Radno Pravo 144.-176. Pitanja

7/21/2019 Radno Pravo 144.-176. Pitanja

http://slidepdf.com/reader/full/radno-pravo-144-176-pitanja 1/34

Radno pravo 144. – 176. pitanja

144. Pojam, znacaj i karakteristike prava socijalnog osiguranja

Pravo socijalnog osiguranja je skup pravnih normi kojima se obezbedjuje socijalna i

materijalna sigurnost zaposlenih i drugih lica po osnovu zakonom definisanog osiguranja usituacijama koje su tim zakonom predvidjene kao socijalni rizik ili slucaj.

„ravo socijalnog osiguranja! ili „socijano osiguranje! su jednakog pojmovnog znacaja.

"ocijalno pravo regulise zastitu onih lica koja nisu u mogucnosti# bez svoje krivice# da svojim

radom i$ili svojom imovinom obezbede sebi i izdrzavanim clanovima porodice sredstva za zivot

%lica u staju socijane potrebe – stanju koje nije redovno nitin pozeljno&. "ustina ovog prava je da

obezbedi odgovarajucu socijualnu materijalnu sigurnost ljudi koji su u stanju socijalne potrebe.

'no je uredjeno drzavnim normama.

Socijalno osiguranje se pojmovno odredjuje kao oblik osiguranja i zastite zaposlenih i drugih

gradjana %osiguranika i osiguranih lica& od pojedinih rizika koji prate zivot i rad coveka.

(apravo# oni koji su osigurani obezbedjuju sebi socijalnu sigurnostu situacijama ugrozavanja

radne sposobnosti i nemogucnosti daljeg rada i nestasice sredstava za egzistenciju.

)arakteristike soc. osiguranja *

1. +o je najvazniji pravni instrument %poluga& soc. politike kojom se sprovodi materijalna i

zdravstvena zastita ljudi# ali koji je odredjen i psiholoskim razlozima osecanja sigurnosti

u zivotu i radu coveka,

-. +o je osiguranje koje pokriva odredjeni krug lica# lica koja su po osnovu radnog odnosaili nekom drugom osnovu osigurana od pojedinih socijalnih rizika,

. +o je osiguranje koje podrazumeva finansijsko tj. materijalno ucesce svakog osiguranika,

4. +o je osiguranje koje karakterise princim solidarnosti i uzajamnosti pri obezbedjivanju

soc./materijalne sigurnosti osiguranika i osiguranih lica# tj. princip „prelivanja! mat.

sredstava medju osiguranicima i osiguranim licima u skladu sa potrebama.

145. Socijalni rizik ili slucaj ( pojam, vrste i uzroci socijalnih rizika)

0obicajeno je da se socijalni rizik objasnjava kao stetan dogadjaj ili neprilike. +o je dogadjaj koji

coveka moze da zadesi u toku rada i zivota#a koju covek tesko moze da prevazidje bez

organizovane pomoci i intervencije.

0 teoriji ima razlicitih misljenja*

1



Prvo# postoje misljenja po kojima treba odbaciti termin „socijalni rizik! koji asocira na nesrecne

dogadjaje %bolest# telesna povreda# invalidnost& a da treba prihvatiti termin „socijalni slucaj! koji

uz nesrecne dogadjaje obuhvata i normalne zivotne situacije %starost# prirodna smrt&.

Drugo# postoje misljenja po kojima treba razlikovati termin „socijalni rizik! # „ socijalnog

slucaj! i „osigurani slucaj!. "ocijalni rizik ili socijalni slucaj su svakako osigurani slucajevi.'sigurani slucaj je onaj socijalni rizik ili slucaj od cijih je posledica odredjeno lice zasticeno

pravnom normom – normom prava soc. osiguranja.

Trece# socijalni rizik ne treba tretirati samo kao dogadjaj ili nepriliku koja je nastupila vec i kao

opasnost od njihovog nastupanja.

od socijalnim rizikom (slucajem) mozemo podrazumevati pravnim propisima utvrdjeno

stanje#dogadjaj ili pojavu# odnosno opasnost od njihovog nastupanja# koja ima ili moze imati

odredjene posledice# a u vezi sa kojom osiguranici i osigurana lica imaju utvrdjena prava #

obaveze i odgovornosti u smislu prevencije ili otklanjanja posledica.

ogu se razlikovati dve vrste soc. rizika*

1. 2izioloski %bolest#starost#smrt&

-. rofesionalni %nezaposlenost#invaliditet&

0zroci navedenih rizika mogu biti rad#uslovi rada i umor#povreda na radu ili van rada#

profesionalna bolest ili bolest koja to nije.

14. Stvaranje !akultativnog i o"aveznog socijalnog osiguranja u svetu

0 prvoj polovini 13. v %vreme ekonomskog liberalizma& drzava ostaje indiferentna prema

zahtevima i potrebama radnika uopste te i prema za organizovanom socijalnom zastitom. (ato se

radnici medjusobno udruzuju i stvaraju udruzenja# drustva za uzajamnu pomoc %ngleska pa

2rancuska i drugim zemljama&. 5acanje radnickog pokreta posle revolucionarne 14. godine#

povecanje broja smrtnosti radnika i broja telesnih povreda primoralo je drzavu da obezbedi

odredjene oblike zastite i osiguranja radnika.

0 fazi imperijalizm # pocinje se sa primenom dvokanalnog sistema osiguranja – !akultativno i

o"avezno osiguranje. 2akultativno %neobavezno& osiguranje mogli su sebi da obezbede samo

radnici sa vecim zaradama# tako da su siroke radnicke mase ostajale i dalje neosigurane.

'bavezno socijalno radnicko osiguranje radja se u emackoj u drugoj polovini 13. veka. 0

duhu obaveznog socijalnog osiguranja postepeno nastaju dva dominantna koncepta* a)

#izmarkov koncept $ i ") #everi%zev koncept.

-



a& )ancelar 8izmark i nemacka vlast ukljucuju u svoju drzavnu politiku i sociujalnu politiku

i socijalno osiguranje. (akon o osiguranju radnika za slucaj boleti donesen je u emackoj

1. 9odine.'vim osiguranjem bili su najpre obuhvaceni industrijski radnici a posle i

radnici u trgovini in poljoprivredni radnici. Radnici su snosili teret osiguranja za slucaj

bolesti %-$ a poslodavci 1$&# dok su teret osiguranja za slucaj nesrece na poslu u celini

snosili poslodavci. 8izmarkov koncept socijalne politike i socijalnog osiguranja izvrsio je

veliki uticaj i na druge zemlje %:elika 8ritanija# ;talija# 2rancuska#<anska&. Razvoj soc.

osiguranja narocito dobija na svom zamahu posle svetske privredne krize krajem -=/ih i

pocetkom =/ih godina -=. :. "ovjetski "avez u prvim danima svog postojanja uredjuje

pitanja soc. osiguranja % >enjinov program osiguranja&.

b& 0 toku i posle ;; sv. rata pod uticajem naprednih snaga u svetu i aktivnosti 'R –a dolazi

do daljeg poboljsavanja i prosirivanja socijalnog osiguranja po nacinu finansiranja# kruga

lica i po broju rizika koje obuhvata. (nacajan je uticaj "?< predsednika Ruzvelta i @ercilakoji su i ?tlanskoj povelji 1341. godine kao jedan od ciljeva naveli saradnju izmedju svih

naroda narocito u oblasti privrede kako bi se obezbedili bolji uslovi rada. "ve te nove

tendencije u daljem razvoju soc. osiguranja prikazao je lord :ilijam 8everidz u svom

izvestaju koji je povodom ispitivanja sistema socijalnog osiguranja# podneo britanskom

parlamentu 134-. godine. 8everidzev koncept socijalnog osiguranja karakterise opstost i

univerualnost u tom smislu da poikriva celo stanovnistvo# sa pravilima koja vaze za sve.

2inansira se iz budzeta tj. iz opstih poreza i doprinosa. rihvacen je u :elikoj britaniji i

"vajcarskoj#a u skandinavskim zemljama# nekim drzavama "?< i )anadi# uz izvesne

posebnosti.

0 periodu posle ;; svetskog rata socijalno osiguranje u svetu belezi stalan razvoj i po svim

svojim oblastima %zdravstveno#penzijsko i invalidsko&# kako sirenjem kruga osiguranih

lica tako i sirenjem kruga socijalnih rizika i obima pojedinih prava.

<anas u svetu postoji vise „modela! socijalnog osiguranja. ?ko podjemo od kriteriuma

ucesca drzave i prisustva javnopravnih# odnosno privatno pravnih instrumenata u kreiranju

i sprovodjenju socijalnog osiguranja moglo bi se reci da postoji modela*

1. &lasicni mo%el socijalnog osiguranja ima svoj koren u tzv. #izmarkovom konceptu

soc. osiguranja. )lasicni model podrazumeva dominantno ucesce drzave ukoncipiranju i vodjenju socijalne politike i socijalnog osiguranja i ostvarivanju ideje o

cocijalno/materijalnoj sigurnosti sto veceg broja gradjana.



-. &orporativni mo%el bazira se na preduzetnistvu a na manjem uticaju javne vlasti i

sindikata %5apan&. osioci socijalnog osiguranja dobijaju ulogu investicionih fondova#

koji raspolazu sredstvima u duhu preduzetnistva.

. 'i"eralni mo%el podrazumeva liberalnu ekonomiju i trziste# te decentralizovanu

ekonomsku i socijalnu politiku %?ustralija# ovi (eland&. 'vakav model nepodrazumeva bitan uticaj drzave i socijalnih partnera – udruzenje radnika i

posloadavaca. 'vaj model pretpostavlja dominaciju privatnih nosilaca socijalnog

osiguranja# a prisustvo drzave samo u pojedinim segmentima socijalne pomoci i zastite

pojedinih kategorija stanovnistva.

14. Stvaranje i razvoj socijalnog osiguranja u nasoj zemlji

0 krajevima pre stvaranja "A" 131. godine# socijalno osiguranje se stvaralo i razvoijalo pod

uticajem zakonodavstva onih zemalja pod cijom jurisdikcijom su ti krajevi bili. "rbija je

(akonom o radnjama 131=. godine %leB 5asa rodanovic& uvela zdravstveno osiguranje za slucajbolesti i nesrece na poslu# a po ugledu na emaki sistem osiguranja. edjutim# ovaj zakon nije

mogao prakticno da zazivi# jer su "rbiju ubrzo zahvatili ratovi 131-. ; 131. godine# a zatim i ;

svetski rat. a podrucju @rne 9ore vazio je 8ogisicev opsti imovinski zakonik koji je imao i i

odredbe o pomoci za slucaj bolesti. )raljevina "A" pod uticajem narastajuceg radnickog

pokreta# narocito posle 'ktobarske revolucije# kao i pod uticajem tek osvovane edjunarodne

organizacije rada# predvida u :idovdanskom ustavu iz 13-1. godine obezbedjenje radnika za

slucaj bolesti i nesrece putem posebnog akona o osiguranju ra%nika iz 1*++. god. 'vaj zakon

je ostao na snazi do kraja postojanja )raljevine 5ugoslavije# a sa njim pocinje i uvodjenje

zdravstvenog osiguranja na citavoj teritoriji 5ugoslavije.

(akonom o osiguranju radnika su bila obuhvacena sva lica u radnom odnosu na teritoriji

)raljevine 5ugoslavije#bez obzira na pol# drzavljanstvo i starost# te je tako izvrsena prva

centralizacija ukupnog sistema socijalnog osiguranja sa jednim nosiocem opsteg radnickog

osiguranja – sre%isnjim ure%om za socijalno osiguranje.

"ocijalno osiguranje u 5ugoslaviji bilo je bazirano na osnovnim elementima soc. osiguranja koji

su karakteristicni i za druge kapitalisticke zemlje. akon ;; sv. rata osnovna obelezja socijalnog

osiguranja u 5ugoslaviji su njegovo objedinjivanje# izjednacavanje# prosirivanje i podrzavanje.

134C. godine donosi se (akon o sprovodjenju socijalnog osiguranja. 'vim zakonom je

uspostavljen "rednji zavod za socijalno osiguranje sa sedistem u (agrebu# kao jedinstveninosliac socijalnog osiguranja na celoj teritoriji 5ugoslavije.

rvi reformski zakon u pravno/materijalnom smislu bio je akon o socijalnom osiguranju

ra%nika, namestenika i sluz"enika iz 1*4. godine. 'snovni cilj njegovog donosenja bila je

pravno/materijalna unifikacija soc. osiguranja. 'vim zakona si regulisane sve grane socijalnog

osiguranja i obuhvacene sve kategorije zaposlenih lica. "provodjenje soc. osiguranja bilo je

povereno <rzavnom zavodu za soc. osiguranje.

4



akon o socijalnom osiguranju ra%nika i njihovih poro%ica iz 1*5. godine prosiruje se

drzavno socijalno osiguranje na sve radnike drzavne sluzbe i na clanove njihovih porodica. "a

razvojem samoupravljanja nakon 13C=. god javlja se potreba za drugacijom organizacijom i

finansiranjem soc. osiguranja # nov nacin koji je usledio bio je baziran na zavodima za socijalno

osiguranje kao samostalnim ustanovama sa drustvenim upravljanjem a finansiranje se ostvarilo

putem doprinosa koji su uplacivali preduzeca# ustanove i poslodavci za zaposlene radnike. C=/ih

godina -=. v donose se posebni zakoni o penzijskom# invalidskom i zdravstvenom osiguranju

tako da je po prvi put izvrseno materijalno/pravno razdvajanje soc. osiguranja. -re%"om o

!on%ovima za uzajamno pomaganje iz 1*5. go%. u sistem soc. osiguranja uvedeno je i

dobrovoljno osiguranje. <onosenje 0stava iz 136. god. uslovile su i dalje promene u razvoju

soc. osiguranja. <onosi se 'snovni zakon o penzijskom# invalidskom i zdravstvenom osiguranju.

1*1. se donosi akon o osnovnim pravima iz penzijskog i invali%skog osiguranja. )rajem

=/ih i pocetkom 3=/ih godina -=. v u 5ugoslaviji su zapazene nepovoljne tendencije u smislu

sporog rasta zaposlenosti i sve veceg broja penzionera. 133-. god u "rbiji je donet (akon o

zdravstvenoj zastiti i (akon o zdravstvenom osiguranju# kao i (akon o penzijskom i invalodskomosiguranju. (a ovo zakonodavstvo u oblasti osiguranja iz 133-. god. karakteristicno je sledece*

1. dolazi do materijalno/pravnog razgranicenja materije zdravstvene zastite od zdravstvenog

osiguranja

-. dolazi do definitivnog napustanja sistema samoupravnog interesnog organizovanja i

slobode razmene rada u oblasti socijalnog osiguranja i do uspostavljanja republickih

zavoda# odnosno fondova soc. osiguranja.

. sredstva za soc. osiguranje obezbedjuju u odgovarajucim zavodima# odnosno fondovima#

pre svega osiguranici i poslodavci.

14. /e%junaro%no ure%jenje socijalnog osiguranja

itanje medjunarodnog uredjenja socijalnog osiguranja narocito se istice posle ; sv. rata.+o je

vreme kada se )onferencija mira ozbiljno bavi ovim pitanjem i ukljucuje ga u akt <rustva

naroda i kada problem socijalnog osiguranja prestaje biti stvar samo pojedinih drzava. rakticne

aktivnosti u vezi sa uredjenjem socijalnog osiguranja na medjunaodnom planu pocinju

osnivanjem /e%junaro%ne organizacije ra%a 1*1*. god. "vojim konvencijama i preporukama

'R najpre regulise socijalno osiguranje za pojedine kategorije radnika i povodom pojedinih

socijalnih slucajeva %rizika&. +ako prvo su konvencijama bili obuhvaceni industrijski radnici#

poljoprivredni radnici# pomorci itd. 'd socijalnih slucajeva najpre su bili obuhvaceni*

materinstvo i nezaposlenost# nesreca na poslu# bolest itd. ri regulisanju socijalnog osiguranja po

navedenim rizicima koriste se razliciti principi* princip obaveznog osiguranja u uspostavljanju

osiguranih slucajeva i osiguranih lica %bolest# starost# invalidnost# smrt& princip obaveznog ili

C



fakultativnog osiguranja ili kombinacija oba %nezaposlenost&# princip profesionalnog rizika i

prava na naknadu stete %nesreca na poslu& itd.

"to se tice polja primene soc. osiguranja# konvencijama i preporukama se utvrdjuje ili sugerise

osiguranje za sve radnike zaposlene u industriji# trgovini# poljoprivredi i dr. privrednim granama.

redvidja se i dobrovoljno osiguranje po prestanku obaveznog osiguranja i licima koja se bavesamostalnim radom# ili dodatno osiguranje licima koja su vec obuhvacena obaveznim

osiguranjem. )ao nacin obezbedjivanja materijalnih sredstava predvidjaju se doprinosi od strane

osiguranika. rava iz soc. osiguranja ogledaju se u merama zdravstvene nege i zastite# u

davanjima u naturi %medicinska pomagala i lekovi& i novcu %penzije&.

5edna od najznacajnijih konvencija u oblasti soc. osiguranja# koju je donela 'R# jeste

&onvencija "r. 1+ o minimalnim normama socijalnog o"ez"e%jenja iz 1*5+ . god. ovom

konvencijom se tezi da se uspostave univerzalni i osnovni okviri ukupnog sistema socijalnog

osiguranja# kako u pogledu socijalnih rizika tako i u pogledu odredjenih davanja i drugih prava

po osnovu tog osiguranja. )onvencija br. 1=-# na neki nacin je prekretnica u normativnojdjelatnosti 'R/a po pitanjima soc. osiguranja. 'vom konvencijom se nudi projekcija novih i

progresivnih resenja u oblasti soc. osiguranja/ novi rizici i nova prava# ili sirenje obima zastite i

pojedinih prava# uz ublazavanje uslova za njihovo ostvarenje.

"ocijalnom osiguranju je posvecena odredjena paznja i u aktima 0-. +ako je u povelji '0

naglaseno da je jedan od ciljeva ove organizacije i povecanje nivoa zivota i obezbedjenje uslova

progresa i razvoja u ekonomskom i socijalnom pogledu. 0 0pstoj %eklaracijai o pravima

coveka odredjeno je da svako ima pravo na socijalno osiguranje# pravo na zadovoljavajuce

uslove rada i na zastitu od nezaposlenosti#prava na zivotni standard koji obezbedjuje zdravlje i

blagostanje coveka i njegove porodice ukljucujuci i pravo na lekarsku negu...

osebno treba podvuci delatnost Svetske z%ravstvene organizacije (1*4), kao ustanove - u

zastiti zdravlja i unapredjivanja svih ljudi u svetu. 0 evropskom pravu# kao regionalnom

pravu#treba ukazati na izvore evropskog nekomunitarnog prava %izvori "aveta vrope& i izvore

komunitarnog prava %izvori vropske unije& u vezi sa pravima soc. osiguranja.

14*. /e%ju%rzavno ugovorno ure%jenje socijalnog osiguranja

(a nasu drzavu karakteristicno je bilateralno medjudrzavno uredjenje socijalnog osiguranja. (asad nemamo visestranih medjudrzavnih ugovora u ovoj oblasti. edjudrzavno ugovorno

uredjenje soc. osiguranja utemeljeno je na odgovarajucim dokumentima medjunarodnog i

unutrasnjeg prava %)onvencija 'R/a br. 47 iz 133. god. koja govori o medjunarodnom

ocuvanju socijalnog osiguranja# (akon o naknadama iz socijalnog osiguranja%penzijskog i

invalidskog& u inostranstvu iz 1377. god. # (akon o zakljucivanju medjunarodnih ugovora iz

6



137. god. # (akon o zastiti gradjana 5ugoslavije na privremenom radu u inostranstvu iz 13=.

god.

5ugoslavija je zakljucila veci broj konvencija o socijalnom osiguranju a "rbija ih je „nasledila!

posle raspada 5ugoslavije a neke nove je i sama zakljucila. 'vim konvencijama regulisu se prava

iz penzijskog i invalidskog osiguranja# osiguranja za slucaj nezaposlenosti# ostvarivanje prava uoblasti zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja. "porazumima se nastoji obezbediti sto

potpunija zastita nasih radnika dok se nalaze na radu u inostranstvu # kako i po njihovom

povratku. "ve ovo postize se primenom sledeci opstih nacela*

1. nacelo primene propisa zemlje rada,

-. nacelo izjedncavanja drzavljana zemlje porekla sa drzavljanima zemlje rada,

. nacelo sabiranja staza navrsenog u zemljama ugovornicama*

4. nacelo prenosivosti stecenih prava.

astoji se da se navedenim ugovorima obezbede nasim radnicima# pod istim uslovima kao i za

radnike zemlje zaposlenja# ista prava. +akodje# nastoje se obezbediti ostvarivanje prava na

zdravstvenu zastitu i po osnovu zdravstvenog osiguranja za clanove porodica radnika koji su

ostali da zive u nasoj zemlji# za uzivaoce penzija koja su penziju ostvarili u inostranstvua koriste

je u zemlji porekla# za radnike i clanove njihovih porodica dok borave u nasoj zemlji za vreme

placenog odmora # itd. edjutim# u nekim sporazumima pri uredjenju pitanja iz zdravstvenog

osiguranja#koriste se posebna nacela*

1. nacelo osiguranja

-. nacelo domicila

. nacelo teritorijalnosti

Po nacelu osiguranja# materijalno obezbedjenje zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja je

obaveza zemlje u kojoj su osigurani radnici i njihove porodice# i u kojoj ova lica placaju

doprinose na ime zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja. Po nacelu %omicila zdravstvenu

zastitu i zdravstveno osiguranje obezbedjuje ona zemlja ugovornica na cijoj teritoriji su

nastanjeni osiguranici i osigurana lica. Po nacelu teritorijalnosti zdravstvena zastita i

zdravstveno osiguranje obezbedjuje se na teret one zemlje ugovornice na cijoj teritoriji seostvaruje ta zastita i osiguranje# bez obzira na to zemlji su uplacivani doprinosi na ime

zdravstvene zastite i zdravstvenog osiguranja.

7



15. 0psta nacela socijalnog osiguranja

1. nacelo o"aveznosti2 govori o drustvenom znacaju socijalnog osiguranja. "ocijalno osiguranje

se obavezno sprovodi na osnovu samog zakona# odnosno ne zavisi od volje osiguranika %ipsoiure&. 0stavom R" utemeljeno je socijalno osiguranje po njegovim granama. 'bavezno socijalno

osiguranje se odnosi na* zaposlena lica,lica koja samostalno o"avljaju %elatnost i

poljoprivre%nike. 'siguranje gradjana koji nisu obuhvaceni obaveznim osiguranjem#

obezbedjuju se po principu dobrovoljnosti# u skladu sa zakonom.

+. acelo potpunosti i sveo"uhvatnosti (opstosti)

otpunost znaci da soc. osiguranje tezi da obuhvati sva zaposlena i druga radno angazovana lica#

kao i clanove njihovih porodica. Razlikujemo sledece kategorije lica koja su obuhvaceni

socijalnim osiguranjem* / osiguranici, osigurana lica i lica koja su osigurana samo u

o%re%jenim slucajevima.

0siguranici su lica koja su „izvorno! osigurana po nekom svom licnom statusu ili svojstvu

%zaposleni# poljoprivrednici i dr.& 0 osigurana lica spadaju# pored osiguranika i korisnici prava

koji su odigurani posredstvom osiguranika %deca# bracni drug i dr.&# ako ne ostvaruju prava iz

socijalnog osiguranja po nekom drugom osnovu. ojam „osigurana lica! je siri od pojma

„osiguranici!. "veobuhvatnost znaci da soc. osiguranje tezi da obuhvati sto veci broj socijalnih

rizika koji ugrozavaju egzistenciju# zdravlje#bioloske i radne sposobnosti osiguranika i drugih

osiguranih lica.

3. acelo %o"rovoljnosti

5edno od najstarijih nacela. "ocijalno osiguranje lica koja nisu obuhvacena obaveznim

osiguranjem sprovodi se po nacelu dobrovoljnosti.

151. acela osiguranja i !inansijskog %oprinosa

"redstva za socijalno osiguranje obezbedjuju se# pre svega# iz doprinosa koje placaju sami

osiguranici i poslodavci za svoje zaposlene. <oprinosi se placaju u skladu sa zakonom o

doprinosima za obavezno socijalno osiguranje# koje regulise pitanja vezana za obveznike# nacinutvrdjivanja iznosa i njihovih naplata itd.

edjutim# ovaj sistem finansiranja# u poslednje vreme na rezultira potrebnim sredstvnima.

Razloga ima vise# prvo# ne raste zaposlenost koja bi omogucila veci priliv sredstava na osnovu

doprnosa. <rugo# prisustvo velikog broja korisnika prava iz socijalnog osiguranja# narocito iz

penzijskog i invalidskog osiguranja%veliki broj korisnika penzija& rincip tekuceg finansiranja

daje dobre rezultate u uslovima kada najmanje tri zaposlena doprinoso obezbedjuju sredstva za



jednog korisnika penzije. +rece# u neposrednoj proslosti vise paznje smo posvecivali „rashodnoj

strani sistema!# a bilo je neophodno bar u istoj meri posvetiti paznju „prihodnoj strani sistema!

%finansiranje sistema&. ozitivna iskustva iz drugih zemalja govore o tome da treba kombinovati

sve tri izvora finansiranja* tekuce finansiranje kroz obaveznu akumulaciju kapitala i

komercijalno raspolaganje tim kapitalom s ciljem njegove polodnje i finansiranje kroz

dobrovoljno osiguranje. "matra se da navedeno „trojstvo! izvora u daljoj reformi finansiranja

sistema socijalnog osiguranja moze da omoguci cvrstu podlogu za istovremeno odrzavanje#

uzajamnosti# solidarnosti i socijalne pravde.

acelo uzajamnosti i soli%arnosti2 znaci medjugeneracijsku upucenost i podrsku osiguranika

pri obezbedjivanju prava iz socijalnog osiguranja. Radnoaktivni osiguranici obavezno placaju

doprinose za socijalno osiguranje i tako obezbedjuju neophodnu materijalnu osnovu za

ostvarivanje prava onih koji su navrsili radni vek i koriste odredjena prava. )ada radnoaktivni

osiguranici navrse svoj radni vek# sa punim legitimitetom mogu ocekivati da mladja generacija

radnoaktivnih obezbedjuje sredstva za njihova prava iz soc. osiguranja.

0zajamnost i solidarnost u socijalnom osiguranju# manifestije se jos i izmedju polova# zdravih i

bolesnih itd. medju polovima manifestuje se tako sto zene mogu u punom obimu ostvariti neka

prava iz soc. osiguranja pod blazim uslovima u odnosu na muskarce. "olidarnost zahteva i

„prelivanje! sredstava izmedju osiguranika razlicitog materijalnog statusa# npr. kod

radnoaktivnih osiguranika postoje propisima definisane minimalne zarade ali ne i maksimalne u

socijalnom osiguranju postoje propisima definisane i najnize i najvise penzije# te se oni rasponi u

primanjima iz vremena dok su osiguranici bili radnoaktivni ovde ne mogu ispoljiti .

15+. 0siguranje za slucaj nezaposlenosti (znacaj i krug lica o"uhvacen tim osiguranjem)

5edan od najtezih socijalnih rizika jesta nezaposlenost. 'siguranje za slucaj nezaposlenosti bilo

je# moze se reci# osnov radnickog osiguranja# jer se najneposrednije ticalo obezbedjenja

socijalno/materijalne sigurnosti radnika.

;storijski posmatrano# osiguranje za slucaj nezaposlenosti ima svoje korene u osnivanju raznih

udruzenja# agencija i blagajni u okviru profesionalnih udruzenja radnika. ; danas riziku

nazaposlenosti su izlozena sva radno angazovana lica. 5er# rad coveka uslovljen je mnogim

objektivno odredjenim ciniocima koji mogu dovesti do nemogucnosti daljeg rada i do

nezaposlenosti. (aposleno lice moze ostati bez posla mimo svoje volje ili po slili zakona# u

slucajevima i na nacin predvidjen zakonom.

ezaposlenim licem# smatra se lice od 1C godina zivota do ispunjenja uslova za penziju#

najkasnije do 6C godina zivota# koje je sposobno i odmah spremno da radi# koje nije zasnovalo

radni odnos ili na drugi nacin ostvarilo pravo na rad# a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih

obavezno kod odredjenih kategorija radno angazovanih lica. razlikujemo dve grupr nezaposlenih

lica*

3



1. nezaposleni koji prvi put traze zaposlenje

-. nezaposleni koji su bili zaposleni# odnosno na drugi nacin radno angazovani pa su ostali

bez posla.

'ni koji traze prvi put zaposlenje# dok ne nadju posao# imaju pravo na odgovarajuce usluge i

mere aktivne politike zaposljavanja kod organizacije koja se bavi zaposljavanjem#kako bi sto pre

nasli zaposlenje ali do tada svoju socijalnu i materijalnu sigurnost mogu da traze u dobrovoljnom

socijalnom osiguranju. >ica koja su bila zaposlena pa su ostali bez posla imaju pravo na novcanu

naknadu i druga prava po osnovu (akona o zaposljavanju i ostvarivanju prava nezaposlenih lica.

'bavezno osigurana lica koja su za slucaj nezaposlenosti su*

1. zaposleni

-. lica koja obavljaju privremene i povremene poslove

. izabrana#postavljena i imenovana lica# koja primaju platu odnosno naknadu plate

4. osnivaci odnosno clanovi privrednih drustava.

aposlenima pripadaju prava po osnovu osiguranja za slucaj nezaposlenosti ako im je

zaposlenje prestalo u sledecim slucajevima*

1. otkazom od strane poslodavca usled tehnoloskih#organizacionih i ekonomskih promena

-. prestanak radnog odnosa zasnovanog na odredjeno vreme

. prestanak radnog odnosa istekom probnog rada

4. prestanak radnog odnosa povodom stecaja# likvidacionog postupka i u drugim slucajevima

prestanka rada poslodavca

C. prestanak radnog odnosa premestanjem bracnog druga

6. prestankom radnog odnosa u inostranstvu

'ica koja o"avljaju privremene i povremene poslove nisu u radnom odnosu, ali ipak podlezu

rezimu osiguranja za slucaj nezaposlenosti# tj. poslodavac ima obavez da takva lica# sem

zaposlenih# prijavi na osiguranje za slucaj nezaposlenostii placa doprinose na ime tog osiguranja.

za"rana, imenovana i postavljena lica obuhvaceni su obaveznim osiguranjem za slucaj

nezaposlenostii imaju po tom osnovu odgovarajuca prava # ukoliko nisu ostvarili pravo na

mirovanje radnog odnosa ili naknadu plate u skladu sa zakonom.

1=



0snivaci o%nosno, clanovi privre%nog %rustava obuhvaceni su obaveznim osiguranjem za

slucaj nezaposlenosti i imaju odgovarajuca prava po tom osnovu# u slucaju stecaja# likvidacionog

postupka# prenosa vlasnistva i u drugim slucajevima prestanka rada u skladu sa zakonom.

153. Pravo po osnovu osiguranja za slucaj nezaposlenosti i njihovo ostvarivanje

'baveznim soc. osiguranjem obezbedjuju se sledeca prava za slucaj nezaposlenosti*

• Pravo na novcanu na%na%u – svrha ovog prava je u obezbedjivanju odredjene

materijalne sigurnosti# za odredjeno vreme# dok nezaposleni ne nadje posao.

-slovi za ostvarivanje novcane nakna%e su

• da je osigurano lice provelo u osiguranju najmanje 1- mesesi neprekidno ili sa prekidima

1 meseci,

• da su uplaceni doprinosi za osiguranje,

6isina novcane nakna%e odredjuje se u procentim od osnovice. 'snovicu cini prosecna zarada#

ili naknada zarade nazaposlenog u poslednjih 6 meseci u odnosu na mesec u kome je prestao

radni odnos# odnosno osiguranje. 'd te osnovice uzima se C=D s tim sto taj nominalni iznos ne

moze biti visi od 16=D niti nizi od =D od minimalne zarade u mesecu u kome se vrsi isplata

novcane naknade. 'bracun se vrsi u bruto iznosu# tj doprinosi sadrzani su u toj naknadi.

+rajanje prava na novcanu naknadu zavisi od vremena provedenog u ovom osiguranju. aknada

se isplacuje nazaposlenom*

• meseca ako ima staz osiguranja od 1 do C god.

• 6 meseci ako ima staz osiguranja C/1C god.

• 3 meseci ako ima staz 1C/-C god.

• 1- meseci ako ima staz duzi od -C god.

• -4 meseca ako nezaposlenom nedostaju do dve godine do ispunjenja prvog uslova za

ostvarienje prava na penziju.

(a vreme trajanja isplate naknade nezaposleni je duzan da se licno javlja acionalnoj sluzbi za

zaposljavanje svakih = dana.

0"ustava isplate novcane nakna%e moguca je za koje miruju prava po osnovu nezaposlenosti#

i to* trajanju ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova# odsluzenja vojnog roka#

izdrzavanja kazne zatvora# mere bezbednosti# vaspitne mere ili zastitne mere u trajanju od 6

11



meseci# boravka u inostranstvu po osnovu medjunarodno/tehnicke ili prosvetno kulturne

saradnje u diplomatska konzularna i druga predstavnistva. o prestanku navedenih razloga za

mirovanje prava# isplata naknade se nastavlja za preostalo vreme njenog ukupnog trajanja# a na

zahtev korisnika u roku od = dana od prestanka razloga.

Prestanak isplate moguc je ako korisnik*

• prestane da se vodi na evidenciji nezaposlenih,

• ne obavesti acionalnu sluzbu %u roku od C dana& o promenama koje su vezane za uslove

i osnov isplate naknade,

• radi kod poslodavca bez ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim

poslovima,

• podnese zahtev za prestanak prava,

e prestaje isplata novcane naknade u sledecim slucajevima*

• za vreme trajanja dodatnog obrazovanja i obuke,

• za vreme porodiljskog odsustva,

• odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva radi posebne nege deteta,

acin isplate – ovcana naknada se isplacuje na zahtev osiguranog lica i to od prvog dana od

dana prestanka osiguranja. (ahtev se podnosi u roku od = dana od dana prestanka radnog

odnosa ili prestanka osiguranja. 'vaj rok nije prekluzivan# tj. njegovo propustanje ne dovodi dogubitka prava# vec do skracivanja vremena njegovog koristenja.

0stvarivanje prava/ osiguranje za slucaj nezaposlenosti sprovodi i obezbedjuje acionalna

sluzba za zaposljavanje. 'na obavlja i poslove zaposljavanja. acionalna sluzba je pravno lice#

sa statusom organizacije za obavezno socijalno osiguranje. organi su upravni odvor i direktor.o

pravima nezaposlenog odlucuje se u posebnom postupku# propisanom u zakonu kojim se

uredjuje opsti upravni postupak# ako zakonom nije drugacije reseno. "redstva za ostvarivanje

prava iz ovog osiguranja obezbedjuju se iz doprinosa i drugih sredstava obezbedjenih u skladu sa

zakonom.

154. %ravstveno osiguranje

Razlikujemo*

1. obavezno

-. dobrovoljno

1-



0"avezno osiguranje je osiguranje eB lege %nezavisno od njihove volje&# kojom oni

obezbedjuju pravo na zdravstvenu zastitu i pravo na novcane naknade u vezi sa koriscenjem

zdravstvene zastite u skladu sa (akonom o zdravstvenom osiguranju.

Do"rovoljno z%ravstveno osiguranje je osiguranje za gradjane koji nisu obuhvaceni obaveznim

zdravstvenim osiguranjem# kao i za gradjane koji su obuhvaceni obaveznim zdravstvenimosiguranjem# ukoliko zele veci obim i druge vrste prava# u odnosu na prava koja im pruza

obavezno zdravstveno osiguranje. 'vo osiguranje mogu sprovoditi*

• Republicki fond za zdravstveno osiguranje,

• pravna lica koja obavljaju delatnost osiguranja u skladu sa zakonom kojim se uredjuje

osiguranje,

• fondovi za dobrovoljno zdravstveno osiguranje,

0pseg zdravstvenog osiguranja procenjuje se*

1. prema rizicima koje pokriva,

-. pravima vezanim za te rizike,

. krugu lica koja ta prava mogu da koriste,

7izici

1. bolest i povreda van rada,

-. profesionala bolest i povreda na radu,

Prava

1. pravo na zdravstvenu zastitu,

-. pravo na naknadu zarade u vreme privremene sprecenosti za rad osiguranika,

. pravo na naknadu troskova prevoza u vezi sa koriscenjem zdrav. zastite,

&rug lica

1. osigurana lica*

• osiguranici

• clanovi njihovih porodica

-. druga lica osigurana za odredjene slucajeve*

1



• lica u radnom odnosu %zaposleni& i sa njima izjednacena lica

• preduzetnici koji su registrovaniza obavljanje zakonom dozvoljene delatnosti

• poljoprivrednici %stariji od 1 god.& koji obavljaju poljoprivrednu delatnost kao jedino ili

osnovno zanimanje

• druga lica izjednacena sa ovim licima u pogledu zdrav. osiguranja.

0 clanove porodice osiguranika spadaju*

• uza porodica %supruga ili vanbracni partner# deca rodjena u braku ili van braka#

usvojena deca i pastorcad i deca uzeta na izdrzavanje&,

• sira porodica %roditelji# ocuh# maceha# usvojitelj# deda# baba# unucad# braca i

sestre# a koje osiguranik izdrzava&

0 druga lica osiguranja odredjene slucajeve spadaju*

• ucenici i studenti koji se nalaze na obaveznom proizvodnom radu# profesionalnoj praksi

ili nastavi

• volonteri

• lica koja ucestvuju u organizovanim javnim radovima

• lica na izdrzavanju kazne zatvora

155. 0rganizacija i !inansiranje z%ravstvenog osiguranja

'bezbedjenje i sprovodjenje obaveznog zdravstvenog osiguranja obavlja republicki fond za

zdravstveno osiguranje sa sedistem u 8eogradu. 'rgani republickog fonda su* upravni odbor,nadzorni odbor i direktor. 2ondom# zapravo# upravljaju osiguranici koji su ravnopravno

zastupljeni u upravnom odboru# srazmerno vrsti i broju osiguranika. redstavnici osiguranika

moraju biti ravnopravno zastupljeni# po polu# starosti# obrazovanju i moraju biti pravicno

zastupljene filijale.

oslovi Republickog fonda su*

14



• donosi statut %o svom unutrasnjemn uredjenju&

• obezbedjuje finansijska sredstva za sprovodjenje zdravstvenog osiguranja

• zakljucuje ugovore sa davaocima zdravstvenih usluga

• obezbedjuje uakonito ostvarivanje prava

• koordinira rad filijala i okrajinskog fonda i obavlja druge poslove u skladu sa

zakonaom.

Radi racionalnog sprovodjenja zdravstvenog osiguranja# na teritoriji R" obrazuju se filijale i

okrajinski fond. 2ilijale se obrazuju za podrucja upravnog okruga i mogunimati svoje

organizovane jedinice/ ispostave. okrajinski fond je organizovana jedinica Republickog fonda

%sa sedistem u "& koja obavlja poslove koordinacije i kontrole rada na teritoriji okrajine#

kontrole zakljucenih ugovora izmedju filijala i davalaca zdravstvenih usluga itd.

8inansiranje/ se vrsi po nacelima osiguranja i finansijskog doprinosa te uzajamnosti i

solidarnosti. shodno nacelu osiguranja i finansijskog doprinosa# sredstva za ostvarivanje prava iz

obaveznog zdravstvenog osiguranja obezbedjuju se uplatom doprinosa za za obavezno zdrav.

osiguranje u skladu sa (akonom o doprinosima za obavezno soc. osiguranje. 'bveznici uplate

doprinosa su osiguranici # a za zaposlene kao osiguranike# njihovi poslodavci. (a korisnike

penzija doprinose na ime zdravstvenog osiguranja placa Republicki fond za penzijsko i

invalidsko osiguranje# a za nezaposlene# acionalna sluzba za zaposljavanje.

ostoje i drugi izvori finansiranja* imovina kojom raspolaze Republicki fond, domaci i inostrani

krediti i zajmovi, premije za dobrovoljno zdravstveno osiguranje, ;z ukupno prikupljenihsredstava 2ond dalje distribuira jedan deo svojim filijalama za odgovarajuce novcane isplate na

ime ostvarivanja prava iz zdrav. osiguranja, deo zdravstvenim ustanovama, deo veledrogerijama

za isporucene lekove.

15. Pose"na nacela z%ravstvenog osiguranja

1. acelo javnosti/ manifestuje se kao pravo osiguranih lica na sve vrste

informacija u vezi sa pravima iz obaveznog zdrav. osiguranja i kroz javnost rada

organa i sluzbi Republickog fonda za zdravstveno osiguranje.

-. acelo zastite prava osiguranih lica i zastite javnog interesa/ prvo# interesiosiguranih lica su osnova sistema ovog osiguranja, drugo# omoguciti sto brze i

lakse ostvarivanje prava iz ove oblasti# ali da ne bude na stetu prava i pravnih

interesa drugih osiguranih lica ili javnog interesa, trece# obaveza R2 da

osiguranim licima ukazuje na postojanje osnova za ostvarivanje njihovih prava

ali i na obaveze, cetvrto# preduzimanje mera u vezi sa finansiranjem zdrav.

1C



osiguranja# kako bi finansijska sredstva pratila osiguranika prema mestu

ostvarivanja prava.

. acelo stalnog unapre%jivanja kvaliteta z%ravstvenog osiguranja/ ostvaruje

se pracenjem savremenih dostignuca iz ove oblasti i sprovodjenjem mera i

aktivnosti kojim se# povecavaju mogucnosti povoljnijem ostvarivanjem prava izove oblasti za svako osigurano lice.

4. acelo ekonomicnosti i e!ikasnosti o"aveznog z%ravstvenog osiguranja/ se

ostvaruje stalnim nastojanjem da se prava iz zdrav. osiguranja ostvaruju uz sto

manje finansijskih i drugih sredstava.

15. Prava iz z%ravstvenog osiguranja i uslovi za njihovo ostvarivanje

Prava – iz oblasti zdravstvenog osiguranja* pravo na zdravstvenu zastitu, pravo na naknadu

zarade za vreme privremene sprecenosti za rad osiguranika, pravo na naknadu troskova prevoza

u vezi sa koriscenjem zdravstvene zastite.

-slovi – su* da su dospeli doprinosi za ovo osiguranje placeni, osiguranici moraju da imaju staz

osiguranja u trajanju od najmanje meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 1

meseci # pre pocetka koristenja prava.

;zuzetno# prava iz zdravstevenog osiguranja mogu se i u slucaju ako nisu ispunjeni uslovi u

pogledu prethodnog osiguranja* u slucaju povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika, u

slucaju hitne medicinske pomoci i ostvarivanja pripadajucih novcanih naknada, za ostvarivanje

prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade# za mesec za koji se naknada zarade

isplacuje.

15. Pravo na z%ravstvenu zastitu po osnovu o"aveznog z%ravstvenog osiguranja

ravo na zdravstvenu zastitu#u smislu obaveznog zdravstvenog osiguranja# koristi se u vezi sa

oboljenjima i povredamavan rada# kao i u vezi sa povredama na radu# profesionalnim bolestima#

a koja se ostvaruju na primarnom# sekundarnom i tercijalnom nivou# u zavisnosti od

zdravstvenog stanja osiguranog lica.

16



(dravstvene ustanove koje pruzaju pravnu zastitu su*

• na primarnom nivou* domovi zdravlja# apoteke# zavodi*

• na sekundarnom* bolnice %opste i specijalne&

• na tercijalnom* klinike# instituti# klinicko/bolnicki centri# klinicki centri,

Povre%a na ra%u je svaka povreda# oboljenje ili smrt nastala kao posledica nesrece na poslu#

odnosno kao posledica svakog neocekivanog i neplaniranog dogadjaja# ukljucujuci i akt nasilja

koji je nastao usled rada ili je povezan sa radom i koji je doveo do povrede# oboljenja ili smrti

osiguranika# koja je nastupila odmah ili u periodu od 1- meseci od dana nastanka povrede. od

povredom na radu podrazumeva se i povreda do koje je doslo pri dolasku odnosno povratku sa

posla. ovreda na radu utvrdjuje se pomocu izvestaja %povredna lista&# koji je pod neposrednom

ili posrednom kontrolom poslodavca i koji se dostavlja maticnoj filijali radi ostvarivanja prava.

Pro!esionalno o"oljenje je oboljenje nastalo usled duze izlozenosti stetnostima nastalim na

radnom mestu.

Pravo na z%rav. zastitu o"uhvata

1. mere prevencije i ranog otkrivanja bolesti,

-. preglede i lecenje zena u vezi sa planiranjem porodice kao i u toku trudnoce#

porodjaja i materninstva,

. preglede i lecenje u slucaju povrede,

4. preglede i lecenje bolesti usta i zuba kod dece do navrsenih 1 godina zivota#

najkasnije do -6 godina zivota,

C. medicinsku rehabilitaciju u slucaju bolesti i povrede,

6. lekove i medicinska sredstva,

7. proteze# ortoze i druga pomagala za kretanje# sedenje# vid# sluh# govor# i druga

pomagala.

0 ostvarivanju prava na zdravstvenu zastitu# 2ond obezbedjuje sredstva u razlicitim nivoima* od

1==D do 6=D cene zdravstvene usluge# a sto se tice lekova 2ond finansira nabavku lekova sa

liste lekova# koju sam utvrdjuje# u visini predvidjenoj tom listom deo sredstava za nabavku tih

lekova obezbedjuju sama osigurana lica %participacija&.

17



Participacija – je novcani iznos do punog iznosa cene zdravstvene usluge ili cene leka# koju

placa osigurano lice kao korisnik zdravstvene usluge odnosno leka. articipaciju placa

osiguravac u slucaju kada je osigurano lice dobrovoljno osigurano od rizika participacije.

ostoji krug osiguranih lica# kojim se bez participacije# zdravstvena zastita obezbedjuje u punom

iznosu %dobrovoljni davaoci krvi# ratni vojni invalidi i dr.&

)oristenje zdravstvene zastite osiguranika u inostranstvu # ne teret sredstava obaveznog zdrav.

osiguranja# moguce je ukoliko je poslodavac uputio osiguranika na rad# strucno usavrsavanje ili

skolovanje u zemlju sa kojom je zakljucio ugovor o socijalnom osiguranju/ u skladu sa tim

ugovorom. 0koliko je pre dolaska utvrdjeno da lice ne boluje od akutne bolesti# hronicne bolesti

u akutnoj fazi# u poslednjih 1- meseci # za koje je potrebno duze ili stalno lecenje.

ostoji mogucnost upucivanja na lecenje u inostranstvo# na teret obaveznog zdrabstvenog

osiguranja# ukoliko se odredjena obolenja# stanja ili povrede ne mogu uspesno leciti u nasoj

zemlji a u drugoj zemlji postoje uslovi za uspesno lecenje. "tranci# zavisno od statusa# u nasojzemlji mogu da koriste pravo na zdravstvenu zastitu na dva nacina. rvo# status osiguranika u

obaveznom zdravstvenom osiguranju imaju strani drzavljani koji na teritoriji R" rade kod

domacih organizacija odnosno privatnih poslodavaca. <rugo# strani drzavljani koji nemaju

svojstvo osiguranika# lica bez drzavljanstva i izbeglice ili lica kojima je odobren azil. >ica koja

imaju status izbeglica sa teritorija bivsih republika "2R5# ostvaruju pravo na zdrav. zastitu u

skladu sa propisima kojima se uredjuje oblast izbeglica

15*. 0stvarivanje z%ravstvene zastite

(dravstvena zastita ostvaruje se kroz zdravstvenu delatnost# a u skladu sa (akonom o

zdravstvenoj zastiti. %ravstvena %elatnost obuhvata sprovodjenje mera i aktivnosti

zdravstvene zastite koje se# u skladu sa zdravstvenom doktrinom i uz upotrebu zdravstvenih

tehnologija# koristi se za ocuvanje i unapredjenje zdravlja ljudi. (dravstvenu delatnost obavlja

z%ravstvena sluz"a. %ravstvenu sluz"u cine

1. z%ravstvene ustanove i drugi oblici zdravstvene sluzbe %privatne prakse&

-. z%ravstveni ra%nici i z%ravstveni sara%nici

ri ostvarivanju zdravstvene zastite# osiguranom licu obezbedjuje se pravo na slobodan izbor

davaoca zdravstvene usluge i slobodan izbor lekra %izabrani lekar&. +roskove nastale po osnovu

koriscenja zdravstvenog osiguranja lica za koje nije uplacen doprinos za obavezno zdravstveno

osiguranje# odnosno nije uplacen u celini# zdravstvenoj ustanovi placa osigurano lice koje koristi

tu zdravstvenu zastitu# osim u slucajevima hitne medicinske pomoci.

0govor o pruzanju zdravstvene zastite zakljucuje se za jednu kalendarsku godinu# na osnovu

ponude davaoca zdravstvenih usluga. Republicki fond donosi opsti akt# kojim se uredjuju uslovi#

kriteriumi i merila za zakljucivanje ugovora sa davaocem zdravstvenih usluga iza utvrdjivanje

1



naknade za njihov rad# za svaku kalendarsku godinu. ri ostvarivanju zdravstvene zastite

ucestvuju odgovarajuci strucno/ medicinski organi*

• izabrani lekar

•

prvostepena lekarska komisija

• drugostepena lekarska komisija

;zabrani lekar obavlja preglede i dijagnostiku# odredjuje nacin i vrstu lecenja# ukazuje hitnu

medicinsku pomoc# upucuje na specijalisticke preglede# propisuje lekove i medicinska sredstva#

utvrdjuje duzinu privremene sprecenosti za rad zbog bolesti i povrede osiguranika do = dana.

rvostepena lekarska komisija sastoji se od dva lekara i potrebnog broja zamenika# koje imenuje

direktor Republickog fonda. ;zabrani lekar koji je izvrsio pregled# ne moze biti clan prvostepene

i drugostepene lekarske komisije. rvostepena lekarska komisija vrsi poslove* daje ocenu i

utvrdjuje duzinu privremene sprecenosti za rad# preko = dana# daje ocenu po prigovoruosiguranika ili njegovog poslodavca na ocenu izabranog lekara o privremenoj sprecenosti za

rad...

<rugostepena lekarska komisija sastoji se od tri lekara i potrebnog broja zamenika# koje imenuje

direktor Republickog fonda. 'cena koju daje drugostepena komisija# povodom izjavljenog

prigovora# konacna je.

1. Pravo na nakna%u zara%e za vreme privremene sprecenosti za ra% kao pravo iz

z%ravstvenog osiguranja

0 pitanju je pravo na naknadu zarade zbog privremene sprecenosti za rad zbog bolesti i drugih

predvidjenih razloga % profesionalne bolesti# i povrede na radu, bolesti ili komplikacija u vezi sa

odrzavanjem trudnoce, zbog izolacije kao kliconose# zbog odsustva radi nege bolesnog clana

porodice, zbog odsustva radi dobrovoljnog davanja krvi – naknadu isplacuje poslodavac, zbog

odsustva radi pracenja osiguranog lica koje je upuceno na lekarski pregled ili lecenje u drugo

mesto&. ravo na naknadu zarade ne pripa%a osiguraniku*

1. ako je namerno prouzrokovao nesposobnost za rad,

-. ako je nesposobnost za rad prouzrokovana akutnim pijanstvom ili upotrebom psiholoskih

supstanci,

. ako je namerno sprecavao ozdravljenje# tj. osposobljavanje za rad,

4. ako se bez opravdanog razloga ne podvrgne lecenju ,

C. ako se bez opravdanog razloga ne javi izabranom lekaru za ocenu privremene sprecenosti

za rad ili se ne odazove na poziv lekarske komisije,

13



6. ako se za vreme privremene sprecenosti za rad bavi privrednom ili drugom aktivnoscu

kojom ostavaruje prihode,

7. ako zloupotrebi pravo na koristenje odsustvovanja sa rada zbog privremene sprecenosti

za rad.. idr.

&rug lica*

1. zaposleni u svim pojavnim oblicima radnih odnosa,

-. civilna lica na sluzbi u :ojsci i vojnim jedinicama i ustanovama,

. izabrana#imenovana ili postavljana lica# ako za obavljanje funkcije ostvaruju zaradu,

4. nasi drzavljani zaposleni na nasoj teritoriji kod stranih ili medjunarodnih organizacija#

pravnih ili fizickih lica,

C. zaposleni upuceni na rad u inostranstvo ili na rad kod domaceg poslodavca koji posluje uinostranstvu,

6. preduzetnici koji su registrovani za obavljanje zakonom dozvoljene djelatnosti u vidu

zanimanja radi samostalnog obavljanja slobodne profesije# kao i samostalni umetnici,

7. svestenici i verski sluzbenici,

11. 7ezim koriscenja prava na nakna%u zara%e

7ezim koriscenja prava na nakna%u zara%e cini skup pravila# utvrdjenih zakonom koja se

odnose na*

1. utvrdjivanja postojanja privremene sprecenosti za rad,

+. odredjivanje duzine koriscenja prava na naknadu,

3. odredjivanje osnova za naknadu,

4. obezbedjivanje isplate naknade,

5. visinu naknade,

+ih rezima %pravila& moraju se pridrzavati kako osiguranik kao korisnik prava# tako i njegov

poslodavac i nadlezni zdravstveni organi.

-=



1. -tvr%jivanje postojanja privremene sprecenosti za ra% 2 vrsi izabrani lekar# odnosno

lekarska komisija i odredjuju datum pocetka i datum zavrsetka te sprecenosti. "precenost

za rad nastupa danom kada izabrsni lekar ustanovi da osiguranik nije sposoban za

obavljanje svog rada.

-. Duzina koriscenja prava na nakna%u zara%e 9 zavisi od vremena potrebnog zaotklanjanje uzroka sprecenosti. pravo na naknadu pripada od prvog dana sprecenosti za

rad i za sve vreme njenog trajanja# ali samo ako za to vreme traje i radni odnos po kom

osnovu bi osiguranik primao zaradu.

. 0snov za o"racun nakan%e zara%e 9 cini prosecna zarada koju je osiguranik ostvario u

prethodna meseca u kojem je nastupila privremena sprecenost za rad.

4. 0"ez"e%jenje isplate nakna%e zara%e 9 vrsi poslodavac osiguranika i Republicki fond

%maticna filijala&. (a prvih = dana naknadu obezbedjuje poslodavac a od 1. dana

maticna filijala 2onda.

C. 6isina nakna%e zara%e 9 odredjuje poslodavac za prvih = dana sprecenosti za rad

utvrdjuje se u skladu sa propisima o radu. prema ('R naknada iznosi 6CD od odnova –

ako je sprecenost prouzrokovana bolescu ili povredom van rada# odnosno# 1==D ako je

povreda prouzrokovana na radu ili profesionalnom bolescu.

• Pravo na nakna%u troskova prevoza u vezi sa koriscenjem z%r. zastite 9 obezbedjuje

se osiguranim licima kao i pratiocu %ukoliko je potreban&. 0 slucaju upucivanja u

zdravstvenu ustanovu van podrucja maticne filijale# pod uslovom da je zdrav. ustanovaudaljena najmanje C= km od mesta njegovog stanovanja. 0slov ne vazi ako je rec o licu

upucenom na hemodijalizu# detetu do 1 god. zivota i starijem licu. :isina naknade se

utvrdjuje prema najkracoj relaciji u iznosu cene kostanja karte autobusa ili drugog

razreda voza.

1+. 0stvarivanje i zastita prava iz z%ravstvenog osiguranja

rava iz zdravstvenog osiguranja mogu ostvarilti lica koja imaju svojstvo osiguranog lica.

"vojstvo osiguranog lica utvrdjuje maticna filijala na osnovu podataka koji se vode kod te filijale

u maticnoj evidenciji o osiguranim licima i koriscenju prava iz obaveznog zdravstvenogosiguranja. aticna evidencija ustrojava se unosenjem podataka o osiguraniku i drugom

obvezniku uplate doprinosa# na osnovu podataka iz prijave na osiguranje# kao i na osnovu drugih

podataka u skladu sa zakonom. "va pravna i fizicka lica obuhvacena obaveznim zdravstvenim

osiguranjem# duzna su maticnoj filijali da dostave prijavu na osiguranje sa svim# zakonom

predvidjenim podacima# kao i da prijave svaku promenu u vezi sa relevantnim podacima.

-1



>icu kome je priznato svojstvo osiguranog lica# maticna filijala izdaje propisanu ispravu o

zdravstvenom osiguranju# kojom se dokazuje svojstvo osiguranog lica. %z%ravstvena kartica,

ranije z%ravstvena knjizica), koja sa%rzi cip.

'stvarivanje prava iz zdr. osiguranja se vrsi po pravilima zakona kojim se uredjuje opsti upravni

postupak# ukoliko ((' nije drugacije odredjeno.

(astitu prava osigurano lice ili poslodavac tog lica mogu traziti ako nisu zadovoljni odlukom

maticne filijale# pred nadleznim drugostepenim organom.

akna%a stete – oguc je nastanak stete #usled nezakonitog ponasanja korisnika prava. "teta

nastaje onog dana kada je doslo do isplate odredjenih sredstava# te od tog dana nastaje i obaveza

naknade stete. aticna filijala pozvace obveznika naknade stete da istu naknadi u roku od =

dana. 0 ulozi obveznika naknade stete moze se naci vise lica*

1. osiguranik#odnosno osigurano lice# kome je iz sredstava obaveznog zdravstvenog

osiguranja ispacena naknada# a na koju nije imao pravo# duzan je da vrati primljen iznos.

-. naknada stete se moze zahtevati od lica koje je namerno ili iz krajnje nepaznje

prouzrokovalo bolest# povredu ili smrt osiguranog lica,

. naknada stete moze se zahtevati od poslodavca# ako su bolest# povreda ili smrt

osiguranika nastali usled nesprovodjenja mera bezbednosti i zdravlja na radu,

4. moze se zahtevati od lekara# clanova lekarske komisije koji nezakonito utvrde sprecenost

za rad,

C. naknada stete moze se zahtevati od drustva za osiguranje kod kojeg je lice# koje jeupravljalo motornim vozilom prouzrokovalo stetu# ostecenje zdravlja ili smrt# osiguranog

lica,

13. Penzijsko i invali%sko osiguranje (smisao, pojam i !inansiranje)

enzijskim i invalidskim osiguranjem obezbedjuje se socijalna i materijalna sigurnost

osiguranika u slucaju starosti# gubitka radne sposobnosti# a clanovima porodice u slucaju njegove

smrti. "em toga# sistem penzijskog i invalidskog osiguranja ima i znacaj simulatora vece

produktivnosti rada# jer u ovoj oblasti soc. osiguranja najvise dolazi do izrazaja princip

ekonomskog %oprinosa osiguranika i finansijskog pokrica prava. edjutim# penzijsko i

invalidsko osiguranje temelji se i na principu uzajamnosti i soli%arnosti. a taj nacin se

pojedina prava# u odredjenim slucajevima# osiguranicima obezbedjuju nezavisno od njihovog

doprinosa sistemu osiguranja. ozemo reci da penizjsko i invalidsko osiguranje predstavlja deo

sistema soc. osiguranja# kojim se# pod odredjenim uslovima# obezbedjuje socijalna i materijalna

--





su"jekata – za osiguranike samostalnih delatnosti i osiguranike poljoprivrednike, organizacija

za zaposljavanje 9 za lica koja su preko te organizacije osigurana# za vreme privremene

nezaposlenost, osiguranik koji je sam obveznik placanja doprinosa, nadlezan maticar – prijave o

smrti.

15. 6rste penzijskog i invali%skog osiguranja

:rste*

1. obavezno

-. dobrovoljno

Do"rovoljno penzijsko i invali%sko osiguranje 9 ispoljava se na dva nacina*

• osiguravaju se ona lica koja nisu obuhvacena obaveznim osiguranjem# s ciljem da

obezbede sebi sva prava koja predvidja obavezno osiguranje# u istom ili drugom obimu,

• osiguravaju se lica obuhvacena obaveznim osiguranjem# s ciljem da sebi obezbede veci

obim prava u odnosu na predvidjena obaveznim osiguranjem,

0spostavlja se ugovorom. osilac osiguranja moze biti organizacija za osiguranje i drugo pravno

lice# u skladu sa posebnim zakonom. (akonom o dobrovoljnim penzijskim fondovima i

penzijskim planovima uredjeno je*

1. organizovanje i upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima,

-. osnivanje# delatnost i poslovanje drustva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim

fondovima,

. poslovi i duznosti kastodi banke %banka koja vodi racun fonda&

4. i dr. pitanja od znacaja,

<obrovoljni penzijski fonda je institucija kolektivnog investiranja# koja se organizuje radi

prikupljanja novcanih sredstava uplatom penzijskog doprinosa od strane obveznika uplate i

ulaganja tih sredstava# s ciljem povecanja vrednosi i imovine fonda. enzijske doprinose

uplacuju clanovi fonda – poslodavac i drugi clanovi – pravna odnosno fizicka lica u skladu sa

ugovorom o clanstvu. 0 okviru fonda akumuliraju se sredstva clanova i raspolaze timsredstvima. acela na kojim se zasnivaju dobrovoljni penzijski fond su*

1. dobrovoljnost clanova,

-. raspodela rizika ulaganja,

. ravnopravnost clanova,

-4



4. javnost rada,

C. akumulacija sredstava,

<obrovoljnim fondom upravlja posebno %zatvoreno& akcionarsko drustvo – %rustvo za

upravljanje. ogu ga osnovati domaca i strana fizicka i pravna lica# duzna da podnesuarodnoj banci "rbije zahtev za izdavanje dozvole za rad drustva. <rustvo za upravljanje duzno

je da jednom godisnje dostavi svakom clanu dobrovoljnog penzionog fonda obavestenje o

iznosima njegovih uplata# vrednostima investicionih jedinica koje pripadaju clanu# itd.

oslodavac# udruzenje poslodavaca# sindikat i druga profesionalna udruzenja mogu organizovati

penzijski plan i zakljuciti ugovor sa drustvom za upravljanje penzijskim fondom. <rustvo za

upravljanje je duzno da vodi idividualne racune clanova fonda# koji sadrze podatke clanova

fonda.

1.0pseg o"aveznog penzijskog i invali%skog osiguranja (rizici, krug lica i prava$)

'pseg ovog osiguranja procenjuje se*

1. prema rizicima %slucajevima& koje obuhvata,

-. prema krugu lica koja su osigurana,

. prema pravima koja ta lica mogu da ostvare,

7izici

1. starost

-. invalidnost

. telesno ostecenje

4. potreba za negom i pomoci drugog lica

C. smrt

1. nvali%nost i telesno ostecenje kao rizici u P0

rema zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju# invali%nost postoji kada kod osiguranika

nastane potpuni gubitak radne sposobnosti# zbog promene u zdravstvenom stanuju# koje su

prouzrokovane povredom na radu# profesionalnom bolescu# povredom van rada ili bolescu# a

koje se ne mogu otkloniti lecenjem ili medicinskom rehabilitacijom. jihova posledica je

potpuni ili trajni gubitak radne sposobnosti# koji je najtezi oblik manifestacije invalidnosti.

;nvalidnost se moze manifestovati i u blazem obliku# tj. kao smanjenje radne sposobnosti# kada

se kod invalida zadrzava odredjena – preostala radna sposobnost.

-C



Telesno ostecenje postoji kad kod osiguranika nastane gubitak# bitnije ostecenje ili znatnija

onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela# sto otezava normalnu aktivnost organizna i

iziskuje vece napore u ostvarivanju zivotnih potreba# bez obzira da li ono prouzrokuje ili ne

prouzrokuje invalidnost. +elesna ostecenja se prema procentu ostecenja grupisu u stepeni % .

stepen telesnog ostecenja iznosi =D a svaki naredni je za 1=D veci&. +elesno ostecenje kao

socijalni rizik karakterise*

• da postoji gubitak# bitnije ostecenje ili onesposobljenost pojedinih organa ili delova tela,

• da to otezava normalu aktivnost organizma i iziskuje vece napore u ostvarivanju zivotnih

potreba,

• da je to ostecenje utvrdjeno na listi telesnih ostecenja# kao ostecenje,

• da je to ostecenje u odredjenom procentu % najmanje =D& ,

;zmedjiu pojmova telesnog ostecenja i invalidnosti kao socijalnih rizika# postoje razlike.;nvalidnost se vezuje za gubitak radne sposobnosti osiguranika u vrsenju odredjenih poslova# a

telesno ostecenje za otezavanje normalnih aktivnosti organizma# a radna sposobnost moze biti

potpuno ocuvana.

1. -zroci socijalnih rizika u P0

od uzrocima soc. rizika podrazumevamo odredjena stanja#dogadjaje ili pojave koje neposredno

prouzrokuju te rizike. rvo# uzrok je od uticaja pri utvrdjivanju uslova pod kojima se pojedina

prava iz ;' mogu ostvariti, <rugo# obim prava zavisi od uzroka# ako je uzrok povreda na radu

ili profesionalna bolest# obim prava je vec bez obzira na staz.

1.7a%, uslovi ra%a i umor

"vaki rad predstavlja trosenje psihofizickih sposobnosti coveka i dovodi do umora. 0mor je

prirodna posledica svake radne aktivnosti i on se ne moze spreciti. "vaka vrsta umora uspesno se

prevazilazi dobro odmerenim i organizovanim odmorom. 0sled neadekvatne organizovanosti

rada i odmorai zastite na radu# umor moze da doprinese stvaranju uslova za povredu na radu#

profesionalnu bolest# pa cak i pojavu soc. rizika kao sto su invalidnost i telesno ostecenje.

sihofizicke sposobnosti radnika# rad kao proces aktiviranja i trosenja tih sposobnosti te umor

kao posledica rada predstavljaju unutrasnje pretpostavke i moguci uzroci pojave opasnosti odnastupanja soc. rizika. 0 unutrasnje pretpostavke i moguce uzroke soc. rizika mozemo uvrstiti i

obucenost radnika# radno iskustvo# starosnu dob i dr. 0 spoljne pretpostavke spadaju uslovi

rada.

+. Povre%a na ra%u – smatra se povreda koja se dogodi u prostornoj# vremenskoj i uzrocnoj vezi

sa obavljanjem posla po osnovu kog je osiguran# prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim#

-6



mehanickim# fizickim ili hemijskim dejstvom# naglim promenama fizioloskog stanja organizma.

)arakteristike*

• povezanost te povrede sa poslom koji osiguranik obavlja i povodom kojeg je osiguran,

•

nacin nastanka povrede,

3. Pro!esionalna "olest – jesu odredjene bolesti %ustanovljene na osnovu medicinske

dokumentacije& # natale u toku osiguranja# prouzrokovane duzim# neposrednim uticajem uslova i

procesa rada na radnim mestima# odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao. )arakteristike*

• da se bolest javlja usled duzeg neposrednog stetnog uticaja procesa i uslova rada,

• da se javlja u vezi sa radom na odredjenim radnim mestima ili poslovima,

• da je ta bolest predvidjena ravilnikom o utvrdjivanju profesionalnih bolesti,

• da osiguranik ispunjava druge uslove pod kojima se odredjena bolest priznaje kao

profesionalna,

&rug lica

1. osiguranici % 1. zaposleni# -. lica koja samostalno obavljaju delatnost# .

poljoprivrednici,&

-. osigurana lica posredstvom osiguranika %clanovi uze i sire porodice osiguranika&

. druga lica osigurana u odredjenim slucajevima %lica kojima se obezbedjuju prava za

slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja prouzrokovana povredom na radu ili

profesionalnom bolescu.&

1*. Penzijski staz

enzijski staz je uslov za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja# ali utice i na

obim tih prava. ;ma - elementa*

1. staz osiguranja$

-. pose"an staz$

Staz osiguranja se vezuje za vreme provedeno na radu i u osiguranju# a pose"an staz za vreme

van rada i osiguranja – zbog okolnosti predvidjenih zakonom.

rema vazecem zakonu o ;' u staz osiguranja moze se uracunati ono vreme koje je osiguranik

proveo na radu# po osnovu koga je obavezno osiguran# i za koje vreme su uplaceni doprinosinza

penzijsko i invalidsko osiguranje. otrebno je da se steknu - uslova* vreme provedeno na radu za

koje je placen doprinos, ?ko je osiguranik odredjeno vreme proveo na radu# a nije uplacen

-7



doprinos – onda se to vreme ne moze uracunati u staz osiguranja. 0slov koji se tice vremena

provedenog na radu ne treba bukvalno shvatiti. od tim vremenom se podrazumeva i vreme ua

koje je osiguranik radio i primao zaradu za svoj rad# odnosno vreme provedeno van rada za koje

vreme je ostvarena naknada zarade %godisnji odmor itd.&.

"taz osiguranja ima - pojavna oblika*

1. staz osiguranja sa efektivnim trajanjem,

-. staz osiguranja sa uvecanim trajanjem,

Staz osiguranja sa e!ektivnim trajanjem cini vreme provedeno na radu odnosno u osiguranju#

u efektivnom trajanju. 'vaj staz se racuna kalendarski# pri cemu ako je osiguranik u jednoj

kalendarskoj godini radio cele godine# staz moze iznositi najvise 1- meseci# bez obzira na duzinu

radnog vremena i broj radnih sati u toj god.

"taz osiguranja sa uvecanim trajanjem %beneficirani& dovodi do ujednacavanja polozaja pojedinihosiguranika u sistemu ;'. "taz osiguranja sa uvecanim trajanjem se racuna*

1. osiguranicima koji rade na narocito teskim# opasnim i za zdravlje stetnim poslovima,

-. osiguranici koji rade na poslovim na kojima posle navrsenja odredjenih god. zivota ne

mogu vise uspesno da obavljaju svoju profesionalnu delatnost# zbog smanjenih

fizioloskih finkcija organizma,

. osiguranici sa odredjenim telesnim ostecenjima# bez obzira na posao koji obavljaju,

"tepen uvecanja staza osiguranja %1- meseci se racuna kao 14# 1-/1C# 1-/16# 1-/1,& zavisiod tezine# stepena opasnosti i stetnosti rada# tj. od prirode posla# a moze iznositi najvise C=D.

Radna mesta na kojima se uvecava staz# kao i stepene uvecanja utvrdjuje nadlezni ministar u

skladu sa zakonom. "taz osiguranja sa uvecanim trajanjem# kod svih navedenih osiguranika#

racuna se pod odredjenim uslovima*

• da je osiguranik na odredjenim poslovima proveo efektivno najmanje 1= god.

• ukupno C god. ako je zbog rada na tim poslovima kod osiguranika utvrdjena

invalidnost.

Pose"an staz – se vezuje za odredjene okolnosti koje su od posebnog interesa za drustvo%stimulisanje radjanja dece&. rema vazecem zakonu o ;'# pravo na poseban staz %- god.&# ima

zena – osiguranik# koja je rodila trece dete %ali i vise dece&. Rec je o racunanju vremena

provedenog na porodiljskom odsustvu od - god. povodom rodjenja treceg i svakog narednog

deteta.

1. Pravo na starosnu penziju.

-



Penzija je odgovarajuca novcana forma materijalnog obezbedjivanja osiguranika koji zbog

starosti ostaje radno nesposoban.

'siguranik je sticao pravo na starosnu penziju pod sledecim uslovima*

1. kad navrsi 6C god zivota ili 1C god radnog staza,

-. kad navrsi 4C god radnog staza,

(ene su mogle pod blazim uslovima u pogledu godina zivota i godina staza osiguranja ostvare

pravo na starosnu penziju. ;zmenama zakona# postepeno su podizane godine zivota i godine staza

i kod muskaraca i kod zena. ;zmenama i dopunama (akona o penijskom i invalidskom

osiguranju iz -=14. god podignute su dalje # kao uslov# godine zivota za zene %sa 6= na 6C&#

predvidjene postepenim povecavanjem %po nekoliko meseci& kao uslova za ostvarivanje prava na

starosnu penziju u periodu od -=1C. do -=1. god. kada ce doci do potpune primene uslova od 6C

god zivota.

'siguranici kod kojih se staz uracunavao sa uvecanim trajanjem# starosna granica za sticanje

prava na starosnu penziju snizava se zavisno od stepena uvecanja staza za po 1 godinu s tim sto

se moze sniziti najvise do CC godine zivota. )od osiguranika kojima se 1- meseci racuna kao 1

meseci starosna granica se moze sniziti do C= godina zivota – moguce je ukoliko je osiguranik

navrsio najmanje -$ od ukupno navrsenog staza na radnim mestima na kjima se uvecava staz.

6isina starosne penzije – odredjuje se po principu finansijskog doprinosa# tj. u zavisnosti od

ostvarivanja zarada i drugih prihoda osiguranika u odredjenom periodu# i po tom osnovu# od

uplacenih doprinosa. :isina penzije ranije se odredjivala u procentima od penzijskog osnova

koga je cinio mesecni prosek zarade odnosno# osnovice osiguranja osiguranika u bilo kojih 1=go. osiguranja koje su za osiguranika najpovoljnije. 0koliko osiguranik nema 1= god. iz kojih se

uzima zarada# penzijski osnov# utvrdjuje se na osnovu zarada# naknada zarada#odnosno osnovica

osiguranja# za onoliko godina koliko je osiguranik imao. :alorizacija zarada i dr. primanja iz

ranijih godina odredjenog desetogodisneg perioda je element penzijskog osnova koji obezbedjuje

ocuvanje realne vrednosti tih zarada i primanja.

rema vazecem zakonu o ;'# visina starosne penzije se cvrsce vezuje za stvarni finansijski

doprinos osiguranika# pri cemu se vrednuju sve godine# meseci i dani provedeni u osiguranju. +aj

doprinos se izrazava preko licnih "o%ova osiguranika. <a ovaj nacin odredjivanja penzije ne bi

doveo u nepovoljan polozaj osiguranike koji tako sticu penziju u odnosu na osiguranike koji suostvarili penziju na stari nacin# uveden je opsti "o%. mnozenjem licnih bodova sa vrednoscu

opsteg boda utvrdjuje se iznos starosne penzije. :isina starosne penzije moze se kretati u

granicama iznosa predvidjenih za najnizu i najvisu penziju.

ajniza penzija za osiguranike zaposlene# osiguranike samostalnih delatnosti i poljorivrednike

utvrdjena je u visini -CD prosecne zarade zaposlenih na teritoriji R" u prethodnoj godini# a za

-3



poljoprivrednike u visini uskladjenog najnizeg iznosa penzije zatecenih korisnika u osiguranju

poljoprivrednika.

ajvisa penzija oderedjuje se tako sto licni koeficijent ne moze biti vec od #.

;splata pocinje od dana ispunjenja uslova ako je zahtev za ostvarivanje tog prava podnet u rokuod 6 meseci od dana ispunjenja uslova.

11. Pravo na invali%sku penziju

'vo pravo vezano je za invalidnost kao socijalni rizik# a mogu ga ostvariti sve tri kategorije

osiguranika %zaposleni# samostalne delatnosti# poljoprivrednici&.

ravo na invalidsku penziju ostvaruje se pod uslovom da je kod osiguranika doslo da

invalidnosti# u smislu potpunog ili trajnog gubitka radne sposobnosti# ukoliko je uzrok

invalidnosti povreda na radu ili profesionalna bolest. ?ko je invalidnost uzrokovana povredom

van rada# ili bolescu koja nije profesionalna# traze se dodatni uslovi %god zivota osiguranika utrenutku nastupanja invalidnosti&.

)od osiguranika sa navrsenih = god. zivota# invalidska penzija se moze ostvariti pod uslovom*

1. da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navrsenja odredjenih godina zivota# propisanih

za sticanje prava na starosnu penziju,

-. da ima navrsenih C godina staza osiguranja,

)od osiguranika kod kojih je do invalidnosti doslo pre navrsenja = god. zivota prava iz starosne

penzije se ostvaruju pod uslovom*

1. invalidnost nastala do navrsenih -= god. zivota i 1 god. radnog staza,

-. invalidnost nastala do navrsenih -C god. zivota i - god radnog staza,

. invalidnost nastala do navrsenih = godina zivota i god. radnog staza,

ostupak za ostvarivanje prava na invalidsku penziju pokrece se na zahtev osiguranika# na

osnovu predloga za utvrdjivanje invalidnosti# u skladu sa opstim aktom fonda. redlog daje

izabrani lekar# a utvrdjuje organ vestacenja fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje. 2ond

odredjuje obavezan kontrolni pregled osiguranika.

:isina invalidse penzije utvrdjuje se na isti nacin kao i visina starosne penzije.

1+. Pravo po osnovu telesnog ostecenja

rava po osnovu telesnog ostecenja su*

a& novcana nakna%a za telesno ostecenje$

=



b& racunanje staza osiguranja sa uvecanim trajanjem$

ovcana nakna%a za telesno ostecenje pripada osiguranicimaod . do 1. stepena telesnog

ostecenja# ukoliko je to ostecenje prouzrokovano povredom na radu# odnosno profesionalnom

bolescu,

;splacuje se u stalnom mesecnom iznosu. :isina se odredjuje od osnova koji cini osnaov za

zatecene korisnike prava na novcanu naknadu za telesno ostecenje u trenutku stupanja na snagu

vazeceg zkona o ;'# uz primenu odgovarajuceg procenta telesnog ostecenja. 'snov za zatecene

korisnike utvrdjivao se u iznosu od -CD prosecne mesecne zarade po zaposlenom ostvarene u

R" u prethodnoj godini. a tako utvrdjen osnov primenjuje se odgovarajuci procenat telesnog

ostecenja %od =D do 1==D& i tako odredjuje visina novcane naknade za telesno ostecenje.

ostupak za ostvarivanje prava pokrece se na zahtev osiguranika na osnovu medicinske

dokumentacije. ;splata novcane naknade za telesno ostecenje pocinje da tece od dana nastanka

tog ostecenja# ako je zahtev podnet u roku od 6 meseci od dana nastanka ostecenja. pravo naracunanje staza sa uvecanim trajanjem imaju osiguranici sa telesnim ostecenjem od najmanje

7=D .

Pravo na nakna%u za pomoc i negu %rugog lica

ravo na novcanu naknadu za pomoc i negu drugog lica# ima osiguranik i korisnik penzije kome

je zbog tezine i specificnosti povrede ili bolesti utvrdjen potreba za pomoci i negom za

obavljanje radnji radi zadovoljenja osnovnih zivotnih potreba. edjutim# osiguranik ovo pravo

nece ostvariti ukoliko po nekom drugom osnovu prima novcanu naknadu za pomoc i negu

drugog lica. :isina novcane naknade# za pomoc i negu drugog lica# odredjuje se u visini iznosa

uskladjene novcane naknade za pomoc i negu zatecenih korisnika ovog prava u osiguranju

zaposlenih.

13. &rug lica osiguranih o% rizika smrti i prava po osnovu tog osiguranja iz P0

'siguranju od rizika smri podlezu sledeca lica*

1& osiguranici %ok su aktivni 9 ra%no angazovani$

-& korisnici starosne ili invali%ske penzije$

& lica koja su osigurana samo za slucaj rizika invali%nosti i telesnog ostecenja 9 ka%a

su uzroci tih rizika povre%a na ra%u i pro!esionala "olest.

1



ovodom smrti ovih navedenih lica# clanovi njihovih porodica # kao osigurana lica# mogu da

ostvare pravo na porodicnu penziju.

ovodom smrti korisnika starosne ili invalidske penzije# pored prava na porodicnu penziju#

clanovi njiovih porodica imaju pravo na naknadu troskova sahrane ukoliko su su sami snosili

troskove.

14. Pravo na poro%icnu penziju

ravo na porodicnu penziju mogu da ostvare clanovi porodice umrlog*

1. "racni %rug (ne i van"racni) ukljucujuci i razve%enog$

-. %eca ( ra%jena u "raku ili van njega, usvojena, pastorca% i unuca% koju je umrli

iz%rzavao)$

. "raca, sestre i %eca "ez ro%itelja koje je umrli iz%rzavao$

4. ro%itelji koje je umrli iz%rzavao$

0nutar navedenog kruga lica razlikujemo*

1. clanovi uze porodice % lica pod 1 i -&,

-. clanovi sire porodice %lica pod i 4&,

@lanovima sire porodice pripada pravo na starosnu penziju ukoliko nema clanova uze porodice# a

ako ih ima – samo kada porodicna penzija koja pripada clanovima uze porodice ne dostigne pun

iznos osnova od koga se odredjuje. >ice %clan uze ili sire porodice& koje je prouzrokovalo smrtosiguranika# namerno ili krajnom nepaznjom# ne moze ostvariti pravo na porodicnu penziju. 0

slucaju smrti korisnika prava# clanovi njegove porodice ne mogu ostvariti pravo na porodicnu

penziju. >ica koja imaju prava na porodicnu penziju mogu je ostvariti ako ostvare odredjene

uslove* 1. opste -. pose"ne$

0psti uslovi su*

1. da je umrli osiguranik do casa smrti navrsio najmanje C god. staza osiguranja,

-. da je do casa smrti ispunio uslove za starosnu ili invalidsku penziju,

. da je umrli bio korisnik starosne ili invalidske penzije,

4. da je umrli bio lice koje je osigurano za slucaj invalidnosti i telesnog ostecenja

prouzrokovanim povredama na radu ili profesionalnom bolescu,

Pose"ni uslovi se vezuju za clanove uze ili sire porodice ponaosob. -%ova stice pravo na

porodicnu penziju* a& ako je do smrti bracnog druga navrsila C god. ili ako nije navrsila C a

-



navrsila je 4C stice to pravo kada navrsi C godine zivota. b& ako je posle smrti bracnog druga

ostala sa jednim ili vise dece koja imaju pravo na porodicnu penziju# a udova obavlja roditeljsku

duznost prema toj deci. -%ovac stice pravo na porodicnu penziju* a& ako je do smrti bracnog

druga navsio C god. zivota b& ako je do smrti ili u roku od jedne godine od smrti bracnog druga

postao potpuno nesposoban za rad# c& ako je posle smrti bracnog druga ostalo jedno ili vise dece

koja imaju pravo na porodicnu penziju a udovac obavlja roditeljsku duznost. Deca kao i braca i

sestre# sticu pravo na porodicnu penziju i ona im pripada do navrsenih 1C god. zivota#posle

navrsenih 1C god. dete stice ovo pravo i ono mu pripada do zavrsetka skolovanja# a najkasnije do

-6. god. 7o%itelji sticu pravo na porodicnu penziju pod jednim zajednickim uslovom# da ih je

umrli izdrzavao.

6isina poro%icne penzije utvrdjuje se u procentima od osnova. 'snov predstavlja starosna#

prevremena starosna ili invalidska penzija. rimenjuju se procenti prema broju clanova porodice

koji imaju pravo na porodicnu penziju i to* za 1 clana /7=D# - clana – =D# clana – 3=D# za 4 i

vise 1==D. ;splata porodicne penzije pocinje od dana smrti umrlog osiguranika# odnosno dana

ispunjenja uslova# ako je zahtev za ostvarivanje tog prava podnet u roku od 6 meseci od dana

smrti# ako je vise korisnika ostvarilo pravo na porodicnu penziju – isplacuje se kao jedna za sve#

ako korisnici nisu zahtevali drugacije. 0 slucaju smrti korisnika penzije licu koje je snosilo

troskove sahrane pripada naknada pogrebnih toskova# bez obzira na srodstvo sa umrlim.

15. -skla%jivanje penzija i novcanih nakna%a

0stanova uskladjivanja penzija %starosnih# invalidskih# porodicnih& i novcanih naknada %za

telesno ostecenje# pogrebnih troskova& postoji da bi se ocuvala realna vrednost tih primanja#

odnoso ocuvao standard njihovih korisnika. prema vazecem zakonu o ;' penzije se redovno

uskladjuju u tekucoj godini od 1. aprila i 1. oktobra# i to* a& sa kretanjem potrosackih cena nateritoriji republike u prethodnih 6 meseci, b& sa kretanjem bruto domaceg proizvoda.

0skladjivanje se vrsi sestomesecno# na osnovu podataka republickog organa nadleznog za

poslove statistike. ovcana naknada za telesno ostecenje uskladjuje se na isti nacin.

1. 0stvarivanje prava iz penzijskog i invali%skog osiguranja i nakna%a stete

rava iz ;' ostvaruju se kod fonda. ostupak se pokrece na zahtev osiguranika# odnosno clana

porodice %porodicna penzija&. (ahtev se podnosi odmah posto su se stekli uslovi za ostvarivanje

nekog prava# ako se zahtev podnese kasnije# treba imati u vidu pravilo da se pomenuta prava

odredjuju najranije 6 meseci unazad u odnosu na podnosenje zahteva.

Resenje o pravima iz ;' donosi nadlezni organ fonda odredjen opstim aktom fonda. 0

postupku donosenje resenja primenjuju se pravila zakona kojim je uredjen opsti upravni

postupak ako zakonom nije drugacije odredjeno. (a resenje o pravu iz penzijskog i invalidskog

osiguranja potrebno je utvrditi postojanje invalidnosti# telesnog ostecenja# kao i njihove uzroke#

potrebu za pomoc i negu drugog lica. adlezan organ fonda ce to utvrditi vestacenjem.

rvostepeno resenje o pravima iz ;' podleze prethodnoj kontroli a zatim i reviziji# koju vrsi



organ utvrdjen opstim aktom fonda. rotiv prvostepenog resenja moze se izjaviti zalba organu

odredjenim opstim aktom fonda u roku od 1C dana od dana prijema resnja. ?ko je protiv

prvostepenog resenja izjavljena zalba# o reviziji i zalbi resava se istim resenjem. ?ko nije

izjavljena zalba a revizija ne bude izvrsena u roku od meseca od dana isteka roka za zalbu#

smatra se da je revizija izvrsena i data saglasnost na to resenje# cime ono postaje konacno. rotiv

konacnog resenja moze se pokrenuti ponovni postupak. ravosnazno resenje moze se izmeniti

novim resenjem ako je njime povredjen zakon ili opsti akt fonda na stetu osiguranika.

akna%a stete – fond ima pravo da zahteva naknadu stete koju cine novcana davanja po osnovu

ostvarenih prava# zajedno sa doprinosima i porezima koji se eventualno placaju na ta davanja.

ovracaj nezakonito i nepravilno izvrsenih isplata vrsi se po odredbama zakona kojim se

uredjuju obligacioni odnosi ako zakonom o ;' nije drugacije odredjeno. 0 ulozi stetnika

%obveznika naknade stete& moze se pojaviti# korisnik prava. 2ond moze da donese resenje da se

naknada stete izvrsi obustavom do 1$ mesecnog iznosa penzije sve dok se na taj nacin ne izmiri

steta# ako se fond i korisnik tako sporazumeju. )ao stetnik moze se pojaviti i poslo%avac

zaposlenog# ukoliko je do povrede na radu# odnosno profesionalne bolesti doslo zbog

nepridrzavanja odgovarajucih mera bezbednosti i zastite zdravlja na radu# u skladu sa propisima.

2ond ima pravo da zahteva naknadu pricinjene stete i od lica koje je prouzrokovalo invalidnost#

telesno ostecenje ili smrt osiguranika ako je# po tom osnovu# ostvareno pravo iz penzijskog i

invalidskog osiguranja. 2ond ima pravo da zahteva naknadu stete i neposredno od zajednice

osiguranja imovine imlica ako je steta nastala upotrebom motornog vozila.

Documents

Radno Pravo 144.-176. Pitanja