Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultetOdsek za medijske studijeMaster studije Komunikologija

RELIGIJSKA PROPAGANDA

predmet: Istorija propagandementor/ka: prof. dr Vladimir Barovistudent/kinja i br. indeksa: Lea Radlovaki 380017/14

jun, 2015. godina

SADRAJ

UVOD3

RELIGIJA I PROPAGANDA5

Uloga komunikacije6

Hrianska propaganda7

Nasilna propaganda9

Savremenija religijska propaganda kroz plakate10

ZAKLjUAK12

LITERATURA13

UVOD

Civilizacija predstavlja vii stepen razvoja ljudskog drutva, a njegova glavna odlika je korienje pisma, odnosno jasno vizuelno definisanih simbola koji su vrsta posrednika u komunikaciji.U skladu sa temom ovog seminarskog rada, pismo nije jedini aspekt koji je prepoznatljiv za civilizaciju, naprotiv, budui da su prvobitni oblici i propagande i religije nastali ranije u predcivilizacijskom dobu. Meutim, nastanak pisma drastino pospeuje razvijanje navedenih pojmova.

Najpre da odredimo nastanak rei propaganda i religija. religija smatra se da ima vie etimolokih odreenja, a naveu samo neka jer su uglavnom sva vrlo slina: od latinske rei religio koja oznaava verovanje u jednog Boga, jednu zajednicu; religare, takoe latinska re koja ukazuje na uspostavljanje veze sa boanskim biem; od glagola religere, a odnosi se na izdvajanje neega od obinih stvari[footnoteRef:1]; [1: http://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0915/sta_je_religija.htm]

ili od glagola religiere to znai povezati; ovaj termin je prvi put upotrebio hrianski filozof Laktancije u 4. veku govorei o vezi oveka sa prirodom, drugom biima i Bogom[footnoteRef:2]. [2: http://sr.wikipedia.org/sr/]

propaganda nastala je od latinske rei propagare i znai irenje i rasprostiranje; ipak, ovo je termin koji je poeo da se koristi tek od 17. veka i vezuje se za papu Gregora XV i osnivanje posebne crkvene institucije pod nazivom Congregatio de propaganda fide kao posebnog tela katolike crkve; lanovi ovog tela su imali zadatak da organizovano i efikasno ire katoliku veru; moderne teorije propagandu shvataju kao skup posebnih tehnika komunikacije u cilju masovnog uticaja ili sugestije kroz manipulaciju simbolima i psihologijom pojedinaca (Tadi, 2005: 20).

U samom startu se nailazi na povezanost ova dva termina, te je sasvim logino govoriti detaljnije o verskoj, odnosno religijskoj propagandi kao neemu to prati drutvo od samog nastanka pa do dana dananjeg. Takoe, stava sam da su ovi pojmovi u meusobnoj koheziji da nema religije, ne bi bilo ni propagande, ali i da nema propagande ni religija ne bi opstala do danas.

Slika 1. hrianstvo, judaizam, hinduizam, islam, budizam, intoizam, sikizam, bahaizam, dainizam[footnoteRef:3] [3: Slika 1. - http://sh.wikipedia.org/wiki/Religija]

Vano je napomenuti i da propaganda ne podrazumeva iskljuivo korienje rei, ve i slika, simbola, pa i dela (hodoaa, ratovi i sl). Najjednostavniji primer: kada vidite polumesec sa zvezdicom, automatski ete znati da je u pitanju islamska religija, ili estokraku (Davidovu) zvezdu da je re o judaizmu (Slika 1).

RELIGIJA I PROPAGANDA

Prvi oblici religije javljaju se jo u prvobitnoj ljudskoj zajednici kao posledica ovekovog shvatanja da se mnoge stvari u prirodi dogaaju bez njegove volje, kao i da on na te pojave ne moe da utie niti da ih kontrolie. Takve pojave su sue, poplave, munje, gromovi i slino. Tako je ovek saznao o postojanju viih sila, te su u njegovom umu nastali prvi oblici bogova koji su simbolizovali jedinstvene moi koje vladaju ovekovim postojanjem. ovek je nastojao da ove vie sile umilostiviti molitvama i rtvovanjem.Meutim, kako se ovek sve vie i fiziki i psihiki razvijao, kako je zakoraio u eru civilizacije, shvatio je da kroz ta verovanja moe da profiltrira i iskoristi ih na razliite naine. Neki od najjaih motiva su bili novac i vlast nad veinom. Kako bi odabrani pojedinci uspeli u tome, nisu mogli da ubede svoje sunarodnike olakim izjavljivanjem da ih je svevinji Bog predodredio za takvu poziciju, ve su morali da koriste odreena sredstva kako bi njihove ideje i ciljevi bili masovno prihvaeni.Vremenom su se, dakako, razvijale nove religije, a u interesu svake od njih je bilo da pridobiju to vie ljudi.U onlajn seminarskom radu jednog studenta/kinje (nije poznato ime i prezime) iz Bosne i Hercegovine (sa Fakulteta humanistikih nauka na Univerzitetu u Mostaru, objavljen prethodne godine), na slinu temu Vjerska propaganda[footnoteRef:4], pronala sam podatak da sve religije svoje propagande ostvaruju iskljuivo na tri naina: propovijedanjem u okviru vjerskih objekata, usmenom komunikacijom kroz neposredne razgovore i pisanom reju. Meutim, tu bih dodala i smiljanje prepoznatljivih simbola kojima se vernici klanjaju i koje ljube, razne obrede i molitve, crtanje ikona koje vizuelno potvruju linosti koje se spominju u svetim knjigama. [4: http://studenti.rs/seminarski-radovi/vjerska-propaganda-2/]

Takoe, kako bi se doprlo do to veeg broja ljudi, pod tim simbolima i u ime likova iz pria, organizovala su se hodoaa, a neretko i ratovi. Svakako da to nije sve, odnosno, da postoje mnoga obeleja religija koja mnogi ne smatraju propagandom, ali bih ih ja svrstala u tu kategoriju i to su: nain ivota, odevanja, ishrane, postojanje hijerarhije u drutvu i porodici, pravila ponaanja i slino. Na neki nain navedene kategorije predstaljaju posledicu religijske propagande, ali u daljem irenju te vere, smatram da jesu propagandne.

Uloga komunikacije

Komunikacija postoji od kad je sveta i veka. Najpre je ona bila iskljuivo na verbalnom nivou, odnosno, prenosila se od usta do usta, a onda su nai preci poeli da razgovaraju i putem peinskog slikarstva, odnosno, znakova i simbola. (Tadi, 2005: 25) Tek kasnije, razvitkom pisma, komunikacija je podignuta na vii nivo.Meutim, uprkos nastanku civilizacije, masovno irenje religije je najpogodnije meu nepismenim stanovnitvom. To moda pomalo zvui kontradiktorno (budui da se propaganda prvenstveno povezuje sa napisanim reima) ali i logino, jer najvei broj novih pristalica postane deo verske zajednice zato to je slualo o toj veri i gledalo dokaze o njenom postojanju, a ne zato to je proitalo Bibliju. Dakle, tu glavnu ulogu igra komunikacija, kako verbalna (reima), tako i neverbalna (vizuelno delovanje). U skladu s tim, treba napomenuti da se komunikacija definie kao proces u kojem poiljalac alje poruku primaocu kroz odreen kanal komunikacije, odnosno, da ga ine komunikatori koji putem odreenih sredstava alju jedni drugima poruke. A opte zajednike karakteristike komunikacije u religijskom smislu jesu irenje verskih ideja, ali i uspostavljanje komunikacije izmeu pojedinca i Boga. Sa tog aspekta gledano, u religijskoj istoriji postoje tri najvea i najznaajnija komunikatora Isus, Mojsije i Muhamed.

Ipak, u vezi sa pisanom reju i njenim irenjem, nastanakom Gutenbergove prese (1445. godine) dolo je do prvog masovnijeg umnoavanja religijske literature, to ne treba da se zaboravi. Neki teoretiari medija smatraju knjigu kao jednim od prvih vidova medijske komunikacije, koja zvanino to postaje nastankom novina, odnosno tampe. Kasnije, razvojem tehnologije, nastaju i radio, televizija i Internet kao najuticajnija sredstva irenja, tj. propagiranja religija, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu.

Hrianska propaganda

Najvei efekat verske propagande se vidi u periodu uspona hrianstva, odnosno pojave Biblije. Ona je imala toliko uticaja da oni koji veruju u Bibliju smatraju da je ovo oblik objave Boga ljudima. Veruju da je ona bitna za itavo oveanstvo, ali i da je precizna u svakom aspektu (Free, 1992: 14).Naime, mnogi Bibliju smatraju jednim od najznaajnijih propagandnih tiva ikada napisanog, kao i da je u pitanju knjiga koja je postavila temelje mnogim propagandnim projektima koji su usledili. Da bi se shvatilo zato je to tako, bitno je znati kako je ovo Sveto pismo uopte nastalo.Nikejski sabor odran 1233. godine je najvaniji dogaaj na kojem je dolo do redigovanja, cenzurisanja i konanog odabira svih tekstova koji se nalaze u Bibliji koju danas poznajemo. Ne ulazei u problematiku i detaljniju analizu brojnih tekstova o ovoj temi, sutina uspeha Biblije u irenju hrianske vere pokazuje koliko uspeha moe imati jedan dobro osmiljen propagandni koncept, udruen sa zavidnim organizacionim tehnikama u formi crkve, svetenstva i vernika okupljenih oko zajendike ideje. (Tadi, 2005: 55)Koliko je ovaj Sabor prekretnica u hrianskom svetu dokazuje i injenica da je na njemu odlueno da Isus Hrist (sin Boji) ne bude predstavljen kao smrtnik ve kao svevinje, boansko bie koje nakon smrti vaskrsava.Slika 2. Biblija, tj. Sveto pismo

U Bibliju spadaju Stari zavet (pet Mojsijevih knjiga ili Tora, istorijske knjige, pesnike knjige i knjige proroka) i Novi Zavet (etiri jevanelja, dela apostolska, poslanice).[footnoteRef:5] [5: Navodi iz Biblije koji se koriste u ovom radu su iz prevoda dr Luja Bakotia Dobra vest (Novi Sad, 1989), a preuzeti su iz seminarskog rada Stefani ovanec Propaganda sadrana u biblijskim knjigama (Novi Sad, 2015)]

Ako bismo analizirali jevanelja u Bibliji, videli bismo da je u pitanju jasna propaganda Hajdemo u oblinja sela i gradove da i tamo propovedam, jer sam ja za to doao (Marko, 1.38, Luka, 4.43). Dakle, koristi se re propovedanje koja oznaava irenje vere, to dalje implicira da je u pitanju propaganda.

Kada je re o hrianstvu i propagandnim aspektima, tu se najpre ubraja krst kao osnovni simbol ove religije (iako je u poetku bila riba), ikone (koje su karakteristine za hrianstvo, ali ne i za druge religije), molitve, obredi,...Slika 4. Presveta Bogorodica sa sinom Isusom Hristom

Na Slici 4.[footnoteRef:6] je prikazana Presveta Bogorodica sa svojim sinom Isusom Hristom. Njih dvoje su zagrljeni, majka brino dri svoje dete, preovlaujuu tople boje sve je u znaku brige, ljubavi, bliskosti. Poruka koja se alje jeste da je hrianstvo upravo takvo brino, puno ljubavi i bliskosti meu ljudima. [6: Slika 4. - http://www.ikone.iz.rs/raniji.html] Slika 3. Krst - simbol hrianstva

Ako se pozabavimo obredima, odnosno ceremonijama (venanje, krtenje, sahranjivanje) takoe moemo da vidimo koliko se akcenat stavlja na zajednitvo i meusobnu brigu i potenje. Kada se hrianstvo irilo, ljudskim drutvom su vladali nemiri, nije se toliko poklanjalo panje zajednitvu. Meutim, da li to znai da oni koji nisu vernici ne umeju da cene, vole, potuju i da se brinu za svoje najblie?

Nasilna propaganda

Ukupno je bilo devet Krstakih ratova (prvi je poeo 1096, a poslednji se zavrio 1291. godine). U pitanju su svetovni ratovi koji su voeni protiv nevernika i kako bi se sveti grad Jerusalim vratio pod hriansku vlast. Glavni cilj Krstaa je bio osloboenje te Svete zemlje koju su zaposeli muslimani (pripadnici islamske veroispovesti)[footnoteRef:7]. [7: http://sr.wikipedia.org/sr-el/_]

Krst je bio simbol koji je na svojoj odei morao da nosi svako ko je eleo Isusovo spasenje. Ovakav gest su koristili vernici irom Evrope. Takoe, kao propagandni materijal su se koristili i traktati i pamfleti sa opisima muslimanskih zloina nad hrianima. Ovde je karakteristian uspon vitetva kao jedan od najvanijih propagandnih doprinosa. (Tadi, 2005: 57)

Kansije se, u slinom kontekstu, pojavio i Martin Luter (krajem 15. veka) koj je bio pokreta Reformacije u Nemakoj, iji se pokret pretvorio u lov na jeretike i irenje protestanske vere.Kada je re o njegovom doprinosu u propagandi, Luter je shvatio da je tampana vizuelna komunikacija veoma snano sredstvo borbe. Tada su ee poeli da se koriste plakati i karikature, ije irenje i dopiranje do ire mase je doprineo nastanak tamparske prese. Ipak, njegovo najvee dostignue na ovom polju je bilo tampanje Biblije na nemakom jeziku 1534. godine. (Tadi, 2005: 58)

Od 15. do 20. veka Srbi su bili deo Osmanskog carstva. Poznato je da su Osmanlije islamske veroispovesti, a da su Srbi i tada bili pravoslavci.Svakako da je dolazilo do nasilnih sukoba kada su Turci, osvajajui teritoriju, nametali svoju veru. Neki Srbi su se podvrgli islamizaciji (te su dospeli i do samih vrhova u ovom carstvu), dok su neki odbijali te bili proganjani, plaali danak ili su odlazili u hajduke.

Savremenija istorija se donekle razlikuje od starije koju poznajemo iz udbenika.Tu bih navela skoranje napade ISIS-a (Islamic State of Iraq and Syria) koju ine radikalni pripadnici islamske vere koji svoje napade opravdavaju parolom da to rade u ime svog boga Alaha.

Savremenija religijska ropaganda kroz plakate

Plakati, a danas i bilbordi, su jedni od vizuelno najjaih i najbitnijih vidova irenja propagande. Akcenat se stavlja na upeatljivu, prepoznatljivu sliku, fotografiju, skicu, crte, uz minimalan ali efektan tekst koji pogaa sutinu.U ovakvim situacijama se najee koriste deca, porodica, vojska i sline drutvene grupacije na koje se, najvie u Americi i Kanadi, obraa panja.Meutim, u ovakvoj situaciji ne ostaju dune ni jedna (teistika), ali ni druga (teistika) strana, to se moe videti u priloenim slikama:

- verska (Slika 5, Slika 6.[footnoteRef:8] i Slika 7[footnoteRef:9]) [8: Slika 5. i Slika 6. - http://www.patheos.com/blogs/friendlyatheist/2008/03/25/christian-right-propaganda-posters/] [9: Slika 7. - http://atheism.about.com/od/religiousright/ig/Christian-Propaganda-Posters/Without-God-No-Morality.htm#step-heading] Slika 6.Slika 7.

Slika 5.

- ateistika, ili kontra verska (Slika 8, Slika 9. i Slika 10. preuzete sa drutvene mree www.facebook.com)Slika 8.Slika 10.Slika 9.

ZAKLjUAK

Budui da ivimo u vremenu nauke i razvijenih tehnologija gde sve to nas interesuje moemo da pronaemo na Internetu, postavlja se pitanje otkud to da u modernom drutvu postoji potreba da se ljudi okreu neemu to je tradicija u religijskom smislu. Tu, svakako, veliku ulogu igraju verske zajednice koje na razliite propagandne naine, sve ee i vie putem medija, ire priu o religiji i tako i dalje prikupljaju pristalice.U ovom radu sam prikazala nekoliko naina verske propagande, kao i uslove koji moraju da budu kako bi ta propaganda bila efektna.Iako postoje i drugi inioci koji utiu da verska propaganda dopre do ljudi i ubedi ih u neku ideju, to vie spada u domen psihologije, te se toga nisam ni doticala.Ali, injenica je da uprkos rapidnom razvitku drutva, uticaj religija ne jenjava, naprotiv, iri se ak neshvatljivom brzinom. A za takav uspeh je opet zasluna propaganda!Slika 11. Dokumentarni film Religulous Bila Majera, snimljen 2008. godine.

LITERATURA

Tadi, Darko (2005). Propaganda. Beograd: Spektrum Booksovanec, Stefani (2015). Propaganda sadrana u biblijskim knjigama. Seminarski radhttp://sh.wikipedia.org/wiki/Civilizacijahttp://www.znanje.org/i/i26/06iv09/06iv0915/sta_je_religija.htm http://sr.wikipedia.org/sr/ http://studenti.rs/seminarski-radovi/vjerska-propaganda-2/http://sr.wikipedia.org/sr-el/_

Slika 1. - http://sh.wikipedia.org/wiki/ReligijaSlika 4. - http://www.ikone.iz.rs/raniji.htmlSlika 5. i Slika 6. - http://www.patheos.com/blogs/friendlyatheist/2008/03/25/christian-right-propaganda-posters/ Slika 7. - http://atheism.about.com/od/religiousright/ig/Christian-Propaganda-Posters/Without-God-No-Morality.htm#step-heading 13