Ravan krov
Na poetku, treba biti precizan i rei da ravni krovovi kao takvi
ne postoje. Pod terminom ravni krovovi podrazumevaju se krovovi sa
nagibom manjim od 15 % (ravni krovovi sa velikim nagibom), a veim
od minimalno potrebnog za nesmetano odvodnjavanje, od 0,5 %.
Iako to uglavnom zavisi od tipa ravnog krova, navodi se da bi
njegov proseni vek trajanja trebalo da bude najmanje 10 godina.
Meutim, kako bi ravni krov uspeno ispunjavao osnovnu namenu,
neophodno je da se kontrola i odravanje obavljaju redovno.
Tipovi ravnog krova
Ravni krovovi se prema materijalima i nainu izrade mogu svrstati
u grupe. Ovde je data jedna osnovna podela, a vrste krovova su date
u rastuem redosledu prema trajnosti, ali i prema trokovima
izgradnje. To su:
* Asfaltni ravni krovovi* Ravni krovovi sa jednoslojnom
membranom* Vieslojni ravni krovovi* Ravni krovovi od ravnog ili
profilisanog lima
Trokovi izgradnje variraju od 1-2 evra po kvadratu za asfaltne,
odnosno jednoslojne krovne pokrivae koji se postavljaju preko
postojee krovne ploe, do 20 evra po kvadratu za metalni
krov.....Koga interesuje kompletan tekst,
Izvor:http://www.buildmagazin.com/index.aspx?fld...;ime=bm0104.htm
Po definiciji, dugovenost graevinskog materijala predstavlja
njegovu sposobnost da zadri svoje fizike karakteristike tokom
odreenog perioda vremena. Shodno tome, definicija da je dugovenost
nekog graevinskog materijala N godina, znai da u tom periodu,
podvrgnut svim klimatskim uslovima za dati region za poslednjih N
godina unazad (dugotrajno dejstvo maksimalnih i minimalnih
temperatura, vlanost u kombinaciji sa ekstremalnim temperaturama,
kie, sneg, grad u kombinaciji sa vetrovima, vetrovi sa habajuim
dejstvom estica praine koje nose, UV zraci, zagaen vazduh u zonama
industrijskog okruenja i dr.) taj graevinski materijal ne menja
svoja fiziko-mehanika svojstva (vrstoa, kompaktnost,
termoizolacione i zvukoizolacione karakteristike, vlanost,
paropropusnost i dr.)
I dok je za svaki materijal ponaosob njegova dugovenost u
odreenoj meri poznata (u razvijenim zemljama i propisana
regulativom), protokom vremena sve je izvesnije da za dugovenost
konstrukcije nije vana samo dugovenost svakog njenog sastavnog
sloja ponaosob, ve i njihove interakcije u okviru konstrukcije u
kojoj se zajedno nalaze.
Ovo se posebno ogleda kod ravnih krovova, gde i najmanje
zanemarivanje fiziko-mehanikih karakteristika primenjenih
materijala u slojevima neizbeno vodi ka degradaciji gotovo svih
slojeva, to za rezultat uvek ima gubljenje termo-fizikih i
hidroizolacionih svojstava ravnog krova u celini. Stoga se jo u
fazi projektovanja posebna panja mora posvetiti ne samo odabiru
materijala na osnovu njihovih karakteristika ponaosob, ve i ukupnom
sadejstvu svih projektovanih slojeva.
Jedan od osnovnih zadataka sa kojima se susreemo kod reavanja
konstrukcije ravnih krovova je odvoenje pare iz slojevitog sistema
termo-hidroizolacije ravnog krova, a koji se najee projektuje po
sledeoj shemi:
* krovna ploa (od rebrastog lima ili betonska)* paroizolacija sa
ili bez sistema za odvoenje pare* termoizolacija* zatita
termoizolacije* sloj za pad* podloga za hidroizolaciju*
hidroizolacija* sloj za zatitu hidroizolacije (kod prohodnih
krovova)
Osnovna primedba kod ovakvog sistema je usvojeni raspored
slojeva, pre svega sloja za pad. Iskusni projektanti uvek e sloj za
pad staviti ispod hidroizolacije i termoizolacije, tako da se u
sluaju oteenja ili proticanja hidroizolacije voda moe drenirati sa
najnie take....
U protivnom, voda koja dospe u termoizolacioni sloj, posebno
posle par naizmeninih ciklusa zamrzavanja i otopljavanja, obavezno
dovodi do oteenja termoizolacije, te posledino i do degradacije
itave konstrukcije ravnog krova. Meutim, faktor na koji se ne moe
uticati u etapi projektovanja radova, posebno kod izvoenja ravnih
krovova veih povrina, jeste klimatski faktor, tanije vlanost
vazduha i atmosferske padavine u vreme izvoenja radova. Naime,
parna brana, sa ili bez sistema za odvoenje pare, postavljena
neposredno iznad krovne ploe, titi od pare koja dolazi iz objekta,
odozdo. Sa druge strane, hidroizolacija, kao zavrni sloj, titi od
prodiranja atmosferske vode u konstrukciju krova, ali se javlja i
kao parna brana iznad termo-slojeva ravnih krovova, odozgo. Ostaje
meutim problem vlage zarobljene izmeu parne brane i hidroizolacije,
u termoizolacionom sloju. Ova vlaga se najee javlja kao posledica
atmosferskih padavina tokom izvoenja ravnog krova i verovatnija je
to je povrina krova vea, pa samim tim i vreme izvoenja due.
Konano, ono na ta se gotovo i ne moe uticati je vlanost vazduha
u vreme izvoenja radova. Iako na prvi pogled izgleda zanemarljiv,
ovaj faktor vrlo esto u krajnjem utie ne samo na termoizolacione
karakteristike, ve i na ukupnu dugovenost ravnog krova...
Ako se zna da 1% vlage u mineralnoj vuni i do 20% umanjuje njena
termoizolaciona svojstva, te ako je sadraj zarobljenog vazduha u
mineralnoj vuni oko 80% i ako je vlanost vazduha recimo 80% (a vrlo
esto je i vea zbog uobiajenih letnjih kia u veini klimatskih
podruja), sledi da izmeu slojeva paroizolacije i hidroizolacije
imamo zarobljen vazduh sa 64% vlage. Posle viegodinjih naizmeninih
ciklusa visoke letnje i niske zimske temperature, rezultat je uvek
isti degradacija termoizolacionog, pa i hidroizolacionog sloja, ma
koliko oni bili kvalitetno izvedeni....
Generalno gledano, na dugovenost ravnih krovova utie veoma mnogo
faktora. Ono na ta moe da se utie je pravilan izbor sistema za
termo-hidroizolaciju ravnih krovova, a posebno izbegavanje greaka u
projektovanju, izvoenju i eksploataciji ravnih krovova koje
direktno utiu na dugovenost ravnih krovova.
Po statistici SSSR-a napravljenoj 80-tih godina, struktura
greaka kod ravnih krovova je sledea: 13% greaka u projektovanju,
69% greaka u izvoenju i 18% greaka u eksploataciji.
U praksi, najei uzroci koji direktno utiu na dugovenost ravnih
krovova, dovodei esto i do njihovog preranog razruavanja, su:
* bioloko razruavanje* deformacije krovne ploe* mikroprsline na
povrini od sunevog zraenja* prodor vode bono, kroz parapete, a
ispod hidroizolacije* nekvalitetno zapunjene fuge parapetnog zida*
odsustvo holkera ili nepravilno izvedeni holker na prelazu
horizontalne povrine ka parapetima* nepravilno projektovana ili
izvedena poklopna ploa na atici (parapetu) ravnog krova, koja treba
ne samo da zatiti direktan prodor atmosferskih padavina u slojeve
termo-hidroizolacije ravnog krova, ve i da obezbedi nesmetano
otparivanje tih slojeva* odsustvo temperaturnih dilatacionih
razdelnica u slojevima nad termoizolacijom i posledina pojava
nekontrolisanih pukotina* zanemarivanje razliitih modula
elastinosti susednih slojeva krovnog pokrivaa, a to je posebno
znaajno kod izvoenja slojeva iznad sloja hidroizolacije i samim tim
odsustvo razdelnih zatitnih slojeva* vlaenje utopljivaa
(termoizolacionog sloja), naizmenino njegovo promrzavanje i
otopljavanje, sve do pojave kritinog pritiska vodene pare iz
termoizolacionog na hidroizolacioni sloj* ne uzimanje u obzir
injenice da se deklarisana nosivost termoizolacionog sloja
(stiropor, stirodur, mineralna vuna) dostie tek po njegovoj 10%-noj
deformaciji i posledinog uticaja na rastezanje i trajno oteenje
hidroizolacionog sloja usled sleganja nieg sloja termoizolacije i
do 10% njene debljine (to retko koja hidroizolacija moe da izdri)*
nedopustivo rastojanje izmeu ploa termoizolacije i posledini
lokalni ugibi hidroizolacijonog sloja* nepostojanje sloja za
izjednaavanje parcijalnih pritisaka vodene pare, to je posebno vano
iznad prostorija sa uveanom temperaturom unutranjeg vazduha (preko
22C) i natprosenom relativnom vlanou (preko 65%)* lepljenje slojeva
paroizolacije ili hidroizolacije na mokru, neoienu od praine ili
kavernoznu povrinu* lokalna udubljenja povrine krovnog pokrivaa u
kojima se sakuplja voda, praina i lie, to usled truljenja izaziva
ubrzanu degradaciju krovnog pokrivaa* ne uzimanje u obzir direktne
veze izmeu boje krovnog pokrivaa i temperature na njemu i u vezi s
tim godinje amplitude temperature i preko 120C, a dnevne i do 90C,*
ne sagledavanje pojave da se na visokim letnjim temperaturama
ljunak (balast) iznad hidroizolacije zagreje i utapa u nju, a zatim
zimi, voda koja pree u led preko tako utisnutog ljunka u
hidroizolacioni sloj jednostavno cepa hidroizolaciju*
nesagledavanje lokalnih klimatskih uslova koji mogu da budu daleko
ekstremalniji od onih pri kojem je izvreno ispitivanje
projektovanog materijala i za njih izdan sertifikat: pojaani vetar
bure i oluje kombinovane sa atmosferskim padavinama, horizontalno
dejstvo kie kombinovane sa jakim vetrom na parapete ravnog krova,
razliite meusobne linijske i povrinske deformacije slojeva pri
visokim i niskim temperaturama i njihovom naizmeninom dugotrajnom
dejstvu* primena gorivih termoizolacionih i hidroizolacionih
materijala i dr.
Koga interesuje kompletan tekst sa slikama,
Izvor:http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fl...;ime=bm0427.htm
