Embed Size (px)
Citation preview
"SELEKCIJA I SEMENARSlVO"PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. VII, No . 3-4 (2000), STR. 71-77, NOYI SAD
RAZLIKE MEDU VRSTAMA STRNIH ZITA U AKTIVNOSTIa-AMIIAZE PRI KLIJANJU SEMENA
STOjANOVICjELENA, STOjANOVICjOYANKA, CULAFIC LjUBINKA,GRUBISIC, D., STEFANOVIC, M.l
IZVOD: lspitiuana je aktivnost a-amilaze iz semena pel ursta strnih :iita u razlaganjuskroba pri njegovoj inkubaciji na skrobno-agarnoj pod/ozi. Dobijena je razlicita aktiunostenzima u zavisnosti od urste :iita, temperature imbibicije i inkubacije, godineporekla semena,postojanja iii odsustva embriona i koncentracije giberelina u podlozi. U proseku za svetretmane najoece razlaganje skroba je dobijeno kodpsenice, a najmanje kod ovsa. Aktiunostenzima iz sernena tritikalea i razi je bila pribliina i neito niia nego kod psenice. Najmanjaaktiunostje dobijena kodkontrolne uarijante (polouine semena bez embriona i bez dodauanjagiberelina). Prisustuo giberelina u pod/ozi je uticalo na pouecano razlaganje skroba, itopokazuje njegouu ulogu u klici u pospesiuanju sinteze ilili aktiunosti ti-amilaze. Najmanjerazlike u razgradnji skroba su dobijene izmedu semena dobijenog u razlicitim godinama.
Kljucne reci: urste iita, a-amilaza, giberelin, temperatura
UYOD: Serne svake biljne vrste i genotipa odlikuje se spcciflcnim rnorfoloskim iflzioloskim osobinama. Njegova grada jeslozcna i specificna a hemijski sastav odredujehranidbenu, tehnolosku a donekle i bioloskuvrednosr, Serne obezbedu]e prezivljavanje iohnavljanje visih hiljaka, odn . njihovkonrinuitct u vremcnu i prostoru . Svi zivotniprocesi u suvom sernenu su svedcni na minimum, a biohernijski i fizioloski procesi koji seodigravaju tokom razvica i k1ijanja sernena imehanizmi koji te procese kontrolisu sunedovoljno poznan (Gruhisic i Konjevic,1981).
Da bi serne klijalo mora biti zivo.nedormanrno i da ima povoljnc uslove. Prviproces pri klijanju sernena je imbibicija(bubrenje), koja se moze definisatl kaohidratacija koloida. Tada klica prelazi izlatentnog stanja u aktivno koje se karakreriseaktivacijom enztma koji ucestvuju u razgradnji nerastvorljivih organskih materija ,translokacijom produkata ove razgradnje,intenzivnom cclijskom deobom i povecanjemintenziteta respiracije. Za razgradnju skroba,koji je najvise zastupljen u zrnu zita, do monoi disaharida neophodna je aktivnost hidrolitickih enzima a pre svega a-amilaze. Po
navodima velikog broja aurora da bi doslo doaktiviranja enzima u aleuronskom sloju zila iiido de novo sinreze ovog enzima neophodnoje prisusrvo giberelina (Palcg et al. , 1962) .
Povecani sadrza] iJiliaktivnost n-amilazekod zrelih useva utice na predzetvenoisklijavan]e zita pri kisovitorn vrernenu. Da bise ocenila osetljivost vrsta i genotipova naprcdzctverio isklijavanje upotrebljavaju serazliciti postupci, koji se mogu svrstati u trikategorijc : J-vlzuelna oce na isklijavanjasernena, 2-test klijanja ovrsenog zrna iii celogklasa, i 3-analiza enzimatskih izmena usernenu ko]e rezultiraju u razgradnji skrobalzvorni naucni rad (Original scientific paper)(Hagemann i Ciha, 1984) . Sve ove rnetodeimaju prednosti j ncdostatke . Za selekcionercje znacajno da brzo, prosto i reproduktivnootkriju osetljivost na isklijavanje. Mcdutim,kako su pokazali rczultati Derere et al. (1976)otpornost na isklijavanje je vrlo kornpleksnosvojstvo i ni [edna komponenta otpornostinije dovoljna da obezbcdi zastitu. Sarnokombinacija komponenata otpornosti kao !itosu niska aktivnost a-amilaze i/ili neosetljivostna GA3 i inhihitori k1ijanja iz pleve mogu daohezhede operativnu otpornost.
I jELENASTOjANOYIC, dipl. mol. biolog, dr jOYANKA STOjANOVIC, Centar za strna :lita, Kragujcvac,Prof. dr LJUBINKA CULAFIC, Bioloski fakultct, Beograd, de DRAGOLjUB GRUBISIC, Bioloski inslhul,Beograd, dr MILENKO STEFANOVIC, Peirodno malemalii'ki fakullet, Kragujevac
71
Cilj ovog rada je da se tcoretski razjasneneki procesi pri klijanju serncna i objasnerazlike izrnedu vrsta strnih zita u aktivnostin-amilaze pri bubrcnju i klijanju na razllc ltirnternperarurarna.
Materljal i metode rada
Za eksperimenr je uzeto seme psenice(Srbijanka), jecrna (Kraguj), ovsa (Rajac),tritikalea (Kg-20) i razi (L-307/4) iz zetve 1998.i 1999 . godine. Odabirana su krupnija,ujcdnacena zrna. Masa zrua se znarnorazlikovala, kako rncdu vrstama tako i mcdugodinama. Metod rad a je dctaljno dat uPraktikumu iz fiziologije biljaka, Prirodno-maternatickog Iakultcta (1986) . Serne jetretirano 50% sumpornom kiselinom utrajanju od 3 sara, a nakon toga je ispiranosr crtlnorn vodom 10 puta i ostavljano ufri zideru na oko 4°C u roku 20 sati. Sernepscnlce, razt i tritlkalea je scccno na po petujednaccnth polovina i s tavlja no u odgovarajuce Petri kutije. Seme jccma i ovsa [e presecenja oljusten od plevica ko]e su kod ovsaslobodne, a kod [ecmn s ras le za ornotacsc m e n a . U Petri kuti je sa razl icitim koncentracijama giberelina i kontrolne (K)dodavane su polovine sernena bez, a u kutije(E) polovine semena sa embrionom. Serne jcdrZano 48 sari u termostatima na 22°C i 10°e.Pokazalo sc da su na niskoj ternperaturiinkubacije (l0°C) reakcije vrlo slabe (kod
Tab. 1. Aktivnost a-amilaze 1/ semenu pseniceTab. 1. a-amylase activity in wb eat grain
ovsa ih uopsre nije bilo) pa SlI izvo d c n i ogledigde je serne svih isp itivan ih vrsta drzano sarnou vodi na tcrnpcraturi od 20"C u trajanju od 4sara . U ovom slucaju serne ovsa je ljustcno prepotapanja u vodu, a serne [ccrna jc ljustcnosarno delirnicno pre postavljania na podlogu.Posle 48 casova polovinc scmena su sklanjanei prcko agara je preltvan rastvor joda ukalijum-jodidu . Dobijana je reakcija plavebo]e u agaru sa skrobom a na mestima okopolovina serncna dobijani su bezbojni iiisve t lo ljublcastl krugovl us led difuzijeu-urrulaze koja je razlagala skrob iz podloge.Mereni su precnici ovih krugova i vrseuo jenjihovo uporedlvan]e izmedu pojedinihtretrnana.
Za svaku godinu i za svaku ternperaturuinkubacije uradeno je vise eksperimenata. Uradu Sll pokazanc prosccne vrcdnosti ogledasa semenom cija je imbibicija obavljana 1I
frifideru i rezultatl sa imbibicijom 1I vodi na20"C a inkubacijom na 22°C. Pri inkubaciji ria10"C pokazani su same rezultati saimbibicijom u vodi na 20"e.
Rezultati i diskuslja
Prosccnc vrcdnosti precnika obezbojenihprstenova koji pokazuju aktivnost a-ami laze uzmu pscnice iz zetve 1998. i 1999 . godine prirazlidtim tcmperarurama imbibicije i inkubacijedati su tabeli 1. Najmanja aktlvnost je dobijenakod kontrolne varijante (K) odn. kod polovina
·Imbibicija 4°C ·Imbibicija 20"C 'Imbibicija 20nC Prosek
Varijanta Hlnkllbacija 22"C ··Inkllbacija 22"C uInkllbacija 10"C Average
1998. 1999. 1998. 1999. 1998. 1999. mOl %
K 5.7 5.3 20.0 23.5 17.3 20 .0 15.3 lOO
E 7.4 7.1 21.5 22.8 18.2 19.3 16.1 105
10.0 8.2 11.3 21.3 22.5 19.3 19.9 17.1 112
1.0 8.4 11.8 22.9 22.0 19.3 20.8 17.5 114
0.1 8.5 11.4 23,3 24 .1 19.1 20.1 17.7 116
0.01 8.4 11.7 19.1 24 .2 17.7 199 16.8 no(1.001 7.6 8.5 16.6 19.1 16.2 18.4 14.4 94
Prosek 7.7 9.6 20.7 22 .6 18.1 19.8 16.4Average
Znacenje varijanti u svim tabelama:The meaning of variants in all tables :
K - Polov ine semena bez embriona - I lalf of seeds with out embryoE - Polovine semena sa embrionom . Half of seeds with embryo0.0]·10.0 - Koncentracija giherelina u podlo",i ("g/ml) - Concemrmion of gibberellic acid in the medium (flg/ml)'Jmbicija (bubrenje) - Imbibition"lnkubacija·llleubalion
72
semena bez embriona i bez gibe re lina uskrobno-agarozno] podlozi, pri svirn kombinacijama temperatu ra imbibicije i inkubacije.Dodavan]e giberelina u pod logu imalo je uticajana povecanje aktivnosti u-amllaze, ali je bilorazlika izmedu pojedinih koncentracija. Uproseku za sve kombinacije temperatura i za obegodlne prtblizne vrednosti aktivnosti n-arni lazedobijene su za koncentracije giberclina 0,1 i 1,0g/rn l, rnada nije bilo vclikih razlika ni izmeduosta.lih koncentracija. Polovinc semena saernbrionorn su imale vecu aktivnost od polovinabez embriona i od najnize ko ncentracije gi.berelina u podlozi. Seme iz 1999. je imalo vecuakrlvnosr enzirna od sernena iz 1998. godine. Natcmperaturi imbibicije od 200 i inkubacije 0<1
Tab.2 Ak titmost -amilaze II semenu jecmaTab.2 a -amylase activity ill berley grain
22°C dobiicne su najvece vrednosti za aktivnostn -anulaze. Ova aktivnost je bila niZapri imbibidjina visokoj i inkubaciji na niskoj ternperaturi iizuzctno niska pri imbibiciji na nisko] i inkubacij ina visokoj temperaturi. To pokazuje da je priniskoj temperaturi bubrenja usvojeno nedovoljnovode za aktiviranje procesa u semenu,
Aktivnost u-arnt lazc kod jccmapokazuje slicne rcndenci]e. ali je u p roscku faaktivnost bila znatno niza pri imbibiciji na 20 iinkubaciji na lODe (tab. 2.) . Kod ove vrste [eispoljen mnogo veCi efckat kllce i egzogenihgibcrclina na aktivnost u -amilaze nego kodpsenice a najvcci efckat je, kao kod psenice,ima la ko ncentracija gibcrclina od 0,1 g/ml,
*Imbibicija 4"e *[mbibicija 20ne *[mbibicija 200 e Prosek
Varijan ta ulnkubacija 22"e ulnkubacija 22ne **InkubaciJa ro-c Average
1998 . 1999 . 1998. 1999. 1998. 1999 mm %
K 6.6 10.1 16.1 16.6 9.4 9.2 11.3 100
E 8.0 5.9 21.1 22.7 17.0 15.8 15.1 134
10.0 8.1 11.5 17.9 19.2 12.6 12.1 13.6 120
1.0 9.3 10.9 19.8 19.2 11.0 13.1 13.9 123
0.1 7.7 11.3 23 .9 20.4 12.4 13.6 14.9 132
0.01 8.2 8 .8 17.0 17.8 9.8 11.3 12.2 IU8
0.001 7.2 8 .3 16.5 16.9 9.3 8.1 11.1 98
Prosek 7.9 9.5 18.9 19.0 10.8 11.9 13 .0Average
7ab3 tnt ez iun aletiunosti a-amilaze U SC111(!nu CJlJ.\·U
Tab.] a -amylase activity ill oat grain
*Imbibicija 4"C *Imbibicija 20ne *Imbibicija 20" e Prosek
Varijanta ulnkubacija 22"e **Inkubacija 22ne Hlnkubacija ro-c Average
1998. 1999 . 1998 . 1999. 1998. 1999 . mm %
K I 6.6 8 .5 6.6 8 .0 6.7 i 6.4 7.1 100
i--
E 6.9 8.4 11.3 9.2 8.2 8 .8 8.8 124-
10.0 7.7 10.4 15.5 13.3 7.2 7.4 HJ.3 145- - - -- - -- - -
1.0 7.5 8 .8 I 16.2 13.8 9.2 9.9 10 .9 I 153I -
0 .1I
7.2 89 15.6 17.7 9.8 7.8 11.2 1 158-----,-- ---TU9O.oI j 7.0 8.8 12.5 12.1 ; 8.8 10 .·1 I-y ·
9
0.001 I 6.0 6.8 11.5 11.8 7.4 7.3 1208.5o.
IProsek 7.0 8 .7 12.7 12.3 8.2 I !l.3 9.5Average II
73
Kod ovsa je aktivnost enzima, takode,bila najmanja pri imbibiciji na niskoj iinkubaciji na viso] temperaturi, ali je onapriblizn ija sa odgovarajucorn aktivnoscupsenlce i jecma, nego aktivnost na ostalimtemperaturama (tab. 3) . Naroclto malorazlaganje skroba kod ovsa u odnosu napsenicu je dobijeno pri imbibiciji i inkubacijina viso] temperaturl (20 i 22°C) . Efekatpostojanja klice u sernenu, a narocito
dodavanja giberelina u podlogu, je izuzetnoveliki 1I odnosu na predhodne dve biljne vrste,dok Sll razlike izmedu sernena lz dye zetvedosra niske.
Sinteticka vrsta zita-tritikale je poreakclji bila slicna sa psenlcorn, ali Sllvrednosti bile nesto n ize (tab . 4) . Efekatdodavanja gibcrelina je slicnn, osim prinajnizo] koncentraciji, gde je postojala pozitivna reakcija 1I odnosu na kontrolu.
Tab. 4 Intenzitet aktiunosti a -umilaze u semenu tritikuleTab. 4 a-amylase activity in triticale grain
.Imbibicija 4°e *Imbibicija 20 De *Imbibicija 20 De ProsekYarijanta *.Inkllbacija 22 De .*Inkubacija 22°e **Inkubacija lOoe Average
1998. 1999. 1998. 1999. 19911. 1999. mm %
K 5.6 5.1 21.4 15.7 18.4 19.8 14.3 100
E 6.2 7.0 21.2 16.1 19.1 19.7 14.9 104
10.0 8.4 7.0 22.1 24.4 19.2 19.1 16.7 117
1.0 9.3 9.6 23.0 22.8 18.7 18.5 17.0 119
0.1 9.8 9.4 22.5 20 .0 19.1 20.6 16.9 113
0.01 10.1 9.3 22 .6 20.0 19.9 19.6 16.9 113
0.001 8.9 7.9 20 .8 19.5 18.6 19.5 15.9 III
Prosek 8.3 7.9 21.9 19.8 19.0 19.5 16.1Average
Aktivnost u-amilaze kod raii je bila vecaod svih ispitivanih vrsta pri imbibiciji na niskojternperaruri (tab.5). Specificno 7~1 ovu vrstu je inajniZa prosecna vrednost aktivnosti enzima upolovini semena sa klicorn . l'ri pailjivijoj analizividi se da je na ovo uticala vrednost dobijena pri
Tab. 5 Aktiunost a-amilaze u semenu railTab. 5 a-amylase activity In rye grain
imbibiciji na niskoj temperaturi , dok se naostalim kombinacijama temperatura ova vrstaponasala kao ostale vrste zita. Zapazeno je da [eklica u ovoj varijanti uvek klijala veoma brzo ikorencicima podizala deo semena od podloge,tako da nije bilo mogucnosti za dlfundovanjeu-amilaze iz scmena u nju .
*Imbibicija 4"e *Imbibicija 20"e *Imbibicija 20 D e ProsekVarijanta **Inkubacija 22"e **Inkubacija 22°e .*Inkubacija 100e Average
1998. 1999. 1998. 1999. 1998. 1999. mm %
K 9.7 10.2 19 .0 18.8 13.9 15.2 14 .5 100
E 6.1 6.7 19.5 20 .3 15.2 16.3 I 14.0 96- I
10.0 14.0 12.2 22.9 22.3 14.2 16.1 17.0 117
1.0 11.6 12.4 21.0 23.2 15.0 15.3 16.4 113
0.1 13.8 14.7 21.6 21.6 18.2 15.8 17.6 121
0.01 14.2 13.4 20 .2 22 .0 16.7 14.3 I 16.8 116
0.001 10.2 11.2 18.2 19.8 17.1 15.2 153 105
Prosek 11.4 11.6 20.3 21.1 15.8 15.4 15 .9Average
74
Prosecne vrednosti za aktivnosto-amilaze za vrsre , godine porekla semena itemperature imbibicije i inkubacije pokazujuda je naiveca aktivnost pri imbibiclji na niskojtemperaturi postignuta kod sernena raZi u obegodine, dok je kod tritikalea vrednostaktivnosti semena iz 1999. godine niza negokod semena iz 1998. godine. Najveca aktivnost a-amilaze za sve ispitivane vrste jedobijena pri bubrenju i klijanju na viso]temperaturi. Izuzetno niska aktlvnost enzimadobijena je kod semena ovsa , a znatno vecakod semena tritikalea i psenice. Seme ovsa jeimalo nisku aktivnost i pri bubrenju i klijanjuna viso] ternperaturi , kada se ostale vrste nisumnogo razlikovale.
Prosecne vrednosti razlaganja skroba zapolovine semena bez klice (K), sa klicom (E) iza sve koncentracije giberelina (GA3)pokazuju da je najmanje razlaganje skrobaa-amilazom dobijeno kod kontrolne varljante, osim kod razi. Najvecu prosecnuaktlvnost o-amllazc kod sernena sa klicomimala je psenica, dok su vrednosti za tritikale,jecarn i rai prlblizne. Niska vrednost jedobijena kod ovsa. Dodavanje giberelina upodlogu izazvalo je razlicir uticaj na aktivnosrenzima u zavisnosri od koncentracije . Uproseku za sve godine, koncentracije itemperature egzogcni g iberelin je uticao napovecano ra zlaganje skroba U odnosu nakontrolu kod svih isp itivanih vrsta. U ovomslucaju najveci efekat [e dobijen kod ovsa(40% u odnosu na kontrolu), zatim kodtritikalea, [ecma i rail (16, 15 114%) a najmanjijc bio kod psenlce (8%). U proscku za svetrctmane polovine semena psenice su imalenajvecu aktivnost u-amilaze u razgradnjiskroba pri inkubaciji na skrobnoj podlozi za48 sari, zatim tritikale i raz. Znatno manjaaktivnost je dobijena kod [ecma, a narocitokod ovsa.
Dobijeni podaci pokazuju znacajnerazlike u akrivnosti n-amilaze u razlaganjuskroba rnedu razlicitim vrstarna strnih iita idokazuju ulogu giberelina iz klice iii dodatogu podlogu u aktivaciji ovog enzima. Da biseme moglo da klija potrebno je da usvojidovoljnu kolicinu vode , koja zavisi od vrste isorte biljaka (30-50 % od tdine semena) .Nedovoljno usvajanje vode je, verovatno ,razlog sto nije doslo do aktivacijc semena ireakcije a-amilaze pri bubrenju na temperaturi od 4°C, a naroeito ako je i inkubacijapolovina semena obavljana na niioj ternperaturi. Dobijene razlike izmedu vrsta imajuznacaja i u obja.~njenju razlika u brzini klijanjasemena i poddavanju vremena setve zapojedine vrstc. Petrovic i Kastori (1992)navode podatke Szabo-a po kojima je
75
minimalna temperatura za klijanje semenapsenice i [ecma 4-4,5°C. dok je optimalna zapsenicu 25 a za [ecam 2Q 0 c.
Pojedinacni podaci 0 ulozi giberdinapri klijanju semena su brojni (kod psentce,divljeg ovsa, pirinca, kukuruza), ali je malouporednih podataka za vise biljnih vrsra. PomiSljenju Bewley i Black-a (1978) uporedivanje podataka za razlicite vrste i sorte urazlicitirn uslovima, pri razrnatranju razlicitihaspekata, razlicitih metoda i mernih jedinica,rnoze da izazove teskoce. Postoil rnogucnostda su giberelini iz klice difundovali u drugupolovinu semena za vreme imbibicije celihscmena. Zato bi trebalo u buducim eksperimentima ispitati kakve su reakcije uslucaju deobe semena pre njihovog potapanjau vodu. Za dokazivanje uloge giberelina 1I
sintezi a-amilaze Khan et al. (1973) su koristilizma psenice bez embriona u kojima je sintezan-amllaze rnoguca sarno u prisustvu GA3.
Dobijeni rezultati za scme iz dye zetve(1998. i 1999.) nisu u saglasnosti sa podacimakoje su dobili Coombe et al. (1967). Nasirezultati pokazuju vecu aktivnost enzima kodnovog u odnosu na staro seme, dok je kodovih aurora obrnuto . Isti autori su pokazali daendosperm iz sernena razltcttog precnikaoslobada razltcttu koliCinu redukujuCihsecera, Na osnovu toga se delirnicno moguturnacltl I razlike koje smo dobili izmedusernena ispitivanih vrsta I godina . Aktivnostamilaze je bila najveca i pribllzna kod sortipsenice, rritlkalea i razi. kojc su imale inajvecu ma su zrna, a najmanja kod ovsa sanajmanjom masom. Aktivnost enzima urazlaganju skroba na razlicitiru temperaturama inkubacije mogu se uporediti sarezulratima koje su dobili Co o m be et al.(1967).
Postojanje amilaze u polovini sernenabez Idice je u saglasnosti I sa podacima koje sudohili Harvey I Oaks (1974) . Oni pokazuju daembrion iii egzogeni giberelini nisu neophodni za autolizu endosperma kod nekihsorti, hibrida i inbred Iinija kukuruza, Kodnekih patuljastih kukuruza, za ko]e se mozeocekivatl da su deficitarni u endogcnornglberelinu, postoje d obrc reakcije na dodavanje giberelne klsellnc .
Prema dobijenlm podaclma moie sezakljueiti da su, u prosckll . bez obzir;l narazlike po eksperimenrima i na razlicitekoncentracije giberelina, sve ispitivane sorterazlieitih vrsta strnih zlta pQkazale dobrureakciju na dodavanje cgzogenog giberelina .To pokazuje da kolieine endogenog giberclinau semenu nisu dovoljnc. Tanaka et a!' (19 70)navode radove velikog broja aurora u kojimaje ustanovljena de novo sinteza a-amilaze uzrnu jecma koje klija . Slicno tvnlt- i Goldstein i
Jennings (1975) i pokazuju da u zrnu postoiei n-amllaza koje imaju razlicito poreklo.
Raxliciti istraztvaci su dobili razlicitereakcije genoripova na koncentraciju egzogenog giberelina . U proseku razlaganjeskroba je bilo najvece pri koncentraciji od 0 ,1g/ml , mada su razlike izrnedu ove ikoncentraclje od 10 g bile male . Collins et at.(1972) su dobili povecanje aktivnosti do 109 ipad aktivnosti pri daljern povecanjukoncenrracije.
Dobijene razlike u aktlvnosti a-amtlazekod razlicitih vrsta strriih zita mogu ciaposluze i za tumacen]e rnzlika u prcdzetvenom isklijavanju, obzirom da Hagemanni Ciha (1984) navode dobru pozitivnukorelaciju izmedu ova dva svojstva. Uporcdenju razltcitih metoda rcstiranjaotpornosti na proklijavanje ovi autori navodeprednosti enzirnarskih testova u odnosu natestove isklijavanja zbog vccc brzinc udobijanju rezultara, kao i zbog mogucnostitestiranja smanjenja kvallteta skroba uscrnenu i pre nego sto jc vidljivo klijanje. Zatosu ovi testovi najbolji za rncren]e kvalitetaendosperma i narocito su znacajni zaprcradivace zrna. 1'0 njihovom mislj cnju,zbog uticaja koji na usvajanje vode od straneuna irnaju tip i ostali element! klasa(postojanje pleva i plcvica, njihova debljina iotvorenost, sadriaj vlakana i dr.) , najboljiodgovor na pitanje 0 osetljivosti genotipovana predzetveno isklijavanje moze se dobititestiranjem celih klasova. Na taj nacin najboljese simuliraju prirodni uslovi a nadeno je i ciaje dormantnost semena istih sorata za 20 danaduZa u neovrsenim klasovima u odnosu naovrkna semena. Poveeanje intenzitetaaktivnosti hidrolitickih enzima kao uslova zaklijanje sa poveeanjem temperature imbibicijei inkubacije nije u saglasnosti sa rezultatimakoje su dobili Stojanovie i sar. (1997) . To semoze objasniti vremenom izvo(1cnjaeksperimenta. Naime , ovaj test je raden ujesenjem periodu kada su semena vee izgubiladormantnost, koja je najveea za vreme i poslepune zrelosti zrna (Hristov i sar., 2000.)
Zakljucak
Na osnovu dobijenih rezultata 0
aktivnosti a-amilaze jz semena po jedne sortepet vrsta strnih zita u razlaganju skroba uskrobno·agaroznoj podlozi moze se zakljucitisledeee :
Aktivnost enzima je varirala u zavisnostiod vrste, temperature na kojoj je vrsenaimbibicija celog semena i temperatureinkubacije polovina semena na podlozi kao iod godine porekla semena.
76
Najvecu aktivnost enzima u razlaganjuskroba u proseku za sve lspttivane tretrnaneirnalo je zrno pscnice, a najmanju zrno ovsa.Aktivnost enzima zrna tririkalen i ra:i:i je bilapriblizna aktivnosti enzima u zrnu psenlce.
Prosecne vrednosti za sve sorte, godineporekla semena i temperature bile sunajmanje kod koutrolne varijante (serne bezembriona i bez dodavanje glberclinn).Prisustvo ernbriona u sernenu utlcalo je napovecanje aktlvnosti enzima u razlaganjuskroba iz pod loge u odnosu n a konrrolu,mada je u nekim tretmanima bilo odstupanja.To pokazuje utica] gtberelina iz klice napospcsivan]e sinteze i/ili akrivnosti c-arnllazc,
Dodavanje razlici tih koncentracijaglbercllna u podlogu [e utlcalo na povecan]eaktlvnosti enzirna u odnosu na obe kontrolc(sa i bez embriona) . Raz licite vrste , prirazliciroj temperaturi imbibicije i Inkubaci]e irazlicitih godina, su irnale najvccu aktivnostpri razlicltlm koncentracijama giberelina,rnada razlikc u rcakciji izrncdu koriccntracijanisu bile velike. Najmanja konccntracijaglbercllna uvek je utlcala na najmanjureakciju .
Aktivnost n-aruilazc vrsta strnth Zita jebila nejednaka na razlicitim tempcraturamaimbibicije i inkubacije . Najmanja reakcijarazlaganja skroba je dobijena pri nlzo]tcmperaturt imbibicije (4"C) . Pri imbibiciji na20"C postignuta reakcija je bila veea aka jeinkubacija bila na 22 u oclnosu na 10"C
Najmanje razlike u reakciji razlaganjaskroba dobijene su izmedu semena iz dyezetve (1998 . i 1999. godine), nameito priinkubaciji na viSoj temperaturi.
LITERATURA
BEWLEY, J.D., BLACK, M. (1978) : Physiologyand biochemistry of seeds . Yol. 1. Development, Germination and Growth .Springer-Yerlag, Berlin, Heidelberg, NewYork, 245-282 .
COLLINS, G.G., JENNER, cr., PALEG, L.G .(1972) : The metabolism of soluble nucleotides in wheat aleurone layers treated withgibberellic acid . Plant Physiolob'Y, 49 ,404-410.
COOMBE, B.G., COHEN, D., PALEG, L.G.(1967) : Barley endosperm bioassay forgibberellin . 1. Parameters of tbe responsesystem. Plant Physiology, 42 , 105-112.
DERERA, N.F., McwlATER, G..J . and BALAAM,LN . (1975) : Pre-harvest sprouting resistance and associated components in 12wheat cultivars. Cereal Res. Commun. 4,173-179.
GOLDSTEIN, L.D., JENNINGS, I'l-I. (1975):The occurcnce and development of amylase enzymes in incubated, de-embrionatcdmaize kernels. Plant Physiology, 55 ,893-898.
GRUBISIC , D, KONjEVIC, R. (1981) : Fizioloskii biohemijski procesi razvic a i klijanja zrnapsenlce. Fiziologija psenicc, SANU.Beograd,195-212.
HAGEMANN, M.G., CIHA, A.]. (1984) : Evaluation of methods used in testing winterwheat susceptibility to preharvest sprouting. Crop Sci. 24 , 249-254 .
HARWEY, B.M.R., OAKS, A. (1974) : Thehydrolisis of endosperm protein in Zeamays. Plant Physiology, 53, 453·457.
lIRISTOY, N., MLADENOY,N. PRZULj, N.,MOMCILOVIC V (2000) : Mcduzavisnostrazlicitih pokazatdja prezetvenogproklijavanja psenice, Zbornik radova
77
Instituta za ratarstvo i povrtarsrvo, sv, 33,217-227.
KHAN A.A., VERBEK, R., WATERS, E. C. jr.,OUCKELM, H.A. (1973) : Embryoless wheatgrain : A natural system for the study ofgibberellin. induced enzyme formation .Plant Physiology, 51 , 641-645 .
PALEG, L.G., COOMBE, B.G., BUTTROSE, M.S.(1962) : Physiological effects of gibberellicacid. V End osperm responses of barley,wheat and oats. Plant Physiology, 37 ,798·803.
PETROVIC, M., KASTORI, R. (1992): Ishranabiljaka, fizioloski osnovi. Novi Sad
STOjANOVICj. , STOjANOVIC, S., DOKlC, D.,LOMOVIC, S., PEROVIC, D. (1997) :Prcdzctveno proklijavanje zrna u klasu kodrazlii":itihsorata psenicc . Selekcija i semen.1-2,73-79.
TANAKA, Y, ITO, 1'., AKAZAVA, T. (1970) : Enzyme mechanism of starch breakdown ingerminating rice seeds . III a-amylaseisozyrncs, Plant Physiology, 46 , 650-65
