Religija i kultura antičke Grčke

Religija

• Antički Grci su bili politeisti; verovali su u više bogova, njihova verska shvatanja bila su tesno povezana sa likovnim umetnostima: arhitekturom, vajarstvom i slikarstvom

• Glavna karakteristika antičke grčke religije je antropomorfizam, što znači da su bogovi zamišljani i predstavljani u ljudskom obliku, sa svim vrlinama i manama

• U početku su nebo i zemlja bili izmešani i vladao je Haos

• Iz Haosa su se izdvojili boginja Gea-zemlja i bog Uran-nebo, koji su izrodili ostale bogove, titane

• Plašeći se da mu neko od dece ne preotme vlast, Uran je zatvorio titane pod zemlju

• Medjutim, jedan od njih, Hronos, uspeo je da izadje iz provalije i oslobodi ostalu braću i sestre

• Hronos je preuzeo vlast od oca i postao gospodar sveta

• Medjutim, i njega je snašla ista sudbina, pošto ga je sa vlasti svrguo njegov sin, Zevs

• Grci su poštovali mnoštvo bogova, najmoćnijih 12 živelo je na planini Olimp, u severnoj Grčkoj

• Vrhovni bog, gospodar munje i gromova bio je Zevs

• On je imao dvojicu braće: Had, bog podzemnog sveta i Posejdon, bog mora i vodenog sveta

• Zevs je bio oženjen svojom sestrom Herom, zaštitnicom žena i braka

• Druga Zevsova sestra, Hestija bila je zaštitnica kućnog ognjišta

• Zevs je sa Herom i drugim boginjama izrodio mnogo dece

• Atina je bila boginja mudrosti i zaštitnica zanatlija

• Afrodita je bila boginja ljubavi i lepote• Artemida je bila boginja lova, prirode i divljih

životinja• Njen brat blizanac Apolon bio je bog svetlosti,

umetnosti i muzike; pratile su ga muze, zaštitnice pojedinih grana umetnosti

• Ares je bio bog rata

• Hefest je bio bog vatre i zaštitnik zanatlija• Najmladji od Olimpijskih bogova bio je Hermes,

glasnik bogova i zaštitnik trgovaca i lopova• Pored Olimpijskih bogova značajno mesto medju

grčkim božanstvima pripada Demetri i Dionisu • Demetra je bila Zevsova sestra i boginja

plodnosti i zemljoradnje• Dionis je bio sin Zevsa i smrtne žene, bog vina i

veselja

Zevs i Hera

Posejdon i Apolon

Atina i Afrodita

• U grčkoj mitologiji bogovi i boginje su često dobijali decu iz veza sa smrtnicima, to su heroji

• Najpoznatiji heroji bili su: Zevsov sin Herakle, Ahil, Tezej, Persej

• Grci su verovali da u svetu oko njih žive fantastična bića, obdarena natprirodnim moćima

• Sirene su bile žene-ptice, koje su odvlačile mornare u morske dubine

• Kentauri su bili pola ljudi pola konji

• Kerber je bio troglavi pas, koji je čuvao ulaz u podzemni svet,

• Sestre su mu bile Himera (čudovišno biće sa telom lava, dve glave (lavljom i kozijom) i zmijom umesto repa) i Hidra (mitološko biće sa devet zmijskih glava)

• Stari Grci su u čast svojih bogova organizovali igre

• Najznačajnije su bile Olimpijske igre, posvećene bogu Zevsu

• Održavane su svake 4 godine, u Olimpiji na Peloponezu

• Prve su priredjene 776.god. p.n.e.• Poslednje su održane 393.god., kada ih je rimski

car Teodosije zabranio kao nehrišćanske

• Atinjani su u čast boginje Atine organizovali Panatenejske svečanosti

• Stari Grci su dosta pažnje posvećivali proricanju

• Najčuvenije proročište bilo je u Apolonovom hramu u Delfima, u kojem je proricala sveštenica Pitija

Arhitektura antičke Grčke

• U antičkoj Grčkoj postojala su tri osnovna stila gradnje

• U 6.veku p.n.e. pojavili su se dorski i jonski stil, a krajem 5.veka p.n.e. nastaje korintski stil

• Ovi stilovi razlikuju se po obliku stubova, koji su krasili grčke hramove

• Dorski stubovi su najjednostavniji; jonski stubovi su vitkiji od dorskih; dok su korintski slični jonskim stubovima, ali sa znatno raskošnijim kapitelom

• Najznačajniji hram dorskog stila gradnje bio je Partenon

• Bio je posvećen boginji Atini Partenos (Devici)

• Podignut je u doba Periklove vladavine

• Izgradili su ga arhitekte Kalikrat i Iktin

Partenon

• Krajem 5.veka p.n.e. na atinskom akropolju izgradjen je Erehtejon, najpoznatiji hram jonskog stila gradnje

• Poznat je po svojim karijatidama (statue ženskih figura, koje se koriste umesto stubova)

• Posvećen je bio boginji Atini Polijas (Zaštitnica grada)

Karijatide

Erehtejon

Vajarstvo

• U grčkom vajarstvu razlikuju se dve faze

• U najstarijem periodu vajali su statue mladića i devojaka u prirodnoj veličini, odlikuju ih prave linije i ukočenost jer nisu savladali vajanje ljudskog tela u pokretu

• Statue mladića nazivaju se kurosi a devojaka kore

Kuros i Kora

• Grčko vajarstvo je najviši stepen dostiglo u 5. i 4.veku p.n.e.

• Neke od statua sačuvane su i danas, ali ne kao originali, već kao kopije iz rimskog vremena

• Sredinom 5.veka p.n.e. u Atini su vajali Miron i Fidija

• Najpoznatija Mironova statua je Diskobolos (Bacač diska)

• Bacač diska

• Najznačajnije Fidijine statue su:

• Statua boginje Atine u Partenonu

• Statua boga Zevsa u Olimpiji

• Statua boginje Atine u Partenonu

Književnost

• Najstariji vid antičke grčke književnosti je epska književnost

• Ove pesme su prenošene usmenim putem, tematika su uglavnom bili podvizi bogova i heroja

• Najveći epski pesnik antičke Grčke bio je Homer, o čijem životu nema pouzdanih podataka; pretpostavlja se da je živeo u drugoj polovini 8.veka p.n.e.

• Najznačajniji Homerovi epovi bili su Ilijada i Odiseja

• Istoričari književnosti i danas raspravljaju o tzv.Homerskom pitanju, tj.pitanju nastanka Homerovih epova, o čemu postoje različite teorije

• Drugi pisac epova bio je Hesiod

• Njegov ep Teogonija opeva nastanak sveta iz haosa i rodjenje helenističkih bogova

• Homer

• Lirsko pesništvo nastalo je sredinom 8.veka p.n.e. u grčkim gradovima na zapadnoj obali Male Azije i egejskim ostrvima

• Od epskog se razlikuje izborom motiva i tema; uz pratnju lire opevali su radost, ljubav ili tugu

• Najznačajniji lirski pesnici bili su pesnikinja Sapfo i Pindar (koji se proslavio odama, pesmama u čast pobednika Olimpijskih igara)

• Pojava dramskog pesništva vezana je za svečanosti posvećene bogu Dionisu

• Postoje dve vrste dramskog pesništva: tragedija i komedija

• Zlatno doba grčke tragedije je 5.vek p.n.e., kada su u Atini stvarali Eshil, Sofokle i Euripid

• Oni su teme i inspiraciju nalazili u grčkoj mitologiji• Najčuveniji komediograf, takodje iz 5.veka p.n.e. bio je

Aristofan• Najčuvenije grčko pozorište nalazilo se u Epidaurusu, na

Peloponezu, čuveno po svojoj akustičnosti

Pozorište u Epidaurusu

Istoriografija

• Prvi veliki istoričar grčkog sveta bio je Herodot (5.vek p.n.e.)

• Istorija je u početku bila povezana sa mitologijom, heroji i bogovi su aktivno učestvovali u istorijskim zbivanjima; učeni ljudi su vremenom počeli da odbacuju mitove i traže uzroke i posledice istorijskih dogadjaja

• Herodot je pisao o grčko-persijskim ratovima, on je pisao i o običajima Grka i varvara (Persijanaca, Egipćana)

• Herodota su još u antičko vreme nazivali “ocem istorije”• Najveći grčki istoričar bio je Tukidid, koji je pisao o

Peloponeskom ratu• On se trudio da sagleda uzrok rata, zapisavši da je uzrok

strah Sparte od preteranog jačanja Atine• Osim toga, on je nastojao da dogadje prikaže istinito i

verodostojno, a takodje i nepristrasno, iako je bio Atinjanin

Filozofija

• U najstarije vreme Grci su sve prirodne pojave i nastanak sveta objašnjavali delovanjem bogova i natprirodnih sila

• Vremenom su ljudi počeli da traže realne uzroke prirodnih pojava

• Prvi grčki filozofi potekli su iz grada Mileta, u 6.veku p.n.e i odgovarali su na pitanje: “Šta je suština svega postojećeg”?

• Prvi od njih bio je Tales, koji je smatrao da je to voda

• Tales (624-546.p.n.e.)

• U 5.veku p.n.e. pojavilo se učenje o atomima, čiji je tvorac bio Demokrit

• Filozofi druge polovine 5.veka i 4.veka su se bavili pitanjima čoveka i ljudskog društva

• Sokrat se bavio pitanjima morala, dobra i zla• Smatrao je da nijedan čovek ne čini zlo

namerno, već iz neznanja• Verovao je da je cilj ljudskog života sreća, a ona

se može postići samo vrlinom a ne gomilanjem materijalnih dobara

• Sokrat(470-399.p.n.e.)

• Najznačajniji Sokratov učenik bio je Platon• On je u Atini otvorio školu, Akademiju, školu u

kojoj su se učili filozofija i prirodne nauke• Njegova dela su “Država i “Zakoni”, u njima je

izložio svoje shvatanje o idealnoj državi• Njome je trebalo da upravljaju filozofi; Platon je

bio protivnik radikalne demokratije, kakva je postojala u Atini

• Platon (427-347.p.n.e.)

• Platonov učenik bio je Aristotel• Aristotel je bio učitelj Aleksandra Makedonskog• Poput Platona, i on je osnovao svoju školu,

Peripatetička škola, jer je Aristotel predavao šetajući sa svojim učenicima po imanju

• On je smatrao da upravljanje državom treba prepustiti srednje imućnim gradjanima, koji su najrazumniji, za razliku od bogatih ljudi, koji državni nanose štetu

• Aristotel (384-322.p.n.e.)