osiguranju imaju strani drzavljani koji na teritoriji RS rade kod domacih organizacija odnosno privatnih poslodavaca. Drugo, strani drzavljani koji nemaju svojstvo osiguranika, lica bez drzavljanstva i izbeglice ili lica kojima je odobren azil. Lica koja imaju status izbeglica sa teritorija bivsih republika SFRJ, ostvaruju pravo na zdrav. zastitu u skladu sa propisima kojima se uredjuje oblast izbeglica

17

159. Ostvarivanje zdravstvene zastite

Zdravstvena zastita ostvaruje se kroz zdravstvenu delatnost, a u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zastiti. Zdravstvena delatnost obuhvata sprovodjenje mera i aktivnosti zdravstvene zastite koje se, u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih tehnologija, koristi se za ocuvanje i unapredjenje zdravlja ljudi. Zdravstvenu delatnost obavlja zdravstvena sluzba. Zdravstvenu sluzbu cine:

1. zdravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene sluzbe (privatne prakse)2. zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

Pri ostvarivanju zdravstvene zastite, osiguranom licu obezbedjuje se pravo na slobodan izbor davaoca zdravstvene usluge i slobodan izbor lekra (izabrani lekar). Troskove nastale po osnovu koriscenja zdravstvenog osiguranja lica za koje nije uplacen doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje, odnosno nije uplacen u celini, zdravstvenoj ustanovi placa osigurano lice koje koristi tu zdravstvenu zastitu, osim u slucajevima hitne medicinske pomoci.

Ugovor o pruzanju zdravstvene zastite zakljucuje se za jednu kalendarsku godinu, na osnovu ponude davaoca zdravstvenih usluga. Republicki fond donosi opsti akt, kojim se uredjuju uslovi, kriteriumi i merila za zakljucivanje ugovora sa davaocem zdravstvenih usluga iza utvrdjivanje naknade za njihov rad, za svaku kalendarsku godinu. Pri ostvarivanju zdravstvene zastite ucestvuju odgovarajuci strucno- medicinski organi:

izabrani lekar prvostepena lekarska komisija drugostepena lekarska komisija

Izabrani lekar obavlja preglede i dijagnostiku, odredjuje nacin i vrstu lecenja, ukazuje hitnu medicinsku pomoc, upucuje na specijalisticke preglede, propisuje lekove i medicinska sredstva, utvrdjuje duzinu privremene sprecenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do 30 dana.

Prvostepena lekarska komisija sastoji se od dva lekara i potrebnog broja zamenika, koje imenuje direktor Republickog fonda. Izabrani lekar koji je izvrsio pregled, ne moze biti clan prvostepene i drugostepene lekarske komisije. Prvostepena lekarska komisija vrsi poslove: daje ocenu i utvrdjuje duzinu privremene sprecenosti za rad, preko 30 dana, daje ocenu po prigovoru osiguranika ili njegovog poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprecenosti za rad...

Drugostepena lekarska komisija sastoji se od tri lekara i potrebnog broja zamenika, koje imenuje direktor Republickog fonda. Ocena koju daje drugostepena komisija, povodom izjavljenog prigovora, konacna je.

18

160. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprecenosti za rad kao pravo iz zdravstvenog osiguranja

U pitanju je pravo na naknadu zarade zbog privremene sprecenosti za rad zbog bolesti i drugih predvidjenih razloga ( profesionalne bolesti, i povrede na radu; bolesti ili komplikacija u vezi sa odrzavanjem trudnoce; zbog izolacije kao kliconose, zbog odsustva radi nege bolesnog clana porodice; zbog odsustva radi dobrovoljnog davanja krvi – naknadu isplacuje poslodavac; zbog odsustva radi pracenja osiguranog lica koje je upuceno na lekarski pregled ili lecenje u drugo mesto). Pravo na naknadu zarade ne pripada osiguraniku:

1. ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad;2. ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom

psiholoskih supstanci;3. ako je namerno sprecavao ozdravljenje, tj. osposobljavanje za rad;4. ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lecenju ;5. ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene

sprecenosti za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije;6. ako se za vreme privremene sprecenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnoscu

kojom ostavaruje prihode;7. ako zloupotrebi pravo na koristenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprecenosti

za rad.. idr.

Krug lica:

1. zaposleni u svim pojavnim oblicima radnih odnosa;2. civilna lica na sluzbi u Vojsci i vojnim jedinicama i ustanovama;3. izabrana,imenovana ili postavljana lica, ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu;4. nasi drzavljani zaposleni na nasoj teritoriji kod stranih ili medjunarodnih organizacija,

pravnih ili fizickih lica;5. zaposleni upuceni na rad u inostranstvo ili na rad kod domaceg poslodavca koji posluje u

inostranstvu;6. preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene djelatnosti u vidu

zanimanja radi samostalnog obavljanja slobodne profesije, kao i samostalni umetnici;7. svestenici i verski sluzbenici;

19

161. Rezim koriscenja prava na naknadu zarade

Rezim koriscenja prava na naknadu zarade cini skup pravila, utvrdjenih zakonom koja se odnose na:

1. utvrdjivanja postojanja privremene sprecenosti za rad;2. odredjivanje duzine koriscenja prava na naknadu;3. odredjivanje osnova za naknadu;4. obezbedjivanje isplate naknade;5. visinu naknade;

Tih rezima (pravila) moraju se pridrzavati kako osiguranik kao korisnik prava, tako i njegov poslodavac i nadlezni zdravstveni organi.

1. Utvrdjivanje postojanja privremene sprecenosti za rad - vrsi izabrani lekar, odnosno lekarska komisija i odredjuju datum pocetka i datum zavrsetka te sprecenosti. Sprecenost za rad nastupa danom kada izabrsni lekar ustanovi da osiguranik nije sposoban za obavljanje svog rada.

2. Duzina koriscenja prava na naknadu zarade – zavisi od vremena potrebnog za otklanjanje uzroka sprecenosti. pravo na naknadu pripada od prvog dana sprecenosti za rad i za sve vreme njenog trajanja, ali samo ako za to vreme traje i radni odnos po kom osnovu bi osiguranik primao zaradu.

3. Osnov za obracun nakande zarade – cini prosecna zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna 3 meseca u kojem je nastupila privremena sprecenost za rad.

4. Obezbedjenje isplate naknade zarade – vrsi poslodavac osiguranika i Republicki fond (maticna filijala). Za prvih 30 dana naknadu obezbedjuje poslodavac a od 31. dana maticna filijala Fonda.

5. Visina naknade zarade – odredjuje poslodavac za prvih 30 dana sprecenosti za rad utvrdjuje se u skladu sa propisima o radu. prema ZOR naknada iznosi 65% od odnova – ako je sprecenost prouzrokovana bolescu ili povredom van rada, odnosno, 100% ako je povreda prouzrokovana na radu ili profesionalnom bolescu.

Pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdr. zastite –obezbedjuje se osiguranim licima kao i pratiocu (ukoliko je potreban). U slucaju upucivanja u zdravstvenu ustanovu van podrucja maticne filijale, pod uslovom da je zdrav. ustanova udaljena najmanje 50 km od mesta njegovog stanovanja. Uslov ne vazi ako je rec o licu upucenom na hemodijalizu, detetu do 18 god. zivota i starijem licu. Visina naknade se utvrdjuje prema najkracoj relaciji u iznosu cene kostanja karte autobusa ili drugog razreda voza.

20

162. Ostvarivanje i zastita prava iz zdravstvenog osiguranja

Prava iz zdravstvenog osiguranja mogu ostvarilti lica koja imaju svojstvo osiguranog lica.

Svojstvo osiguranog lica utvrdjuje maticna filijala na osnovu podataka koji se vode kod te filijale u maticnoj evidenciji o osiguranim licima i koriscenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Maticna evidencija ustrojava se unosenjem podataka o osiguraniku i drugom obvezniku uplate doprinosa, na osnovu podataka iz prijave na osiguranje, kao i na osnovu drugih podataka u skladu sa zakonom. Sva pravna i fizicka lica obuhvacena obaveznim zdravstvenim osiguranjem, duzna su maticnoj filijali da dostave prijavu na osiguranje sa svim, zakonom predvidjenim podacima, kao i da prijave svaku promenu u vezi sa relevantnim podacima.

Licu kome je priznato svojstvo osiguranog lica, maticna filijala izdaje propisanu ispravu o zdravstvenom osiguranju, kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica. (zdravstvena kartica, ranije zdravstvena knjizica), koja sadrzi cip.

Ostvarivanje prava iz zdr. osiguranja se vrsi po pravilima zakona kojim se uredjuje opsti upravni postupak, ukoliko ZZO nije drugacije odredjeno.

Zastitu prava osigurano lice ili poslodavac tog lica mogu traziti ako nisu zadovoljni odlukom maticne filijale, pred nadleznim drugostepenim organom.

Naknada stete – Moguc je nastanak stete ,usled nezakonitog ponasanja korisnika prava. Steta nastaje onog dana kada je doslo do isplate odredjenih sredstava, te od tog dana nastaje i obaveza naknade stete. Maticna filijala pozvace obveznika naknade stete da istu naknadi u roku od 30 dana. U ulozi obveznika naknade stete moze se naci vise lica:

1. osiguranik,odnosno osigurano lice, kome je iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ispacena naknada, a na koju nije imao pravo, duzan je da vrati primljen iznos.

2. naknada stete se moze zahtevati od lica koje je namerno ili iz krajnje nepaznje prouzrokovalo bolest, povredu ili smrt osiguranog lica;

3. naknada stete moze se zahtevati od poslodavca, ako su bolest, povreda ili smrt osiguranika nastali usled nesprovodjenja mera bezbednosti i zdravlja na radu;

4. moze se zahtevati od lekara, clanova lekarske komisije koji nezakonito utvrde sprecenost za rad;

5. naknada stete moze se zahtevati od drustva za osiguranje kod kojeg je lice, koje je upravljalo motornim vozilom prouzrokovalo stetu, ostecenje zdravlja ili smrt, osiguranog lica;

21

163. Penzijsko i invalidsko osiguranje (smisao, pojam i finansiranje)

Penzijskim i invalidskim osiguranjem obezbedjuje se socijalna i materijalna sigurnost osiguranika u slucaju starosti, gubitka radne sposobnosti, a clanovima porodice u slucaju njegove smrti. Sem toga, sistem penzijskog i invalidskog osiguranja ima i znacaj simulatora vece produktivnosti rada, jer u ovoj oblasti soc. osiguranja najvise dolazi do izrazaja princip ekonomskog doprinosa osiguranika i finansijskog pokrica prava. Medjutim, penzijsko i invalidsko osiguranje temelji se i na principu uzajamnosti i solidarnosti. Na taj nacin se pojedina prava, u odredjenim slucajevima, osiguranicima obezbedjuju nezavisno od njihovog doprinosa sistemu osiguranja. Mozemo reci da penizjsko i invalidsko osiguranje predstavlja deo sistema soc. osiguranja, kojim se, pod odredjenim uslovima, obezbedjuje socijalna i materijalna sigurnost osiguranikaza slucaj starosti i invalidnostia a clanovima njegove porodice za slucaj smrti.

Finansiranje: prihode fonda cine sredstva:

1. doprinosi za obavezno PIO 2. sredstva iz budzeta 3. imovina kojom raspolaze fond4. kamata ostvarena plasiranjem sopstvenih prihoda5. subvencije i donacije

Prikupljena sredstva mogu se koristit samo za namene :

1. isplate penzija i novcanih naknada;2. tekuce rashode fonda;3. druge obaveze predvidjene zakonom;

164. Organizacija, maticna evidencija u PIO

Penzijsko i invalidsko osiguranje obezbedjuje i sprovodi Fond. Postoji Republicki i Pokrajinski fond. Pokrajinski fond je organizaciona jedinica Republickog fonda. Fond je pravno lice sa statusom organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, u kome se obezbedjuju sredstva i ostvaruju prava iz ovog osiguranja. Fond osigurava na penzijsko i invalidsko osiguranje sva lica kojasu po zakonu obvezno osigurana.

Organi fonda su upravni odbor i direktor. Upravni odbor ima 7 clanova koje imenuje i razresava Vlada na period od 4 god. Nacin rada kao i druga pitanja uredjena su statutom i opstim aktom fonda. Upravni odbor donosi opsta akta fonda, utvrdjuje osnovicu za placanje doprinosa uz saglasnost Vlade, odlucuje o poslovanju fonda itd. Direktora fonda, po sprovedenom konkursu,

22

imenuje upravni odbor, uz prethodnu saglasnost Vlade na period od 4 god. Direktor izvrsava odluke upravnog odbora, donosi akt o organizaciji i sistematizaciji zaposlenih u fondu, rukovodi strucnom sluzbom.

Maticna evidencija – vodi je fond, evodenciju o osiguranicima, obveznicima placanja doprinosa i korisnicima prava iz PIO. Podaci koji se unose u maticnu evidenciju na osnovu prijava podnesenih na propisanim obrascima. Podaci se unose prema propisanom jedinstvenom kodeksu sifara. Prijave podtaka za maticnu evidenciju podonose: poslodavci-za zaposlene; nadlezni organi opstinske uprave, odnosno organ nadlezan za vodjenje registra privrednih subjekata – za osiguranike samostalnih delatnosti i osiguranike poljoprivrednike; organizacija za zaposljavanje – za lica koja su preko te organizacije osigurana, za vreme privremene nezaposlenost; osiguranik koji je sam obveznik placanja doprinosa; nadlezan maticar – prijave o smrti.

165. Vrste penzijskog i invalidskog osiguranja

Vrste:

1. obavezno2. dobrovoljno

Dobrovoljno penzijsko i invalidsko osiguranje – ispoljava se na dva nacina:

osiguravaju se ona lica koja nisu obuhvacena obaveznim osiguranjem, s ciljem da obezbede sebi sva prava koja predvidja obavezno osiguranje, u istom ili drugom obimu;

osiguravaju se lica obuhvacena obaveznim osiguranjem, s ciljem da sebi obezbede veci obim prava u odnosu na predvidjena obaveznim osiguranjem;

Uspostavlja se ugovorom. Nosilac osiguranja moze biti organizacija za osiguranje i drugo pravno lice, u skladu sa posebnim zakonom. Zakonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i penzijskim planovima uredjeno je:

1. organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima;2. osnivanje, delatnost i poslovanje drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima;3. poslovi i duznosti kastodi banke (banka koja vodi racun fonda)4. i dr. pitanja od znacaja;

Dobrovoljni penzijski fonda je institucija kolektivnog investiranja, koja se organizuje radi prikupljanja novcanih sredstava uplatom penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate i ulaganja tih sredstava, s ciljem povecanja vrednosi i imovine fonda. Penzijske doprinose uplacuju clanovi fonda – poslodavac i drugi clanovi – pravna odnosno fizicka lica u skladu sa

23

ugovorom o clanstvu. U okviru fonda akumuliraju se sredstva clanova i raspolaze tim sredstvima. Nacela na kojim se zasnivaju dobrovoljni penzijski fond su:

1. dobrovoljnost clanova;2. raspodela rizika ulaganja;3. ravnopravnost clanova;4. javnost rada;5. akumulacija sredstava;

Dobrovoljnim fondom upravlja posebno (zatvoreno) akcionarsko drustvo – drustvo za upravljanje. Mogu ga osnovati domaca i strana fizicka i pravna lica, duzna da podnesu Narodnoj banci Srbije zahtev za izdavanje dozvole za rad drustva. Drustvo za upravljanje duzno je da jednom godisnje dostavi svakom clanu dobrovoljnog penzionog fonda obavestenje o iznosima njegovih uplata, vrednostima investicionih jedinica koje pripadaju clanu, itd.

Poslodavac, udruzenje poslodavaca, sindikat i druga profesionalna udruzenja mogu organizovati penzijski plan i zakljuciti ugovor sa drustvom za upravljanje penzijskim fondom. Drustvo za upravljanje je duzno da vodi idividualne racune clanova fonda, koji sadrze podatke clanova fonda.

166.Opseg obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja (rizici, krug lica i prava;)

Opseg ovog osiguranja procenjuje se:

1. prema rizicima (slucajevima) koje obuhvata;2. prema krugu lica koja su osigurana;3. prema pravima koja ta lica mogu da ostvare;

Rizici:

1. starost2. invalidnost3. telesno ostecenje4. potreba za negom i pomoci drugog lica 5. smrt

167. Invalidnost i telesno ostecenje kao rizici u PIO

Prema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, zbog promene u zdravstvenom stanuju, koje su prouzrokovane povredom na radu, profesionalnom bolescu, povredom van rada ili bolescu, a koje se ne mogu otkloniti lecenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Njihova posledica je

24

potpuni ili trajni gubitak radne sposobnosti, koji je najtezi oblik manifestacije invalidnosti. Invalidnost se moze manifestovati i u blazem obliku, tj. kao smanjenje radne sposobnosti, kada se kod invalida zadrzava odredjena – preostala radna sposobnost.

Telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak, bitnije ostecenje ili znatnija onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela, sto otezava normalnu aktivnost organizna i iziskuje vece napore u ostvarivanju zivotnih potreba, bez obzira da li ono prouzrokuje ili ne prouzrokuje invalidnost. Telesna ostecenja se prema procentu ostecenja grupisu u 8 stepeni ( 8. stepen telesnog ostecenja iznosi 30% a svaki naredni je za 10% veci). Telesno ostecenje kao socijalni rizik karakterise:

da postoji gubitak, bitnije ostecenje ili onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela; da to otezava normalu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju zivotnih

potreba; da je to ostecenje utvrdjeno na listi telesnih ostecenja, kao ostecenje; da je to ostecenje u odredjenom procentu ( najmanje 30%) ;

Izmedjiu pojmova telesnog ostecenja i invalidnosti kao socijalnih rizika, postoje razlike. Invalidnost se vezuje za gubitak radne sposobnosti osiguranika u vrsenju odredjenih poslova, a telesno ostecenje za otezavanje normalnih aktivnosti organizma, a radna sposobnost moze biti potpuno ocuvana.

168. Uzroci socijalnih rizika u PIO

Pod uzrocima soc. rizika podrazumevamo odredjena stanja,dogadjaje ili pojave koje neposredno prouzrokuju te rizike. Prvo, uzrok je od uticaja pri utvrdjivanju uslova pod kojima se pojedina prava iz PIO mogu ostvariti; Drugo, obim prava zavisi od uzroka, ako je uzrok povreda na radu ili profesionalna bolest, obim prava je vec bez obzira na staz.

1.Rad, uslovi rada i umor

Svaki rad predstavlja trosenje psihofizickih sposobnosti coveka i dovodi do umora. Umor je prirodna posledica svake radne aktivnosti i on se ne moze spreciti. Svaka vrsta umora uspesno se prevazilazi dobro odmerenim i organizovanim odmorom. Usled neadekvatne organizovanosti rada i odmorai zastite na radu, umor moze da doprinese stvaranju uslova za povredu na radu, profesionalnu bolest, pa cak i pojavu soc. rizika kao sto su invalidnost i telesno ostecenje.

Psihofizicke sposobnosti radnika, rad kao proces aktiviranja i trosenja tih sposobnosti te umor kao posledica rada predstavljaju unutrasnje pretpostavke i moguci uzroci pojave opasnosti od nastupanja soc. rizika. U unutrasnje pretpostavke i moguce uzroke soc. rizika mozemo uvrstiti i

25

obucenost radnika, radno iskustvo, starosnu dob i dr. U spoljne pretpostavke spadaju uslovi rada.

2. Povreda na radu – smatra se povreda koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i uzrocnoj vezi sa obavljanjem posla po osnovu kog je osiguran, prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim, mehanickim, fizickim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama fizioloskog stanja organizma. Karakteristike:

povezanost te povrede sa poslom koji osiguranik obavlja i povodom kojeg je osiguran; nacin nastanka povrede;

3. Profesionalna bolest – jesu odredjene bolesti (ustanovljene na osnovu medicinske dokumentacije) , natale u toku osiguranja, prouzrokovane duzim, neposrednim uticajem uslova i procesa rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. Karakteristike:

da se bolest javlja usled duzeg neposrednog stetnog uticaja procesa i uslova rada; da se javlja u vezi sa radom na odredjenim radnim mestima ili poslovima; da je ta bolest predvidjena Pravilnikom o utvrdjivanju profesionalnih bolesti; da osiguranik ispunjava druge uslove pod kojima se odredjena bolest priznaje kao

profesionalna;

Krug lica:

1. osiguranici ( 1. zaposleni, 2. lica koja samostalno obavljaju delatnost, 3. poljoprivrednici;)2. osigurana lica posredstvom osiguranika (clanovi uze i sire porodice osiguranika)3. druga lica osigurana u odredjenim slucajevima (lica kojima se obezbedjuju prava za

slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolescu.)

169. Penzijski staz

Penzijski staz je uslov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, ali utice i na obim tih prava. Ima 2 elementa:

1. staz osiguranja;2. poseban staz;

Staz osiguranja se vezuje za vreme provedeno na radu i u osiguranju, a poseban staz za vreme van rada i osiguranja – zbog okolnosti predvidjenih zakonom.

Prema vazecem zakonu o PIO u staz osiguranja moze se uracunati ono vreme koje je osiguranik proveo na radu, po osnovu koga je obavezno osiguran, i za koje vreme su uplaceni doprinosinza

26

penzijsko i invalidsko osiguranje. Potrebno je da se steknu 2 uslova: vreme provedeno na radu za koje je placen doprinos; Ako je osiguranik odredjeno vreme proveo na radu, a nije uplacen doprinos – onda se to vreme ne moze uracunati u staz osiguranja. Uslov koji se tice vremena provedenog na radu ne treba bukvalno shvatiti. Pod tim vremenom se podrazumeva i vreme ua koje je osiguranik radio i primao zaradu za svoj rad, odnosno vreme provedeno van rada za koje vreme je ostvarena naknada zarade (godisnji odmor itd.).

Staz osiguranja ima 2 pojavna oblika:

1. staz osiguranja sa efektivnim trajanjem;2. staz osiguranja sa uvecanim trajanjem;

Staz osiguranja sa efektivnim trajanjem cini vreme provedeno na radu odnosno u osiguranju, u efektivnom trajanju. Ovaj staz se racuna kalendarski, pri cemu ako je osiguranik u jednoj kalendarskoj godini radio cele godine, staz moze iznositi najvise 12 meseci, bez obzira na duzinu radnog vremena i broj radnih sati u toj god.

Staz osiguranja sa uvecanim trajanjem (beneficirani) dovodi do ujednacavanja polozaja pojedinih osiguranika u sistemu PIO. Staz osiguranja sa uvecanim trajanjem se racuna:

1. osiguranicima koji rade na narocito teskim, opasnim i za zdravlje stetnim poslovima;2. osiguranici koji rade na poslovim na kojima posle navrsenja odredjenih god. zivota ne

mogu vise uspesno da obavljaju svoju profesionalnu delatnost, zbog smanjenih fizioloskih finkcija organizma;

3. osiguranici sa odredjenim telesnim ostecenjima, bez obzira na posao koji obavljaju;

Stepen uvecanja staza osiguranja (12 meseci se racuna kao 14, 12-15, 12-16, 12-18;) zavisi od tezine, stepena opasnosti i stetnosti rada, tj. od prirode posla, a moze iznositi najvise 50%. Radna mesta na kojima se uvecava staz, kao i stepene uvecanja utvrdjuje nadlezni ministar u skladu sa zakonom. Staz osiguranja sa uvecanim trajanjem, kod svih navedenih osiguranika, racuna se pod odredjenim uslovima:

da je osiguranik na odredjenim poslovima proveo efektivno najmanje 10 god. ukupno 5 god. ako je zbog rada na tim poslovima kod osiguranika utvrdjena

invalidnost.

Poseban staz – se vezuje za odredjene okolnosti koje su od posebnog interesa za drustvo (stimulisanje radjanja dece). Prema vazecem zakonu o PIO, pravo na poseban staz (2 god.), ima zena – osiguranik, koja je rodila trece dete (ali i vise dece). Rec je o racunanju vremena provedenog na porodiljskom odsustvu od 2 god. povodom rodjenja treceg i svakog narednog deteta.

27

170. Pravo na starosnu penziju.

Penzija je odgovarajuca novcana forma materijalnog obezbedjivanja osiguranika koji zbog starosti ostaje radno nesposoban.

Osiguranik je sticao pravo na starosnu penziju pod sledecim uslovima:

1. kad navrsi 65 god zivota ili 15 god radnog staza;2. kad navrsi 45 god radnog staza;

Zene su mogle pod blazim uslovima u pogledu godina zivota i godina staza osiguranja ostvare pravo na starosnu penziju. Izmenama zakona, postepeno su podizane godine zivota i godine staza i kod muskaraca i kod zena. Izmenama i dopunama Zakona o penijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. god podignute su dalje , kao uslov, godine zivota za zene (sa 60 na 65), predvidjene postepenim povecavanjem (po nekoliko meseci) kao uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju u periodu od 2015. do 2031. god. kada ce doci do potpune primene uslova od 65 god zivota.

Osiguranici kod kojih se staz uracunavao sa uvecanim trajanjem, starosna granica za sticanje prava na starosnu penziju snizava se zavisno od stepena uvecanja staza za po 1 godinu s tim sto se moze sniziti najvise do 55 godine zivota. Kod osiguranika kojima se 12 meseci racuna kao 18 meseci starosna granica se moze sniziti do 50 godina zivota – moguce je ukoliko je osiguranik navrsio najmanje 2/3 od ukupno navrsenog staza na radnim mestima na kjima se uvecava staz.

Visina starosne penzije – odredjuje se po principu finansijskog doprinosa, tj. u zavisnosti od ostvarivanja zarada i drugih prihoda osiguranika u odredjenom periodu, i po tom osnovu, od uplacenih doprinosa. Visina penzije ranije se odredjivala u procentima od penzijskog osnova koga je cinio mesecni prosek zarade odnosno, osnovice osiguranja osiguranika u bilo kojih 10 go. osiguranja koje su za osiguranika najpovoljnije. Ukoliko osiguranik nema 10 god. iz kojih se uzima zarada, penzijski osnov, utvrdjuje se na osnovu zarada, naknada zarada,odnosno osnovica osiguranja, za onoliko godina koliko je osiguranik imao. Valorizacija zarada i dr. primanja iz ranijih godina odredjenog desetogodisneg perioda je element penzijskog osnova koji obezbedjuje ocuvanje realne vrednosti tih zarada i primanja.

Prema vazecem zakonu o PIO, visina starosne penzije se cvrsce vezuje za stvarni finansijski doprinos osiguranika, pri cemu se vrednuju sve godine, meseci i dani provedeni u osiguranju. Taj doprinos se izrazava preko licnih bodova osiguranika. Da ovaj nacin odredjivanja penzije ne bi doveo u nepovoljan polozaj osiguranike koji tako sticu penziju u odnosu na osiguranike koji su ostvarili penziju na stari nacin, uveden je opsti bod. mnozenjem licnih bodova sa vrednoscu opsteg boda utvrdjuje se iznos starosne penzije. Visina starosne penzije moze se kretati u granicama iznosa predvidjenih za najnizu i najvisu penziju.

28

Najniza penzija za osiguranike zaposlene, osiguranike samostalnih delatnosti i poljorivrednike utvrdjena je u visini 25% prosecne zarade zaposlenih na teritoriji RS u prethodnoj godini, a za poljoprivrednike u visini uskladjenog najnizeg iznosa penzije zatecenih korisnika u osiguranju poljoprivrednika.

Najvisa penzija oderedjuje se tako sto licni koeficijent ne moze biti vec od 3,8.

Isplata pocinje od dana ispunjenja uslova ako je zahtev za ostvarivanje tog prava podnet u roku od 6 meseci od dana ispunjenja uslova.

171. Pravo na invalidsku penziju

Ovo pravo vezano je za invalidnost kao socijalni rizik, a mogu ga ostvariti sve tri kategorije osiguranika (zaposleni, samostalne delatnosti, poljoprivrednici).

Pravo na invalidsku penziju ostvaruje se pod uslovom da je kod osiguranika doslo da invalidnosti, u smislu potpunog ili trajnog gubitka radne sposobnosti, ukoliko je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalna bolest. Ako je invalidnost uzrokovana povredom van rada, ili bolescu koja nije profesionalna, traze se dodatni uslovi (god zivota osiguranika u trenutku nastupanja invalidnosti).

Kod osiguranika sa navrsenih 30 god. zivota, invalidska penzija se moze ostvariti pod uslovom:

1. da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrsenja odredjenih godina zivota, propisanih za sticanje prava na starosnu penziju;

2. da ima navrsenih 5 godina staza osiguranja;

Kod osiguranika kod kojih je do invalidnosti doslo pre navrsenja 30 god. zivota prava iz starosne penzije se ostvaruju pod uslovom:

1. invalidnost nastala do navrsenih 20 god. zivota i 1 god. radnog staza;2. invalidnost nastala do navrsenih 25 god. zivota i 2 god radnog staza;3. invalidnost nastala do navrsenih 30 godina zivota i 3 god. radnog staza;

Postupak za ostvarivanje prava na invalidsku penziju pokrece se na zahtev osiguranika, na osnovu predloga za utvrdjivanje invalidnosti, u skladu sa opstim aktom fonda. Predlog daje izabrani lekar, a utvrdjuje organ vestacenja fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. Fond odredjuje obavezan kontrolni pregled osiguranika.

Visina invalidse penzije utvrdjuje se na isti nacin kao i visina starosne penzije.

172. Pravo po osnovu telesnog ostecenja

29

Prava po osnovu telesnog ostecenja su:

a) novcana naknada za telesno ostecenje;b) racunanje staza osiguranja sa uvecanim trajanjem;

Novcana naknada za telesno ostecenje pripada osiguranicimaod 8. do 1. stepena telesnog ostecenja, ukoliko je to ostecenje prouzrokovano povredom na radu, odnosno profesionalnom bolescu;

Isplacuje se u stalnom mesecnom iznosu. Visina se odredjuje od osnova koji cini osnaov za zatecene korisnike prava na novcanu naknadu za telesno ostecenje u trenutku stupanja na snagu vazeceg zkona o PIO, uz primenu odgovarajuceg procenta telesnog ostecenja. Osnov za zatecene korisnike utvrdjivao se u iznosu od 25% prosecne mesecne zarade po zaposlenom ostvarene u RS u prethodnoj godini. Na tako utvrdjen osnov primenjuje se odgovarajuci procenat telesnog ostecenja (od 30% do 100%) i tako odredjuje visina novcane naknade za telesno ostecenje.

Postupak za ostvarivanje prava pokrece se na zahtev osiguranika na osnovu medicinske dokumentacije. Isplata novcane naknade za telesno ostecenje pocinje da tece od dana nastanka tog ostecenja, ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od dana nastanka ostecenja. pravo na racunanje staza sa uvecanim trajanjem imaju osiguranici sa telesnim ostecenjem od najmanje 70% .

Pravo na naknadu za pomoc i negu drugog lica

Pravo na novcanu naknadu za pomoc i negu drugog lica, ima osiguranik i korisnik penzije kome je zbog tezine i specificnosti povrede ili bolesti utvrdjen potreba za pomoci i negom za obavljanje radnji radi zadovoljenja osnovnih zivotnih potreba. Medjutim, osiguranik ovo pravo nece ostvariti ukoliko po nekom drugom osnovu prima novcanu naknadu za pomoc i negu drugog lica. Visina novcane naknade, za pomoc i negu drugog lica, odredjuje se u visini iznosa uskladjene novcane naknade za pomoc i negu zatecenih korisnika ovog prava u osiguranju zaposlenih.

173. Krug lica osiguranih od rizika smrti i prava po osnovu tog osiguranja iz PIO

Osiguranju od rizika smri podlezu sledeca lica:

30

1) osiguranici dok su aktivni – radno angazovani;2) korisnici starosne ili invalidske penzije;3) lica koja su osigurana samo za slucaj rizika invalidnosti i telesnog ostecenja – kada su

uzroci tih rizika povreda na radu i profesionala bolest.

Povodom smrti ovih navedenih lica, clanovi njihovih porodica , kao osigurana lica, mogu da ostvare pravo na porodicnu penziju.

Povodom smrti korisnika starosne ili invalidske penzije, pored prava na porodicnu penziju, clanovi njiovih porodica imaju pravo na naknadu troskova sahrane ukoliko su su sami snosili troskove.

174. Pravo na porodicnu penziju

Pravo na porodicnu penziju mogu da ostvare clanovi porodice umrlog:

1. bracni drug (ne i vanbracni) ukljucujuci i razvedenog;2. deca ( radjena u braku ili van njega, usvojena, pastorcad i unucad koju je umrli

izdrzavao);3. braca, sestre i deca bez roditelja koje je umrli izdrzavao;4. roditelji koje je umrli izdrzavao;

Unutar navedenog kruga lica razlikujemo:

1. clanovi uze porodice ( lica pod 1 i 2);2. clanovi sire porodice (lica pod 3 i 4);

Clanovima sire porodice pripada pravo na starosnu penziju ukoliko nema clanova uze porodice, a ako ih ima – samo kada porodicna penzija koja pripada clanovima uze porodice ne dostigne pun iznos osnova od koga se odredjuje. Lice (clan uze ili sire porodice) koje je prouzrokovalo smrt osiguranika, namerno ili krajnom nepaznjom, ne moze ostvariti pravo na porodicnu penziju. U slucaju smrti korisnika prava, clanovi njegove porodice ne mogu ostvariti pravo na porodicnu penziju. Lica koja imaju prava na porodicnu penziju mogu je ostvariti ako ostvare odredjene uslove: 1. opste 2. posebne;

Opsti uslovi su:

1. da je umrli osiguranik do casa smrti navrsio najmanje 5 god. staza osiguranja;2. da je do casa smrti ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju;3. da je umrli bio korisnik starosne ili invalidske penzije;4. da je umrli bio lice koje je osigurano za slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja

prouzrokovanim povredama na radu ili profesionalnom bolescu;

31

Posebni uslovi se vezuju za clanove uze ili sire porodice ponaosob. Udova stice pravo na porodicnu penziju: a) ako je do smrti bracnog druga navrsila 53 god. ili ako nije navrsila 53 a navrsila je 45 stice to pravo kada navrsi 53 godine zivota. b) ako je posle smrti bracnog druga ostala sa jednim ili vise dece koja imaju pravo na porodicnu penziju, a udova obavlja roditeljsku duznost prema toj deci. Udovac stice pravo na porodicnu penziju: a) ako je do smrti bracnog druga navsio 58 god. zivota b) ako je do smrti ili u roku od jedne godine od smrti bracnog druga postao potpuno nesposoban za rad, c) ako je posle smrti bracnog druga ostalo jedno ili vise dece koja imaju pravo na porodicnu penziju a udovac obavlja roditeljsku duznost. Deca kao i braca i sestre, sticu pravo na porodicnu penziju i ona im pripada do navrsenih 15 god. zivota,posle navrsenih 15 god. dete stice ovo pravo i ono mu pripada do zavrsetka skolovanja, a najkasnije do 26. god. Roditelji sticu pravo na porodicnu penziju pod jednim zajednickim uslovom, da ih je umrli izdrzavao.

Visina porodicne penzije utvrdjuje se u procentima od osnova. Osnov predstavlja starosna, prevremena starosna ili invalidska penzija. Primenjuju se procenti prema broju clanova porodice koji imaju pravo na porodicnu penziju i to: za 1 clana -70%, 2 clana – 80%, 3 clana – 90%, za 4 i vise 100%. Isplata porodicne penzije pocinje od dana smrti umrlog osiguranika, odnosno dana ispunjenja uslova, ako je zahtev za ostvarivanje tog prava podnet u roku od 6 meseci od dana smrti, ako je vise korisnika ostvarilo pravo na porodicnu penziju – isplacuje se kao jedna za sve, ako korisnici nisu zahtevali drugacije. U slucaju smrti korisnika penzije licu koje je snosilo troskove sahrane pripada naknada pogrebnih toskova, bez obzira na srodstvo sa umrlim.

175. Uskladjivanje penzija i novcanih naknada

Ustanova uskladjivanja penzija (starosnih, invalidskih, porodicnih) i novcanih naknada (za telesno ostecenje, pogrebnih troskova) postoji da bi se ocuvala realna vrednost tih primanja, odnoso ocuvao standard njihovih korisnika. prema vazecem zakonu o PIO penzije se redovno uskladjuju u tekucoj godini od 1. aprila i 1. oktobra, i to: a) sa kretanjem potrosackih cena na teritoriji republike u prethodnih 6 meseci; b) sa kretanjem bruto domaceg proizvoda. Uskladjivanje se vrsi sestomesecno, na osnovu podataka republickog organa nadleznog za poslove statistike. Novcana naknada za telesno ostecenje uskladjuje se na isti nacin.

176. Ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja i naknada stete

Prava iz PIO ostvaruju se kod fonda. Postupak se pokrece na zahtev osiguranika, odnosno clana porodice (porodicna penzija). Zahtev se podnosi odmah posto su se stekli uslovi za ostvarivanje nekog prava, ako se zahtev podnese kasnije, treba imati u vidu pravilo da se pomenuta prava odredjuju najranije 6 meseci unazad u odnosu na podnosenje zahteva.

32

Resenje o pravima iz PIO donosi nadlezni organ fonda odredjen opstim aktom fonda. U postupku donosenje resenja primenjuju se pravila zakona kojim je uredjen opsti upravni postupak ako zakonom nije drugacije odredjeno. Za resenje o pravu iz penzijskog i invalidskog osiguranja potrebno je utvrditi postojanje invalidnosti, telesnog ostecenja, kao i njihove uzroke, potrebu za pomoc i negu drugog lica. Nadlezan organ fonda ce to utvrditi vestacenjem. Prvostepeno resenje o pravima iz PIO podleze prethodnoj kontroli a zatim i reviziji, koju vrsi organ utvrdjen opstim aktom fonda. Protiv prvostepenog resenja moze se izjaviti zalba organu odredjenim opstim aktom fonda u roku od 15 dana od dana prijema resnja. Ako je protiv prvostepenog resenja izjavljena zalba, o reviziji i zalbi resava se istim resenjem. Ako nije izjavljena zalba a revizija ne bude izvrsena u roku od 3 meseca od dana isteka roka za zalbu, smatra se da je revizija izvrsena i data saglasnost na to resenje, cime ono postaje konacno. Protiv konacnog resenja moze se pokrenuti ponovni postupak. Pravosnazno resenje moze se izmeniti novim resenjem ako je njime povredjen zakon ili opsti akt fonda na stetu osiguranika.

Naknada stete – fond ima pravo da zahteva naknadu stete koju cine novcana davanja po osnovu ostvarenih prava, zajedno sa doprinosima i porezima koji se eventualno placaju na ta davanja. Povracaj nezakonito i nepravilno izvrsenih isplata vrsi se po odredbama zakona kojim se uredjuju obligacioni odnosi ako zakonom o PIO nije drugacije odredjeno. U ulozi stetnika (obveznika naknade stete) moze se pojaviti, korisnik prava. Fond moze da donese resenje da se naknada stete izvrsi obustavom do 1/3 mesecnog iznosa penzije sve dok se na taj nacin ne izmiri steta, ako se fond i korisnik tako sporazumeju. Kao stetnik moze se pojaviti i poslodavac zaposlenog, ukoliko je do povrede na radu, odnosno profesionalne bolesti doslo zbog nepridrzavanja odgovarajucih mera bezbednosti i zastite zdravlja na radu, u skladu sa propisima. Fond ima pravo da zahteva naknadu pricinjene stete i od lica koje je prouzrokovalo invalidnost, telesno ostecenje ili smrt osiguranika ako je, po tom osnovu, ostvareno pravo iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Fond ima pravo da zahteva naknadu stete i neposredno od zajednice osiguranja imovine imlica ako je steta nastala upotrebom motornog vozila.

33