1

REMESIANA 317.

1. U drevnom gradu `iveo je mudroslovac

Ekumen.

2. Qudi su ga znali jer je ~esto obi~nim

re~ima govorio (po malo) neobi~ne stvari.

3. Poznavao ga je i car Konstantin, jer kada je

imao malo godina igrao se sa ne{to starijim

drugom.

4. I jo{ tada je govorio neke mudrosti,koje

su zabavqale naro~ito starije, ali po{to se

nije isticao niti hrabro{}u, niti spretno{}u,

nije na wega obra}ana posebna pa`wa.

5. Odavno je zapam}en po pri~i koju je ~esto

na glavnom trgu govorio: kako }e svi gradovi, te

i Remesiana, postati jedan veliki grad, koji }e

se zvati Ekumenopolis.

6. I kako }e (to) u stvari biti jedno veliko

selo u kome se sve zna.

7* Postoja}e, dakle, samo jedan grad na svetu.

8. A govorio je i da su svi qudi, u stvari,

stanovnici jednog kosmi~kog grada. Jer, tako je

oduvek bilo i tako }e biti.

9. Po ovoj pri~i deca su ga nazvala Ekumen; i

ovo mu se ime u~vrstilo.

1o.Ali niko, u stvari, nije znao odakle je on

do{ao.

2

11. Kada bi ga upitali, rekao bi: sa reke u

kojoj se vidi nebo i sve zvezde na wemu.

12. [apatom je gradom kru`io glas da ga je

donela majka Tribalka sa juga, Nesta, i tu pod

jasenom , po zapovesti vile, ostavila.

13. Wegovi po{tovaoci: da je do{ao sa

Istrosa i da mu je pravo ime Andio,

14* Dvadeset sedmo koleno ~uvenog

tribalskog poglavice Halesa.

15. I kada je pro{lo dosta vremena po`ele

car Konstantin da vidi Ekumena, jer u glavi

ima{e veliki problem.

16. I u prvoj latici cveta, uz veliku pratwu,

do|e car u Remesianu.

17. Uz srda~ne poglede sreto{e se car i

mudrac.

18. Re~e car: meni je trideset sedam, tebi

~etrdeset; u ~udnim smo godinama; kako si se

promenio!

19. Odgovori Ekumen: meni kosa a Vama i

ode}a.

20. Po mojoj zapovesti dovedo{e te, re~e car,

ali nisi do{ao ti (meni) , no ja tebi.

21* I nastavi govore}i: u snu videh re~ koja

mi kaziva{e: po voqi neba ti uvede u carstvo

jednoga Gospoda, nad mno{tvom (bogova).

22. Za pravedno delo svet }e te slaviti , i ne

zaboravi: nad suncem krst (i) ovim }e{

pobediti.

23. Be{e to re~ neba, a onda misao tvoja, i po

(woj) kazanoj slavqen bi}e{.

24. A onda: carstvo si zadobio, a po trudu

(svom) mo`e{ ga (i) zadr`ati.

3

25. Ove re~i te{ku misao na srcu mi

stavi{e, te beh (zato) vrlo neveseo.

26. A onda razbistri se misao moja: moram

vojsku ja~ati, gradove graditi, narode hraniti i

put im svetliti.

27. A kad i ovu radost car izjada, predlo`i

Ekumenu da odu do gradske skup{tine.

Care re~ povede

1. Kada car i Ekumen u|o{e u veliku dvoranu,

uz burne povike slavqa i odu{evqewa do~eka ih

prepuna skup{tina na nogama.

2. Behu tamo i carevi doglavnici, i gradska

vlastela, najboqi svetski graditeqi i jo{

mnogo mudrijeh glava.

3. Uspravi se car za govornicom, u desnu

`ezlo uze, i po~e govoriti {to je u snu video, a

onda re~e govore}i: i neka se svi bogovi u

jednoga potvore, {to jeste, i nek na zemqi, kao i

na nebu bude jedno carstvo.

4. I nastavi: re~ dobru Gospod mi podari.

5. I uz pomo} wegovu sa~ini}u sedam velikih

gradova, kojima }e se ponositi Carstvo.

6. Re~ cara topla (bi) i prostruji kroz srca

carskih mudraca, te oni carevu besedu odobri{e

re~ima:

7* Najve}e carstvo zemaqsko mora imati i

najlep{e gradove, posebno one gde care boravi.

8. Duga se, nakon toga, diskusija razvila. Od

mnogih ruku `ezlo se nije hladilo.

4

9. Tri dana se govorilo, ali caru nikako

misao da se objedini.

10. I kad skup{tina dobi dan odmora, pozva

car Ekumena da i s wim koju nasamo (prozbori).

11. I kada mu car re~e {ta je naumio i dokle

je, zapita Ekumen:

12. Svetli care, da l� zaboravi, {to me do

neba izdiza, a onda naredi da se sa svakog kamena

moje ime izbri{e ne bi l� se zatrlo.

13. Veliko mi delo sada poverava{.

14* Kako da na wemu radim, kada me od naroda

odvoji?

15. Moje je zlo ko kamen~i} u more ba~en,

re~e car.

16. Tri meseca neka tebi bude dosta, ima}e{

{to ti srce i{te, da ti {to god misao ne omete.

17. Te{ko `abi da u vodu sko~i, re~e Ekumen.

18. A kada je care video da je ovaj pristao,

srce mu se jako razne`i, te re~e:

19. Srdit (be{e) {to naredih da ti se ime

izbri{e.

20. Ali, Ekumene, brate remesianski, neka iz

tvoje mudre glave krene misao lepoga grada.

21* Postavi}emo ga nasred Carstva, a da mogu

da vidim i Istok i Zapad.

22. Ka`u da se sa vrhova Katene jednako vidi

i Ilirija i Trakija i da je to najvi|eniji vrh

Ilirije.

23. Kada je lepo vreme, kako Serdika isto

tako i Nais. Hemus je sasvim blizu, re~e Ekumen.

24. Ho}u grad u zemnom centru Ilirije, jer se

i sam tu rodih. Ho}u grad pod vrhom jedne od

~etiri svetih (u Iliriji) planina.

5

25. Silno `elim grad koji }e mi srcu biti

drag; kada sa Istoka do|em da odmorim du{u

svoju sveto`eqnu, da se hladne vode sa Ismoura

napijem, i sve`u krku{u iz Marusa na `aru

omiri{em.

26. I car nastavi govore}i: usnih jednom

Remesianu, i to: grad sve u belome kamenu, al� ne

mogah celi san da zapamtim i poka`em.

27. Ali ne{to mi kazuje da }e tvoju misao

dobri graditeqi sve u kamen potvoriti.

28* ^uo sam da tvoja misao lebdi nad svima

nama, ali i nad morima i planinama, i da mnogo

toga vidi, i ono {to je bilo i ono {tono mo`e

biti.

29. I doista, govorahu na{i stari, Gospod

strogo vr{i odabir kome }e put istine re}i.

30. Odgovori Ekumen: na|o{e i ovoqi{e

re~i Va{e misao moju {to slobodno hodi.

31. Ose}am da }e {to god biti od toga.

32.Samo ne tra`ite od mene prostor i vreme,

jer to mi miso jako muti, baca me u `ivot (i)

najbednije ~ove~anske rite.

33. Glavom klimnu car Konstantin, i re~e:

neka tebi meseca tri bude dosta.

34. Vila mi (pro)re~e: bi}e lepote od grada.

35*. Puna srca Ekumen od cara ode, puna srca

i jo{ nade ve}e.

36.U postequ le`e da se od re~i mnoge

odmori.

6

Ekumenov san

1. Tri dana protekne, a Ekumen caru ode.

2. Kada vide da je u cara lice ozbiqno,

Ekumen re~e: veliki care, {to nad brdima

rekama i narodima mo}i ima{, Vetar me nagoni

da i ja {to god re~em ne bi l� muku utolio.

3. Al� re~e car: ni {tenara se za dan ne gradi,

a kamo l� grad carski.

4. Re~e Ekumen: dan celi probdeh ne bi li mi

{to god od misli do{lo, a da bih po~eo.

5. Od ranije znam: ako jasnoga (od) po~etka

nema, onda stalno mutna bistru prevladava vodu.

6. A ~im postequ dotakoh, o~i sklopih, lakim

perom bela vila lice moje prekri.

7* A ja onda videh, te mi (se) re~e: gledaj (u)

grad da bi ga video. Jer to je grad ve~ne lepote i

postojawa.

8. Veliku te`inu na grudima osetih, skoro

daha da imao nisam, a sliku videh jasnije no kada

se gleda u dno planinskoga zdenca.

9. Ne{to me je nosilo, leteo sam nad gradom i

mogao o~ima sokola sve u wemu da vidim.

1o. A kada glas slavuja najavi da }e sun~ev

zrak no}nu prese}i tamu, presta i moj let i san

kratki: a za ve~nost.

11. Pohitah (onda) za perom da ostavim traga

o onom {to videh.

12. Pod rukom mi pade lan sa stola i, evo,

donesoh ga.

13. Svetli care, to {to usnih: to ti kazah, to

{to si tra`io: to si (i) dobio.

7

14* Caru be{e srce veselo, a o~i zbuwene

kada ugleda crte` na belom lanu {to ga je

Ekumen iz pazuha izvadio, te re~e:

15. Uzeh lan u ruku, i jo{ je topao, al� meni

du{u ne ogreja. Te{ko }e od toga {to ispasti.

16. I dok to care izusti, poveza re~ Ekumen:

ako savr{eni grad `eli{, on mora biti pro`et

zakonima nebeskim.

17. U skute care platno stavi, te se zagleda u

wega ( }ute}i).

18. Kroz glavu tvoju, Ekumene, sva{ta

prolazi, vode svakojake: bistre, mutne, tople:

hladne..., re~e car.

19. Tri meseca tebi dadoh da (do) sitnoga

iscrta{, a ti za tri do|e dana i re~e: nad

gradovima (to je) grad.

20. Ne `elim grad iz snova, ve} onaj {to }u

(i) svojom rukom graditi.

21* Moji snovi su istina, i ja osim istine

drugih snova nemam, re~e Ekumen.

22. Svetli care, re~i moje oslika{e se po

`eqi Va{oj, te {to Vama ugodno jeste i Gospodu

}e biti.

23. No, {to na belom vidite platnu.

24. Nad linijama drevnoga kvadrata vidim

duha, re~e car, i nastavi govore}i:

25. Ma~ mu je u desnoj ruci, a u levoj skiptar;

i ogaw mu nad glavom.

26. Duhove od tebe nisam tra`io, qutito }e

car, no grad od naj~vr{}eg kamena.

27. Ali sebi i odgovori: znam; ko sna nema taj

ni budu}nosti nema. I reka svaka svoj ciq ima.

8

28* Da bi uverio cara, po~e Ekumen

govoriti: mogu snevati na javi i javno gledati u

snu.

29. I voqu i misao u srcu sa`mem; a onda telo

moje izgubi te`inu; `eqa moja onda postane

vetar i nosi telo, kao pero , kud god mi srce

zai{te.

3o. I nastavi: u snu mogu ~initi kao i u javi, a

u javi kao i u snu.

31. [ta ho}e{ time re}i? zapita car.

32. Kada po~nem da sawam, jako sam budan

(tad), zamislim (se): po~nem da sakupqam svu

snagu i misao i (onda) po~nem da letim.

33. Letim po `eqenoj visini i nad krajevima

koje volim da vidim. A onda, kao i ptice {to

vide: gledam dole.

34. Kako to vidi{?

35* Vrlo jasno, ~ak jasnije no na javi. Ali, sve

vreme dok letim, moram dr`ati misao i voqu na

okupu, a to mi je srcu te`ina.

36. No, vi{e ne letim, sada govorim: ono {to

sam video, nasme{i se Ekumen, i kaza sve {to je

u snu video.

37. I car se nasme{i i re~e: ti ubedi mene,

ali u `utom listu ima}emo veliki sabor

gradova Provincije Sredozemne Dakije. Do}i }e

onda umni i u~eni, prosve}eni i zanatlije, a ti

}e{ im onda svoju re}i misao, kao meni {to si

kazivao.

9

Grad svetlosti

1. ^ulo se sutradan {ta su to car i Ekumen

razgovarali.

2. Po`ele car jo{ jednom da vidi Ekumena,

jer u novom danu imao je susret sa Licinijem.

3. A kada ovaj do|e, car zabrinuta lica re~e:

nesporazum sa Licinijem du{u mi zamara. On

tvrdi da je Milanski edikt wegov; ne razlu~uje

rodbinsko od carskoga.

4. Misao koja stvara, re~e Ekumen, i nebo

vodi u dobri izlaz, a za{to onda i cara nebi?

5. Ne budite zabrinuti, prava misao dugi put

utemequje.

6. Izra~unao sam da su rimski carevi

naj~e{}e dolazili na vlast nakon prvog akmea,

dakle, u ~etrdeset drugoj i vladali su oko sedam

godina.

7* To moj ra~un kazuje, a Vi proverite.

8. Ovaj prosek su najboqe godine i za dolazak

i za (toliki) ostanak na prestolu.

9. Zar to nije ideal i za cara i za carstvo.

10. Da li ovo mo`e biti ideal i za sve

prostore i za sva vremena?

11. Ti zna{ Ekumene, re~e car, bilo je i

takvih u Castvu koji nisu izdr`ali ni pol� dana

u stolici. A bilo je i onih koji su vladali i

vi{e decenija.

12. Najkra}a carstva su ona koja su na silu

postizana i odr`avana, a najdu`a ona koja za

osnovu duh imahu.

13. U takvim carstvima, i kada car ode duh

(ga) i daqe dr`i.

10

14* No, mi smo pri~u o gradu zapo~eli, re~e

car.

15. I nastavi pitawem: da li si doista

tvrdio kako svi gradovi sveta mogu stati na tvom

dlanu?

16. Nasme{i se Ekumen: re~ {to pustih mnogo

puta se dogra|iva{e na lep{e, a(li) i na

ogrdu.A meni (vra}ena) i na porugu.

17. U po~etku mi nije bilo pravo, ali shvatih

da su sva qudska dela, te i re~i, `iva (tvar), te

se stalno, kao i nebo, dogra|uju i rastvaraju.

18. Zapamtite: re~i su i bo`anska i obli~na

tvorevina u isto vreme.

19. Ali, slika i re~ imaju isti koren. I kada

govorim ja vidim sliku, a kada {to gledam re~i

naviru.

2o. Car u}uta; razvi beli lan na kolena, i

uzre se u wega.

21* Tihim glasom Ekumen re~e: pred tvojim

o~ima care pokazuje se grad savr{eni, grad za sve

prostore i sva vremena.

22. Ne mogu te razumeti, re~e car, ~as

govori{ o Remesiani, ~as o nekakvom ve~nom

gradu.

23. Veliki, ja iskazujem samo `equ kakva bi

mogla da bude Remesiana.

24. Slu{aj Ekumene, svaki veliki vladar

`eli potpuno novi grad kao dokaz svoje mo}i i

novovremene suverenosti.

25. Pro{lost pamti, re~e Ekumen, da su neki

vladari terali gra|ane da ru{e svoje gradove,

kako bi na to mesto iznova zidali.

26. No, Vi ste shvatili da je Gospoda u ~oveku

nemogu}e prognati.

11

27. A {ta je mogu}e?

28* Zaboraviti. Ali Vi to niste u~inili.

29. I ja jednom usnih vilu, re~e car. I re~e:

ako podigne{ grad gde ti bude kazano, bi}e on

~udesni i od mnogih u Carstvu lep{i.

30. I re~e: sagradi}e{ sedam gradova koji od

kojega lep{i, ali sve ka istoku se kre}i.

31. Sedmi grad do `ivota za svoju prestonicu

izaberi.

32. A onda videh u snu beli grad u oblacima,

koji stalno postoji.

33. I evo, do Remesiane do|oh: nije prvi, a

nije ni posledwi.

34. Kao i srce ~oveka, tako (i) grad svaki

mnoge tajne skriva, re~e Ekumen, i nastavi

govore}i:

35* Grad je, kao i dr`ava, odraz nebeskoga

zakona. A car je stalno izme|u Boga i qudi.

36. Car u svetu je isto {to i sunce na nebu.

37. Ali, re~e car, Remesiana je ~udo. Ona je

vilin grad na Vilinoj reci.

38. Ima{ vremena Ekumene, posvetli znawa

svoja, a ako se na Saboru budu slo`ili: ne}emo

oklevati sa gradwom.

39.Presvetli, ne radim ja po naruxbini, no po

pozivu. Ko je taj {to mo`e san naru~iti. On se

~eka.

4o. Ali bi}e to grad svetlosti, jer }e biti

tvoren od svet(l)ih principa neba.

12

POZVA CAR

1. I kada bi u `utom listu, sazva car

Konstantin Konzilijum gradova Sredozemne

Dakije.

2. Do|o{e iz svih gradova stare{ine. U ~ast

caru `rtvenike podigo{e i ispisa{e

slavore~ju, a sve to kraj kulta carskoga, blizu

Ismoura: vode svete.

3. I kada pretreso{e i re{i{e sva pitawa

va`na od interesa za gradove u Provinciji, car

re~e:

4. Neka naju~eniji i najmudriji do|u kraj

Ismoura, kraj svete vode remesianske.

5. I kada to u~ini{e car skide krunu i pla{t

purpurni, zlatno `ezlo ~vrsto preda Ekumenu, i

re~e: govori !

6. U nebo visoko Ekumen pogleda, dodirnu mu

pogled vrh Katene, i zadwi zrak {to blista na

~elo mu pade, i on po~e govoriti:

7* Obrati se meni vila, te sitnu napisah

kwigu.

8. Kaza ona kako ih najlep{a napusti, te ode

me|u qudima da `ivi. A kako te{ki greh u~ini,

za iskajawe grad bi da podigne.

9. Grad lepi {to ga nadaleko nije.

10. A onda ista u snu me posla da idealni

tra`im grad, i kaza (da mu je ime): carev grad.

11. A onda, u misao se moju grad useli, te gde

god pogledah: i u travu, i u nebo i u kal, videh

grad.

12. Prazne su nekako re~i tvoje, istupi me|u

najstarijima Asiks.

13

13. Car se povede za re~ staroga mudraca, i

re~e: Ekumene, mora{ re}i koliko za grad treba

kamewa, maltera i }erpi~a; koliko zaprega da to

tera; koliko robova, koliko hrane za jedan dan i

koliko godina treba grad graditi.

14* Obe}ao si.

15. Svetli care, to }ete Vi meni re}i kada

budem kazao celu pri~u.

16. Slu{ajte pa`qivo, jer ja kazujem, a ne

dokazujem, jer je (do)kazano.

17. Caru ne be{e ba{ jasno {ta bi on time,

ali mu re~e da nastavi.

18. Najvi{i i najsavr{eniji grad to je

Kosmos celi.

19. On se zove Kosmopolis, a onaj najmawi

minipolis.

20. I u jednom i u drugom Gospod obitava svom

svojom celinom.

21* Minipolis jeste u atomu, {to ga je i

Demokrit pomiwao.

22. Svi gradovi grade se odozgo: sa neba, a ne

znojavim kopawem zemqe za temeq wihov.

23. Jer, temeq svakoga grada je na nebu, a ne na

zemqi.

24.Nebeska zemqa, tako|e, mora da se kopa,

ali ona je tvr|a i od najtvr|eg zemaqskog

kamena.

25. Zato svaki grad mo`emo nazvati i

nebeskim. Jer, ni zrno peska slu~ajno ne postoji.

26. A ja sam potra`io: koji je to me|u

gradovima ozareni.

27. Ti, Ekumene, nekakav ~arobni grad

`eli{, ume{a{e se drugi fizi~ari.

14

28* @elimo da govorimo o zemaqskom gradu.

Ali, deo tvog idealnog , ili kako ga ti zove{:

grad iz snova, mo`e ga delom ulep{ati.

29. Poku{avam da vam ka`em kako se i iz

svetlosti mo`e sagraditi grad, re~e Ekumen.

30. Najva`niji ciq i postavka grada je

kosmi~ka, zatim: u odnosu na bli`u i daqu

okolinu, kao i druge gradove.

31. Slu{ajte sada ovo: svi gradovi nastali su

iz nebeske ti{ine, a ne bure i ratova. Tako je i

svaki grad deo Istine.

32. Govori{ o principima Kosmosa, re~e

Asiks, ali gradovi se di`u za ~oveka i moraju

biti i po meri wegovoj.

33. Princip Istosti ne mo`e biti okaqan u

razli~itom,re~e Ekumen, i nastavi:

34. Grad se gradi i po principima neba i po

principima ~oveka. Jer, i ~ovek je postojan i

tvoren po nebeskim (zakonima).

Pozva car vidovwake

1. Izvadi Ekumen sliku grada iz nedara, i na

sto je postavi.

2. Nagna{e se glave nad wom vidovwaka.

3. Onda vidovwak Azran re~e: sliku vidim,

al� bi i re~ tvoju, mudra~e.

4. Re~ najstarija slika je bila, odgovori

Ekumen.

5. A sve {to se na zemqi govori i doga|a

slika je nebeska.

15

6. Ekumene, re~e car, pozvah ove qude da

pobistre sliku grada, a ti im (sve) o nebu

govori{.

7* Presvetli, grad se gradi odozgo, iz celine,

a tek onda u (sve sitnijim) delovima, a sve do

najsitnijeg kamena.

8. A mo`e li se krenuti i obrnutim putem:

razmi{qawem o kamenu?

9. To nije obrnuti put, re~e Ekumen, ako

imate mo} misli koja prolazi i pro`ima kamen.

10. ^ovek je najpre stanovnik Kosmosa, a

(tek) onda bilo kakvog naseqa.

11. Te se zato mora po}i od nebeskog uzora i

principa ~oveka i neba.

12. Jer, ako grad u po~etku izgubi celinu, on

ne}e imati ni svoje delove, a u su{tini: niti

du{u, niti svoj lik.

13. Rezmislili smo, re~e Azran, smatra{ da

je su{tina grada kosmi~ko uobli~avawe, ili

Uobli~eni kosmos, jer Pneuma neba sve

pro`ima.

14* Ho}e{ re}i: Grad ili Kosmopolis, on je

poku{aj uobli~avawa.

15. Svaki grad predstavqa izvesnu

materijalizaciju nekih od osnovnih kosmi~kih

principa, jer se po wima gradovi i grade, re~e

Ekumen.

16. Mo`da i sami ~ovek predstavqa nekakav

idealni kosmi~ki grad, dodade Azran, i nastavi:

17. Svi temeqi: i svemira, i ~oveka, i bilo

kakve gra|evine nisu ~esto ni lepi, ni

raznobojni, a ~esto niti vidqivi, ali su osnove

i najboqi dr`a~i.

16

18. Tako je, re~e Ekumen. I kada se sve u

gradu poru{i, najdu`e temeqi wegovi ostaju. To

isto de{ava se i na nebu.

19. Ipak, re~e car, mogao bi ti taj tvoj grad

malo da spusti{ i na zemqu, i nastavi:

20. Aleksandar je sagradio sedamdeset novih

gradova za trinaest godina vladawa, a ja }u

poku{ati bar sedam.

21* A neka mi do veka prestonica sedmi bude.

22. Ali, ja se udubqujem u poslove, i moji

gradovi }e biti trajnijeg postojawa.

23. Kao da ne ~u cara, nastavi Ekumen: u glavi

mi ~esto be{e geometrija za idealnu podlogu

grada.

25. ^u}emo ne{to zemaqsko, re~e car.

26. U~inilo mi se da je mogu}e odrediti grad

u susretu dveju spirala: one koja ima polazi{te

sa neba i one koja ima sa zemqe; ali da nisu

predaleko jedna od druge.

27.Ne{to sli~no vetru koji uvija i di`e

pra{inu sa zemqe.

28* U~inilo mi se da se ~etvrtastom

spiralom mo`e odrediti du{a savr{enog grada.

29. Jer spiralom se najboqe iskazuje

kosmi~ka energija. Zar nije po woj i Kosmos

nastao? ustvari u postojawu ve~nom.

31.Spirala, dakle, ozna~uje tu energiju na

delu usred Svemira.

32. Nisi ba{ dovoqno jasan, re~e Azran.

33. Spirala pokazuje centar ili sr` grada,

wegov razvoj, izgled wegovih ulica, gra|evina,

te ih ona pomalo i izdu`uje.

17

34. Razmi{qao sam, tako|e, i o simetriji,

posebno o idealnoj simetriji koja je u gra|ewu

grada neophodnost.

35* Car razgovor prekinu, a vidovwaci

odo{e da razmisle.

Pozva car sve{tenike

1. I pozva car sve{tenike, a Ekumen im re~e:

duhovnici moji samislioci, kaza}u vam {to je

meni kazano.

2. Radujem se {to veliki car, koji se na ovom

prostoru i rodi, proglasi slobodu vere

Hristove te ne gone vi{e vernike, a na ~elu sa

carevima Carstva.

3.Raduje me {to i predstavnici drugih vera

moju re~ mogu ~uti.

4. Vas ne treba ube|ivati da postoje neke

su{tinske sile koje oblikuju grad, jer one to i

sa nebom ~ine, a kamoli sa gradom.

5. I grad, kao i ~ovek, slika je Gospoda(ra)

vaseqene, a {to mu je bli`i (kao i ~ovek) to }e

biti boqi i savr{eniji.

6. Za re~ se javi Timon, predstavnik vera

pre|a{wih; pozdravi prisutne i caru se zahvali

{to mnoge pribli`i vere; jer ,kako re~e, svi

oni bave se istim pitawem, jer i sami Kosmos je

sveujediweni.

7* I dodade, da wih ne interesuje slagawe

kamena, no spu{tawe najvi{e ideje Neba u

obli~je.

18

8. Re~e Ekumen govore}i: da ipak na svetu

mo`e postojati najveli~anstveniji hram, isto

takva skulptura, kao i grad, a to se mo`e

u~initi pribli`avawem Najvi{oj istini, jer i

ona sama po prirodi je najveli~anstvenija.

9. Timon dodade da su to sasvim dobro

duhovnici razumeli.

10. A onda Ekumen nastavi: javi mi se ideja

de~jeg neba, ali to se pro{irilo na mnoge ideje.

11. A onda pomislih kako celi grad jeste

jedan veliki hram, jer mo`da je i Vaseqena jedan

veliki hram.

12. A onda u mislima videh pokazawe

sagra|enog grada, a gde su u wegovom mirnijem

delu hramovi i skup{tina, a u nemirnijem (delu)

trgovina i prete`no fizi~ke aktivnosti.

13. Dakle, i grad mora da bude hram, re~e

Ekumen i nastavi: u kojemu mo`e da stane najve}i

broj qudi na zemqi.

14* Jedan od pagana, ne htede se predstaviti,

ali re~e da nije dobro ako se od neba uzimaju

ideje.

15. Al� , odgovori mu Ekumen govore}i: a {ta

se mo`e na zemqi ~initi bez dozvole neba, i da

li uop{te mo`e{ pokrasti ({to god) i pobe}i

od onoga koji sve vidi i sve zna.

16. I vrlo be{e miran ton re~i koje se

razmewivahu, dok se ne za~u glas iz zadweg dela

sale: mnogobo{tvo treba pokopati!

17. Bez `ezla usta car i re~e: nije dobro

uni{titi paganstvo, niti pagane progawati.

18. Ako bi to u~inili, onda bi uni{tili

pro{lost Rima, Carstva i veru onih naroda na

~ijem smo tlu.

19

19. A to zna~i: uni{tili bi veliki deo

pro{losti svima; a ako bi se to desilo: i

budu}nost bi svima nama znatno bila uskra}ena.

20. Nastavi Timon: izgubili bi tlo pod

nogama i korak na{ bio bi ote`an.

21* A re~e car: religijama izravnitost dadoh,

a neka svaka, po pravdi neba svoje mesto na|e.

22. Neka prirodno stvari teku, jer {to bi

bilo kada bi s bilo kojom verom po~eli ~initi

kao {to je ~iweno sa Hri{}anima u vremenima

pro{lim.

23. No, nastavi car, veliko carstvo ne mo`e

imati mnogo bogova Rima i mnogo bogova svih

naroda.

24. E, da bi bilo jedno i ~vrsto, a ono mora

imati jednoga Gospoda. Jer ko bi to mogao: i kako

bi se to moglo dr`ati u celinu a da se ne

rasto~i?

25. Bez obzira na veli~inu ( i neba i carstva)

jedan mora biti na vrhu.To je zakon neba.

26. Nije dobro ni za Carstvo niti za dr`avu

ako ima mnogo bogova i mnogo vladara.

27. O tome treba razmisliti.

28* Jer prevelika razli~itost vi{e vu~e

osobinama obli~nog no duhovnog.

29. Suprotno tome vodi carstvu obli~nog i

siroma{tvu duhovnog.

3o. Ali, nastavi car, ako i postoji vi{e

bogova u narodu ili carstvu, onda treba

izabrati i vrhovnog me|u wima.

31. Uze `ezlo Ekumen: za istinu i nije

neophodno to odozgo, no za (neumno) obli~je.

32. To su samo tvoja razmi{qawa Ekumene,

re~e Timon.

20

33. A to ste i tra`ili od mene.

34. I nastavi kako u prirodi vlada velika

ravnote`a, kako ono {to je dole bude gore i sve

tako.

35* Car se oseti prozvanim te re~e: ne

misli{ vaqda na mene.

36. A Ekumen odgovori: a i oni najve}i (u

po~etku) ako stoje u mestu, postaju vrlo

prose~ni.

Pozva car prirodwake

1. I pozva car prirodwake, i re~e: nastavi

razgovor, ali ne mora{ toliko pomiwati nebo.

2. Kamenose~e znaju kako se od tvrdog kamena

i suve opeke grad zida, ali ja poku{avam

govoriti o viziji grada, o idealnom savr{enom,

~arobnom: na zemaqski na~in.

3. I po~e Ekumen o (svojoj) prvoj misli o

gradu:

4. I kada videh sklup~anu zmiju {to mirno

`rtvu svoju ~eka, videh spiralu i videh znak

grada: G. 5. Sasvim ozbiqna javi mi se misao o gradu,

iako me to do tada nimalo nije interesovalo.

6. A onda, nakon sna i susreta sa vilom, stajao

sam neko vreme pred praznim platnom ne bi li

moju ruku povukla sila neka da {to uobli~i.

7* Dugo mi se ni{ta nije pospoqilo.

8. De~ja igra: {kolica, javi u meni sliku

grada.

21

9. Razmi{qah najpre o posebnim gra|evinama,

onda gra|evinama u grupi, te sve ve}oj i ve}oj,

do najve}e celine, a koja se mo`e i gradom

nazvati.

10. Pa`qivo te slu{amo. Nastavi, re~e

prirodwak Tosinus.

11. Neko vreme pritisla me misao: kako jedna

ve}a grupa qudi mo`e `iveti zajedno na istom

prostoru i u isto vreme, a da pri tom u najve}oj

mogu}oj meri zadovoqi svoje duhovne i telesne

potrebe.

12. I na koji na~in mogu tako `iveti qudi ,a

da jedni drugima u najmawoj meri smetaju, a u

najvi{oj poma`u.

13. To nije lo{a postavka za sveodredi{te

grada, re~e prirodwak Megus.

14* Ipak, rekoh, nastavi Ekumen: potra`i}u

najboqi mogu}i grad, iako ne imah ni najmawa

znawa niti iskustva o najmawe ure|enom nasequ.

15. U prvim iskricama videh i brojku od

sedamdes iqada `iteqa.

16. A onda se setih da bi se u takvom gradu

qudi uglavnom poznavali, ali sretali bi ~esto i

nove likove: {to iz istog grada,{to iz drugih.

17. Stari likovi daju prisnost i sigurnost,

ali i dosadnost; a to bi razbijali novi likovi.

18. Da li je to bitna odlika grada? zapita

Megus.

19. Ako ~ovek ne bi u nasequ sretao nove

likove, onda bi se polako u~aurivao i lagano bi

gubio svoju bliskost i posebnost.

20. Ali, nije dobro niti da ~ovek `ivi u

prevelikim gradovima, jer bi onda poznavao

22

vrlo mali broj qudi i ~esto bi se ose}ao ne samo

usamqenim, nego i izgubqenim.

21* A to je jedna od najte`ih bolesti.

22. A zar se tebi, Ekumene, ne ~ini da ~ovek u

bilo kolikom gradu da `ivi: on }e spoznati

gotovo jednak broj likova, onih gde stanuje, radi

i gde boravi prema svom interesovawu,re~e

Megus.

23. Ume{a se car, i re~e: ti, Ekumene, dobi

zadatak da uradi{ plan dobroga grada!

24. Odgovori Ekumen: neprijatna je stvar

voleti, raditi ili mrzeti po naruxbini, a pri

tom ne slu{ati unutarwi glas duha svoga.

25. A glas duha svakoga ~oveka uvek ima u vidu

i glasove drugih qudi.

26. Te zato, Veliki, Va{a ideja i moj duh

sreto{e se (i) pre no {to me pozvaste na

razgovor.

Pozva car `ivopisce

1. I pozva car slikare, i re~e: poka`i sliku

Ekumene.

2. Zagleda{e se u sliku `ivopisci, a car

re~e: objasni}e vam Ekumen {ta je naslikao.

3. Na ovom crte`u mo`emo kocku da bacimo,

nasme{i se `ivopisac Simah. A onda se

uozbiqi i re~e:

4. ^usmo za grad, a ovo je (samo) znak za

poznawe grada.

23

5. Pogledajte malo boqe {to je to u znaku,

re~e Ekumen, i nastavi govore}i, svojim

pogledom (na crte`) jasan grad vidim.

6. A, ako l� vi grad ne vidite, uradi}u mali

grad u crvenici kako bi ga do detaqa videli.

7* Ali, to bi (za mene) bio (veliki) gubitak

vremena.

8. Po~e Danius glasno da ~ita crte`

govore}i: natpisi su mi jasni i quska {to grad

okru`uje, kao wegovo spoqa{we oja~awe.

9. Ali, nije mi ba{ jasno za{to zakonodavac

dr`i skiptar u levoj ruci, a oko wega zmija

dvoglava; a u desnoj ma~ ~iji vrh kroz vatreni

to~ak prolazi.

10. U mom se}awu, re~e Ekumen, do|e slika

stare Kritske bogiwe {to u ruci zmije dr`i, te

ona oko skiptra zakon {titi.

11. Da li ste ~uli za Veliku bogiwu staroga

sveta? re~e Ekumen.

12. Znamo da su u starome svetu obo`avali i

`ivotiwe i biqke, re~e Simah.

13. A da li znate da su najstarije elenske

gradove podizali kiklopi: jednooki xinovi, i to

od grubo klesanog kamena.

14* ^uli smo za tu pri~u iz davnina, ali

kakvog si to ~oveka naslikao u pozadini, re~e

Danius.

15. Nije on u pozadini, ve} u pro`imawu s

gradom, re~e Ekumen.

16. On predstavqa diva ili kolosa koji gradi,

~uva i {titi grad, kao nekad kiklopi.

17. I svaki ~ovek ima svog kolosa koji ga

gradi i koji ga {titi.

18. Ali, zlo ~oveku ako ga {to uvredi.

24

19. Kolos donosi tri vrste odluka: o

nastanku, na~inu postojawa i(li) ru{ewu grada.

2o. Tvrdi{, veli Danius, da mu on odre|uje

sudbinu: i bori se za ili protiv wega.

21* Zajedno sa quskom grada, on ~ini nekakav

svetokrug ili uokru`ewe, re~e Ekumen i dodade:

22. Duh brani grad, a ne wegove zidine niti

`elezno oru`je.

23. Preteruje{, Ekumene, ume{a se car,

istorija pokazuje da se mnogo qudskih `ivota

mora ugraditi u jedan grad (a) da bi wegove

zidine bile ~vrste.

24. Nastavi Ekumen: a ovo {to vidite (daqe)

na crte`u, to su ulice i trgovi gledani iz

vazduha o~ima jastreba.

25. Zagleda se car u lik duha, te upita da li

ovaj na wega li~i.

26. Mo`da iz mladosti, odgovori Ekumen, i

nastavi govore}i:

27. Meni je dovoqno samo jednom lik da vidim

i mogu ga po (`eqenoj) trajnosti upamtiti.

28* A lik Va{ bio bi odraz snage Va{e.

29. No, duh ima i neke principe ~oveka koji

se poklapaju sa nebeskim.

3o. Davno su qudi uo~ili da za oset mirisa

prostora nije dovoqno samo znawe o

graditeqstvu, te ma kako ono bilo veliko.

31. Potrebna su i Gospodwa: uzvi{ena

ose}awa.

25

Pozva car fizi~are

1. I pozva car fizi~are i re~e im: vi koji

vidite prirodu spoqa i iznutra, poslu{ajte

pri~u o gradu ~arobnom.

2. Duh {to na slici vidite: princip je. Od

sli~noga tvoreni su i nebo i ~ovek, re~e

Ekumen.

3. [to si time hteo da ka`e{, upita fizi~ar

Minos.

4. Mnogi principi u prirodi ponavqaju se na

mnogo (razli~itih) na~ina, a mi nismo u stawu

da ih kao takve sagledamo.

5. Ve} obra}amo (vi{e) pa`wu na wihovu

razli~itost.

6. I dodade: sve potrebe koje poseduje jedan

~ovek: `iteq grada, kao {to su: za ~isto}om,

hranom, lepotom ...

7* Te (iste) potrebe su osnova i za sve

stanovni{tvo koje u gradu `ivi.

8. Nisu potrebe svih qudi potpuno iste,

primeti Minos.

10. Ako je Bog u jednom ~oveku Sav, onda su i

potrebe qudi grada ( ali i svih uop{te, kao i

Vaseqene) u jednome ~oveku, re~e Ekumen.

11. I dodade, onda su i sve potrebe qudi

naseqenog mesta u jednom `itequ wegovom.

12. Ako je, dakle, Gospod u ~oveku

svesadr`ajni, onda su u ~oveku svesadr`ajne

potrebe grada i ~oveka.

13. ^ovek je sa~iwen po kosmi~kom uzoru, a

kao takav, poseduje i svoju univerzalnost.

26

14* A koja je to onda (posebna) potreba

~oveka koja je ja~a i va`nija od univerzalnih

potreba i(li) Univerzuma?

15. No, po va{im pogledima vidim da nisam

ba{ re~i jasne.

16. Krenimo ovako: i ~ovek, kao i svaki wegov

organ, gra|en je po simetriji neba.

17. A zar to ne mo`emo preneti i na grad.

18. I mozak wegov, kao najvi{a materijalna

organizacija, koju svi svedo~imo, isto tako.

19. To dvojstvo uslov je ravnote`e, vlasti,

ali i svakog kretawa u prirodi.

20. Fizi~ari znaju da se sa time sre}emo jo{

kod najsitnijih atoma, re~e Minos.

21* A dodade Ekumen: qudski i nebeski

principi su nerazdvojni u gradwi svakoga, a

posebno idealnog grada; wihova saradwa i

ispomagawe su nu`nost.

22. Kada poku{ate da postavite bilo koji

grad, morate razmi{qati i o nekim od osnovnih

obele`ja qudskog tela, koje bi trebalo i grad da

zadovoqi.

23. To su funkcije: kretawa, stajawa, sedewa i

le`awa. U stvari, kako bi trebalo da izgleda

grad koji }e ove funkcije ~oveka i zadovoqiti.

24. Grad i ~ovek imaju dosta podudarnosti.

25. ^oveku glava slu`i kao komandni centar:

i za wegov duh i za wegovo telo.

26. Tako bi i grad trebalo da ima jedan

centar.

27. U tom delu grada bili bi sme{teni organi

upravqawa, kao {to su skup{tina, sud, pisari ,

zatim hramovi.

27

28* Da li bi bilo pametno da u jednom delu

grada budu postavqene sve komande: i duhovna, i

razumska i materijalna? zapita Minos, i

nastavi:

29. Onda bi i glava ~oveku trebalo da stoji

negde u sredini tela, mo`da u predelu stomaka.

3o. Na to }e Ekumen: komandni deo grada

treba da je postavqen, naravno, u sastavu grada,

ali ne{to izdvojen da bi moglo u wemu da se

donose odluke u miru.

31. I to posebno one koje su najva`nije za

`ivot i postojawe grada.

32. Zar nam glava Kolosa to jasno ne pokazuje,

re~e Minos.

33. Kolos je jedan, a simbol je potreba i mo}i

`iteqa grada, dodade Ekumen.

34. I nastavi govore}i: kao i kod ~oveka,

raspored gra|evina treba da bude u najboqem

mogu}em jedinstvu.

35* I naglasi da bi i grad, kao i ~ovek,

trebalo da bude u dualnoj simetriji.

28

@EQA CAREVA

1. Pozva car sutradan svoje doglavnike,

gradske stare{ine i jo{ (dosta) mudrijeh glava,

i re~e:

2. A sada ~ujte, i dok `eqa (moja) bude tekla,

re~ mi ne lomite.

3. Dugo misao u meni obitava{e, te naraste;

pomislih: `eqa cara i Gospoda isto su.

4. Znamo da je Remesiana rudarsko sredi{te

oblasti Dardanske.

5. Mo`da mo`e to biti zlatonosni grad,

kojega }e po sjaju metala nazvati nekad gradom

Sunca.

6. Verovatno znate pri~u iz davnina o ludom

caru Bastrusu i podzemnom gradu sve od zlata, sa

sedam tajnih ulaza.

7* Remesiana bi mogla, dakle, biti sredi{te

jedne ve}e oblasti, jer svi rudarski gradovi su

bili i pre sto i dvesta godina zna~ajni

kastrumi.

8. Jo{ za Trajanova vremena Remesiana ima{e

jasno napisan administrativni status. Be{e to i

regrutni centar.

9. @elim grad deset stopa debelih zidova:

kastrum, da kada se odr`ava konzilijum

Dakijskih gradova: ni ptica re~ da omete.

10. Moramo zadr`ati i tradiciju rimskoga

grada: urbs kvadrata, sa dve glavne ulice:via

principalis i via pretoria.

29

11. ^ini mi se da svi gradovi sveta, te ma

kako bili veliki, i u svim vremenima ima}e

samo dve (glavne) ulice, koje obi~no jedna drugu

(pod pravim uglom) seku.

12. @elim graditi grad po Bo`anskim

zakonima, i to: grad od lomqenog kamena,

dersovane zidine, red kamena i opeke sa debelim

fugama u kre~nome malteru.

13. Na glavnom ulazu sa zapada, odakle sam

do{ao, mogla bi da bude velika dvokrilna kapija

sa svetionicima ukra{ena srebrom i zlatom.

14* Na isto~noj i zapadnoj kapiji glave dva

quta lava sa stra{nim pogledom onome ko u grad

dolazi.

15. @elim takav grad u kome mogu da se

odmorim kada umoran dolazim sa Istoka ili

Zapada, i to uz velike sve~anosti.

16. Od ovoga grada po~iwe i istok i zapad.

17. Remesiana je u svojoj postavci idealan

grad. A za{to takav i ne bi bio izgra|en?

18. Ona se nalazi u zemaqskom centru

Ilirije.

19. I nalazi se u temenu dobroga trougla

izme|u Naisa i Hameuma.

2o. Mudre glave su i pre nas ovo uvidele.

21* Volim grad sa kulama. One bi bile na sve

~etiri strane grada, i po dve na svakoj od ~etiri

kapija.

22. @elim mo}an grad sa rasko{no

izgra|enim dvorskim salama, sa gospodarskim i

dvorskim prostorijama oko wih.

23. Ma{tam o svetom dvoru i svetoj carevoj

lo`nici, palati pod samom Katenom.

30

24. A nasred dvorca eksendra, velika sala sa

stubovima koji nebu streme, i ogwi{tem nasred

sale: veliko i okruglo.

25. A zidovi dvorca moraju biti sve u

mozaicima, neka opi{u `ivot carstva i mene u

wemu od raznobojnog i sjajnog kamena {to }u sa

Istoka doneti.

26. Greja}e se podovi svih palata, hoda}u po

najlep{im mozaicima, odmaraju}i o~i kada

{etam.

27. Napravi}u ogroman bazen vode.

28* Jeste li ~uli pri~u kako je majka rodila

Konstantina cara pod Katenom, a kraj vode

bistre, te mu zato stalno bistra pamet bi.

29. @elim sebi hram najlep{i, sa

`rtvenikom, vrtovima i vodoskocima.

3o. Sa Ismoura vodu dove{}u, te neka celi

grad osve`ava i ~isti, a voda reka neka brani

grad, i neka ne ulazi u wega.

31. Svake godine ~isti}emo reke.

32. Dobro je i ~oveku i gradu ako je vodi

bli`i.

33. Razmi{qao sam i o tome kada bi reka u

grad ulazila, mogli bismo da postavimo mre`e i

reka bi nam onda (sama) darivala krku{e i

pastrve.

34. Donosila bi ih na stolu.

35* Znam da kraj vode nastaju i gradovi i

carstva. Voda ih i odr`ava.

36. Bez vode ~ovek ne mo`e ni da di{e.

31

Sveti grad

1. Remesiana ima visoku planinu i Vilinu

reku. A to su uslovi za sveta mesta.

2. Ovaj grad mi godi za razmi{qawe, jer nigde

ne videh tako (lepu) plavu planinu i tako jasno u

bistroj vodi ribu.

3. Novi car `eli novi grad, nove palate, nove

hramove. Zato }u blizu foruma pretvoriti

trobrodnu baziliku u svetili{te, a u najbli`em

okru`ewu sagradi}u jo{ jedanaest hramova.

4. A u daqoj okolini bi}e jo{ hramova, te }e

wihov broj u okru`ewu Remesiane biti ta~no

stotinu.

5. Ne mora biti ovo grad veliki, ali neka

bude primer lepote, i mogla bi da iz wega krene

vera u jednoga Gospoda.

6.Jer, veliko carstvo treba da ima samo

jednoga Gospoda.

7*Remesiana, dakle, ne bi mogla biti

trgovinski centar, jer nema polo`aj Naisa, ali

bi mogla biti duhovni , jer je pravo za tihovawe

mesto.

8. Kroz ovaj grad pro|e i duhovni i

materijalni svetski put.

9. On je srce i osa Ilirije.

10. Ali, sa ove vododelnice i duhodelnice

po~e{e mnogi sukobi Istoka i Zapada.

11. Stari Remesianci pamte pri~e kako su se

velike bitke na tlu ovoga grada vojevale, i kako

je ravnica Remesiane natopqena krvqu koliko i

poqa vodom Navisusa.

32

12. Mnogo je u brdima, kraj reka i u poqima

sahrawenih, te me te pri~e obeshrabruju da

razmi{qam o najve}em gradu.

13. Jer, nema sre}e qudima {to nad kostima

izginulih zidaju.

14* Nije dobro nad mrtvima grad graditi.

15. Od doglavnika Harusa ~uo sam i pri~u

kako pod gradom postoji jaki tok vode sa severa,

a to se vidi iz podzemnoga grada.

16. A to nije dobro za Remesijance.

17. Razmi{qaju}i o carskoj Remesiani,

smawi{e mi du{u pri~e o poqima punim

le{evima i prokletstvu podzemnoga grada.

18. Pomislih: Remesiana, zemqa sveta i

ukleta.

19.A onda: koliko puta su se ovde sreli

Istok i Zapad i po dobru i po zlu?

2o. Ali po{to ovaj grad jako vole Romeji i u

velikome broju u wemu `ive, nazva}emo ga:

Romesiana.

Mramorni grad

1. Ako ne bi veliki grad podizali, mogli bi

ga mramorom (sve) pobeliti.

2. Bio bi to beli mramorni grad, kao {to je

bila lepa Remesiana, nevesta u belom iz pri~a

od starina.

33

3. Dogra|ivana je Remesiana pre stotinu i

dvesta godina. Mnogo je u woj kamena i opeke.

4. Sve bi ja to u mramor pretvorio, ali bojim

se da bi to mo`da ohladilo grad.

5. Napravio bih ~etiri javna i ~etrdeset

privatnih kupatila, dvadeset hala na stubovima

i dve `itnice, sedam javnih toaleta i oko deset

iqada privatnih ku}a.

6. Zatim, atrijum i amfiteatar: da mi se ovde,

u centru Ilirije, prirede velike sve~anosti

kada se budem vra}ao sa istoka.

7* Veliko pozori{te u kamen }emo urezati

kraj samoga Ismoura.

8. Mo`emo sagraditi i nekoliko

ve`bali{ta.

9. Meni ovaj grad miri{e na umetnost i

duhovnost. A ove stvari zahtevaju veliku slobodu

i nikako ne trpe stegu.

10. A to je nekako suprotno u`ivawu u

krvavim gladijatorskim igrama u areni.

11. Iako je prese~ni grad na Carskome drumu,

~ini se nije ba{ za kastrum.

12. Obli`wi Nais i Serdika mogu biti vojna

utvr|ewa, a ovde voditi misao Carstva,

razvijati rudarstvo i pisateqstvo.

13. ^ini mi se da }e ovaj grad postati i

sredi{te Carstva, a onda to }e biti i sredi{te

sveta, sve dotle dok se nova ne pojave (carstva).

14* Ovaj grad za upravu i u`ivawe mogao bi

li~iti gr~kom polisu, slobodnoj dr`avici.

15. Dok gradovi isto~nih carstava nose

obele`je i znaju samo za zakon carske (re~i).

34

16. Gradovi u Meziji ne bi trebalo da su

suvi{e kruti i disciplinovani niti u gradwi,

niti u pona{awu gra|ana.

17. Oni bi mogli da nose duhovnost Istoka i

slobodu polisa.

18. Tako bi to bili gradovi, kao i Remesiana,

lepote i blagostawa, u kojima bi se mogao videti

najboqi red i poredak.

19. Ne sme to biti parazitopolis, nego }e

svaki gra|anin za sebe zara|ivati i tro{iti

koliko mu je dovoqno.

20. Bi}e tada ve}ina zadovoqna, a to je onda

sre}an grad.

21* Kao {to rekoh, `eqa mi je da osnujem

sedam gradova, i imam misao za najve}i me|u

wima, ali `elim najpre da vidim blistavost

Remesiane.

22. Iako je to grad na vetrometi{tu, bi}e

lep{i od Galerijeve Romulijane.

23. Done}u skulpture bogova iz Rima i

pore|ati ih u dobrom rasporedu: na trgovima, u

parkovima i palatama.

24. @udno ~ekam da dobijem zlatne kqu~eve

Remesiane.

35

^OVEK I GRAD

1. I kada care iznese svoju `equ i misao,

zamoli Ekumena da svoj crte` (sve po delovima)

re~e.

2. I on po~e: u Ekumeni ne postoji praznih

mesta. Sve je u znaku (jednoga) grada, i sve

ispuwava jedan stanovnik, koji se zove Istina.

3. Vide care da je ovaj opet {iroko krenuo,

ali u}uta.

4. I nebo je gra|eno od iste harmonije kao i

~ovek. A za{to ne bi i grad? nastavi Ekumen.

5. Jer nad wim je nebo, a u wemu qudi `ive.

6. Postoji ne{to zajedni~ko za simetriju

neba, ~oveka i grada.

7* Razmi{qao sam o ~oveku jednome, ali i

kada (~ovek) u mno{tvu `ivi, neki wegovi

zakoni u osnovi zadr`avaju se i kada `ivi sa

drugim qudima; dakle, samo se (isti) umno`uju.

8. I nastavi govore}i da je grad onoliki

koliko ga ~ovek, ne opa`a, ve} ose}a; kao i sebe

{to ose}a i svoje telo.

9. Jer, ako ~ovek deo grada ne ose}a i ne

opa`a, onda taj deo grada za tog ~oveka i ne

postoji.

10. Grad mora biti qudski i ~ove~iji.

11. Kada se gradi grad mora se najpre imati u

vidu nebeska su{tina, onda su{tina nebeskih

tela i atoma; a onda ni`e su{tine, kao {to su

prirodno okru`ewe, tradicija qudi koji ga

grade, materijal i drugo.

12. Razni u~ewaci, kao {to su : graditeqi,

vojskovo|e, duhovnici, mudraci, pisari,

36

u~iteqi, lekari ..., i sav narod grada moraju

u~estvovati i ugra|ivati svoje misli i htewa u

svoj grad, a kako bi im on najboqe (kasnije)

koristio.

13. Jer, prvo se grad gradi, a posle ostalo u

wemu.

14* Mnogi gradovi su (samo) gomile

neure|enog kamewa samo iz razloga {to su

gra|eni obrnutim redom.

15. Prirodwaci znaju, nastavi Ekumen, da je

mogu}e povezati princip tvorewa i postojawa

~oveka i wegovog tela sa principom grada.

16. Jer Kosmos je svepovezan i postoji po

Osnovnim svojim principima i u `ivoj i u

ne`ivoj tvorbi.

17. Ekumene, re~e car, vezuj malo re~i za

stvarno da ih ne bi kao prazne shvatili.

18. I on nastavi: grad treba tako graditi da

zadovoqi najve}i broj potreba najve}eg broja

wegovih `iteqa u najve}oj mogu}oj meri.

19. E, to je tek dobra odrednica uspe{noga

grada.

20. Grad zato treba graditi po uzoru na

~oveka , da bi mogle sve potrebe da mu se

zadovoqe; a sam ~ovek gra|en je po uzoru na nebo.

21* To bi, dakle, bio: grad po meri ~oveka,

re~e car.

22. A, zar ~ovek i grad ne treba da su u odnosu

uzajamnog pomagawa, a ne u neprijateqstvu?

23. Odgovori Ekumen: kao {to je jedna du{a u

razli~itim delovima ~ove~ijeg tela, tako i grad

mora da povezuje jedna du{a. Jer, onaj deo koji ne

ose}a{ ,to onda nije deo tvog grada.

37

24. Zar nije, onda, zaludno graditi velike

gradove ~ije delove `iteqi ne}e ose}ati kao

svoje.

25. A takvi gradovi ne mogu imati jednu du{u,

nego podeqenu: usitwenu, te }e se i qudi u wemu

ose}ati kao sa usitwenim i podeqenim du{ama.

26. A to zna~i da se ne}e ose}ati slobodno;

ne}e ose}ati bliskost sa gradom; a sve to

odrazi}e se na sre}u gra|ana.

27. I nastavi: grad je `ivi organizam, grad

nisu kamen, cigla i malter {to spaja. Grad mora

da ima du{u i ose}awa. A to zna~i da bude

prijatan i prirodan.

28* Da, Ekumene, kada se ka`e: grad-naj~e{}e

se misli na gra|evine, a ne na qude.

29. U svakome ~oveku su (i) ne samo svi

gradovi, no i celi Kosmos, nastavi Ekumen.

30. Primetih Ekumene, ~im izrazih slagawe

sa tvojom re~i, a ti odmah pre|e na nebo i (one)

dosta prazne re~i.

32. Svetli care, re~e Ekumen: grad ima i svoju

du{u i svoj krvotok. A delove grada koje `iteqi

ne ose}aju kao svoje ne treba (ih) ni graditi.

33. Zar ne bi to moglo da postane pravilo?

34. ^ovek treba da ima grad donde (veliki)

dokle ga i ose}a, kao i svoje telo.

35* I drugo: po{to je ~ovek tvoren po liku

Gospodwem, onda i grad tvoren po principima

~oveka mora sadr`ati bo`anske osobine.

36. Dokle se prote`u ose}awa i pogled

~oveka: dotle je wegov grad.

37. Re~e car: pogledom ga treba obuhvatiti i

u`ivati u wemu: ose}ati ga kao svoje telo.

38

Pravi grad

1. Ekumen se zamisli, te re~e: pre no {to

po~ne da se gradi grad mora se pogledati wegov

polo`aj u Kosmosu, a onda ga (tek) lagano

spu{tati na zemqu.

2. Ako se tra`i savr{ena naseobina qudi

mora se onda ispo{tovati i promisao neba i

potreba ~oveka, jer kako bi se ~ovek u

prijatnosti sa`iveo s wim.

3. I nastavi: i preveliki i premali gradovi

oprostodu{uju ~oveka.

4. Grad ne sme puno ni da se mewa, a niti

presporo, da ne bi sa ~ovekom svojim stupio u

stawe odbojnosti.

5. Grad mora da ima svoju celinu, i celinu

ose}ajnosti i qubavi (najve}eg broja) `iteqa

svojih.

6. Sve promene u gradu moraju da prate wegovi

`iteqi i da u tome u~estvuju. To je pravilo.

7. Dakle, ono {to se mewa, re~e car, mora

biti pod kontrolom.

8. Nastavi Ekumen: grad je ~oveku onoliko

veliki koliko ga ~ovek svojim bi}em oseti i

do`ivi.

9. A kada se to desi, on se sa gradom sa`ivi i

pripitomi, te ga ose}a kao deo sebe.

10. ^ovek mora da sa~uva sebe onakvim kakav

je i da sa~ini grad usagla{en sa nebeskim i

svojim principima.

11. Jer, ako ne u~ini tako, bi}e stranac u

svome gradu, a onda i tu|inac samome sebi.

39

12. Grad i ~ovek ~uvaju i uskla|uju jedno

drugo.

13. Ako su u neskladu: to nije dobro.

14. I to govori o promenama, i jednoga i

drugoga, a koje }e se na silu dogoditi.

15. ^im grad po~ne da gubi bliskost, on

po~iwe da gubi i du{u i lepotu, a dobra re~ za

to je: umirawe grada.

16. ^ovek odba~en od grada (~esto) je odba~en

i od Gospoda, a ne{to sli~no de{ava se i sa

gradom.

17. Re~e car: mi jo{ nismo po~eli da gradimo

grad, i zato nas interesuje najpre op{ta slika

wegova.

18. Ekumen nastavi: prostorne principe

grada {to videh u snu, ne{to sli~no video sam i

na hri{}anskim slikama:

19. Odnos ~ovekova lika i proste geometrije:

kruga, pravougaonika i trougla, te odnos dva

~etvorougla gde se teme jednoga nalazi nad

sredinom stranice drugoga.

20. Videh gde se i upisuju i natpisuju jedni

geometrijski likovi nad drugim.

21. Uzmimo krug koji opisuje ~oveka

ra{irenih ruku i nogu i dva kruga upisana u

wemu: samo krug ruku i krug nogu. Da li vam taj

odnos krugova govori o nekakvim principima

grada?

22. Ili, neka se u tom krugu upi{u dva

~etvorougla sa temenima posred stranice jedno

drugom. [ta vam ti odnosi govore?

23. Ili, spojmo temena jednog od

~etvorouglova. Pogledajmo onda simetriju. A

40

simetrija je toliko stara da se weno poreklo

vezuje sa periodom porekla obli~ja.

24. Ili, ako pogledamo popre~nu dijagonalu

jednog ~etvorougla, a koja je pre~nik kruga, a

koja deli lik ~oveka: od pojasa i do pojasa: zar se

onda ne mo`e podeliti ~ovek na duhovni i

nagonski deo?

25. Zar onda jedna linija ne mo`e deliti grad

na wegov duhovni i wegov materijalni deo?

26. Zar grad ne mo`e biti u sedam upadnih

(ili) izrastaju}ih krugova? kao i atom u sedam

omota~a, kao i ~ovek, gde je srce centar ili

ta~ka preseka duha i materije.

27. Zar centar i jezgro grada ne bi mogli da

budu mesto gde se zadovoqavaju osnovne potrebe,

a periferija mesto za zadovoqewe posebnih?

28. Pogleda Ekumen u likove prisutnih, a oni

su samo ozbiqno gledali i }utali, a Ekumen

re~e:

29. Samo jedna ulica deli}e duhovni i

nagonski deo grada i bi}e to zajedni~ka ulica.

30. Misle}i da ga ne razumeju, dodade:

Kosmi~ka {ema, {ema ~oveka i {ema grada:

poklapaju se.

31. I nastavi: Celokupna geometrija ima

ishodi{te i uhodi{te u krugu.

32. Po{to se neki od prisutnih s tim ne

slo`i{e, Ekumen nastavi:... ali ka slici

wegovoj: ka centralnoj ta~ki koju mora da

poseduje svaki geometrijski lik.

33. Mo`da }e nadolaze}e Hri{}anstvo uneti

tu osnovitost (kru`nost) u geometriji, u

~etvorougaonosnost gr~kog i rimskog, naro~ito,

graditeqstva.

41

34. Ali, sve ovo {to vam rekoh gospodo: sve se

nalazi na crte`u iz sna.

35. Dobro Ekumene, re~e car, ka`e{ da se

principi grada i principi ~oveka poklapaju. Po

tvojim re~ima o op{toj geometriji to se i vidi i

ne vidi; ali ka`i nam to re~ima koje mogu biti

jasnije svima nama.

Glava

1. Um ili razum grada je u organima uprave

koji treba da se nalaze na periferiji (u sastavu)

grada, re~e Ekumen.

2. Skup{tina kao najvi{i organ uprave, a

koji je dobro funkcionisao i u drevnome

Sumeru, treba i duhovno i fizi~ki da zauzme

najve}e, najlep{e i najzna~ajnije mesto.

3. I sve dok se ~ovek udru`uje ne}e se mo}i

otarasiti skup{tine, te mu ona makar slu`ila i

kao pokri}e.

4. I sve ovo na slici se jasno vidi.

5. Pokaza Ekumen na slici glavu, i nastavi:

6. U pore|ewu sa qudskom glavom, skup{tina

treba da ima odli~ne u{i i usta, da je u odli~noj

komunikaciji ne samo sa gradom u kome postoji,

nego i van grda.

7. Treba da ima odli~ne o~i: {to je vrlo

va`no za sagledavawe grada u svakom trenutku.

Dobro }e biti ako mo`e sa zgrade skup{tine i

fizi~ki da se vidi celi grad.

42

8. Kontrola i upravqawe gradom poti~u iz

organa uprave. Poglavar: na~elnik grada, tako|e

je sa radnim mestom u organima uprave.

9. Kosa na glavi ~oveka ima za{titni~ku i

ukrasnu funkciju. Organi uprave mogu biti

opasani {umom koja za{ti}uje, ~isti vazduh

okoline i ulep{ava, opriro|uje.

10. U skup{tini se mogu re{avati i neke

globalne stvari grada, na primer oko postavke

javnih gra|evina, ku}a, dvori{ta.

11. Da se, na neki na~in, kreira duh grada. A

na osnovu tih osnovnih postavki gra|ani bi sami

re{avali neke svoje zamisli u okviru tih

globalnih postavki.

12. Mora se voditi ra~una i o tome da se

op{toj ili globalnoj lepoti grada moraju

podrediti sitnije latice koju wu ~ine.

13. Ubaci se u re~ car: ovde jeste sedi{te

carskoga kulta i udru`ewe provincijskih

gradova. Svake godine odr`ava}e se, kao i do

sada, konzilijum kojim }e rukovoditi

provincijski sve{tenik azijarh.

14. Sve }e to bitisati uz velike sve~anosti i

sportska nadmetawa.

15. Na to se Ekumen nasme{i. Car to krivo

razume, te na pauzi re~e Ekumenu.

16. Ti se Andio povremeno igra{ re~ima. To

ti iz detiwstva (ostalo).

17. Odgovori Ekumen: i kada smo nasamo niti

Vama, niti bilo kome (drugom) ne}u uputiti re~

ru`nu, jer bi tada bio moj pad ve}i no od

uzvra}enog (zla) zbog (ru`ne) re~i.

18. Al� re~e car: u velikih (vladara) ru`ne

re~i (~esto), u malih (qudi) neva`ne su.

43

Srce grada

1. U srcu, ili grudima sme{tena su ose}awa.

Dakle, glavni organ krvotoka grada, kao i plu}a.

2. Tu su kulturni centri, biblioteke,

pozori{ta, {kole, crkva u sredi{tu i sli~ni

objekti.

3. U crkvenim u~ewima se ka`e: Istina je u

srcu: a onda i crkva mora biti u srcu (grada).

4. Svaki od ovih objekata okru`en je parkom.

I uop{te celi grad treba da je okru`en

parkovima.

5. Jer, biqke su plu}a grada, a najboqe je kada

celi grad di{e.

6. Srce i grudi su duhovni i du{evni centar,

a glava razumski ili rasudni (centar); dok se

stomak pribli`ava materijalnom.

7* Grad je, dakle, slika ~ove~ije du{e

iznutra.

8. Umetnu care re~: Nais je prometan grad, i

kao takav dobar za trgovinu. Ali, za duhovnost

nekako mi vi{e le`i Remesiana.

9. Kao i hram u centru grada, mo`da }e i ovaj

grad postati srce duhovnosti {ire oblasti.

1o. Ako iskopamo u bokalu Katene dosta

zlata i srebra, mo`emo onda sagraditi ve}i

broj kastela oko grada, i dobro ga utvrditi.

11. Moglo bi presvetli, re~e Ekumen, ovde

biti i sredi{te episkopije.

12. No, ne znam da li ste ~uli pri~u koja

postoji u narodu kako je bog Re osnovao mnogo

44

gradova, i kako je on, u stvari, bio prvi osniva~

Remesiane.

13. Onaj ko jednom po~ne da gradi grad, taj

obi~no ne prestaje sa gradwom, re~e car.

14* Isto je i sa ~ovekom koji sebi prvu ku}u

sagradi.

15. I nastavi car: mo`da bi mogao biti znak

ovoga grada ( po slovu) R u vencu (uokru`enom),

kao {to je i Hristov monogram.

16. Presvetli, zar to ne podse}a na znak {to

ga na nebu videste? zapita Ekumen.

17. Kao za sebe pro{apta car: mo`da }e ovo

biti grad iz kojega }e u svet krenuti

Hri{}anstvo.

18. A onda po~e glasno govoriti: mogao bi

sagraditi dvanaest hramova u bli`oj i osamdeset

osam ( hramova) u daqoj okolini, te sve ukupno

stotinu da budu.

19. Primeti{e prisutni neobi~nu re~

carevu, te se pribli`i Ekumenu Apije, carev

kurios, te mu re~e: prime}uje{ da je care za ovaj

grad blagonaklon. Skoro sam ~uo pri~u da je tu i

ro|en.

20. Ali, o majci wegovoj malo se govori.

21* I nastavi car: svih dvanaest hramova bi}e

od mramora i raznobojnog kamewa, a unutar grada

bi}e glavni hram: ku}a bo`ija ko Katena visoka.

22. Kraj glavnog hrama sagradi}emo Oltar

mira.

23. Re~e Ekumen: hramovi tra`e mir, i zato

ih ne treba graditi u centru niti po obodima

prometnih trgova.

45

24. Ali, nastavi car, da je ne bi ru{ili,

mo`emo pretvoriti veliku baziliku u sveti

hram.

25. Glavna crkva i forum moraju biti jedno do

drugoga. Moramo ispo{tovati pravilo

funkcionalne veze izme|u javnih poslova i

mesta za okupqawe gra|ana.

26. Zadwih dana razmi{qao sam i o podizawu

jednog malog hrama na znamenitom mestu, kraj

Navisusa, po imenu Bukuros.

27. Razmi{qao sam i o svojoj prostranoj i

velelepnoj palati sa podnim i zidnim

mozaicima i freskama; hipodromom i hramom u

blizini. To bi bilo na zapadnoj strani grada.

28* Ali, ako bi to bio duhovni grad, ne znam

da li bi trebalo na tom mestu postaviti sveti

dvor i kubikulum sakrum.

29. Nais ima sasvim zadovoqavaju}u Medijanu,

iako sami grad ne prema{a povr{inu od

polovine centurije, odnosno osamdeset jugera.

3o. Ali, ovde se mo`e sagraditi velika

{kola i postaviti dobar red {kolskih otaca.

31. Zatim cirkus, pozori{te, umetni~ka

galerija i velika biblioteka. Ali i amfiteatar

u kome mo`e stati celi grad.

32. Moglo bi da se uradi jedno javno i

trideset li~nih kupatila, dve `itnice, vodovod,

veliki rezervoar vode, i to blizu glavnoga

hrama. Dve prostrane dvorane za sednice

skup{tine i sudova, dve palate i oko dve iqade

zgrada koje }e pokazivati i veli~inu i lepotu.

33. Ne{to sli~no o tome ste ranije govorili.

34. No, posebno sam razmi{qao o religiji i

hramovima. Jer znam da bo`anstva i kultovi

46

veoma dobro dr`e grad u (duhovnu) celinu, kao

{to to ~ine i sa ~ovekom, ali uop{te i sa

narodom.

35* Uze re~ Ekumen, te kaza: hramovi se

naj~e{}e postavqaju usred grada, usred trga. Jer

su i sami gradovi nastajali i razvijali se iz te

duhovne semenke: iz svetili{ta.

36. Me|utim, staviti crkvu nasred trga

prometnog, a ona mir tra`i, bilo bi isto kao

staviti srce ~oveka usred stomaka.

37. Ali, mene brine i mnogobo{tvo, re~e car.

38. Paganstvo je vera u razli~itost, re~e

Ekumen, i nastavi: a to je vi{e vezano za osobinu

obli~noga, jer ono je (sve) razli~ito u pokazawu.

39. Ali, Istina je uvek i na svakome mestu

istovetna.

4o. Zato je paganstvo i mo`da ni`i deo vere;

a mo`da se (pravom) verom i ne mo`e zvati.

Ulice

1. Ka`i nam {to god o ulicama, re~e car.

2. To bi, presvetli, bila preduga pri~a,

odgovori Ekumen.

3. Kada se planira gradwa kakvog grada, on

nastavi govore}i, mora se najpre odrediti mesto

za wegovu postavku.

4. Ali, po{to naseqa naj~e{}e nastaju na

istom mestu, takore}i jedno preko drugoga; to

47

zna~i da je najva`niju stvar: lokaciju neko ve}

pre nas omirisao.

5. A kada se odredi mesto gradwe, veli~ina i

najva`niji objekti u gradu, potrebno je, onda,

iscrtati ulice i glavna ~vori{ta ili mesta

presecawa ulica.

6. Ulice su vene ili arterije grada za protok

najva`nijeg bo`ijeg dela: qudi, pre svega.

7* One odre|uju kako }e `iveti i kretati se

qudi.

8. Ulice su, dakle, korita reka `ivoga toka.

9. Ali, pazite! ja grad gledam odozgo, te sam i

ulice najpre tako osmotrio.

1o. I sve {to posmatram, poku{avam najpre

da vidim odozgo, iz duha ideja, {to bi se reklo.

11. Kao {to je krst jedna od najva`nijih i

~ovekovih odlika, tako je i krst jedna od

najva`nijih odlika gradova.

12. Zato sam i nacrtao najpre ulicu uzdu` i

ulicu popreko, te one predstavqaju spajawe i

pro`imawe fizi~kog i duhovnog dela grada i

~oveka.

13. Jedna je ulica duhovna, a druga

materijalna.

14* I oko ~ove~ijeg tela kru`i mno{tvo

obru~a energija, ali samo jedan oko pasa, ~ine}i

tako krst.

15. Ali, ne zaboravite svaki svetski grad, ma

kako bio veliki, te se mo`da daleko pru`ao i po

zemqi i po vasioni, i makar imao ogroman broj

stanovnika: uvek }e imati (samo) dve glavne

ulice.

16. A one }e se najverovatnije se}i ~ine}i

krst.

48

17. Zar nije to uzor i gradova koje gradi

Rimsko carstvo?

18. U preseku glavnih ulica prostiru se

insulae, po principu urbs kvadrata.

19. Koliko sam razumeo, re~e car, bez obzira

koliko bio veliki grad, on mora imati dve

glavne ulice, koje se obi~no seku.

2o. To bi moglo da zna~i, da kao i svaki ~ovek

i svaki grad mora nositi svoj krst.

21* Ulice su staze kojima hode `ivi qudi,

nastavi Ekumen, i oni ~esto misle kako su ve~ni

a ulice trenutne, jer im samo slu`e; ne

shvataju}i da su ustvari samo gosti ulica.

22. Ulice su simbol ili kostur, rebra za

gra|evine, ali i du{otok i krvotok grada.

23. One usmeravaju gde }e se i kako kretati ne

samo qudi, nego i `ivotiwe, ali i (mnoge)

vojske.

24. One }e spajati ili razdvajati kako

najva`nije isto tako i najudaqenije delove

grada.

25. Ali, svrha ulica je najboqe i najbr`e

povezivawe svih delova elemenata grada.

26. Va`niji ~inioci treba da su i najboqe i

najbr`om vezom povezani. A to se mo`e posti}i

osmi{qenom geometrijom grada.

27. Ulice bi trebalo da su {iroke, duga~ke i

sve koliko se mo`e providne: da se uvek vidi

po~etak i kraj ulice.

28* Jednom si rekao da je kru`na organizacija

u svemu najva`nija, re~e car, a za{to onda ulice

ne budu takvog nekakvog izgleda?

49

29. Zato {to je ~ovekovo kretawe nogu i

pogledawe wegovo po prirodi pravolinijsko,

re~e Ekumen.

30. Ne mogu u svakom gradu biti ni ba{ sve

ulice prave. Znamo da su se u pre|a{wim, te i

carskim gradovima, vrlo retko gradile {iroke

ulice.

31. I kod carskih prestonica ~esto su bile

vrlo uske. Ali pravi vladari obi~no i vole

carske: {iroke ulice.

Harmonija ulica

1. Ali zato raskrsnice i trgovi ne mogu

odstupiti od kru`nog principa, jer oni su

uhodi{te i ishodi{te ulica, re~e Ekumen i

nastavi:

2. Svaka ulica mora imati mesto ili stazu za

hoda~e i sredi{te gde }e prohoditi zaprega,

vojska i {to jo{.

3. Sve ulice moraju imati i zelenilo.

4. Naravno, va`nije ulice moraju biti {ire.

5. Koliko {iroke? zapita car.

6. Da mogu da se mimoi|u najmawe petnaest

vojnika sa jedne i petnaest vojnika sa druge

strane ulice.

7* Ali, vrlo je va`no da su svi delovi grada

vrlo blizu, ili najbli`i centru.

8. E, onda je neophodna ta nekakva kru`na

organizacija i struktura grada.

9. Trebalo bi da se do centra vrlo brzo do|e

iz svih delova grada.

50

10. Da bi se to postiglo grad mora da ima

krugu blisku organizaciju.

11. Ali po{to ulice,rekosmo, moraju da budu

pravolinijske, onda wihov geometrijski sklop

mora biti blizak krugu, ili nalik kvadratu ili

bliskostrani~nom pravougaoniku.

12. Te je onda najboqe da glavne ulice pored

krstastog preseka imaju kvadrataste ili

pravougaone odnose, a gde }e teme jedne stranice

(ulice po~etak ili zavr{etak) biti iznad

sredine drugog pravougaonika ili kvadrata.

13. Dovoqno je, dakle, da uradite krug,

prekrstite ga dvema ulicama i upi{ete u wega

dva kvadrata, ili ako je elipsa dva

pravougaonika, i ve} ste stvorili konstrukciju

za jedan idealan grad.

14* Jako ga ti uprosti, Ekumene, re~e car.

15. Nijedan grad nije idealan krug, re~e

Ekumen.

16. Kao {to u prirodi i nigde nema idealnog

kruga ili lopte. Jer materijalizovani svet uvek

zahteva makar i najmawe pomerawe od idealnog,

jer to je zakon wegova postojawa.

17. Jer, apsolutnog ponavqawa u obli~nome

nema.

18. Jer, na svetu nemamo ni dve stvari koje su

potpuno (u obli~nome) iste.

19. A {to se ti~e grada, ako se radi o bliskoj

krugu elipsi, onda se pomiwu pravougaonici.

20. Ali, po{to se u trgovinu, {kolu i

sli~nim objektima ide svakodnevno: takvi

objekti trebalo bi da budu blizu centra.

21* U`i ili glavni centar trebalo bi da ima

naj{iri i najlep{i trg, jer se tu sti~u sve

51

ulice, a i po broju i po vrednosti tu qudi

najvi{e borave.

22. Tu bi trebalo da bude izuzetno lepi park.

23. [ta sa ostalim trgovima; ho}e li oni

biti gole ukr{taonice ulica?

24. Svi delovi grada trebalo bi da imaju

mawe, ure|ene i pravilno raspore|ene trgove.

25. Oni bi u stvari predstavqali temena

ukr{tenih pravougaonika.

26. Trgovi su u stvari ~vorovi, zglobovi,

spojene ili povezane istine koje se razvezuju.

27. Pokadkad pomislim da su trgovi smrt ili

nemo} ulica.

28* Trgom ulica postaje ne{to drugo; tu je

woj kraj, kao reci more.

29. Ali, svaka ulica ima u trgu i novi

po~etak. Te su zato trgovi i uto~i{ta i

ishodi{ta ulica.

Mre`a ulica

1. Ti, Ekumene, re~e da se ulice slivaju u

trgove.

2. U trgovima su najve}e razmene. U wima se

~ak i istorija kreira.

3. Oni su mesto izlaska, odmora, velikih

zborova (najve}ih) i velikih istorijskih

doga|awa.

4. Zato i treba da su lepi, jer su obi~no i

najlep{a umetni~ka dela na trgovima.

52

5. Zna~i oni su ukrsna i pokazna mesta, re~e

car.

6. Centar grada je centar krsta ili sedi{te

du{e (duhovnog i materijalnog) glavnih ulica.

7* I nastavi govore}i: trgovi treba da su u

dobroj me|usobnoj vezi bilo to neposredno ili

posredni~ki.

8. Ulica je najsitniji oblik organizovawa.

9. I zato je od najvi{e vrednosti; jer mesto je

izlaska.

10. Ona deli izgra|eno i neizgra|eno.

11. Ona ima {irinu, visinu, zelenilo.

12. Znam, re~e car, ima i jedan od najlep{ih

graditeqskih oblika.

13. Ja qubim kada tok ulice prate: arkade,

drvored i kolonade.

14* I kao {to re~e: ulice su vene grada, jer

kroz wih te~e sveta reka `ivih stvorewa.

15. Glavne ulice i trgovi treba da budu

hodaju}i centri: pre svega, a onda za kopito i

kolski to~ak. Ali, i sve ulice moraju da budu

tvorene najpre za qudsku nogu.

16. Ali, ne zaboravi Ekumene, da se mora od

ulaznih kapija i}i glavnim ulicama i dolaziti

do glavnih trgova.

17. I nastavi: `elim da sve ulice u gradu

budu postavqene plo~icama, a na wima stalno

zapisivane mudrosti i pri~e mudrosnice.

18. Te, oni koji {etaju, da im je stalno pred

o~ima mudrost.

19. Dok govorih, pade mi ideja: a zar ne mo`e

da bude to grad bez ulica: celi grad da bude jedan

veliki trg. Samo gra|evine, dvori{ta, a sve

ostalo ulice.

53

2o. Svetli care, to u snu ne videh, re~e

Ekumen, no re~ va{a vrlo me na san podseti.

21* Rimski graditeqi su zacrtali da grad

mora da bude u osnovi ~etvorougaonog oblika, sa

dve glavne ulice koje se seku pod pravim uglom:

kardo, u smeru sever- jug, i dekumanus, u pravcu

istok -zapad.

22. Ali, pravilo dveju glavnih (ulica) koje se

seku mo`da mo`e postati i sveop{te va`e}e i

za sva vremena.

23. Zar ne sledi, Presvetli, da i najve}i i

najmawi gradovi moraju imati samo dve ulice.

24. Kako to jednostavno zvu~i, re~e car.

25. I na osnovu wih stvara se krvotok celoga

grada, nastavi Ekumen.

26. Car se zamisli, pa kao za sebe, re~e:

prekrstene ulice.

27. Da, re~e Ekumen, to omogu}ava dve velike

stvari u gradu: dobru vezu delova i dobar red.

28* Pribli`i se car Ekumenu i tiho mu re~e:

da li si razmi{qao o podzemnim ulicama; jer,

kao {to zna{, davno su napravqeni hodnici pod

Remesianom.

29. Ona tri {to vode do prvih kastela

naj{iri su, posebno onaj ka zapadu, do mesta

zvanog Tabius.

3o. Ovo ti i ja znamo, jer smo ih gradili.

31. Oni koji bi gradili nove bili bi

dovedeni vezanih o~iju, a posle gradwe isto tako

(i) odvedeni.

32. Tiho, samo caru, odgovori Ekumen: grad

treba na zemqi da bude, i to je wegova prva i

glavna osa.

33. Na toj osi treba sve da po~iva.

54

34. Zato treba izbegavati podzemne i

nadzemne: vazdu{ne ulice.

35* Jer, kako ka`u, time se prostor {tedi i

~oveku se pribli`avaju ostvarene potrebe.

Sklad

1. Nisu mi jasne re~i tvoje, Ekumene?

2. ^ovekova gra|a je takva da je on

najspremniji za vodoravno kretawe, jer ako bi se

kretao pod zemqom ne bi imao dovoqno niti

svetlosti, niti vazduha.

3. A gradwa ulice pod zemqom desetostruko je

te`a no to ~initi na zemqi. Jer, ova druga ulica

ima samo jednu dimenziju.

4. ^ovek je tako sa~iwen da se najboqe kre}e

pravolinijski , a ni u krugu, a ni na gore, a ni na

dole.

5. Te zato i ulice treba da budu po uzoru na

pravu liniju.

6. Zato je i kru`na organizacija grada tek u

nevidqivom, drugom planu.

7* I raskrsnice, ta velika ~vori{ta i

prelomna lakti{ta, ne slu`e najpre za

ukr{tawe, no za pribli`avawe krugu i

zglobovima.

8. Car se zamisli, a Ekumen nastavi:

9. Duge i pravolinijske ulice stvaraju dosadu

i zamor, te zato i wih mo`emo povremeno

zakrivqavati (u ravnici), dok je u brdima to

nu`nost.

55

10. Ti malopre re~e da ulice moraju biti

toliko {iroke da se petnaest qudi sa jedne i

petnaest sa druge strane (ulice) mogu komotno

mimoi}i.

11. Da li su to ulice po petnaest koraka

{iroke? re~e car.

12. Sve ulice moraju se dobro isplanirati, a

ono {to se mora imati stalno na umu je da: sve

ulice centru vode.

13. Kao i kod krvotoka, postoje {ire i u`e

ulice. Ulice bli`e srcu (grada) jako su {iroke,

a sve ulice mogu se prespajati u velikim

kombinacijama.

14* Ako pogledamo u pro{lost, mo`emo

videti da su gradovi naj~e{}e imali uske ulice

u kojima su se ~esto sudarali i qudi i stoka i

kola, a to je ~inilo i te`im grad za ~i{}ewe.

15. Zvezdama i sazve`|ima i grupama wihovim

odgovaraju gradovi i dr`ave na zemqi.

16. Ali, nekad je dovoqno zaviriti u

pro{lost, pogledati sakupqena znawa o tome

{ta je to dobro bilo ili lo{e u gradovima, te i

bez posebnog gledawa u nebo ste}i sliku o

dobrome gradu.

17. Kada govorimo o ulicama, mo`da bi

ciklusi ulica mogli da se zavr{avaju

~etvorouglovima, jer moraju biti

pravolinijske.

18. A da bi se pribli`ile savr{enom: krugu,

e, onda se moraju ~etvorouglovi se}i, i teme

jednoga uzdi`e se na sredini stranice drugoga.

19. I kada sve ulice pogledate, a one vam mogu

zali~iti na paukovu mre`u, a koja ne da ni

insektu ute}i.

56

20. [to to zna~i, Ekumene?

21* To zna~i da ulice veoma dobro pokrivaju

prostor, tako da nema niti previ{e (niti

premalo) slobodnog prostora me|u wima.

22. To se iz crte`a grada uvek veoma dobro

vidi.

23. To zna~i, re~e car, da ~ovek mo`e do}i na

koje `eli mesto grada veoma brzo, ili najbr`e.

24. A {ta }e od toga boqe konstrukcije

ulica?

25. Zato kada se kreira grad, najpre se ulice

skiciraju.

Centar grada

1. Dve glavne ulice u gradu treba da su

najukra{enije, re~e car.

2. U samom centru mogla bi da se postavi

fontana ili spomenik-slavoluk, ali ne bi

trebalo ru{iti ostatke pradavne Remesiane.

3. Na to }e Ekumen: u centru grada koji je

mesto ~oveka , ili kako se u Meziji ka`e: `ivot;

tu bi zaista trebalo da se ukr{taju duhovni i

materijalni `ivot.

4. U samom centru grada treba da je trg, kao

klica iz koje }e se razviti ~itavi grad. Zar Vas

to ne se}a na pti~je jaje?

5. Sve ulice vode i u centar i iz centra, kao

{to je i sama organizacija krvotoka.

6. Jer, ako trgovi nisu dobro postavqeni i u

odnosu na centralni (trg), e, onda ni celi

krvotok ne}e dobro funkcionisati.

57

7* Vama su poznati zakoni protoka krvi:

{iri i u`i sudovi, te trodimenzionalne ulice.

8. U centru je organizacija najvi{eg nivoa:

pritiska i potiska, jer svi putevi u centar vode.

9. Ali, po{to je tu i najvi{i materijalni

promet, onda to ne bi mogao da bude i najvi{i

misaoni i komandni centar.

10. Jer, buka remeti bistru misao, a posebno

onu najvi{eg nivoa: umnu.

11. Komandni centar bi trebalo da bude van

grada, ali u wegovom sastavu, jer razumu je

potreban mir, a da bi donosio dobre odluke.

12. Car re~e: zato na{i patriciji `ive van

gradova, a kowima dolaze u grad da bi obavili

{to god od materijalnih poslova.

13. I nastavi: a zar ne bi mogla da bude

skup{tina u glavnom centru grada.

14* Ne mo`e, re~e Ekumen, i gledaju}i crte`:

ona bi se najvi{e mogla pribli`iti svojom

postavkom na mestu duhovnog centra, i pokaza na

grudi lika na crte`u.

15. Jer, na najve}em trgu najve}a su i

okupqawa, najvi{e je i qudi, a wih je te`e takve

i umiriti.

16. Centar je, dakle, i centar `ivosti-

`ivota.

17. I u Dakiji Mediteranei Remesiana ima

sredi{wi kulturni uticaj, a i u Meziji

Superior wena uloga ne be{e mawa.

18. Za umorne careve koji dolazi{e sa Istoka

stalno su tu prire|ivane najveli~anstvenije

svetkovine.

19. Nasme{i se car: sada govorimo o centru

grada: prostorno i po nameni.

58

20. A Ekumen }e: trg mora biti najotvorenije

mesto i za protok duha i materijalnog, i qudi i

stoke, i vojske i umetnika i duhovnika, lopova i

svega {to po zemqi hodi.

21* Kao i ~ovek, i grad mora imati tri glavna

centra: glave, srca i stomaka.

22. Ali, ne zaboravite, u centru je grad i

najja~i: i to mu je te`i{te i(li) te`i{na ta~ka.

23. A forum, to vam je, Veliki, mesto za um:

bistri i svetli.

24. To je u centru centar (grada). A to je za

Vas mesto. I tu treba um da se nalazi, jer on

caruje.

25. Caru bi ova re~ draga, ali se zamisli, te

re~e: u centru mo`e biti lepa fontana,

prodavnice: nakita, urezbarenog oru`ja, hrane i

ode}e.

26. A Ekumen nastavi: trgovi mogu biti i

kru`ni i ~etvrtasti, jer su {iroki, ali ulice

mogu biti samo prave.

27. I zato dijagonalno moraju premo{}ivati,

se}i povr{ine, ~ime bi se rastojawe

skra}ivalo.

28* Svi ostali centri povezani su najkra}im

putevima do glavnog centra.

29. Okolo ima devet centara.

30. Glavni centar trebalo bi da je, na neki

na~in, najbli`i ostalim (centrima) i da ih

uskla|uje.

31. Centar ima, dakle, jo{ devet centara-

trgova. Oni na periferiji su najmawi, u sredini

ve}i, i glavni najve}i.

32. Centri su me{avine krugova i

pravougaonika.

59

33. Centar je centar `ivota. Tako rekosmo.

34. Mawi centri imaju svoje trgove. Svaka

raskrsnica ima mali trg i mali centar.

35* I rekoh: centri u i me|usobno povezani

mawe va`nim, ali najkra}im putevima.

36. Ali, re~e car: siroma{ni su uvek bili na

obodu grada, a ~inovnici i plemstvo vole da se

do~epaju centra grada.

37.A Ekumen nastavi re~: mawi centri treba

da budu gotovo jednako udaqeni od glavnoga.

38. Glavni trg je sredi{te ili atomsko jezgro

grada, srce wegovo, i zato se ulice odatle

radijalno granaju kao snopovi svetlosti: na sve

strane.

39. A re~i krug i trg vrlo sli~an zvuk imaju.

Glavni trg

1.Svaki grad, kao i ~ovek, nastavi Ekumen,

sastoji se iz tri glavna dela u jedinstvu.

2.^ovek od: razumnog, duhovnog i telesnog.

3. Razumni deo, to je uprava grada; na crte`u

to je mesto glave lika.

60

4. Duhovni: tu su sme{tene {kole,

biblioteke, pozori{ta, crkva.

5. I materijalno- telesni ili trgovinski

centar prometa robe materijalne tvorbe.

6. Mislim da razlikujete duhovni i

materijalni promet.

7. I normalno je da se duhovni nalazi u

sredini.

8. U svim gradovima je tako nekako, i tako

mora biti.

9. Preteruje{, nasme{i se car.

10. Za duhovni centar potreban je mir, a za

materijalni galama, nastavi Ekumen.

11. Svaki grad mora da ima svoju centralnu

ta~ku, svoj pupak. I razvoj gradova obi~no

odatle i te~e.

12. A to obi~no bivaju stari gradovi. Dakle,

iz starog grada novi se ra|a.

13. Zar u Remesiani ne bi moglo ne{to tako

da se desi oko Kvamus izvora?

14. To zamisle cara, te re~e: zar ne bi mogla u

centru grada da bude najvi{a gra|evina-kula, a

ka spoqa{wosti grada sve mawe gra|evine.

15. Ispod kule mogla bi da bude prelepa

~esma.

16. Kako to Presvetli mislite? re~e Ekumen.

17. Da u centru bude gra|evina od sedam

spratova, u drugom redu sve gra|evine od {est, u

tre}em pet, i sve tako.

18. Jer, dobro je da grad ima sedam krugova-

obru~a, i svaki obru~ prema periferiji da ima

sprat mawe; a gra|evine u zadwem obru~u samo

prizemqe.

19. Onda bi se sa kule mogao videti celi grad.

61

20. A i kada se pogleda iz bilo kog dela grada

mo`e se dobro videti ostatak (grada) i kula u

centru.

21. Ekumen }e na to: a mo`da bi moglo biti i

obrnuto, da su najvi{e kule po obodu grada, te da

se uvek iz visine vidi celi grad i centar wegov-

najni`i.

22. Car se duboko zamisli, u}uta, a odna

progovori:

23. Ako spratovima di`emo grad u visinu,

onda }e on zauzimati mawe prostora u {irinu.

Ali, qudima je lak{e da se kre}u u {irinu, no u

visinu.

24. Te je zato boqe graditi grad u {irinu.

25. I nastavi: trg i hram u centru grada

odvojili su jo{ u Mesopotamiji, ali nikad nisu

bili previ{e daleko jedno od drugoga.

26. A i prvi gradovi nastali su iz

svetili{ta, iz hramova: duha, a to je nebo.

27. Nastavi Ekumen: Glavni trg treba da bude

toliko veliki da mogu da stanu svi gra|ani

jednoga grada.

28. A sporedni trgovi, da stane onoliko qudi

koji `ive oko tog trga u tom delu grada, ili

gradskoj ~etvrti

29. Re~e car: ali glavni trg mora biti i

najve}a pozornica, mesto za zabavu gra|ana.

30. U Gr~koj su na trgovima bila razli~ita

okupqawa.

31. [to su ovde gostionice, Grcima su trgovi

bili- mesta za raspravu o mnogim pitawima.

32. U starogr~kim gradovima agora je bio

glavni trg i skup{tina.

62

33. Kod Rimqana to je forum, glavni i

zajedni~ki trg. Tu se mogu odvijati razne igre i

sve~anosti.

34. No, gladijatorske igre nisu moja strast.

35. Voleo bih na Forumu da se podigne

slavoluk, jer pobedismo Gote.

36. Svaki trg, a posebno glavni, treba da

izgleda kao kakav park sa dosta zelenila i vode.

37. Razmi{qam: da li bi i ovde bio Forum

dovoqne veli~ine, kao {to je to bilo u Pompeji:

sto dvadeset sa ~etrdeset koraka.

38. Dobro bi bilo da najve}i trg mo`da bude

ovalnog izgleda, poplo~an mermerom i okru`en

kolonadama.

39. Centralni trg mora imati i najve}i park.

A oko wega mogle bi biti udobne zgrade.

40. Ali, svaki trg trebalo bi da ima fontanu

i ~esmu sa vi{e prilaza.

41. Znamo iz pro{losti, da se na raskr{}u

blizu sredi{ta grada obi~no razvijao forum-

javni trg u koji su ukqu~eni svetili{ta i

hramovi, sudnice, kao i {iroki prostori

okru`eni kolonadama.

42. Ako sam dobro tvoje re~i razumeo, re~e

car, smatra{ da grad, kao i ~ovek, mora da ima

dva centra: po obli~ju i po duhu.

43. Oni mogu i da se preklapaju, ali moraju

biti u najte{woj vezi.

44. Ekumen nastavi: ~ovek ima tri centra: za

materijalni promet-stomak, sredi{wi-srce i

duhovni i(li) razumski-glava.

45. Po ovom principu i grad treba ustrojiti.

46. No reci ti meni, Ekumene, {ta }e no}u

osvetqavati grad.

63

47. Pa, mese~ina, re~e Ekumen.

Ruke

1. Zamislite Veliki, po~e Ekumen, ako

~oveku stoje ruke, sa leve i sa desne strane, a

wihovi zavr{eci su negde na sredini tela.

2. I to nije slu~ajno; one vi{e opslu`uju

gorwe delove tela.

3. Te na mestu {aka treba smestiti radni deo,

kao {to su radionice, kova~nice, pekare,

izradionice posu|a i sve ono {to ~ovek rukom

radi.

4. Ruke su, dakle, pokazateqi rada, a u

radionicama se, tako|e radi.

5. Ovakve radionice i proizvedeonice su, kao

i ruke, sa leve i sa desne strane grada; ali ne

predaleko i u dobroj su vezi sa celinom grada.

6. Da li su sastavni deo grada? zapita car.

7. Nalaze se izvan grada, ali ne predaleko.

8. Zbog zaga|ewa i jakih zvukova su tako

sme{teni, ali su iz istih razloga i sa dve strane

grada.

9. Pogledajte crte`, re~e Ekumen, odli~no su

putevima povezane sa trgova~kim centrom grada,

najpre, ali su dobro povezane i kratkim

zaobilaznim putevima oko grada: do

pristani{ta ili otpremaonice za nadaqe.

10. Udubi se car u crte`, a Ekumen re~e:

Presvetli, ja Vam govorim o ve~nom gradu, o

gradu (za gradove) svih vremena.

64

11. Znate da oko Remesiane postoje trideset

kastela, da se pod Katenom ruda vadi. A sve se to

mora dopremati i obilaze}i grad i obra|ivati

van grada.

12. Tako treba da bude, a tako }e uvek najboqe

i biti.

13. Zna~ajno je da se proizvodi radionica {to

pre dopreme do Carskoga druma, a da se ne

prolazi kroz grad.

14. No, pogledajte jo{ jednom crte`. Zar se ne

vidi kako glava pokazuje te`wu ka nebu, ruke ka

vodoravnom, a noge ka zemqi.

15. Ako sam te dobro razumeo: pekari,

suknari, gra|evinski radnici, izra|iva~i

posu|a, oru`ja trebali bi i da `ive blizu svojih

radionica.

16. Nasme{i se Ekumen, i re~e: buka i galama

(iz) radionica je van grada, kao {to trgovina

mora biti van drumova duha.

Noge

1. Noge, na primer, slu`e ~oveku za kretawe,

i da ga prenesu sa jednog na drugo mesto.

2. Dakle, na mestu gde su noge tu treba da bude

i kretawe ~oveka ili preno{ewe grada na neki

na~in.

3. Nisam te razumeo, re~e car.

4. Na tom mestu treba da budu gra|evine za

sport: ve`baonice, arene, cirkusi. Jer, svi

65

sportovi i ve`bawa najvi{e su vezani ba{ za

mi{i}e nogu i kretawe.

5. Zamislite bilo koje sportsko nadmetawe

bez upotrebe nogu. Ili sportsko nadmetawe samo

sa upotrebom nogu.

6. Da li ovi objektu treba da budu malo vi{e

udaqeni od centra grada?

7. Dovoqno, re~e Ekumen, i to sa puno

parkova, cve}a i zelenila, sa ~istim vazduhom.

8. A i sami dolazak do sportskih gra|evina

trebalo bi da predstavqa malo du`u {etwu kroz

cve}e i zelenilo.

9. Kako razmestiti sportske objekte?

10. Treba da se postave sa dve strane, kao kada

je ~ovek u raskora~nom stavu.

11. Kada je ~ovek u staja}em stavu, tamo gde su

stopala- tu su onda staj(ao)nice: za vojsku, za

lak{u i te`u zapregu.

12. Sa tog mesta kre}e se od grada u drugi grad

ili bilo koje drugo mesto. Kod Remesiane to je

izlaz na Via militaris.

13. Dok su, na primer, kod ra{irenih nogu na

mestu stopala sportski objekti.

14. I dodade Ekumen: stanice su kru`noga

oblika.

15. Ali, uzmimo da su dve ruke dva

polupre~nika jednoga kruga, a isto to i za noge.

16. Uze car re~: o ovome ne}emo mnogo

raspravqati, jer Nais }e biti prometni i

strate{ki grad, a Remesiana mirni i za

slobodnu misao.

66

PRINCIPI GRADA

1. I re~e car: ~u se re~ moja (dovoqno), ajmo

sada va{u gospodo.

2. Ode car ustranu, za govornicom osta

Ekumen i oni koji htedo{e govoriti.

3. I po~e Ekumen: postoji mi{qewe da su

Rimqani, i ne samo oni, gradili gradove koji su

po strogim principima, suvi{e zbijeni,

bezose}ajni, disciplinovani, ali i suvi.

4. No, ja kada razmi{qam o gradu, ili bilo

kakvoj drugoj gra|evini, misao moja ograni~ena

je jedino sama sobom.

5. Mene ograni~ava samo sloboda u mojoj

misli i mojoj ruci. Mo`e se raspr{iti ideja.

6. Ponekad sam sebi ka`em: zida{ kule po

oblaku, jer ono {to u snu do|e-na san i ode.

7* Padne mi i to na pamet-da gradovi ne ni~u

tek tako, no da su u svakome (gradu) ve}

ugra|ene mnogovremenske umetni~ke, trgovinske

i druge vrednosti.

8. Ali, ako se po{tuju neki od osnovnih

principa postojawa ~oveka kao i principi

prirode, i ako je to dobro uskla|eno, onda nema

potrebe da se kasnije grad puno prepravqa: ru{i

i dogra|uje.

67

9. Ono {to je savr{eno-najmawe se mewa.

Istina je savr{ena i ne mewa se. A to je slu~aj i

sa osnovnom alatkom gra|ewa- mistrijom, koja je

i u Egiptu, te i ranije, imala isti oblik.

10. Stari Kelt Tolinel ustade i re~e: da li

treba graditi grad savr{en poput graditeqske

mistrije?

11. Ekumen dodade: ali, grad je kao i ~ovek-

`iva du{a. I on se ra|a, raste i na kraju umire.

A {to je bli`i Gospodu i wegovim pravilima,

svetlost takvoga grada bi}e ja~a i du`e }e

trajati.

12. Du{a wegova bi}e sve`ija i boqa. A tako

je nekako i sa ~ovekom.

13. A Tolinel }e: grad moraju da grade svi

qudi, i to najpre svojim potrebama, a onda i

svojim vizijama, a po najmawe oni koji su

nau~ili da re|aju kamen na kamen-kle{u}i ga.

14* Gospod je gradio ~oveka po liku svom,

dodade Ekumen, ustvari po nekim od svojih

osnovnih kosmi~kih principa.

15. Te otuda ~ovek i grad moraju i nu`no da se

sla`u, ali i da li~e jedno na drugoga.

16. Zato i grad treba najpre zamisliti i

iscrtati najpre u celini, kao {to je to Gospod

sa Vaseqenom u~inio, a isto tako i sa ~ovekom.

17. [ta to zna~i, Ekumene? zapita Tolinel.

18. Da treba najpre dobro omirisati vazduh

nad gradom, a onda se spu{tati u detaqe.

19. Principi neba i zemqe jednaki su i u

najte{woj vezi-jer zato (i) `ive zajedno. Ina~e,

razdvojili bi se.

20. Istina je jedna, jer je Gospod jedan. I sve u

svetu (obli~nome) u kru`nom je toku i sve je

68

povezano. Veza obli~ja sa Nebom je neraskidiva,

dok ona izme|u wih- sve je labavija.

21* Te otuda i ja ~esto pomiwem nekakav krug,

u kome ni~eg nema {to je odvojeno, a Sloboda je

jedino u kretawu ka Istini.

22. Sloboda je samo u Istini. I ona nije niti

bezli~na niti ne`iva.

23. Sloboda u Istini je sveobli~na i ~ak

vi{e od toga.

24. I zato dobar graditeq mora dobro da

raspoznaje principe Neba u mirisu zemqe gde

`eli da gradi, te bilo {to.

25. I grad se kao i dvorac zida, samo je puno

ve}i i temeq mu je vrlo zna~ajan.

26. Grad zato treba da kreiraju najboqi

qudski duhovi, sposobni da vide najrazli~itije

qudske delatnosti, a ne kameno-postaviteqi.

27. I oni treba najpre da sa~ine isceli plan.

28* Ali takav da se predvide i omogu}e i

mnoga odstupawa, jer svaki ~ovek je po malo

kreativan .

Ku}a bez krova

1. Grad je velika ku}a bez krova, nasme{i se

Ekumen, i dodade: grad jeste i mora biti i

zajedni~ka ku}a wegovih `iteqa.

2. Usta mladi Filinel i re~e: ja mislim da je

prvi zahtev da grad bude ~ist, a Remesiana ima za

to dovoqno vode.

3. To nije skupoceno, ali daje zdravqe i

lepotu. Ni Rim, niti Atina ne mogu da se

69

pohvale ~isto}om, a to se naro~ito pokazuje u

letwim mesecima.

4. I u ~isto}i ima Nebeskoga reda i

stvarala~ke snage, re~e Ekumen. I to treba

izraziti.

5. Ali, mora{ shvatiti osnovno pravilo da

slobodnih prostora nema. Svi prostori su samo

prividno prazni i mrtvi.

6. Me|utim, ispuweni su Energijom i `ivom

mogu}no{}u za mnoga obli~ja. Nau~i da vidi{ i

~uje{ ovo.

7* Jer, svaki prostor vi{e preferira i voli

odre|ena obli~ja. Ako uspe{ to da vidi{, bi}e{

onda izvanredan graditeq.

8. Te iz ovog proizilazi da je i ~isto}a

sveop{ta stvar.

9. Ali, postoji jo{ jedno pravilo: ako ti je

Gospod dao o{trovid- re~ju (onda) utihni.

10. Da li to zna~i, re~e mladi Filinel, da

ako (s)pozna{ principe jednog (dobrog) grada,

mo`e{ (lak{e) poznati du{u mnogih gradova.

11. Meni su interesantniji centristi~ki

gradovi, re~e Ekumen, jer oni su krugu bli`i, jer

u wima je onda ve} ura|ena velika priprema za

red i poredak.

12. U razbijenim ili razvu~enim gradovima,

kao {to su pored reka ili mora mnoge , te i

osnovne, stvari te`e je organizovati.

13. Ali, grad je dobar i dobro funkcioni{e

(`ivi) tek onda kada ga gra|ani vole u celini i

kada ne obra}aju previ{e pa`we na wegove

pojedine delove, re~e Filinel.

14* Doista, dodade Ekumen, i grad, kao i

~ovek jedino se mo`e (i) voleti u celini.

70

15. Isto je i sa Kosmosom, odakle i isti~e

ovaj Princip.

16. Grad treba da je proizvod prostora, ali i

cvet koji se vra}a prostoru ukra{avaju}i ga.

17. @iteqima mora da prijatno i osobenim

mirisom miri{e. Jer, prqavi gradovi svi

sli~no miri{u.

18. Govori{ o univerzalnom gradu, re~e

Filinel, a zna{ da je svaki grad jedinstven i

poseban, kao {to jeste svaki ~ovek i svaka

biq~ica.

19. A onda sam dodade: ali svaki ~ovek jeste i

univerzalni.

20. Svaki prostor je oduhovqen (naj)`ivqom

energijom, nastavi Ekumen, koja je ja~a, trajnija

i vi{a od svake gra|evine koja }e postojati na

wemu.

21* ^ovek mo`e i mora da oseti ovu energiju,

ali jedino celinom du{e svoje.

22. Grad je samo centar jednog odre|enog

prostora.

23. Ali, i na{i stari govori{e da sve {to se

na zemqi doga|a, slika je na nebu.

24. Svaki grad i pre no {to nastane, i mnogi

gradovi u budu}nosti {to }e nastati, na nebu su

mnogo ranije postojali.

25. Naime, ono ih je planiralo, kao {to

pa`qivo planira reke i planine.

26. Nebeski red i stvarala~ku snagu Kosmosa

treba izraziti.

27. Jer, graditeqstvo je spoj duha i obli~ja.

28* A su{tina graditeqstva je: iz materije

izvu}i Istinu. Ve}eg ciqa nema.

71

29. Zato moramo ulagati dosta truda da bi

uo~ili tragove Duha bo`anskoga, a onda je

lak{i zadatak utisnuti u kamen.

30. Jer, kada grad gradite po Kosmi~kim

principima, onda on ne mo`e biti niti star-

niti mlad, nego (vrlo) ve~ni.

31. Kosmi~ki principi tvoreni su od

ve~noga, a obli~je koje se trudi da im se

pribli`i- i ono zadobija deo takvih osobina.

32. Grad po Wima gra|en-za sva vremena i sve

prostore (je).

Najsitnije lopte

1. Za re~ se javi stari Tribal Kauko, i po~e

govoriti kako su preci wihovi doneli sa pohoda

iz Abdere nekakve zapise u kojima je, izme|u

ostalog, stajalo:

2. Kako su helenski mudraci Leukip i

Demokrit govorili o najsitnijim materijalnim

~esticama-atomima, kao o nedeqivim.

3. A Kauko se zapita: kao {to se atomi jedine

po obodu, a zadr`avaju svoja jezgra, za{to se onda

gradovi ne bi jedinili zadr`avaju}i svoja jezgra

i celine?

4. Ekumen, onda, kaza svoju misao kako svaki

grad treba imati ne{to u sebi,kao i ~ovek, {to

je celovito i nepromenqivo.

5. Ali, i grad mo`e rasti ,kao i ~ovek, do

odre|enih granica.

72

6. Ali, ako bi i daqe `eleo rasti, e, onda

mora pre}i u novu celinu, te bi vi{e gradova

morali delovati kao jedna celina do druge.

7* Kao latice u cvetu- koje se dodiruju i

preklapaju, ili kao jabuke u posudi.

8. Jer, sjediwavawa atoma odvijaju se po

najvi{im pravilima prirode.

9. A za{to se i gradovi ne bi tako jedinili, a

koji su qudskih ruku dela.

10. I re~e da u sjediwavawu gradovi moraju

zadr`ati svoja jezgra nedirnuta.

11. Najve}a qudska glupost je kada `ele

obnoviti ili ulep{ati grad te najpre centar

ru{e, prepravqaju ga i dogra|uju.

12. A onda grad po~iwe da trpi ve~ne

prepravke.

13. Me|utim, centar je ono posledwe {to bi

trebalo dirati u promeni grada.

14* Jer, on je wegova sveta semenka.

15. Zato kada po~ne da se gradi grad, mora se

postupati kao da je to za ve~nost, i ono {to se u

wemu jednom sagradi da se vi{e ne dira.

16. Ali, kako se to posti`e? zapita Kauko.

17. Moraju se uzeti sve dimenzije koje se ti~u

okvira savr{enog grada.

18. Ne razumem, re~e Kauko.

19. Mora se odrediti savr{ena veli~ina

grada, savr{eni materijal od kojega }e se

sa~initi, savr{ene dimenzije i raspored ulica,

savr{ena kompozicija grada u odnosu na mesto

gde se gradi.

20. I jo{ mnogo toga.

21* A kada se sve to u~ini, onda takav grad

mo`e i podu`e trajati.

73

22. Jer, ono {to je savr{eno-nema potrebe

mewati.

23. Malopre smo pomenuli osnovnu

graditeqsku alatku- mistriju. I ona }e jo{

mnogo (takva) trajati.

24.A onda }e Kauko: Demokrit je govorio o

najsitnijim i nedeqivim, a mo`da }e se nekad

znati i o malim `ivim varnicama, {to kao mala

sunca oko wih jure.

25. Zamisli se Ekumen, a onda nastavi: svaki

grad mora imati najmawe, ali i najvi{e sedam

pojaseva, kao {to Nebo ima sedam dveri. Grad,

dakle, mora imati sedam ogromnih pojaseva ili

krugova-okruga.

26. Prekide ga Kauko govore}i kako zami{qa

ku}e u gradu u obliku malih grozdova, sa trgom u

sredini.

27. Nastavi se (na re~) Ekumen: da su qudi u

gradu, kao i kule, i oni ~ine telo-grad.

28* No, re~e Kauko, odakle tebi sve te re~i

Ekumene, i sve te zamisli. Nisi ti, ipak, to

mogao sve da sawa{, a nisi, ~ini mi se, niti

mogao sve da pro~ita{.

29. Kada treba {to god ne{to da re~em, meni

misao do|e, kao kada se ne~eg prise}am, odgovori

Ekumen, i nastavi: a onda ~im je izustim, te

gotovo je i zaboravim.

3o. Ali, kada neko (kasnije) ponovi moje re~i

mogu ih prepoznati (od onoga {to nisam

govorio).

31. Ali, doista, usnio sam da je Kosmos jedan

veliki i ve~no`ivi grad.

74

Prvobitna slika grada

1. U re~ se ume{a Sanas iz Turesa, i kaza:

2. Da li su p~eliwaci i mraviwaci

prvobitne slike udru`ivawa `ivih bi}a u kakve

gradove?

3. A {ta su onda livade, vo}waci ili jata

ptica, odgovori Ekumen. I ribe se udru`uju.

4. Udru`ivawa se naj~e{}e sagledavaju po

mestu, a ona se de{avaju jo{ po mnogo ~emu.

5. Zato moramo i obli~nost sveta sagledati

kao da oblici proizni~u jedni iz drugih, a ne da

se seku ili potiru kao wihova izvornija

osobenost. Potirawe - to je rat.

6. I Demokrit Abderi}anin nije video, ali

je predvideo.

7* I nastavi Ekumen govoriti kako

optimalna veli~ina grada ili jata vrlo govori o

wegovoj snazi.

8. Jer, te{ko se brane preveliki ili premali

gradovi.

9. Gradovi su obi~no najja~i u svom centru, a

wihovi spoqa{wi omota~i govore o razgovoru

sa onim {to je izvan centra grada.

10. Kako to misli{? zapita Sanas.

11. Svaki grad jeste u dodiru sa prostorom na

gore-ka nebu i sa prostorom po {irini. I {to

su prostori daqe od centra oni su

propustqiviji. Zato su bedemi po obodu.

12. Ali, re~e Ekumen, i jaje je meko i plod

jabuke je mek, ali i jedno i drugo imaju tvrdu

koru i tvrdu, ali u centru, semenku(i oko we).

75

13. Zar ne bi i grad trebalo da ima koru u

vidu bedema, a koja ga {titi kao quska jaje, kao

kora plod jabuke.

14* To vam je sli~no kao sa ku}om i

dvori{tem. Ku}a se mora nalaziti u sredini

dvori{ta, a ne na krajevima ili u }o{kovima.

15. Ali, qudska stambena naseqa su

slobodniji deo grada, i mogu se slobodnije

graditi. No, i tu postoje pravila koja se moraju

po{tovati.

16. Naseqa su kao nebeska tela koja kru`e

oko Sunca.

17. Kako zami{qa{ posledwe slojeve grada?

zapita Sanas.

18. [esti sloj bi mogao biti bedem, a sedmi

{ume ili voda koja brani grad.

Priroda grada

1. Carev daqi ro|ak iz Naisa Simas zapodenu

razgovor o prirodi grada. I na pitawe Ekumen

{ta misli, ovaj odgovori:

2. Priroda i prirodnost su vrlo va`ni

principi kojih ~ovek mora da se dr`i pri

gra|ewu.

3. I na pitawe da to malo boqe pojasni,

Ekumen odgovori:

4. Mora se ulo`iti truda da se svaki (i)

deli} grada do`ivi i pro`ivi, da se svakoj ku}i,

svakom drvetu, svakom vrtu na|e pravo i najboqe

mesto.

76

5. Jer, sve ima svoju du{u i svoju lep{u stranu

du{e, a tu lepotu moramo potra`iti.

6. Kao {to i svaki atom, ka`u, ima (i) svoj

veliki `ivot u sklopu celine.

7* Zar niste ponekad ugledali u presecima

raznih stabala biqaka, semena, listova

izvanredne {eme gradova.

8. Jer, osnovni Kosmi~ki principi gra|e

gradova su svuda i na svakome mestu.

9. Ja sam povremeno posmatrao kru`ne

preseke stabala biqaka i preseke polenovog

zrna.

10. Veliko je ponavqawe istovetnih

Kosmi~kih principa u prividnoj obli~noj

razli~itosti materijalnoga sveta.

11. Ali, qudsko duhovno oko jako je

kratkovido da bi sagledalo tako jednostavne

stvari.

12. I sve {to ~ovek ~ini: mora ~initi u

ravnote`i sa Prirodom. Jer, ako ode iznad We,

ona }e ga (na silu) vratiti.

13. Zato moramo stalno slu{ati i

oslu{kivati: {ta nam to Priroda kazuje.

14* I pre no se po~ne sa gradwom grada

moraju se predvideti i osmisliti sve pote{ko}e

do kojih se mo`e do}i.

15. Moraju se ispo{tovati i Priroda i ~ovek.

A ako li se to ne u~ini mogu se stvoriti rane

kojima leka nema.

16. Jer, zapamtite: grad se ne gradi ni brzo ni

lako, a prepravke su jo{ sporije i (jo{) te`e.

17. I onaj ko ne ispo{tuje Celinu u gradwi

grada, on }e stalno ko u {umi (izgubqen) lutati

delovima grada.

77

18. Simas re~e: ne{to razmi{qam da grad ne

bi trebalo da zate`e niti misao niti ose}awa.

19. On bi trebalo da di{e zajedno sa ~ovekom,

da ga opu{ta, a ne da mu stvara napetost. Ne{to

sli~no uticaju prirode. Ali, kako to posti}i?

20. Da bi grad bio prirodan, re~e Ekumen, i

istinosno ~ist, to se jedino mo`e posti}i ako se

gradi po Osnovnim principima neba.

21* E, onda }e on biti: kao i {to samo nebo

jeste.

22. A Simas re~e kako je i on nekako vezan za

Remesianu; kako su wegovi daqi ro|aci iz

Remesiane, ali i on je vrlo rado pose}uje.

23. Ali, znam da ko se ovde i rodi vrlo (je)

vezan za ovaj grad. ^ak sam i ja nekoliko puta

sawao ovaj grad.

24. Jednom u obliku ptice, a u sredi{tu grada,

gde je srce ptice, {kolu i sveti hram.

25. Drugi put usnio sam grad koji nalikuje

paukovoj mre`i.

26. Tre}i put usnio sam trg u centru, koji je

oblika cveta ili sunca u sredini, a sa strane su

bile zgrade u obliku latica ili nebeskih tela.

27. Ekumen re~e: nije Priroda u tako

mnogobrojnoj {arenoj pokaznosti-kako nam

izgleda.

28*Neki osnovni Weni principi se

mnogoponavqaju, ali uvek su (u) osnov(n)i.

29. Razmi{qao sam i o Kateni, re~e Simas,

kao o najvi|enijoj planini u Iliriku. Zar ne bi

mogao da se podigne grad na nekom od wenih

predivnih brda?

30. No, rekli su mi da }e na brdima biti samo

vojna utvr|ewa. Me|utim, mene je zabriwavalo :

78

kako to podi}i grad u me|ubr|u kada, posebno

zimi, do pol� dana magle obavijaju celu ravnicu?

31. Grad bez brda je kao more bez talasa, re~e

Ekumen, a Simas nastavi:

32. Gradovi se ~esto na velikim visinama

podi`u, jer ~ovek je gore najsna`niji. Digli bi

mi i Remesianu samo hrane da ima.

Zelenilo

1. I pre nego {to se po~ne sa gradwom

kakvoga grada treba se najpre dva puta dobro

omirisati: prvo mesto (gde graditi), a onda

mesto (da bi nam se kazalo) kako }e izgledati,

re~e Isa iz Kvimedave.

2. I nastavi: svaki grad treba da bude spoj

prirodnih okolnosti i qudskoga graditeqstva,

ili najboqi mogu}i spoj prirode i ~ovekovog

rada.

3. I za mawa naseqa potrebna je zemqa i voda,

a tek za grad.

4. A onda upita Ekumena: da li zna za{to ovaj

pomiwe vodu.

5. A Ekumen odgovori: nad vodom di`e se grad

kao sveti duh.

6. I nastavi: pored vode nastajali su i ne

samo gradovi, no i najve}a carstva zemaqska.

7. Voda je neophodna gradu: bez we ni kamen na

kamen ne bi stajao, jer on gradi. Ona ga ~isti i

zablistava.U kanalu okolo (grada) najboqi je

za{titnik.

79

8. Voda poji qude, poji stoku, poji zemqu

`itnu.

9. I `ivi svet ~isti, ali i hrani: ribom,

rakovima...

10. Ona ~isti i vazduh nad sobom, dodade Isa.

11. Ali, i uravnote`uje ~oveka i prirodu,

daje im zdravqe, kao i celome gradu.

12. I dobro je, re~e Ekumen, da ~ovek sa

stanom bude i blizu reke, i blizu zemqe, biqaka,

`ivotiwa i qudi.

13. [ta to zna~i Ekumene, zapita Isa, da

~ovek bude u stalnom dodiru sa wima?

14. Ekumen odgovori: u `eqi da dosegne nebo

i smawi svoje stajawe na zemqi, qudi su skloni

da grade nekakve visoke kule, ne{to poput

Vavilonske, a to ih ne pribli`ava- no ih od

neba udaqava.

15. I udaqava ih i od mnogo ~ega dobroga.

16. Isa re~e: ja znam- mesto za grad vrlo ~esto

odre|uje duga, taj {areni polukrug koji to ~ini

u momentu kada pije vodu sa nekog od obli`wih

izvora.

17. [ta sam time hteo re}i?

18. Da grad treba o~itati iz svetokruga u

vazduhu, ali i onoga {to se na zemqi vidi.

19. A to su: reke, izvori, u{}a reka,

raskrsnice puteva... Zar nisu ovo (sve) vidqivi

znaci ili pokaznici gde treba grad graditi.

20. Zar ne treba Ekumene sa gradom postupati

kao sa biqkom.Najvi{e se mora voditi ra~una

gde }e se zasaditi. A nakon toga, rast }e te}i

polako.

21. Da Isa, re~e Ekumen, najva`nije je to: {to

u~initi sa duhovnom semenkom.

80

22. Znam, govori{ o svetom- zlatnom

prostoru, a koji jo{ nije sazreo da postane

obli~je.

23. On polako sazreva, postaje najpre korona

ili ne{to poput cveta biqke, a onda iz toga

nastaje kakva gra|evina kao plod posle cveta

ili semenka od ploda.

24. Ali, gotovo sve gra|evine zahtevaju dosta

prostora oko sebe i nakon {to nastanu. Ogroman

je prostor oko nebeskih tela, a jo{ ve}i

(srazmerno) oko delova atoma. Ali:

25 Prazan prostor ne postoji.

26. Niti je ikad postojao.

27. Tako oko svih gra|evina, te i gradova,

treba zasaditi dosta zelenila: drve}a, parkova,

i sve to s merom.

28. Jer, i `iva i ne`iva obli~ja vole da

di{u sve`eg vazduha, a posebno onog nebeskog.

Ukra{avawe grada

1. Zna se da stablo od stabla, ili drvo od

drveta, treba da bude udaqeno najmawe deset

koraka, a ako je ono visoko (i {iroko) onda

najmawe za visinu dva susedna drveta, re~e

Ekumen.

2. Ne{to sli~no je i sa gra|ewem zgrada.

3. Celi grad treba da izgleda kao kakav park

ili ogromno {etali{te.

4. A i putevi u gradu trebalo bi da budu pre

kao kakva zelena {etali{ta, no okamewene

staze.

81

5. To zna~i, re~e cenzor Dacije, da sve

gra|evine treba da su razdvojene zelenilom,

drve}em, cve}em i sli~no.

6. Dobro ste razumeli, svaka gra|evina mora

da ima prostora da di{e, i nikako ne lepiti

jednu uz drugu, re~e Ekumen.

7* Zar nam to ne pokazuju jasno nebeska tela i

atomi.

8. Treba da su sve gra|evine razdvojene, a {to

je ve}a gra|evina to joj je potrebno vi{e vazduha.

9. I zato najve}i parkovi i treba da budu oko

najve}ih gra|evina.

10. Postoji i druga suprotnost, ali koja se

izuzetno retko doga|a u gradovima: da su objekti

sagra|eni u toliko velikom prostoru (praznom

oko sebe) da ih on proguta.

11. Dacije re~e: dobri su objekti sa velikim

prostorom oko sebe i zbog toga da bi se ~uvale

razli~ite `ivotiwe po broju i po vrstama.

12. Re~e Ekumen: ali, i tu postoje mnoga

pravila. I to se mora ~initi po strogoj uredbi

grada.

13. Ali, i `ivotiwe, i zelenilo, kao i voda u

velikoj meri uravnote`uju ~oveka i uskla|uju ga

sa Prirodom.

14* Dobro sam razumeo, re~e Dacije, celi grad

treba da bude u parku, a ne da porkovi budu retke

skupine usamqenih biqaka na velikom tlu

(kamene) pusto{i grada.

15. I ograde ku}a treba da su odvojene, mo`e

to i biqnim ogradama. A izme|u wih parkovi,

staze, cve}e, re~e Ekumen.

16. Da li ti se ~ini Ekumene da }e takav grad

biti malo pre{irok?

82

17. Zelenilo ukra{ava, osve`ava, ali i

oplemewuje. I zato mora biti zakon, a ne

mogu}nost, re~e Ekumen i nastavi:

18. Park, dakle, mora biti celi grad, a ne

retka, pusta ostrva u kamenu i pra{ini.

19. I ne zaboravite: ve}a povr{ina u gradu

mora da bude zelenilo no kamen. To je zakon.

Vi{e zelenog, no belog.

20. I parkova treba svuda da ima, ali lep{e

deluju kada su zaokru`eni u nekakvu celinu ili

kada su makar malo spojeni-no previ{e

razdvojeni.

21* Znam i gradove bez parkova. O, kako

deluju be`ivotno.

22. Delom zbog cve}a, delom zbog drugih

stvari, te i kamena svaki grad poseduje svoj

miris.

23. Re~e Dacije: gradovi pored vode druga~ije

miri{u od ravni~arskih ili planinskih. Ali,

morski i prqavi (gradovi) nekako sli~no.

24. No, najva`nije za graditeqa je omirisati

onaj nebeski Miris, a kojega poseduje i svaki

grad.

25. Grad jeste, i mora biti, jedna cvetna i

zajedni~ka ku}a svih wegovih `iteqa, jedan

prelepi vrt.

26. I neka grad bude sve u cve}u i neka ga

nazovu cvetnim.

27. Ali, kao i u gradu i u vrtovima mo`e biti

dosta geometrije. To poma`e lepoti.

28* I svi dvorovi treba da su prostrani, sa

{irokim vrtovima i puno sve`eg vazduha.

29. Zar {irina (prostora) nije carski etar za

svaku gradwu? re~e Ekumen, i nastavi:

83

30. Najboqeg i naj~istijeg vazduha trebalo bi

da bude u parku, u duhovnom- sr~anom delu grada

gde su pozori{te, {kole i biblioteke. Jer, tu su

plu}a ~oveka.

31. Re~e Dacije: dok si govorio ja sam

zamislio celi grad kao jedan cvet, a na mestu

glavnog trga bio bi tu~ak-sredi{te cveta.

32. I dok je razgovor mirno tekao, ubaci se

povi{enim tonom Tolinel, kvestor iz

Sirmijuma, i odr`a slovo:

33.Ti si Ekumene, vidi se upu}en u neke tajne

graditeqstva, ali ne i ve{tine.

34. A onda, gledaju}i u cara, nastavi: zar

danas, u eksploziji znawa o graditeqstvu i sve

carske tradicije u tome (za) re~ `udimo

Ekumenovu, ~ije se ni poreklo ne zna.

35* Wegova misao je samo prazna pesni~ka

vizija, koja mo`e samo da nas zabavi, ali ve}

vidim, mo`e i da zbuni.

36. Car je }utao, ali ove ne odobri re~i, te se

~u tih smeh u dvorani.

37. Na to }e qutito Tolinel: zapamtite,

govorimo o Remesiani kao prestonici. Ona je

bila zna~ajna u jednoj {iroj oblasti, ali u

pore|ewu sa Sirmijumom, sada ne ispuwava

nikakve uslove.

38. I zato ne treba raspravqati o nekakvom

velikom gradu.

39. I nakon kra}e ti{ine u sali, nastavi se

diskusija.

84

Reka

1. Po~eo sam pri~u o idealnom gradu i kroz

crte` reke, re~e Ekumen.

2. Reka je du{a koja pro`ima celi grad, i grad

bez reke je grad bez du{e.

3. [to je protok svete te~nosti u telu

~oveka- to bi trebalo da je reka u gradu.

4. Ona je i rastvara~ i ~ista~: tela, duha i

vazduha, osve`ava; ali i hrani i brani.

5. Zato svaka reka zaslu`uje od kamena

korito sa {etali{tem i drvoredom na wemu.

6. Kako je prijatno kupawe u reci i loviti

ribu, re~e komit Kvint, i dodade:

7* Marus, reka koja kroz Remesianu te~e,

pro{aptava svoju pesmu i sve zlo iz grada u

Navisus unosi.

8. Kada u|e{ da se okupa{ u hladni Marus sva

zla i sva nervoza kao para nad vodom iz ~oveka

i{~ezava.

9. I mo`e{ se zapitati (onda): da li sam

ikada bio besan?

10. Ne mogu da zamislim, re~e Ekumen,

savr{eni grad bez brda i reke. Mo`da je to tako

{to (ve}) `ivim u takvoj sredini.

11. Najlep{i i najve}i gradovi su obi~no na

obalama reka, ali i na obalama mora. Mada mi

ovi drugi deluju nekako isuvi{e izdu`eni i sa

pretesnim ulicama, udaqavaju}i se od kruga

(celine- su{tine).

12. Te se u wima ~ovek ose}a vi{e sku~eno no

sebisvojno.

85

13. A i ovi- gra|eni kraj velikih reka ~ije su

obale pravolinijske mogu imati sli~ne osobine.

14* Jedino Marus, koji vijuga kroz Remesianu,

zahvata mnoge wene delove i omogu}ava gradu da

se grupi{e u kakvom krugu, a gde je sve blisko

jedno drugome.

15. Kvint se zamisli, te re~e: sve {to je sveto

blizu je vode: i biqka i `ivotiwa, i ~ovek i

grad.

16. Ekumen dodade: sve gra|evine idu iz vode

ili pored vode, jer je to zakon Kosmosa. Ni{ta

bez vode.

17. Kako samo Marus daje ideje za ~arobne

mostove i mosti}e. Mala reka, a mostovi kao iz

bajke.

18. I Navisus sna`no na severu kotline te~e.

Ne mo`e, kao Marus ~istiti grad, ali je

izvanredan hraniteq poqa.

19. Marus ~isti i {titi grad, opasavaju}i ga.

20. Ali, i grad kao i ~ovek mora da se umiva, a

da bi bio i duhovno ~ist.

21* Ne mora se uvek na ki{u ~ekati.

22. ^isto}a grada daje mu zdravqe, kao i

~oveku. Ali, i blistavost i lepotu.

23. ^isto}a je jedan od najva`nijih zadataka i

prilikom gradwe i prilikom postojawa grada.

Iako se u gradovima naj~e{}e samo centar i

trgovi ~iste.

24. Dakle, najve}a ~isto}a (je mo`da) usred

grada.

25. Ali, ~isto}a mora da bude zakon za celi

grad, i to: prvi i osnovni, re~e Kvint.

86

26. I dodade: celi grad treba da blista

lepotom i ~isto}om, a ne samo trgovi. Dakle,

grad treba uzdi}i do ~istote i lepote.

Marus i Navisus

1. ^uvajmo reke, re~e Ekumen, jer kada reka

po~iwe da umire, to se isto i sa gradom pored we

de{ava.

2. Smrt od `e|i-najte`a je smrt.

3. I nastavi: ~udotvorni zdenci, obradiva

zemqa i reka dobri su uslovi za postanak i

postojawe grada. A sami grad, qudskih ruku delo,

privremeno je- na ve~nom nastalo.

4. Da li reka treba da proti~e kroz centar

grada? zapita Kvint, i dodade: ona ga samo se~e i

u malom je dodiru s wim.

5. Ekumen re~e: grad bez reke je grad bez daha.

Onaj ko je na reku navikao- te{ko leto provodi

bez vode.

6. A Kvint }e: ~uo sam da se Navisus svakih

stotinu godina razbesni, te poplavi i grad i

okolinu. Zato mu treba napraviti ure|eno i

duboko korito.

7* ]udi su ove reke svakojake, pogotovo u

prole}e.

8. Ali i Marusu treba napraviti korito sa

blagim zavojima i {etali{tem, jer kroz grad

proti~e, a i u wegovu }ud ne treba se previ{e

uzdati.

87

9. Mo`da nije pogodno vodama Navisusa

okru`iti grad, ali Marus, sa juga, ide pravo na

grad, a wegove vode sasvim su dovoqne da napune

jarak i zaokru`e zidine budu}eg grada.

10. Ali, re~e Ekumen, reka treba da u|e i

pro|e kroz grad, i to-vijugavo, a ne

pravolinijski.

11. Marus mo`e da se vije kao oko grada Sapu-

kao zmija oko {tapa.

12. Vi ste verovatno videli i izvor Marusa

pored naseqa na vodi, zvanom Mokro.

13. Mogu se na ovoj reci izgraditi mali i

prelepi mlinovi, mostovi sa divnim lukovima

nad vodom, a mo`e se popraviti i Most uzdisaja.

Jer, i ja sam na mostu prvu qubav sreo.

14* I neka ova reka prolazi kroz grad

vijugavo i tiho; neka {titi grad okolo i neka ga

~isti i hrani iznutra.

15. Kvint re~e: oko Remesijane ima dosta

lepih brda. Mogli bismo wih da pretvorimo u

vinograde, a poqa u zlatne `itnice.

16. I nastavi: vi{e volim gradove u

brdovitim krajevima od ravni~arskih. U brdima

se mo`e skloniti narod i od ratova.

17. A izdu`eni gradovi: ili se grade pored

mora, uz obalu, pru`eni, ili kraj pravotokih

reka.

18. U vijugavom Marusu ribe }e kroz grad

{etati isto kao i qudi. A najsla|a je riba ona

koja se ope~e odmah kada se i uhvati.

19. I to je dobro, jer reka je izvor `ivota i

hrane.

20. Ali i u ratu, ova reka mo`e hraniti qude

bar nekoliko dana kada grad bude pod opsadom.

88

21* Za re~ se javi Timon, predstavnik vera

pre|a{wih, i re~e: svi bogovi u vodi i (visokoj)

planini `ive.

22. Ekumen re~e: osim toga, Remesiana i nebo

ima.

23. Ali, svi gradovi nebo imaju, re~e Kvint.

24. Ekumen nastavi: nisu tako ~esti izvori

koji vid le~e. Da li je to znak provi|ewa koji

ovaj grad ima?

25. U Remesiani puno vode ima i pod zemqom

i nad zemqom, a ja volim tople terme i

vodoskoke.

26. Timon re~e: sve ki{e i gromovi sa Katene

dolaze. Pamti se da je jednom i podzemna voda

o`ivela i iza{la na vrh Katene. I dodade:

27. Bog dugo planira gde }e biti planina i

gde }e reka prote}i. A kada to postvari, mi qudi

mo`emo koristiti wegovu blagodet.

28* Usta car i re~e: spustimo malo re~ na

zemqu.

29. Terme moraju biti van pravca puteva kako

ih neprijateq ne bi lako prona{ao.

30. Kopa}emo bunare i ima}emo centralni

bunar za sakupqawe vode celog grada. Jer, ako

neprijateq prese~e vodu sa Ismoura, gra|ani }e

ovde toliti `e|.

31. Bunar mora biti blizu glavnog hrama-

bazilike. A nasred foruma postavi}emo lepo

ukra{enu ~esmu.

32. Olovnim cevima dove{}emo vodu do

glavne bazilike, skup{tine i glavnoga bunara, a

odatle do svih kupatila.

89

33. Ali, re~e Ekumen, mo`da je boqe cevi od

zemqe praviti jer one dr`e vodu onakva kakvom

je. Jer voda iz zemqe dolazi i sve`om je ~ini.

34. Jer, tamna ruda zloslutno mi deluje i,

~ini mi se zamara.

35* Car re~e: vlasnike zemqi{ta na ~ijim

granicama prolazi vodovodni ure|aj

oslobodi}emo vanrednih da`bina.

90

STIL GRADA

1. @elim najlep{i i naj~istiji grad, re~e

car; ne mora biti veliki, ali mora biti lep.

@elim graditi Remesianu od sitnih kockica

Istine i nazva}u je Beli grad.

2. Presvetli, javi se Ekumen za re~, sve u

gradu treba biti gra|eno u jednom duhu, jednom

stilu podre|eno; odnosno Najvi{oj istini i

wenoj du{i i stilu.

3. Ho}e{ re}i da grad treba da odi{e jednim

stilom, ali ne jednoli~no{}u jer ona zamara i

uspavquje, a ne pogotovu onom koja ubija i

umrtvquje duh.

4. A Ekumen }e: jednoli~nost bilo ~ega

stvara dosadu i zamor.

5. Re~e car: grad mora imati svoj duh, svoju

du{u, svoju celinu, i posebnost od ostalih

gradova. A to se odre|uje wegovim mestom, duhom

naroda koji `ivi u wemu i graditeqima

wegovim.

6. Presvetli, gra|evine koje bi odudarale od

takve zamisli bile bi vrlo upadqive, lako

uo~qive; i kvarile bi lepotu grada.

7* Zato se grad mora graditi u skladu sa

postoje}im duhovnim i umetni~kim vrednostima

wegovih `iteqa.

91

8. Lep{i i boqi grad izgradi}e duh `iteqa

no i najboqa ruka graditeqa.

9. Ali re~e car: kako to u~initi kada je grad

satavqen od vi{e plemena, i kakvu i koliku im

onda slobodu dati, i ne samo u gra|ewu?

10. Ekumen re~e: trebalo bi slobodnije

kreirati i gra|evine i grad u celini. I ni{ta

vas ne bi trebalo ograni~avati do li~nih, pred

Gospodom granica.

11. Ima{ pravo Ekumene, re~e car.

12. Svi smo mi po malo u pravu, re~e Ekumen.

13. I car nasatvi: hipodrom }e biti kraj

Naisa, jer sam se i kao de~ak divio

kowima.Se}am se: jednom je pobesneli kow hteo

da me pregazi.

14* Kow je `ivotiwa {to joj priroda dade i

silu, i lepotu, i ne`nost.

15. No Ekumene, deder reci ti nama gde si

u~io graditeqstvo, i koji su bili u~iteqi

tvoji?

16. Najvi{e sam u~io (dugo) posmatraju}i

mnogomilenijumsko iskustvo Kosmosa kroz

gradwu obli~ja: cveta, lista, stabla i kro{we i

uop{te biqaka, `ivotiwa i wihovih obli~ja

kao i okrugla (obli~ja) nebeskih tela koja su

postojala od prvog vremena nastanka Kosmosa.

17. Zna~i tvoji u~iteqi su: cvetovi, bubice,

Mesec, Sunce, zvezde...,re~e car.

18. Ba{ tako! re~e Ekumen.

19. Priroda nam otkriva rezultate (i) svog

najdubweg iskustva. A nama ostaje da se

zagledamo i vidimo.

20. Jer, priroda je najja~a i najboqa

laboratorija- istra`ionica.

92

21* Najvi{i zakoni Kosmosa stalno su nam

pred o~ima, a mi ni deli} (wihov) ne vidimo

zavarani iskustvom (pokaznosti) {arenolikog

obli~ja.

22. Priroda nam daruje svoje iskustvo, a mi

trebamo otvoriti srce i (samo) iskreno

prihvatiti ga.

23. I grad je isto {to i (gradwa) obli~ja,

samo najve}i broj zdru`enih ( na jednom mestu).

Duhovnost

1. Ali, nije dobro ~ak ni jedno umetni~ko

delo raditi u mnogo tehnika ili stilova, a kamo

l� jedan grad, nastavi Ekumen.

2. Jer, to je onda raspar~avawe prirodne i

duhovne celine, {to nije bezazlena gre{ka.

3. Duhovnost (jednog) ~oveka i(li) naroda

generacijama i vekovima se stvara. I to je

ustvari osobeno obele`je ili dar Gospodwi

(~oveku ili narodu).

4. Ako zapo~nete gradwu gradova (sa)

stihijom, stihiju ne}ete mo}i zaustaviti (sve)

dok grad postoji.

5. I Ekumen nastavi svoju pri~u: grad mora da

ima li~no obele`je, osobenu du{u kao {to je to

(i) svaki ~ovek.

6. A svaki grad pro`ima Kosmi~ka (najvi{a)

du{a, te to ne mo`e biti i osobena odlika

grada.

7* Ti zagovara{ nekakav grad koji ima

Kosmi~ku du{u, re~e Junus, Licinijev posilni.

93

8. Grad jeste (a) obli~je- ali treba ga graditi

odozgo prema (na) dole (obli~ju) vi{e.

9. A kada to ~inimo, mi u stvari stremimo uz

pomo} obli~ja (daju}i kamenu pitomost) uspeti

se u duhovne visine.

10. Junus re~e: ne razumem, ali nije va`no.

11. Ekumen nastavi: mora se ugledati najpre

slika grada u celini, a to se jedino duhom mo`e

u~initi.

12. Ili, ko tu mo} nema, neka se popne na

Tremus Katene, i neka (onda) pogleda u

Remesijansku ravnicu.

13. Za (svako) dobro delo misao (~oveka) mora

da krene iz velike ~istine i {irine.

14* Zamislio sam kako bi izgledao grad da je

sve od drveta, ili od crne rude; od stakla.

15. Dugo sam o ovome razmi{qao.

16. A zar je mogu} grad od stakla? zapita

Junus.

17. Kako da nije, re~e Ekumen, ali to je duga

pri~a.

18. Junus re~e: pa`qivo pratim re~ tvoju

Ekumene. I ~ini mi se da ti zagovara{ polis

dr`avu, i poku{ava{ da o`ivi{ doskora{wi

sjaj Republike Ulpiane.

19. Zna{ da carevi na Istoku ne razlikuju

religiju od dr`ave, kao {to Grci ne razlikuju

grad od dr`ave.

20. No, polisi su uglavnom bili mali, imali

su samo po nekoliko iqada stanovnika.

21* Prou~avao sam kru`ne preseke stabala

biqaka i preseke zrwa semewa wihovog, re~e

Ekumen.

94

22. Te uo~io: va`no je okruglo jezgro grada, a

grad se mo`e, onda, i zvezdasto {iriti ({to i

nije najbitnije): zbog pravih ulica.

23. I znamo da se stambene zgrade u tradiciji

rimske gradwe nalaze u pravilnim

~etvorougaonim blokovima-insule, izme|u

sporednih ulica.

24. Ali, previ{e ~etvorougl(ov)a daje

~vrstinu, ali i zamara.

25. Ne volim kada se sve ~etvrtaste gra|evine

grade u jednome gradu. Jer, sve onda vu~e utisak

jednoli~nosti i dosadi.

26. Rim jeste bio uzor u gra|ewu mnogih

gradova, ali ne mora se to kruto i na Iliriku

primewivati.

27. Jer, ve} od Hema po~iwe Istok, i nova

razmi{qawa.

28* Mo`da bi Istoku bio namet graditi po

uzoru Ve~noga grada.

29. Zato bi trebalo i Remesianu graditi

slobodnije, i po svom ukusu.

30. Va{i su dosada{wi gradovi, obrati se

Ekumen caru, gra|eni uglavnom da budu vojna

utvr|ewa i usputne stanice, da biste daqe

osvajali.

32. Vi se ne zadr`avate u gradovima i ne

u`ivate u wima. Zato i (takvi) gradovi

izgledaju nekako ~etvrtasto i prenatrpano, a to

ubija du{u ~oveka.

33. Ponekad krivine i valovi du{u plene i

odmaraju.

34. Krug je bli`i Istoku i duhu (~oveka), a

~etvrtasto Zapadu i materiji, te su i lica qudi

na Zapadu nekako ~etvrtastija.

95

Nastanak gradova

1. Citadela nastaje iz svetili{ta-semena, a

to je duhovno (najpre), a onda i stvarno bilo

grada; bitak wegov.

2. Da grad iz duha nastaje imamo dokaze i na

zemqi, nastavi Ekumen.

3. Prvi gradovi iz svetili{ta su nastali.

Ono im je bilo jezgro ili seme oko kojega su se

razvijali.

4. Deo tog semena preneo se i na prostor

na{ih mnogobo`a~kih ku}a: sa velikim sobama i

ogwi{tem u centru.

5. Ali, Remesiana je i va`na raskrsnica- tlo

sa izuzetno burnom pro{lo{}u, re~e gradski

pisar Hasbijan.

6. Na va`nom je putu koji vodi za Rim i be{e

na granici Trakije i Gorwe Mezije. Sada Via

militaris prolazi sredinom Sredozemne Dakije,

a ona je u sredi{tu.

7* Znamo da je ovo najkra}i put koji spaja Rim

sa Istokom.

8. Bi}e ovo Episkopski grad, jer mu dolikuje,

re~e car.

9. Kada je mogao biti sedi{te carskoga kulta

i Sabora gradova Gorwe Mezije, za{to ne bi

mogao biti kulturni i duhovni centar u Dakiji

Mediteranei, izme|u najve}ih (gradova) Serdike

i Naisa.

96

10. Re~e Hasbijan: mi, Presvetli, na svetom

tlu stojimo: re~i duhovne i re~i kwi`evne.

11. Ali pro{lost suvi{e okrvavi zemqu ovu,

te umesto na duho~a{}e da dolazi, narod od we

(stalno) be`i.

12. Ko li }e zapamtiti da se na ovom prostoru

sada vodi va`na re~ najja~eg carstva sveta?

13. Jo{ na{i stari govori{e, nastavi

Hasbijan, da Serdika i Nais budu dva vojna

utvr|ewa, kako bi dve vojske ~uvale Remesianu

sa Istoka i sa Zapada.

14*Mogla bi Remesina biti mesto za

neophodnu spokojnu, ni~im okaqanu misao

Carstva.

15. Lepo je i za obi~na ~oveka, a kamoli za

cara, u`ivati u divnim {umama i izvorima

Remesiane. Hladna voda vi{e od zlata vredi.

16. Remesiana je srce Ilirika. I sada je me|u

desetak najzna~ajnijih gradova Gorwe Mezije.

Ovde se spaja Istok i Zapad.

17.Ovo je zemqa ve~no`ivih bogova i svetih

qudi.

18. Re~e car: razumem re~i tvoje, jer svako je

(hvalom) za rodno tlo vezan, ali ovo je i zemqa

vrela, te je i stalnooti{lih i ukletih-ostalih.

19. Nastavi hvalu Hasbijan: najlep{i deo

Sikos `drela nije okrenut Naisu, no Remesiani.

20. ^udesni oblici, retke ~udnovate biqke,

sa samo jednim izvorom na povr{ju Crvene

planine Katene. A verovatno ste ~uli i za

Gorski cvet u areni `drela: ko ga prona|e bi}e

sre}an do kraja `ivota.

21* Re~e Ekumen: Remesijana jeste na neki

na~in susret Istoka i Zapada; u dobrim

97

vremenima to izgleda ~arobno; u mra~nim sve:

grob do groba.

22. Zato je to grad: svetih i ukletih.

23. Hasbijan nastavi: ovde se ra|aju najumniji

na Svetu, ali kao orli}i -ne mogu da trpe jedan

drugoga, i zato odlaze.

24. A kada bi se samo spojili bio bi to grad-

dr`ava najja~a na Svetu.

25. Ali, kada su mno{tvo bogolikih u slozi

bili? zapita Ekumen, i dodade: priroda

savr{eni raspored i me|� biqem ~ini a kamo l�

me|u najumnijim.

26. Da li je slu~ajno da su qudi u Remesijani i

sada, a i ranije, gotovo uvek bili umni i lepi,

ali i zavidni i opaki, re~e Hasbijan, i sam sebi

odgovori:

27. A {ta bi se desilo kada bi se oni

udru`ili? No, to Gospod na momente i dopu{ta.

28* I kada je puno bogoumnih na malom

prostoru umesto saglasja ~e{}e dolazi i do

ve}ih sva|a. Kao i kada u|ete u poqe puno lepih

cvetova: stalno se dvoumite ( i mu~ite) {ta

ubrati?

29.Ali izgleda da je i Veliki zakon

prirod(n)e (ravnote`e) da najpametniji najvi{e

i stradaju a najlep{i budu najusamqeniji, re~e

car i dodade:

30. Jo{ kad imah malo godina videh da su

Remesianci jako lepi i jako ru`ni (oni) koji

nisu lepi.

31. I ne znam da li je ovako bilo oduvek. Da

li na to uti~e zemqa ili voda, ili {to drugo.

Ka`u da pod Remesianom miruje ogromno jezero:

pune ga vode sa severa, a oti~e u Trakijsko more.

98

32. Ka`u da je ovo i jedan od najstarijih

nepomerenih i neizme{tenih gradova.

33. Hasbijan re~e: gde su veliki izvori- tu se

gradovi ne pomeraju.

34. Da li je slu~ajno, re~e car, {to je Crvena

planina ko letwa pra{ina suva, a pod wom

~etiri jaka vrela i tri izvori{ta reka, te sedam

zajedno ~ine?

35* Da li je slu~ajno {to postoje tri izvora

koji le~e vid ~oveka; jedan isto~no od

Remesiane, jedan u gradu i Parasinus prema

Ulmusu? Da li tu ima nekakvog znaka?

36. Na ovom tlu se rodih i ~ini mi se ponekad

da boqe ose}am miris zemqe ove, no Ve~noga

grada.

Stari gradovi

1. Ne{to utihnu tvoja re~ Ekumene, re~e Rito

iz Snepoliusa.

2. Jezik slu`i ~oveku i da (sa)slu{a druge, i

pas okru`i koji krug oko stoga da bi legao.

3. Ove re~i Ekumena izazva{e smeh u

Skup{tini.

4. No, rekoh: svi gradovi iz citadele nastali

su, iz (te) duhovne semenke; a onda su se

uve}avali i razvijali. Romejska tradicija

obi~no te`i sredwem gradu: izme|u duhovne

semenke- citadele i naj{ireg dela-predgra|a.

5. Citadela je duhovni semenak, i to sa

quskom.

99

6. Duh je dakle bio na po~etku i u osnovi

svakoga obli~ja, te i grada.

7* Znate jednu od pri~a kako je nastala

Remesiana: di`e se duh nad zemqom u obliku

svetokruga {arene duge koja je jednim delom pila

vodu Navisusa a drugim Marusa.

8. Duga je, dakle, pokazala taj sveti prostor

nad gradom, iz kojega }e on niknuti.

9. Zakone ne trebamo (pisati) nove, jer (svi)

ve} postoje.Trebamo ih prepoznati i u gradwu

uneti.

10. Listao sam stare zapise o gradwi drevnih

gradova: i Etruraca, i Helena i jo{ starijih

Sumeraca i Indijaca, re~e car.

11. Na{ao sam ne{to i o Remesiani. Tamo je

pisalo: Remesiana je stariji grad no {to

mo`emo i zamisliti. Kakav bi to bio ~ovek da

pro|e ovim mestima da ne oseti miris dobroga

grada. To bi mogao samo ili vrlo neuk ili

divqak.

12. Tra`io sam: na kojim mestima i za{to su

nastajali stari gradovi? {ta je to {to je

uslovqavalo da nastanu ve}i ili mawi gradovi?

i to ba{ na odre|enom mestu.

13. Razmi{qao sam: da li prvo nastane grad

koji uslovqava kasniji napredak ~oveka, ili

prvo napredan ~ovek sagradi grad koji }e stalno

kaskati za wegovim napretkom.

14. Ekumen re~e: prirodne osobenosti

odre|uju u su{tini: nastanak, veli~inu i izgled

grada, i dodade:

15. Da li mo`da mo`emo smatrati zemqu,

vodu i hranu najva`nijim uslovom za opstanak

100

~oveka; ali ovi uslovi u velikoj meri odre|uju

kako i napredak ~oveka isto tako i celoga grada.

16. Za postanak i razvoj grada potreban je

makar i minimum ovih uslova.

17. Mene brine, re~e car, {to su gradovi u

starim vremenima bili lep{i i nekako

skladniji, no ovi dana{wi, iako sada imamo

vi{e znawa graditeqskog i vi{e graditeqa.

18. Sve {to se s du{om gradi-mora imati

makar deo we, re~e Ekumen.

19. Romeji grade ~vrste gradove, jer `ele Svet

osvajati- a ne u`ivati u wima. Zato su oni i

takvi: kameni, suvi i bez du{e.

20.Ti zna{ Ekumene, re~e car, da su mnogi

na{i vladari gradili posebne male gradove za

oko i du{u.

21* Ali, Remesiana mora biti i jendo i drugo.

22. Da li je istina da su sva qudska naseqa

ve~na i neuni{tiva: na istom su mestu, kao i

izvori vode, samo se vremena mewaju- grade se i

ru{e.

23. Razmi{qaju}i o gradu, ja sam razmi{qao

i {ire: o nasequ, o naseobini.

24. Listaju}i po`utele stranice starih

kwiga na{ao sam da su prvi gradovi nastali u

Mesopotamiji i Egiptu, Indiji, na dalekom

Istoku, a u Gr~koj ne{to kasnije, oko tri iqada

godina od nas.

25. Romejski gradovi, nastavi car, zami{qani

su sa najvi{e iqadu koraka u du`inu i pet

stotine u {irinu, sa dvema ulicama koje se seku.

I tako se masovno gradi.

101

26. Ekumen re~e: deset iqada godina ~ovek je

`iveo u selima, a pet iqada pre nas u mawim

ure|enim naseobinama.

27. A u snu videh grad koji je bar dva puta

du`i i {iri no koliki je najve}i Romejski.

28* A video sam i to da u takvome gradu mo`e

da se odvija `ivot unutar, a ne izvan (zidina)

grada.

29. A ~uo sam i ja dosta pri~a o drevnim

gradovima Istoka, kao {to su: Ur, Laga{,

Vavilon, Niniva...

30. Ali, prekide ga car, skoro sam ~uo pri~u o

ludom caru Bastrusu, koji je svome sinu Apolu

sagradio zlatni grad.

31. U stra{nom zemqotresu grad je zemqa

progutala, i bacila ga tri jezera-jedno nad

drugim ispod zemqe.

32. Ne{to sli~no dogodilo se i na{oj

Pompeji, gradu koji je u {irinu i du`inu bio

skoro po iqadu ipo koraka.

33. Bio je ne{to mawi od tvog zami{qenog

grada, ali stihija je pre dva ipo veka progutala

~itavi grad.

34. Mnogo je Sami}ana nastradalo, a na mestu

`ivoga grada mo`e se videti samo kamen i pepeo.

35* Znam i ja pri~u o caru Bastrusu, re~e

Ekumen, i gradu do kojega se i sada mo`e do}i

kroz sedam ulaza. Ja znam (za) jedan ulaz.

36. Ne znam da li je ta pri~a istinita, i da li

se grad nalazi ba{ ispod Remesiane ili u

raspuklini Svete planine, ali znam da se i sada

~esto slika wegova javqa u snovima qudi- koji

opisuju grad do detaqa.

102

37. Zamisli se car, te re~e: ne bi vaqalo

dirati utrobu zemqe, jer svako carstvo samo je

pra{ina po zemqi ovoj.

38. Hasbijan re~e: ovaj kraj Ilirika prepun je

pri~a iz starina, te mu bli`wa nema: i o

bozima, i o vilama, sotonama; mnoge stvari se u

stihovima govore, ali malo toga se bele`i.

39. Svakako je Remesiana jedan od najstarijih

gradova na Iliriku, koji je postojao bez

prekida- te otuda i mnogo doga|aja i mnogo

pri~a, re~e car.

40. Primetio sam da qudi ovde govore vrlo

kratko i vrlo mudro, ~esto {aqivo, a uz to i

vrlo ose}ajno-pesni~ki.

41. Ali, ~ini mi se da je Rim boqe ure|eni

grad od svih gr~kih (gradova). Kao da su Grci

vi{e pa`we posve}ivali hramu i skulpturi, no

gradovima i ode}i.

42* Kao da su i Etrurci imali boqe planove

gradwe no i (sama) Atina.

43. Rimqani su graditeqsku ve{tinu od

Etruraca preuzeli, ali su posebnu ve{tinu

postigli u gra|ewu svodova i izvanredno

~vrstih gra|evina.

44. Etrurci nikad nisu imali ~vrsto

jedinstvo. Ostali su podeqeni na dvanaest

saveznih gradova.

45. Prou~avao sam malo i Persijsko

graditeqstvo, posebno onaj deo koji govori o

visokim i vitkim stubovima ~ija je uloga bila

izme|u ostalog i da pove}aju prostor.

46. Indijsko i persijsko graditeqstvo vrlo

su sli~ni. To su zapazili i graditeqi

Aleksandra Velikog.

103

47. No u dana{wim vremenima: arene,

kupali{ta, {etali{ta pod arkadama, javni

nu`nici- sve su to uobi~ajni ciqevi grada koji

se prepoznaju kako u velikim centrima, tako i u

malim mestima.

Razvoj grada

1. Na{i preci, re~e Tribal Dizas, `iveli su

u zemunicama, u poluzakopanim, zbijenim

ku}ama, u jamama iskopanim i prirodnim

pe}inama.

2. I nisu imali gradove. Zemqa ih je kako

zimi grejala isto tako leti hladila.

3. Mutne {ume Katene ni zra~ka Sunca nisu

im dawu davale, a no}u je tama bila stvarni

gospodar.

4. I nastavi: ka`u da su na I{teru postojali

jako stari gradovi, sa svetili{tima usred grada,

ali i nasred svakoga doma;

5. Ka`u da su prvi gradovi iz svetili{ta

nasta(ja)li.

6. I pre dvesta godina, re~e car, Remesiana je

bila poznati rudni~ki centar. A gde zlata ima

tu je i vlast.

7* Znate da je do skoro bila velika kriza,

koja je pogodila i uni{tila mnoge gradove.

8. Poku{a}u neke od wih da o`ivim i

napravim draguqe od wih.

9. Ali, draguqi ne miri{u, oni samo svetle.

104

10. A Andio re~e: ~ini mi se, Presvetli,

ne}e izdr`ati Istok i Zapad sa jednim duhovnim

centrom.

11. Vide}ete, i u istoj duhovnoj misli Naiska

i Serdijska episkopija razdvoji}e se.

12. Bi}e jedan Gospod a dva tabora, a najvi{e

}e se (to) ose}ati na duhodelnici Remesiani.

13. ^im sam ugledao Remesianu- zavoleo sam

je, re~e Ekumen.

14* Doga|alo mi se ~esto da kada bacim

pogled sa najmaweg brda Hirusa, grad me na kakvu

pticu seti.

15. I videh u tom gradu ne{to ~arobno.

16. Ali, ko `eli mo`e u skoro svakom svom

pogledu videti grad.

17. Video sam gradove u znakovima i

zastavama, amblemima, u izgledu drevne igre sa

{ezdeset i ~etiri crno-belih poqa.

18. Svetla i tamna poqa grada jedinstva su

suprotnosti koja sre}emo na svakom koraku, a

{to je neophodno za upravqawe Prirodom.

19. I svako ko ho}e da bude dobar vladar mora

dobro da upozna jedinstva suprotnosti.

20. U mawim stvarima , mawim crte`ima

jasnije i boqe sam uo~avao: {ta je to su{tina

grada, no u velikim.

21* Za izgled grada mene je vezivao izgled

ptice, pe~urke, velikog graditeqa pauka ( i

wegovog grada- pau~ine), persijski tepih i

tureski }ilim.

22. I u svemu tome najpre uo~im nebeske

znake, ali ne da bi mi samo pokazali Nebesku

istinu, no da bi mi pomogli i u ob(l)i~nom

`ivotu.

105

23. A to (i) jeste tako.

24. Presvetli, i Va{u {arenu ode}u kada

ugledam- ja grad vidim, te i u moju jednoli~nu

kada se zagledam-isto.

Geometrija

1. No, re~e car, grad se mo`e posmatrati samo

po simbolima i obli~ju, ali treba se znati i

du{a simbola i du{a najednostavnijih obli~ja.

2. Verovatno znate {ta su govorili u Siriji

i Egiptu, a kako je o tome pou~avao Platon i

koje je mesto u wegovom u~ewu imala geometrija.

3. Geometrija je postojala i pre postojawa,

re~e Ekumen.

4. Ona je sami Bog.

5. Najstariji je deo matematike. I tek pomo}u

we bezobli~na svetlost prelazi u obli~je.

6. Idealan grad video sam u geometrijskoj

slici koloseuma, vrtologu Navisusa i ku}ice

pu`a. Kakva je to ~arobna geometrija.

7* Jednom sam posmatrao stare zidine

Remesiane, koje jo{ Kelti behu podigli, i ukaza

mi se vi|ewe kako od spirale nastaje ili

kru`nica ili kakva ~etvorougaona slika.

8. Pomislih onda: da li je i celo nebo kakva

posledica razvoja spirale?

9. A i to: {ta se doga|a kada spirala po~iwe

da se namotava?

10. Da li je razvoj spirale svera|awe, a

namotavawe umirawe (obli~ja i Kosmosa u

celini).

106

11. ^udne su te geometrijske stvari, re~e

Ekumen.

12. Nakon sna poku{ao sam pomo}u geometrije

da uobli~im grad u nekim osnovnim crtama, a

delovi grada mogu biti (kao i u stvarnosti) vrlo

razli~iti.

13. Jednom su mi skitski mudraci doneli iz

Mahadhe dobru kwigu jantri i mantri, a ja

zaokupqen gradom- na tim slikama videh grad.

14. Videh kako tu jedne iz drugih proizilaze

stvari, ali mi se u~ini da im u osnovi i su{tini

le`i krug, ili kakva ~etvorostranost (smireni

krug) koja te`i wemu.

15. Videh da se lak{e ugra|uje ~etvrtasto u

~etvrtasto, kru`no u kru`no, no kru`no u

~etvrtasto ili obrnuto, jer kada tako bi- oni

skoro jednakih povr{ina ali samo se sa

nekoliko ta~aka dodiriva{e.

16. ^etvrtasto izaziva u meni sliku zemqe i

ne~eg {to je obli~no i postojano, a krug mi

li~e{e na kakvu kuglu, nebo, ne{to {to je

beskrajno i sveobuhvatno (ali ne prazno).

17. U~ini mi se da grad treba da je vi{e {iri

no {to je duga~ak; i da je taj wegov materijalni

deo ne{to {iri, odnosno wegova popre~na

ulica.

18. Duga se misao u meni razvi o gradu sa

sedam krugova, sedam omota~a ili sedam {ire}ih

prostora.

19. Takve sam i skice pravio, a onda ih

prespajao pravim linijama i raznim

trouglovima i ~etvorouglovima, jer su oni ni`i

u geometrijskom redu.

20. Li~ilo je to na paukovu mre`u.

107

21* Razmi{wao sam: da li i pauk ima

sposobnost da na~ini ideju savr{enog grada.

22. A onda, divio sam se i prirodi i

simetriji, te bi to bila i neizbe`na osobina

grada.

23. U mislima sam lako stvarao slike grada:

kako on izgleda odozgo, te odozdo, sa strane...

24.I doista, kasnije sam pogledom sa brda

proverio u ~emu sam preterao.

25. Stalno mi se vrzmala u glavi misao da je u

kru`nom obliku grada najboqa ( i najbli`a)

veza svih wegovih delova.

26. Neko vreme preslikavao sam svece iz

hramova i vrlo lepe kompozicije, posebno

wihovih nimbova. Kako su to lepe slike gradova.

27. Zavoleo sam geometriju, ne kao crtawe

zakonitih obli~ja, nego kao prostirawe Istine,

kao miris prostora i ose}awe nekih od osnovnih

obli~ja i kretawa wihovih. Ba{ kao miris

Gospodweg vazduha u prostoru.

28* Ako ne oseti{ Gospodwi miris na

odre|enom mestu, onda nemoj tu ni da po~iwe{

{to god graditi, a pogotovu grad.

29. Mesto za grad ima osoben i jak miris.

30. Puno si se raspri~ao Ekumene, re~e car.

31. Presvetli, sve mi je to tako bilo

interesantno.

32.A jednom mi se javila i ovakva misao:

~ovek, soba, ku}a, susedstvo, ulica, grad, region,

dr`ava, savez dr`ava i svetsko carstvo- ili

ekumena, kako vele stari Grci.

33. Mo`e biti da si ti Ekumene iz analize

gradova poku{ao da do|e{ do sinteti~kog

obli~ja dobroga grada.

108

34. Doista care, uradio sam stotinak malih

skica gradova; kad ih pogledate, rekli bi: to

nije ni{ta, to je igrarija. A tek sada vidim da

re~i koje Vam kazujem iz wih su iznikle-kao iz

}upa cvet.

35* Hvali{ misao svoju, re~e car. A malo }e

qudi tvoje delo shvatiti, te }e kroz wega,zato,

uvek videti tebe (hvalisavca).

36. Te{ko to (qudima) pada. Veliki gnev se

ra|a. Imao sam prilike da vidim kako qudi

lak{e podnose i ve}e zlo koje im se u~ini- no

kada ~ovek sebe hvali.

37. I nastavi car: razumeo sam (te) da prostor

odre|uje grad a ne obrnuto, da je prostor

ispuwen Gospodwom energijom kao {to du{a

ispuwava ~ove~ije telo, da postoji prostor u

kome se ose}a ja~i miris ove energije.

Prostornost

1. Geometrija je kraqica nauka prostora,

re~e Ekumen.

2. U graditeqstvu se naj~e{}e zanemaruje

najva`nija stvar-prostor.

3. U prostoru je sve zabele`eno {to se na (u)

wemu mo`e iz(u)graditi.

4. A i kada se {to god izgradi, svaka

gra|evina mora da ima dovoqno prostora da

mo`e da di{e.

5. Naj~e{}e se pre(na)trpavaju gra|evine,

naro~ito u zbijenim i utvr|enim gradovima.

109

6. I grad treba da bude redak: i u visinu i u

{irinu, a da bi mogao da di{e.

7* To je posebno potrebno Remesiani jer pod

obroncima Katene veliko je sakupqawe magli,

posebno u hladnim danima, a to optere}uje

disajne organe qudi.

8. Prostor (mora) pre svake gradwe da se

do`ivi najpre u celini, a onda u delovima.

9. I to se odnosi na svaku gra|evinu, a

posebno na grad. Jer, gre{ke u gra|ewu grada

donose velike posledice.

10. Ali i gre{ke se lak{e otklawaju kada

ima vi{e prostora oko kakve gra|evine.

11. Dati prostora gra|evini ~esto zna~i dati

joj i sunca. A dobro bi bilo kada bi sve ku}e u

Remesiani bile sun~ane.

12. Ali i grad, kao i ku}a, mora imati veliko

dvori{te, po mogu}nosti ravnicu, koja bi

trebalo da je najmawe veli~ine povr{ine grada

koga okru`uje, a {to je ve}a sve je boqe.

13. Ali, grad je (kasnije) kao i svetiqka

`i{ka: ostvaruje mnogouticaj i (svojom

svetlo{}u) osvetqava okolinu, te i daqe.

14* Mogli bi, re~e car, da sa~inimo grad u

trapezoidnom obliku, a onda }e sve strane biti

razli~ite du`ine, sa {irom stranom okrenutom

(prema) Ismouru.

15. A znam da su prvi gradovi bili kru`nog

obli~ja, oko svetili{ta razvijani, kao duhovnog

zametka.

16. U centru kruga najve}i je mir, a to je

hramu neophodno, te zato je (i) on u centru.

110

17. Sedam prostora, jedan drugom

pra(prostor) jer izni~u jedan iz drugoga, sedam

oko (grada) omota~a, miso je {to me ~esto prati.

18. I to: veli~ina prvog narednog (ve}eg)

kruga je dodir kru`nice wegovih temena, a prvi

slede}i kvadrat je nad linijom kruga, ali mu

sredine stranica dodiruju spoqa{wi obim

kruga.

19. E, graditeqstvo je mudrost koja izu~ava

prete`no omota~ ili qu{turu gra|evine.

20. Bavi se, dakle, svetim prostorom oko

obli~ja.

21*Da je ovo izuzetno va`na stvar govori i

to da se ~ak i ptice tuku za prostor(nost).

Crte`

1. Po~e crte` Ekumenov da {eta od ruke do

ruke, i na prime}eno da u wemu ima vi{e

~etvrtastog no kru`nog, Ekumen re~e:

2. Rekoh da u gradu obli~ja kruga lako se

mo`e do}i iz svih pravaca do wegovog centra i

obrnuto. Srce je u krugu.

3. Drugo: grad se uobli~ava spiralno- to je

najstariji princip kretawa Neba i nikako

druga~ije.

4. Tre}e: grad treba slikati i graditi od

celine, a onda u delovima.

5. Ne{to sli~no si ve} rekao, re~e Nim,

carev posilni.

6. Iako su prve skice i prve ideje za grad

nejasne i u obrisima, one su najja~e i najvrednije.

111

7* Nosioci su najve}eg znawa, armatura su i

kostur.

8. I to je u stvari ro|ewe grada, kao mladun~e

kada se rodi- a onda se dogra|uje.

9. Car re~e: ali u prirodi drugi savr{eni

oblik osim lopte ( i ~etvrtastih kristala )

gotovo i da ne postoji. Ali gradovi se naj~e{}e

~etvrtasto grade.

10. Mo`da je to uslovqeno i nepromenqivim

izgledom grada.

11. Za{to? re~e Ekumen, pa ulice mogu biti i

kru`nog obli~ja oko trgova, a i one koje se

udaqavaju od centra grada, naro~ito one po

rubovima grada, gde su kru`nice toliko velike,

da ulice u lukovima izgledaju prave.

12. Nim re~e: gradovi ~etvrtastog izgleda

deluju stabilnije od onih kru`nog izgleda-

obli~ja Atlantide.

13. Savr{eni narod ima{e savr{eni izgled

grada.

14* Nim re~e: nekako kru`ni zidovi oko

grada ne deluju mi tako ~vrsto kao oni ravni- ko

no`em odse~eni.

15. Ekumen re~e: mi nemamo u obli~nom

(svetu) savr{enog kruga, i zato (i) ne govorim o

krugu kao savr{enom.

16. Svi krugovi su obu{eni, nedovr{eni i

ispu{taju i(li) primaju. Tako je to u ovom svetu.

17. I nastavi Ekumen: najpre sam na~inio

neke najop{tije, maglovite skice grada, kao {to

verovatno ve}ina graditeqa ~ini, a onda sam

po~eo da gradim (crte`) grad(a).

18. Gotovo sve moje prve skice na (magloviti)

krug li~e, a onda nekakvu bezveznu spiralu.

112

19. Na~inio sam veliki broj sli~nih crte`a

u kojima su se na razli~ite na~ine i pravce

preplitale ulice, objekti i nazivi za{ta slu`e.

20. U prvim crte`ima podelio sam grad u tri

plana u na~inu izlaze}ih pravougaonika.

21* Ti mu do|e{ i kao nekakav glavni

majstor, jer daje{ plan grada, re~e Nim.

22. Laskawe mi prija, ali mi ne zna~i mnogo,

niti bitno odre|uje moj put.

23. Ali, grad bi trebalo skicirati iz {irine

i tiho, jer i Kosmos nastaje iz lakih elemenata,

a onda konkretizovati obli~ja u gradu polako, i

sve, prema wima.

24. Mo`da je u crte`u grada nu`na veza i

~oveka sa idejom grada.

25. Grad se razvija obi~no iz sredi{ta u

izrastaju}im krugovima, ~esto je sredi{te i

zemqopisno ili najni`a ili najvi{a ta~ka.

26. Remesina }e uvek biti krstasti grad, kao

{to je bio i pre nas.

27. Kako je tvoj rad daqe tekao? zapita Nim.

28* Rade}i na crte`u u~inilo mi se da prava

linija: vodoravno smiruje, a ushodno uzvisuje;

talasasto `ivot zna~i.

29. [to je ve}a povr{ linija je sve pravija.

30. Okrugla obli~ja najmawom povr{i se

dodiruju: samo (jednom) ta~kom. A gde je onda tu

qubav?

31. Energije svih obli~ja su u sukobu

(me|upro`imaju}em), jer su im kretawa uvek u

suprotnosti (naspram wih).

32. Zato tra`im gradove u prvim linijama.

113

33. [to se dr`imo jednostavnije geometrije i

jednostavnijih principa grad }e nam biti boqi

i lep{i.

34. Nije lako, a mo`da je i najte`e, gledati u

jednostavne principe, a videti jasna obli~ja.

35* Boqi je onaj grad koji se svojim izgledom

pribli`ava krugu. Ako (mu) se i {irina i

du`ina vi{e pribli`ava, time se i idealu

pribli`ava.

36. Nimova re~ nastavi se: dobro osmi{qen

grad omogu}ava da lako do|e{ do centra, i bilo

kog dela; i lako ode{.

37. Grad treba da ima sedam {ire}ih krugova,

re~e Ekumen, kao i atom.

38. Stalno govori{ o krugu, a nacrtao si grad

po ~etvrtastom, mu{kom principu, kao {to je i

Jerusalim.

39. Crte` sam i na~inio da ne moram sve

govoriti. Neka i on {to god (ka`e).

40. A da te upitam, nastavi: da li su to na

skiptru kakvi rogovi?

41. Dve zmije koje jedna drugu u o~i gledaju. I

nastavi Ekumen govore}i:

42* Zmija koja se umotava i odmotava pokazuje

spiralu: ulazak u obli~je i(li) izlazak.

43. I doista, video sam idealan grad i u

izgledu i strukturi pahuqe snega, ali pazite! i

zvezda ima (o{tre) krake, ali prema svom centru

ona se pribli`ava krugu.

114

Ku}e i dvori{ta

1. Nasme{i se car i re~e: jesi li mo`da

Ekumene usnio i kako treba ku}e i javne zgrade

da izgledaju u tom, kako re~e, idealnom gradu.

2. Svi stambeni objekti treba da su prizemni,

jer ~ovek je stvoren da `ivi na zemqi.

3. Svaki objekat treba da je okru`en

zelenilom, vrtom sa dosta cve}a, vo}a i povr}a.

Jer, nema lep{eg ose}aja no kada ubere{ plod u

svome vrtu.

4. Svaki objekat treba da je okru`en svojim

mirom.

5. Svaka gra|evina treba da ima svoju du{u i

svoju lepotu, ali i da je uklopqena u gradsku

celinu.

6. Re~e da objekti treba da su prizemni.

7* Osnovno pravilo graditeqstva trebalo bi

da bude ne pewati objekat na objekat, zgradu na

zgradu. Zamislite Presvetli, {ta bi bilo

popeti ve}nicu na ve}nicu ili hram na hram.

8. Ili ~oveka na glavu ~oveku, ili `ivotiwu

na `ivotiwu.

9. Jer, i u prirodi obli~ja se re|e oslawaju i

pewu jedno na drugo.

10. Ne deluje{ ba{ uverqivo, re~e car.

11. ^ovek treba u svakom trenutku da bude

blizu zemqe, i blizak sa wom, jer im ista

Kosmi~ka voda toli `e|.

12. Ovo pravilo mora da va`i i za puteve: ne

graditi niti put pod putem, niti put nad putem.

115

13. Ali, ako posebni uslovi to zahtevaju, onda

treba sagraditi samo jedan objekat nad drugim;

dakle, samo jedan sprat.

14* Ipak, re~e car, mo`e li sa takvom

gradwom biti lepi grad, kada se sve wegove

gra|evine ne pribli`avaju nebu. A ja `elim

najlep{i grad na Iliriku.

15. Blizina zemqe, biqaka i `ivotiwa

uravnote`uje ~oveka sa prirodom. Daqina

(wihova) izbacuje ga i otu|uje.

16. Ali i objekti treba da su odvojeni, najpre

me|usobno, a onda i vrtovima, a onda i ogradama

ako ih ima, kao {to je to sa atomima i zvezdama.

17. Ne lepiti ku}u za ku}u, niti ku}u za

ogradu; dok ograda (dveju ku}a) mo`e da bude i

zajedni~ka.

18. Ne treba kom{ija kom{iji da zaviruje u

tome {ta ovaj (drugi) ~ini.

19. ^ak i unutar istog dvori{ta ne treba

spajati objekte, ve} uvek na dovoqnom odstojawu.

2o. I atomi se spajaju samo povr{inama, a

kada do|e promena u wihovom jezgru, e, onda su

besni. Isto je tako i sa ku}ama, plodovima

jabuka ili cvetovima.

21* Voleo bih, re~e car, da iz mog dvorca

posmatram vrh Katene i prizor topqewa snega.

22. Obavezno je da oko svake ku}e postoji vrt,

re~e Ekumen, ali ovde je izgleda pravilo- da

obim povr}a nadma{uje lepotu i miris cve}a.

23. Znam da je ve~na te`wa ~oveku ka visini,

ali smatram da nije dobro graditi objekat na

objekat, jer je zamorno i pesti se (svakodnevno),

a posebno ostarelim i iznemoglim.

116

24. Jer, ako ~ovek previ{e ode u visine mo`e

lak{e izgubiti tlo pod nogama.

25. To se isto doga|a i sa duhom ~oveka.

26. Zar Vavilonska kula ne svedo~i.

27. Ti se {ali{ Ekumene, re~e car.

28. Ali, doista `elim da izgradim i

veli~anstveno ukrasim grad, jer sada smo u

bogatim vremenima.

29. Moje vile bi}e lep{e no u Romulijane.

30. A `eqa moja- to je zakon.

31. Ne {alim se Presvetli. ^ovek i zemqa

nerazdvojni su. Kao i biqke i `ivotiwe i zemqa

ima svoju du{u i svoj miris. U Mokrou, pod

Katenom, najvi{e je `ute ume.

32. Ograde i dvori{ta kreirao bih u

slobodnijem stilu. Ponajmawe bih `eleo da to

bude ~etvrtasto- kao {to se naj~e{}e gradi.

33. Rekoh: da i ograde treba da budu odvojene,

slobodnih oblika, te tekav i prostor treba da je

izme|u wih.

34. Ku}e i dvori{ta mogu biti i rasporeda

kao atom ili }elije sa jedrom.

35. Zna~i trebalo bi da su ku}e u centru

dvori{ta, ali na ovo pravilo ne treba

prestrogo gledati.

36. Ku}e koje su u centru dvori{ta mogu

imati vi{e svetlosti i vazduha.

Skup ku}a

1. Nije dobar raspored ku}a u grozdovima. To

jeste blizina i neka toplina mo`e se iz toga

117

roditi, ali prevelika blizina ~esto i

agresivnost ra|a.

2. Zato ku}e treba odvajati, kao {to se i

kro{we drve}a odvajaju, a ograde zelenilom.

3. [ta misli{ Ekumene, re~e car, da sve

ograde budu kru`nog izgleda.

4. Ako bi tako bilo onda bi se izgubilo dosta

prostora izme|u ograda, i to bi uticalo na

mo`da beskorisno pove}awe grada.

5. Ili ako bi jedne ograde bile kru`ne, a

druge izvrnuti krug, e onda bi se potirao taj

prazni ili neupotrebivi prostor.

6. Ali kada uzmete kanap i zatvorite prostor,

najmawa povr{ina koju on zatvara bi}e u

trouglu, ve}a u ~etvorouglu, a najve}a u krugu.

7* Dakle, {to se vi{e povr{ina pribli`ava

mnogouglu zahvata sve ve}i prostor. Da li je to

prepreka za oblik dvori{ta?

8. Ali trougla dvori{ta (sve) vi{e su`avaju

nekorisnu povr{inu izme|u dvori{ta, jer

rekosmo: kru`no te`i da se dodirne samo jednom

ta~kom; kao da se krugovi, ako nisu jedan u drugi,

izbegavaju.

9. Da li se ovim pokazuje da je krug vi{e

duhovna kategorija i u obli~nom nema (ba{)

dobre odnose? zapita car.

10. Shvatio sam grad kao da je to veliki `ivi

kolos, a gra|evine kao `ive qude. Me|utim,

nasluta mi kazuje da je i svaki kamen i svaka

cigla u wemu `iva stvar: ra|a se, di{e i umire.

11. Re~e car: doista ku}e kao da su `ivi qudi

sa okamewenim raspolo`ewem. Zagledajte se u

bilo koju (ku}u) i to }ete videti.

118

12. Ali, ~ini mi se da javne gra|evine ne bi

trebalo da su previ{e stilski, te i bojom,

razli~ite.

13. U principu gra|evine treba bojiti

mek{im bojama.

14* A sla`em se da ku}e treba graditi u

raznovrsnim oblicima, a ne samo u ~etvrtastim

insula(e)ma.

15. Ekumen re~e: unutar ku}a mora postojati

centar, kao i u gradu, soba sa ogwi{tem, a sve

prostorije da budu kru`no povezane.

16. Jer tako bi bilo olak{ano kretawe u

ku}i.

17. Ku}e treba graditi sa tremovima, a ne

balkonima, jer na{i qudi izgleda vi{e vole da

borave ispred ku}e, za{ti}eni od vremena, no na

visini (napoqu).

18. Da li mu to do|e kao neko pravilo, re~e

Nim.

19. Mo`da proisteklo, re~e Ekumen, jer

zamislite kada bi se ta osnovna duhovna

semenka- svetili{te gradilo u spratovima.

20. Da li i vernici moraju biti na zemqi, ili

blizu we, bez spratova.

21. Kao da to najvi{e stawe duha (vera) ba{

tra`i blizinu zemqe.

22. Daleki preci ovoga grada `iveli su u

ukopanim zemunicama- te im je zimi zemqa

davala toplotu, a u letwim `egama (o)davala

hladovinu.

23. Poznate su mi kolibe i ko{are pod

Crvenom palninom.Ona je sva u bu{otinama i

tim pe}inskim ku}ama, naro~ito kod isto~nog

Harukasuma.

119

25. Ali, dobro je da su ku}e ni`e i zbog

vremenskih nepogoda, zemqotresa, ali i zbog

be`awa pred neprijateqem.

26. Ako posmatramo ove stvari, re~e Nim,

onda je dobro da su ku}e i u brdima, kao (i) {to

jesu.

27. Ali, mi smo qudi- nismo ptice, niti

krtice da bi `iveli visoko (u vazduhu) nad

zemqom ili u woj, jer pod zemqom samo voda

te~e, re~e Ekumen, i nastavi:

28* ^ak i krtica pod zemqom razvija se bez

gledawa. Ko ide dole tome svetlosti nema.

29. ^ovek je stvoren da `ivi na zemqi. Zato

se ne treba niti suvi{e zavla~iti, niti suvi{e

(uz)dizati nad wom.

30. Da li se zato qudi prepasuju preko sreda?

re~e Nim.

31. Kada napravite ku}u i podignete prvi

sprat, zar vam ve} tada ne li~i na kavez? i

gubqewe slobode ~oveka ve} na prvom spratu,

re~e Ekumen.

32. U zgradama suvi{e visokim, sa mnogo

spratova stvara se neprijatna sredina ~oveku za

`ivot.

33. Ajd {to mu je te`e kretati se nebesno no

vodoravno, no mo`e imati mawe vazduha i

hladovine, a ~oveka mo`e hvatati vrtoglavica.

34. Dok pak onima u podzemnom ukopanom

gradu stalno je mra~no, i sve je kao u podrumu:

problem svetla, vlage, mawak vazduha.

35. Zato je najboqe grad dr`ati odmah iznad

same povr{ine zemqe.

120

Grad je svet u malom

1. Grad jeste svet u malom, re~e Ekumen. A

svet }e postati veliki grad: Ekumenopolis.

2. Da li je to dobro? zapita plavokosi Sloven

Brano.

3. Mo`da je (svaki) grad oduvek bio

Ekumenopolis, a ako se (mi) potrudimo mo`da i

ne}e, re~e Ekumen.

4. Ti govori{ o nekakvom savr{enome gradu,

o gradu bez spratova i tako to. A {ta bi trebalo

uraditi sa gradovima u svetu koji su ve}

izgra|eni i sve u spratovima,re~e drugi Sloven

Etor?

5. I Atlantida, desetak iqada godina pre nas,

i Vavilonska kula pokazali su da obli~ni svet

(i) nije u stawu da izdr`i (dugo) preveliko

pribli`avawe Istini.

6. A tako je nekako i sa qudima i wihovim

delima koja se pribli`avaju savr{enstvu.

7* Grad mo`e imati najvi{e osam slojeva u

{irinu i sedam (pojaseva) spratova u visinu. A

najvi{e zgrade mogu biti u centru, i smawivati

se za po sprat prema periferiji (za po sprat po

pojasu) ili obrnuto.

8. I nastavi Ekumen: ako se prave ku}e sa

spratom, onda uvek i sa terasama. Ali, rekoh,

boqe je sa tremovima jer su qudi vi{e sigurniji,

i zato vi{e i uobi~uju zemne terase, no ono {to

se nad wom izdi`e.

9. Ali, oko svakog objekta (obavezno) vrtovi.

10. Zagovara{ ku}e prizemnice, re~e Brano.

121

11. Grad bi trebalo postaviti vi{e prema

zapadnim padinama kako bi ga sunce grejalo,

re~e Etor, a Brno mu odgovori:

12. Ali, tamo nema izvora vode, a brda su

suvi{e pitoma te ne bi to bila dobra za{tita

(gradu).

13. Jeste da bi bilo boqe graditi na

uzvi{ewima gradove zbog ~isto}e vazduha ali i

odbrane; ali ovo drugo car mo`e re{iti

kastelima oko grada, a vilama ono prvo.

14. Ume{a se Ekumen: ako se grad podi`e pod

brdima Katene- ne}e imati ba{ dovoqno sve`eg

vazduha, a i magle su u me|ubr|u vrlo talo`ne.

15. Vazduh, svetlost i vodu uvek treba

postavqati kao va`an uslov, kako za grad isto

tako i za svaku ku}u.

16. ^ak i dvori{ta koja mogu biti razli~itih

povr{ina i obli~ja, trebaju biti tako

postavqena ili odvojena da mogu da di{u.

17. I svaki sagra|eni objekat (sam) tra`i

prostor oko sebe i `eli vazduha.

18. I svaka ku}a (sama) pravi sedam prostora

oko sebe, kao i atom, do druge ku}e. To isto ~ine

i (svi) gradovi, re~e Ekumen i nastavi:

19. Ku}e bi trebalo da su u proseku veli~ine

deset sa deset koraka. To je prose~na veli~ina i

u starom Mohenxo Daru, dalekom i mo`da tri

milenijuma od nas.

20. [to su ve}i objekti, to vi{e i (praznog)

prostora oko sebe i{te.

21* Ku}e ne trebamo lepiti (jednu za drugu).

22. Al� re~e car: porodi~na zgrada je `iva

}elija grada, i ne samo ona ve} i svaka cigla u

woj. I ne govorim ovo bukvalno.

122

23. I zato moramo biti pa`qivi sa svakom

ku}om. Temeqe bismo mogli graditi od lepo

tesanog kamena.

24. Robovi bi nam samo pomagali u gradwi,

ali grad bismo mogli (boqe) mi izgraditi, ne

`ure}i se, i boqe duhom no mi{icama.

25. Dakle, re~e Sloven Etor, robovi bi bili

samo pomo}na snaga, ali ovaj grad i ne zna

porobqavati, tako da su oni (uvek) dobro

`iveli sa svojim gospodarima.

26. Re~e car: u Remesiani mora biti najvi{a

zgrada Skup{tine. Te ono {to malopre re~e

Ekumene: grad se od centra kao sedmog i najvi{eg

sprata treba spu{tati ka spoqa{wosti.

27. Vas vu~e Presvetli, piramida sa svojim

vrhom, re~e Ekumen.

Porodi~ne ku}e

1. Sagradi}emo porodi~ne ku}e po principu

velike sobe- atrijuma u kojoj }e biti sme{tene

porodi~ne svetiwe i gde }e goreti bezgasla

vatra, re~e car.

2. Lepota pojedina~nih gra|evina bi}e

podre|ena op{toj lepoti grada. A ove }e je jako

pomagati.

3. Porodi~ne ku}e bi}e sa atrijumom u

sredini i bazenom, u koji se sa ulice ulazi kroz

vestibul.

4. Poveza re~ car: levo i desno bi}e spava}e

sobe, a nasuprot vestibulu bi}e trikulum-

123

odeqewe za prijem. Hodnikom }e se prolaziti u

vrt.

5. A u ku}ama koje bi imale sprat mogli bi

stanovati robovi i posluga.

6. Bes Raus kaza: ali, ako razvijemo sistem

unutra{wih dvori{ta (u ku}ama)- to je dobro,

jer }e se, onda, znatno smawiti i prostor grada.

7* Car re~e: fasade zgrada ne}emo

ukra{avati, ali }e unutra{wost svake biti

rasko{no dekorisan mramorom, mozaikom i

slikama.

8. Moramo voditi ra~una, re~e Ekumen, da je

hodnik svake ku}e sa ulogom trga (u gradu)-

priprema za ulaz u sve prostorije. Tako da je i

on kao nekakva kru`na vrte{ka za kretawe u

ku}i.

9. Za razliku od Grka, re~e car, koristi}emo

vitkije stubove i bez kanelura, a ni friz ne}emo

posebno ukra{avati.

10. Ali, i Atina je sa~iwena od mawih ku}a

zidanih bez reda, jer Grci gotovo celi dan

provode van ku}e: na trgovima i ulicama.

11. Vile treba da imaju unutra{we dvori{te.

Jer ona doprinose miru i svojstvenosti. A u

dvori{tima treba da su galerije.

12. Da nisu to premala unutra{wa dvori{ta?

zapita Raus.

13. Podove svih dvori{ta greja}emo toplom

vodom Ismoura, te bi zid utvr|enog grada, ako ga

takvoga gradimo, dao izgled utvr|ewu grada

trapezoida.

14* Pod dva brda- dva sveta izvora, te i vode

Hapusa su i tople i lekovite, dove{}emo ih do

samog Foruma.

124

15. Ali, zapita Raus, da li bi gra|evine

trebale imati ravne krovove.

16. Ne, re~e Ekumen, mogu biti kupole ili

isko{ene ravne povr{ine.

17. Osvrnu se Raus u (zbuwena lica) i re~e:

nismo dobro razumeli (tvoju) re~.

18. [to se krov vi{e pribli`ava lopti-

boqi je. Ako su ravne povr{ine onda je dobro

{to vi{e ih umno`avati i pribli`avati lopti.

19. Jer, o{tre povr{i-sa ivicama,

sukobqavaju se sa sveenergijom Neba, a

bezivi~ne loptastog izgleda miluju.

20. I nastavi Ekumen: pogledajte- sav `ivi

svet, i biqke i `ivotwe loptom su okrenuti

nebu: i glave i tela qudi i `ivotiwa, i kro{we

drve}a i cvetovi.

21* A za{to onda ne bi i krovovi, kada je to

vrlo prirodno.

22. Pogledajte i zaobqene planine, i oblake.

Jedino su reke i mora ravne povr{i nebu

okrenute.

125

IME

1. Kojim }emo dobrim imenom nazvati grad?

zapita Kidi Odris, a da mu slovom zvu~nim

`ivot pogodimo.

2. Onim koje mu dolikuje, odgovori car.

3. [ta ti veli{ Ekumene!

4. U snu mi se ime ne kaza.

5. Ali ako se zida grad od sitnih zrnaca

istine- on }e na kraju biti Istinit u ve}oj meri

i (svetliti) lepim.

6. I ima}e puno imena ravnopravitih.

7* Bi}e to grad od (znamenitog) imena, re~e

car.

8. I kako se zapodenu re~ o imenu, mnogi se

javi{e kumstvovati.

9. Vojskovo|a Aecije re~e: ~uli ste za

Ramzesa, a i za Ramu- najvi{e duhovno bi}e, ili

Ram- drugi naziv za Gospoda, u zna~ewu okvir

sveta. Dobar je to zvuk.

10. Satr Jesa napomenu kako remesivus nosi

zna~ewe (o)pra{tawa ili popu{tawa kakavoga.

A ukazuje na ono najvi{e.

11. Tra~an Dion re~e da bi grad mogli

nazvati ili Remesiana ili Romusiana po dva

brata blizanca- od majke vestalke Reje Silvije i

oca boga Marsa, {to i Rim osnova{e.

12. Obrazlo`i kako bi to ovaj grad podse}ao

na Rim, jer careva je znana naklonost (sada) ovim

krajevima.

13. A i kao kakvo pra{tawe me|ubratskoga

greha.

126

14* Kelt Ver po~e svoju pri~u kako je wegovo

pleme do{av{i sa istoka pre vi{e od iqada

godina ~ak i Rim opsedalo, ali je i osnovalo

mnoga gradska naseqa, ko {to be{e Singidunum.

15. Ali, i Remesianu, po povratku iz Elade

pre nekoliko stotina godina.

16. I govori{e na{i preci: kada je galsko

pleme Remi do{lo u grad, po (neslavnom)

povratku iz Delfa, wegovo ime be{e Haliopus,

jer stanovnici (grada) obo`avahu boga Sunca.

17. A Kelti su ubrzo zavoleli ovaj grad i

dosta se nastani{e u wemu, jer u wemu be{e

dosta vode, izvori na sve strane.

18. Tra~an Osan re~e: Rama je sin dinastije

Sunca, i moglo bi ostati ime (grada) u duhu ovih

slova.

19. Re~e car: i Romeji jako vole ovaj grad. Oni

su ga i spasili pre ~etrdeset osam godina od

velike najezde Gota.

20. Te neki predlagahu (jedno) ime od dve

re~i: Romej spasiteq(mesija). Mo`emo ga po

Romejima nazvati Romesiana.

21* Ali, re~e Ekumen, sada ovde `ive i

Iliri, i Da~ani, i Tra~ani, i Dardanci, i sva

wihova (pod)plemena. On jeste sada me{avina:

sva~iji i ni~iji.

22. A da li znate da su Tra~ani dobili ime po

{aqivim tra~ pri~ama, nasame{i se Ekumen.

23. Ali, re~e Abur Peon: zar ne vidite da u

gradu ve} trista godina ne postoje drugi

spomenici sem latinskih.

24. Remesiana je(ste) sveta linija Istoka i

Zapada i matemati~ko sredi{te Iliri~kog

127

poluostrva, ali je ona sva u zapadnom duhu. Kuda

sada mo`ete sresti elensku re~?

25. Upade u re~ Jesa: zar ne vidite da je ovo

mnogoimeniti grad?

26. I nastavi: mogli bismo ga nazvati Bela

Rema po mladoj lepotici koja nehte biti nevesta

ludom Bastrusu, te se utopi u Ismouru.

27. A onda bismo i sve ku}e u belo(m)

kamenom mleku premazali.

28* Jer, svi gradovi koji u imenu nose beli od

osobnog su zna~aja.

29. Usta Koriol, pogleda u cara i re~e:

bogato }e slovo o Vama Veliki biti ispisano.

Ho}emo li (zato) po Va{em imenu nazvati ovaj

grad?

30. Nisam o tome razmi{qao, re~e car.

31. Opal re~e: zadr`imo stari koren re~i

grada, jer na gipatskom Ra je bog Sunca, re~ ravi-

zna~i Sunce. Ra - mesija (na).

32. A Rama jeste bio najstariji sin Dasarathe,

kraqa dinastije Sunca.

33. A, er i el su sveti zvukovi. Dobra je od

wih gradwa re~i.

34. Ako je grad duhovnosti, a uvek je bio (i

bi}e); trebalo bi da nosi ime sa~iweno od

svetlonosnih slova.

35. Dajmo gradu boqe neko prizemnije ime,

re~e Ekumen, jer prevelikim nagala{avawem

svetosti i duhovnosti izaziva se i veliki gnev

sada{wih i budu}ih neprijateqa, a to je dobra

klima za (veliko) stradawe grada.

35* Usta Bes Abulo, i re~e: da li je er sveti

glas? kada se nalazi u svim glagolima kretawa, a

duhovni grad mir podrazumeva.

128

36. Stari Tribal Dasio re~e: neki vele da se

ovde za~elo pleme Tribala: pod tri brda, tri

reke i tri sveta izvora ( {to vid le~e), te da su

wihovi preci jako voleli ovaj grad.

37. Mogli bismo (po ovome) nazvati ovaj grad

Tribalius.

38. ^ulo se jo{ mnogo razli~itih mi{qewa,

a u `eqi da pomogne Ekumen, kao i {to naj~e{}e

~ini, krenu is{iroko:

39. Najstariji oblik ~ove~ijeg grada be{e

kru`nog oblika, a i hijeroglifskim pismom

grad se obele`ava{e znakom (ali) kru`nog

oblika.

40. Ekumenovu neubedqivu re~ preglasa

(nadahnutim govorom) carev savetnik Lucije:

41. To {to Vam se Presvetli na nebu (u)kaza:

er nad sun~evim diskom i: ovim }e{ pobediti, da

li to be{e znak- Hristov monogram, ali i mo`da

znak idealnog (Va{eg) grada? Er- Remesiana.

42. Nisam o tome razmi{qao, re~e car, i

~ini mi se da to s tim i nema neke (posebne)

veze.

43. Ali razmi{qam posledwih dana o grbu

grada: suri orao-ra{irenih krila, retka ptica

{to nad Sikos `drelom vlada.

44. I o tome kako }u po zavr{etku (svog)

grada iskovati novac u zlatu: na aversu bi}e moj

portret, a reversu venac sa er u sredinu, a oko

venca re~i: izobiqe, sre}a, sloga.

Grad na zemqi

1. ^oveku je potreban miris zemqe, kao i

vazduh {to di{e, kao i Sunce, re~e Ekumen.

129

2. Kao i za drvo, tako je pravilo i za grad: da

bude korenom pod zemqom, a najvi{e nad

zemqom. Nisu mi srcu bliski podzemni gradovi.

3. Shvatam grad, re~e car, kao najvi{u

zajednicu qudi. Grad mora da bude kao jedna ku}a

sa mnogo soba.

4. Ku}e su atomi koji (zajedno) ~ine jedno

obli~je.

5. A ti, Ekumene, ~esto zagovara{ kru`nost

sveta.

6. Odgovori Ekumen: i najstarije ku}e i

najstarije ~ove~ije naseobine gra|ene su u

obliku kruga ili ( sli~ne wemu) elipse.

7* ^esto su i grobnice bile takve, a sli~nih

oblika su i ku}e u pe}inama.

8. Dakle, kamen i krug, re~e car.

9. I nastavi: posetio sam neke drevne gradove

~ije su ku}e u obliku p~eliweg sa}a. Ne dopadaju

mi se.

10. Volim ku}e slobodnijeg izgleda.

11. A jesi li razmi{qao, Ekumene, kako

bismo mogli da dovedemo vodu sa Ismoura za

pi}e i terme, a cevi pokrijemo da neprijateq ne

bi znao odakle voda dolazi.

12. A i kada bi bila dugovremna opsada grada,

qudi bi mogli sa vodom. A dobra je i ideja sa

velikim rezervoarom nasred Foruma.

13. Presvetli, mo`da bismo mogli zidinama

grada Ismour da za{titimo, i pe}ine nad wim, a

koje vode hodnikom- Vi znate gde.

14* Razmi{qao sam o pravilno

geometrijskom gradu, ali ova ideja nekako vu~e

na zakrivqeni trapez.

130

15. Ekumen re~e: mudraci ka`u da se

Remesiana nalazi ne samo u strogom centru

poluostrva Ilirik, no i na takvom mestu

zemqopisne {irine na kojoj u svetu `ivi

najve}i broj qudi, jer su klima i zemqa

najpovoqniji.

16. Ali, kad smo oko polo`aja da re~em da na

Iliriku u na{im krajevima Singidunim ima

malu nadmornu visinu: izme|u sedamdesetak i

dvesta koraka, a najmawu Birsimin, dok Skupi

najvi{u -preko petstotine koraka (Lihnisos

preko {est stotine).

17. Nalaze}i se oko tri stotine koraka od

mora Remesiana je i po zemqopisnoj {irini i

visini svesredi{wa.

18. Ali, re~e Ekumen, mo`da grad ne treba

previ{e okameniti; a to ~ine obi~no oni kojima

je kal dosadio.

19. Ako se tako ne{to u~ini- to odvaja ~oveka

od zemqe. A ako je grad previ{e kamenit u

letwim mesecima bi}e pretopao, a zimi suvi{e

hladan, studeniji od snega.

20. Zato ~ovek uvek treba da bude blizu

zemqe.

21* ^ovekov korak i grad moraju biti na

zemqi.

22. U visokim zgradama nema hladovine, jer su

kro{we drve}a pod wim, nema ni mirisa vo}a i

cve}a; a nema ni lepa pti~ija glasa.

23. Ve}a visina-ve}i kavez, mawe slobode.

24. Dok je, pak, pod zemqom gluho i tiho kao u

kakvoj grobnici. A uz to: mra~no, vla`no i

zastra{uju}e.

131

25. Ne vidi se niti nebo, niti Sunce, niti

mesec. Zato tamo i `ive nekakve zle sile.

26. U Harukasumu qudi `ive u pe}inskim

jamama, ali ne zavla~e se duboko.

27. Zato je najboqe na zemqi `iveti.

28* Kod niskih zgrada boqe se vazduh

pro~i{}ava, re~e Jut, i dodade:

29. Grad je mirniji jer je u jednoj ravni. To

zna~i da grad ne treba biti ni pod zemqom

suvi{e ni nad zemqom suvi{e. Pogledajmo kako

biqke rastu.

30. Najboqi zraci i zemqe i ~oveka su na

wihovoj povr{ini.

31.Re~e Ekumen: lep{i je i prijatniji `ivot

~oveka u mawim zgradama. Onda je ~ovek i Suncu

bli`i.

32. Mawe zgrade su bli`e dimenzijama ~oveka

i uistiwuju ga.

33. Kao {to se ~ovek mo`e izgubiti u

velikom gradu isto tako mo`e se izgubiti i u

velikoj zgradi.

34. Re~e car: neka dvori{ta budu

svetoprostorna- kao i svakom obli~ju, kao {to

su i atomi, i svetla varnica {to oko wih

protr~ava.

35* Al� re~e Jut: a mogle bi i zgrade biti na

spratu: dole ostava, a gore za prijem i

sve~anosti.

36. Zamisli se car, te re~e: ti Ekumene

govori{ o nekakvom idealnom gradu, a jo{ uvek

ne mo`emo izvu}i gotovo tre}inu qudi iz

zemunica.

132

37. A jes� da su ~arobne Harukasumske duvke-

pod samim po~etkom Belave i ~udnim znacima

urezanim nad svakom od wih.

38. Ali, kao da si pome{ao nebo i zemqu,

stvarno i nestvarno.

39. A mo`da govorim o pravom poretku u

Prirodi, re~e Ekumen.

40. Jer ~oveku ~as stvarniji deluju bogovi, ~as

tvrdi kamen {to mu se o glavi lomi i u bol telo

svija.

41. Dve su noge ~oveku: da stoji (jednom) na

zemqi a drugom na nebu.

42. Sigurno ste bili svedok kako oni u neveri

najtvr|i u crnom mraku i te{kom bolu i majku

(svoju) i boga (za pomo}) dozivaju.

43. Ali, mnoge stvari govore da je mo`da

Remesiana jedan od najstarijih gradova na

poluostrvu, koji je neprekidno (na istom mestu)

postojao.

Broj `iteqa

1. Reci ti nama Ekumene, re~e car, koliko bi

qudi trebalo da `ivi u tom tvom idealnom

gradu?

2. Ta~no onoliko koliko bi bili najsre}niji

i najzadovoqniji.

3. A sre}a i zadovoqstvo najve}eg broja qudi

u jednome gradu najboqi su garant za sre}an grad

u celini.

4. To jeste, ali ti izokola; mene broj

interesuje, re~e car.

133

5. Presvetli, dok sam razmi{qao o svom snu i

savr{enom gradu, najdu`a misao be{e mi:

koliko stanovnika treba da broji jedan

savr{eni grad?

6. O broju stanovnika razmi{qao sam po~ev:

od ku}e, dvori{ta, trga, kvarta, kao i grada u

celini.

7* Jednom mi do|e misao da bi to bio grad

velikosti dve iqade koraka u {irinu i isto

toliko u du`inu. A to je negde dva (i vi{e) puta

ve}i grad od onog najve}eg {to su ga Romeji

gradili.

8. Broj stanovnika bio bi u takvome gradu

pedeset do sedamdeset iqada.

9. Dugopamtioci vele da su i najve}i gradovi

starih naroda retko prelazili cifru pedeset

iqada du{a. Ali, i to se de{avalo, u retkim

periodima i ne~estim vremenima.

10. Ali, imam utisak da iqadu i vi{e godina

posle nas gradovi ne}e (~esto) prelaziti ovu

cifru.

11. Nai}i }e i periodi kada }e qudski rad i

`eqa za prekomernim bogatstvom isprazniti

sela i sa~initi milionske gradove.

12. A bi}e i gradovi koji }e prema{iti i do

sedam puta veli~ine termitwaka (najve}eg grada

`ivog sveta)- {to broji dva miliona.

13. I na prvi pogled te qude }e zbli`avati

interes, dok ne shvate da je ne-red za wih

pogubna posledica.

14* A da bi bili bli`e jedni drugima diza}e

visoke zgrade-nebu bliske, a u stvari bi}e sve

vi{e razdvojeni i tu|i jedni drugima.

134

15. I grad o kome govorimo, veli~ine

pedesetak iqada, za sada deluje veliki, a bi}e to

grad sredwe veli~ine.

16. Re~e car: zagovara{ grad koji je dva (i

vi{e) puta ve}i od Naisa (po qudima) a zna{ da

se Mediana uveliko gradi.

17. Znam, Vi care `elite lepu Remesianu. A

za lepotu grada ne treba velika grandioznost.

18. Koji }e to grad koji je ogroman biti i

jako lep. Obi~no su lepe mawe stvari, poput:

bisera, prstena, malog deteta ili mladunca

`ivotiwe.

19. Ako sam te razumeo, ti re~e Ekumene da je

odredba dobrog grada ako zadovoqava najve}i

broj potreba najve}eg broja svojih stanovnika.

20. Obi~no se smatra da je snaga jednoga grada

u wegovoj brojnosti `iteqa i reprodukciji.

Ali, izgleda da je mnogo ve}a snaga u duhovnoj

mo}i wegovih ~lanova.

21* A zar se ovo pravilo ne odnosi i na

narod, i uop{te dr`avu.

22. No, reci mi kako si do{ao do ove cifre

od pedeset iqada qudi?

23. Uzeo sam ~oveka za osnovni element grada.

24. Gledaju}i sve odozgo, wegova sfera je pola

koraka, a kretawe u svojstvu dva ipo koraka u

pre~niku kruga. Wemu je, daqe, potrebno pet

puta pet koraka u stambenom prostoru, a to je

dvadeset i pet.

25. Wemu je potrebna ku}a deset na deset

koraka, plac dvadeset na dvadeset; a onda ide

naseqe, pa grad- dve sa dve iqade koraka.Da li

Vam je, Presvetli, sada jasno?

135

26. Grad od dve iqade koraka mo`ete

prepe{a~iti za toliko vremena koliko traje

jedan obed.

27. I onda ~ovek mo`e imati vrednosnu, i

gledanu kontrolu, kao i kontrolu lepote.

28* ^ovek mora ose}ati zajedni{tvo i

prisnost i u ku}i, i u dvori{tu, i u celome

gradu.

29. Meni se ~ini, re~e car, da grad treba

graditi po principima tradicije i demokratije.

30. I u svemu {to se veliko gradi trebalo bi

i stanovni{tvo da u~estvuje. Jer, grad je

vlasni{tvo svih `iteqa, a ne samo onoga koji

gradi.

31. A to je zato jer vi{e qudi vi{e (i boqe)

vide; i {to grad nad`ivquje svoje graditeqe.

Ostaje dakle nekim novim (budu}im) `iteqima.

32. A ako se omogu}i gra|anima da i sami

grade grad, po voqi i (za)misli svojoj, onda je to

i najboqe i najisplatqivije.

33. Gra|anima }emo dati vi{e slobode,

gradwa }e biti najjeftinija; narod }e pohrliti

i sam graditi (svoj) grad.

34. Ali, nije dobro ako gra|ani osete da im je

na bilo koji na~in grad nametnut.

35. Samo uz ~uvawe mi{qewa ve}ine gra|ana

dobi}e se i najlep{i grad.

36. Grad (uvek) i jeste sazvu~je misli i duha

vi{e qudi. Ali nije uvek lako na~initi sazvu~je

naro~ito ve}eg broja qudi, kao i (to)

pretvoriti u obli~je.

136

@eqa gra|ana

1. Najgore je, re~e Ekumen, kada obi~ni

gra|ani imaju boqu viziju gra|ewa grada od

graditeqa, a nemaju mogu}nosti da opredmete

svoje ideje.

2. I {ta se tada de{ava?

3. Graditeqi zabrqaju sa nekim osnovnim

pravilima gradwe: izgrade trgove i javne objekte

bezumno, bez lepote i funkcionalnosti. A onda

su nu`ne stalne popravke i prepravke; i takav

grad kao da je u ranama koje se stalno le~e- a

nikad ne zacele.

4. A onda ovi {to su umniji, oni grade lep{e

i boqe objekte, te oni i lepotom odudaraju od

celine grada. A pojedina~ne lepote (grada)

treba uvek da su podre|ene op{toj (lepoti).

5. Te, eto jo{ ve}eg nesklada koji prati jedan

grad sve dok traje ili dok ga neko ne sravni sa

zemqom, te se iznova s wim po~ne.

6. [ta sam hteo re}i? re~e car, kada se gradi

jedan grad, i pre no {to se po~ne, moraju se

(unapred) pred-videti mnoge stvari, izmeriti,

osmisliti.

7* Jer ako se u po~etku naprave gre{ke, one su

velike- i najve}e, i gotovo nepopravqive.

8. A ako se grad u temequ i osnovi dobro

osmisli i uradi, onda sve kasnije i gre{ke i

preobrazbe wegove, lak{e }e se u~initi i

podneti.

9. To je ,uostalom, i sa gradwom svih objekta,

i skulpture; samo je grad najpozama{nija

137

~ovekova gradwa, te tu treba i najvi{e

razmi{qati, i najmawe gre{iti.

10. U pravu ste, re~e Ekumen, skulptura je

(obi~no) najmawa koli~ina materijala u toj

takozvanoj tvrdoj ili materijalnoj umetnosti.

11. Dodu{e, sve umetnosti su i materijalne,

ali gde je te`wa da se sa {to mawe materijala

postigne {to vi{e duha.

12. A kod gradwe grada potrebno je da se sa

{to vi{e materije postigne {to vi{e duha.

13. Gra|ewe gradova zahteva, dakle, najvi{e

materijala- u ~ovekovoj tvorbi.

14* No, re~e car, gradovi ne slu`e samo za

duhovno zadovoqstvo, kao {to je to slu~aj sa

umetno{}u. Oni slu`e i za `ivot.

15. Xaba `ivota Veli~anstvo ako nema

duhovnog zadovoqstva.

16. Duh je kruna {to nad svem stoji.

Veli~ina grada

1. I pokaza car tri brata: najstarijeg

Amulija, sredweg Arimana i najmla|eg Aneka; i

re~e:

2. Za prora~un grada dobri su ovo znanci,

neka iska`u misao svoju.

3. Najstariji Amulije re~e da su se kroz

istoriju doista pokazali kao uspe{ni gradovi

od pedesetak iqada stanovnika.

4. I dodade da se ~ovek pojavio pre milion

godina, prva sela pre deset iqada, a prvi

gradovi pre pet iqada.

138

5. Sredwi Ariman re~e: za Atlantidu, grad

zapadno od Heraklovih stubova gipatski

sve{tenici govori{e da je postojao pre deset

iqada godina.

6. Najmla|i Aneka re~e: znaju qudi za taj

konglopol i vezu wegovu sa potopom.

7* Ali, kroz ~ovekopostojawe gradovi od

pedes iqada qudi doista su (~esto) bili gradovi

sa najve}im brojem qudi.

8. Da li to i Romejska tradicija pokazuje?

re~e Jut.

9. Nisu li to mo`da nekakvi idealni

gradovi? re~e Ekumen.

10. No, deder, reci ti meni Ekumene, re~e car,

{ta si u tvom bajkovitom snu video: koliko

ta~no qudi treba da sadr`i tvoj idealni grad?

11. Svetli care, u snu sam video valiki broj

qudi, i po~eo sam da ih brojim, ali stalno su se

kretali ( i me{ali).

12. Poku{ao sam nekoliko puta iznova da

brojim, ali uvek bez uspeha.

13. [ali{ se ti (sa mnom) Ekumene.

14. Re~e Ekumen: grad veli~ine {to navedoh

~usmo da je dosta kroz istoriju opitavan, te

mo`da je to i (wegova) najboqa potvrda.

15. Ali, zami{qeno car: celo na{e Carstvo

sada ima ~etrnaest miliona Romeja, zna~i: svi

Romeji stali bi izme|u dvesta i trista ovakvih

gradova.

16. Ali, ako je takav grad uspe{an mogla bi u

wemu stati i ~etiri legije od dvajest iqada

vojnika.

17. Grad od dve iqade koraka i pedes iqada

qudi je grad za sva vremena i sve prostore. Tako

139

veli{, ali meni se ~ini da bi to trebalo

izre~iti kao grad kome se te`i, a ne strogi

princip,

18. Kao Romejsko pravilo gradwe svih

utvr|ewa: pet redova kamena-pet redova opeka.

19. Evo kako sam do{ao do wegovih mera, re~e

Ekumen.

20. Gledaju}i odozgo, sa neba, najboqe }emo

videti du`inu i {irinu grada i sve objekte u

wemu.

21* Ako je ~ovek pola koraka {irok i

~etvrtinu spreda; ako mu treba dvadeset pet

kvadrata ku}e, onda za jednu ~etvoro~lanu

(naj~e{}u) porodicu treba sto kvadrata

stanovnog prostora.

22. Ako je toj porodici dvori{te dvadeset sa

dvadeset koraka, to je onda ~etiri stotine

koraka. A ako joj treba jo{ toliko sa ostalim

delom grada: ulice, parkovi...- to je osam stotine

koraka dupliranih.

23. Zna~i jednom ~oveku-~lanu grada potrebno

je dve stotine duplih koraka grada. Kada se to

pomno`i sa pedeset iqada ~lanova dobija se

cifra od deset miliona duplih koraka.

24. A kada se to podeli sa veli~inom jedne

stranice (du`ine ili {irine grada) ispada oko

tri iqade koraka.

25. Eto, vrlo je lako izra~unati dimenzije

idealnog grada.

26. Naravno, prema toj idealnoj gustini

naseqenosti grada.

27. Na pitawe cara: gde treba da je najve}a

gustina stanovnika grada, da li u centru i

trgovini, u radionicama, ili onih u miru- koji

140

stanuju van centra, a da li najre|a onih na

wivama i gorama?

28* Odgovori Ekumen: ~esta je misao ~ove~ija

da je najboqe za stanovawe ~oveka u centru

grada- {to je pogre{no.

29. I dok car be{e udubqen u svoje misli,

Ekumen nastavi: od centra do najdaqe ta~ke

grada treba vam vrlo malo vremena, ili onoliko

koliko traje prose~an obed ~oveku.

30. Mo`da je malo ~udno, ali vi }ete vrlo

brzo sti}i gde `elite u takvom gradu a da se ne

zamorite.

31.Trgovi su od pedeset do sto koraka.

31. Re~e car: zate~e me ciframa.

32. Re~e Ekumen: dvori{ta mogu biti i ve}a:

dvadeset pet sa dvadeset pet koraka. Ali, ni u

jednom gradu nisu ista sva dvori{ta, niti ulice,

niti zgrade.

33. Ve}, kao u krvotoku, {ire su ulice srcu

bli`e.

34. Setih se misli, re~e car: materijalni deo

zgrade u sredini, a dvori{ta- duhovni okolo.

35* Presvetli care, to vam je sli~no kao sa

zidinama koje opasuju grad ~ine}i tako nekakvo

dvori{te wegovo. Ali, to kasnije mo`e

zaustaviti wegov rast.

36. No, kod idealnog grada nema ni rasta ni

opadawa, te je i ograda uvek ista i uvek

postojano va`e}a.

37. Kao {to vidite nije te{ko izra~unati

povr{inu grada, dvori{ta, ulica...

141

Preveliki grad

1. [ta se de{ava u izrazito velikim

gradovima? zapita Iton Autarijat.

2. Qudi se udaquju i otu|uju i od drugih qudi,

i od grada u celini, i pojedinih delova (grada), a

time i sebi stranci postaju.

3. To je u su{tini out|ewe od prostora, a to

je najte`a vrsta odvajawa ~oveka.

4. Veliki gradovi se i prave da bi qudi bili

bli`e jedni drugima, i da bi bili korisniji

jedan drugom, ali i tu ima mere.

5. A kada se mera izgubi de{ava se ne{to {to

je suprotno tome.

6. Premali gradovi su suvi{e prazni. Pored

ostalog: stalno se sre}u znana lica- te to vodi

duhovnom zasi}ewu i vrlo ~esto formira se kao

vladaju}i moral vrlo niskoga reda.

7* To nu`no vodi nazadovawu najsposobnijih

i neprirodnom izdizawu (na tron) prose~nih.

8. U gradovima od pedes iqada stanovnika

imate i poznanike, ali imate i nove likove

qudi, imate vi{e {etali{ta, sportskih

gra|evina, ve}i je izbor nabavke robe i dr.

9. I ova veli~ina grada mo`da i ne iziskuje

javni prevoz.

10. Iton re~e: zagovara{ grad dva i vi{e

(puta) ve}i od Naisa. Ali on, kao i Serdika,

prometne su raskrsnice i dobri trgovinski

centri.

11. Ali prometni gradovi mo`da i nemaju

dovoqno neophodnog mira- da bi bili i

upravqa~ki centri.

142

12. Nastavi Ekumen: u mawim gradovima qudi

kao da boqe ose}aju jedni druge i kao da se

sa`ivqavaju- zbli`avaju.

13. Uze re~ car: na{i gradovi- utvr|ewa od

oko iqadu koraka, ni{ta ne smetaju da se razvija

gradski `ivot van bedema.

14* Gradovi se obi~no iz centra {ire, re~e

Ekumen, a wegov najstariji deo je obi~no u

centru, a on je i vi{e duhovni (no materijalni).

15. Ali, grad (vi{e) ~ine (zakoni) qudi, ali

u pro`imawu sa zakonima kamena i opeke.

16. Ho}e{ re}i: zakon grada nije u kamenu,

re~e Aulin kvestor.

17. Zakon grada jeste u najdubqoj du{i

kamena, koja je poistove}ena sa najdubqom

~ove~jom.

18. I nastavi Ekumen: celi grad je skup svih

qudi koji predstavqaju jednoga ~oveka. Jedan

grad-jedan ~ovek.

19. U (sve) ve}im gradovima pove}ava se

fizi~ka blizina qudi, ali se pove}ava i

duhovna razdaqina, a ona je primarnija.

20. Za grad nije dobro niti da se ve}ina qudi

(me|usobno) poznaje niti da se ne poznaje.

21* Najgori je grad gde niko nikoga ne

poznaje, i kada je ko u nevoqi; ni najbli`i

srodnik ne ose}a potrebu da mu pomogne.

22. Grad treba da bude onoliko veliki da

~ovek u wemu mo`e da ima kontrolu i vi|ewa i

lepote.

23. Grad o kome govorimo mo`e se pregaziti

za kra}e vreme.

24. Aulin re~e: retko rimska utvr|ewa

prelaze osam stotine sa petsto koraka i pedes

143

iqada qudi, jer bi to ote`alo odbranu i robnu

samostalnost grada- jer se snabdevawe vr{i iz

neposredne okoline.

25. Jer, ako grad ima druga~ije snabdevawe,

stvori}e mnoge probleme gradu.

26. Tako da je pedes iqada `ivioca-`ivih

du{a gorwa granica rimskih provincijskih

gradova.

27. Re~e Ekumen: to su najboqi gradovi do

sada- i od sada.

28* U ovakvom gradu za ~etvrt sata do|ete do

bilo kog dela grada, za pola (pre|ete) celi grad,

petinu do|ete u centar iz bilo kog dela (grada).

29. Re~e Aulin: ve} sam ~uo tvoju pri~u da u

(idealnom) selu treba da `ivi (oko) sto

stanovnika, malom gradu deset iqada, u idealnom

pedesetak, a u glavnom gradu (Carstva) oko

dvesta iqada.

30. A da li zna{ koliko sada imaju Atina i

Rim stanovnika?

31. I sam odgovori: u Atini (sada `ivi) sto

iqada, u Rimu znatno vi{e.

32. Rim je i zami{qen kao grad da mu nema

ravna: kao najvi{i i najlep{i grad na svetu.

33. Ali tvoj grad mo`da pomalo podse}a na

Pompeju. Be{e (ona) centar plemena Oska, a u

zemqotresu zatrpa se pepelom i kamenom dvajes

iqada qudi.

34. Be{e to lep grad: ima{e dva prostrana

trga sa svim zgradama, hramovima i bazilikama.

Ulice poplo~ane. Zidne slike, skulpture i

mozaici bogato su ukra{avali ku}e.

144

^ovekova sfera

1. Slu{ajte ra~unicu, re~e Ekumen: ako je

svakome ~oveku dovoqno dvajes pet kvadrata u

stanu, i isto toliko u dvori{tu, onda je svakom

stanovniku dovoqno sedamdes pet kvadrata u

gradu.

2. U gradu od dve iqade koraka u {irinu i

du`inu mo`e stati preko pedes iqade `iteqa.

3 A ako prose~na ~etvoro~lana porodica ima

zgradu, i to je deset do petnajes iqada zgrada.

4. Mo`e li to malo sa preciznijim merama,

re~e car.

5. Ako je jednom ~oveku dovoqno dvajest pet

kvadrata u ku}i, isto toliko u dvori{tu,

ulicama i gradu: to je ukupno sto kvadrata za

svakog `iteqa grada. U gradu od pedes iqada

`iteqa to je pet milioina kvadrata ili

dimenzije grada dve iqade dvesta trijes sedam sa

dve iqade dvesta trijes sedam koraka.

6. Za grad od sedamdes iqada (dimenzije su)

dva puta po dve iqade {esto ~etrdes i pet

koraka.

7* Dakle, jednoj ~etvoro~lanoj porodici

treba sto kvadrata u ku}i, parku i gradu; dakle,

~etristo kvadrata u gradu.

8. A ako su ku}e u gradu na spratu, onda u

wima mo`e `iveti jo{ jedna porodica, te se

onda prostor umno`ava: te u istom gradu mo`e

umesto pedes `iveti sto iqada qudi.

9. Ali, pazi Ekumene, ti skra}uje{ (tu) samo

stambeni prostor (grada).

145

10. Nastavi Ekumen: svaka ~etvrt (grada) od

po desetak iqada - mo`e i sama da `ivi.

11. Grad ne bi trebalo niti da ograni~ava

niti da zamara ~oveka. Ali, kada vi{e qudi

`ivi (zajedno) onda se (po)ne~ega moraju i

odre}i.

12. (Potreban) prostor odre|uje, dakle, i

broj `iteqa.

13. Remesiana se nalazi u posledwoj

unutra{we-poluostrvskoj kotlini na zapadu.

Duga~ka je dvades i ~etiri kilometara, a najve}a

{irina je ~etiri. Prostrana je trista ~etrdeset

{es kilometara kvadratna.

14* Regio Remesianesis prostire se od Sikos

`drela na zapadu do izvora Navisusa na istoku.

15. Grad se sada pru`a pod dva brda Katene na

jugu i sve do pod brdom Ravalus na severu.

16. Nova Remesiana bi taman mogla stati od

pobr|a Katene- i ulaska Marusa u ravnicu sa

juga, te do Navisusa i bre`uqka Brdalusa sa

severa.

17. Na istoku i zapadu grad se mo`e {iriti

po voqi.

18. Carev posilni Nim re~e: mnogi qudi

zanemaruju Remesianu kao opidum, municipijum-

gorwomezijski centar. Ona jeste civitas i srez.

19. Ali, {to je ve}i grad: bi}e ve}i broj

zanimawa- a pojedinci }e se baviti sve mawim

(brojem zanimawa).

Mere

1. Carstvo ima svoje mere, re~e car.

146

2. Ovde narod meri nogom i rukom, a na{e

mere su ta~ne i raznovrsne.

3. Ekumen meri koracima.

4. Re~e Ekumen: obave{ten sam o mnogim

stvarima, te i o tome da pripremate novo

zakonodavstvo.

5. Na{a mera kantron je ne{to ve}a od

va{ega gradusa, a mawa od pasusa.

6. Netron je, pak, desetina kantrona, a lopur

wegova desetina.

7* Aron je mera za zemqu veli~ine: korak (u

du`inu) sa korak (u {irinu). Idealni grad je

veli~ine dva ipo toruna.

8. Poznajem dosta mera, i ne samo rimskih,

ali govorim u koracima da bi me razumeli i oni

koji do|o{e izvan Carstva, re~e Ekumen.

9. Znam da je digitus(prst) jednak

{esnaestini pesa(stope), da je palmus({aka)

~etvrtina pesa, da jedan pes i jedan palmus

zajedno ~ine palmipes.

10. Zatim, da kubitus(lakat) ~ine jedan pes i

dva palmusa, da je gradus veli~ine dva i polovina

pesa, da je pasus(korak) jednak veli~ini pet pesa,

a pertika(motka) deset pesa.

11. Miqa je iqadu pasusa.

12. Znam i mere za povr{inu: pes kvadratus je

oko desetina kvadratnog koraka, aktus

kvadratus- kvadrat ~ija je svaka strana sto i

dvajest pesa.

13. Centuria je jednaka dvesta jugera.

14* Vidimo da zna{ mere, a ima ih jo{ dosta,

ali po tvom merewu grad bi trebalo da bude

povr{ine oko dva ipo toruna.

147

15. Ovakav grad mo`e{ pregaziti za jedan

obed i ode{ u prirodu na vazduh, a da se ne

zamori{.

16. Zamisle se car, pa re~e: Remesianska

kotlina ima pod Katenom dve ravnice, ali one i

nisu ba{ za gradove: jedna je preuska, a druga

previ{e stepenasta.

SUBURBIUM

1. Svaki grad, osim su{tinskih zakonitosti

(nu`no) poseduje i svoje osobenosti, re~e

Ekumen.

2. Van grada (u sklopu) mogle bi da budu

sta(ja)onice svakojakih namena: i za prevoz

qudi, i za prevoz robe, i vojske.

3. Jer, sve je (to) po uzoru na ~oveka i wegovo

kretawe. Jer, putevima se kre}e ~ovek.

4. Tamo gde su na crte`u sastavqena stopala

~oveka- tamo bi trebalo i da budu sta(ja)onice.

5. Re~e car: Remesijana je na najva`nijem Via

militaris, te bi sta(ja)onice dodirivale ovaj

drum.

6. Pored puta }emo uraditi ve}i broj putnih

stanica, kao i kraj imawa velika{a. I one }e

biti po doliku ukra{ene.

7* Stalno o zidinama razmi{qam: gde ih i

kako postaviti? da li praviti utvr|ewe po

(poznatim) merilima? ili ra{iriti zidine, kao

{to su bile oko Rima.

148

8. Da li praviti predgra|e ili podgra|e (pod

bedemom).

9. Grad bez predgra|a je (isto) kao i ku}a bez

dvori{ta, re~e Ekumen.

10. Sada razmi{qamo o gradu koji je oko dva

puta ve}i od Naisa ali oko deset puta mawi od

Rima.

11. U predgra|u naj~e{}e dolaze prido{lice,

obi~no iz najbli`ih sela, ili odba~eni,

zarobqeni, te su i bez znawa o gradwi, ali

uop{te i o `ivotu.

12. Te je wima obi~no va`an samo krov nad

glavom.

13. Obi~no se u predgra|ima qudi najvi{e i

najbr`e mno`e, iako imaju najmawe

materijalnih uslova; te se predga|a grada

najbr`e i uve}avaju- a time se i nevoqe grada

umno`avaju.

14* Re~e car: poku{a}u ovaj problem da

re{im time {to }u vezati gra|ane za kurije, a to

}e se nastaviti na nasledstvo, tako da se gra|ani

ne mogu (lako) preme{tati iz grad u grad.

15. Javi se za re~ Nim, i kaza: pametni qudi

ne razvijaju previ{e predgra|e, no grad u

celini.

16. Jer, predgra|a gotovo nikada nisu

potpuno ure|ena.

17. Zato je boqe `iveti van grada, miqu ili

jo{ daqe, i tamo- u ~istoj prirodi lepe vile

podizati.

18. U grad dolaziti samo kada je potrebno

neke od poslova zavr{iti.

19. A za predgra|e napisati o{tri zakon i

spre~iti svaku divqu gradwu i haos.

149

20. Kao da je predgra|e slabost svakoga grada,

i ovih {to jesu, i gradova {to }e nastajati.

21. Re~e car: tako je uvek bilo- tako }e (uvek)

i biti.

22. Jer, ono {to je daqe od centra sve mu se

mawe pa`wa obra}a.

23.Uvek se najvi{e te`i da centar bude ~ist,

jak i najlep{i. A lepota i zna~aj grada ~esto (i)

u predgra|u le`i.

24. Ako pogledamo Remesianu, predgra|e

bismo mogli {iriti na istoku i zapadu, grad

pribli`iti ju`nim brdima, a na severu ostaviti

oranice i vinograde, jer tu Katena najmawe

zaklawa sun~ev sjaj.

25. Tako }emo najboqe popuniti kotlinu.

26. Carski drum bi mogao dodirivati grad sa

wegove severne strane, gde Marus grad napu{ta,

a to bi bilo kao prema tvom crte`u Ekumene.

Vile

1. Re~e car: ukrasi}u bogato ovaj grad, i

sagraditi sebi dve vile: jednu kraj Marusa na

izlazu iz grada, kraj severne kapije, i drugu pod

Katenom.

2. A onda, rasu}u mnogo vila i malih hramova

po okolnim brdima.

3. Pravi Romej `ivi van grada, u prirodi.

Samo sirotiwa se gura u centrima.

4. Onaj ko `ivi na vazduhu, on je sve`ije

pameti i ve}e vedrine.

150

5. Da li znate Veliki za{to }e se vile

podizati samo u vinogradima, a (gotovo) nikad u

wivama (kao {to je sada)? zapita Ekumen.

6. Verovatno {to vinogradi tra`e stalno

prisustvo ~oveka.

7* I nastavi car: kraj Igri{ta sam, u ranoj

mladosti lovio bivole i risove.

8. Kakvu biste sebi vilu napravili? zapita

Nim.

9. Prelepu, sa prostranim vrtom okru`enim

tremom, peristil sa stubovima, i velikom

sve~anom salom.

10. Kroz masivnu kapiju ulazi}e se u

prostrano dvori{te- vrt u ~ijem sredi{tu }e

biti bazen.

11. Dvori{te (vrt) }e biti sa kolonadom

stubova i pokrivenim tremom.

12. Kubikule, prostorije za sme{taj i odmor,

sam }u osmisliti.

13. Podove sala zagreva}emo toplom vodom

i(li) vazduhom.

14* Podovi }e biti ukra{eni mozaicima, a

zidovi freskama, mermerne skulpture bi}e kako

u sobama isto tako i u vrtovima.

15. Volim duhovnost, jer ona vodi i moje

carstvo a mo`da i vaseqenu.

16. Jer, grad ponekad sa svojom ~ulnom

rasko{no{}u mo`e ubiti ~istu misao, i zato

treba `iveti van grada.

17* Naro~ito senatori i gradska vlastela

trebalo bi da `ive {to vi{e van grada. A samo

kada treba da zavr{e kakav posao da u wemu

navrate.

151

18.Najsiroma{niji i najneobrazovaniji uvek

su se grabili za sami centar grada.

19. No, svoju `equ ne iskazah: `elim

{etali{te sa kolonadama isprepletanim

vinovom lozom i ru`ama koje se pewu, i

raznobojnim cve}em.

20. Severno od moje vile, i grada, bi}e veliki

horeum sa pitosima za sme{taj zemqanih

proizvoda i wihovu preradu.

21* Pitosi }e se, dakle, na}i usred

Remesijanske ravnice, i bi}e zgodno (odmah)

smestiti `itarice i ubrano povr}e.

22. Presvetli, re~e Nim, ve} zapo~este

gradwu znamenita grada.

Kastrumi (kasteli)

1. Kvestor Aul po~e govoriti: treba razviti

predgra|e, jer tu je mawe uslovqena gradwa

pravilima grada.

2. Dakle, mali utvr|eni grad- veliko

predgra|e. A ~im bude situacija gusta- gra|ani

iz predgra|a be`e u utvr|ewe.

3. Ako se grad okru`uje, to treba uraditi u

celini, jer praviti mawa utvr|ewa, to bi bilo

isto kao kada bi quska jajeta bila samo oko

`umanca.

4. Zar nam jaje (jasno) ne pokazuje gde treba da

se nalazi taj najtvr|i deo, re~e Ekumen.

5. Ali, da li je boqe grad {tititi ve}im

brojem kastela okolo a grad ostaviti

152

slobodnijim i mek{im da mo`e da di{e, re~e

car.

6. Remesiana ne bi onda bila vojni logor -

kastrum, niti opidum; bila bi grad bez zidina,

ali sa dosta (okolo) kastela.

7* Ali, u svom crte`u, re~e Ekumen, ja uradih

zidine oko celog grada, kao quske oko jajeta.

8. Razmi{qam, re~e car, da bi okolna brda:

Primus i Ures (kolis) mogla da {tite grad sa

juga, iako bismo mogli da postavimo jako

utvr|ewe na izlazu Marus klisure.

9. A i na brdima, iako su jako gola mogli

bismo da postavimo po jedan kastel.

10. Kasteli }e dobro ~uvati grad, i svaku

neprijateqsku vojsku jako }e oslabiti, i dok do

grada do|e bi}e kao pitoma bara zadweg dometa

poplave.

11. Bi}e trideset pagusa i trideset kastela.

12. Presvetli, re~e Aul, zar Remesiana nije

i do sada dala dosta vojske Carstvu?

13. Po kastelima }e biti (sada) me{ovita

vojska.

14* Sa juga i severa, nastavi car, grad }e

{tititi planine. Zato bi se kasteli prostrli

(najvi{e) u pravcu istok-zapad, a kraj Navisa,

gde i hrane i zemqe imaju.

15. Re~e Ekumen: verovatno svi znamo pri~u o

bogiwi Junoni i guskama {to Rim spasi{e.

16. Na potvrdu Ekumen nastavi: duh je dakle

grad spasio, a tek posle je ogra|en sa jedanaest

kilometara zidina.

17. [to ho}e{ time re}i? zapita Aul.

18. Sna`ni duh najboqa je za{tita svakome

~oveku i svakome gradu; i to: svih vremena.

153

19. Zato su uvek bili najopasniji napadi na

grad iz vazduha, jer tu su i grad i ~ovek

najmek{i.

20. Zato grad najboqe {titi duhovni zid.

21* Ho}e{ re}i: grad se brani srcem, a ne

zidinama.

22. Car poluglasno re~e: mogao bih umesto

senata i daqe ja~ati duhovni{tvo, te neka ono

donosi odluke.

23. A zar okru`ewe Rima ne podse}a na ono

{to je Ekumen nacrtao? re~e Aul.

Veli~anstveni Rim prostrt na sedam

bre`uqaka, sa ogromnim dvori{tem oko grada.

24. Re~e car: vi{e razmi{qam o varijanti sa

kastelima.

25. Oni bi dobili imena po plemenima- u

wima i vojskovo|ama slavnim.

26. I sada znam imena svih (postoje}ih) i

(onih) koje }emo sagraditi:

27. Britura, Subara, Lamponiana, Strong,

Dalmat, Primiana, Frerarija, Topera, Tom,

Akva, Terzentuza, a onda:

28* Sten, Aedaba, Destreba, Prezur,

Kvimedava, Deuri, Lutzolo, Reporden, Spelunsa

i Skumbro, a zatim:

29. Briparo, Tulkoburgo, Longiana, Lupi

fontana, Dardapara, Burdomina, Grinkiapana,

Grik i Drasimark.

30. Pri|e car Ekumenu, te mu tiho re~e:

~etiri podzemna hodnika vodi}e do najbli`ih

kastela, a naj{iri bi}e do kolis Tabiusa.

31. A onda glasnije: bedem oko grada mo`e

imati ulogu kao o~vrsli deo jajeta- quska, a

154

visoke kule postavi}emo na prelomnim ta~kama

bedema.

Kule

1. Re~e car: (za oprezne qude) sva vremena su

zla; sre}a je- retki predah lepote.

2. Qudski rod u neprestanoj je borbi, ~ak su

one unutarwe (za vlast) ja~e.

3. Iako smo ~uli od Ekumena re~i o

Gospodwem gradu, a i bratstvu gradova u wemu; to

je me|u qudima retkost.

4. A de{ava se da nakon velikih zala mr`wa

u narodu ispari. Nakon toga vra}a (se) na isto.

5. Ekumen re~e: da je duh boqa i ja~a za{tita

grada i od najtvr|eg kamena.

6. No razmi{qao sam o devet kula na

}o{kovima grada i kapijama. I to: u osnovi

~etvorougaonim, po osam koraka u {irini i

dvanaest u visini.

7* One bi bile {tit, ali i osmatra~nica- sa

visokih kruni{ta.

8. One bi stremele ka nebu kao kakva vrata

nebeska. Stra`ari bi u wima ponos visine

ose}ali.

9.Re~e Aulin: nebo je po nekad mra~no i

hladno, i ne bi mu trebalo ~esto te`iti.

10. Car nastavi: u kulama bismo mogli da

smestimo i vojsku i oru`je-prema potrebi.

11.Re~e Ekumen: sa visine (kule) strela je dva

puta ubojitija i ciqnija, a ba~en kamen- deset

puta te`i.

155

12. Aulin re~e: mo`da su boqe okrugle kule-

kako bi ubla`ile o{tre ivice grada, jer sve {to

je o{tro se~e nebesku silu: te je to i oku nemilo.

13. Ali, car }e: i vojska, kao i radionice, ne

bi trebalo da su sme{tene u centru grada, no po

obodu.

14. Aulin }e: zidovi se prave od najkrupnijeg

i najtvr|eg kamena; ali boqa }e biti za{tita od

meke vode Marusa {to izme|u dva brda doti~e.

15. Ona prolazi i kroz grad i uokviruje ga

(oko zidina), i navodwava sve ba{te pored grada.

16. Nasme{i se car: kada neprijateq upadne u

hladnu vodu Marusa, mo`e iz ga}a vaditi ukusnu

arusu.

17. ^udo! re~e Ekumen: svi vide za{titu

gradova i naroda u velikim kamenim bedemima i

(visokim) kulama, velikom pove}awu (brojnosti)

qudi, a gotovo niko u pove}awu pameti (te i

malog broja) qudi.

18. Aulin re~e: ho}e{ re}i u broju mudrijeh

glava u narodu. I nastavi:

19. Ali zna{ da u zlim vremenima gradove

masovno napu{taju najpre mudri, ko {to iz sela

(tada) masovno silaze.

20. Tako je uvek bilo.

21* Osta Ekumen pri svome: mnogo su ja~a, i

opasnija duhovna porobqavawa, od bilo kojih

drugih.

22. Kad to ~u vojskovo|a Talus, ustade i

glasno re~e: nama trebaju qudi koji }e }utati i

graditi gradove, a ne sniva~i i proroci. Jer, mi

svet ma~em osvajamo- a gradove od kamena

gradimo.

156

23. Za ovoliko (iskazanih) re~i ve} bismo i

temeq (velikoga) grada u~vrstili.

24. Ali, Ekumen re~e: ko dr`i reke i

planine- taj i zemqom (ispod) gospodari.

25. Kule su za osmatrawe i sna`no oru`je,

re~e car. @elim lep i nepokoriv grad.

26. Videh jednom u snu grad sa devet

pozla}enih kula.

28* Ali, Presvetli, re~e Ekumen, gradovi

opasani zidinama retko su se {irili, gustili su

se unutra-raspra{ivali spoqa. A zid {to grad

~uva- a ono ga i ograni~ava.

29. No, i opasati idealan grad, ni{ta se time

ne}e lo{e u~initi, jer kao {to rekosmo:

idealno niti se {iri, niti sa`ima; ono ima

pravu smernu veli~inu.

30. Va`nija je duhovna ja~ina grada, i od zida

najtvr|eg. Grad je jak ako je duhovno jak, jer

Gospod je u duhu ~oveka.

31. Re~e car: moja mo} je sada tolika da mi i

nikakvi zidovi oko grada nisu potrebni.

32. Ali, razmi{qam o zidovima od pet

koraka.

33. Usta Tal-vojskovo|a i re~e: koje je to

carstvo, i koji je to rat {to se (u) snovima

dobija, a ne krvqu poteklom. Odgovori mi?

34. Ekumen re~e: kada do|e vreme rata, (i)

ni{ta ga spre~iti ne mo`e.

35* Oko kapija bi}e po dve osmatra~nice,

re~e car.

36. Ali, kasteli }e biti glavni za{titnici

i predudarni bedem, tako raspore|eni da }e se u

potrebi brzo spajati vojske obli`wih kastela.

37. Ne{to sli~no bi}e i u Naisu.

157

Kapije

1. A zar ne bi moglo, Presvetli, re~e

vojskovo|a Tal, po dve kule na svakoj kapiji i

~etiri na uglovima.

2. Jer, uglovi su najneza{ti}eniji delovi

materijalne figure, jer su najvi{e udaqeni od

centra. Kapije su mek{i deo zidina.

3. Razmi{qam o zidu, re~e car, o kruni{tu

kula, i kako vojsku i oru`je treba rasporediti.

4. Zidove mo`emo podi}i od kamena i zemqe

za kanal oko grada iskopane.

5. ^ini mi se da bi bedemi u obliku klinova

boqe grad {titili, re~e Tal. A i kru`ne zidine

oko grada mo`da su boqe.

6. Re~e car: Marus bi okru`ivala grad sa

ju`ne i isto~ne strane, a Navisus sa zapadne i

severne.

7* Dve reke susrele bi se na severoisto~noj

ivici grada, a zatim bi zdru`eno ka Bronkosu

nastavile.

8. Ali, zid grada mo`emo na~initi i od

zbijenih ku}a, a ne (posebno) kameniti.

9. Na~ini}emo ~etiri kapije na (sve) ~etiri

strane sveta, svaka po zidu na sredini.

10. Carevi }e ulaziti na isto~nu i zapadnu, a

severna bi}e mawa i posebno ukra{ena, jer to je

izlaz za moju vilu. Ona }e biti pozla}ena.

11. Isto~na i severna bi}e dvokrilna i

srebrom oki}ena. Polazi}u u lov uvek sa ju`ne

(kapije).

158

12. Iznad glavnih kapija bi}e Suri orao, a sa

strane po dva quta lava- ~uvateqa (grada).

Ispred svake bi}e `rtvenik.

13. Kapije }e, razume se biti samo crta koja

deli dva prostora (spoqa i unutra) dveju glavnih

ulica (u gradu).

14* Na kapijama bi}e utisnut znak {to (ga) na

nebu videh, jer Remesiana je duhovni grad.

15. A da li to (slovo) ima kakve veze sa

po~etnim (slovom) Remesiane? zapita Num.

16. Grad sa ovim imenom be{e i pre no ({to)

se rodih.

17. A, da li su, Ekumene, na skiptru (crte`a)

rogovi- u stvari kule za{titnice?

18. Ve} rekoh: svaki grad ima svoje duhovne i

materijalne granice-bedeme.

19. Svaki grad ima i svoje duhovne granice i

duhovne zidove- koji su ~esto ja~i od kamenih.

20. I gradove i dr`ave ~uva duh. Jer, i nakon

mnogostole}nog podjarmqivawa od nadmo}nih

neprijateqa i narodi i dr`ave oporavqali su se

zahvaquju}i duhu.

21* Ipak, najve}a je ~ovekova borba za nebo, a

ne za zemqu.

22. Samo su razli~iti qudi razli~ito

shvatali {ta je nebo, te su im oru`ja i putevi

borbe bili razli~iti.

Nekropole

1. Po divnim okolnim brdima mnogo }emo

vila izgraditi, ali malo podaqe od nekropola.

159

2. Gradove mrtvih-na{ih predaka i (dosta)

neprijateqa (zajedno) moramo sa~uvati, re~e

Ilir Planije.

3. Re~e Ekumen: od ~itavih naroda i carstava

~esto su ostajali samo grobovi, kao slovo

zapisano, kao (bez sumwe) trag.

4. To su `ive kwige gusto ispisane.

5. Ali na grobqu svakoga grada mo`emo

pro~itati i wegovu budu}nost.

6. [ta bi ostalo od Egipatskog duha da nije

bilo grobnica, re~e Planije.

7* Ono {to je nad zemqom br`e se mewa no

ono {to je pod zemqom, a najsporije ono na nebu,

re~e Ekumen.

8. Zemqa je, posle neba, najboqi ~uvar.

9. Te ono {to nismo u stawu da sa~uvamo, a

pod zemqom je, boqe neka tamo i ostane.

10. A ono {to nismo spremni da sa~uvamo-a na

nebu je, samo }e se sa~uvati.

11. Gradovi mrtvih ~esto su stariji od

gradova `ivih, i (ovi) prvi mogu odrediti bit

i postojawe `ivih gradova. A Remesiana je

prepuna pokopanih.

12. ^uvajmo zato grobqa i spomenike, jer to

su kwige najgu{}im re~ima ispisane na listu

najtrajnijem- kamenu (a) tragom ve~nim.

13. Re~e Planije: to su kamene kwige od po

nekoliko ispisanih re~i koje puno kazuju. Jer,

grobqa su ~esto jedini svedoci o na{em

postojawu (novim qudima).

14* Re~e Ekumen: mnoga su i od gradova

trajnija i mawe podlo`nija promenama.

15. Ona su `ive kwige.

160

16. Zato neka budu lepi i ure|eni parkovi.

Jer, po wima }e o nama suditi.

17. Remesiana ima vi{e nekropola iz

razli~itih vremena rasuta po svim poqima i

okolnim brdima, re~e Planije, i dodade:

18. Trebalo bi odrediti za nadaqe jedno

po~ivali{te, jednu nekropolu.

19. Uraditi je tako da to bude (delom) po

principima ure|enog grada.

20. I nekropola zahteva jedno veliko posebno

razmi{qawe, re~e car, mogla bi se i ona

urediti po (mnogim) principima grada, sa

glavnim ulicama, i nadaqe.

21* Re~e Ekumen: grobovi moraju biti

ure|eni parkovi, i to van grada.

22. Me|u grobovima, u kojima po~ivaju na{i

preci, mora postojati razdaqina najmawe dva

koraka (sa svih strana) kako ne bi preskakali

umirovqene tra`e}i grob nekog od svojih

(ro|aka).

23. Nadgrobna pisma ne moraju biti velika.

Po korak u {irinu, dva u visinu i ~etvrt-

debqinu.

24. Romeji vole da prikazuju (i) polureqefne

likove, re~e Plinije, i dodade:

25. Spomenici oko nekih na{ih sela ~esto su

u obliku vi{estrane duple piramide od

otamnelog kamena, a grobovi gusto zbijeni-kao

da ~uvaju jedan drugoga.

26. Na{i preci sahrawivani su po obli`wim

brdima ju`no od grada, ali to je suvi{e blizu, i

ne znam da li podzemne vode donose zlo od

istrulelih kostiju, re~e Planije.

161

27. Ali, mo`da je interesantno mesto za

nekropolu na Brudalusu, iqadu koraka severno

(od grada), preko Navisusa. Ili na brdima

zapadnim i isto~nim, jer su daqa (od grada) i

mawe strmija.

28* Sahrawiva}emo qude, kao i do sada u

poluobli~astim grobovima, peharom pored glave

i nov~i}em u ustima.

Sela

1. A {to bismo mogli (u)~initi sa naseqima

i selima van grada? zapita car.

2. Bez jakih sela ne mo`emo imati niti jaki

grad, re~e Ekumen.

3. Gde sela nema- tu ni (dobrog) grada nema.

4. Jer sela su `ive iskre koje lebde oko(lo)

grada i pale sve vatre u wemu, kao oko atoma

`ivi svitac.

5. Sela su sudbina grada. I zato ih treba

~uvati i negovati.

6. Gra|ani su ~esto samouvereni, i ~ak gledaju

da uni{te sela- kao ne{to {to je {tetno i

zaostalo, re~e Ilir Dasije, i nastavi:

7* Ne razmi{qaju}i o tome da koliko su sela

~ista i ure|ena- takav }e i gradski `ivot biti.

8. Kad se ka`e selo, javi mi se misao zemqe i

hrane, re~e car, i nekad }emo shvatiti da nas

zemqa najboqe hrani i ~uva.

9. Ali, i gradovi }e se najboqe razvijati, ako

se dobro razvijaju sela, dodade Ekumen.

162

10. I kada grad podjarmi selo- to je siguran

znak propasti (grada).

11. I uvek }e na zemqi mnogo vi{e qudi

`iveti u selima, no u gradovima.

12. Naj{iri carski drum, mora biti izvan

grada. Tako je i na crte`u.

13. On }e spajati grad sa selima i kastelima,

ali ni kroz wih ne}e prolaziti. Dakle, on }e

samo dodirivati, ali ne}e uznemiravati niti

grad, niti sela.

14. Dakle, ho}e{ re}i, pristupi Dasije, da

sela kru`e}i oko grada niti mu se previ{e

pribli`avaju, niti udaqavaju. Moraju da dr`e

neku vrstu ravnote`e.

15. Re~e Ekumen: sela su, kao i mesec,

sateliti ili okru`(io)nici.

16. Kada grad treba da se rodi, ili umre,

nastrada, to se najpre oseti u selima. Ona su,

dakle, predskaziva~i : i sre}e i nesre}e.

17. Sela imaju sli~nu ulogu kao i p~ele koje

kru`e oko cveta.

18. Ona su vatreni deli}i koji lete kao (isti)

oko atoma. Osve`avaju ili uni{tavaju grad.

19. Selo je postalo i pre grada, a pre i

svakoga sela svetili{te Ismour.

20. Sela su starija i izdr`qivija od grada.

Ali, sa gradom ~ine nerazdvojnu celinu.

21* Ako se {to lo{e dogodi jednom- odrazi}e

se i (na) drugom.

22. Ali selo, kao prvonastalo, je ja~e i mo`e

`iveti i bez grada.

23.Kao {to iz semena odre|enih sela mo`e

nastati grad, ne{to sli~no de{ava se i sa

delima velikih qudi.

163

24. Razmi{qam, re~e car, da vikuse ne

diramo, a islu`enim vojnicima dodelimo zemqu

i zakonom ih ve`emo za kurije, formiraju}i

male selopolise.

25. A ve}i deo gra|anstva `iveo bi u vilama

izvan grada.

26. Ekumen re~e: sela moraju biti i duhovnost

grada, i izvori osve`ewa, jer ako je druga~ije, za

grad je onda mawe dobro.

27. Planiram zato u svakom selu po jedan lepi

hram, kao i kraj svakoga kastela, tako da }e ih u

neposrednoj okolini Remesiane (i u woj) biti

ta~no stotinu.

28* A to iz razloga da bi se qudi za selo

vezali, da bi im hramovi duh ~uvali, i da ne bi

morali dolaziti iz sela (~esto) da bi

pose}ivali hramove u gradu.

29. Jer, kao {to re~e: baza grada je selo, koje

ga hrani, ali je i dobro izleti{te. A u

Remesianskoj kotlini sva sela su na okolnim

brdima ili u podno`ju Katene.

30. Ali, razmi{qam i o tome da u Kasmosu i

Aiedabi mnogo qudi jo{ `ivi u zemunicama.

164

NOVI GRAD

1. A {ta, Ekumene, treba (u)~initi kada se

zapo~ne ili uveliko traje gradwa grada,

druga~ije od principa koje ti navede, zapita car.

2. Treba, onda, re}i graditeqima i

pretpostavqenim {ta je pravilo, a {ta nije-

mo`da mogu i sami osetiti.

3. Me|utim, svaka gradwa bilo kakvog grada

nu`no mora imati u sebi ugra|ena i neka od

osnovnih Kosmi~kih pravila.

4. A to zna~i: da nema niti apsolutno

proma{enog, ili pogre{no sagra|enog grada.

5. Jer, svet je u svepovezanosti, tako da sve

{to je obli~no nije nevezano za Pravila neba.

6. Tako da se neki gradovi vi{e a drugi mawe

pribli`avaju ovim Pravilima.

7* Ali, ako ~ovek pametno gradi, ne}e morati

da ru{i.

8. Ispri~a}u jednu pri~u, re~e car.

9. Kada beh dete, ~uo sam za ogromni grad u

kome `ivi mnogo qudi.

10. Kada sam najzad do{ao u wemu i video

ogromne gra|evine- u~inio mi se kao nebo velik.

Pomislih: ovo je, doista, najve}i grad na svetu.

11. Kada ga ugledah odlaze}i- iz daqine,

rekoh: u odnosu na nebo- on je kao pala jabuka pod

ogromnim stablom vasione.

165

12. A onda sebi rekoh: sagradi}u sebi boqi i

lep{i grad.

13. Znam o kom gradu govorite, re~e Tra~an

Bit.

14* Re~e Ekumen: grad se pravi i ose}awima,

i srcem, i du{om.

15. I mora se znati {ta }e se u wemu prvo

graditi, a onda sve po redu, kako bi se kasnije

mawe mewalo i uni{tavalo.

16. A zato i treba pozvati sve znalce

razli~itih problema grada, i uz stalno motrewe

i usagla{avawe graditi.

17. Nije dobro znalcima samo jedne ve{tine

dozvoliti da grade bez mi{qewa drugih

(znalaca).

18. [ta }e se time izgubiti? zapita Bit.

19. Celina, re~e Ekumen.

20. A kada se to desi grad nikada vi{e ne

mo`emo isceliti dokle ga dobro ne poru{imo

ili neko drugi to umesto nas u~ini.

21* To je dobar znak da }e biti mnogo lutawa.

22. Zna~i treba predvideti razvoj grada, re~e

Tra~an Dizo.

23. O tome smo (ve}) govorili, ali kod

idealnog grada i nema (puno) razvoja- kao {to se

i sama Savr{ena Istina ne razvija.

24. Grad treba samo graditi, i nikako ne

ru{iti.

25. I to bi trebalo da je najvi{i ciq gradwe.

26. Jer, pogre{na gradwa lo{ija je nego ne

graditi.

27. Treba po Istini graditi, jer Istina se

niti ru{i- niti uni{tava.

166

28* Sekira, no` i mistrija savr{eni su i u

najdu`em vremenu nisu se bitno mewali.

29. To je nekad slu~aj i sa prstewem,

narukvicama. Jer, ono {to se je savr{eno

najmawe se mewa.

30. To zna~i da u mislima i pre po~etka

gradwe treba grad do najsitnijih detaqa

predvideti.

Kada grad po~eti

1. Tra~an Rometalkos re~e: ka`e{ Ekumene

da je svaki grad (i) slika neba; a {ta je onda sa

lo{im gradovima?

2. Da li wih mo`emo nazvati: neuspela slika

neba?

3. Grad se podi`e rukom ~oveka, i bi}e

onakav kakav je trud: duhovni (u najve}oj meri)

ali i fizi~ki, re~e Ekumen.

4. Dobro je slediti i principe: kamene

povr{ine, jer tu je oslikana i du{a neba.

5. Otkrivaju}i pravila Neba- mi ne idemo

napred, no se (sve vi{e) vra}amo praizvori{tu i

svepo~etnom.

6. Jer, isti zakon sve-nebom vlada.

7* Gradovi primaju uticaje Neba, i dodiruju

se swim.

8. Mi smo (samo) slamke koje plutaju u

ogromnom okeanu Nebeske sile.

167

9. Re~e car: voleo bih da na~inim grad

onoliko velik dokle mo`e dopreti (najja~i)

qudski glas.

10. Da li to zna~i da svi qudi u gradu mogu da

se ~uju? zapita Rometalkos.

11. Kako bi to lepo bilo za lep grad u

podno`ju Katene, re~e car.

12. Ali, znam da grad mora s qubavqu da se

gradi. Jer, ako se mr`wom gradi- grad to pamti,

i posle vra}a.

13. Dakle: ono {to gradu da{- vrati}e ti.

14* Re~e Ekumen: u gradu trebamo tra`iti

savr{enu proporciju i harmoni~no delovawe

celine.

15. Gradwom, mi se u stvari nebu vra}amo.

16. Jer, sve pro`ima Uzvi{ena energija, sve je

`ivo, te ni jedna opeka, niti zrnce peska nisu

mrtva stvar.

17. Ako bi i jedna cigla uginula, to bi se

desilo i sa celom Vaseqenom. A to ~ovek nikada

ne}e (mo}i) videti.

18. Pravilo Neba je da i ono {to mewamo u

gradu (ru{imo ili dogra|ujemo) moramo to

~initi lagano.

19. Jer, nagle promene ne idu nekako stopama

`ivota neba.

20. Rob Hermagora, posmatraju}i razgovor iz

prikrajka, re~e: ti Andio li~i{ na neke qude

{to imaju interesantne misli. Ima ne~eg u tebi

tribalskog, te mo`e{ pogledom da proni~e{ u

stvari, a da ih ne dodirne{.

21* Odgovori Ekumen: ako u kamenu dodirne{

Istinu: ili }e{ sagraditi dobar grad, ili }e{

sagoreti.

168

22. I nastavi: ako ho}e{ kamen na kamen, to

mo`e biti veliko kao Katena.

23. Rob Hermagora re~e: jo{ za vreme Trajana

Remesiana je imala jasan status- municipija i

pravo na zavi~aj (origo).

24. Jer rudarski grad mora da ima vojsku i

svoju upravu. Rudarski centar mora biti (i)

dr`ava u malom.

25. U Gorwoj Meziji u Remesiani je odr`avan

sabor gorwomezijskih gradova i tu je bilo

sedi{te carskoga kulta.

26. Grad se zadwih godina ubrzano razvijao,

jer se u wemu nije ratovalo, i mo`e prerasti u

utvr|eni grad.

Vi{e gradova

1. [to ~initi Ekumene, re~e car, ako po~ne

naglo da se uve}ava stanovni{tvo i grad mu

postane tesan?

2. Ili ako budu neke ve}e seobe te do|u svi da

`ive u jednom gradu?

3. Ako stanovni{tvo po~ne da prenaseqava

grad, re~e Ekumen, grad ne treba ni ru{iti niti

{iriti.

4. A ne{to se mora u~initi, re~e car.

5. Treba po~eti sa gradwom drugog, ali

sli~nog grada. Kod Remesiane- to bi bilo sa one

starne Navisusa i Via militaris.

6. Svaki grad, kao i atom, jedna je celina, kao

i kada stavite jedan pored drugoga krug ili dva

169

kvadrata koje razdvaja put izme|u, a koji je

zajedni~ki za oba.

7* Zato i jabuka ne ra|a samo jedan plod, no

mno{tvo; ali, pazite: sli~nih (skoro jednakih)

veli~ina.

8. Ako se i tada prenaseli?

9. Onda treba po~eti sa izgradwom i tre}eg

grada, a koji im se pribli`uje i dodiruje kao tri

lopte zajedno ili tri kvadrata, a koji tako|e

koriste (zajedni~ki) Carski drum.

10. A ako se i on prenaseli treba graditi

~etvrti, i peti i {esti, i svi da se dodiruju

obodima, da se ne preklapaju, ali (celina)

raspored tih gradova da se uvek pribli`ava sve

ve}oj i ve}oj lopti ili blisko woj kvadratu.

11. ^ak mo`da sli~ni grozdu.

12. [ta se time posti`e? re~e car.

13. Nema ru{ewa niti gradova, niti drumova.

14* Koristi se zajedni~ki Carski drum.

15. Gradovi se, kao i atomi, spajaju (ali) po

obodu, pri tom, ~uvaju}i svaki (naro~ito) svoje

jezgro.

16. Jer i kamen od kojega se grad gradi je jak i

dugotrajan.

17. Tako od vi{e idealnih gradova, onakvi

kakvi doista jesu, nastaje ve}i idealni grad.

18. Jer, kada bi se preklapali, dogra|ivali,

ru{ili i sli~no; znamo da ru{ewem centra

jezgra atoma i svih centara- osloba|a se velika

snaga i dolazi do ve}ih lomova i disharmonije

ve}ih razmera.

19. Ali, Pesvetli, {to se ti~e broja

stanovni{tva izgleda da: nije dobar grad niti

onaj koji se {iri, niti onaj koji se su`ava.

170

20. Ve} onaj koji dr`i stalnost i s merom

sebe oplo|ava.

21* Va`na je stvar da treba izbe}i svako

ru{ewe u gradu- jer za{to onda graditi?

22. Samo idealne stvari trpe male prepravke,

promene; a i traju dugo.

23. Ali, pazite: i ne daju bilo kakve

odgovore.

24. Me|utim, kada se grade vi{e od tri grada

jedan do drugoga, naravno ako se za to ima

prostora, onda se mo`e izme|u wih ostaviti

vi{e prostora- da tu bude wihov zajedni~ki

centar.

25. Te gradove mo`emo nazvati gradskim

jedinicama, ili celinama.

26. Gradove mo`emo postavqati u odnosu kao

{to je to sa loptama, na primer.

27. Odnos gradova je kao i odnos atoma, oni su

stalne veli~ine i ne {ire se i ne udru`uju

beskona~no, ve} po vetru- sile Gospodwe

promisli.

28* Nisam te ba{ razumeo {to si hteo re}i,

re~e car, ali nastavi, vide}emo.

Zdru`eni gradovi

1. Re~e rob Mestrius: kada je ranije bilo

udru`ivawe dr`ava- to je ujedno bilo

udru`ivawe gradova.

2. Jer, svaki grad ima domet svoga uticaja. I

sve dr`ave sastavqene su obi~no od gradskih

oblasti.

171

3. Re~e Ekumen: svaki grad i jeste kakva mala

dr`avica (celina)- sude}i i po tome {to se

gradovi obi~no i ne vole.

4. [to su bli`i- mr`wa je ve}a.

5. Re~e car: ranije sam ~esto razmi{qao o

opidima i zdru`enosti gradova. Tradicija je

na{ san koji kad-kad izbije na javu.

6. Jaki su gradski bedemi Etruraca- tog

zagonetnog naroda.

7* Da li ste, Presvetli, razmi{qali o

vezanim gradovima na Carskome drumu? zapita

Ekumen.

8. Re~e car: ja~a je i dr`ava i carstvo ako

silu raspore|uju u mnogim gradovima i mnogim

narodima. Jer i priroda raspore|uje.

9. Ako sve bude uredu sa Remesianom, tu }u se

zadr`ati. Nais sam ve} ukrasio, i Licinije je

tamo. A razmi{qam i o Serdici.

10. Razmi{qao sam i o Naisu i o Remesiani,

kao gradovima koji bi mogli biti postavqeni na

brdima.

11. Ujedno, bili bi i osmatra~nice.Poznat je

Akropoq u Atini - visok stotinu i dvajest

koraka.

12. Razmi{qao sam i o postavci grada malo

severnije . Onda bi bio ni`e. A tada bi ga mogla

okru`iti i ve}a reka Navisus.

13. A ako bi bilo vi{e gradova Navisus bi

mogao prolaziti i kroz sve wihove centre.

14* Tada bi se u Remesiani, u centru grada,

sastajali Marus i Navisus. A onda bi grad mogao

biti jo{ bogatiji i vodom i ribom.

172

15. A jeste li razmi{qali, re~e Mestrius, da

kada se Vilina voda razquti mo`e sve gradove da

odnese.

16. Poznato je da kada se vile naqute: pobesne

i Katena i Navisus; a onda vatra i voda pokuqa

na sve strane.

17. Ali, kada bi bilo vi{e gradova, prvi bi

bili oni na istoku i zapadu Remesijanske

kotline u Sikos i Kasios `drelu.

18. Jedan bi bio tra~ki, a drugi ilirski.

19. A kakav bi onda Remesiana bila grad?

Me{ovit: sva~iji i ni~iji, odgovori Ekumen.

20. Zapita Ekumen: da li znate {to zna~i

megalo pol(Is-tina)?

21* Na }utawe, sam i odgovori:

22. Razviti mre`u- grozd gradova. Mo`e isto-

do Vasione.

23. Kao sa}e, kao ba{ta cvetova, drvova {uma

ili korpa jabuka, gradovi trebaju biti jedan

pored drugoga.

24. Jer, priroda svemu odre|uje pravu

veli~inu.

25. Remesijanska kotlina prostire se na

dvajest ~etiri iqade koraka, a {iroka je ~etiri

iqade.

26. U takvoj mogli bi stati sedam idealnih

gradova sa preko milion `iteqa, pore|anih u

pravcu: istok -zapad.

7. Ali, bilo bi malo obradive zemqe me|u

wima. Te bi zato to moglo da bude ovako: grad pa

obradiva zemqa, i sve tako.

28* Onda bi stalo tri do pet gradova.

29. Reka Navisus bi mogla prolaziti kroz

centre svih gradova, ili po obodima: {tite}i

173

ih, a Marus samo od Remesiane nani`e (ka

zapadu).

30. Via militaris mogao bi kao glavni put (i)

povezati sve ove gradove.

31. Me|utim, udaqenost grada od drugoga

(grada) trebalo bi da bude u proseku deset do

petnaest puta vi{e od prose~ne {irine

idealnog grada.

32. Jer, kao i gra|evine, tako i gradovi moraju

da imaju nebeskog vazduha, a da se ne bi ugu{ili.

33. Krajwi grad na zapadu bio bi ilirski

Ulmo, a istoku tra~ka Kvimedava.

34. Boqe sagradimo samo jedan grad, a

ostavimo (dosta slobodne) zemqe, re~e

Mestrius. Jer, zemqa je najsigurniji izvor

bogatstva.

35* Zaboravili smo i dolinu Marusa. Ali,

iza Maruskog `drela ne mo`e stati ni jedan

ve}i grad, a da ne bude previ{e izdu`en.

36. Pod samom Katenom, tu je Mokrus. I to je

dovoqno.

37. Daju}i zavr{nu re~ o zdru`enim

gradovima, Ekumen re~e:

38. Gradovi treba da budu tako raspore|eni i

udaqeni, kao zvezde na nebu.

39. Pogledajte no}u kada je nebo vedro- i

vide}ete pravi raspored gradova.

174

Mrtvi grad

1. Rob Tsizis pogleda u Ekumena, i re~e: ti

vide povoqne znake na nebu i poku{a da (to)

prevede{ u bo`anske zakone.

2. Ali kroz nebesku prizmu mo`e se videti

`ivi model, ali ne i kalup jednog idealnog

grada.

3. Nisi tra`io qudski i upotrebni odnos, no

Gospodwi.

4. Ali, mi smo ne{to zaboravili! Ovo je

jedini grad na svetu koji ima vi{e qudi pod, no

nad zemwom.

5. Re~e Ekumen: kada se nemoral na zemqi

umno`i, onda carstva pod zemqom prevladavaju

zemna.

6. Zaga|ewa grada najpre se u vazduhu

(prostoru) osete. I (pred)rat ima osoben miris.

7* Ali, te`e su trule`i gradova iznutra, a

posebno ona duhovna.

8. Isto se de{ava i sa ~ovekom i dr`avom.

9. Najve}i neprijateq svakom gradu, ali i

porodici je nemoral. I ako to izjede grad

iznutra wegova trule` obavezno privla~i

le{inare.

10. Tsizis re~e: znamo pri~u: da je na vrhu

Katene postojao akropoq. Ali, bezumni Bastrus

175

razquti vile, te planinu na pola preseko{e, a

gde be{e grad tu ogromna rupa nasta.

11. Od tada, kada se, po pri~i, sjedini{e qudi

sa sinovima neba, te ovi poprimi{e qudski

nemoral, ovaj grad nosi breme prokletstva.

12. Svi znamo pri~u o ludom Bastrusu i lepoj

Remesiani, re~e Ekumen.

13. A neki govorahu da i sada postoji

podzemni zlatni grad sa sedam ulaza, okru`en

kao ostrvo ogromnim srebrnim jezerom- velikim

koliko i Kotlina.

14* A ono se puni hladnom vodom sa severa, a u

toplo more oti~e.

15. A nad wim su jo{ dva jezera.

16. Podzemni svet je u tami i hladno}i, re~e

Tsizis, i nastavi:

17. Remesiana je odavno Mrtvo carstvo: grad

sveti(h) i ukleti(h).

18. Ponekad ~ujem, kao i mnogi ovde, ti{inu

mrtvoga grada.

19. I sasvim ozbiqno: podzemne gradove treba

izbegavati iz mnogo razloga. Poznato je da je pod

zemqom samo pakao; raj je uvek nad zemqom.

20.A po`ar! re~e Tsizis.

21* To je sudbina svakoga grada, re~e car.

Koji je to grad koji nije goreo? Samo

nesagra|eni, ili novosagra|eni. Vatra ve~noga

grada i oblake je potopila.

22. A grad se iz vatre i ra|a, re~e Ekumen.

23. ^uo sam o po`arima i poplavama

Remesiane, re~e car.

24. Ali, i bez toga, nije dobro za grad ako se

zatvori unutar svojih zidina. A jo{ gore ako ne

poznaje svoje vrednosti.

176

25. Re~e Tsizis: trgovina najni`eg nivoa

uni{tava grad gore nego ~uma i kolera.

26. Jer, tako se velika bogatstva na brzinu

sti~u, ali jo{ br`e rasta~u. Ali to mnogo dugih

nevoqa donosi.

27. Re~e Ekumen: grad je kao i ~ovek: `ivi

organizam.On treba da di{e zajedno sa qudima.

Jer, grad- to su najpre qudi.

28* Nije dobro za grad ako je kalup: koji

priti{}e i modelira qude, ili (je) pravilo po

kome moraju biti pravqeni svi gradovi u

carstvu.

29. Na primer: previ{e kamena hladi grad- te

deluje i kao grobnica, zidine mogu gu{iti i

porobqivati grad.

30. Ovo mesto ima jo{ mana, re~e Tsizis.

31. Voda Ismoura je kamenita, te jako

poboqeva qude u organima za izbacivawe

teku}ine. A me|u brdima talo`e se guste i

hladne magle- te se javqaju bolesti disajnih

organa.

32. Jednom sam rekao da ne}emo ovde praviti

arenu, re~e car, jer ne volim smrt i krv u

vi|ewu. Svoje neprijateqe u glavi zami{qam- i

tako se borim (protiv wih).

33. A `eqa je moja da se ovj grad ne pretvori u

ad. Jer, pod zemqom svaki grad pocrwuje.

34. Jer, kad `ivi u~as stane mrtvim gradom,

zla kob nad wim ve~no ostaje.

35. A pitawe je da li i biqe tu treba saditi-

kada ga i stoka pobegava.

177

Predvi|awe

1. Nasme{i se car i re~e: umori nas re~ima

(svojim) Ekumene.

2. A {ta li tek vila s tobom u~ini kada si

sve popamtio.

3. Odgovori Ekumen: {to vila i Gospod

zbore- ne zatire se. Niti re~ nebo bri{e.

4. Doista, video sam grad!

5. I kao ptica, leteo sam (nad wim) lagano, i

sve {to sam `eleo- video sam.

6. ^udesan grad. I kao da sam bio u wemu.

7* Bilo je u meni puno radosti, ba{ kao {to

se deca znaju radovati kada prvi put ugledaju

novi grad.

8. Be{e to grad sa neba vi|en, re~ima neba

(iskazan). Kao kada bi ga ~ovek sa planine

posmatrao.

9. I ne be{e to u stvari pravi san, no ne{to

izme|u: {to sadr`i i dobre delove sna, i dobre

(delove) jave.

10. U~ini mi se da je to nekakv ve~ni grad: za

sva vremena i sve prostore, a u kome bismo

`iveli mi qudi-vremeniti .

11. Re~e car: jednom izgovorena re~ Gospoda

neugasiva je.

12. Izgovorena (re~) u usta se ne vra}a, a

Nebo sve vidi i popam}uje.

13. No, otkud tolike misli u tebi Ekumene?

Ti u svemu po ne{to bistro vidi{.

14* Dru`im se sa kwigama i onim koji puno

zna.

178

15. Pokoqewa }e suditi na{a dela; a trajnija

je re~ u duhu (~oveka zapisana), no u najtvr|em

kamenu.

16. No, ne{to mi kazuje: da se mo`da ne}e

skoro moj san ostvariti, i ne znam da li }e ikad

biti ispuwen prostor gradom idealnim, ali mi

je zato srce puno i du{a mirna.

17. Apor vojskovo|a re~e: znam da se sve

velike stvari najpre u snovima dogode, ali ~ini

mi se da je tvoja pesni~ka vizija grada uzaludna i

besplodna.

18. Da l� se treba manuti takvog nevidqivog

grada? Nama treba skloni{te od neprijateqa u

kamenu. A izvan zidina- neka se grad {iri

koliko ho}e.

19. Re~e Ekumen: sva qudska dela kad-tad

propadnu, i sve {to je rukom ~ove~ijom

dodirnuto ( i ura|eno) i (na)-u-~iweno, a ono

({to je) uspe{nije (obi~no) br`e (i) propadne.

20. Savr{eno (dakle) najbr`e.

21* Ne uzdajte se u gra|evine, no u principe,

jer sve {to qudska ruka podigne pa{}e. Jer, sva

dela ~oveka prolazna su.

22. A (onda) kao za sebe: ako je plan premali

ili preveliki ne}e pokrenuti qude na

ostvarewe.

23. Apor }e: ti ne `eli{ grad pod nebom, no

nebo pod gradom. A i samo nebo velika je

praznina, a ti ga za uzor uzima{.

24. Re~e Ekumen: presvetli car ugleda Znak i

u snu i na nebu.

25. Zato }e i Remesiana i u dalekoj

budu}nosti (uvek) li~iti na pticu, krst i ~oveka

ra{irenih ruku.

179

26. A po zapam}enoj lepoti mlade Remesiane,

grad bi mogao biti kraqica me|� svim gradovima

Carstva.

27. Re~e car: u Sredozemnoj Dakiji bi}e

sredwa me|� tri episkopije.

28* Vele mudraci da }e se na ovde (bliskom)

prostoru roditi, i `iveti sedam svetskih

careva.

29. Apor re~e: Ekumen se postavqa nama kao

kakav u~iteq. I kao sve vide- a ni{ta ne vide.

30. Oprostite {to moji koraci behu ka

idealnom upravweni, a to ne biva ~esto; nekad

samo u snovima, ali i tada se ne vidi uvek jasno.

31. A jednom kazah: moji snovi su istina, i

osim istine drugih snova nemam.

32. I re~e care: mogli bismo (uskoro)

pristupiti polagawu temeqa (novoga) grada.

180

SABOR

1. U `utom listu, leta trista osamnestog po

dolasku Romeja na tlo Mezije, sazva car

Konzilijum sredwodakijskih gradova u

Remesiani.

2. Pozva car i graditeqe, i umetnike, i

vojskovo|e da im predo~i plan za novi grad koji

}e na~initi.

3. U Skup{tini behu po devet poslanika iz

svih gradova Sredozemne Dakije, wih sto i

dvajest {est.

4. Kada se pojavi car Konstantin svi usta{e i

veliki mir u sali nasta.

5. Uspravi se car za govornicom, silno

(o pod) `ezlo udari, i po~e govoriti:

6. Kao otac Otaxbine, kao tvorac najsilnijeg

carstva zemaqskoga, sve neprijateqe pobedih i

pregazih mnoge baru{tine kao kow kopitom.

7* Sa vama mnoge gladne godine prebrodih.

8. Jesam nad svetskim carevima-car. I sve

pretke nadvisio sam.

9. Budu}em potomstvu mnoge gradove

sagradi}u; wima ravnih ne}e biti.

10. Kao ranim suncem svetlo{}u svoje

mudrosti obasja}u sve Carstvo.

11. Na~ini}u bogomoqe mnoge i biv{ih i

novih bogova.

181

12. Gradove }u napuniti hlebom, maslom i

vinom.

13. Namesti}u u Remesiani tri pozla}ene i

jednu od srebra kapiju; i nek zavide svi du{mani.

14* Na bedemima i kapijama sagradi}u kule do

svoda nebeskoga- da se ne mo`� dogledati.

15. Bi}e to najtvr|i grad na svetu, a kad u wem

budem dolazio, glas }e se ~uti: veli~anstven je i

slavan. Nepobediv!

16. Jo{ jednom care `ezlo o pod udari, a iz

wega (vatra) sinu, i re~e:

17. Za prestonicu Remesianu `elim!

18. Primi{e prisutni re~i cara; i nasta

`agor u sali.

19. Car se strpi, a onda tihim i dugim re~ima

objasni svoju `equ i nameru.

20. A onda, skoro glavom kowa u dvoranu u|e

zadihani glasnik, i dade caru poruku.

21* Ozbiqna lica car pro~ita, i re~e:

nastavite; vrati}u se!

22. Izlaze}i, Ekumenu re~e: u Serdici vojska

uzavrela.

23. I odmah po izlasku cara, kao da je to neko

osmislio, u dvorani druga atmosfera nasta.

24. Ekumen be{e spreman da prozbori o gradu

slovo posledwe, ali ga prekide Nim, i bez

najave, upiru}i prst u Ekumena, re~e:

25. Ovaj samozvani graditeq uspeo je da

pomuti pamet i zavadi nas, koji po celom svetu

(dobro) gradismo.

26. ^ak je i cara ubedio da uzme ovaj grad za

prestonicu svoju.

27. A znamo da mnoge vode pod ovim gradom

teku, na tri nivoa- tri jezera; {to se u srebrno

182

(jezero) ulivaju, gde se ludi Bastrus i wegovi

sinovi kupaju. Ovaj grad je zato i vla`an i

hladan.

28. Nad wim di`e se planina, na pola

prese~ena, sva u jezovitim grebenima, prepuna

jama i propasti, a ko jesewi list i letwa

pra{ina suva.

29. Pod wom je mnogo qudi pokopano, te je

zato ovo mesto velikoprokleto.

30. Namesto susreta i qubavi zapada i istoka,

ovde su bili (me|u wima) sve bojevi quti.

31. Zato i qudi odavde stalno (samo) odlaze, i

ne vra}aju se, a govorimo o nekakvoj prestonici

Carstva.

32. Grad u Meziji be{e samo na ivici

Provincije, a sada je (u Dakiji) sredi{te samo

(izme|u) Naisa i Serdike.

33. Usta Polion, i (kao da) nastavi: stara

pri~a kazuje da je jednom Gospod poslao ovde

svoje sinove da od divqaka za~nu novi tre}i

narod i oplemene ga.

34. A pleme nazva{e Tribalskim.

35* No rasne Tribalke, i ~udovite vode ovoga

podnebqa zalude{e sinove Gospodwe, te se

pome{a{e sa qudskim u`ivawem.

36. To Gospoda jako razquti, te posla ~emer, a

pod zemqom se na|o{e i sveti i ukleti.

37. Ovo mesto prokle, a (preostalo) pleme

Tribalsko polako iseli.

38. Recite: da li je ovo tlo pogodno za

(znameniti) grad.

183

Re~e Andio

1. Usta Ariman: veli{ da si video grad u

snovima, i veli{ da si se kao ptica izdigao nad

ob(l)i~nim, nad zemqom i (jasno) video grad .

2. Ako tvoj grad u snu bi- neka tamo i ostane.

Jer, gde se {to tvori- tamo treba i da ostane.

Neprirodno je druga~ije.

3. Lagano usta Andio, i re~e: govorahu

stariji: na dobrom mestu grad je uvek postojao.

4. Ni Gospodu nije lako, niti sve-jedno (kako)

spustiti Istinu u obli~je..., a kamo l� nejakom

stvoru kao {to je ~ovek.

5. A {to se ~ovek u ve}e visine uzdigne, a

oneja~alih krila, pad }e mu biti sve te`i.

6. Zato ~vrsta krila mora imati onaj ko pod

oblakom stremi.

7* Kada se ~oveku snovi sru{e- on je kao

ptica bez krila.

8. Re~e Tolinel: ti si Andio leteo nad

gradom ukletih, jer kako mo`e postojati sveti

grad nad grobovima.

9. I kada se postavi na takvom mestu bilo

kakva gra|evina nemirni duh u woj stalno

boravi.

10. ^ak i stoka takva mesta izbegava.

Razmisli?

11. Usta{e iz zadwih redova troje bra}e, i

uglas: re~ tvoja Andio obezvredi se.

184

12. Ne bojte se, re~e Andio, re~ je

neuni{tiva. I {to se treba re}i-re}i }e se, ako

se zaboravi- ponovi}e se.

13. Moje delo je re~, a re~ je duh koji odlazi

(od ~oveka).

14* Grad se gradi prema principima i

potrebama ~oveka, a ~ovek prema zakonima neba.

15. Te grad u stvari predstavqa posrednu

sliku neba.

16. Re~e Autis: i sam si besku}nik, a govori{

o veli~anstvenom gradu.

17. Re~e Andio: nebo je krov moje ku}e.

18. I car na nebu vide prekr{teno slovo

(isto) po imenu ovoga grada, te mu se cela

sudbina kaza.

19. Re~e Amal: kakav ti je to grad Andio, ni

na nebu- ni na zemqi.

20. Govori{ o nekakvom nebeskom nasequ na

zemqi.

21* Sve vreme si smi{qeno ube|ivao cara,

ali i on }e misao izbistriti.

22. Usta Niman, i re~e: ti im Andio dade

poruku- (a) oni tebi porugu.

23. I sve~ani razgovor krenu drugim tokom...

24. Niman u}uta, osmisli, te novo slovo re~e:

sam sebi si nadenuo nebozvu~no ime Ekumen.

25. Uspeo si da uznemiri{ i ovaj narod, ali i

cara {to iz gnezda Rima izlete, i po~e graditi

nova (gnezda) na drugim mestima, vele}i: nove i

lepe gradove.

26. (Naglom) verom u jednoga Gospoda i

(laganim) zaboravqawem svojih (bogova) vrh

carstva postade }utivan.

185

27. Kako re~i odmicahu, prepozna Ekumen re~

Licinijevih qudi.

28* I re~e: ~ini mi se da }emo na temequ

ve}eg sagraditi mawi (grad)...Nije to ~est

slu~aj.

29.Re~e Apor: na{e carstvo poniklo je iz

jednoga Grada. A {to bi moglo poniknuti iz

Remesiane, gde polovina qudi (jo{) u

zemunicama `ivi.

30. Andio ne `eli grad pod nebom, no nad

wim. Jer, iz grada qudi nebo vide, a ne obrnuto.

31. Ne zida se grad od ose}awa i snu mekom, no

po tvrdoj crnici i odbivenog kamena.

32. Kada bi ti s nama samo jedan dan kamen

vadio (od umora) nikakva- a kamo l� lepa sna da

snuje{.

33. Len~ugama svakakve misli na um.

34. No, daj ti nama (izva|enog) kamena, a mi

}emo lako (onda) grad napraviti.

35* Qudska ruka te{ko od planine kamen

otr`e, nekad te`e no od majke dete, a onda ga

nosi i na gradsku zidinu podi`e.

36. Ovde, doista, pola naroda u zemqi `ivi, a

mi zagovaramo mramorni grad.

37. Re~e Andio: kamen je u materijalnom

(svetu) najtvr|i i najtrajniji, ali duh je jo{

tvr|i i trajniji. Iako (~esto) deluje najmek{i i

najnepostojaniji.

38. Te`e je od neba kamen uzeti no od planine

najtvr|e. Zato je on skoro neuni{tivi.

39. Temeq svakoga grada je (zato) na nebu, a ne

na zemqi.

40. Ali, i ja `elim zemaqski grad.

186

41. Vide Andio da se wegove re~i odbijaju od

zlih pogleda prisutnih, i }ute}i seti se: kako su

se wegovim re~ima (ranije) radovali, a sada

mr`wa u osmehu i tresewu obraza.

42. Malo ko se usudi da ga brani, a Andio

re~e:

43. Videh grad, uistinu- prelepi.

Osuda

1. Predsedavaju}i Aul prekide zasedawe, i

re~e: ne}emo bez cara; a sutradan s wim (iznova).

2. ^u se me|u (malobrojnim) caru bliskim da

se mnogo {ta u Serdici zamutilo, i da }e car

biti du`e odsutan. A ni u Naisu nije najsjajnije.

3. Remesianu preplavi{e Licinijevi qudi, i

po~e{e {iriti svakojake glasine: kako je car

Konstantin hteo sru{iti Remesianu, i tako je

ostaviti, jer on nije u stawu ni vojsku kako

treba da plati, a kamo l� gradove dizati.

4. Upla{io se da ne pro|e kao car Prob, te je

smi{qeno razbijao jedinstvo starih legionara,

u `eqi da svu vlast sebi prigrabi.

5. Romejima reko{e da car `eli da uni{ti

najpre wihovu mnogobo`nost i duhovnost, a onda

ode na Istok, te time pretopi narod Romejski.

6. Senatore pobuni{e re~ima da Konstantin

nosi barjak Hri{}anstva, a jo{ se nije ni

krstio.

7* Da `eli da uni{ti (stvorenu) duhovnost

Remesiane, i sve mudrace u woj, jer mu ozbiqno

ometaju vladawe.

187

8. Jer, ovaj grad je od davnina poznat po

slobodoumnim mudracima, koji ozbiqno ometahu

stara carstva.

9. Narodu reko{e: da car `eli da sravni

Remesianu zbog prokletstva koje ovaj grad nosi

i raseli (preostalo) stanovni{tvo.

10. I zato je pozvao la`nog (kao iz naroda)

proroka Ekumena, da ubedi qude kako }e se

sazidati najlep{i grad na svetu.

11. I koji }e postati prestonica najve}eg

carstva zemaqskog.

12. Jedan od remesijanskih mudraca prepozna

lik Licinija u ode`di prosjaka, ~u {ta re~e

nekolicini senatora; do|e do Andia, i re~e mu

{ta je ovaj govorio:

13. Remesijana je grad ~ija je sudbina u mojim

rukama; oterasmo Konstantina od Naisa i

Remesiane; sve spomenike koji nisu na

latinskom hitno iznesite iz grada.

14* I neka odavde po~ne zemqa Latina.

15. ^u se u narodu i takav glas da car `eli da

uni{ti Remesianu i time (jo{) vi{e udaqi Nais

i Serdiku. A car }e, tobo`, u Serdici ostati.

16. To narod remesijanski jako upla{i, i

poveza: u svemu tome poma`e mu Andio

samozvanac.

17. Te no}i Andiu se u snu ukaza kako se

podigla nekakva gomila (qudi), a jedan od wih

pri|e mu i re~e: da nije dobro biti me|u wima.

18. I tog jutra kada se Andio u grad pojavi,

pri|e mu preobu~eni carev doglavnik, i re~e:

19. Pre cara ne dolazi.

20. Seti se onda Andio, {ta je on u snu rekao:

malo fali da se moja re~ (o gradu) zaokru`i...

188

21* Malobrojnim carevim prista{ama u

Skup{tini Licinijeve uhode reko{e: Andio je

Licinijev ~ovek.

22. On ga je poslao da govori o jednom bogu, a

kako bi Konstantina odvojio od naroda

Romejskog i vojske pobo`ne, kako bi time

uni{tio tradiciju.

23. A sa obrazlo`ewem: da najve}e (zemaqsko)

carstvo, da bi opstalo, mora imati samo jednoga

boga.

24. Do|e jedan, kao dobronamerni, glas i do

Andia: da car kada se vrati iz Serdike, ima

nameru da uni{ti Remesianu- da se nikad ne

povrati, i sve bistroumne (qude u woj)

potamani.

25. Trqahu ruke zava|iva~i: ru{ewem grada

izazvao bi se jo{ ve}i gnev vojske i pametnih

Romeja, a to bi jo{ daqe odbacilo Konstantina

na Istok , i preseklo mu svaki povratak.

26. Najbli`im prijateqima Andia reko{e: da

su li~no videli kako je Licinije dao pun kotao

zlata ovom mudracu, i kada on bude do{ao na

presto Andio }e mu biti glavni savetnik.

27. U Naisu je ve} uveliko kru`ila pri~a: da

car `eli da uni{ti najpre Remesianu, a onda i

Nais, a on ode daqe- na Istok, nameravaju}i da

wegova prestonica postane Serdika, a (brzo)

zaboravqaju}i mesto ro|ewa.

28* I do cara, jo{ ne stigav{i u Serdiku,

dopre glas kako su mudraci remesijanski

napravili veliku pobunu protiv wega.

29. Da su odatle (i ranije) potekle pobune na

mnoga carstva, i zato grad treba okovati u

~vrstim zidinama.

189

30. Ne dozvoliti da se Remesiana {iri, i

stalno je imati na oku.

31. Da grad mo`e biti samo mansio, a o

kastelu razmisliti.

32. U Serdici se pro~u glas da se sprema

veliki sukob dva grada: ilirskog Naisa i

tra~ke Serdike, i to ba{ na tlu Remesiane.

33. I da je Konstantin do{ao u Serdiku

vojsku da sprema, jer mu je u Naisu otkazala

poslu{nost.

34. ^u se jo{ i to: kako se car upla{io

Licinija i pobegao- da bi spasao glavu, jer ga u

Carstvu vi{e niko ne slu{a.

35. I jo{ mnogo se pri~a kaziva{e, narod sav

u vrevi be{e, a na Remesianu be{e mr`wa

ba~ena, jer govorahu kako }e to biti mesto

stra{nih sukoba.

Gnev

1. Odlu~i Andio da u Skup{tinu u|e.

2. Jo{ na pragu oseti zloslutnu ti{inu sale

prepune.

3. I krenu bujica re~i na wega: kako je on

la`ni prorok, i kako je poku{ao da nagovori

cara da sru{e Remesianu, a zbog velike krize,

koju i sada svi ose}aju, grad bi takav i ostao.

4. A qudi u gradu ostali bi i bez domova i bez

hrane.

5. I dobro je {to je agilni car sada oti{ao u

Serdiku, jer da je ostao: ko zna {ta bi bilo sa

gradom.

190

6. Andiu reko{e da je silan gnev u narodu

stvorio, i da (narod) ne `eli da ga vi{e vi|a u

gradu.

7* Remesijanski seqaci reko{e: treba Andia

nau~iti pameti, jer on ne zna ni {ta je kap znoja.

8. Onda usta Andio, te re~e: i (meka) voda

bri{e sve na kamenu, a kada je besna i najve}i

kamen nosi; a ono {to je u duhu ni najve}a ga ne

mo` sprati.

9. Po~e{e glasno i cara napadati: kako mu je

vera u jednoga boga samo sredstvo vlasti, i kako

car ne}e ovde ni{ta graditi, no samo ru{iti.

10. Po~e{e ustajati neki nepoznati qudi, bez

imena- a jezika opaka, i govorahu: da la`nog

proroka niko ne ceni ni u ovom gradu, jer su

skitnice wegovi sagovornici.

11. Da ga latroni hrane.

12. Da on za uzor uzima nebo, a koje je prazno,

jer da je druga~ije ni zvezde ne bi bile (tek) po

koja ovde-onde.

13. Da gradovi i mo}na carstva mogu nastati

samo po krvi i ratovima, a nikako po savetu

vile.

14* Nema sre}e i bogatstva bez zla i bola.

15. Onda Aul prekinu uzavrelu re~.

Napravi{e odmor, formira{e sud, i (po

kratkom) pozva{e Andia.

16. I po~e sudija ~itati presudu:

17. ^asni sud remesijanski o{tro osu|uje

pona{awe Andia, samozvanog Ekumena, za

uno{ewe zle kobi me|u poslanike i gra|ane

Remesiane.

18. Ali, imaju}i u vidu naklonost carevu, i

odsustvo wegovo, presuda mora sa~ekati.

191

19. Ekumenu se dobronamerno savetuje da kao

besku}nik ode iz grada, kako ne bi izazvao ve}e

zlo sebi i drugima.

20. A onda Skup{tina velikom ve}inom

donese odluku: da svaki grad carstva mo`e biti

gra|en samo po strogim romejskim pravilima.

Remesiana ne mo`e biti izuzetak.

21* Usta Andio i Re~e:

22. Ja, Andio, od oca Timura, Tribala i majke

Hasbije, Tra~anke, nisam niti graditeq, niti

prorok i ne smatrajte me mudracem.

23. Priznam samo sud nebes(ijs)ki.

24. San usnih- i glasno ga rekoh.

25. Radovah se (lepom) snu i re~ima (o wemu).

26. Vetrom no{ena du{a moja sva{ta vide.

27. Kazah (a) da bi qudi sre}ni bili.

28* Ako nije: u}uta}u.

29. U snu do{lo, i nek (u san) i ode.

30. Radi mira u Remesiani, i sve dokle moja

re~ dopire, odri~em se.

31. Polako na zemqu Andio `ezlo spusti,

okrete se i laganim korakom wegova silueta

stopi se sa predve~erwim zrakom sunca na

vratima.

32. Sustigo{e ga dva pogrbqena notara, i

kr{e}i ruke, reko{e mu: najve}e (qude) najvi{e

i optu`uju. Ali, (uvek) im se nudi i pokajawe.

33. Re~e Andio: kriv sam, jer sam video- a(li)

nisam predvideo.

Kalendro

1. I prolaze}i kroz kapiju drevnoga grada, za

Andiom i ptice krenu{e.

192

2. A onda i `ivotiwe po~e{e grad da

napu{taju; najpre psi i sitna stoka, a ono {to na

pa{u bi- jo{ dubqe u {umu (ode).

3. Od kako Andio grad napusti, velika

nazadica u wem bi.

4. Jad i ~emer na sve strane.

5. I pro|e vest kroz grad da Licinijevi qudi

veliki po`ar spremaju. A narod se jako

uznemiri.

6. I kad ~u vila najstarija da se grad ne}e

utemeqiti, razgnevi se jako i strelama ogwenim

suknu `ar nebesni.

7* Pusti vila ki{u lednu, a grom prvi na

jagawce pu~e.

8. Okrenu Navisus da na gore te~e; ucrveni,

pobesne, a voda iz jezera srebrnog po~e sa vrha

Katene te}i, te podavi najpre ov~are Cincare.

9. Silan da`d na grad udari, a od kala beli

potamne grad.

10. ^uma i kolera na mnoga vrata zakuca,

mnoge pojaha qude, te mlade pomori.

11. [est dana tama be{e, a sedmoga sunce

jasno zasja.

12. U Naisu i Serdici jako trava zamirisa, i

reko{e:

13. Kalendro!

14* Eto, tako (to) be{e u drevnome

gradu.

197

pokazawa

ZNAK

IDEALNOG GRADA

({ema osnovnih ulica)

Gorwa Mezija

Remesiana- kasnoanti~ki grad

AK PALANKA

1. Vizija umetnika Duleta Mladenovi}a, prema

zabele{kama Kanica.

2. Ovo utvr|ewe podignuto je na temeqima

Remesiane, ali je znatno mawe povr{ine.

1. Nema~ka karta s kraja 19.og veka.

2. Ni{ava (Navisus) imala je druga~iji tok.

Prolazila je ispod pruge i dodirivala drevni grad.

BELA PALANKA 1985.

Grad u obliku ptice sa elementima idealnog

grada:

1. Krstasti grad- kru`ne organizacije, u obliku

ptice.

2. U predelu srca (centra) grada vidi se

(~etvrtasto) anti~ko utvr|ewe.

3. Unutar zidina staroga grada (srca ptice)

sme{tena je uprava i duhovnost Bele Palanke:

Centar za kulturu, biblioteka, crkva, do skora dve

{kole.

4. Glava ptice je Vrelo (Ismour)- prvo

svetili{te, a iznad u brdu nalazi se staro grobqe i

crkva.

5. Na vrhovima krila ptice, pod dva brda, postoje

dva izvora, od kojih jedan le~i vid.

6. Fabrike su po obodu, u sastavu grada (na

krilima ptice) levo(m) i desno(m).

7. Obradiva zemqa okru`uje grad.

8. Mokrawska reka (Marus) vijugavo prolazi kroz

grad.

9.Autoput prolazi izvan grada (iza repa ptice),

pored Ni{ave. Na slici se ne vidi jer je kasnije

izgra|en.

10. Voda sa Vrela dovedena je u grad.

Izdava~: NES

Recenzenti: Dr ^edomir Vasi}

Mr Predrag Peji}

Dragoslav Mani} Forski

Lektor: Dragana Jovanovi}

Kompjuterska obrada: Autor (januar 1998.)

Korice i {tampa: Autor

Tira`: 150 primeraka

N A S L O V I

1. Remesiana 317.............................(27)...............1

2. Care re~ povede.........................(36)...............3

3. Ekumenov san..............................(37)...............6

4. Grad svetlosti...........................(40)...............9

5. Pozva car....................................(34).............12

6. Pozva car vidovwake................(35)..............14

7. Pozva car sve{tenike..............(36)..............17

8. Pozva car prirodwake..............(26)..............20

9. Pozva car `ivopisce................(31)..............22

10.Pozva car fizi~are.................(35)..............25

11. @eqa careva.............................(36).............28

12. Sveti grad.................................(20)..............31

13. Mramorni grad.........................(24)..............32

14. ^ovek i grad..............................(37).............34

15. Pravi grad.................................(35).............38

16. Glava..........................................(18)..............41

17. Srce grada.................................(40).............43

18. Ulice..........................................(31).............46

19. Harmonija ulica.......................(29).............49

20. Mre`a ulica.............................(35)..............51

21. Sklad......................................... (25)...............54

22. Centar grada............................ (39)...............56

23. Glavni trg.................................(47)...............59

24. Ruke............................................(16)...............63

25. Noge...........................................(16)...............64

26. Principi grada........................(28).............66

27. Ku}a bez krova..........................(32).............68

28. Najsitnije lopte.......................(31).............71

29. Prvobitna slika grada............(18).............74

30. Priroda grada...........................(32).............75

31. Zelenilo....................................(28).............78

32. Ukra{avawe grada...................(39).............80

33. Reka............................................(26).............84

34. Marus i Navisus.......................(35).............86

35. Stil grada.................................(23).............90

36. Duhovnost..................................(34).............92

37. Nastanak gradova.....................(36)........... 95

38. Stari gradovi...........................(47)............98

39. Razvoj grada...............................(24)...........103

40. Geometrija................................(37)...........105

41. Prostornost.............................(21)...........108

42. Crte`........................................(43)...........110

43. Ku}e i dvori{ta......................(36)...........114

44. Skup ku}a..................................(35)............116

45. Grad je svet u malom................(27)............120

46. Porodi~ne ku}e.......................(22)............122

47. Ime............................................(44)...........125

48. Grad na zemqi..........................(43)............128

49. Broj `iteqa.............................(36)............132

50. @eqa gra|ana.......................... (16)............136

51. Veli~ina grada........................(37)............137

52. Preveliki grad........................(34)............141

53. ^ovekova sfera.......................(19)............144

54. Mere..........................................(16)............145

55. Suburbium................................ (26)...........147

56. Vile...........................................(22)...........149

57. Kastrumi (kasteli).................(31)............151

58. Kule...........................................(37)...........154

59. Kapije........................................(22)...........157

60. Nekropole.................................(28)...........159

61. Sela............................................(30)...........161

62. Novi grad...................................(30)...........164

63. Kada grad po~eti......................(26)...........166

64. Vi{e gradova............................(28)...........162

65. Zdru`eni gradovi....................(39)...........170

66. Mrtvi grad................................(35)...........174

67. Predvi|awe..............................(32)...........177

68. Sabor.........................................(38)...........180

69. Re~e Andio...............................(43)............183

70. Osuda.........................................(35)............186

71. Gnev...........................................(33)............189

72. Kalendro..................................(14)............191

74. Pokazawa...................................................193

KALENDRO

Negovan Joci}

1998.

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

886.1-34

JOCI], Negovan

Kalendro/Negovan Joci}. - NES,

1998 (N. Joci}: Bela Palanka). - III, 194 str.,[7] listova s tablama ; 20 cm

Tira` 150. - Str. I-III: Recenzije / Predrag Peji},

Dragoslav Mani} Forski.

ID = 71063564

ISBN 86-902009-1-6

Rimske provincije posle Dioklecijanove reforme

(krajem tre}eg veka)

- I -

Recenzija za kwigu N. Joci}a �Kalendro� ^esto u svakodnevnom kretawu po na{em mestu dobro poznate

ulice, objekti, trgovi dobiju druga~iju i neo~ekivanu svetlost, izgled,

pojavnost. To nas nagoni na svakovrsna razmi{qawa, tragawa.

Na{a Bela Palanka ima jo{ jedan veoma sna`an razlog vi{e za

sveobuhvatno i dubqe razmi{qawe. To je bogato graditeqsko i

kulturno nasle|e u raznovrsnim ostacima i spomenicima. Duga i burna

pro{lost Poni{avqa istorijski i arheolo{ki dobro nam je poznata od

rimskog i ranovizantijskog doba pod imenom grada Remesijana/

Rumisijana, sa ~uvenim ranohri{}anskim misionarom Niketom,

tvorcem hri{}anske himne Te Deum laudeamus. U sredwem veku ovo

naseqe pomiwe se pod imenom Izvor, a u periodu turske vlasti Mehmed,

Musa- pa{ina i AK- Palanka.

Savremenik, Belopalan~anin N. Joci}, upijao je godinama

navedene istorijske i kulturolo{ke impulse. Uz pomo} bujne

imaginacije i znatne inventivnosti priredio je novo kompleksno delo.

Autor je zasnovao svoju kwi`evno-istorijsku raspravu o

idealnom gradu - Remesijani na biologisti~koj teoriji sa puno

biologizama. Ovaj neobi~an postupak izlo`en je biblijskom formom i

stilom. Originalna i osebujna naracija, teme, slike, scene, prikazi,

jezik ~ine ovaj rad inspirativnim i interesantnim {tivom. Vredan

pomena je i napor da se ambijent dana{we Palanke istorijski

interpretira i uklopi u viziju bezvremenog grada.

Sa `eqom da nas autor i daqe iznena|uje novim projektima

preporu~ujem va{oj pa`wi ovu kwigu punu iskri~avih ideja, lepih

nastojawa i ma{tovitih projekcija.

U Pirotu

07. 02. 1999. Mr Predrag Peji}

- II -

- III -

Posebna kwiga

Ve} je poznato da je Negovan Joci} iz Bele Palanke ~ovek

{irokih i raznovrsnih interesovawa; on je pedagog, slikar, pesnik. A

kwigom �Kalendro� on otkriva jo{ jednu dimenziju svoje li~nosti:

arhitekta- vizionar. On je zagledan i u pro{lost, i u sada{wost i u

budu}nost; i u nebo, i u zemqu i ono pod wom. Sveprostorno i

svevremenski. Ukratko: ekumenski.

Kwiga �Kalendro� pisana je stilom koji asocira na �Biblijin� Stari zavet, i po formi i po leksici. Ona pokazuje i dokazuje da je wen

autor, Negovan Joci}, veliki znalac, koji je svojim mislima prodro u

mnoge pore prirode i duhovnosti, da razume `ivot i pojave: wihova

pro`imawa i trajne vrednosti.

U ovoj kwizi on vidi drevni grad-Remesianu- u nastanku,

razvoju, nestajawu i -vaskrsnu}u. Remesiana Negovana Joci}a nije kula u

oblacima, nego grad-uzor. Ona je nalik na qudsko bi}e, sa telom i

du{om. Autor ka`e: �^ovek i grad moraju i nu`no da se sla`u, ali i da

li~e jedno na drugo� (Principi grada, 15). Grad Negovana Joci}a,

Remesiana, ima glavu, krvotok, noge... Ima um, srce, kretawe. On di{e,

gleda, sawa. Kao da ga je sazdao sam Tvorac. �Grad je velika ku}a bez

krova; zajedni~ka ku}a wegovih `iteqa�, ka`e autor u poglavqu �Ku}a

bez krova�. �Kalendro� je i kwiga mudrosti. U woj se mogu pro~itati misli

kao {to je: �Sloboda je samo u istini�. Ova kwiga bila bi zanimqiva i

za qude minulih vremena, jer bi im ukazala na wihove gre{ke i zablude.

Ona je korisna i za savremenike i za budu}nike, da se po woj ravnaju i da

iz we u~e kako da osmisle svoj zajedni~ki `ivot u urbanoj sredini.

U svakom slu~aju �Kalendro� Negovana Joci}a je kwiga posebna,

kao {to je i sama Remesiana grad poseban, a ne kao i svaka druga

palanka.

Kad pro~ita �Kalendro�, ~italac se ose}a kao ~ovek koji,

posle ki{e pra}ene gradom, iza|e iz grada i oseti miris zemqe i miris

trave zvane kalendro. Ba{ kao {to je napisao veliki Wego{: �Posle

ki{e vedrije je nebo�.

25.10. 1998. god. Dragoslav Mani} Forski