Za petak 15.05.2009.

Studenti na ulicama od ponedeljka

Studenti treće godine psihologije na Filozofskom fakultetu, koji već danima štrajkuju zbog uslova za upis na master studije i visokih školarina, organizovaće u ponedeljak veliki protest studenata svih fakulteta Novosadskog univerziteta, sa ciljem da se zakonski reguliše broj budžetskih mesta na master programu. Kako tvrdi Tihomira Stanojević, jedna od organizatorki protesta, akademci sa Psihologije očekuju podršku studentskih parlamenata svih fakulteta, „jer se ovaj problem tiče svih studenata“. “Sada se prva priča koja je bila vezana za broj mesta na master studijama stavlja u drugi plan. Želimo da naglasimo problem zakonski regulisanog nepostojanja budžetskih mesta na ovom programu. Za ponedeljak planiramo novu masovnu protesnu šetnju, uz blokadu pojedinih bulevara i ulica u gradu”– najavila je Stanojevićeva, dodajući da je većina studentskih parlamenata nezadovoljna raspodelom budžetskih sredstava. Studenti psihologije sastali su se u sredu sa predstavnicima Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, gde je bilo reči o aktuelnom problemu, nedostatku mesta na master studijama za sve one koji su upisani po Bolonjskom sistemu „3+2“.

Rektor najavio ostavku

Posebna radna grupa Vlade Srbije utvrdiće koji će fakulteti biti oslobođeni obaveza iz Zakona o rebalansu budžeta, ali već je najavljeno da se od te obaveze neće izvući Ekonomski i Pravni fakultet u Beogradu. Rektor Univerziteta u Beogradu Branko Kovačević najavio je da će se povući sa te funkcije ako država ostane pri svom stavu. Onog trenutka kada ne možete da uradite neki posao i ne slažete se sa nečim, časno je otići i pustiti nekoga ko bi to umesto vas umeo bolje da reši. Ja ću sigurno prvi otići, ali to je za dekane, to je njihova odluka – rekao je Kovačević na sednici Senata Beogradskog univerziteta. On je studentima poručio da, ako država istraje u svojim zahtevima, „nema im druge, nego da opet izađu na ulice”.

Senat je u sredu ponovo predložio Branka Kovačevića za rektora, a o tom predlogu 22. maja trebalo bi da se izjasni Savet univerziteta koji donosi konačnu odluku o izboru. Na sastanku u Vladi dogovoreno je da se formira radna grupa koja će utvrditi finansijsku situaciju na svakom fakultetu pojedinačno. Predlog radne grupe biće poznat do idućeg četvrtka. Do kraja juna ovo radno telo će razmotriti i sistemska rešenja u finansiranju nauke i visokog obrazovanja. Senat Univerziteta u Beogradu zatražio je krajem aprila da se državni univerziteti izuzmu iz člana Zakona o rebalansu budžeta koji predviđa da se javnim preduzećima i institucijama oduzme 40 odsto sopstvenih prihoda i ta sredstva usmere u budžet.

Majke ne terete vaspitača

1

Dokazni postupak na suđenju vaspitaču u vrtiću u Vilovu Miroslavu Jovanovu (46), koji je osumnjičen da je počinio nedozvoljene polne radnje nad dve devojčice, nije završen ni nakon glavnog pretresa u titelskom Opštinskom sudu. Po rečima njegovog branioca Veljka Čeleketića, u planu je saslušanje još dva svedoka, a kompletni spisi treba da se dostave Institutu za dečju i adolescentnu psihologiju novosadskog Kliničkog centra, kako bi vrhunski stručnjaci dali mišljenje o ovom slučaju. Nastavak suđenja je zakazan za 15. jun. „Do sada nisu predočeni apsolutno nikakvi dokazi koji bi teretili mog branjenika. Zaista verujem da će biti doneta oslobađajuća presuda za Jovanova“ – rekao je advokat Čeleketić nakon što je u društvu supruge i sina Miroslava Jovanova izašao iz sudnice Opštinskog suda u Titelu. Suđenju održanom u sredu koje je (kao i ceo postupak) bilo zatvoreno za javnost, prisustvovale su i majke dveju devojčica koje je, prema optužnici, Jovanov seksualno uznemiravao. Nisu želele pred kamere ni fotoaparate, ali su se od njih mogle čuti i te kako zanimljive stvari. Rekle su da su njih dve na jučerašnjem suđenju bile samo publika, te da ih “niko ništa nije pitao”, ali suština je da one ne terete Jovanova, te ga smatraju nedužnim za ono za šta je optužen. Kažu da ga nisu teretile ni kada su davale iskaze u istrazi, te i one smatraju da je optužnica protiv Jovanova plod sukoba između njega i direktorice Predškolske ustanove u Titelu Jovanke Andrić. Takvo mišljenje deli i većina roditelja čija deca pohađaju obdanište u Vilovu.

Viškova neće biti ?

“Ubeđen sam da racionalizacija mreže škola neće dovesti do tehnološkog viška kadrova. Prema našim najnovijim podacima jedan od uslova za penziju u osnovnim školama na teritoriji naše opštine ostavrilo je 59 radnika, a 5 radnika će morati, po sili zakona, da napusti radno mesto, jer su navršili 65 godina života i imaju 40 godina radnog staža. Kada na ovaj broj pridodamo 39 radnika koji nestručno rade u školama – to je oko 100 radnika. Kako god da se racionalizuje broj škola i odeljenja mi ne možemo izgubiti 100 radnih mesta i siguran sam da se to neće dogoditi . Uz sve ovo treba napraviti i analizu radnih mesta, jer smo i do sada imali deficitarne kadrove defektologa, matematike, fizike, muzičkog i slično i te radnike ne treba stavljati u istu poziciju i isto ih tretirati kao recimo profesore razredne nastave, kojih imamo viška“ - kaže Gradimir Marković, načelnik Školske uprave u Somboru.

Dva aršina

Ministar ekonomije Srbije Mlađan Dinkić izjavio je da nakon rebalansa budžeta neće biti smanjeni prihodi svim državnim fakultetima u Srbiji, već samo onima koji imaju novca. “Ima fakulteta koji jedva sastavljaju kraj sa krajem i naša odluka omogućava da se tim fakultetima ne smanjuje budžet”– kazao je novinarima na Nacionalnoj konferenciji o zapošljavanju. Dinkić je ocenio da je fakultetima kao što su Hemijski ili bilo koji fakultet prirodnih nauka potrebna pomoć, ali ne i Ekonomskom i Pravnom fakultetu. “Oni imaju toliko novca da se može reći i da se rasipaju u krizi. Ako štedimo mi u Vladi, a administraciji i poslanicima se ukidaju dnevnice, onda može da se štedi i na fakultetima koji imaju para” – rekao je ministar ekonomije.

Para ni za akreditaciju

2

Rektor beogradskog Univerziteta umetnosti Čedomir Vasić izjavio je Tanjugu da ta visokoškolska ustanova, kao ni fakulteti u njenom sastavu, neće biti u stanju da plate troškove akreditacije od 16 miliona dinara, ukoliko im država ne pomogne. „Četiri naša fakulteta predala su dokumenta za akreditaciju, dve ustanove – Fakultet muzičke umetnosti i Fakultet likovnih umetnosti dobile su akt upozorenja, a u međuvremenu nisu izmirile finansijske obaveze zbog besparice“, rekao je rektor Vasić.

Maturanti plešu

Međunarodna manifestacija „Ples sa Evropom-maturantska parada 2009“ biće i ove godine održana na Trgu slobode gde će blizu 2.000 maturanata srednjih škola i gimnazija zaplesati kvadril (ples koji su plesali francuski markizi). Danas u 12 sati, pored Novog Sada, na trgovima širom Evrope plesaće maturanti sa ciljem da obore prošlogodišnji Ginisov rekord koji je iznosio 27.040 maturanata. Srbija ove godine učestvuje sa 33 opštine i 14.000 maturanata. Prošle godine na Trgu slobode đuskalo je 1.433 maturanta, koji su plesali sa kišobranima u crnim i narandžastim majicama, koje je obezbedio grad Novi Sad. I ove godine grad je podržao manifestaciju i obezbedio novac za binu, ozvučenje i 500 kompleta opreme, dok je organizator manifestacije za celu Evropu, Plesni centar „Urška“ iz Slovenije, poklonio plesnom klubu „Bolero“ iz Novog Sada još 500 kompleta. „Bolero“ je poslednja tri meseca obučavao maturante. Generalna proba održaće se večeras u 19 sati na platou Spensa, gde će se i sutra u devet ujutru okupiti maturanti, preuzeti opremu i prošetati se do Trga slobode. Tamo će se postaviti u kolone i tačno u 12 sati zaplesati kvadril sa svojim vršnjacima iz osam evropskih zemalja. Nakon toga, pored SNP-a, Jevrejskom ulicom, Bulevarom oslobođenja i ulicom Novosadskog sajma, otići će do Hotela „Park“, gde je pripremljena žurka za maturante.

Protestom zbog zvanja

Protest studenata Smera koji školuje socijalne radnike na FPN održanom u sredu podržali profesori Nevenka Žegarac, Miroslav Simić, Miroslav Brkić i uprava fakulteta na čelu sa Anom Čekarevac. Studente su podržala strukovna udruženja socijalnih radnika i kolege i profesori sa ostalih smerova FPN. „Nacionalni savet za visoko obrazovanje obećao je saradnju i zakazao sastanak sa upravom FPN u petak. Očekujemo proširenje Liste stručnih, akademskih i naučnih zvanja, samim tim i akreditaciju zvanja socijalni radnik", rekao je za „24 sata” Miloš Kostić, član Unije studenata fakulteta.

Spomenik ljudskom nemaru

Vojvođanska zelena inicijativa u saradnji sa Studentskom asocijacijom FTN-a i „Zelenom patrolom“ organizuje u subotu Ekološki radni vikend na Iriškom vencu. U ovoj akciji će učestvovati nekoliko desetina ekologa, umetnika, prestavnika pokrajinskih i gradskih institucija i preduzeća, novinara, studenata biologije, ekologije i zaštite životne sredine i članova nevladinih organizacija iz Vojvodine. Tokom radnog vikenda, pored promocija ekološkog časopisa „Eko list“ i TV spota

3

Zelene patrole, biće izabran i predlog za izgled „Spomenika ljudskom nemaru“ od kabastog otpada, koji će biti postavljen na Fruškoj Gori.

Uče pravilno tumačenje gestova

Da li znate da zvuk poljupca u Meksiku znači dozivanje konobara, da klimanje glavom nije znak odobravanja u svim zemljama i da u nekim delovima Grčke, Bugarske i Turske znači „ne”. Na Tajlandu, Filipinima, Indiji ili Laosu reći će vam „da” tako što će zabaciti glavu unazad. Ove i mnoge druge korisne informacije uče volonteri predstojeće Univerzijade, koja će u Beograd dovesti sportiste iz velikog broja zemalja gde se drugačije tumače gestovi neverbalne komunikacije. Različito značenje nekih oblika neverbalnih komunikacija, nepoznavanje tih razlika i ne uzimanje u obzir, ume da dovede do nesporazuma. Pogrešno tumačenje gestova usled kulturnih različitosti, može da dovede do nezgodnih situacija i trebalo bi uvek da se proveri odakle je osoba pre nego što se požuri sa zaključcima o govoru tela i gestovima – kaže Nataša Janković, pomoćnik generalnog direktora sektora za volontere Univerzijade.

Filipinci će „zdravo” reći podizanjem obrve, dok u SAD i nekim delovima Evrope treptanje očima znači čuvanje tajne, dok je u nekom zemljama to način za koketiranje. Kada se u delovima Indije uhvate za uvo, znači da im je žao. Ako vam se u Engleskoj neko obrati tapkanjem po nosu, tako skreće pažnju da je nešto poverljivo, dok je u Italiji to znak koji kaže „čuvaj se”. Problem ne postoji kod prekrivanja ušiju, jer u svim društvima znači „ne čujem te”, a i zadržavanje otvorenih usta smatra se nekulturnim.

Stipendije za slepe sestru i brata

Ministarstvo rada i socijalne politike obezbedilo je jednogodišnje stipendije za sestru i brata, Jovanu (14) i Luku (16) Bulatovića, raseljene sa Kosova i Metohije, koji iako su slepi od rođenja, postižu odlične rezultate u školi i sportu. Resorni ministar Rasim Ljajić, prilikom posete porodici Bulatović u beogradskom naselju Bele vode, obećao je da će s obzirom na loše uslove u kojima stanuje ta porodice preduzeti sve da oni dobiju svoj stan.

Egzit i Guča rizični zbog svinjskog gripa

Ministar zdravlja Tomica Milosavljević izjavio je da će Srbija tokom leta imati tri događaja - Univerzijadu, Egzit i Guču, koji će biti rizični zbog mogućnosti pojave i širenja virusa novog gripa. „Tada možemo očekivati nekoliko hiljada stranih gostiju. Imali smo 10 hiljada Engleza prošle godine na Egzitu, imaćemo 10 hiljada sportista i isto toliko volontera na Univerzijadi. Sa trenutnim brojem zaraženih u evropskim zemljama postoji mogućnost importovanja virusa u Srbiju”, rekao je ministar za radio Beograd 202. On je naveo da je, do juče ujutro, u Evropi registrovano 210 obolelih.

Baza podataka stručnih žena

Biografije stručnih žena Srbije biće objedinjene u jedinstvenu bazu podataka dostupnu na internetu, što će omogućiti njihovo lakše zapošljavanje i razmenu iskustava i znanja, rečeno je prilikom predstavljanja Baze podataka 1.500 stručnih žena Srbije. Bazu je izradila nevladina

4

organizacija Ženska vlada i dostupna je na www.zenskavladaorg.rs. Baza podataka, čija je izrada počela septembra 2008. godine, sadrži više od 200 biografija, a do kraja godine u njoj bi trebalo da bude 750 biografija stručnih žena, dok bi do sredine juna sledeće godine u bazi trebalo da bude 1.500 žena, a u budućnosti i više. Od 200 žena čije su biografije unete u bazu, njih 37 odsto su doktori nauka, 27 odsto su magistri, a najviše je ekonomistkinja i pravnica, 23 odsto i 22 odsto.

Džinićeva podnela ostavkuVesna Džinić, direktorka Agencije za privatizaciju, podnela je ostavku iz, kako je navela,

ličnih razloga. Upravni odbor Agencije bi trebalo da do kraja nedelje primi njenu ostavku i da je, eventualno, prosledi Vladi Srbije. Kako je saopšteno, ostavka stupa na snagu kada je primi vlada. Džinićeva je postavljena za vršioca dužnosti direktora Agencije 25. maja 2007. godine, a od 18. oktobra bila je na funkciji direktora. Na to mesto došla je kao čovek od poverenja aktuelnog ministra ekonomije Mlađana Dinkića.

Novac za muzej

Izvršno veće (IV) Vojvodine predložilo je juče pokrajinskom Fondu za kapitalna ulaganja da izdvoji 20 miliona dinara za hitnu obnovu zgrade u kojoj će ubuduće biti smešten Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV). Pokrajinski sekretar za kulturu Milorad Đurić rekao je na jučerašnjoj sednici vojvođanske vlade da ta kulturna ustanova, osnovana 1966, dosad nije imala odgovarajuće uslove da kvalitetno realizuje svoju osnovnu delatnost. Kako dalje beleži Beta, IV je predložilo da MSUV bude smešten u Dunavskoj 37, u bivšoj zgradi Muzeja revolucije.

Knjižarski sajam

Na platou ispred SPC "Vojvodina", u toku je Prvi knjižarski prolećni sajam. Sajam traje do 20. maja, a učestvuje deset knjižarskih i distributerskih preduzeća, članica Udruženja izdavača i knjižara Vojvodine.

Svaki četvrti tukao bi gejeve

Stepen homofobije u našoj zemlji i dalje je veoma visok – čak svaki četvrti stanovnik Srbije podržava nasilje prema pripadnicima te manjine, ocenjeno je na predstavljanju knjige „Biti gej u Srbiji”, novinarke Lidije Obradović. Psiholog Žarko Trebješanin naveo je da čak tri četvrtine ljudi u Srbiji smatra da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti. “Naravno, to lečenje često se završava nasiljem nad homoseksualcima i pozivom da se očisti Srbija” – rekao je Trebješanin i dodao da takav stav zastupa 25 odsto populacije, što je „visok stepen homofobije”. On se plaši da će agresija prema homoseksualcima rasti kako ekonomska kriza bude odmicala, jer će se u ljudima gomilati nezadovoljstvo pa će tražiti „žrtvenog jarca” prema kojem će ispoljavati bes. Na homofobiju, tvrdi Trebješanin, utiču svi faktori – zatvoreno društvo, porodica, škola, mediji, knjige i filmovi, odakle se crpe stereotipi. Ideja za knjigu potekla je od teksta „Biti gej u Srbiji“, koji je autorka teksta i knjige, novinarka Lidija Obradović, objavila u magazinu „Prestup“ u septembru 2008, navodeći da prema

5

procenama gej i lezbejskih udruženja u Srbiji živi između 600.000 i 700.000 ljudi okrenutih istom polu.

Delom oblokiran saobraćaj

Saobraćaj u ulicama Kneza Miloša i Nemanjinoj u sredu su blokirali Vojni beskućnici i radnici Robnih kuća „Beograd”, koji su protestovali ispred zgrade Vlade Srbije. Nekoliko stotina građana koji su tokom devedesetih godina bili angažovani u vojsci, a koji sada žive u privremenom smeštaju po kasarnama Vojske Srbije, sportsko rekreativnim centima i sličnim objektima, zahtevali su od nadležnih da reše njihove probleme. Oni su najavili da će ako u roku od 30 dana ne dobiju odgovor, organizovati radikalnije proteste. Svoje nezadovoljstvo juče su iskazali i radnici Robnih kuća „Beograd”. Dragan Đilas, gradonačelnik Beograda, apelovao je na policiju i nadležne organe da spreče blokiranje centralnih gradskih ulice. “Razumem sve probleme sa kojima se ljudi suočavaju, razumem potrebu da iskažu neslaganje, ali ne mogu da odobrim da dva miliona Beograđana budu taoci malog broja ljudi”– rekao je Đilas. Juče je nastavljen štrajk radnika RK, ali samo u Nemanjinoj ispred zgrade Vlade RS, gde su potisnuti od strane policije.Ulica Kneza Miloša je „oslobođena“ i saobraćaj se odvijao nesmetano. Oko 150 nezadovoljnih radnika i dalje nastavlja štrajk.

Plavi Orkestar u SKC-u

Sarajevski bend Plavi Orkestar će tokom maja meseca održati četiri klupska koncerta kao uvod u svoju veliku regionalnu turneju koja počinje na jesen 2009 godine. Oni će u subotu nastupati u SKC-u Begrad pred 300 ljudi. Ulaznice koštaju 1.000, a jedna osoba moći će da kupi najviše dve ulaznice, koje će važiti i za ulazak na veliki koncert u sklopu jesenje turneje. Oni će predstaviti i prvi singl sa novog albuma.

Taksista pretukao Šekija

Legenda srpskog fudbala Dragoslav Šekularac (72) lakše je povređen u sredu oko 11 sati u incidentu koji se desio posle sudara u centru grada. Prema rečima očevidaca, do incidenta je došlo posle sudara vozila kojim je upravljao Šekularac sa „škodom” taksiste „Beotaksija” na uglu ulica Nušićeve i Kosovske. Posle žučne rasprave taksista je Šekularca nekoliko puta udario pesnicom u lice, razbio mu arkadu i posekao jagodicu. Veći sukob sprečila je policijska patrola. “Bilo je strašno. U sudaru su se ogrebali, a taksista je Šekularca bacio na asfalt. Šeki je ustao, vratio se u auto, ali je odmah izašao. Skinuo je tablice sa taksija, posle čega je od njega dobio još udaraca”– priča jedan od očevidaca. Zatim su posetioci obližnje pekare istrčali i nasrnuli na taksistu koji se povlačio. Od linča su ga spasle tri policijske patrole, kojima je trebalo desetak minuta da zavedu red.

Dragoslav Šekularac je nakon ukazane prve pomoći, kolima Hitne pomoći prevezen u Urgentni centar kako bi mu bile zašivene posekotine.

I zaljubljenji na Rolerijadi

6

Dvanaesta po redu velika žurka na rolerima održaće se u subotu 30. maja. Ove godine na Beogradskoj rolerijadi zaljubljeni tinejdžeri moći će da učestvuju u trci za zaljubljene držeći se za ruke. Najspretnijim malim rolerima nagrade će dodeljivati naš proslavljeni košarkaš Saša Đorđević. Ove godine Rolerijadu otvara trka za odrasle. U trci mogu učestvovati stariji od 16 godina, podeljeni na mušku i žensku kategoriju, a pored amatera, rolere će provozati i profesionalci. Najšarmantniji će svakako biti učesnici trke za zaljubljene. Tinejdžeri od 13 do 19 godina mogu da učestvuju sa svojom dragom osobom držeči se za ruke ili svako za sebe. Porodične trke svake godine okupe mame i tate, tetke i strine, bate i seke na roškama i poneku bebu u kolicima. Ove trke startuju sa Trga Republike, a učesnici se drže za ruke i voze zajedno do cilja. U trkama za najmlađe učestvuju devojčice i dečaci u grupama do sedam godina, od 8 do 11 i od 12 do 15 godina, u odvojenim kategorijama.

Prijavljivanje traje do 29. maja, putem sajta www.rolerijada.rs ili u radnjama Sprot impuls na Terazijama ili u šoping molu Delta siti. Rolerijada ove godine organizuje i nagradni kviz u kome učestvuju čitaoci dnevnog lista „Blic”. Izvučenog dobitnika, „Blic" vodi na letovanje u Tunis. Posetioce i učesnike Rolerijade, pored vožnje rolerima, čeka i bogat zabavni program. Iza spomenika Knezu Mihailu biće postavljeni tobogani i skakaonice. Klince i klinceze zabavljaće animatori.

Boj Lucki zatvara sezonu žurki

U okviru poslednje „Back2Back Sessions“ dram’n’bejs žurke, u organizaciji sjajnih Baseline DJ’s, u subotu će klub „Route 66“ ugostiti jednog od trenutno najpopurarnijh rege-džangl di-džejeva na svetu – Boj Luckija koji nam dolazi iz Švedske. Boj Lucki, pravim imenom Bojan Lukić, odrastao je u Sarajevu, ali poslednjih 15 godina živi u Stokholmu. Njegov muzički izbor je šarolik, plesan i razigran, ali uvek prožet dab, džangl i rege uticajima. Upravo po tom zvuku je i postao popularan, te je uz RColu verovatno najpoznatiji predstavnik novog džangl talasa. Poslednjih godina okušao se i u produkciji, osnivajući svoju izdavačku kuću MIR Records, ali i istoimeni producentski kolektiv koji čine Boj Lucki, Toni Bassi i turntablist Ljudas. Boj Lucki je već dobro poznat ovdašnjoj publici, jer je ovo njegovo četvrto gostovanje u Novom Sadu. Pored Boj Lakija kao podrška nastupiće DJ Necone iz Beograda i publici predstaviti svoje viđenje „dubstep“ muzike. Biće tu i sjajni i nezaobilazni Lemon, Double B i M-Tech, koji su rezidenti ove uspešne d’n’b sezone u klubu „Route 66“, koju je posetilo preko 1.500 ljubitelja dram’n’bejsa.

Svet zatvara, mi otvaramo peintbol klubove

Osnivanjem Peintbol kluba „Zona adrenalina“ Novosađani od pre mesec dana imaju priliku da se zabave ovim neobičnim i ekstremnim sportom. Ovaj neobični sport u Srbiju je stigao 2001. godine, a danas u zemlji postoji preko 30 klubova, što takmičarskih, što rekreativnih. Pored toga što je dobra zabava i rekreacija, peintbol je i sport?. Doduše ekstreman, ali sport. Iako municiju predstavljaju kuglice sa farbom koje se rasprskavaju, ponekad ume da bude prilično bolno. Zbog toga je, uz kombinezon, najvažniji deo opreme maska za glavu. Deci se ova igra nikako ne preporučuje, osim uz prisustvo roditelja. “ Ovde ima manje kontakta nego u mnogim drugim sportovima, tako da gotovo nikad ne dolazi do incidenata. Normalno je da ponekad ljude obuzme žar, ali se strasti brzo smire. Čak i oni koji su po prirodi

7

agresivniji, ovde se „ispucaju“ i isprazne. Peintbol je, zapravo, jedan izuzetno efikasan način oslobađanja od stresa”– kaže predsednik kluba, dodajući da je sport podjednako otvoren i za muškarce i za žene. Uz to što je zabavan i izazovan, peintbol je i prilično skup sport. Tako za masku i pušku, to jest „marker“, treba izdvojiti preko 200 evra.

Exitov kamp preseljen

Kamp jubilarnog 10. festivala Exit biće na Oficirskoj plaži, na petrovaradinskoj strani Dunava, a ne do sada u parku kod Filozofskog fakulteta, potvrdila je uprava Festivala. Cena desetodnevnog boravka u kampu je 2.400 dinara, bez obzira na broj provedenih dana. Kamp prostor je smešten na desnoj obali Dunava, Kejom skojevaca nizvodno odmah nakon Železničkog mosta. Kapije kampa biće otvorene 6. jula u 8 ujutru, a zatvorene 15. jula u 16 sati. Tokom tih deset dana sve službe u kampu radiće 24 sata dnevno. Nakon kupovine mesta u kampu (putem sajta www.exitfest.org) posetioci će mejlom dobiti vaučere sa barkodom, koje će po dolasku na recepciju zameniti za kamp-narukvice. Drugi način da se obezbedite mesto u kampu je direktna kupovina narukvice na ulazu. Ipak, kako poručuju iz Exita, preporučuje se on-lajn kupovina, pošto će plaćanje na licu mesta biti moguće jedino ako u kampu ima slobodnih mesta. Kamp prostor na „Oficircu” je veći od starog, a ulaznice, odnosno narukvice se ne odnose na šator, nego na svaku osobu pojedinačno. Osim većeg prostora, organizatori najavljuju i bolje organizovane kamp-službe, ali i poboljšane dodatne usluge. Za sigurnost posetilaca brinuće se redari, zaduženi za očuvanje reda i mira, a sve informacije i pomoć pružaće osoblje, koje će biti uniformisano radi lakšeg prepoznavanja. Učesnicima će na raspolaganju biti veliki broj toalet kabina, ograđenih tuševa sa toplom vodom i montažnih umivaonika. Posebno se naplaćuje usluga čuvanja ličnih stvari i servis punjenja telefona, kamera i slično. Deseti Exit biće održan od 9. do 12. jula na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Pojačana kontrola uplate poreza

Svaki dinar koji treba da se slije u državnu kasu izuzetno je važan. Poreznici uredno izmirivanje obaveze neće proveravati samo rigoroznim kontrolama. Nova edukativna akcija, koja kreće uskoro, najavljena je u Centru za obrazovanje poreznika u Novom Sadu. O čemu se radi objasnili su direktor Poreske uprave Srbije mr Dragutin Radosavljević i direktro RC PU “Novi Sad” Zoran Radoman. Osim predstavnika medija, skupu su prisustvovali i direktori javnih komunalnih preduzeća iz APV koja se bave ili kontrolišu promet na pijacama jer će ova akcija krenuti baš od tezgi. Prodavci će prvo dobiti letke u kojima ih poreznici podsećaju na obavezu evidentiranja prometa preko fiskalnih kasa, drugi korak u akciji biće najavljene kontrole koje će to proveravati, a tek nakon toga usledile bi uobičajene kontrole te kazne i prijave.

Najavljujući ovu akciju, direktor PU “Novi Sad” Radoman objasnio je da je cilj novog načina rada da se uspostavi dobra komunikacija s preduzetnicima, dok je Radosavljević dodao da ovaj način rada ima za cilj podizanje svesti o poštovanju poreza i zakona jer od punjenja državne kase zavisi kvalitet usluga koje se iz nje servisiraju, poput, recimo, zdravstva ili školastva. Osim toga, prodavci koji ne plaćaju porez konkurentniji su jer nude robu po povoljnijim uslovima baš za deo koji treba da daju državi. Nakon Novog Sada, slični sastanci biće održani i u drugim regionalnim centrima: naredne sedmice na redu je Beograd, a slede Niš i Kragujevac.

Danas aranžman sa MMF-om

8

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić potvrdio je da će u petak, 15. maja, Međunarodni monetarni fond (MMF) odobriti stend-baj aranžman sa Srbijom u iznosu od tri milijarde evra, i najavio da će početkom sledeće nedelje Srbija moći da povuče prvih 800 miliona evra iz tog aranžmana. “Tih 800 miliona evra biće iskorišćeno za jačanje deviznih rezervi Narodne banke Srbije”– rekao je Jelašić i dodao da će u 2009. godini Srbija moći da povuče ukupno oko 2,1 milijardi evra iz aražmana sa Fondom. Guverner je napomenuo da će misija MFF-a doći u Beograd u drugoj polovini avgusta, kada će proceniti kako se sprovode dogovorene mere iz aranžmana i kakva je makroekonomska situacija u zemlji. “Od toga će zavisiti da li ćemo moći da povučemo sledeću tranšu, posle prvih 800 miliona evra od MMF-a” – rekao je Jelašić. Jelašić je izjavio i da je, uprkos svetskoj krizi, bankarski sektor u Srbiji solventan i likvidan, što znači da novca ima, ali su krediti skuplji nego pre godinu dana. Guverner je rekao da je NBS spremna da bankama odobri oko 70 milijardi dinara kratkoročnih kredita, dodatnih milijardu evra kroz „svop“ transakcije i da dalje smanjuje restriktivnost propisa.

Prodaja manja za 12%

Najavljeno stezanje kaiša počelo je, i to u bukvalnom smislu, jer su se građani, u vreme sve prisutnije krize, prevo odrekli hrane. Elem, kako beleži statistika, promet robe u trgovinama u prva tri meseca ove godine smanjen je za 11,7 odsto u odnosu na isti period lane. Posmatrano na mesečnom nivou, pozitivan iskorak napravljen je jedino u martu, kada je u odnosu na februar prodaja porasla 20,4 posto. Međutim, to je očekivani sezonski rast, koji u poređenju s martom 2008, manji 12,5 odsto.Trgovci, naravno, nerado govore o padu prometa, ali istraživanja pokazuju da je u nekim trgovinskim lancima promet nekih kategorija robe i proizvoda prepolovljen. Kada su prehrambeni proizvodi u pitanju, kriza je ušla i u velike radnje i u male dućane. Dostupni podaci često pokazuju da, što je manja radnja, to je i promet manji. Građanima su novčanici sve tanji i, naravno, mora da se štedi i na hrani. Najčešće se, prema podacima trgovaca, pazare najosnovnije namirnice: hleb, mleko, meso i, naravno, kafa... Trgovci priznaju i da građani štede i na takozvanim luksuznim mesnim prerađevinama i na osnovnim namirnicama. One prve ne kupuju, a one druge pazare manje. Manji su i pritisci stanovništva na šalterima banaka za odobravanje novih kredita, što dodatno umanjuje ličnu potrošnju i time dodatno slabi promet.

Istraživanja pokazuju da se ekonomska kriza najpre osetila u prodaji luksuznih proizvoda, garderobe, nakita, kućnih aparata. Posle smanjene tražnje za kvalitetnijom kozmetikom, odećom i obućom, opala je i kupovina skupljih prehrambenih artikala.

Izmenjen zakon o komorama

Skupština je usvojila izmene Zakona o privrednim komorama, koje omogućavaju da najmanje 100 firmi mogu osnivati komore po teritorijalnom principu, odnosno prema delatnosti. Usvojen je i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, kojim se ta oblast uređuje u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije i EU.

Nezaposlenost u 2009. neće biti veća

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mlađan Dinkić rekao je da nezaposlenost u Srbiji neće ove godine biti povećana u odnosu na prošlu godinu. U prvim mesecima 2009. godine u Srbiji je zabeležen blagi pad

9

zaposlenosti, ali se to može nadoknaditi u drugoj polovini godine zahvaljujući državnim merama za zapošljavanje, rekao je Dinkić na Nacionalnoj konferenciji o zapošljavanju. Dinkić je rekao da je u Srbiji na kraju 2008. godine nezaposlenost bila 14,7 odsto, merena prema metodologiji Evropske unije. Ukazao je da je u martu u Srbiji broj zaposlenih smanjen za 2.000, ali da se ne zna šta je tačno posledica krize, a šta penzionisanja

Šef delegacije Evropske komisije Žozep Ljoveras kazao je da je visoka stopa nezaposlenosti jedna od najvećih slabosti srpske privrede, što znači da Srbija ne iskorišćava dobro potencijal radne snage.

“Armija” mladih i dalje čeka posao

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, u Srbiji sada oko 100.000 mladih čeka na prvi posao, a ekonomska kriza je dodatno povećala taj problem. Vlada je u budžetu odredila stavku za zapošljavanje 10.000 pripravnika i 195 miliona dinara za prekvalifikacije, ali će, međutim, u narednim godinama za te svrhe za programe dodatne obuke i prekvalifikacija biti potrebno još više novca. . Potpredsednik Vlade je najavio da bi naredne sedmice trebalo da budu potpisani prvi ugovori za zapošljavanje pripravnika uz subvenciju države, navodeći da su se do sada prijavila preduzeća koja žele da zaposle 5.500 ljudi. Dinkić je rekao da je iz republičkog budžeta izdvojen novac za zapošljavnje 10.000 pripravnika, dok će Vojvodina izdvojiti novac za još 5.000 pripravnika. On je najavio da će 18. maja biti donet novi paket mera za održavanje postojećih radnih mesta, tako što će se odobravati krediti za likvidnost sa još nižim kamatama.

Dotakli dno krize!

Mlađan Dinkić je ocenio da je srpska privreda u februaru „dotakla dno krize“ i da sada slede bolje vesti. Rekao je da na to ukazuju podaci o izvozu i industrijskoj proizvodnjji koji su u martu poboljšani, a zabeležen je i blaži pad zaposlenosti. „To ne znači da je kriza gotova, ali znači da ćemo od sada imati bolje vesti“, kazao je Dinkić. Ministar je rekao i da naznake iz razgovora sa privrednicima u aprilu i maju govore da se stvari lagano poboljšavaju.

Pijana napala istražnog sudiju

Mnogo puta sam kao dežurni istražni sudija izlazio na razne uviđaje, ali ovako nešto mi se nikada nije dogodilo. Alkoholisana sugrađanka Agneš Majer (38), sa stanom u Novosadskoj ulici 188, fizički je nasrnula na mene kada sam, radeći svoj posao, naložio da joj se izvadi krv, kako bi se tačno utvrdio stepen alkoholisanosti, koju je na licu mesta utvrdila ekipa saobraćajne policije, izašavši prva na uviđaj posle saobraćajke koju je, upravo, ona izazvala. Zbog ugrožavanja javnog saobraćaja i napada na službeno lice u vršenju službene dužnosti, policija je Agneš Majer privela i odredila joj pridržavanje od 48 sati. O svemu je obavešten tužioc i predsednik Okružnog suda u Novom Sadu - rekao je za “Dnevnik” dežurni istražni sudija Opštinskog suda u Bečeju Goran Čimburović. Sve se dogodilo u večernjim satima 11. aprila ispred semafora, na kom je bilo upaljeno crveno svetlo, raskrsnice ulica Todora Cvejanova i Zelene u Bečeju. Aleksandar Mojsilov iz Mola se zaustavio vozeći “reno – lagunu”, a na njega je naleteo “jugo” za čijim volanom je bila Agneš Majer. Saputnici u “jugu” bili su Ištvan Lakatoš, Julijana

10

Turai i sedmogodišnje dete A. T. Saobraćajci su na licu mesta utvrdili da je Majerova vozila u alkoholisanom stanju, što je kasnije potvrđeno da je imala 3,48 promila alkohola u krvi.

Rizik od dublje krize u Evropi

Postoji rizik da tekuća privredna kriza u Evropi postane još dublja, a period oporavka bude duži nego što se ranije predivđalo, ukoliko se nastavi pad poslovnog poverenja i tražnje u globalnoj ekonomiji, upozorili su eksperti Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u najnovijoj analizi stanja zdravlja evropske privrede.

Tom Džons u Areni

Pop veteran Tom Džons (69) nastupiće u Beogradskoj areni 13. novembra, kada će predstaviti novi album „24 hours”, ali i hitove iz 50 godina duge karijere, najavila je producentska kuća „Lupa promotion”. Ulaznice će biti puštene u prodaju od 18. maja na svim prodajnim mestima Card Servisa, Bileta i Eventima, a koštaju od 2.500 do 8.000 dinara. Album „24 hours” je, po mišljenju kritike, njegovo emotivno najjače ostvarenje do sada, jer prvi put donosi Džonsove autorske tekstove sa mnogo autobiografskih momenata. Akcenat je na pesmi „The Road” koju je posvetio supruzi, a kako mu je ideju za početak stvaranja albuma dao Bono Voks iz „U2”, kada ga je jedne noći u baru ispitivao o muzičkim počecima, odlučili su da zajedno urade pesmu „Sugardady”. Inače, Džons je postao pevačko ime 1965. godine kada je sa singlom „It’s Not Unusual” dospeo na prvo mesto najprodavanijih u Velikoj Britaniji, a usledili su naslovna tema u filmu o Džemsu Bondu „Thunderball”, Gremi za najboljeg novog umetnika i hitovi kao što su „Green Grass Of Home”, „Delilah”, „She’s A Lady”... Vratio se 1999. sa obradom „Burning Down The House”. U 2000. godini imao je dva velika hita: „Mama Told Me Not To Come”, u saradnji sa grupom Stereophonics, i plesni klasik „Sex Bomb”.

Dejv Gan pušten iz bolnice

Samo nekoliko minuta pred nastup u Atini Dejv Gan (47), pevač sastava Depeche Mode, u utorak uveče je odvezen u bolnicu. Iako je juče pušten kući, ne oseća se dovoljno dobro da bi održao novi koncert u Atini.Nastup grupe Depeche Mode u Atini otkazan je nakon što je pevaču pozlilo u bekstejdžu neposredno pred početak koncerta. Oko 30.000 obožavalaca koji su platili i do 100 evra da čuju britanski bend, ostali su razočarani, a u ime benda se izvinio menadžer: “Dejv se ne oseća dobro i po preporuci lekara prebačen je u bolnicu na detaljniji pregled. On je zaista želeo da nastupa, ali na žalost, ne možemo ništa da uradimo, isuviše je slab. Prenosim vam njegovo izvinjenje”. Menadžment benda očekuje da će se brzo oporaviti, pa je moguće da koncert u Atini ipak bude održan, dok nije bilo pomena o otkazivanju bilo kog drugog nastupa. Od organizatora njihovog nastupa u Beogradu saznali smo da bend stiže 20. maja, kako je i planirano. Bend je u Grčku došao nakon uspešnog koncerta u Tel Avivu. Depeche već za danas imaju zakazan nastup u Istanbulu, a pre Beograda idu u Bukurešt i Sofiju. Inače, kapacitet koncerta grupe Depeche Mode na Ušću (20. maj) povećan je na 50.000. Ulaznice se mogu kupiti u filijalama Erste banke i Gigstix prodavnicama (Supermarket).

11

Tunelom od Češke do Jadrana

Slovenačko i hrvatsko primorje bivše Jugoslavije bile su omiljene destinacije turista iz bivše Čehoslovačke, a ovih dana u Pragu je otkriveno da je komunističko vođstvo nekada zajedničke države Čeha i Slovaka planiralo da gradi tunel koji bi njihove državljane do Jadranskog mora doveo za svega dva sata! Turisti iz Čehoslovačke bili su najbrojniji stranci u Jugoslaviji tokom letnje sezone, a to su i sada na hrvatskom primorju. Godišnje oko 800.000 Čeha poseti Hrvatsku. Problem ovih turista bio je dug put preko Austrije i Slovenije. Češke „Lidove novine“ otkrivaju da je, u tom cilju, još 1975. u Pragu izrađen plan o izgradnji 410 kilometara dugog tunela do Jadrana! Tunel bi počinjao od Čeških Buđejovica i išao do luke Koper u Sloveniji. Gradnja ipak nikada nije započela, a stručnjaci tvrde da razlog nije zbog nerealnosti projekta, već političke prirode: Austrijanci nisu želeli da im komunisti rovare pod zemljom. “Sa tehničke strane ceo projekat može i danas da se realizuje. Umnogome je čak prestigao vreme u kome je nastao” – kaže Jirži Svoboda, šef centra podzemnih građevina današnjeg preduzeća „Pragoprojekt“.

Koliko bi se izgradnjom železničke pruge uštedelo vremena, svedoči i to što voz „Jadran ekspres” razdaljinu od Praga do Splita prevaljuje za 20 sati. Posebna zanimljivost projekta bila je izgradnja veštačkog ostrva na Jadranu koje bi bilo suverena teritorija Čehoslovačke! Ostrvo bi bilo napravljeno od zemljišta i stena iskopanih prilikom probijanja tunela. Po dogovoru sa tadašnjim jugoslovenskim vlastima, ostrvo bi ujedno bila i prva i jedina čehoslovačka pomorska luka „Adrijaport”.

I Bolivija bi tunelom na more

Da je ideja o tunelima veoma aktuelna, svedoči i to što su čelnici Čilea pre nekoliko dana objavili da su voljni da pomognu Boliviji u gradnji tunela koji bi toj zemlji omogućio izlaz na more, o čemu Bolivijci sanjaju već 130 godina, od kada su izgubili rat sa Čileom. Projekat su napravila trojica uglednih čileanskih arhitekata, a tunel, koji bi bio dug 150 kilometara, prolazio bi severom Čilea, pa ispod granice sa Peruom, dok bi mu kraj bio na veštačkom ostrvu u Tihom okeanu koji će biti izgrađen nasipanjem tunela.

Akcije Dženeral motorsa pale

Akcije američkog „Dženeral motorsa”, nekada najvećeg proizvođača automobila na svetu, pale su na berzi u Njujorku na najniži nivo od 1933. godine, pošto je kompanija u ponedeljak objavila da je šest njenih najviših rukovodilaca prodalo akcije. Kao posledica toga, akcije GM su u utorak pale 20 procenata, na 1,15 dolara, što je najmanja cena od 1933. godine. „Tržiste je stavilo do znanja da će najverovatnije doći do bankrota”, izjavio je Kevin Tjanan, analitičar iz Njujorka, dok je izvršni dirketor GM Fric Hendrson izjavio da je bankrot izgledniji nego što je auto-kuća ranije predviđala.

Demjanjuk dobrog zdravlja

Zdravstveno stanje Džona Demjanjuka je neočekivano dobro, pa su lekari u zatvoru Štadelhajm u Minhenu ocenili da 89-godišnjak, optužen za nacističke ratne zločine, može svakako da ostane u zatvoru. Nemačko tužilaštvo ga tereti da je u koncentracionom logoru Treblinka-Sobibor učestvovao u ubistvu najmanje 29.000 evropskih Jevreja. Demjanjuk, koji je rođen u Ukrajini i koji

12

je u SS-jedinice stupio kao zarobljeni vojnik Crvene armije, prekjuče je posle višenedeljnog pravnog odugovlačenja deportovan iz SAD u Minhen.

Kazna od 1,06 milijardi evra

Evropska unija je juče kaznila sa rekordnih 1,06 milijardi evra američku korporaciju Intel, konstatujući da je najveći svetski prozvođač kompjuterskih čipova nelegalnom taktikom prodaje oštetio rivalsku firmu Advensd Majkro Divajsiz (AMD). Prošle godine je EU sa 899 miliona evra kaznila kompaniju Majkrosoft zbog zloupotrebe monopola. Intel pokriva oko 80 odsto svetskog tržišta kompjuterskih mikroprocesora i ima samo jednog pravog rivala – AMD.

Gej brakovi i u državi Njujork

Nakon rasprave koja je trajala skoro pet sati, Skupština Njujorka, sa 89 glasova za i 52 protiv, odobrila je nacrt zakona kojim se legalizuje homoseksualni brak. Nacrt zakona još bi trebalo da potvrdi i Senat, a ako se to desi, Njujork bi posle Mejna, Konektikata, Masačusetsa, Ajove i Vermonta postao šesta savezna država koja priznaje istopolnu bračnu zajednicu.

Uskoro venčanja i u vazduhu

Parove koji traže originalno venčanje oduševiće ideja o venčanju na 9.000 metara, koje planira da uvede britanski avioprevoznik easyJet. Parove će venčavati piloti, koji će mladence odmah po ceremoniji odvesti na medeni mesec. Za sada se čeka odgovor britanskih vlasti na ovaj neobičan zahtev easyJeta.

Multimilionerka sa 25 godina

Špankinja (25) dobitnica najveće sume u istoriji nagradne igre Evromilioni, vikend je provela bolesna, ne znajući da je postala multimilionerka. Dobitnica koja živi na Majorci i čiji identitet nije objavljen, osvojila je 126.231.764 evra, što je suma kojom može da kupi dva aviona "erbas A-320", saopštila je onlajn lutrija Servijapuestas. Majorčanka, koja je dobitnu kombinaciju uplatila prekog sajta Servijapuestasa, tek u ponedeljak je saznala da je postala srećna dobitnica. "Imala je grip i vikend je provela ne znajući da je postala multimilionerka, sve dok predstavnici Servijapuestasa nisu u ponedeljak stupili sa njom u kontakt", navodi se u saopštenju onlajn lutrije.

13