rabszolga

743

rptr ~ot, ~ok] (razbojnika) jazbinarablgazdlkods [~a, ~t] 1. (erd, bny) nemilosrdno/bezobrzirno eksploatisanje (ume, rudnika i si.); 2. tv pljakako gazdovanjerablgyilkos [~a, ~t, ~ok] razbojnik ub(oj)ica hrablgyilkossg [~a, ~ot, ~ok] razbojniko ubistvorablhadjrat [~a, ~ot, ~ok] razbojniki/pljakaki pohodrabltmads [~a, ~t, ~ok] razbojniki napadrablvezr [~e, ~t, ~ek] harambaa hrabol [~t, ~j on] otimati, robiti pljakatirborul [~t, ~jon] 1. pasti [padnem] na to; 2. ~t az asztalra naslonio je glavu na sto(l)raboskodjlk [~ott, ~jk/~jon3 tamnovati [-nujem], robovati [-bujem], biti suanj/rob, sunjevati [-njujem]rabsg [~a, ~ot] 1. ropstvo, suanj-stvo; 2. tv (elnyoms) jaram [-rma]rabszllt: ~ kocsi zatvorenika kola tb; (crna) marica biz

rabszolga [~}a, ~t, -ik] robrabszolgakereskedelem [-elme, -elmet] trgovina/trgovanje robljemrabszolgan' [~je, ~t, ~k] robinjarabszolgasg [~a, ~ot] ropstvo; a ~ megszntetse ukidanje ropstvarabtrs [~a, ~at, ~ak] drug sa robijerbukkan [~t, ~jon] vmire naii [-iemj/nailaziti na to; (hirtelen) nasrljatircfol [~t, ~jon] oprovrgnuti [-nem]/ oprovrgavatiracionlis [~at; ~an; ~abb] racionalan [-Ina], razuman [-mna]racionalizl [~t, ~jon] racionalizovati [-zujem], racionaliziratircs [~a, ~ot, ~ok] reetkarcsap [~ott, ~jon] vmire udariti, priinuti [-nem] na to; ostorral ~ vikati, udariti biemrcsavar [~t, ~jn] navrnuti [-nem]/ navrtati [-rem], namotati/namota-vatircsavarod|lk [~ott, ~jk/~jon] na-motati/namotavati seraccsol [~t, ~jon] ralati, ralovati [-lujem]rcsfeszltsg [~e, ~et] rd napon elektronske reetkercsos [~an] reetast, s reetkom; ~ ablak prozor s reetkomrcsoz [~ott, ~zon] ograditi v pregraditi v zagraditi reetkomradar [~Ja; ~t> ~k] radarraditor [~a, ~t, ~ok] 1. (fttest) radijator za grejanje; 2. (pl autban: ht) hladnjakradiklis [~at; ~an; ~abb] I. mn (pol is) radikalan [-Ina]; ~ gygyts radikalno- leenje; ~ intzkeds radikalna mera; ~ prt radikalna partija; II. fn pol [~a, ~t, ~ok] radikalac [-Ica]rdi [~ja> ~t, ~k] radio [-ija]; (kszlk) radio-aparat, radio-pri-jemnik; ~n kzvett preneti [-esem]/ prenositi preko radija, emitovati [-tujem] v emitirati (preko radija); ~t hallgat sluati radiordiads [~a, ~t, ~ok] radio-emi-sija

rdi-adlloms [~a, ~t, ~ok] radio--emisiona stanica radioaktv radioaktivan [-vna]; ~ esradioaktivna kia rdilloms [~a, ~t ~ok] radio-sta-nica; rvidhullm ~ kratkotalasnaradio-stanica rdiamatr [~\e, ~t, ~k] radio-amaterrdibemond [~ja> ~t, ~k] spiker rdics' [-csve, -csvet, -csvek]radio-cev, radio-lampa rdihallgat [~Ja ~t, ~k] slualacradija, radio-slualac rdihullm [~a, ~ot, ~ok] radio--talas, radio-val rdijtk [~a, ~ot, ~ok] (hangj--tk) radio-igra rdikszlk [~e, ~et, ~ek] radio--prijemnik, (prijemni) radio-aparat;hordozhat ~ prenosni radio-aparat rdikzvetts [~e, ~t, ~ek] radio--emisija, radio-prenos rdimsor [~a, ~t, ~ok] radio--program rdiriport [~ja. ~ot, ~ok] radio--reportaardis [~a, ~t, ~ok] radist(a) h rditvirat [~a, ~ot, ~ok] radiogram rdizenekar [~a, ~t, ~ok] radio--orkestar rdiziik [~ott, ~zk/~zon] sluatiradio radr [~Ja> ~ok], radrgumi [~ja, ~t,~k] guma za brisanje, brisalica radroz [~ott, ~zonl brisati (gumicom),radiratirdium [~a, ~ot] radij(um) rdiumkezels [~e, ~t] orv radiotera-pija rdiusz [~a, ~t, ~ok] mat poluprenik,polumer, radijus rdob [~ott, ~jn] baciti na koga vtordbben [~t, ~jen] vmire sa zapre-paenjem doi do saznanja da ...rd'l [~t, ~jn] vmire navalitise na torbred [~t, ~jen] vmire shvatati neto rpt [~ett, ~sen, ~eni] p nadograditirr

744

ragaszkod

ragaszt

745

rajongrr [~t, ~jen] dospeti/dospevati, bitidokon; dokoleti [-lim]; ha ~sz, olvasdel ezt ko si dospean, proitaj ovo;nem rek r nemam vremena, nemamkad rr dospean [-na], dokolan [-Ina];~ id dokolica, slobodno vreme rerst [~ett, ~sen, ~eni] privrstiti/privravati s privrivati [-ujem] rerszakol [~t, ~jon] silom nametnuti[-nem], naturiti, navrgnuti [-nem],priljamiti/prisljamavati res|ik [~ett, ~sk/~sen] 1. vmirepasti [padnem] na to; 2. (jut neki)pripasti komeres': ~ rsz (njegov) (u)deo reszml [~t, ~jen] dosetiti se, postati[-ane] komu jasno rfagy [~ott, ~jn] slediti/sleavatise; tv ~ a mosoly az arcra osmeh muse sledi na licu rfecskendez [~ett, ~zen] prskati,brizgati na to, (po)kropiti/(po)-kropljivati [-ljujem] neto neim rfekszk [-kdt, -kdjn] vmire leci[legnem] na to rfr [~t, ~jen] ' imati mesta;2, tv ~t ez a lecke ova pouka jedobro dola v bila potrebna rfest [~ett, -ssen, ~eni] nafarbati,namalati (to na neto) rafinl [~t, ~jon] miisz rafinirati, rafi-novati [-nujem], (o)istiti rafinlt [~at; ~an; ~abb] 1. miiszrafiniran; 2. tv prepreden, lukav,rafiniranrfirkl [~t, ~jon] nakrabati rizet [~ett, -essen] vmire doplatiti/doplaivati [-ujem] na to rfizets [~e, ~t, ~ek] 1. doplata,doplaivanje, dopunsko plaanje; 2.(vesztesg) gubitak [-tka], deficit rfog [~ott, ~jri] vkire vmit 1. (fegyvert) uperiti (oruje) na koga; 2.(rgalmaz) obediti koga im rfordt [~ott, ~son, ~ani] 1. ~jaa kulcsot zavrnuti [-nem] klju;2. (tv:) figyelmet fordt r obratiti/obraati panju na to; 3. (felhasznlvmire) potroiti, upotrebiti na to

rfordts [~a, ~t, ~ok] k'dzg utroak [-ka]rfrmed [~t, ~jen] vkire obrecnuti/ obrecivati [-ujem] se, nabahnuti [-nemj/nabahivati [-hujem], razde-rati [-rem] se na kogarfj [~t, ~jon] napiritirag [~ja, ~ot, ~ok] nastavak [-vka], sufiksrg [~ott, ~jon] 1. vakati [-aem s -aem], vatati [-aem], gristi [-izem], glodati [gloem], toiti; ~ja a krmt gristi nokte; 2. tv ~ja a flt vkinek dosaivati [-ujem] komu, probiti [-bijem]/probijati nekome ui; szjba ~ vmit utuviti komu toragad [~t, ~jon] 1. lepiti se; 2. (megfog) zgrabiti, poneti [-esem], trgnuti [-nem]; maghoz ~ dokopati se ega; maghoz ~ja a hatalmat dograbiti se vlasti; 3. (tv:) tollat ~ latiti se pera; 4. (tv:) magval ~ ushititi, otrgnuti sa sobomragads [~at; ~an; ~abb] 1. (pri)lep-ljiv; tv ~ keze van on ima duge prste tb; 2. (fertz) zarazan [-zna], prenoljivragadoz I. mn grabljiv, grabeljiv; ~ madr ptica grabljivica; II. //; [~Ja, ~t, ~k] (llat) grabeljiva ivotinja, zverragadvnynv [-neve, -nevet, -nevek] nadimak [-mka]rgalmaz [~ott, ~zon] klevetatirgalmaz [~Ja. ~t, ~k] klevetnik; (n> klevetnicargalom [-Ima, -lmat, -rnak] klevetaragly [~a, ~t, ~ok] zaraza, prilepi-vostraglyos zarazan [-zna], prilepivrgs [~a, ~t] glodanjeragaszkods [~a, ~t] 1. vkihez privrenost komu; 2. (llsfoglalshoz) ne-poputanjeragaszkod|ik [~ott, ~jk/~jon] 1. vkihez biti privren komu; 2. vmihez ne poputati, drati [-im] se ega; ~ik a szoksokhoz drati se obiajaragaszkod privren, odan

ragaszt [~ott, -asszon, ~ani] lepiti; cmkket ~* lepiti etiketeragaszt [~ja, ~t, ~k], ragasztszer [~e, ~t, ~ek] lepak [-pka], tutkalo, lepilo; szintetikus ~ sintetiko lepiloragasztszalag [~Ja> ~ot> ~okl lepljiva trakaragcdula [~ja, ~t, ~k] nalepnicargcsl [~t, ~jn] glodati [-odem], grickati, glockatirgcsl [~Ja. ~t, ~k] ll glodarrgd|ik [~ott, ~jk/~jon] (tpreng) razglabati, mudrovati [-rujem], kopkati, cepidlaitirggumi [~Ja> ~t, ~k] guma za vakanjergizom [-izma, -izmot, -izmok] mii vakargs [~at; ~an; ~abb] ilavragoz [~ott, ~zon] nyelv (fnevet) deklinirati; (igt) konjugiratiragozhatatlan nyelv nepromenljivragtapasz [~a, ~t, ~ok] flasterRagliza [~t] fldr, trt Dubrovnikragzal I. mn: dubrovaki; II. fn [~t, ~ak] (frfi) Dubrovanin [tb -ani]; (n) Dubrovankaragya [A\a, ^t, -ik] hraparagyog [~ott, ~jon] (tv is) blistati, sjajiti se, s(i)jati; ~nak a csillagok zvezde blistaju; ~ a nap sunce bleti; az arca ~ a boldogsgtl lice mu se svetli od sreeragyog [~an] (tv is) blistav, sjajan [-jna], bletav; ~ beszd briljantan govor; ~ stlus blistav stilrgyjt [~ott, ~son, ~ani] 1. zapaliti; ~ egy cigarettra zapaliti cigaretu; 2. tv ~ egy ntra zapevatirhagy [~ott, ~jon] vkire ostaviti/ ostavljati kome v na koga; (megenged) dopustiti/doputati; (helyesel) odobriti/odobravatirhajol [~t, ~jon] vmire nagnuti/naginjati se na torharap [~ott, ~jon] (tv is) zagristi [-izem]/zagrizatirhrt [~ott, ~son, ~ani] vkire vmit navaliti, naprtiti komu torhats [~a, ~t] uticanje, uticajrhibz [~ott, ~zon] sluajno pogoditi

rhint [~ett, ~sen, ~eni] nasuti [-spem]/nasipati [-pijem]rhz [~ott, ~zon] 1. navui [-uem]/ navlaiti; 2. (rt) udariti koga; 3. szablyt ~ primeniti pravilo; 4. (rzendt) zapoeti pesmu, zasviratirgr [~t, ~Jen] obeati vierijeszt [~ett, -esszn, ~eni] zaplaiti, zastraitirilleszt [~ett, -esszn, ~eni] prilagoditi/prilagoivati [-ujem]rilllik [~ett, ~eni] odgovarati, pristajati [-jem], priliiti/prilikovati [-kujem]; a lers ~ik odgovarati opisu; ~ik a kzmonds kao da je za nj stvorena poslovicarr [~t, ~jonl vmire napisati [-iem] na torirnyt [~ott, ~son] 1.- uperiti; a puska csvt ~ja nanianiti; 2. ~ja a figyelmet vmire usmeriti panju na torirat [~ott, -asson] vkire vmit prepisati/prepisivati to na kogarismer [~t, ~jen] vkire, vmire (pre)-poznati koga, toraj [~a, ~t, ~ok] 1. (mhek) roj; ~okban rojevima; 2. kat odeljenje, desetina; 3. isk (ttr) (pionirski) odredraja [^ija, ^t, -ik] ll (hal) raa; elektromos ~ torpedo (vrsta morske ribe)rjr [~t, ~jon]: tv ~ a rd polo je po zlurajk [~ja, ~t, ~k] biz 1. (cignygyerek) Cigane [-eta]; 2. (apr gyerek) malo dete, mali, malaRajna [M] fldr RajnaRajna-vidk fldr Rajnska oblast, Porajnjerajong [~ott, jon, ~ani] vkirt oboavati koga; oduevljavati se, zanositi se za koga; ~ a zenrt oduevljavati se v zanositi se za muzikomrajongs [~a, ~t] zanos, zanesenost, ushienost, oboavanje, oduevljavanje, oduevljenjerajong I. mn strastan [-sna], oduevljen, privren, zanesen, ushien ; II. fn [~ja, ~t, ~k] zanesenjakrjn

746

raktalvedk

rkezd

747

rncigirjn [-jtt, -jjjn] 1. vmire (megtud) pronai [-aem] to, naii [-idem] na to, dokuiti to; ~ a nyitjra vminek pronai uzrok emu; ~ a titokra dokuiti tajnu; 2. vkire spopasti [-adne], obuzeti [-zrne] koga; mi jtt rd? to te spopalo? rajt [~ja, ~ot, ~ok] sp start rajta I. Hat 1. na njemu/njoj; 2. tv ~ leszek nastojau; ez ~ ll to zavisi od njega; II. teraj! dr! rajtakap [~ott, ~jon] zatei [-eknem],uhvatiti rajtat [~tt, -ssn] vkin napasti[-adnem] koga iznenada, rajtats [~e, ~t, ~ek] neoekivani/iznenadni napad, prepad, nalet rajtatsszer: ~ (trsadalmi) ellenrzs kontrola na prepad rajtaveszt [~ett, -vesszen] gny (na)-stradati, zlo proi [-odem] rajtol [~t, ~jon] sp startovati [-tujem] rajtszm [~a, ~ot, ~ok] sp startni broj rajtvonal [~a, ~at] sp startlinija rajvezet [~je, ~t, ~k] (ttrk) rukovodilac [-ioca] pionirskog odreda rajz [~a, ~ot, ~ok] 1. (rajzols) crtanje; 2. (bra, kp) crte; (tervrajz) nacrt; mszaki ~ tehniki nacrt; szabadkzi ~ crte slobodnom rukom; 3. (mintzat pl szveten) desen; 4. (krvonal pl hegylnc) obrisrajz- crtairajzasztal [~a, ~t, ~ok] crtai sto(l) rajzeszkz [~e, ~t, ~k] crtai pribor rajzfilm [~je, ~et, ~ek] crtani film rajzfzet [~e, ~et, ~ek] isk crtanka rajz|ik [~ott, ~ani] rojiti se, kuljati rajzlap [~Ja ~ot, ~ok] karton zacrtanjerajzol [~t, ~jon] crtati rajzol I. mn crtai; II. fn [~ja, ~t, ~k] crta; mszaki ~ tehniki crta rajzpapr [~ja, ~t, ~ok] crtai papir,crtaa hartija rajzszeg [~e, ~et, ~ek] ekseri zacrtanje, avli za papir rajztbla [*ija, ^t, ^.k] tabla/daska za crtanje

rajzterem [-rme, -rmet, -rmek] isk dvorana/sala za crtanjerak [~ott, ~jon] 1. metnuti [-nem]/ metati [meem], denuti [-nem]; a sznt boglyba ~ja denuti seno na gomilu; 2. (rakdik) tovariti; 3. tzet ~ (na)loiti vatru; 4. fszket ~ viti [vije] vgraditi gnezdo;5. (szl:) lre ~ja a garast uvati bele novce za crne danerk [~ja ~ot, ~ok] (orv is) rakrkap [~ott, ~jon] ^pi dohnyzsra) (brzo, jako) naviknuti [-nem] (na puenje)rkapcsol [~t, ~jon] 1. (hozzkapcsol) prik(v)aiti/prik(v)aivati [-ujem], prikopati/prikopavati; 2. (sebessgre) dati gas, nagaziti na pedal; 3. tv, biz (p/ munkra) zapeti [-pnem]raks [~a, ~t, ~ok] 1. (megraks) tovarenje; 2. (halom) gomila, hrpa; (sznbl) kamara (sena); 3. egy ~on u jednoj gomili; 4. (szl, gny:) egy ~ szerencstlensg aka jadarksz [~a, ~t, ~ok] raarrksz I ik [~ott, -sszk/-sszon] loviti rakerkn [~t, ~jen] 1. (p/ pasztt) namazati [-aem]; 2. (tv:) vkire vmit priiti [-ijem] komu torknyszert [~ett, ~sen, ~eni] 1. vkit vmire prisiliti/prisiljavati, prinuditi/ prinudi vati [-ujem] s prinuda vati, primorati/primoravati koga na to; ~ette a nyomor priterala ga nevolja; r voltam knyszertve bio sam prisiljen/prinuen/primoran; 2. vkire vmit nametnuti [-nem]/nametati [-eem] to komurknyszerl [~t, ~jn] biti prisiljen,' prinuen/primoranrkerl [~t, ~jn]: ~ a sor doi e red na njegarakta [^ija, -it, -ik] raketaraktakilv: ~ berendezs ureaj za ispaljivanje/lansiranje rakete; ~ plya uzletiste za rakete, raketodromraktalvedk [~e, ~et, ~ek] raketni projektil

rkezd [~ett, ~Jen ~eni] vmire poeti [-nem]/poinjati [-njem], udariti/udarati u torkfene: vminek a je rak-rana egarkilt [~ott, ~son, ~ani] vkire viknuti [-nem], dreknuti [-nem] na nekogarakjegy [~e, ~et, ~ek] (fuvarokmny) konsignacija/popis utovarene roberkkutats [~a, ~t, ~ok] orv nauna istraivanje raka, kancerologijarakods [~a, ~t, ~ok] 1. tovarenje, krcanje, utovar; 2. (rendezkeds) sreivanje/spremanje svojih stvarirakodsi: ~ dj tovarninarakod|ik [~ott, ~jk/~jon] tovariti, krcatirakod I. mn za utovar, utovarni; II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. ld rakodmunks; 2. ld rakodhely; vasti ~ ramparakodhely [~e, ~et, ~ek] tovarite, mesto utovarivanjarakodmunks [~a, ~t, ~ok] (u)to-vara, tovarnik, nosa, transportni radnik;(kikti> obalski/luki radnikrkoll [~t, ~k] tipaljkarakomny [~a, ~t, ~ok] tovar, frahtrakonctlan [~ul] razuzdan, rasputenrakonctlankodjik [~ott, ~jk/~jn] biti nestaan [-na]/obestan [-sna]rkos orv raan [-na]; ~ beteg rani bolesnik, bolesnik koji pati od raka; ~ daganat izrastaj od rakarakosgat [~ott, -asson] sreivati [-ujem], sprematirakott 1. (p/ szoknya) boran [-rna]; 2. ~ burgonya francuski krompirrknykl [~t, ~jn] podlaktiti serkszn [~t, ~jn] vkire (utcn) pozdravati/pozdravljati kogarksznt [~tt, ~sn, ~eni]: ~ a poharat vkire nazdraviti, napiti [-pijem]/napijati komurkvetkez naredni, sledeirakpart [~ja, ~ot, ~ok] kej, pristanina obalaraksly [~a, ~t] nosivostraktr [~a, ~t, ~ok] stovarite, skladite, magacin, magazin, depo, spre-

mite, slagalite; ~on tart imati na skladituraktri magacinski, skladini, stova-riniraktrjegy [~e, ~et, ~ek] varant, skladinicaraktrkszlet [~e, ~et, ~ek] roba/ zaliha na skladitu v u stovaritu v u magacinuraktrkny*-l~e; ~et, ~ek] magacin-ska knjigaraktros [~a, ~t, ~ok] magaziner, magacioner, rukovodilac [-ioca] skladitaraktroz [~ott. ~zon] skladititiRktrt [~t] fldr obratnik/povrat-nik/obrtnik Rakovrakterit [~e, ~et] (vast, teheraut, raktr) tovarna/skladina povrinarlp [~ett, ~Jen] ! vmire stati [-anem] na to; ~ a kszbre stupiti na prag; 2. tv ~ vminek az tjra poi [poem] putem egarl [~tt, jn] vkire, vmire pucati na koga, na torma [~ja, -it, ~k] okvirrmegy [-ment, -menjen, -menni] 1. poi [poem], naii; 2. (p/ pnz vmire) otii na tormens nasilan [-Ina]; ~ ember nasilnik, siledijarmr [~t, ~Jenl: csapst mr r naneti [-esem] komu udarrmered [~t, ~Jen] vkire upiljiti oi na koga, ukoeno gledati koga; vmire zabuljiti se u tormosolyog [-lygott, ~jon] vkire osmehnuti [-nem] se, nasmejati [-jem] se komurmpa [-ija, -it, ^k]: vasti ~ ramparmutat [~ott, -asson] vmire ukazati [-aem] na tornc [~a, ~ot, ~ok] 1. (ruhn, papron) bora; ~ot vet borati se; 2. arca tele van ~okkal lice mu/joj je puno bora; 3. tv ~ba szed (megfegyelmez) stegnuti [-nem], ukrotiti, zauzdati, izmutratirncigi [~t, ~jon] trzati [-zam s trem], drmati, drmusatirncot

748

rst

rszabadt

749

rtrncol [~t, ~jon] (homlokot) nabrati, namrtiti, izboratirncos [~at; ~an; ~abb] (na)boran, izboran; (szoknyrl) nabran; pun bora; ~ lesz nameurati se, smeurati se; ~ arc borna lica, babolian [-najrncosodik [~ott, ~jk/~jon] (arc, ruha) borati se, narozati serndt [~ott, ~son, ~ani] trgnuti [-nem]rndul [~t, ~jon] 1. (mozdul) mrdnuti [-ne], maci [makne] se, tre(p)nuti [-ne]; az arcizma sem ~t ni okom nije trenuo; 2. (kirndul) Egerbe ~t otiao je na izlet u Eger (Jegru)rnehezedik [~ett, ~jk/~Jen] navaliti se na to, pritiskivati [-kujem] tornevel [~t, ~jen] vkit vmire nauiti, naviknuti [-nem] koga na tornevet [~ett, -essen] vkire nasmejati [-jem] se na kogarnz [~ett, ~zen] vkire, vmire gledati na koga, na torang [~ja> ~ot, ~ok] in, rang, poloaj; szzadosi ~ban van on je u inu kapetana; tancsosi ~ban u rangu savetnika; ~on aluli koji je ispod ranga, neprilian [-na]rngat [~ott, -sson] trzati [-ara s trem], drmusatirngatdz|ik [~ott, -ddzk/-ddzon] trzati [-ara s trem] serangfokozat [~a, ~ot, ~ok] inrangids stariji po inu/rangurangjelzs [~e, ~t, ~ek] oznaka inarangrejtve inkognitorangsor [~a, ~t, ~ok] poredak, re-dosled po inu/rangu, hijerarhijarn' [~tt, ~jn] vmire prirasti [-te] emurnt [~ott, ~son, ~ani] 1. trgnuti [-nem], (po)vui [-uem]; vkit magval ~ povui koga sa sobom; karot ~ trgnuti v potegnuti ma/ sablju; 2. (telt) priti, zapriti (jelo)rnts [~a, ~t, ~ok] 1. (rndts) trzaj; 2. ^telhez) zaprak [-ka]

rntott pren; ~ csirke preno pile; ~ leves zaprena v pregana orba/ supa/juharntotta [~ja, ^it, -ik] kajganarnyom [~ott, ~jon] 1. pritisnuti [-nem] (na to), natisnuti [-nem], natiskati/natiskivatit-kujem]; pecs-tet ~ utisnuti peat; 2. tv ~ja a blyegt vmire dati obeleje emurolvass [~a, ~t, ~ok] (kuruzsls) rg opinjavanjerordt [~ott, ~son, ~ani^ vkire izde-fati [-rem]/izdirati [-rem] se, viknuti [-nem], graknuti [-nem] na kogarnt [~tt, ~sn, ~eni] 1. (folyadkot) naliti [-ijem]/nalivati; (rszr) nasuti [-spemj/nasipati [-am s -pijem]; 2. gy ll rajta (a ruha), mintha ~ttk volna odelo mu stoji kao salivenorparancsol [~t, ~jn] vkire zapo-vediti komurragad [~t, ~jn] -^rnire prilepiti, privrstiti se emu; zakaiti se o to; ~/ a gnynv ostao mu je v prilepio mu se nadimak [-mka]rragaszt [~ott, -asszon, ~ani] pri-lepiti/prilepljavati [-ljujem], za-lepiti, prilemitirrak [~ott, ~jn] vmire (rakdik) natovariti na to; (rtesz) metnuti [-nem], staviti na to; ~ a tzre metnuti na vatrurront [~ott, ~son, ~ani] vkire navaliti, nasrnuti [-nem] na kogarruhz [~ott, ~zon] (jogot) preneti [-esem]/prenositi (pravo) na kogarsimul [~t, ~jon] primai [-aknem]/ primaknuti [-nem] se, prionuti [-nem] (uz koga)rsz [~ott, ~zon] 1. vkire vmit (vtelnl) utrapiti, podvaliti komu to; 2. (megt) ~ egyet vkire opaliti kome amarrspoly [~a, ~t, ~ok] turpijarspolyoz [~ott, ~zon] turpijatirst [~tt, -sssn] 1. vkire, vmire (fny) sjati na koga, na to; 2. vkire (fegyvert) opaliti na koga (puku); 3. ~i a blyeget vkire, vmire

udariti ig na koga, na to; tv ~i vkire vminek a blyegt udariti na koga ig ega, igosati [-oem] koga zbog egarszabadt [~ott, ~son, ~ani] vkit vkire pustiti koga da napravi nepriliku drugome, nahukati v napujdati koga protiv kogarszakad [~t, ~jon] 1. sruiti se, survati se na koga 2. tv svaliti se na kogarszll [~(ot)t, ~jon] |. (rrepl) sleteti [sletim] na to; 2. (rkl jut) pripasti [-adne] komurszn [~t, ~jon] 1. nameniti; 2. ~ja magt vmire odluiti se na/za torszrad [~t, ~jon] (sr) stvrdnuti [-ne], ulepiti/ulepljivati [-ljuje] serszed [~ett, ~jen] prevariti, obmanuti [-nem], izigratirszegez [~ett, ~zen] 1. (rerst) prikovati [-kujem] to emu; 2. (rirnyt) upreti/upirati [-rem], uperiti/uperivati [-rujem]; tv ~i a tekintett v szemt upreti pogled v oi; ~i a puskt vkire uperiti puku na kogarszokjlk [~ott, ~jk/~jon] vmire priviknuti [-nem] se, naviknuti se, navaditi se emu v na torszoktat [~ott, -asson] vkit vmire priviknuti [-nem]/privikavati [-kujem] v naviknuti koga na torszl [~t, ~jon] vkire viknuti [-nem] na koga, otro primetiti komu torszolgl [~t, ~jon] vmire zasluiti torszr [~t, ~jon] nasuti [-spem]/ nasipati [-pijem]rszort [~ott, ~son] 1. (rnyom, rcsavar) pritisnuti [-nem], navrnuti [-nem]; 2. tv ld rknyszertrszorul [~t, ~jon] (tv:) vkire, vmire biti upuen na koga, na to; potrebovati [-bujem], trebati koga, tortall [~t, ~jon] vmire naii [-idem]/ nailazitirtmad [~t, ~jon] vkire napasti [-adnem]/napadati, nasrnuti [-nem]/

nasrtati [-rem], naskoiti, narinuti [-nem], navaliti, naleteti [-tim]/ naletati [-eem] na kogartmaszkod|ik [~ott, ~jk/~jon] vkire, vmire nasloniti/naslanjati se na koga, na tortmaszt [~ott, -asszon, ~ani] vmire (pl knykt) nasloniti/naslanjati na tortapint [~ott, ~son, ~ani] napipati, sluajno pogoditi to; nabasati, naii [-iem]/nailaziti na tortapos [~ott, ~son] vmire nagaziti na tortarti ohol, naduven, nadut, ponosit, kooperan [-rna]rteker [~t, ~Jen] namotati/namo-tavatirtr [~t, ~jen] vmire prei [-edem] na to; ~ a lnyegre prei na stvarrterel [~t, ~jenl: ~' a figyelmet vmire skrenuti [-nem] panju na' tortert [~ett, ~sen, ~eni] pokriti [-ijem], nastreti/nastirati [-rem]rtermett dorastao [-sla], sposoban [-bna]rtesz [-tett, -tegyen, -tenni] 1. vmire metnuti [-nem]/metati [meem] v staviti/stavljati na to; 2. (tv:) a fejemet teszem r, hogy .,. dajem glavu da...; 3. ~i a kezt vmire (lefoglal vmit) metnuti, staviti ruku na to; zapleniti, prisvojiti/prisvajati toratifikcis: ~ okmnyok ratifikacioni instrumenti/dokumentiratifikl [~t, ~Jon] ratifikovati [-kujem], ratificiratiratifikls [~a, ~t] ratifikacijartz [~tt, ~zn] pridenuti [-nem], zadenutirugrjlk [~ott, -ugorjon, ~ani] vkire, vmire skoiti na koga, na toruszt [~ott, ~son, ~ani] vkire (kutyt) nadrkati, napujdati, na-huckati na kogarutal: r van utalva vkire, vmire biti upuen na koga, na tort [~tt, -ssn] 1. vkire, vmire udariti koga, to; ~ a kezre udariti po ruci; 2. tv (hasonlt) umetnuti

751rvg[-nem] se, uvri [-rgnem] se na/u kogarvg [~ott, ~jon] vkire (ostorral) priinuti [-nem], udariti koga (biem)rvall [~ott, ~jon, ~ani] 1. (brsgon) svedoiti protiv koga; 2. ez egszen ~ to lii na njega, sasvim ga odajervarr [~t, ~jon] priiti [-ijem]/ priivati; naiti/naivatiravasz11. mn [~at; ~ul; ~abb] lukav, prepreden; ~ ember lisac [-sca], lukavac [-vca]; ~ n lukavica; tv ~ rka prepredenjak, stari lisac [-sca], lukava lija; II. fn [~a, ~t, ~ok] ld ~ emberravasz3 fn [~a, ~t, ~ok] (puskn) obara, oroz, okidaravaszkod Iik [~ott, ~jk/~jon] lisi-iti, bivati lukav v prepredenravaszsg [~a, ~ot] lukavost, lukavstvo, prepredenost, lukavtinaravatal [~a, ~t, ~ok] mrtvaki odar [odra]rver [~t, ~jen] vkire, vmire udariti po komu, po emurvesz [-vett, -vegyen, -venni] pri-voleti [-lim], nagovoriti, pridobiti [-bijem]; ~ vmi rosszra t tentati, nastojati [-jim], navesti [-edem] na rava delarvet [~ett, -vessen] 1. (rdob) baciti na to; 2. tv ~i magt vkire, vmire baciti se na koga, na torvezet [~ett, -zessen] vmire navesti [-edem]/navoditi na torvilgt [~ott, ~son, ~ani] (tv is) (vmire) rasvetliti/rasvetljavatirz [~ott, ~zon] 1. tresti [-sem], drmati; az ajtt ~za drmati vratima; 2. (folyadkot vegben) mukati; 3. fejt ~za klimati, klamitati [-iem] v mahati [maem] glavom; kezet ~ vkivel rukovati [-kujem] se s kim; 4. ~za a hideg trese ga groznicarzendt [~ett, ~sen, ~eni] (nekkel) zapevati; (zenvel) zasviratirzd|ik [~ott, ~jk/~jon] tresti [-esem] se, truckati se, drmusatirzs [~at; ~an; ~abb] (t) truckav, drmusav750rednyrzdul [~t, ~jon] vmire svaliti se nato; (vz) izliti se na to rzuhan [~t, ~jon] vmire svaliti sev stropotati se na to razzia [~ja, *it, *ik] racija, policijskapotera/hajka reagl [~t, ~jon] reagovati [-gujem],reagiratireagens [~e, ~t, ~ek] vegy reagent reakci [~ja, ~t, ~k] reakcija, na-zadnjatvoreakcis I. mn [at; ~an; ~abb] reakcionaran [-rna], nazadnjaki; II. fn [~a, ~t, ~ok] reakcionarac [-rca], reakcionar, nazadnjak relbr [~e, ~t, ~ek] realna plata relgimnzium [~a, ~ot, ~ok] isk,rg realna gimnazija relis [~at; ~an; ~abb] realan [-Ina],stvaran [-rna], zbiljski realista I. fn [~ja, rit, ri,k] realist(a) ti; II. mn realistian [-na], realistikirealizl [~t, ~jon] realizovati [-zu-jem], realizirati; (megvalst) ostvariti; (pnzz tesz) unoviti realizmus [~a, ~t] realizam [-zrna] rebarbara [~ja, -it, rCk] nv rabar-bar(a), rebarbara rebben f~t, ~jen] (szeme) trepnuti[-nem]rebeg [~ett, ~jen] mucati rebellis I. mn buntovniki; II. fn [~e,~t, ~ek] buntovnik rebesget [~ett, -gessen] zucati, zuckati, pronositi glas, govorkati, pogovarati; azt ~fc, hogy ... zucka se da . . ., govorka se da... recehrtya [~ja, ~t> ~k] (szerszm)turpija, pilarszre za njega (v nju) rszes I. fn [~e, ~t, ~ek] suaeonik,uesnik; II. mn brl napoli-ar rszeseds [~e, ~t, ~ekj sudelovanje,uee rszesedlik [~ett, ~jk/~jen] imatiudela rszeshatroz nyelv I. fn [~\a, ~t]dalji objekt (u dativu); II. mn: ~eset dativ (trei pade) rszest [~ett, ~sen, ~eni] vkit vmibendodeliti/dodeljivati [-ljujem] komuto, dati/davati [dajem] komu to;elnyben ~ davati komu prednost,pretpostavljati koga rszestrs [~a, ~at, ~ak] ortak, sude-onik rszesl [~t, ~jn] vmiben imati udelau emu, dobiti [-ijem]/dobivati to;elnyben ~ uivati prednost rszfizets [~e, ~t, ~ek] rata, otplata,delimino plaanje, plateni obrok rszint delimino reszket [~ett, -essen] drhtati[drem],strepiti, trepetati [-peem]; ~ agondolattt, hogy strepi i od zamisli

da. .. ; ~ a flelemtl drhtati od straha, hvata ga jezareszketeg [~en] drhtavreszkiroz [~ott, ~zon] rizikovati [-kujem], reskirati, stavljati na kockurszleg [~e, ~et, ~ek] odeljak [-ljka], odeljenje, odel, odeo [-ela]rszleges [~en] delimian [-na], delo-mian [-na]; ~ leszllts delimina/delomina isporukarszlet [~e, ~et, ~ek] 1. pojedinost, podrobnost, detalj, pojedinanost; ~ekbe bocstkozik upustiti/uputati se u pojedinosti; ~ekbe menen detaljno; 2. (fizetsi) rata, obrok; ~re na rate/obroke; ~ekben fizet plaati u ratama/obrocima; 3. (vmely rsmbl) ogled, odlomak [-mka]rszletes [~en] opiran [-rna], detaljan [-ljna]; ~en opirno, u pojedinostima, detaljnorszletez [~ett, ~zen] potanko izlagati [-aem], razlagati; nem akarom ~ni ne elim da iznosim pojedinostirszletfizets [~e, ~t] plaanje u ratama/obrocimarszletkrds [~e, ~t, ~ek] pitanje pojedinosti/podrobnostirszrehajls [~a, ~t] pristranostrszrehajl pristranrsztv [~ja, ~ot, ~ok] sp deonicarsz(t)vev fn [~je, ~t, ~k] (sa-) uesnik; (n) (sa)uesnicarszvny [~e, ~t, ~ek] akcija, deonica, dionicarszvnyes [~e, ~t, ~ek] akcio-nar, deoniar, dioniarrszvnytrsasg [~a, ~ot, ~ok] akcio-narsko/deoniarsko/dioniko drutvorszvt [~e, ~et] sauee, suut [n, -ti]; kifejezi ~t vkinek izraziti v izjaviti komu sauee; fogadja ~emet! primite izraz moje suuti!rszvtel [~e, ~t] ueerszvtltogats [~a, ~t, ~ok] poseta radi izjavljivanja sauea/suutirszvtnyilvnts [~a, ~t, ~ok] saa-lica, izraz/izjava saalenja

rt [~je, ~et, ~ek] (kaszl) livadarteg [~e, ~et, ~ek] sloj, naslaga; a lakossg szles ~ei iroki slojevi stanovnitvarteges [~et; ~en; ~ebb] u slojevima, u naslagamartegezd|ik [~tt, ~jk/~jn] raslojavati sertegyonal [~a, ~at, ~ak] geol crta v linija naslage/slojartegzds [~e, ~et, ~ek] geol slaganje, redanje, geoloki sastavretek [retke, retket, retkek] rotkva; hnapos ~ rotkvicartes [~e, ~t, ~ek] (tszta) savijaaretesz [~e, ~t, ~ek] reza, zapor, rigla; (ajtn) preaga, prevornicarti livadskiretlkl [~je, ~t, ~k] runa (enska) torbicaretteg [~ett, ~jen] strepiti, strahovati [-hujem], prezati; az egsz falu ~ett tle on je bio strah i trepet celog selarettegs [~e, ~t] strepnja, strah, strahovanje, zort, trepet; ~ben tart terorisati [-iem], teroriziratirettenetes [~et; ~en; ~ebb] strahovit, uasan [-sna]rettenthetetlen [~l] neustraljiv, neustraivrettent: ~ nagy strahovito velikretrjegy [~e, ~et, ~ek] povratna kartaretusl [~t, ~jon] retuirati, popraviti/popravljatireuma [~ja, ~t] reumareums reumatian [-na]rv [~e, ~et, ~ek] 1. pristanite, skela; 2. tv ~be r stii [-ignem] do cilja, uspetirevan [~a, ~ot] revan, odmazdarevansista [~ ja, >ct, zk] pol revanisti-kirevnspolitika [~ja, ~t] revanistika politikarvedez(lik) [~ett, ~zen] sanjaritirvn: vkinek, vminek a ~ putem, posredovanjem, pomou koga, egarvsz [~e, ~t, ~ek] skeledija, vozarrveteg [~en] sanjalaki; ~ tekintet

759riansrezidencia [*ija, At, Ak] rezidencija, sediterzkarc [~a, ~ot, ~ok] mv bakropisrzkor [~a, ~t] (rzkorszak) bronza-no dobarzlemez [~e, ~t, ~ek] bakarni/bakreni limrzmetszet [~e, ~et, ~ek] mv bakrorezrzmetsz/ [~je, ~t, ~k] bakrorezac [-esca]rzmves [~e, ~t, ~ek] kazandija, kotlarrznyomat [~a, ~ot, ~ok] bakrotisak [-ska]rezonl [~t, ~jon] resonirati, satrepe-ravati, sazvuavatirzpnz [~e, ~t, ~ek] bakarni/bakreni novac [-vca]rzsodrony [~a, ~t, ~ok] bakarna icarzvezetk [~e, ~et, ~ek] bakarna icarzvrs (arc) crven kao bakarrezzen [~t, ~jen] trgnuti [-nem] se, trepnuti [-nem]rezsi [~je, ~t, ~k] reijarezsikltsg [~e, ~et, ~ek] trokovi reije, reijski/upravni trokovirezsim [~je, ~et, ~ek] reim, uprava, vlast, oblik vladavinerezs [~ja, ~t, ~k] reso [birt -oa]Rezs [~t] Rude, Rudolfrzst kosorzstos [~at; ~an; ~abb] kosrzs [~je, ~t, ~k] strmina, nagibrf [~tt, ~jo] plakati [plaem], cvileti [-lim]riadalom [-Ima, -Imat, -lmak] strah, stravariad [~ja, ~t, ~k] uzbuna, poziv na uzbunu; ~t fj svirati na uzbunuriadkszltsg [~e, ~et] stroga pripravnost, pripravnost (za sluaj uzbune), pripravno stanjeriadt [~an] zastraen, uplaenrian [~t, ~jcm] pucati, lomiti se (led)rians [~a, ~t, ~ok] lom, prolom, pukotina na ledurevidel758nesiguran/sanjalaki/prazan pogled revidel [~t, ~jon] revidirati, ponovnopregledati revzi [~Ja ~t, ~k] revizija, ponovnipregled revizor [~a, ~t, ~ok] revizor, pregle-davarvkalauz [~a, ~t, ~ok] vo(a)/pilot broda (u pristanitu), provodnik broda rvkapitnysg [~a, ~ot] luka kapi-tanija, uprava pristanita revolver [-*e, ~t, ~ek] revolver revolverez [~ett, ~zen] biz, pejor (zsarol) iznuivati [-ujem], ucenji-vati [-njujem]revii [~je, ~t, ~k] revija, smotra rvlet [~e, ~et] zanos, bunilo revsznhz [~a, ~at, ~ak] revija rz [reze, rezet] 1. (vrs) bakar [-kra]; (srga) (uta) med; ~zel bevon prebakriti, obakriti; ~bl kszlt bakarni; 2. (szl:) kivgta a rezet pokazao je ta zna rzb'r (indin) crvenokoac [-ca] rzdrt [~Ja> ~ot, ~ok] bakarna ica rezdl [~t, ~jn zatreperiti rezeda [~ja, At, Ak] nv rezeda rezeg [rezgett, ~jen] drhtati [drem], treperiti, trepteti [-ptim], treptati [-pem], podrhtavati; ~ a hr ica treperirzrc [~e, ~et] bakarna ruda rezervl [~t, ~jon] rezervisati [-iem], rezervirati, uvati v zadrati [-im] kao zalihu, pridrati za koga rezesbanda [~ja, *it, Ak] np trubakizbor/orkestar [-tra] rzgllc [~a, ~ot] modra/plava galica,bakreni vitriol, sulfat bakra rezgs [~e, ~t, ~ek] 1. treperenje, podrhtavanje, trepetanje, treptaj; 2. fiz njihaj, vibracija; csillaptatlan ~ nepriguena oscilacija rezgsszm [~a, ~ot, ~ok] broj treptaja rezg' 1. treperav, drhtav; 2. nv ~nyrfa uborika rezgkr [~e, ~t, ~k] biz selektivni/vibracioni krug rzhuzal [~a, ~t, ~ok] bakarna ica

riasztriaszt [~ott, riasszon, ~ani] 1. (ijeszt)straiti; 2. (riadjelet ad) alarmo-vati [-mujem], alarmirati, uzbuniti riaszt alarmantan [-tna], zastraujui, straan [-na] rlasztlys [~e, ~t, ~ek] (alarmni)pucanj [-cnja] (za zastraivanje) ribizli [~je, ~t, ~k] nv ribiz, ribizla ricinus [~a, ~t, ~ok] nv ricinus,krlj, skoac [-ca] ricinusolaj [~a, ~at] ricinusovo ulje ricsaj [~a, ~t, ~ok] galama, mete,kalabaluk, kalabuka rideg [~en] hladan [-dna], nedrue-van [-vna], neosetljiv, neumitan[-tna], surov rigmus [~a, ~t, ~ok] prigodnica,pesma rig [~ja. ~t, ~k]. (fekete-) kos;(srga-) drozd, drozak [-zga] rigolya [~ja, -it, -ik] ud, hir, inat rigolys udljiv, hirovit, muiav; ~ember svadljivac [-vca] rigmezei: trt ~ csata kosovska bitka,boj na Kosovu Rigmez [~t] fldr, trt Kosovopoljerikcsol [~t, ~jon] kretati [-tim] rikit [~ott, ~son, ~ani] dreati[-im]; ezek a sznek ~anak oveboje dree rikt 1. drekav, piskav, dreei; ~vrs dreavo crven; 2. (feltn)upadljiv, napadan [-dna]; ~ sznupadljiva/dreea boja rikkancs [~a, ~ot, ~ok] ulini prodava [-vca] novina, kolporter rikkant [~ott, ~son, ~ani] riknuti[-nem], ruknuti [-nem] rikoltoz [~ott, ~zon] dreati [-im] rm [~(j)e, ~et, ~ek] rima, slik,srok; ~be szed sroiti rima [-ija, At, Ak] durva bludnica,drolja, loa, flandra rimnkodjlk [~ott, ~jk/~jon] pre-klinjati [-njem], moljakati, kumiti rmel [~t, ~jen] rimovati se, sliko-vati se, sricati se rimes rimovan, sroan [-na] rmfarag [~ja, ~t, ~k] biz, pejordelja slikova

rlzikegombaring1 fn [~je, ~et, ~ek] sp, biz (szort) ringring2 [~ott, ~jon> ~ani] ige ljuljati se, njihati [-am s njiem] se; (haj) valjati seringat [~ott, -asson] 1. uljuljkivati [-kujem], klimati, ljuljati, ljuljuka-ti; (trdn lovagoltat) cuc(k)ati; 2. ~ja magt culjati se; 3. (tv:) hi remnyekben ~ja magt gajiti puste nade, uljuljakivati se nadamaringatdz|ik [~ott, -ddzk/-ddzon], ringatzjik [~ott, ~zk/~zon] lju-ljukati se, ikati seringlispil [~Je> ~t, ~ek] biz (krhinta) vrtuljak [-ljka], ringlpilringl [~ja, ~t, ~kf nv ringlov, ringlovkarlngy-rongy [~et^ot] tralje tbripacs [~a, ~ot, ~ok] lo glumac [-mca], lakrdijaripacsos: ~ kp rapavriport [~ja, ~ot, ~ok] reportaariporter [~e, ~t, ~ek] reporterripsz [~e, ~et, ~ek] text ripsrlszl [~t, ~jon] tresti [-sem] kukove/ kukovimaritka redak [-tka]; ~ j ember retko v izvanredno dobar ovek; kzm ~ bza konkoly nlkl u svakom itu ima kukoljaritkn (na)retko, malo kadritks [~an] rehavritkasg [~a, ~ot, ~ok] retkostritkt [~ott, ~son, ~ani] 1. prorei-vati [-ujem]; 2. nyomd (szedst) razrediti/razreivati, razmaknuti [-nem]/razmicati [-iem]; 3. (szl:) prjt ~ja treba mu traiti pararitkul [~t, ~jon] proreivati [-uje] seritmikus [~an] ritmian [-na]ritmus ritam [-tma]ritmusrzk [~e, ~et] oseaj ritmarivalda [~ja, ^.t, ~k] szinh pozornica, ramparivaldafny [~e, ~t, ~ek] osvetljenje avanscene/ramperivlis [~a, ~t, ~ok] rival, suparnik, takmacrizlkegomba [-ija, ^.t, Ak] mlenicarizik

760

rka

rkafark

761

romlottrizik [~ja. ~t] (kockzat) rizik, rizinostrizling [~je, ~et, ~ek] (szl- s borfajta) graevina; (bor) rizlingrizs [~e, ~t, ~ek] pirina [-na], ria; hntolt ~ Jjuten pirinarizsfelfjt [~Ja< ~a*> ~ak] puding od pirinarizsfld [~Je ~et> ~ek] pirinano polje, plantaa pirina, pirinana plantaarizsksa [~ja, *ct] sutlija, pirina u mleku *rizsleves [~e, ~t, ~ek] orba/juha s pirinemrizsma [~ja, At, ~k] nyomd risrizspor [~a, ~t] puder od pirinarizstermels [~e, ~t] proizvodnja pirinar [~tt, ~jon] 1. (rovtkz) (u)rezati [-eem] 2. (tv:) adt ~ vmire udariti porez(u) na to; feladatot ~ vkire nametnuti [-nem] komu zadatakrobaj [~a, ~t, ~ok] prasak [-ska], lom, tresak [-ska]robban [~t, ~jon] eksplodirati, rasprsnuti [-ne] se, prasnuti, pui [pukne]robbans [~a, ~t, ~ok] prasak [-ska], eksplozija, detonacijarobbankony (tv is) eksplozivan [-vna], eruptivan [-vna], rasplamtljivrobban eksplozivan [-vna], praskavrobbananyag [~a, ~ot, ~ok] eksploziv, eksplozivna tvar/materijarobbanmotor [~ja> ~*> ~ok] eksplozivni motorrobbanszer [~e, ~t, ~ek] eksplozivrobbant [~ott, ~son, ~ani] baciti v dii [dignem] u vazduh/zrak, izazvati eksploziju/prasakrobbants [~a, ~t, ~ok] dizanje u vazduh/zrak, eksplozijarobog [~ott, ~jn] juritirobog [~ja, ~t, ~k] fn (moto)skuterrobot [~Ja ~ot, ~ok] 1. kuluk, robota, tlaka; 2. (robotember, gpember) robot, ovek-automat, ovek-strojrobotol [~t, ~jon] kuluiti, argatovati [-tujem], diriniti, dirinditi, rabotati

robusztus: ~ ember robustan [-tna] ovek, grmaljrdli [~Ja> ~t, ~k] rodle [n, tb], male saonice tb, sanke tbrdliplya [^ja, *t, Ak] sklizalite/ tociljajka za rodlovanjerdliz|ik [~ott, ~zon] rodlati se, sankati serogy [~ott, ~jon] stropotati se, sruiti se, padati; fldre ~ sruiti se na zemljurogyadozjik [~ott, ~zk/~zon] klecati; ~ a trde klecati kolenimarogysig 1. (dolgozik) do iznemoglosti (raditi); 2. (bsgesen) u izobiljurohad ld rothadroham [~a, ~ot, ~ok] 1. kat juri, navala, nalet; ~ra indul (vmi ellen) poi [poem] u napad (protiv koga/ ega); ~mal bevesz zauzeti [-zmem] na juri; 2. orv nastup bolesti, napad; rltsgi ~ nastup ludostirohambrgd [~ja> ~ot, ~ok] udarna ekipa/brigadarohamcsapat [~a, ~ot, ~ok] kat udarni/ jurini odred, udarna gruparohamlps [~e, ~t, ~ek] jurini korak; ~ben brzim korakomrohammunka [~ja, rit, *&k] udarniki radrphamos [~at; ~an; ~abb] nagao [-gla], estok, brzrohamoz [~ott, ~zon] mat juriati, navaljivati [-ljujem], napadatirohamsisak [~Ja> ~ot, ~ok] lem, kacigarohan [~t, ~jon] 1. hrliti; eszeveszetten ~ juriti kao besan; ~ vki, vmi utn juriti za nekim, za neim; 2. vesztbe ~ juriti u vlastitu propast; 3. ~ az id vreme hujirohans [~a, ~t, ~ok] jurnjavarohangl [~t, ~\oti] trkaratirohanvst trke, trei, trKomrojt [~ja, ~ot, ~ok] rojta, resa, kianka [rsz e -nci], kitarojtos [~at; ~an; ~abb] s rojtama; (szakadozott szl) izlizan, otrcanrka [*ija, ri,t, /ik] lisica; ~ koma (mesben) teta lija

rokafark: ~ frsz jednoruna ne-zategnuta testerarkaprm [~je, ~et, ~ek] lisiinarkz|ik [~ott, ~zon] (hny) povraati, bljuvati [bljujem], derati [-rem] lisicurokka [^ija, ~t, *ck] preslica, prelarokkant I. mn [~an] iznemogao [-gla], onesposobljen, nemoan [-na], kljakav; II. fn [~Ja ~at> ~ak] invalidrokkantsg [~a, ~ot] oronulostrokkantsgi invalidski; ~ jradk invalida, invalidnina; ~ nyugdj invalidska penzijarokon I. mn roaki, srodan [-dna], srodniki; nyelv ~ rtelm (sz) sinoniman [-mna]; ~ nyelv srodni jezik; II. fn [~a, ~t, ~ok] rod, roak, srodnik, srodstvenik; anyai gon ~ rod po enskoj grani/ liniji, rod po materi; apai gon ~ rod po mukoj grani/liniji, rod po ocu; kzeli, tvoli ~ok vagyunk bliski, daleki smo roaci; 6 a ~om on mi je svoj; (szl:) se ~om, se ismersm on mi nije ni rod ni po-mozbogrokoni: ~ kapcsolat roatvorokonsg [~a, ~ot] 1. (viszony) srodstvo, srodnitvo, srodnost, svojta; jog (a felesg rvn) afinitet; 2. (rokonok) rodbinarokonszenv [~e, ~et] simpatija, sase-anje, suoseanje, sklonost, naklonost, har [n, -i]rokonszenves [~et; ~en; ~ebh] simpatian [-na], prijatan [-tna]; ~ ember simpatian ovekrokonszenvez [~ett, ~zen] v/rive/simpa-tisati [-ietn], simpatizirati s kimrokonvllalat [~a, ~ot, ~ok] istorodno preduzee/poduzeerla 1. s njega, s nje; 2. tv o njemu, o njoj; sz sincs ~ nema ni govora o tome; nem tehetek ~ nisam kriv za toroletta [^ja, -t, -ik] (redny) roleta, roletnaroller [~Ja/~e, ~t, ~ok/~ek] trotinet, roler, ro(lo)mobil

rom [~Ja> ~ot, ~ok] ruevina; ~ba dl poruiti se, sruiti se; ~ba dnt poruiti, sruiti; vminek a ~jai ruevine ega; ~okban hever leati [-i] u ruevinamaRma [^it] flr Rimrmai I. mn rimski; ~ jog rimsko pravo; vall ~ katolikus a) fn [~t, ~ok] rimokatolik; (n) rimokatolikinja; b) mn rimokatoliki; II./n [~t, ~ak] Rimljanin; (n) Rimljankaromn I. mn [~ul] 1. rumunski, rumunjski; Romn Szocialista Kztrsasg Socialistika Republika Rumunija; a ~ nyelv rumunski/ru-munjski jezik; 2. nyelv romanski; ~ nyelvek romanski jezici; 3. miiv ~ stlus romanski stil; II. fn [~t, ~ok] Rumun, Rumunj; (n) Rumunka, Rumunjkaromnc [~a, ~ot, ~ok] romancaRomnia [^it] fldr Rumunija, Rumunjskaromantika [/ija ~t] romantika [rsz e -ici]romantikus I. mn [~at; ~an; ~abb] romantian [-na], romantiki; II. fn [~a, ~t, ~ok] romantik, romantiarrombol [~t, ~jon] ruiti, razoriti/ra-zoravatirombols [~a, ~t, ~ok] ruenje, ra-zoravanjerombol I. mn ruilaki, ubitaan [-na], razbijaki, razaraki; II. fn [~ja, ~t, ~k] 1. ruilac [-ioca], razorilac [-ioca]; 2. (hadihaj) raza-rarombusz [~a, ~t, ~ok] mat romb; ~ alak rombian [-na]romhalmaz [~a, ~t] gomila ruevinaromland kvarljiv; ~ ru pokvarljiva robaromls [~a, ~t, ~ok] kvarenje, propast, srozavanje; ~ba dnt vkit unesreiti v upropastiti kogaromlatlan [~ul] nepokvarenromi lik [~ott, romoljk/romoljon, ~a-ni] kvariti se, propadati, srozavati se, pogoravati se; ~ani kezd (pl hs) zagnuti [-ne] seromlott [~an] (tv is) pokvaren, kva-romos

762

rosszakarat

rosszakarat

763

rovatvezetran [-rna]; (erklcsileg) iskvaren, nemoralan [-Ina]; teljesen ~ kroz pokvarenromos razruen, troan [-na], u ruevinamaromtalanit [~ott, ~son, ~ani] odstraniti/odstranjivati [-njujem] ruevinerna [~ja, *it, -ik] ravan [n, -vni], ravnicarnasg [~a, ~ot, ~ok] l rnaroncs [~a, ~ot, ~ok] 1. olupina; 2. (haj) podrtina (broda); 3. tv (emberrl) ruina od ovekaroncsol [~t, ~jon] razoriti/razoravati, ruiti, unititi/unitavati, pokvaritironcsolod Iik [~ott, ~jk/~jon] vegy razjesti [-jedetn]/razjedati seronda [~n] biz odvratan [-tna], gnusan [-sna]rongl [~t, ~jon] kvariti; (egszsget) naruiti/naruavati (zdravlje)rongld ik [~ott, ~jk/~jon] kvariti serongy [~a, ~ot, ~ok] krpa, rita, prnja; ~ofc tralje, dronjci; -ggy tpi a ruht razderati haljinurongyos [~at; ~an; ~abb] poderan, pocepan, otrcan, izdrpan, traljav, dronjav, ritav; ~ ember ovek u dronjcima/ritama, adrapovac [-vca], odrpanac [-nca]; ~ harisnya pocepa-ne arape tbrongyszed" fn [~Je ~t, ~k] ritar, prnjar, truljarront [~ott, ~son, ~ani] kvariti Ront Pl szl kvariaropog [~ott, ~jon] 1. (evs kzben a fogak alatt) hrskati, prtati [-ti], 2. (puska) pucati, groktati [-ke], klokotati [-oe]; 3. (tz) praskati, pucketati, caktati [-ke]ropogs [~at; ~an; ~abb] hrskav; (ropogsra sttt) tvrdo peenropogtat [~ott, -asson] krkati, hrskati roppan [~t, ~jon] (p/ g) puknuti [-ne] v prelomiti se iznenada, prasnuti [-ne], krknuti [-ne] roppant I. mn [~ul] ogroman [-mna], izvanredan [-dna], golem II. hat vanrednoroskad [~t, ~jon] sruiti se; a fldre ~ pasti [padnem] na zemlju

roskadozlk [~ott, ~zk/~zon] sroza-vati se, ruiti seroskatag [~on] troan [-na], slab, oronuo [-ula]rost [~Ja> ~ot, ~ok] vlakno, vlakance, nit [n, -ti]; ~on st pei [peem] na rotiljurosta [~ja, *it, ^ik] reeto, vejaarostl [~t, ~jon] (pro)reetati, opaha-ti [-aham s opaem]rostly [~a, ~t, ~ok] rotilj; (rcs) reetkarostlyos fn [~a, ~t, ~ok] (hstel) prenica, prolica (od goveeg mesa), govee u dunstu, rostbratn, rozbratnrostnvny [~e, ~t, ~ek] vlaknasta biljkarostokol [~t, ~jon] biz dangubitirostos [~at; ~an; ~abb] vlaknast, iliast, konav, konastrossz I. mn [~at; ~ul; ~abb] 1. (nem megfelel, gyenge) lo, rav, slab; ~ hangulatban van biti neraspoloen; ~ szag zadah; ~ terms nerodica; 2. (gonosz) zao [zla], zloest; ~ ember alac [-Ica]; ~ hrnv zao glas; ~ hiru zloglasan [-sna]; ~ szndk zlomislen, zlonameran; ~ szellem zao duh, zloduh; ~ termszet zloudnost; 3. (pajkos) zloest, o-pak; 4. szl ~ hire van biti na zlu glasu, biti ozloglaen; ~ ft tesz a tzre uiniti zlo; ~ nven vesz uzeti [uzmem]/uzimati v primiti/ primati to za zlo; ne vegye ~ nven! ne zamerite! ~ pnz nem vsz el nee grom u koprive; ~ szemmel nz vmit ne svia mu se neto; ~ tra tr krivim putem proi [-odem]; ~ vge lesz ravo e se svriti; 5. ~abb gori, raviji, loiji; anril ~abb tim gore; ~abban gore; II. fn [~a, ~at, ak] zlo; mindig ~ban tri a fejt on vazda zlo smilja; ~ra vezet to vodi na zlo; ~at jsol vkinek zlokobiti nekome; ~at sejt zloslutitirosszabbodik [ott, ~jk/~jon] pogoravati serosszakarat [~a, ~ot] zloba, zla volja, pakost

rosszakarat zloban [-bna], nenaklo-njen, pakostan [-sna]rosszakar [~Ja> ~t, ~^] neprijateljrosszalkod|ik [~ott, ~jk/~jon] ravo/ nepristojno se ponaati v vladati, biti nestaan [-na]/zloestrosszall [~ott, ~jn] osuditi/osuivati [-ujem], zameriti/zamerati, ne odobravati; negodovati [-dujem] zbog egarosszall zamerajuirosszallan osuujui, ne odobravajui, s neodobravanjem, negodujuirosszasg [~a, ~ot, ~ok] nevaljalstvo, zloba, pakostrosszhiszem zlonameran [-rna], zlomislenrosszhiszemsg [~e, ~et] jog zla verarosszindulat [~a, ~ot] zla namera, zlonamernost, zloa; ~tal viseltetik vkivel szemben neprijateljski se ponaati prema komu, zlobiti komerosszindulat zlonameran [-ma], zloban [-bna], pakostan [-sna], neprijateljski, zlomislen; ~ daganat opasna oteklina; ~ ember zlobnikrosszkedv [~e, ~et] zlovoljarosszkedv zlovoljan [-ljna], neraspoloen, mrzovoljan [-ljna], morozan [-zna], rave volje; ~ lesz oneraspoloiti se, postati [-anem]/postajati [-jem] mrzovoljan v neraspoloenrosszkor u nevreme, u nezgodan as, u zao asrosszmj pakostan [-sna], opakrossznyelv: ~ ember zubat/pakostan ovek; (n) zubacarosszul ravo, loe, zlo, slabo; ~ ll rajta a ruha ne stoji mu dobro to odelo; ~ rzi magt slabo se osea, teko mu je; ~ esik vkinek nelagodno/ neugodno dirnuti [-nem] koga; ez ~ esett nekem to me je zabolelo; ~ jr zlo proi [-oem]/prolaziti, nagrabusiti, nastradati, nagraisati [-iem], ostati [-anem]/ostajati[-jem] kratkih rukava; ~ lettem smuilo/ stuilo mi se; ~ megy a sora ne ide mu dobro; ~ van muno/zlo mu je, pozlilo mu je

rosszuljr [~t, ~jcm] zlo proi [-odem]/ prolazitirosszullt [~e, ~et] slabost, slaboa, munina; vkit elfog a ~ pozliti komurotcis: ~ gp rotaciona maina, rotacioni strojrothad [~t, ~jn] trunuti [-ne], truliti, gnjileti [-li]rothadsi: ~ folyamat tok/proces truljenja; ~ termk proizvod/produkt truljenjarothadk [*-a, ~ot, ~ok] gnjile, gnjilinarothad nagnjio [-ila], natruo [-ula]rothadt [~an/~ul] truo [-ula], gnjio [-ila], pokvaren, smrdljivrothaszt [~ott, -asszon, ~ani] prouzrokovati [-kujem] truljenjerotyog [~ott, ~jo"] kljuati, vreti [vrim]rovancsol [~t, ~jon] pregledati (rad blagajne), kontrolisati [-iem], kontrolirati, proveriti/proveravatirovar [~ja, ~t, ~ok] insekt, buba, kukac [-kca], zareznik ,rovarcsps [~e, ~t, ~ek] ubod kuka-ca/buberovarirt [~Ja> ~t, ~k] (szer) sredstvo za unitavanje buba/insekata/gatna-di, insekticidrovarkr [~a, ~t, ~ok] teta prouzrokovana insektimarovarpor [~a, ~t, ~ok] praak [-ka] protiv insekatarovartan [~a, ~t] entomologija, insek-tologijarovs [~a, ~t, ~ok] 1. (jel) zarez, urez rova, rabo; 2. (tv:) vkinek a ~ra na raun/teret koga; sok van a ~n mnogo mu je na rabou, mnogo je zagreio; 3. isk (megrovs) ukorrovsrs [~a, ~t] runa, runsko pismo, runske crte/rezerovat [~a, ~ot, ~ok] rubrika, stupac [-pca], stubac, odeljak [-ljka]rovtka [^ja, At, ^ik] urez, zarez, ulebrovtks [~an] izbrazdanrovatvezetf [~je, ~t, ~k] (jsgr) urednik rubrike, zaduen rubrikomrgztrovottrgzt [~ett, ~sen, ~eni] 1. uvrstiti, fiksirati; 2. rat ~ utvdirti cenerhej [~e, ~t, ~ek] smejurina, grohot, kikt; ksz ~ prava smejurina/smeju-rijarhg [~tt, ~jn] kikotati [-ocem], grohotom se smejati [-jetn], cerekati se, ceriti sernk [~je, ~t, ~k] panj, kladarntgen [~e, ~t] orv, msz rendgenrntgentvilgts [~a, ~t] (pr)osvet-ljenje/(pr)osvetljivanje rendgenskim v Rentgenovim zracima, radioskopi-ja, rendgenoskopijarntgencs [-csve, -csvet, -csvek] Rentgenova/rendgenska cevrntgenes/n [~e, ~t, ~ek] rendgenelogrntgenez [~ett, ~zen] rendgenizirati; praviti Rentgen/rendgenski snimak [-mka], zraiti rendgenskim zracimarntgenfelvtel [~e, ~t, ~ek] rendgenski snimak [-mka]rntgenkszlk [~e, ~et, ~ek] rendgenski aparat/ureaj, aparat za rendgen-snimanjerntgenlmpa [*ija, M, ^ik] Rentgenova/rendgenska cevrntgenolgia [At] rendgenologija, radiologijarntgenolgus [~a, ~t, ~ok] lekar/le-nik rendgenologrntgenosztly [~a, ~t, ~ok] rendgensko odeljenjerntgensugarak [~at] rendgenski zraci, Rentgenovi zraci, Rentgenove zrakerntgenvizsglat [~a, ~ot, ~ok] pregled rendgenom, rendgenski/ra-diografski pregled, rendgenisanjerpcdula [A\a, At, Ak] letak [-tka]rpds [~tt, ~sn] prhati [-prse], letucatirpgyls [~e, ~t, ~ek]kratka sednica, kratak sastanak [-nka]/dogovor, letei mitingrpirat [~a, ~ot, ~ok] letak [-tka], broura, knjiicarpt Id reptrpke brz, hitar [-tra], letimian [-na], lak, povran [-na]rpkd Id repkedrplabda [-ija, -it] sp odbojkarovott: ~ mlt egyn ovek s ravom prolou, (sudski) kanjavanRoza [At] Rzarozetta [A'ja, At, *k] rozetarozmr [~Ja> ~t, ~ok] ll mor, morski konjrozmaring [~Ja> ~ot> ~ok] nv rumarin, rumarinrozoga [~n] klimav, raskliman, troan [-na]rozzant [~an] ld rozogarozs [~a, ~ot, ~ok] ra; tavaszi ~ jara rarzsa [*ja, *it, Ak] 1. rua; 2. ntzkanna Aja prskalica; 3. (kzm:) nincsen ~ tvis nlkl nema rue bez bodljike, nema ita bez kukoljarzsabimb [~Ja> ~t. ~k] ruin pupoljak [-ljka]rzsabokor [-kra, -krot, -krok] grm ruerzsaburgonya [-ija, At, -ik] ruevac, roerzsacsokor [-kra, -krot, -krok] kita/ buket ruarzsafa [*ija, At, Ak] rua, stabljika ruerzsafzr [~e, ~t, ~ek] vall oenai tb, krunica, brojanice tbrzsaillat [~a, ~ot] miris ruerzsakert [~je, ~et, ~ek] ruinjak, ruina lejarzsallget Id rzsakertrzsaolaj [~a, ~at] ruino uljerzss [~at; ~an; ~abb] ruiast, u-kraen ruama; ~ are rumeno lice; ~ kedv veseo [-ela], dobro raspoloen; nem valami ~ a helyzet situacija nije ruiastarzsaszl [~a, ~at, ~ak] struk ruerzsaszn [~e, ~t] ruiasta boja; ~ben ltja a vilgot videti [-dim] svet u ruiastoj bojirzsaszn ruiast, rumenrzsat [~je, ~t, ~k] ruin bun/dbun/ grumrzsavz [-vize, -vizet] vodica/kolonjska voda od ruerozsda [-ija, -it] 1. ra; a ~ rgja a vasat ra najeda gvoe; 2. (nvnyen) gara, garevina, snet [-ti]764rgvestrozsdall otporan [-rna] ri rozsdabarna - rasta boja rozsdafark ervenrepka rozsdafolt [~ja, ~ot, ~ok] mrlja/pegaod rerozsdamarta izeden rom, zaran rozsdamentes antikorodalan [-Ina], bezre, to ne ra rozsds [~at; ~an; ~abb] zaran;~ fmfellet cpina rozsdsodlik [~ott, ~jk/~jon] rati rozsdaszn Id rozsdabarna rozsdavrs crvenkasto sme, rineboje rozsfld [~je, ~et, ~ek] raite, raenopolje rozskenyr [-nyere, -nyeret, -nyerek]raen hleb/kruhrozsliszt [~je, ~et] raeno/rano brano rozsnok [~ja, ~ot, ~ok] (nv:) mezei~ ovsik rozsos raovitrozsszem [~e, ~et, ~ek] razno zrno rozsterms [~e, ~t] etva/prinos/urodrair"f [~je, ~t, ~k] rg arin, rif rffen [~t, ~}en] groknuti[-ne], zagroktati [-kem] rfg [~tt, ~jn] groktati [-ke] r'fsru [~ja, ~t] ker kratka roba,roba na rif, seena roba rg [~e, ~t, ~k] 1. gruda; hazai ~rodna gruda; 2. geol gromada rgbi [~je ~t] sp ragbi rgbijtkos [~a, ~t, ~ok] ragbist(a)h, ragbija, igra ragbija rgeszme [~je, ~t, Ak] fiksna ideja rghegysg [~e, ~et, ~ek] gromadnaplanina rgs [~et; ~en; ~ebb] neravan [-vna]grudast; fld grudasta zemlja rgtn smesta, odmah, mahom; ~ jvk! evo me odmah! rgtnz [-nztt, ~zn] improvizovati[-zujem], improvizirati rgtnzve improvizovano, improvizirano; ~ ad el predavati [-dajem]bez pripravergtnzs [~e, ~t, ~ek] improvizacija rgtnztt improvizovan, improviziran rgvest np Id rgtn

765rvidltsrplabdacsapat [~a, ~ot, ~ok] sp odbojkaka ekiparplabdahl [~Ja> ~t, ~k] sp odbojkaka mrearplabdajtkos [~a, ~t, ~ok] sp odbojkarplabds [~a, ~t, ~ok] sp odbojkarplabdzs [~a, ~t] sp odbojkarplabdz ik [~ott, ~zon] sp igrati odbojkurpplya [~ja, ~t] balistika krivulja' putanjarppen [~t, ~jen] prhnuti [-ne]rptben u leturt [~en] ri; ~ szaklla riobradrvid [~et; ~en; ~ebb] 1. kratak [-tka]; ~ let kratkovean [-na], kratkovremen, malovean [-na]; ~ haj iav; ~ ideig tart kratkovremen, kratkotrajan [-jna]; ~ id mlva kroz kratko vreme, posle kraega vremena, malo zatim, malo iza toga; ker ~ lejrat hitel kratkoroni kredit, kratkorona veresija; ~refog pritegnuti [-nem]/pritezati [-eem] koga tv; saeti [samem]/sazi-mati; ~re fogja a gyeplt pritegnuti [-nem]/pritezati [-eem] konja;2.~en ukratko, jednom rei, kratko i jasno, zbijeno; ~en vgez postupiti odreito v bez dugog premiljanja 3. (szl:) a ~ebbet hzza izvui [-uem] krai krajrvidru [~Ja; ~t, ~kl pletena/kratka/ sitna roba, galanterija, galanterijska robarvidru-kereskeds [~e, ~t, ~ek] trgovina kratkom (v sitnom v pletenom) robom, galanterijska radnjarvidesen uskororvidfilm [~je, ~et, ~ek] kratkometrani filmrvidhullm kratkotalasni, kratkova-lan [-Ina]; ~ adlloms kratkota-lasna emisiona stanicarvidt [~ett, ~sen, ~eni] skratiti/ skraivati [-ujem]rvidts [~e, ~t, ~ek] 1. (cselekvs) skraenje, skraivanje; 2. (jel, rvidtett sz) skraenica rvidlts [~a, ~t] kratkovid(n)ostrvidlt

766

ruhaszegly

ruhaszekrny

767

rsztrvidlt kratkovid, kratkovidan [-dna]rvidsg [~e, ~et, ~ek] kratkoa, kratkostrvidtvfuts [~a, ~t] sp trka na kratkoj stazi, tranje na kratke stazervidtvfut f~ja, ~t, ~k] sp trka na kratkoj stazirvidl [~t, ~jn] kraatirvidzrlat [~a, ~ot] vili kratak spojrzse [^je, ~t, -ik] prue; szraz ~ suvad [n, -di],suhad, suvarak [-rka], suharakr'zsegt [~ja, ~at, ~ak] (vzptszetben) nasip/pregrada/gat/zagat od pruarzsekteg [~e, ~et, ~ek] snop prua, naramak [-mka] drvarubel [~Ja/~Je ~t, ~ok/~ek] rubalj [-blja]rubrika [~ja, ~t, ~k] rubrika, stupac [-pca]ruca [~ja, ^it, ~k] ll patka, racard [~ja, rudat, rudak] l. (szekr) ruda; (dorong) motka, poluga, ipka, letvica; 2. sp (ugrrd) motka; 3. (szl:) kifel ll a (szekere) ~ja sprema mu se otkaz slube v gostoprimstva; rjr a ~ goni ga nesreardarany [~a, ~at] zlato u ipkamardugrs [~a, ~t] sp skok s motkomrdugr fn [~ja, ~t, ~k] sp skaka motkom, motkardvas [~a, ~at, ~ak] gvoe u ipkamarg [~ott, ~jon] 1. aknuti [-nem], udariti nogom; (l) ritati se; sp glt ~ zabiti {-ijem] gol; 2. tv (sszeg vmennyire) iznositi; mennyire ~? koliko iznosi?rugalmas [~at; ~an; ~abb] gibak [-pka], rastegljiv, elastian f-na], opruan [-na], opruljivrugalmassgi: ~ hatr granica elasti-nosti/oprunosti/rastegljivostiruganyos [~at; ~an; ~abb] elastian [-na], rastegljiv; tv savitljiv, prilagodljivrgs [~a, ~t, ~ok] udarac [-rca] nogom; (l) ritanje (konja)rugdal [~t, ~jon] cakati, udarati nogom

rugdaldz ik [~ott, -ddzk/-ddzon] bacakati se nogama, koprcati se; dilitati se tv; (a l) tui [tue], prnjicati serugdos [~ott, ~son] cakati rugkony [~an] elastian [-na] rgkapl [~t, ~jon] bacakati se rug [~Ja> ~t, ~k] 1. opruga; 2. tv(indtk) pobudarugacl [~Ja> ~t] elik za opruge rugs: ~ mrleg vaga na oprugu; ~ szerkezet ureaj sastavljen od opruga, sistem opruga rugs (l) koji udara, koji se rita,prnjicav rugzs [~a, ~t] 1. elastino gibanje;2. tnc poklecavanje rugzat [~a, ~ot, ~ok] miisz sistemopruga/perarugz|ik [~ott, ~zon]elastino se gibati ruha [~ja, *it, *ik] odelo, odea, haljina; elnytt ~ odrtina; estlyi ~ veernja haljina; kifordtott ~ prevr-nuto odelo; kimen ~ odelo/haljina za izlazak; ^t felvesz obui [-uem] odelo/haljinu; >Ct levet skinuti [-nem] odelo/haljinu; (kzm:) nem a ~ teszi az embert asna haljina sramote ne pokrivaruhaakaszt [~ja, ~t, ~k] vealica ruhaanyag [~a, ~ot, ~ok] materijal zaodeloruhadarab [~Ja ~ot, ~ok] komad v pojedini deo odela/odee/haljine; (gny:) cska ~ haljetak [-tka] ruhafogas [~a, ~t, ~ok] iviluk, klin-anica, vealica; (ll) stalak [-lka] za veanje odela ruhagyr [~a, ~at, ~ak] fabrika/tvornica odela ruhaipar [~a, ~t] industrija odee/ode-laruhakefe [~\e, Ai, ~k] etka za odelo ruhanem [~je> ~t] haljine tb ruhskosr [-sara, -sarat, -sarak] korpa/kotarica za rublje ruhstul u odelu ruhaszrt [~Ja ~*> ~k] tipaljka zaveanje rublja, zakaaljka ruhaszegly [~e, ~t, ~ek] rub od haljine

ruhaszekrny [~e, ~t, ~ek] orman/or-mar za odelo v za haljineruhaszvet [~(j)e, ~et, ~ek] tkanina/ tof za odelaruhatr [~a, ~t, ~ok] garderoba, spremite za odelaruhatros [~a, ~t, ~ok] garderobar, garderobijerruhatrosn [~je, ~t, ~k] gardero-barka, garderobijerkaruhatervezff/n modni kreator, modelar haljinaruhatet [~je, ~t, ~k] ll bela uruhtlanul neobuenoruhz [~ott, ~zon] odevatiruhzat [~a, ~ot, ~ok] odea, odeloruhzati odevni; ~ cikk odevni predmetRuhzatiipari: ~ Dolgozk Szakszervezete Sindikat radnika indi'-trije odeeruhzkodlik [~ott, ~jeK/~jon] odevati serum [~ja. ~ot] rumrumos [~at; ~an; ~abb] od ruma, sa rumom; ~ tea aj s rumomrusnya [ ~t] rutinarutinos [~at; ~an; ~abb] rutini-ranrtt [~ott, ~son, ~ani] ruiti, grditirtsg [~a, ~ot] runoarzs [~a, ~t, ~ok] crvenilo, rumenilo, ru, minkarzsos [~at; ~an; ~abb] naminkan, narumenjenrzsoz [~ott. ~zon] narumeniti, naminkatircsks [~et; ~en; ~ebb] neravan [-vna], hrapavrgy [~e, ~et, ~ek] pup, pupa, pupak [-pka], pupoljak [-ljka]rgyez|ik [~ett, ~zen] pupiti, terati pupoljkergyfakads [~a, ~t] pupljenjerh [~e, ~t, ~k] ugaj svrabrhes [~et; ~en; ~ebb] ugav, svrabljiv; ~ l gubalj fn, gubav konj, ugavac [-vca]rhesedilk [~ett, ~jk/~jeti] ougaviti (se), postati [-anem]/postajati [-jem] ugav, zaraziti se ugomrszt [~Je> ~6t, ~k] biz ris [-ovi]