sreda, 23. oktobar 2019.

Urednik: Dragan Sto{i}

BR. 2

Jelena Tasi}

~ovek dana{njice je usamljen,ostavljen, napu{ten. Sva ovasilna sredstva modernekomunikacije samopotvr|uju na{u udnju za

drugim i nemogu}nost da bilo dokoga istinski dopremo, jer smo isebe poodavno izgubili. Akonemamo sebe, svetili{te ~vrstog ja usebi, onda ne mo`emo komuniciratini sa drugima. Preostaju knjige, tisveti, sakralni, ne`ni i sveprisutniprijatelji. Biografije drugih, takorado ~itane u svetu, dokaz su da su iostali prolazili kroz Scile i Haribde.^oveku je mo`da lak{e kad ~ita da usvojoj samo}i i bolu nije sasvimsam. Uostalom, ~itanje je, mo`da,najintimniji proces. U svoje srce,pravo me|u svoje misli, primamonekoga drugog. I Eko je bio u pravukad je tvrdio da se ~ove~anstvonikad ne}e osloboditi knjiga.Sre}om. Jer gubitkom pisma, zna~i~itanja i knjiga – narodi umiru.Tome nas u~i svaki ud`benikistorije – ka`e za Danas SanjaDomazet, spisateljica i vanrednaprofesorka na Fakultetu politi~kihnauka, ~ije je trotomno izdanjeeseja o velikim umetnicima –Bo`anstveni bezbo`nici – Ikone 20. veka, nedavno kompletirano uokviru Glasnikove kolekcijeSvetionik.

Objavljivanjem prvog tomaknjige u Slu`benom glasniku sadsu sva tri dela „Bo`anstvenihbezbo`nika“ kod istog izdava~a.Da li je u novom izdanju prveknjige ne{to promenjeno u odnosuizdanje koje je 2008. objavioEvro|unti?

– Naravno, uvek menjate novaizdanja knjiga. Ovde su dodatepri~e o ljudima koje smatramva`nima i inspirativnima, onima

~ijim sudbinama sam se sa rado{}ubavila. Bahtin takav rad zove –nasladom. Dodala sam noveli~nosti. To su slikari: Tamara deLempicka, Pablo Pikaso i Nade`daPetrovi}, pisci i poete VladimirVisocki, arls Bukovski i JasunariKavabata, genijalni draguljar Fulkodi Verdura, glumci arli aplin iGreta Garbo, reditelj Milo{Forman, pijanisti Glen Guld iMarija Judina, pri~a okontroverznom GrigorijuRaspu}inu... Sve ove li~nosti nose usebi sanjarska pomra~enja, okultnesile inspiracije, ambise samo}e,odluku da uvek idu protiv struje...To su an|eli – skitnice 20. veka,koji su okrznuli besmrtnost,naj~e{}e punog srca, a praznihd`epova, sami a sre}ni, oni od kojihsu ljudi okrenuli glavu, ali ih nijenapustio Bog...

[ta je bila inicijalna ideja daDanasova rubrika „Ikone 20. veka“preraste u tri toma „Bo`anstvenihbezbo`nika“?

– Govore}i mnogo na knji`evnimve~erima u Srbiji i po susednimzemljama, ~itaoci su me ~esto pitaliza{to nema jo{ tih biografskih eseja,zbog ~ega sam prestala da ih pi{em.U dogovoru sa mojom urednicom uSlu`benom glasniku GordanomMilosavljevi}, napisala sam jo{ tih`ivotopisa, uvek u leto, u doba kad jesvetlost najsilnija i ja te dane zovem– zlatnima. Posle su knjige imalevi{e izdanja, publika ih veoma voli,sada }u o njima govoriti u Kanadi,ve} sam o njima govorila uNjujorku... Poneki profesor mi sejavi i ka`e da je knjigu uvrstio unastavu. itaju ih i srednjo{kolci istudenti. Sre}na sam i {to su novegeneracije, koje se po svemurazlikuju od nas koji dolazimo izpraistorije pro{log veka, prona{le tuneku svoju oazu. Pro{log leta mi sejavio moj divni prijatelj, uvek odan itako blag Aleksandar Gaj{ek inapisao mi da ~ita uz more, u nekojsamo}i, Bezbo`nike sa AleksandromNinkovi}, da ih knjiga navodi i nasuze i na smeh. Drago mi je da timknjigama kuca srce.

^ije su vam ivotne pri~e bilenajintrigantnije za izu~avanje ipisanje?

– Pri~e o sudbinama enskihstvaralaca. Sudbina Marije Kiri, ~iji}e spisi, pohranjeni u Nacionalnojbiblioteci, biti radioaktivni jo{hiljadu godina, sudbina Cvetajeve,Ahmatove ili Nade`deMandelj{tam, tih hrabrih ena koje

su svoj dar stavile ispred svog`ivota, pri~a Marije Judine,genijalne pijanistkinje koja jeStaljinu poru~ila da }e tra`iti odcrkve da se moli za njegovu du{uzbog nedela koje je u~inio, a on joj,op~injen njenim izvo|enjima

Mocartovih koncerata na klaviru,nije smrtno presudio... To je,valjda, jedini takav slu~aj. Iz pri~e obelom Rusu, ro|enom u Srbiji,genijalnom rusko-srpskom slikaruIgoru Vasiljevu, nastao jedokumentarni film, koji je primljensa veoma lepim odjekom ujavnosti. Iskreno, to je za mene bilo

divno iznena|enje ove jeseni. Ljudivole i dokumentarne filmove idokumentarne pri~e... Uradili smoga Andrija Dimitrijevi}, BataPetrovi} i ja. Premijerno jeprikazan u Domu omladineBeograda, 1. oktobra.

Da li se lista umetnika kojesmatrate „ikonama“ iscrpla u ovetri knjige i mo`e li se ve} govoriti ipisati o umetni~kih fenomenima21. veka?

– Naravno da mo`e. Ali je,zasad, rano. Kriterijum da bihuvrstila neku li~nost u Bo`anstvenebezbo`nike jeste da je ro|ena ilipreminula u 20. veku. Ro|enih u21. stole}u, a genijalnih – ima.Samo to su jo{ uvek cvetovi. Da jo{malo sa~ekamo i vidimo koji }ecvet dati plod.

[ta vas je navelo da nedavnoobjavite priru~nik „Kreativnost:nova novinarska pismenost“ i zbog~ega mislite da je kreativnostdanas tra`enija od informacije unovinarstvu?

– Danas za jedan dan ~ovek vi{einformacija sazna nego u srednjemveku za ~itav svoj ivot. [ta da u~inisa njima? Kako da ih selektuje?Koje od njih su mu va`ne?Informacije su svuda. U svakomlondonskom vozu ~ekaju vasbesplatni primerci novina. Zbogtoga {to je novo uvek iznadsavr{enog, va`no je podr`atikreaciju, svuda pa i u novinarstvu.Kreativnost podrazumeva iinterpretativnost tuma~enja,poniranje, istra`ivanje, ali istvaranje novih anrova, novihna~ina pisanja, mi{ljenja. Jednimklikom mo`emo sada saznati sve osvemu. Sve smo saznali, a na tronsopstvenog sveta nismo stupili. Jerznanje nije vi{e dovoljno.Obrazovanje bez dodate kreacijenije potpuna.

FENOMEN SA MANAMADa se pitate, kakav bi koncept Be-ogradskog sajma knjiga ponudiliizdava~ima, piscima i ~itaocima?– Naravno, svako od nas ima svojukoncepciju Sajma. Bila sam po knji`ev-nim sajmovima u svetu i moram re}i daje ovaj u Beogradu, pored svih manakoje ima – fenomen. Mene su kanad-ski pisci pitali kako je mogu}e da ova-ko mala zemlja ima tako grandiozanpraznik knjige. Mislim da se tu otkrivada postoji skrivena potreba ljudi za du-hovnim, da je Sajam knjiga pokazateljda nas knjiga doti~e i da nas se ti~e. U meni to budi nadu. I kad vidim pre-pune hale i mnogo dragih lica, ponekeod njih vidim samo na Sajmu, jednomgodi{nje, pomislim – nije sve izgublje-no, jo{ nas ima...

e-mail: knjiga@danas.rs

RASPORED PROGRAMA SAJMA KNJIGA:https://sajamknjiga.rs/program/

Govore}i mnogo naknji`evnim ve~erima u Srbiji i po susednimzemljama, ~itaoci sume ~esto pitali za{tonema jo{ tih biografskiheseja, zbog ~ega samprestala da ih pi{em

Sanja Domazet

Milan R. Simi}[ SAJAMSKI AFORIZMI ]

Na Sajmu knjiga mo`ete sresti dosta pisaca, ali jo{ vi{e njihovih plagijatora.

SANJA DOMAZET: Ljudi voledokumentarne filmove i pri~eBO@ANSTVENI BEZBO@NICI

II sreda, 23. oktobar 2019.

Vladimir Matkovi}

dr Nele Karajli} dru`i}e sesa ~itaocima i potpisivatisvoj novi roman, drugideo trilogije Solunska 28,pod nazivom

O prijateljstvu i izdaji, danas od 17 sati na sajamskom {tanduLagune.

Pi{ete o jednom odnajinteresantnijih, ali i najspornijihdelova ovda{nje istorije, Drugomsvetskom ratu. Kako ste se snalazilis istorijskim izvorima?

– O Drugom svjetskom ratuznamo mnogo, mnogo se togapisalo i govorilo, snimani sufilmovi, postavljane predstave,pisani romani. Poku{ao sam da nanjega bacim svjetlo iz posebnogugla, iz ugla onih koji nisu bili naprvoj liniji fronta, daleko odordenja i medalja, onih koji suokupaciju i teror do`ivjeli nanajgori mogu}i na~in,pre`ivljavaju}i taj period podstalnim strahom da im je dan kojiupravo prolazi ujedno i poslednji u`ivotu. Pri tome, naravno, dr`aosam se svih onih istorijskih~injenica do kojih sam mogao dado|em, pa je u romanu, samo mojapri~a plod ma{te, sve ostalo jeta~no. Naravno, i za tu pri~u te{koje dokazati da se nije dogodila.

Zna~ajan deo ove pri~e ~ine`ivoti obi~nih malih ljudi. Mislite lida knjige poput va{e mogu dapomognu druga~ijem poimanjuistorije?

– Knjiga mo`e da napravi ~udo.Na njoj le`e civilizacije, religije,filozofije. Jedna knjiga sna`nija je

od atomske bombe, ona je ta kojausmjerava ljudski rod na kojustranu ima namjeru da krene. Mojcilj nije bio da promjenimpoimanje istorije, moj cilj je daoplemenim du{u ~itao~evu,jednom emotivnom i osje}ajnompri~om. Nije mi bio cilj da okrenemistoriju naopako, ve} da seciramljudsku du{u, da joj prona|emzakonitosti po kojima se ona kre}eu vremenu i prostoru.

Koliko pisanje istorijske fikcijepoput ove mo`e da doprinesesuo~avanju sa pro{lo{}u i njenimdemonima bez obzira na ideolo{kepredznake?

– Nemam problema saideolo{kim predznacima. Sve ono{to pripada mojoj istoriji smatramsvojim, bez obzira na kojoj suideolo{koj strani moji junaci bili.Ukoliko ~ovjek zaista eli da sesuo~i sa pro{lo{}u, neophodno jeda samoga sebe o~isti od ideolo{kihstrasti. Srbi su u Drugomesvjetskom ratu imali jedanstravi~an lokalni gra|anski ratizme|u ~etnika i partizana.Vrijeme je da svi na taj ratpo~nemo da gledamo hladne glavebez te{kih rije~i i pjene u ustima.Istorija je egzaktna nauka, ba{koliko i matematika. Ako nas neuzbu|uje to {to su dva i dva ~etiri,ne bi trebalo da nas uzbudi i toza{to su partizani pobjedili uDrugome ratu, ve} da na|emorazloge toj pobjedi.

Drugi deo va{e trilogije trenutnoje jedan od najtra`enijih naslovana Sajmu?

– O~igledno je da su ~itaoci umome {tivu prona{li nekaosje}anja koja su ih pobudila,prodrmala, u~inila sretnijim.Sretan sam kad ~ujem njihovekomentare, kad vidim koliko suozbiljno shvatili mene kao pisca.

Naravno, bio bih najsretniji kad bihznao da }e tu istu knjigu ~itati zasto, dvesta godina, jer je samovrijeme ozbiljan kriti~ar.

Mogu li ~itaoci uskoro o~ekivati izavr{ni deo „Solunske 28“?

– Tre}i dio Solunske jo{ se nije niza~eo. To bi, po prirodi stvari,trebalo da bude poslednja decenijadvadesetoga vijeka, i sve ono kroz{ta smo prolazili 1990-ih, ratovi,sankcije, bombardovanje,tranzicija, kriminal... naravno, i uovoj knjizi istorija }e biti samoambijent u kome }u se bavitidu{ama mojih junaka. Radni naslovje O seksu, drogi i rokenrolu.

[AJTIN^EV ROMAN ZAPA@EN U FRANKFURTURoman Uglje{e [ajtinca Banda ne`eljenih ljubimaca uizdanju ~a~anske P~elice, ovogodi{nji je dobitnikpresti`ne Me|unarodne oznake The White Ravens, kojudodeljuje Internacionalna biblioteka za mlade izMinhena. Svake godine na Sajmu knjiga u Frankfurtupredstavlja se katalog sa 200 novih naslova za decu imlade, autora {irom sveta, koji pi{u na 40 razli~itihnacionalnih jezika. Ovaj katalog je rezultat istra`iva~kograda stru~njaka knji`evnosti za decu i mlade zaposlenihu Internacionalnoj biblioteci za mlade u Minhenu, anjegov cilj je da se svetskoj javnosti predstave najboljadela de~je knji`evnosti iz celog sveta. Odabrani naslovidobijaju oznaku The White Ravens za teku}u godinu.Dobitnik ove oznake za 2019. je roman Uglje{e [ajtincaBanda ne`eljenih ljubimaca. Izdava~ka ku}a P~elica drugiput dobija preporuku The White Ravens za svoja izdanja.Prvi put je to bila knjiga Mrnjav~evi}i Du{ana Pop\ur|eva, 2017. godine. Uglje{a [ajtinac dobitnik jeEvropske nagrade za knji`evnost 2015. godine. M. P.

Malaparte ili proro~kooslikavanje na{eg dobaKnji`evno ve~e na kojem je razgovarano o knjizi Malaparte, ~iji je autoritalijanski pisac i diplomata Mauricio Sera, a koju je objavio Slu`beniglasnik u prevodu Olgice Stefanovi} sa francuskog, privuklo je velikibroj posetilaca Sajma knjiga. O liku i knji`evno-umetni~kom opusuMalapartea razgovarali su Sera, koji je specijalno doputovao za ovu pri-liku, Branko Kuki} – urednik, i knji`evnik Svetislav Basara. Razgovoruje prisustvovao i ambasador Italije u Beogradu Karlo Lo Ka{o, koji se isam uklju~io pitanjem iz publike.

Kuki} je u uvodu razgovora kazao da je Malaparte izrazito kontro-verzni pisac, odraz 20. veka koji je „mo`da najinteresantniji i naju`a-sniji vek u istoriji moderne civilizacije“. Nije se vezivao ni za jednu ide-ologiju, iako su ga one sna`no privla~ile. Kako god, Malaparte je pisackoji pripada velikoj tradiciji evropske kulture, pisac koji je voleo da `i-vi u istoriji, i koji nije eleo da pi{e ako tu istoriju ne ivi. Basara je, pak,istakao da je knjiga o Malaparteu ne samo pri~a o jednom piscu ve} pri-~a o jednom vremenu, o vremenu veoma kompleksne istorije.

Gost tribine, Mauricio Sera, posebno se zahvalio na pozivu da do|eu Beograd i izjavio da je po~a{}en {to prisustvuje predstavljanju svojeknjige na srpskom jeziku. To {to knjiga jo{ nije iza{la na italijanskomjeziku, ve} je originalno objavljena na francuskom, Sera je objasnio ita-lijanskim kompleksom iz prve polovine 20. veka, najuzburkanije epo-

he moderne istorije sveta. Sera je dodao da je Malaparte na{ savreme-nik koji u svojim knjigama, posebno delima Kaputt i Ko`a, nije slikaosamo svoje vreme ve} je proro~ki oslikao na{e doba. On je pisac koji naskontinuirano obavezuje da svodimo ra~une sami sa sobom, ali koji i utragediji istorije ipak nalazi izvesnu dozu optimizma. A. C.

TRILOGIJA

Na knjizi le`ecivilizacije, religije,filozofije

NELE KARAJLI]:Knjiga je sna`nija od atomske bombe

Foto:

Lagu

na-L

ife Pr

oduc

tion

Fotog

rafije

: Stan

islav

Milo

jkovi}

IIIsreda, 23. oktobar 2019.

Za{titite materinstvo i u njegovojnesvesnoj i svagda potisnutoj inepriznatoj okrutnosti. Toj za{titiime je bri`nost, jer }emo samo takood majki odagnati onu crnu izloslutnu svetlost koja se pomalja ubezdanu samo}e. Ovako o~evepoziva Umberto Galimberti u esejuMit o materinskoj ljubavi.Galimberti (1947) jeistaknuti italijanskifilozof, sociolog ipsihijatar, sa fakulteta zaknji`evnost i filozofiju uVeneciji; italijanskiizdava~ Feltrineli objavioje njegova Sabrana dela u XXtomova. Esej sa pozivom o~evimaje iz knjige Mitovi na{eg vremena(prevela Mira @iberna), koja jenajprodavanije izdanje Izdava~keknji`arnice Zorana Stojanovi}a(Sremski Karlovci – Novi Sad)izme|u dva sajma. Kao filozof,Galimberti globalne problemedana{njice sagledava u istorijskimperspektivama od dve hiljadegodina ljudske kulture; kaosociolog, ukazuje na to dasavremeni mitovi udru{tvima novihtehnologija, tr`i{taglobalizacije, terorizma irata nastaju iz istepsiholo{ke potrebe kaomitovi ~oveka anti~kegr~ke kulture; kaopsihijatar, Galimbertinam ka`e da se mnogeljudske patnje i problemidana{njice ne ra|aju izdu{evnih problemakojima se bave psihijatri,nego „iz ideja koje nam,udobno {}u}urene ulenjosti na{e misli, nedopu{taju da razumemosvet u kome ivimo, anaro~ito brze promene unjemu“.

Ta~na je tvrdnja da suevropska filozofija i naukaro|ene iz mita anti~keGr~ke, ali je pogre{noverovati da su, ta dva na~inami{ljenja, razvijaju}i se od Talesado Ajn{tajna i Frojda, potisnulamitotvorno mi{ljenje. Nasuprot, idana{nje doba ima svoje mitove.

[ta je zajedni~ko mitovimaanti~ke Gr~ke Euripidovogvremena i na{eg doba? „Mitovi suideje koje nas zaposedaju i vladajunama uz pomo} mehanizama kojinisu logi~ki, ve} psiholo{ki“. Mitovisu „jednostavne ideje koje smo mimitologizovali, jer su lagodne, neprave probleme, olak{avajudono{enje suda“. Oni nam dajuose}anje sigurnosti, „otklanjaju}isvaku sumnju u vezi s na{om

vizijom sveta“. Mitovi „zamenjujuiskreno prihvatanje stvarnostidubokim snom“. Galimberti namka`e da se mnoge ljudske patnje nera|aju iz du{evnih problemakojima se bave psihijatri, nego „izideja koje nam, udobno {}u}ureneu lenjosti na{e misli, ne dopu{taju

da razumemo svet u kome`ivimo, a naro~ito brze

promene u njemu“. O timidejama mediji nassvakodnevnoobave{tavaju, ali nam nedaju kriti~ki sud da

„nazremo koje to nove idejetreba da smislimo da bismo

razumeli takav svet“. Galimbertika`e da ako elimo da razumemosvet i re{avamo svoje probleme„treba da le~imo u sebi ideje kojimatuma~imo i svet u kome smo isopstveni ivot“.

Esej Mit o materinskoj ljubaviprimer je kako Galimbertirazmi{lja o mitovima na{egvremena. „Svaku majku – ka`eGalimberti – pro`ima ljubav prema

detetu, ali i njegovo odbacivanje“.Kad odbacivanje prevagne nadljubavlju ~esto imamo slu~aj~edomorstva. Rastu}i ritam takvihtragi~nih pojava u savremenomsvetu ne dozvoljava da seobja{njavaju depresijom ili nekomdrugom psihijatrijskomdijagnozom. edomorstvo nijefenomen savremenog sveta. OdEuripidove Medeje, koja ubijasvoju decu koju je rodila dodana{njih majki koje ubijaju decukoju su rodile, ni{ta se nijepromenilo, ka`e Galimberti. Dva sunajva`nija razloga takveu`asavaju}e pojave: jedan jepriroda ose}anja majke, odnosnoambivalentnost maj~inske ljubavikoju ne vidimo zato {to ivimo u„bezbednom uverenju da majke poprirodi vole svoju decu“. Drugi je„samo}a materinstva u osamljenjuporodi~nog jezgra“. U vezi saambivalentno{}u maj~inihose}anja Galimberti isti~e da jeambivalentna sama ljudska du{a ida malo znamo o sebi i „snazi na{ihnesvesnih pobuda“. „Retorikomdobrih ose}anja“ pokrivamo stanjesopstvene du{e u kojoj se „ljubavulan~ava s mr`njom, zadovoljstvo s

bolom, blagoslov s prokletstvom,svetlost dana s tminom no}i“.Osu|uju}i majke zbog~edomorstva mi izbegavamo davidimo u sebi „ambivalentnost kojaoduvek prati na{a ose}anja premasopstvenoj deci koja su dakakoplod ljubavi, ali su nam i smetnja, au nekim slu~ajevima i mrska. U`ivotu ne bi bilo toliko o~ajnika dasu svi od detinjstva odista bilivoljeni i samo voljeni“. Galimbertiisti~e da je ena u komplikovanijemstanju od mu{karca. Svako se dete,ka`e on, hrani rtvom koju podnosinjegova majka: „`rtvovanjem svogvremena, tela, prostora, sna,odnosa, posla, karijere, naklonostipa i ljubavi koje nisu ljubav premadetetu“. U nesvesnom majkeambivalentnost se poja~ava i tra`irazre{enje posebno ako je „detenezakonito, plod prevare,siroma{tva, straha,nepromi{ljenosti“.Ambivalentnost, dakle, postoji usvima nama, ali je „svet majki boljepoznaje od sveta o~eva“. Ona morada bude priznata i prihva}ena kaoprirodna stvar, a ne da se tuma~i sose}anjem krivica kao„nedovr{enost ili neverodostojnostose}anja“.

Drugi razlog pojava~edomorstva je „samo}amaterinstva“. Ono se ti~easocijalnosti porodice koja jepretrpela preobra`aj. Deca nisu kaou primitivnim dru{tvima a i donazad nekoliko generacija „decasvih ena u selu“. Porodice suzatvorenije, otac je pomalospolja{nja uloga nekoga kozara|uje novac. Vrednosti kao {tosu solidarnost, odnos,komunikacija, uzajamna pomo}zamenile su biznis, imid`, mir,za{tita privatnosti. U takvojsituaciji podr{ku treba pru`iti, prenego detetu, koje ide svojimbiolo{kim programom, „majci koja

je stavila na raspolaganje najpresvoje telo, potom svoje vreme, svojprostor, spolja{nji i unutra{nji“.

Podjednako zanimljivoGalimberti razmatra i drugeindividualne mitove dana{njice: opolnom identitetu, mladosti, sre}i,zatim, o inteligenciji, modi, mo}i,psihoterapiji i o ludilu. Odkolektivnih mitova, govori omitovima: o tehnici, novimtehnologijama, tr`i{tu, rastu,globalizaciji, terorizmu, ratu,sigurnosti i o rasi.

U mitu o globalizaciji Galimberti

upozorava da Zapad mora da sezamisli mo`e li da upravljasistemom u kome 800 milionazapadnjaka raspola`e sa 83procenta svetskog dohotka, dok 82procenta svetskog stanovni{tva,manje vi{e pet milijardi ljudi, delime|u sobom ostalih 17 procenata.On pita zar zaista ne postojinikakav problem {to Zapad tro{i 70procenata energije, 75 procenatametala, 85 procenata drva i pita zarnije nesrazmerno da desetnajbogatijih ljudi na svetu posedujeimovinu koja je jedan i po put ve}aod dohotka 48 najsiroma{nijihzemalja sveta.

Zanimljiva Galimbertijeva misaoje da smo danas svi privr`enidemokratiji, „premda bi se moglore}i da nje vi{e nema“. Tako|e ka`eglobalizacija koja se sprovodi samona osnovu ekonomskih interesamo`e da izrodi terorizam. Na{estole}e }e biti stole}e terorizma, akou proces globalizacije ne uvedemo,osim ekonomskog i ostalekriterijume kao {to su emancipacijanaroda, njihova akulturacija, voda,hrana i lekovi za njihovu e|, glad ibolest i sve u svemu, malobudu}nosti za one koji je ne vide uuslovima koje smo postavili, mizapadnjaci.

Govore}i o mitu o tehniciGalimberti ka`e da tehnika danasnije oru|e u rukama ~oveka, negoje tehnika danas subjekt istorije.Tehnika je danas i krajdemokratije. Tehnika nas danaspostavlja u situaciju da seopredeljujemo o problemu o komeni{ta ne znamo (referendum onuklearnim centralama, rasprava ogenetski promenjenimorganizmima, o ve{ta~kojoplodnji). „Tehnika postavlja nasto probleme koji zahtevaju mnogovi{i stupanj merodavnog znanja odonog koji imamo“. D. M.

I dana{nje doba ima svoje mitove

THEORIA

ZanimljivaGalimbertijeva misao je da smo danas sviprivr`eni demokratiji,„premda bi se moglore}i da nje vi{e nema“

Mirjana \ur|evi} i Vladimir Arseni}Ciklus Zamena mesta zami{ljen je tako {to pisci i knji`evni kriti~ari menjaju me-sta, a prva zamena pripala je knji`evnici Mirjani \ur|evi} i kriti~aru VladimiruArseni}u. \ur|evi} je konstatovala da knji`evne kritike kakvu smo poznavaliodavno nema, da u ovda{njem izdava{tvu gotovo da nema „ozbiljnih uredni-ka koji bi sa piscima ozbiljno radili na rukopisu“. Arseni} je objasnio da gotovosvi izbegavaju da pi{u negativne knji`evne kritike, {to njemu kao kriti~aru ni-kad nije bilo te{ko, naro~ito kad je pisao negativne kritike o knjigama GoranaPetrovi}a i Vladimira Kecmanovi}a. „Doma}a knji`evnost je u proseku lo{a. Ve-rovatno zato {to je pisanje oblik psihoterapije i stvarno je jeftino. Ali, dobrih idivnih knjiga ipak ima“, dodao je Arseni}. On je rekao da knji`evne kritike ipakima, ali je ona „nevidljiva i enklavirana po knji`evnim veb portalima“. V. M.

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Umberto Galimberti

VIV sreda, 23. oktobar 2019.

Vi{e sam voleo da ~itam, nego da gle-dam filmove – rekao je reditelj SrdanGolubovi} odgovaraju}i na pitanjekoliko mu je iskustvo ~itanja lepeknji`evnosti va`no u snimanju fil-mova. Razgovor sa njim vodio jefilmski i knji`evni kriti~ar Sr|an Vu-~ini} na tribini Knjige i snimanja Be-ogradskog sajma knjiga.

Reditelj Apsolutnih sto, Klopke,Krugova, filma Otac koji je trenutnou postprodukciji, zapravo je samo je-dan film snimio po literarnom pred-lo{ku – Klopku prema istoimenomromanu Nenada Teofilovi}a. Knji-`evnost je za njega, kako je izjavio,zapravo inspiracija i imala je uticajna njegovo sazrevanje i obrazovanje,a u svojoj porodici nau~en je da jeona bazi~na stvar humanisti~kogobrazovanja. Njegov poslednji filminspirisan je istinitim doga|ajem –govori o ocu kome oduzimaju decuzbog siroma{tva i taj se nekada{njiradnik koji je ostao bez posla u fabri-ci upu}uje pe{ke ka glavnom gradusvoje zemlje da potra`i pravdu i vra-ti oduzeto dostojanstvo. I nastanakovog filma prati lepa knji`evnost.Stvaraju}i ga, Golubovi} je paralelno~itao dnevnik Vernera HercogaWalking on ice, u kome on pi{e kakoje prevalio jednako udaljen put u svo-joj zemlji `ele}i da na taj na~in pro-du`i ivot svoj prijateljici oboleloj odte{ke bolesti. On je, iz istog razloga –ostajanja u temi i atmosferi sopstve-nog filma, dok ga je snimao, ~itao iMelvilovog Pisara Batrlbija. Sli~no je,podsetio je Golubovi}, radio Kustu-rica dok je snimao Dom za ve{anje.

Reditelj ~iji se zapleti neretko odvi-jaju oko junaka, obi~nog ~oveka u neo-bi~nim, ekstremnim situacijama, tako-|e je snimaju}i Oca~itao i StoneraD`o-

na Vilijamsa, i Sramotu Kucija, knjigekoje govore upravo o borbi pojedincaprotiv sistema. Osim inspiracije, dodaoje Golubovi}, va`an je i mir i koncen-tracija koju donosi ~itanje. Istim trikomposlu`io se i glavni glumac njegovognovog filma tokom snimanja, GoranBogdan. On je na setu sve vreme ~itao~ime je stavljao do znanja da ne eli damu prilaze i remete koncentraciju kojamu je bila potrebna.

Na ~uvenu dilemu crnotalasovaca,pre svih @ivojina Pavlovi}a, sredinom1960-ih, da li su va`niji ivot ili ma{ta,odnosno, stvarnost ili literatura, Go-lubovi} odgovara da je za njega ipakva`nija stvarnost, koja je i ve}i izvorsi`ea i likova nego {to to mogu bitima{ta pisaca i reditelja. @ivot je uzbu-dljiviji, smatra on, i generacija redite-lja kojoj pripada, po njegovom mi{lje-nju, nije jo{ uvek uspela (poput crno-talasnih reditelja) da uhvati taj `ivotkoji se oko njih svaki dan de{ava. Mo-`da je klju~ u re~i apsurd, prime}ujeGolubovi} i dodaje da je taj klju~, od-nosno hvatanje u ko{tac sa apsurdno-{}u stvarnosti uspeh novog rumun-skog filma, na primer. Koliko je ap-surdna na{a stvarnost vidi se po apla-uzima radnika fabrike direktoru od-govornom za smrt njihovog kolege,plasti~no obja{njava Golubovi}.

Njegov izbor i uticaj iz knji`evnostijednako su ameri~ki i ruski pisci. Iakodaleki, pisci poput Volasa, Frenzena,Karvera deo su ovda{nje kulture i od-rastanja zahvaljuju}i drugim umetno-stima – filmu i rokenrolu. A deo na{ekulture su i ruski klasici, kao i oni ko-je dolaze posle njih, od kojih Golubo-vi} izdvaja Gajta Gazdanova i Dovla-tova kod kojih mu je va`na tema imi-gracije, ali i slovenska veza, ono zajed-ni~ko iracionalno i autodestruktivno.

Od doma}ih pisaca Golubovi}najvi{e voli Sr|ana Valjarevi}a i, u i{-~ekivanju njegovog novog romana,ponovo ~ita Ljude za stolom. Ono {tomu se kod njega dopada je „trenutakkoji je ~isti `ivot doveden do metafi-zike i veli~anstvenosti ivota“. Tu je iVladimir Taba{evi}, prema Golubo-vi}evim re~ima, hrabar, lud, kamika-za, pesnik, poeta, neo~ekivan... TeMilena Markovi} ~ija mu je poezijedirljiva. I njegov izbor za film bile bipre savremene teme, pa bi tako radoradio film po Valjarevi}evom Komu.Ki{a, ka`e, voli, ali nije siguran da bimogao da se uhvati u ko{tac sa njim;ista je stvar sa Andri}em.

Golubovi} i Vu~ini} slo`ili su se ida film tra`i zgusnutost, jedinstvovremena, te je po tome bli`i pripove-ci, po Hi~kokovom receptu – jedantrenutak u `ivotu junaka u jednomdan, a roman, koji se na svom vrhun-cu, u 19. veku, kako je podsetio Vu~i-ni}, i pisao u nastavcima, vi{e je nalikserijama. Ipak, njihovo se mi{ljenjerazlikuje po pitanju toga koliko je zafilm dobro i korisno to {to se vratioklasi~nom na~inu pripovedanja ka-kvo se pronalazi u onoj komercijalnojknji`evnosti, nastaloj po zahtevimatr`i{ta. Vu~ini} smatra da je film timeizgubio svoju autonomiju i sopstvenijezik koji je izgradio u vreme novota-lasnih reditelja, a Golubovi} misli danema potrebe da film be`i od uticajaknji`evnosti jer su razli~iti. Filmskiautori be`e od kli{ea filmske drama-turgije i inspiraciju pronalaze u no-vim na~inima pripovedanja umetni~-ke, autorske a ne komercijalne knji-`evnosti. Kao odli~an primer naveo jefilm Burning nastao prema istoime-noj Murakamijevoj knjizi.

I. Matijevi}

Srpskim ~itaocima preksino} je pred-stavljena egipatska knji`evnica Man-sura Izudin, autorka romana Privi|e-nja iz senke, koji je objavila beograd-ska Geopoetika u prevodu Dragane\or|evi} sa arapskog jezika. U raz-govoru o knjizi u~estvovali su go{}aiz Egipta, Vladislav Bajac – glavniurednik, Marija Bulatovi}, i prevodi-teljka. Govore}i o ovom delu, Bajac jeistakao da je re~ o prvom prevodujedne knjige Mansure Izudin na srp-ski jezik, ali da }e ona i te kako privu-

}i ~itaoce svojim modernim senzibi-litetom, koji opet nije odvojen od tra-dicije.

Marija Bulatovi} za ovo delo egi-patske spisateljice, koja je svojimknjigama pobudila izuzetnu pa`njuarapske javnosti (roman Iza raja je2010. u{ao u naju`i izbor za Me|una-

rodnu nagradu za arapski roman, azbirke pri~a i romani su joj prevo|e-ni na najva`nije svetske jezike) reklaje da je roman o himerama i privi|e-njima, i da se bavi pitanjem proble-ma kreativnosti. Ovo delo hvata pra-zninu, do~arala je senzibilitet knjigeBulatovi}, obja{njavaju}i da se u nje-mu konstantno ispisuju pri~e kojeproizlaze jedna iz druge, i koje se pre-kidaju se}anjem i asocijacijama. Pri-vi|enja iz senke ispituju granicu iz-me|u realnog i fiktivnog, `anrovski

su roman ali se mogu ~itati i kao me-|usobno povezane pri~e.

Mansura Izudin govorila je osvom delu iz perspektive odnosa sen-ke i svetlosti, glasa i odjeka; senke iodjeci su prigu{eni, jer su izronili izsvojih izvora. I odnosi me|u ljudima~esto podse}aju na odnose svetlosti i

senki, odjeka i zvuka, i zato se u ro-manu ~esto ne zna {ta je izvor, a {tanjegov odraz. „Moj `ivot je nezani-mljiv u odnosu na likove mojih knji-ga, jer smatram da je va`nije delo ne-go pisac“, dodala je Izudin. „Neki pi-sci pi{u da bi postigli ve~nost, a ja pi-{em da bih nestala, kako bi likovi po-stali va`niji od mene“, zaklju~ila jepoznata egipatska autorka.

Dragana \or|evi} istakla je da seodlu~ila da prevede ovaj roman i zbogtoga {to se na na{ jezik arapska knji-

`evnost, a samim tim i egipatska pre-vodi malo. Prevo|enje ovog romanaza nju je bilo divno prevodila~ko puto-vanje: „Ko god knjigu Mansure Izudinbude ~itao, vide}e da su ve} na prvimnjenim stranicama sve predrasude,makar i one najpozitivnije, raspr{ene“,zaklju~ila je \or|evi}. A. C.

KNJIGE I SNIMANJA

Knji`evnost kao inspiracija

ZOOM

Pisac AleksandarJugovi}, ju~e na{tandu svogizdava~a Vulkan,potpisivao jeprimerke svognovog romana Bi}e i jeste.

I. M.

Foto: Stanislav Milojkovi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

TURSKA KNJI@EVNA SCENA

Od Tanpinara do Pi{talaZahvaljuju}i programima Sajamskogodbora Portret i Profil, na ovogodi-{njem Sajmu knjiga predstavljena je isavremena turska knji`evnosti. Go{}eSajma su Nermin Malaoglu – osniva-~ica i koordinatorka rada Knji`evneagencije Kalem iz Istanbula i NerminJildirim – jedna od mladih nada tuskeknji`evnosti.

Nermin Malaoglu, poreklom iz Bu-garske i njen suprug Mehmet, rodomiz Pe}i, pre 13 godina pokrenuli suagenciju Kalem koja danas ima knji-`evne kontakte {irom sveta i bavi seprevodila~kim uslugama sa turskog navi{e od 50 strana jezika, savetodavnimposlovima kad je re~ o izdava~kimpravima, me|unarodnim ugovorima iprojektima u kulturi EU, organizujefestivale i druge knji`evne programe,kao i prevodila~ke radionice. U razgo-voru sa srpskim piscem Vuletom @uri-}em, Malaoglu je rekla da je Kalem na-stao iz entuzijazma i `elje da se „po-mogne turskim piscima da iza|u nasvetsku scenu, a ljubiteljima svetskeknji`evnosti da je ~itaju u {to kvalitet-nijem prevodima“. Prema njenim re-~ima, do osnivanja Kalema, na stranejezike bilo je prevedeno samo 300 ro-mana turskih pisaca, dok je ova agen-cija dosad prevela vi{e od 2.000 turskihnaslova na 56 jezika. „Na{a `elja i is-trajnost da podr`avamo nove talenteide ruku pod ruku sa po{tovanjem ko-rena i klasika turske knji`evnosti. Tur-ski jezik je izvan kruga pet glavnih

svetski jezika, svesni smo da smo uvekoni drugi i borimo se za sebe. Iako seneki izdava~i upiru i hvale prevodimana engleski, nema~ki, francuski... mine pravimo razliku izme|u jezika, svasu nam izdanja podjednako va`na, bezobzira o kom je jeziku re~“, objasnila jego{}a iz Turske, napominju}i da agen-

cija u radu ima veliku pomo} Turskogkulturnog centra Junus Emre.

Prema njenim re~ima, Kalem je nasrpsko knji`evno podruje u{ao prekoizdava~ke ku}e Dereta, koja je 2010.objavila turski klasik Institut za pode-{avanje vremena Ahmeta Hamdi Tan-pinara, a onda su zahvaljuju}i i tur-skim TV serijama, koje doprinose {i-renju turske kulture, po~eli da se pre-vode i istorijski romani i trileri, a od-

nedavno i knji`evnost za decu. [to seti~e srpske knji`evnosti u Turskoj, pre-vedeni su Ivo Andri}, Vladimir Bajac,a odnedavno turski ~itaoci su otkrili iVladimira Pi{tala. Posle njegovog ro-mana Tesla portre me|u maskama, dojuna, kako je najavila Malaoglu, treba-lo bi da se na turskom pojavi i Mileni-jum u Beogradu. „Kad je re~ o ~itanju,u Turskoj su ljudi vrlo pesimisti~ni,mnogi tvrde da Turci ne ~itaju ni{ta,mada se, recimo, knjige Ahmeta Umi-ta prodaju u tira`ima od trista hiljadaprimeraka. ^itaju se uglavnom roma-ni ali se sve vi{e tra`e pri~e, koje suknji`evni pravac budu}nosti. Kod nasnema ~estih promocija pisaca kao naZapadu, jedino za velika knji`evnaimena. Kalem naj~e{}e knjige predsta-vlja preko Instagrama“, obja{njavaMalaoglu.

Agencija Kalem osniva~ je i organi-zator jedinog me|unarodnog sajmaknjiga u Turskoj – ITEF Istanbul, kojiprema re~ima Malaoglu, tako|e otva-ra prostor za saradnju turskih autora,prevodilaca i izdava~a sa kolegama izinostranstva. J. Tasi}

Mansura Izudin, izme|u snova i jave

Pripovetke Grigorija Bo`ovi}aIzbor pripovedaka GrigorijaBo`ovi}a pod naslovom Neobi~anmu~enik (Sezam Book) pojavio sepred sam Sajam. „PripovetkeGrigorija Bo`ovi}a do`ivele su,posle pi{~evog povratka me|u iveklasike, nekoliko antologijskihizbora. Ali ovaj najnoviji i najsve`ijipotpisuje mladi pesnik MilanAn|elkovi}, rodom iz ZubinogPotoka, Bo`ovi}evog zavi~aja. Ovajizbor pokazuje da je Bo`ovi}ev pripoveda~ki svet prijem~iv i intrigantan iza moderni knji`evni senzibilitet“, isti~e u recenziji Milisav Savi}. V. M.

RUMUNIJA PO^ASNI GOST 2020?Iako je na~in na koji je i pre otvaranja64. Sajma knjiga u Beogradu naja-vljeno predstavljanje Agencije Kalemi dolazak Nermin Jeldirim, kao jed-nog od ~etiri gosta Sajamskog odbo-ra, ukazivao da bi Turska mogla dabude zemlja po~asni gost 2020, izborje pao na jednu Srbiji susednu dr`a-vu. Kako Danas nezvani~no saznaje,re~ je o Rumuniji.

ROMANI NERMIN JILDIRIMAgencija Kalem ju~e je na Sajmupredstavila tursku spisateljicu i novi-narku Nermin Jildirim i njenih {estromana, od kojih je jedan, Tajne sne-vane u Istanbulu, objavljen i na srp-skom, u izdanju IK Evro Book. Jildi-rim ka`e da je po~ela da se bavi pi-sanjem ~im je nau~ila da ~ita i pi{e ida je u devetoj godi svoje prve bele-{ke i pesme sakupila u knjigu Ja ~e-kam sutra, ali da nikad nije elela dajoj zanimanje bude pisac, nego dakroz pisanje spozna i razume svet.@ivi i radi izme|u dva grada – Barse-lone i Istanbula, i zala`e se za boljerazumevanje i odnose me|u ljudi-ma. Njeni romani me|u kojima, ka-ko obja{njava, postoji veza jer se ba-ve porodi~nim problemima i odno-sima, prevedeni su na arapski, per-sijski, bugarski, poljski, francuski,engleski, kineski, ma|arski, make-donski, {panski i druge jezike.

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

ZOOM

De~iji idoli na okupuPisac Uro{ Petrovi} zabavio je ju~e mali{ane na 64. Me|unarodnombeogradskom sajmu knjiga u Sali Dobrica Eri} postavljaju}i im zagonetkena koje su oni odgovarali i za uzvrat dobijali {arene loptice sa osmehom.Dru`enju sa decom prisustvovali su i Ljubivoje R{umovi} – pisac i pesnik zadecu, Minja Subota – kompozitor, ali i deca iz Centra za za{titu odoj~adi,dece i omladine Zve~anska. U. M.

Fotografije: Stanislav Milojkovi}

VI sreda, 23. oktobar 2019.

Petrovi} se nalazi na udar-nom mestu u na{oj knji`ev-nosti, ali je u isto vreme iskrajnut. To je njegov para-doks. On je jedan od na{ihnajve}ih pisaca i pesnika urangu Andri}a, Crnjanskog...ali je uvek imao problem re-cepcije. Avangardan i konzer-vativan, Rastko je bio svoj iindividualan – kazao je Anto-nije Simi}, doktorand Filozof-skog fakulteta u Novom Saduna Knji`evnom amarkordu –Burleska gospodina RastkaPetrovi}a, a povodom 70 go-dina od Petrovi}eve smrti.

Simi} je rekao da Petrovi}nije prihvatio nadrealiste, tojest, oni nisu prihvatili njega.Rade}i na svom delu Petrovi}nije mogao da prihvata kon-vencije jednog pravca ma ka-ko radikalan on bio. Njegovointeresovanje za pro{lost nijemoglo da se `rtvuje zaradavangardnih destruktivnihtendencija. „Rastko jeste para-doksalan stvaralac, po~eo jekao ~isti avangardista, do{ao usukob sa sredinom, a kao bu-du}i diplomata to sebi nijemogao da dopusti. Me|utim iposle toga na jedan prigu{eni-ji na~in zadr`ao je apsolutnosve odlike avangarde. On je

vrlo zanimljiv pisac stanovi{tanarodnog ~itanja, jedini autorkoji u sebi spaja jednu vrstuokrenutosti ka folklornom.Koliko je proziran toliko je izamagljen“, primetio je BojanJovi}, nau~ni savetnik sa Insti-tuta za knji`evnost i umetnost.

Prema Jovi}evim re~ima uPetrovi}evom delu „manifestise povezuju sa poezijom, poezi-ja sa prozom. Kod Rastka je tobila unutra{nja potreba za pre-vazila`enje `anrova“. Jovi} ob-ja{njava da ne treba zaboraviti

da je Petrovi} umro posle tridecenije stvarala{tva, {to nijepreterano dugo razdoblje. Da jeRastko pro iveo jo{ dvadesetakgodina, konstatuje Jovi}, svaka-ko bi tu bilo jo{ ne~ega.

„Rastko je imao tu sre}u dabude ro|en kao pesnik i taj nje-gov pesni~ki talenat – genije,uspe{no se ostvarivao u svimdrugim poljima. Kad je pisaoroman, bio je pesnik. Kad je pi-sao putopis i tu je bio pesnik,davao nam je lirski do ivljaj. Naisti na~in je prilazio kroz Afrikukao kroz na{e manastire. Slikaoje ceo svet da ne ka`em na istina~in. Bio je pesnik i tu je ostva-rivao veliki kvalitet“, primetioje Simi} i dodao da je Petrovi}„svoja dela pisao, jer je ose}aoda treba da ih napi{e“.

„Tajna zbog ~ega Rastko nijetoliko popularan mo`da se mo-`e tra iti na neknji evnim pod-ru~jima, Njegova politi~ka upo-trebljivost je nula zato {to, dok~itate, on je odu{evljen pro{aosve i on je ~ovek koji iskreno ve-ruje pre svega u novu dr`avu inovi narod i to se vidi. On nika-da ne}e re}i srpska knji evnost,srpska tradicija, nego na{a do-movina, upravo iz iskrenogodu{evljenja time“, konstato-vao je Jovi}. U. Mileti}

U smislu da je celokupna istorijaknji`evnosti zapravo jedan kenotaf – Ki{ jeuspeo da smesti knji`evnost u jednu knjiguili ~ak u jednu pri~u. Sve zajedno, celuliteraturu u jednom meta-pripovednomotklonu. U jednom konstituisanju pri~ene~ega {to }e biti budu}nost srpskeknji`evnosti, da ne ka`em knji`evnostiuop{te, on smesti literaturu kao u njengrob, kao najpozitivniji znak da postojiliteratura da bi se sa~uvalo ono malohumanizma {to imamo, ono malo brige za~oveka – primetio je Dragan Bo{kovi},univerzitetski profesor i pesnik, naKnji`evnom amarkordu – Trideset godinabez Ki{a.

Bo{kovi} ukazuje da Danilo Ki{ odlazinegde toliko daleko da mu se ~ini da niBorhesova ideja Vavilonske biblioteke i

Hazarski re~nik ne bi mogli da postoje –da imaju tu dimenziju, da nisu bilizakopani na tom mestu.

Gojko Bo`ovi}, pesnik knji`evnikriti~ar i izdava~ Ki{evih dela, isti~e da sunajmanje dva velika razloga iz kojih namje danas neophodan Danilo Ki{ i njegovaknji`evnost. „Zahvaljuju}i njemu midanas mo`emo lako da prepoznamo {tavelike knjige jesu a {ta nisu. Jedanitalijanski kriti~ar je pre par godina izneotezu da u na{e vreme vi{e ne postojiknji`evnost ve} samo tekstovi koji senalaze oko nas, mi zbog tog obilja vi{euop{te ne mo`emo da odgovorimo {taknji`evnost jeste, ve} samo konstatujemo

tekstove. ini mi se da ti tekstovi mogu dabudu knji`evnost samo ako mogu daizdr`e pore|enje sa velikimprethodnicima, a Danilo Ki{ je u prvomredu. On je potreban kao prvorazredniizazov za svakog ~itaoca i tuma~a“,konstatovao je Bo`ovi}.

On je istakao da su neprevazi|enirazlozi za zadovoljstvo u tekstu kojeprepoznajemo u literaturi Danila Ki{a, ine iznena|uje ga ~injenica da nesmanjenotraju interesovanja za njegovo delo. „Nepostoji ni jedna generacija srpskih pisacakoja se ne poziva na Danila Ki{a kao nautehu uto~i{te ohrabrenje ili sve to u istimah“, prime}uje Bo`ovi}.

Aleksandar Jerkov, teoreti~ar istori~arknji evnosti i profesor na Filolo{komfakultetu, ukazao je da je kenotaf sve~ani

grob – nema tela, nema vi{e ni ~oveka, alipostoji znamen njegovog postojanja ipotreba onih koji prave kenotaf da ~ovekupru`e neku vrstu po{tovanja. „Ne mo`e ovovreme ni{ta Ki{u. Nisam uop{te zabrinut zanjega, iako postoji jedna crta odvratnesumnje gde god – kad god do|e{ do Ki{a,uvek postoji procenat ljudi kolega iz kulture,koji imaju neku sumnju, ne{to ih razjeda. Ini{ta oni Ki{u ne mogu, jer je Ki{ knji evnostu onom najboljem {to knji evnost mo`e dadonese“, istakao je Jerkov.

Bo`ovi} je primetio da prilikom ~itanjaKi{a moramo imati u vidu velikekategori~ke imperative koje on postavlja.„U njegovom eseju Za{to pi{em Danilo Ki{navodi dva velika kategori~ka imperativa,jedan je Pi{em da bih pre`iveo, koja je unjegovom smislu jedna vrsta potvrdeegzistencije i odbrana od ivota, povrataksmisla u ivot, takav kakav je ljudimadosu|en. A drugi veliki razlog koji onizri~e – Pi{em zbog nezadovoljstva.Nezadovoljstva sobom i svetom, da bi tonezadovoljstvo izrazio, artikulisao. Da bito nezadovoljstvo dobilo dostojanstvensmisao i da bi se tu prepoznala nekaautenti~na ljudska pri~a“, ukazao je on idodao da je Ki{ velika mera i jedna vrstastalnog podse}anja da knji`evnost nastajeiz najdublje strasti, potrebe. Iz samogljudskog o~aja, potrebe da ne{to ka`emo,komuniciramo i da se razumemo. Ono {toje prema njegovom mi{ljenju su{tinskiva`no je da Ki{ ne gubi ~itaoce ve} sti~enove. U. Mileti}

KNJI@EVNI AMARKORDKNJI@EVNI AMARKORD

Akademska misao kao izdava~ nau~nihmonografija, ~asopisa, ud`benika, priru~nika izbornika radova sa konferencija na srpskom iengleskom jeziku uspe{no sara|uje sa SANU,AINS, vi{e fakulteta Univerziteta u Beogradu,Dr`avnim Univerzitetom u Novom Pazaru,

Univerzitetom u Banjoj Luci i Isto~nom Sarajevu i sa jednim od vode}ihsvetskih izdava~a Springer-Verlag. Nagrade Sajma knjiga za doprinos nauci igrada Beograda za doprinos u razvoju medicine, potvr|uju visok nivokvaliteta objavljenih naslova. U godini kada obele`avamo 140 godina od ro|enja Milutina Milankovi}a,

izdvajaju se naslovi: „Klimatske promene“ i „Zelena arhitektura“. Prate}isavremene trendove iz oblasti energetike i obnovljivih izvora isti~u se:„Vjetroelektrane“ i „Solarna energetika“. Iz oblasti gra|evinarstva objavljenoje vi{e knjiga, a „Prora~un drvenih konstrukcija prema Evrokodu 5“ samo jejedna u nizu. Posebno skre}emo pa`nju na „Re~nik crnotravskih re~i i izraza“kojim smo poku{ali, uz pomo} autora, da otrgnemo od zaborava mno{tvostarih i tipi~nih izraza vezanih za jedan kraj i u isto vreme utkanih u na{ govor.U okviru bogate produkcije brojni su naslovi namenjeni IT sektoru. Posetitenas, Hala 2A – {tand 2216.

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Trideset godinabez Danila Ki{a

Rastko je imao tu sre}u da budero|en kao pesnik itaj njegov pesni~kitalenat – genije,uspe{no se ostvarivao u svimdrugim poljima.Kad je pisao roman, bio je pesnik. Kad je pisao putopis i tu je bio pesnik, davao nam jelirski do`ivljaj

Burleska gospodinaRastka Petrovi}a

POTREBNI SU NAM STRASNICI KOJI ^ITAJU KI[AVladislava Gordi} Petkovi}, anglistkinja i knji-`evna kriti~arka ukazala je da je optimizamuvek naivan ali time potrebniji. „Postoji jedan~ovek u Ma|arskoj koji se zove Gabor ^orda{,koji je dugo prevodio i ure|ivao izdanja autoraiz Srbije i regiona u okviru IK Jelenkor. On je2009. dobio nagradu Dositej Obradovi}, koja seu okviru Sajma knjiga dodeljuje za promovisa-nje srpske knji`evnosti. On je po vokaciji i {ko-lovanju lekar, zavr{io je medicinski fakultete,on je ~ovek koji je nau~io srpski jezik zato da biDanila Ki{a mogao da ~ita u originalu. Kad go-vorimo o naivnom optimizmu potrebni sunam ti strasnici koji Ki{a ~itaju i koji se Ki{u po-sve}uju“, primetila je Gordi} Petkovi}.

Foto:

Doku

men

tacija

Arhip

elaga

VIIsreda, 23. oktobar 2019.

ANKETAKoliko piraterija poga|a va{u izdava~ku ku}u i kako se konkretno borite protiv nje?

Kra|a u knji`ari i na internetuPiraterija je po{ast savremenogdru{tva i njen uticaj je bolno osetan uvelikom broju bran{i, a izdava{tvo jemo`da jedna od najugro`enijih. Uzrazvoj tehnologije i ekspanzijuinterneta kao mesta gde je nastalaprava revolucija dostupnosti sadr`ajasvih vrsta, do{lo je do globalnogproblema piraterije sa kojima se svakadr`ava bori na svoj na~in. Zapadnezemlje u kojima su elektronske knjigeozbiljno za`ivele snose i najve}i udarod piratskih izdanja, ali je i u Srbijisituacija daleko od sjajne. Mi kaoizdava~i svakodnevno se suo~avamosa sve ve}im brojem veb-sajtova kojinude nelegalna izdanja. Iako na toreagujemo i borimo se istim meramakao i kolege u inostranstvu, zakonskaregulativa u ovom slu~ajujednostavno nije dovoljna. Re{enja suvrlo kratkoro~na: mnogi sajtovi buduuga{eni samo da bi se isti sadr`ajpojavio pod drugim domenom ilinazivom. Doslovno svakodnevno ni~unove stranice koje nude istu uslugu ito je na`alost jedan za~arani krug.Smatramo da u ovom slu~aju, osim nazakonskoj regulativi, mora da se radi ina podizanju svesti o prestupu koji se~ini prilikom preuzimanja piratskihsadr`aja. Verujemo da korisnici ~estonisu ni svesni moralne neispravnostitakvog ~ina – koliko god da se zastupaaltruisti~ka ideja da znanje i umetnosttreba da budu besplatni i javnodostupni, mora da postoji svest otome {ta je autorsko delo. Piratskaizdanja ne nanose materijalnu {tetusamo izdava~u, ve} prvenstveno {teteautoru, kao vlasniku dela. Ako sevratimo na argumentaciju da kultura usvakoj formi treba da bude besplatna,za{to onda pristajemo da platimoulaznicu za pozori{nu predstavu ilikoncert, ili imamo svest o tome daumetnici koji prodaju svoje slikeonlajn na taj na~in zara|uju za ivot ine o~ekujemo da ih dele besplatno?Isto je sa piscima, svaka napisana re~ jenjihovo autorsko delo od kojeg oni`ive. Izdava~i pla}aju autorska prava,prevode, lekture, korekture, prelom,dizajn i mnoge druge stavke da bineko delo u~inili dostupnim svojojpublici – i pritom se trude da finalniproizvod ponude najpovoljnijojmogu}oj ceni. Ukoliko piraterijusagledamo u kontekstu svega toga,jasno je da se preuzimanje nelegalnekopije knjige sa interneta ne razlikujemnogo od kra|e iste te {tampaneknjige u knji`ari. Stoga se najiskrenije

nadamo da }e ~itaoci uvidetikompletnu problematiku i pomo}inam da smanjimo {tetne poslediceove pojave na celokupno izdava{tvo.

Dubravka Tri{i}, Vulkan

Pirati idu sa sivom zonomPiraterija je bila prisutnija tokom1990-ih godina, kada je bilo vi{e sivezone, pa su se te knjige prodavale naulici i sl. Sa smanjenjem sive zone ipiraterija se bitno smanjila.

Ali i dalje se de{ava da upadajuizdava~i sa teritorija biv{ih republika,otimaju naslove, prevode... i plasirajuta svoja izdanja, ~ega tako|e nije bilo.Privredna komora Srbije o~igledno nefunkcioni{e da bi ne{to preduzela, a osudovima da i ne govorimo.

Flavio Rigonat, LOM

Autorska prava suimovinska pravaInternet je doveo klasi~ni konceptautorskih prava do krajnjih granicaodr`ivosti. Stvaraju}i iluziju lake ijednostavne, trenutne i besplatne

dostupnosti, internet sa svojimneizbrojivim platformama – odblogova do dru{tvenih mre`a, odinformativnih i tematskih portala dopravih piratskih sajtova – stvaranaviku da su tekstovi tu, negde porednas i da nam samim tim pripadajubez ikakvih ograni~enja i uslova.

Tome na izvestan na~in doprinosei internet izdanja knji`evnih ~asopisakoja po inerciji objavljuju svetekstove ~ine}i ih dostupnim, {to jesvakako dobro, ali i neza{ti}enim sastanovi{ta autorskih prava, {to nikakone mo`e biti dobro.

Tome ponekad doprinose i samiautori suo~eni sa epohom u kojoj jeneophodno permanentno prisustvou nekoj od formi internetprezentacije i promocije. Tu se,naravno, otvara pitanje da li je touvek u interesu autora, ali i pitanje dali je uvek u interesu ~italaca.Zahvaljuju}i toj lakoj dostupnostisadr`aja, nije uvek jasno {ta jekona~na i potpuna verzija nekogteksta, a {ta neka prethodna ili samoradna verzija koja se na{la na nekojod internet platformi.

Danas je lako digitalizovati sadr`ajene samo zbog toga {to postoje dobritehni~ki uslovi nego, jo{ vi{e, zbog toga{to se digitalizuje ogromno pisanonasle|e, rad mno{tva generacija imno{tva epoha. Pravo pitanje je,me|utim, kako za{titi prirodnu potrebu

savremenih autora da njihova delabudu dostupna pod odre|enim, a nepod bilo kojim uslovima. Ukoliko sudela bezuslovno dostupna, onda su iautorska prava i autorska motivacija uzna~ajnoj meri osporeni. Da bi namkvalitetni sadr`aji bili dostupni, i to nesamo u ovom trenutku nego i svakombudu}em trenutku, oni moraju imatiodre|enu cenu.

Poseban problem predstavljajupiratski sajtovi, doma}i i strani, nakojima se nalaze ~itave bibliotekesavremenih knjiga, ~esto u lo{im PDFizdanjima. Takvi sajtovi ugro`avajuinterese pisaca i izdava~a, ali,dugoro~no gledano, ugro`avaju iinterese samih ~italaca. Ako je svedostupno tako da interesi autora nisuza{ti}eni, onda relevantnih sadr`ajane}e ni biti.

U Srbiji nikada nije bilo vi{efakulteta, ni vi{e studenata i profesora,ni vi{e doktorskih disertacija. Ali ni

tira`i akademskih knjiga, humanisti~kei stru~ne literature nikada nisu bilimanji. Piraterija u formi kopiranja ineovla{}enog distribuiranja sadr`ajajeste jedno od va`nih obja{njenjaovog paradoksa.

Me|utim, nije samo internet izazovza autorska prava. Autorska prava~esto su ugro`ena i u potpunoanalognom svetu. Kopiranje je naj~e{}ioblik ovakve piraterije. U mnogimkopirnicama umno`avaju se ~itaveknjige, a uop{te nisu retke kopirnice,pogotovu u zoni velikih fakulteta, kojeimaju i ~itave kataloge ve} umno`enih,bespravno kopiranih knjiga. To jeozbiljan problem koji pogotovupoga|a knjige iz oblasti humanistike.Kopiranje je jedan od razloga takomalih tira`a. Taj problem se ne mo`ere{iti zalaganjem pojedina~nihizdava~a ili izdava~kih grupacija,neophodna su sistemska re{enja uborbi protiv kopiranja koja su davnove} uspostavljena u Evropskoj uniji. Alineophodno je da se stvara javna svestda eventualna mala korist nastalakopiranjem stvara veliku {tetu za sve,pa i za korisnika kopiranih sadr`aja. Jerautorska prava su imovinska prava, anjihovo nepo{tovanje jeste prisvajanjetu|e imovine. Mogu}e je kopiratipostoje}e knjige, ali kako }e nastajatinove knjige ako su i autori i izdava~iostali bez autorskih prava.

Gojko Bo`ovi}, Arhipelag

Pirati ne}enekomercijalnoNe, zaista, Tre}i Trg i bilo koja vrstapiraterije, jednostavno ne idu u isture~enicu. Radimo profesionalno ipo{tujemo autorska prava iintelektualnu svojinu, a kako na{aizdanja, knjige koje objavljujemo,generalno nisu komercijalne, nitisenzacionalisti~ke, sumnjamo da jeneko ilegalno pre{tampavao ili nadugi na~in nezakonito preprodavao.To se nikome ne bi isplatilo, znate.Na{i tira`i su relativno mali a prodajaprili~no varijabilna. I to je tako udana{njim tr`i{nim uslovima u Srbijigde dominira masovna proizvodnjalo{ih, bezvrednih, u svakom smislu,jevtinih knjiga.

Dejan Mati}, Tre}i Trg

Pirati ne}enekomercijalno 2Realno nemamo za sada problema sapiraterijom, nisu na{a izdanja tolikointeresantna.

Nenad Simonovi}, Tanesi

Piraterija uizdava{tvu dr`avinije interesantnaNa{ je problem sa piraterijomvi{egodi{nji kad su u pitanjuleksikografska izdanja poput Velikogre~nika stranih re~i i Pravopisnogre~nika srpskog jezika. Pojavi seponeki sajt koji zarad pove}anjavlastite pose}enosti nudi gomilure~nika u PDF formatu i to dok pro|enekoliko dana zainteresovaniprokljuve, poskidaju, me|usobnopodele i pro|e cela godina a da mi nemo`emo da plasiramo ni 50primeraka tog dela. Obra}anjanadle`nim organima (policija) zavr{ebez rezultata jer se gone oni kojiproizvode ve}e {tete od ovoga, ana{a je {teta za nas ogromna, ali zadru{tvo, dr`avu o~igledno nije. Posleupozorenja sekretara na{egUdru`enja izdava~a i knji`ara Srbije,poslednji put vlasnik tog piratskogsajta popustio je i uklonio na{aizdanja, ali je jasno da to nije pravore{enje.

Zoran Kolund`ija, Prometej

Borbu treba da vode udru`enjaizdava~a

Da, piraterija postoji. Rade je i ku}eistovremeno registrovane u nekolikodr`ava biv{e Jugoslavije, a i pojedinci.Nedavno sam nai{ao na takoukradenu knjigu moje izdava~ke ku}eu Banjaluci. Borbu bi trebalo da vodeudru`enja izdava~a, koja suumrtvljene i dr`avne institucije, ali sunezainteresovane. Pojedinci malo {tamogu da u~ine.

Manjo Vukoti}, Vukoti} media

DANASOV [TAND Hala 2 Beogradskog sajmaFoto: Stanislav Milojkovi}

Povod za ovogodi{nje anketno pitanja izdava~ima je falsifikat romana Dosije Golubi} Milana Jankovi}a injegovo pismo redakciji Danasa. Autor nas obave{tava da se najpre na uli~nim sajmovima knjiga u Srbi-ji, a mogu}e i u drugim zemljama regiona, te u internet-ponudi pojavilo falsifikovano izdanje njegovog

romana, sa novom naslovnom koricom. „Kao osnova za falsifikat poslu`ilo je legalno, elektronsko izdanje knjige,u izdanju IK Media Art Contect iz Novog Sada“, ka`e Jovanovi}, dodaju}i da je ono hakerskom operacijom najprepreba~eno u PDF format, a kasnije je pre{tampano u obliku nelegalne, u Katalogizaciji NBS nezavedene knjige, ipojavilo se na divljem tr`i{tu. „Kao izdava~ tog, krivi~nog gonjenja vrednog dela navedeno je fantomsko preduze-}e – Ogled iz Zenice, a kao glavni urednik je potpisan, tako|e je vi{e nego izvesno, nepostoje}i, Bojan Janji}. Ja samapsolutno nemo}an da bilo {ta u~inim povodom pokretanja policijske istrage protiv ovog, verovatno, novijeg vidakrivi~ne delatnosti izdava~ke mafije, koja bi mogla dovesti do vinovnika tog kaznenog dela i pokretanja sudskogprocesa, ali pi{em vam ovo u nadi da bi vam tema mogla biti izazovna za pisanje teksta koji bi ukazao na ovu ne-milu pojavu, jer, moja knjiga sigurno nije jedinstveni slu~aj“, zavr{ava Jankovi} ovo pismo. Redakcija Danasa ob-javi}e, tokom Sajma knjiga, mi{ljenja koja su nam pristigla od urednika ovda{njih izdava~kih ku}a.

>

Nastavak u sutra{njemSajamskom vodi~u

VIII sreda, 23. oktobar 2019.