ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕ3ИI

ПРЕШТАМПАВАЊЕ И УМНОЖАВАЊЕ 3АБРАЊЕНО И У ДЕЛОВИМА И У ЦЕЛИНИ

Copyright © Матица српска, Нови Сад, 2010

ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕ3ИIQ\

МИТАР ПЕШИКАН ЈОВАН ЈЕРКОВИЋ МАТО ПИЖУРИЦА

ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ

Редакција uзмењеног u доuуњеног uздања

Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић, Живојин Станојчић

МАТИЦА СРПСКА НОВИ САд

2010

Рецензенти

ИВАН КЛАЈН ДРАГО ЋУПИЋ

Припрему овог издања, као пројекат Одељења за књижевност и језик Матице српске

у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, финансирало је Министарство науке Републике Србије,

а штампање је омогућило Министарство културе Републике Србије

С А Д Р Ж А Ј

ПР А В И Л А И Њ И Х О В И О С Н О В И

1. ПИСМО п. ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР . . . . . .

Уводне напомене т. 6-7. Системски односи између екав. и ијек. изговора т. 8. Остала ближа правила и препоруке т. 9. Додатна упутства којима се регулишу спец. случајеви т. 10-12.

I I I . ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И ОДНОСИ ГЛАСОВА

Уводна напомена т. 13. Сугласник х т. 14-17. Сугласник ј т. 1 8. Једначење сугласника по звучности т. 19-20. Једначење сугласника по месту и начину артикулације т. 21-22. Разједначавање сугласника т. 23. Упрошћавање сугласничких група т. 24-28. Друге сугласничке промене и норма т. 29. Однос К/Ц, г, х према '1, Ж, Ш т. 30. Однос к, г, х према Ц, з, с т. 3 1 . Односи група ШШ, жд и других сугласника и сугласничких група т. 32. Односи '1 - ћ и џ -ђ т. 33. Утицај природе сугласника на избор вокала који следи т. 34. Промена л у о т. 35-36. Непостојано а т. 37.

IV. ВЕЛИКО СЛОВО

Уводне напомене т. 38-39. Властита имена т. 40-75. Прва реч у реченици, огласу, обрасцу и сл. т. 76-77. Речи из поштовања т. 78-79.

т. стр.

1-5

6-12

1 3-37

38-79

1 5

22

30

55

У. СПОЈЕНО И ОДВОЈЕНО ПИСАЊЕ РЕЧИ . . . . 80-141 74

Уводна напомена т. 80. Именице т. 8 1-109. Заме-нице т. 110-113. Бројеви и изведенице од њих т. 114-121. Глаголи т. 122-125. Прилози т. 126-129. ПредЛОЗИ т. 130-13 1. Везници, реч це и узвици т. 132-135. ПредЛОШКИ спојеви т. 1 36-141.

VI. ИНТЕРПУНКЦИЈА Уводна напомена т. 142. Тачка т. 143-149. Запета т. 147-157. Црта т. 1 58-160. Цртица т. 1 6 1 . Тачка са

142-1 77 98

6 Садржај

запетом т. 162. Две тачке т. 163-164. Заграда т. 165- 166. Наводници т. 168. Упитник т. 169- 170. Узвичник т. 171 - 1 73. Остали правописни и помоћни знакови т. 174-1 77.

VП. СКРАЋЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . 178-184 144

Уводна напомена т. 1 78. Опште (домаће) скраћени-це т. 179. Интернационалне и прилагођене опште и мерне скраћенице т. 180. Верзалне скраћенице (акро-ними) т. 181 . Вербализоване скраћенице т. 182. Сло-бодно и програмирано т. 1 83-184.

УIII . ПОДЕЛА РЕЧИ НА КРАЈУ РЕДА . 185-187 152 IX. КОМБИНОВАЊЕ ПРАВОПИСНИХ ЗНАКОВА И

ВИДОВА ТЕКСТА ИЛИ СЛОГА . . . . . . . 1 88 155

Х. УОБЛИЧАВАЊЕ РЕЧИ ИЗ КЛАСИЧНИХ ЈЕЗИКА И ДРУГЕ ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ЛЕКСИКЕ . . 189-194 160

Основни нормативни приступ т. 1 89. Системска но-стрификација стране грађе т. 190. Прилагођавање завршетака аластитих имена т. 1 9 1 . Транскрипција графија и преузимање гласова т. 1 92. Преношење новогрчких имена т. 193. Уобличавање грчке, ла-тинске и друге интернационалне лексике и историј-ски контекст у којем се формирао српски језички стандард т. 194.

XI. ПРИЛАГОЂЕНО ПИСАЊЕ ИМЕНА ИЗ СТРАНИХ ЖИВИХ ЈЕЗИКА (ТРАНСКРИПЦИЈА) . . . . . 195-29 1 1 7 1

Начелни приступ т. 195-197. Особености транскрип-ције словенских имена т. 198-200. Језици поједи-начно (по азбучном реду) т. 20 1-290

Албански т. 201-203. Арапски и персијски т. 204-206. (Белоруски т. 198, 200г, Бугарски т. 198, 200бв, Грчки класични т. 191-1 92, новогрчки т. 193.), Енглески т. 207-215. Италијански т. 2 16-217 . Јапански т . 218. Кинески т . 219-230. (Латински т. 189- 192.) Мађарски т. 231-235. (Македонски т. 198, 200ав.) Немачки т. 236-238. (Персијски -в. арапски.) Пољски т. 239-242. Португалски т. 243-245. Румунски т. 246-248. (Русински т. 198, 200д.) Руски т. 249-251. Скандинавски језици т. 252-265. Словачки т. 266-267. Француски т. 268-275. Холандски т. 276-280. Чешки т. 281-284. Шпански т. 285-290. Закључна препорука т. 291 .

Р Е Ч Н И К У З П Р А В О П И С 25 1-508

ИЗМЕЊЕНО И ДОПУЊЕНО ИЗдАЊЕ МАТИЧИНОГ ПРАВОПИСА СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Редакторска група, у саставу Мато Пижурица (главни редактор), Милорад Дешић, Бранислав Остојић и Живојин Станојчић, приредила је измењено и дойуњено издање Правоuиса срйскога језика Матице српске из 1993. године (и у поновљеним издањима 1 994. и 2002), чији је главни аутор био Митар Пешикан, уз сарадњу са Јованом Јерковићем и Матом Пижурицом. Рецензенти првог издања били су Павле Ивић и Иван Клајн, а овог, измењеног и допуњеног, Иван Клајн и Драго Ћупић.

Као пројекат Матице српске а у организацији Одбора за стандардизацију српског језика, актуелни Правопис Матице српске претрпео је знатне измене и допуне, а оне се тичу пре свега следећег:

1) редоследом поглавља и начином обраде правописне материје умногоме се вратио белићевској традицији;

2) изостављени су прилози који не спадају у правописну проблематику;

3) постојећи текст је употпуњен у деловима у којима су уочене празнине у односу на раније правопис не приручнике и нове моменте које намеће пракса, јер се ради о врсти приручника који се смењују, а не комбинују;

4) текст Правила је скраћен, темељно прерађен и престилизован, посебно у оним поглављима у којима је имао дискусиони карактер, односно садржавао је више него што је нужно граматике и филологије и историје језика;

5) ослобођен је позивања на Правопис српскохрватскога језика двеју матица из 1960. године и свих релација према хрватској стандардизацији (нису, наравно, увођен е релације према "новим

" језицима); 6) унете су ограничене новине у скоро свим поглављима, али углав

ном само у детаљима у којима је пракса демантовала важећа правила или је уочен несклад између дефинисане норме и пописа примена које су даване у Речнику уз правопис; у новине свакако спада и укидање сувишних ужеправописних двојстава;

7) написан је готово нов текст о интерпункцији, потпунији и инструктивнији, али је он, наравно, у пуној сагласности са традиционалним српским правилима белићевске логичке интерпункције (аутор овог поглавља је Живојин Станојчић), а одељак о транскрипцији допуњен је скандинавским језицима (прилог је дао Љубиша Рајић), замењен је текст о прилагођеном писању имена из енглеског језика (дат је незнатно скраћен и у детаљима престилизован текст Твртка Прћића), а ретуширан је и прошире н део о француском (на основу исцрпног прилога Душанке Точанац Миливојев) и

8 Предговор

незнатно о словенским језицима (на основу образложених и прецизно датих сугестија које смо добили од Богдана Терзића);

8) Речник уз правопис је допуљен и то, пре свега, пописом примена правописних правила актуелном грађом;

9) уведено је знатно више инструктивних детаља и илустрација којима се подржава разноврснија функционална писменост;

10) у складу с нашом традицијом, ново издање је сачувало, донекле и даље развило, улогу правописа као приручног језичког саветника.

Приликом припреме овог издања, поред ауторских прилога наведених под тачком 7, главни редактор је имао на располагању обиман текст М. Дешића са корисним сугестијама, које су се тицале готово свих поглавља, с тежиштем на проблеме у вези са спојеним и одвојеним писањем, и Б. Остојића о правилима екавског и ијекавског изговора и о гласовним променама битним за решавање ортографских проблема (он се при томе држао текста из Прuручнuка за школе, који је на основу Матичиног Правописа писао М. Пижурица). Уз то, М. Дешић је пажљиво прочитао цео текст Правила и исправио грешке и превиде (у приручнику овакве врсте ниједан пропуст није неважан) . Изузимајући напред назначени удео сарадника на припреми издања и оне делове који су, уз мање или веће измене, преузети из текста М. Пешикана, цео текст, укључујући и речник, урадио је главни редактор М. Пижурица. Удео рецензента академика Ивана Клајна у припреми овог издања, у виду сугестија и директних интервенција у тексту, ближи је улози суредактора него рецензента на чему смо му неизмерно захвални.

Нови Сад, маја 2010. год. За Редакторску групу Машо Пuжурuца

ПРЕДГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ И ТРЕЋЕМ ДОПУЊЕНОМ

УЗ ПРАВОПИС СРПСКОГА ЈЕЗИКА

Под наведеним насловом предајемо Матици српској, а њеним позваним посредништвом и свим заинтересованим корисницима, већ дуго најављивану књигу, коју чини општи део - ПравШlа и њuxови основи и азбучни део - Речник. Сврха овога приручника, који предлажемо да служи као правопис, није да опозове правописну норму утврђену првим Матичиним правописом (Il), који је 1 960. године Матица српска заједно с Матицом хрватском објавила као обједињени српскохрватски правопис; он ту норму само осавремењује, дорађује и у потребној мери прилагођава и поправља, држећи се начела постојаности и континуитета српске књижевнојезичке културе и норме. Поред П, у непосредне основе ове обраде спадају Прилози Правопису (ПIl), које је 1989. г. објавила Матица српска, а усагласила их је радна група од једанаест лингвиста (п. Ивић, Ј. Јерковић, Ј. Кашић, Б. Остојић, А. Пецо, М. Пешикан, М. Пижурица, ж. Станојчић, Ј. Баотић, М. Караџа-Гарић, М. Шипка); с пуном пажњом имали смо у виду и оцене Мећуакадемијског одбора за ортографију и ортоепију (МО), у ком су током 1989-1990. г. радили представници пет академија (САНУ, ЈАЗУ, АНУБиХ, ЦАНУ и ВАНУ) , мећу њима и коаутори пп.

Разуме се, искоришћени су и други језички приручници, као и посебне обраде, а нарочито, већ у изради Прилога Правопису, елаборација правописних тема 70-их година у организацији сарајевског језичког института (Елаб. БиХ). Особито је искоришћена грађа и обрада транскрипције страних имена, највише прилози И. Клајна, Ш. Шоње, С. Јанковића, Д. Танасковића, Д. Разића, М. Ђорђевића, Ј. Буљовчића, М. Риђановића, Б. Дабића, Ј. Новаковић Лопушине, Р. Исмаиљија и др., а за неке друге теме Правописни приручник Св. Марковића, М. Ајановића и З. Диклића ( 1 972).

У целини пак приређивачи овај посао схватају као Довршавање програма започетог Прилозима Правопису и његово употребно саображавање околностима у којима живимо. Ово не значи да смо се формално и дословно ограничили на дораде и иновације које су обрадили ПП или расправио МО. У току самог приређивачког рада као стручног поступка наметнула се потреба знатних дорада, а онда и покоје модификације, употребне оцене, а почесто и поправке раније норме и ранијих оцена. Разуме се, имало би својих предности да су и те дораде и наше коначне формулације могле проћи кроз ширу тимску или комисијску расправу; али тим путем идући, овај приручник - ако би и дошао до краја - сигурно би каснио још коју годи-

10 Предговор

ну, а у нормативистици пуна сагласност људи од струке није реално ни могућна.

у свим дорадама и поправкама, већ од почетка рада на ПП, имали смо у виду начело да није добра норма ако се коси с језичким осећањем људи који добро владају књижевним језиком. Зато смо настојали да иновације не иду мимо тежњи које су се испољиле у бољој јавној речи и култивисаном језичком осећању, понегде се претварајући и у обичајну норму, коју - наравно - треба уважавати не мање него писану.

Употребно је овај правопис намењен првенствено задовољавању потреба српске језичке културе - српске у традиционалном и језикословном смислу, тј. културних и просветних потреба на тлу садашње Савезне Републике Југославије, као и оних књижевнојезичких средина које остају у културној и књижевнојезичкој заједници с тим простором. У складу с таквом реалном употребном наменом, текст приручника не иде (као први Матичин правопис) за формалном симетријом источне и западне грађе, односно српског и хрватског стандарда или узуса, него претежно оперише примерима и употребним оценама својственим језичкој култури источнијег дела штокавског наречја; мећутим, ни ону другу компоненту наш приручник информативно не искључује нити је нормативно дезавуише. Колико је концепт обраде изискивао освртање на хрватску стандардизацију (или шире схваћено западну), она је навођена начелно у оном виду који је, под именом "хрватскосрпски

" , добила у заједничком правопису 1960. г. (скраћено: хс.) , а који је примењиван у шестотомном речнику Матице српске (РМС) , на одговарајући начин и у израђеним књигама Речника САНУ (РСА).

Треба имати у виду да су одлике тога израза, доследније или делимично, примењивали и многи српски аутори. Тај факат, међутим, не искључује њихов израз из оквира српског језика, не само зато што су писци Срби него и зато што је и сама та хрватска стандардизација - након прихватања вуковске реформе - реално хрватскосрпска, јер међу својим темељним ослонцима има Вуков Српски рјечник и вуковски у првом реду српски је-зик.

Разуме се само по себи да је у обради једнака пажња посвећивана ијекавском и екавском изговору или књижевном наречју. У складу с тим, правопис се истовремено објављује у екавици и ијекавици. Садржај но су обе верзије истоветне, а разликују се само у лику приређивачког текста и коментара.

Ослонац на П огледа се не само у високом степену одржавања његове норме него и у изричитом указивању на однос те раније и садашње иновиране норме. Замисао је приређивача да треба оставити једно прелазно раздобље у ком би се, као право писаца текста, уважавало и придржавање појединих решења из првог правописа, иако се сада друкчије нормирају. Тако би се избегао притисак на људе да невољно мењају узусе ако су им постали блиски и природни, а дало би се и прилике да сама пракса верификује установљене иновације.

Приређивачи су свесни да допуштени дублетизам изазива доста незадовољства код многих посленика на пољу језичке културе, који би радије прихватили приручник с једноструким саветима у стилу "није - него

" , без објашњења зашто је то тако и без остављања резервне могућности. Превиђају при томе да таква једнострука решења често не би могла бити управо она којима лично дају предност и да је дублетизам језичка реалност; њега у стварном књижевном језику (и то добром, негованом) има и знатно више него у нормативним приручницима, јер они само делимично обухватају и

Предговор 1 1

предочавају стварна двојства. Једноставни су само они приручници који остављају много празнина и недоречености.

И сами, међутим, уважавамо потребу за одређеношћу препорука, па смо јој ишли у сусрет колико смо могли. Констатујући разна двојства у општем тексту приручника, кад год смо нашли основа за то, дали смо предност једној варијанти, било по општој правописној логици било по употребној оцени преовлађујућег српског изражајног узуса. У правописном речнику идемо и корак даље у том правцу, јер редовно предочавамо онај лик који по нашој оцени има употребну предност, а варијанту којој не придајемо исти употребни значај (иако је нормативно признајемо) наводимо у загради, или са вербалном оградом, или је и не наводимо, него само упућујемо на тачку у тексту где су предочене дублетне могућности. Наше оцене обичнијег и необичнијег настоје да погоде преовлађујуће културне узусе на штокавском истоку, па су неизбежно релативне. Осим тога, кад се иде корак даље у нормирању, не може се жигосати као некњижевно оно што је до јуче било школски стандард.

Према томе, ко није задовољан обликом предоченим у речнику, нека провери у одељку на који се упућује предвиђа ли се (на основу П или других момената) и друга могућност. Ко пак исправља туђе текстове без сагласности аутора, дужан је да сагледа сав остављени нормативни оквир, поготово за интервенције које би се могле схватити као нарушавање нечијег националног израза.

Расположиво време није допустило да довољно дуго тражимо и дотерујемо што складније стилизације, као ни оптимални лик и структуру речника. Оценили смо да не можемо текст свести на сама аподиктична правила, без образлагања и објашњења. Не надамо се да ћемо тиме избећи х и -љ а д у з а ш т о (од "зашто?

" до "зашто?!" и "зашто!!

") - уобичајених и у сређенијим приликама у нормативистици ове врсте. Али определили смо се за тај много заметнији приступ највише ради просвете, где треба не само примењивати правопис него такође предавати и учити лекције о њему; а и ради оних који и изван школе настоје да унапреде своја знања о језичкој култури. Да би служила тим потребама, књига мора настојати да буде не само правилник него и општеобразовни приручник, па и уџбеник - док се не замени бољим; чинило нам се да без тог настојања не бисмо ни половично довели до краја започети посао.

у истом духу, у Р е ч н и к нисмо унели само ортографску материју (тј. како се з а п и с у ј е оно што реално живи у језику), него и многе прекораке у граматичку и речничку културну норму. Иако је у речник - у поређењу с Правописом из 1960 - ушао само невелик број речи, много ранијих оцена требало је проверити, а почесто и дорадити или поправити - колико нам је пошло за руком и колико је дозволио циљ да речник остане једноставан и погодан за свакодневну примену и брзу консултацију, као и да преко њега корисник лако нађе у општем тексту обраду и оцену оног питања које га заинтересује.

у те сврхе и у самом општем делу настојали смо да видљиво одвојимо правила и препоруке од уводне и приступне обраде мерила; а најсложенија поглавља - велико слово и спој ено и одвојено писање речи - закључена су сажетком, у коме се види основни нормативни исход обраде. У поглављу о транскрипцији неизбежно специјализована обрада редовно се закључује алфабетским прегледом туђих графија с кратком препоруком како да се свака преслови, те се тиме обично сасвим лако може послужити свако ко дође до податка како се неко туђе име изворно пише у датом језику.

1 2 Предговор

У тренутку кад Матици предајемо рукопис, на крају з л о г п р о љ е -ћ а 1993, у намери нам је и на реду израда и кратког српског правописа, тј . сажетије напоредне верзије овог издања. Она би - остављајући овој опширнијој обради казивања о основима и мерилима - сажимала оно што предлажемо као норматив и држала се уобичајеног лика наших правописних приручника. Намена јој је да у координацији са овим Правописом српскога језика олакша најчешћу приручничку примену, у просвети и за шире културне потребе.

У међусобној подели посла први потписани писао је општи део, а друга двојица састављала су речник. Међутим, налази и закључци речничке обраде уткивани су у правила, а речник је подешаван да буде потпуно сагласан са општим делом. Између два дела приручника нема, дакле, нормативних несагласности, ако се није поткрала која нехотична.

22. јуна 1993 М. Пешuкан - Ј. Јерковић - М. Пuжурuца

НАПОМЕНЕ УЗ ТРЕЋЕ ДОПУЊЕНО ИЗДАЊЕ

Текст Правила није мењан. Речник је допуњен са више од хиљаду нових одредница, што значи да је, с обзиром на начин давања речи исте основе у низу, број речи увећан за неколико хиљада. Новоуведене одреднице су наравно у пуном нормативном складу с Правилима и с поступком који је примењен у првом ( 1 993) и другом неизмењеном издању ( 1994). Исправљене су (иначе ретке) штампарске грешке, понеки запажени превид и неколико грешака у азбучном редоследу. Допунама речника, односно потпунијим пописом појединачних примена дефинисане норме, корисници добијају умногоме инструктивнији правописни приручник.

[2002] Приређивачи трећег издања М. Пuжурuца и Ј. Јерковић

ПРАВИЛА И ЊИХОВИ ОСНОВИ

1. ПИСМО

1 . Основ савремене европске писмености чине три писма -грчко, лаiliuнско или лаiliuнuчко (латиница) и ћuрuлско или ћuрuлuчко (ћирилица). Ћирилица је, по важности, прво и ОСНОВНО српско писмо, од седамдесетих година хх века запостављена, маргинализована и запуштена, од потискивања у службеној и јавној употреби до уметничке стагнације. Она у српској традицији има и неспорну симболичку функцију и зато је оправдана њена фаворизација у службеној, јавној, просветној и културној делатности.· Новији културноисторијски И политички развој, везан пре свега за скоро једноиповековно српско-хрватско језичко заједништво (седамдесетак година и државно), из којег је настало богато српско наслеђе писано односно штампано латиницом (наравно, делом и старије од тог периода), потом савремене потребе културе и науке и комуникације (с доминацијом латиничких култура) - учинили су да сигурно владање латиницом и у писању српским језиком постане наша свакодневна потреба. Такав, истина редак, суживот двају писама, за нас с једино прихватљивим редоследом савладавања и приоритетом употребе - ћuрuлuца uа лаiliuнuца, верујемо, не може бити штетан по српску културу све дотле док ћирилица не би заиста била егзистенцијално угрожена.

• Грчко Uисмо је феничанског порекла, а Грци су га највероватније преузели још у Х веку пре наше ере. Дорадили су га, прилагодивши га гласовном систему свога језика. Осим тога, окренули су и смер писања (прешли су на писање слева надесно). Из грчког писма, у стручној и општој употреби, најчешће се срећу слова а (алфа), � (бета), у (гама), б (делта), :л: (пи), Q) (омега).

• Лашиница је грчког порекла, али су се с временом разлике повећавале те је настало посебно латинско писмо. У античко доба Римског царства развила се основна или општа латиница на којој се темеље сва национална латиничка писма.

• Сшарословенска азбука, касније названа 2ла20љица, настала је у IX веку као дело Константина Солунског, познатог као св. Ћирило.

• Чл. 10 Устава Србије гласи: У Реuублици Србији у службеној уuошреби су срйски језик и ћирuличко Йис.мо.

Службена уuошреба дрУ2и>: језика и аисама уређује се законом на основу УсШава.

16

аЛ јЈ сС

Писмо т. 2

Уведена је у живот и културу Словена најпре на простору Моравске и Паноније мисијом словенских првоучитеља Ћирила и Методија и њихових ученика, који ће је касније ширити и по друтим крајевима насељеним словенским живљем. Из подунавских земаља глагољица се убрзо пренела и у земље Јужних Словена. Код Срба је рано ишчезла из употребе, вероватно пре настанка најстаријих сачувани х ћирилских споменика. Њена утласта варијанта употребљавала се у Хрватском приморју (у цркви) све до XIX столећа.

• Ћuрилuца је такође настала веома рано, вероватно крајем IX или почетком Х века. Њени творци су ученици Ћирила и Методија, настављачи мисије Солунске браће. Ћирилица је од самог почетка имала већи број слова јер је укључивала 24 слова грчке мајускуле (велика слова) и слова створена да обележе гласове које није имао грчки језик. Српска ћирилица је више пута упрошћавана и реформисана, а свој коначни вид добила је реформом Вука Стефановића Караџића у првим деценијама XIX века (прва примена у Вуковом "Српском рјечнику" 1 8 18. г.) . Вук се држао начела: један глас - једно слово, једно слово - један глас.

• За систем и утврђени низ слова европских (а и других) писама употребљавају се три термина, делом подударног, а делом диференцираног значења. Термин а л Ф а б е т (настао од имена прва два грчка слова алфа /а/ и беii1а /fЗ/) има интернационални карактер и означава утврђени систем и поредак слова уопште, каткад и за она писма која не почињу еквивалентима слова а и �. Слично значење има термин а з б у к а (настао од два прва словенска слова аз /А/, бу"u /Б/, с тим што се често употребљава у суженом значењу - за словенске азбуке, ћирилицу и глагољицу, или само за прву. Термин а б е ц е д а настао је од назива прва четири латинска слова (а, бе, це, де - тј. А, В, С, D) и примењује се пре свега на латиничке системе слова; понекад се и он такође употребљава за било који систем слова.

2. Српску ћириличку азбуку чине следећа слова:

ББ кК тТ

вВ лл ћЋ

гГ љљ уУ

.иД мМ фФ

ђЋ нН хх

еЕ жж њЊ 00 цц чЧ

зЗ пП џџ

иИ рР шШ

Напомена 1 : Ћириличко писано и штампано мало " разликује се стилизацијом од латиничког k и не треба их мешати.

Напомена 2: Приликом преношења удвојених латиничких слова (програмски неуређеним аутоматским конвертовањем латиничког текста у ћирилички) треба се чувати механичког поступка: dl. = џ, а не дж; lj = љ, а не лј; nј = Њ, а не нј, с тим што треба обратити пажњу на речи као надживU)ети, поджупан, као и на интернационализме (латинизме) у којима латиничком nј не одговара ћириличко Њ (инјекција, инјунктив, конјутација, конјунктив, конјунктура, а не "ињекција

" и сл.) .

3. Основна латиница има 26 знакова. Ни у националним применама углавном није повећаван број основних словних фигура. Потребе националних писама решаване су на два начина: комбино-

Т. 4 Писмо 17

вањем постојећих слова (каква су наша слова dt, [ј, nј) или додавањем различитих знакова основној словној фигури (d, С, с, s, Z).

Латиничко писмо из времена српско-хрватског језичког заједништва, чији се статус утврђује Уставом, законом и упутствима и препорукама надлежних државних, просветних, стручно-научних и културних органа и институција:

аЛ gG 00

ЬВ ЬН рР

сС iI rR

се јЈ sS

се kK sS

dD IL tT

dzDz IjLj uU

dD mМ vV

еЕ nN zZ

fF

��j

У писању страних имена и речи општег значења и у појединим научним и стручним текстовима употребљавају се још и слова qQ, wW, хХ и уУ. У абецедном реду q долази иза р, а остала слова овде датим редом између v и Z.

Напомена 1: За обележавање гласа ђ не треба писати dj јер има свој знак d. Напомена 2: Када цео текст пишемо великим словима (верзалом), двојна

латиничка слова се оба пишу као велика, дакле Nju Dzerzi - NJU DZERZI, Ljubljana - LJUBUANA. У латиничким акронимима (скраћеницама писаним великим словима) двојна слова се пишу као велика (NJK = њемачки језик и књижевност). При размакнугом (спационираном) писању сва слова се једнако раздвајају (L ј u Ь 1 ј а п а а не Lj u Ь lј а п а). Ако се натписи (нпр. MENJACNICA) пишу одозго надоле, NJ, U односно DZ не треба да остану састаwьени, него друго слово долази испод првог.

4. Слова се дају у ћирилици азбучним а у латиници абецедним редом. Њихов редослед је за свако писмо одређен. За ћирилицу не треба примењивати латинички редослед и обрнуто - у латиници ћирилички, што значи на пример да се у лексикографским делима штампаним ћирилицом примењује азбучни, а у онима штампаним латиницом абецедни ред.

Напомена: У функцији разбрајања односно рашчлањавања текста (уместо редних бројева) употребљавају се азбучним редом сва ћириличка слова: аЈ БЈ вЈ гЈ дЈ ђ ... У истој функцији, наравно абецедним редом, узимају се само слова из основне латинице: а, Ь, с, d, е . . . Понекад се у истој служби користе и слова грчког алфабета: а (алфа), � (бета) , у (гама), с5 (делта) . . .

18 Писмо т. 4

аА ђ Ћ ј Ј нН с С х Х ББ е Е кК њЊ т Т ц Ц вВ жЖ лЛ о О ћЋ ч Ч г Г з З љЉ пП у У џџ дД и И мМ Р Р фФ шШ

аА d D gG 1 L 00 t Т ЬВ dfDf ЬН lj Lj Р Р u U с С d D i 1 тМ r R v V с с е Е ј Ј п N s S z Z с с s s

v f F kK пј Nj v Z z

аА ђ Ђ ј Ј нН с С х Х ББ е Е кК њЊ шТ Ц Ц вВ жЖ лЛ о О ћ Ћ ч Ч г r з з љЉ аЛ у У l! џ дд u И мМ Р Р фФ шШ

аА d D gG 1 L о О t Т ЬВ dz Dz hH lј Lj рР и и с с dD i 1 mМ r R v V се е Е ј Ј п N s S z Z се s s v f F kK nј Nj v Z z

Ћирuличка азбучна и лашиничка абецедна шаблица

Писмо

,аЛ Ј1ј gSJ {У /ј!2 71о.е6 жХ з-:5 ии ј 'Ј кХ лЛ ЉЈЬ лt.JiL ft 7i н/Њ 1)0 аУС р:Р {; С ш3f[ f/h 1Ј гу �(jJ хХ 1frц, �� 1f1j шШ

,аЛ (јЈ2 {; с i'C �C Ј2Ј ddJJz dJ) .е r; IУ

Писмо т. 4

lапомена: Писање цртице испод малог рукописног слова Ш није правило, али није ни сувишно ако је склоп речи такав (нпр. ШUШМUШ, шuшаiIlU, ШiIlUiIlUiIlU, iIluшuна и сл.) да би се тиме олакшало брзо читање.

4Ј8l9�{;ЖЖ3Uј

1fКЛIb.Jlllflfb()1i jlf{;

Ш�У�ХХ��1fШ

Лvri3Ј:Ј!21Ј �3ICЗUЈ:Ј{; ЛЈЬJfL7i1Ь(ј :J[JJCJ/� п су фХИЦCltЧLШ

КШluграфско букварско аисмо

т. 5 Писмо 2 1

а А алфа - а L 1 јота -ј Q Р ро - r

� В бета - Ь Х К капа - k ar; L сигма - s у Г гама - g А Л ламбда - ) "[ т тау -t О � делта -d � М ми -т 11 уу ипсилон - У Е Е епсилон - е V N ни -п

срфФ фи - ph � Z � ...... х хи зета - z � кси - х Х - ch 11 Н ета - ё О О омикрон - О � чr пси - ps 8{}8 тхета - th Л П пи - р со Q омега - о

-------------- � ------- г ------ �---------------I 011 - u • • • I а Е L - ha, he, hi ... I а11, Е11 - аи, еи I

Грчко йuсмо и љегова лашuнuчка шранскрuйцuја

5. За означавање бројне вредности у употреби су а р а п с к и бројеви, који воде даље порекло из Индије. Р и м с к и бројеви пак имају помоћну службу и увек имају функцију редних бројева.

• у грчкој и латинској писмености системи писања бројева настали су још у античко доба. У Грчкој је овладало словно бележење бројева повезано са азбучним редом (систем енеада): првих девет слова значила су јединице, других девет десетице, а трећих девет стотине. Тај систем је примењен и у словенској глагољици, с нешто измењеним редом слова и с тим повезаним померањима бројне вредности; у ћирилицу (хронолошки млађу) враћен је подударан систем с грчким. У латинском је 1 (= 1) симболизовало прст, V (= 5) шаку а Х (= 10) укрштене две руке. Касније се овај симболички систем уклопио у словни, уз додавање L (= 50), С (= 100), D (= 500), М (= 1000).

Узорак система обележавања бројних вредности римским и арапским бројкама: I = 1, П = 2, IП = З, IV = 4, V = 5, VI = 6, VII = 7, VIП = 8, ЈХ = 9, Х = 10, XI = 1 1, ХП = 1 2, ХПI = 1 3, XIV = 14, XV = 15, ХУЈ = 1 6, ХVП = 17, XVI П = 18, ХЈХ = 1 9, ХХ = 20, XXVIП = 28, ХХЈХ = 29, ххх = ЗО, XXXVIП = З8, XXXIX = З9, XL = 40, XLVIII = 48, XLXIX = 49, L = 50, LI = 5 1 , LVI П = 58, LIX = 59, LX = 60, LXXVII = 77, LXXXIX = 89, ХС = 90, ХСIX = 99, С = 100, СЈ = 101, СЈС = 199, СО = 400, D = 500, ОССЈХ = 709, СМ = 900, М = 1 000, МС 1 100, МСМ = 1 900, ММ = 2000, ММЈХ = 2009 итд.

Напомена: У римском начину означавања бројних вредности знакови се збрајају слева надесно [ХХХIlI = 10 + 10 + 10 + 1 + 1 + 1; LX = 60 (50 + 10)], од већих вредности према мањима. Знак мање вредности писан с леве стране одузима се од знака веће вредности који следи [IX = 10 - 1; XXIX = 10 + 10 + (10 - 1)]. По правилу се узастопно понављају највише три бројке исте вредности (изузетак је ретко означавање 900 комбинацијом DCCCC уместо стандардног СМ).

11. ЕКАВСКИ И ИЈЕКАВСКИ ИЗГОВОР

6. Српски књижевни (стандардни) језик има два равноправна изговора: екавски и ијекавски. Разлика се заснива на замени старога вокала ,јат" (у ћирилици се обележавао словом D а у латиници са �). Избор између два изговора је слободан, уз само једно OI-раничење: није допуштено њихово мешање, ни у говору ни у писаном тексту, осим у уметничким делима (нпр. књижевним, позоришним и филмским) , где изговор може да послужи као средство карактеризације појединих ликова.

• у штокавским дијалектима старо јат има три замене: екавску, ијекавску и икавску. Икавска замена није ушла у основицу књижевног језика. Праштокавско јат пре замене био је глас између е и и (затворено е, које се обележава или као fO: или као ен), који је замењен на највећем делу терена између ХIIЈ и xv века. Екавска замена значи отварање његовог првобитног изговора, икавска затварање односно сужавање, док је ијекавској замени претходила нека врста дифтонгизације, уколико на каснијем ијекавском подручју није био сачуван његов дифтоншки карактер из ранијих епоха.

• Разлике измећу екавске и ијекавске верзије српског језика углавном су сведене на различите замене јата.

7. Екавска замена јата у књижевном језику има свега неколико одступања, са заменом и уместо е, која имају широку основу у новоштокавским екавским говорима и дугу и стабилну нормативну традицију. То су: а) у облицима компаратива придева мудрији, сшарији, новији и сл. (а не: "мудреји

" , "стареји" итд.); б) у одричном

облику глагола јесам - нисам, ниси, није, нисмо, нисше, нису (а не

"несам" и сл.) ; В) у инстр. једн. мушког и средњег рода замени ца и

придева - с оним, с добрим (а не "онем", "добрем

" и сл. ) ; г) у ген. , дат. , инстр. и лок. мн. заменица и придева: оних добрих, оним(а), добрим(а) (а не "онех

" , "добрем" и сл.) и д) у облицима имперфекта:

шресијах, uлешијах (али: бејах и бех од биШи).

8. Систематски односи између екавског и ијекавског изговора: а. Екавском дугом е, које води порекло од дугог јат, одговара

ијекавско ије (два слога, начелно кратка):

т. 8 Екавски и ијекавски изговор 23

цвёш, рёч, нём, двё ЮIёко, свёћа, сшёна рёка, корён, увёк, йрелёй снёг, слёЙ, делиши замёниши, йонёши, рёшка бёда, бёдник, белац, вёнац вёће, вёћник, дёше, лёгаши лёк, лёЙ, лёчиши, йёшао

цвUjеш, ријеч, нијем, двије млијеко, свијећа, сшијена ријека, коријен, увијек, йрелијей снијег, слијей, дијелиши замијениши, йонијеши, ријешка биједа, биједник, бијелац, вијенац вијеће, вијећник, дијеше, лијегаши лијек, лијей, лијечиши, йијешао

б. Екавском кратком е одговара ијекавско је наместо старог кратког јат:

мера, йесма, сесши мјера, йјесма, сјесши деца, бежаши, вечиш дјеца, бјежаши, вјечиш видеши, лешеши, недеља видјеши, лешјеши, недјеља лешо, колено, нега, недра љешо, кољено, љега, љедра бексшво, вежба, исшераши бјексшво, вјежба, исшјераши веђа, вера, вековаши вјеђа, вјера, вјековаши вешар, вешшица, дело вјешар, вјешшица, дјело девојка, звездица, зверињак дјевојка, звјездица, звјерињак

в. Екавском дугом ё одговара ијекавско јё у случајевима када је дошло до накнадног дужења, као нпр. :

(1) у ген. множ. именица: вёра, дела, замёна, колёна вЈера, дјела, медвјёда, кољёна медвёда, йресёка, расцёйа медвјёда, йресјёка, расц јёйа

(2) испред групе сугласника код које је најчешће на првом ме-сту неки од сонаната (н, л, љ, р, в):

сёнка (: сен, сена) сјёнка (: сјен, сјена) колёнце (: колено) кољёнце (: кољено) одёљци (: одељак) одјёљци (: одјељак) недёљни (: недеља) недјёљни (: недјеља) равномёрно (: мера) равномјёрно (: мјера) видёвши (: видеши) видјёвши (: видјеши)

(3) у речима одмила: дёва (: девојка) дёдо (: дед, деда) Лёйа (: Лейосава)

дјёва (: дјевојка) дјёдо (: дјед, дједа) Љёйа (: Љейосава)

(4) у итеративима (углавном изведеним од мО)есшо, мО)ера, сО)есши):

намёшшаши (: намесшиши) замёраши (: замериши) йресёдаши (: йресесши)

намјёшшаши (: намјесшиши) замјёраши (: замјериши) йресјёдаши (и йресиједаши : йресјесши)

г. Екавском кратком е одговара у ијекавском и:

(1) испред ј: вејаши, грејаши, сејаши умеју, разумеју, двеју, обеју

вијаши, гријаши, сијаши умију, разумију, двију, обију

24 Екавски и ијекавски изговор

(2) испред о насталог од Jl на крају слога односно речи: видео, део, желео, живео видио, дио, желио, живио досиео, .млео, хшео, цео досиио, .млио, хшио, цио

т. 8

(3) испред љ у речи бuљег (ек. белег) и изведеницама од ње: бuљег, бuљешка, забuљежиши и сл. (ек. белешка, забележиШи).

(4) Као и у ек. , уопштени су наставци тзв. меке промене у инстр. једн. М. и С. рода и у геН.-дат.-ИНСТР.-ЛОК. МНОЖ. заменичких и придевских речи: овим, нашим, добрим, ових, наших, добрих, овима, нашима, добрима.

д. у кратким слоговима иза групе сугласника чији је задњи члан р неутрализована је разлика између ек. и ијек. изговора (замена јата је е):

бреза (у ек. и бреза) , брегови, бреговиш, времена, вредноћа, вреднији, грешка, грешан, грешник, дремљив, дреновина, зреши, креиак, мрежа, огрев (дијал. су дгрјёв и дгријев), OKpeй.lbeњe, иовреда, сиречаваши, сшрелица, срећа, сшреха, шребаши, шрезнији, шрешња, цреиови и сл.

Напомене: Од претходног правила имамо две врсте ограничених одступања: (1) Неутрализовање разлика и у случајевима када гласу р не претходи

сугласник: горе ('навише'), резашu, рейа;

међутим, поштујући вуковску традицију, исправно је само: горјешu, рјечнuк, рјечuш, рјечuца, рјешавашu, йрорјеђuвашu, корјенчuћ, сшарјешuна и сл. ,

мада су у ијек. говорима широко распрострањени, у Црној Гори готово доследни, екавски ликови: горешu, јорење, речнuк, речuш, речuца, решавашu, йроређuвашu, уз паралелну употребу - корјечнчuћ и коренчuћ, сшарешuна и сшарјешuна и заст. черен и черјен.

(2) Због сачуваног осећања за границу саставница у ијек. су дозвољена двојства:

разређuвашu и разрјеђuвашu, разређuвач и разрјеђuвач (према риједак; али наравно разређuвашu и сл. према ред), разрешавашu и разрјешавашu, разрешење и разрјешење.

ђ. Системски карактер, значењски и историјски гледано, има и однос групе глагола са старим јатовским фонетизмом на -еши у ек. а -јеши у ијек. и заједничким облицима на -иши:

белеши - бијељеши, руменеши - румењеши, црнеши - црњеши, шуиеши - шуијеши и сл. у значењу 'постајати бео, румен, црн, туп'

према:

белиши - бијелиши, румениши, црниши, шуииши и сл. у значењу 'чинити што белим, руменим, црним, тупим'.

Напомена: Исправни су само неутрализовани облици (заједнички и у ек. и ијек.) на -uшu: грбавuшu, мршавuшu, слабuшu, шрулuшu, ћелавuшu (екав. ликови грбавешu, мршавеlllu, слабешu, шрулешu, ћелавешu и ијек. гр-

т. 8 Екавски и ијекавски изговор 25

бавјешu, мршавјешu, слабјешu, шруљешu, ћелавјешu у потпуности су потиснути, вештачки се провлаче само у речницима).

е. Екавском префиксу йре- (и његовом проширењу йред-) у ијекавском у принципу одговара йре- у кратким а йрије- у дугим слоговима. Међутим, замена йре- често се проширила и на случајеве с дугим слоговима, посебно тамо где је одржана смисао на веза с глаголима, код којих је процес уједначавања према кратким основама био изразитији.

(1) С ослонцем на глаголе с уопштеном кратком основом, изразиту предност (и регионалну и фреквенцијску) имају облици са йре-:

йревез, йревјес, йревој, йреглас, йрегон, Йре1С.ЛОЙ, йрекой, йрекор, йрелаз, йрелом, йрейјев, йрейис, йрейлеш, йрескок, йресшуй, йрешой, йреход и сл. ; уп. глаголе, доследно с краткоћом и са заменом йре-: йревесшu, йревезашu, йревuшu, йрегнашu, Йре1С.ЛОЙUШU, йрекойашu, йрекорuшu, йрелазuшu, йреломuшu, йрейевашu, йрейлешашu итд.

Напомена: У ијек. паралелно се употребљавају и исправни су, мада су неки ијек. ликови књишки подржавани (нпр. као грам. или геогр. термини): Uревара и Uрuјевара, Uревој и Uрuјевој, uредлог и uрuједлог, uрелаз и uрuјелаз, uрелазнu и uрuјелазнu, uресшуuна и uрuјесшуuна (година) , Uресшо и uрujесшо, uресшоље и uрuјесшоље, uресшонuца и uрujесшонuца, Uрећи-Uређем и (ређе) Uрuјећu-арuјеђем, али само йресшолонасљеднuк (уп. заст. и СТЮIски обојено ЙресШолодржац).

(2) Само облике са йре- имају: йребол (ране без пребола), йревид, йревод, йревоз, йрегuб, йреглед, йредио, йредмеш, йрезuд, йрезuр, йрекид, йрелuв, йрељуб, йремаз, йремјер, йремеш (у гимнастици, али йрuјемеш за врсту вина), йремор, йренос, йрейад, йресјек (али йријесјек у зн. сандук за жито одн. брашно), йрешок, йрешйuс, йрешйјев (нема облика као "пријевид

" , "пријегиб" и сл.).

Напомена: Претходним је реално прикључити и именице: йреглед, йрезuр, Uресјек (у основном значењу), иако се оне понекад срећу и у облицима са -ије- (йрuјеглед и сл.).

(3) Само йрије- у ијекавици имају неке углавном етнографске или заст. народне речи, као нпр.:

йрuјевор (предмет или објекат којим се нешто затвара), йрuје-1С.Лад (камени ослонац клада на отвореном огњишту) , йрuјелог (необрађена, прележала земља), йрuјемеш (врста вина), йрuјесјек (сандук за жито, у другим значењима - йресјек), йрuјеснац, йрuјесница, йрuјесо (слана вода у којој се кваси платно за превијање рана) , йрuјесолац (сурутка која се исцеди из засољеног сира), йрuјешран (премастан, опор за јело), йрuјечац (пречи, краћи пут, пречица).

26 Екавски и ијекавски изговор т. 9

Осшшzа ближа uравWlа и uреuоруке

9. Сложени односи дугог и кратког јата у творби, деклинацији и конјугацији (укључујући у вези с тим и положај дужине у односу на акценатовани слог, уп. нпр. замениши : замењиваши) одразили су се на његову замену. Они су у писању, апстрахујући прозодијски моменат, важни углавном само за ијекавски изговор. При томе је, наравно, опет важан моменат који сугласник претходи старом јату (с тим је повезан, у кратким слоговима, екавизам иза р и јотовање сугласника који то својство имају). Уп. нпр. илустрације скраћивања дугог слога:

а. у деминутивним образовањима (именичким и глаголским): цвијеш - цвјешић, вијенац - вјенчић, звијезда - звјездица, цијев - цјевчица; шијело - шјелашце/шјелешце, дujеше - дјешенце; мијех - мјешчић, свијешљеши - свјешлуцаши; бријесш - бресшић, дријемаши - дремуцкаши; гнијездо - гњездашце;

б. у аугментативима: свијеш - свјешина, цијев - цјевчина, цјевурда, мијех - мјешина; бријег - брежина;

в. у изведеним речима, као: бијел - бјеланце, бјелкасш, бијесан - бјесноћа, вијек - вјековаши, дијелиши - дјељив, дјелWlац, звијезда - звјездан, мијешаши - мјешавина, мјешанац, наговијесшиши - наговјешшај, коријен - корјениш, ријеч - рјечиш, рјечник, свијеш - свјешован, сшије-на - сшјеновиш, цвијеће - цвјећар, цијев - цјеваница; лијеu -љеuоша, љеuушкасш, слијеu - сљеuоћа, лujеuиши - љeuљив, љеuило (али лијеuак), млијеко - мљечан, мљекара, млијеч - мљечика; дријемаши - дремљив, дријен - дреновина, ждријебе - ждребад, вријеме - времешан, сшрujела - сшрелuмице итд. ;

г. у деклинацији именица средњег рода: дијеше - дјешеша, звијер - звјереша, шијело - шјелеса, вријеме - времена;

Д. у множинским облицима двосложних именица са уметком -ов-:

свијеш - свјешови, цвијеш - цвјешови, мијех - мјехови (и мијехови) , снијег - сњегови;

Напомена: На квантитетским двојствима засновани су признати ијек. дублети: вијек - вијекови и вјекови, мијех - мијехови и мјехови; лијек - лијекови и љекови, дио (ек. део) - дијелови и дјелови, дријен - дријенови и дренови , бријесш - бријесшови и бресшови;

ђ. у компаративима придева: бијел - бјељи, биједан - бједнији, шијесан - шјешњи, риједак -рјеђи, смијешан - смјешнији; блијед - бљеђи, лијеu - љеuши;

т. 10 Екавски и ијекавски изговор 27

е. у имперфектизованим глаголима: замијенuшu - замјењuвашu, оцијенuшu оцјењuвашu, одлијейu-шu - одљейљuвашu, ријешuшu - рјешавашu;

ж. у конјугацији (однос инфинитивне и презентске основе): сјећи, сјекох - сијечем, сијецuјах итд.

Напомена: Уп. у ек.: гнёздо - гнездашце, свёш - свешина, бёсан - бесноћа, лёuиши - леиљив, дёше - дешеша, свёш - свешови, брёсш - бресшови/брёсшови, бёдан - беднији, звёзда - звездан, врёме - времешан, млёко - млечан, сшрёла - сшрелимице, замёниши - замењиваши, дрёмаши - дремуцкаши, сећи, секох - сёчем, сёцијах итд.

10. Додатна упутства којима се регулишу мање или више специ-фични случајеви који се углавном тичу ијекавског изговора

а. У складу са ијек. нормом су итеративна образовања: са -uје-: досйијевашu, задијевашu, снабдијевашu, засијецашu, uзлијешашu, лијегашu, са -је-: замјерашu, намјешшашu, засједаШu.

б. Одлика ијекавског изговора су двојства: заливашu, доливашu, йоливашu и сл. (само тако у ек.) и залијевашu, долијевашu, йолијевати (с ослонцем на лuшu - лuјевашu),

- али само: залив, слив, йрелив, Йролив.

в. Према -шаћu, -шакнушu и -шећu итеративи гласе и у ек. и у ијек. зашицашu, uсшицашu и йрешицашu (некњ. је йрешјецашu и йрешuјецашu) .

г. И у ек. и у ијек. употребљавају се паралелно облици зайлешашu и зайлишашu, али само зарицашu се, срешашu се (некњ. су облици зайлuјешашu, зарuјецашu се, срuјешашu се) .

д. Екавском седешu, вредешu, мрзешu одговара ијек. двојство сједјешu, врuједјешu, мрзјешu и сједишu, врuједишu, мрзиШu. На ово двојство наслањају се облици сшаросједшzац и сшаросједјелац (заједнички ген. једн. гласи сшаросједuоца) .

ђ. Признају се двојства у ијек. облицима радног глаг. придева: сио и сјео, дио и дјео, срио и срео, а тако и од сложених глагола -задио и задјео, засио и засјео, йресрио и йресрео итд. Међутим, исправно је само јео (ио је дијалектизам), обрео, врео и зрео у придевском значењу, а врио, зрио и врео, зрео у глаголској функцији.

е. Недоследност у промени л на крају слога у о основа је ијек. двојства цио и цијел (йредјел, раздјел и удјел не спадају у српску норму).

ж. Ијек. двојство засновано је на колебању у ДУЖини слогова са старим јатом:

28 Екавски и ијекавски изговор т. 1 1

осмјехнушu се и осмијехнушu се, uодсмјехнушu се и uодсмијехнушu се, uросјед и uросијед, усљед и услијед, редослијед и редосљед, колосијек и колосјек, придев сљедећи, али глаг. прилог само слиједећи, бљедожуш и блиједожуш, свјеiШlOйлав и свијешлойлав, али само - бјелокос, бљедолuк, свјешлокос, потом uослијерашнu и uосљерашнu, uослијеuодневнu и uосљеuодневни, uреuодневни и uријеuодневни, uревремен и uријевремен, али само - uреШходни, uреuошоuнu и UреШUоШоUнu.

з. Разлике у квантитету условиле су облички и правопис ни дублетизам: бијеснuм и бјеснuм, uрuuовиједакајuрuuовијешкu и uриuовједака.

и. у стандардном српском језику прихваћена су и двојства: дводјелнu и дводujелнu, шродјелнu и шродијелнu, вододјелнuца и вододијелнuца, uсалмоuјевац и uсалмоuијевац, xUМHoujeвaц и XUМHouиjeвац,

али само: земљодјелац, uољодјелац, uољодјелсшво, нововјерац, иновјерац и сл.

ј. На реалностима (у писаним текстовима и у живом говору у Црној Гори) засновано је двојство: Нијемац и Њемац, Нијемци и Њемци, али нијемац, њемица ( 'нема особа м. одн. ж. пола') . Међутим, исправно је само: двјема, објема (не двијема, обuјема).

к. Према екавском блесак, блешшашu у ијекавском имамо: блијесак и бљесак, блијешшашu и бљешшашu,

а према екавском гнездо, угнездuшu, клешша, уклешшuшu, жлеб, мн. жлебовu у ијекавском:

гнијездо, угнијездuшu, клијешша, уклијешшuшu, жлијеб, мн. жљебовu

Напомена: Некњ. је и у ек. и у ијек. , иначе познато у народним говорима оба изговора - кљешша, укљешшuшu, гњездо, угњездuшu и у ијек. жљеб. у кратким слоговима ек. одблеСICuвашu, уклешшење, угнежђuвашu одговара ијекавско: одбљеСICuвашu, укљешшење, угњежђuвашu итд.

л. Пошто се не мењају сугласници с, з испред меких сугласника љ и Њ, насталих јек. јотовањем, исправно је једино: сљедећи, насљеђе, сљеuоћа, uосљедњи, сњегови, сњежнu (и снијежнu), озљеда и сл. (а не "шљепоћа

", "шњежни", "ожљеда

" нити релативно широко распрострањени ек. ликови код ијекаваца - следећu, uоследњu, uослеuодневнu, услед, наслеђе, слеuоћа, редослед, озледа).

11. На ограничен број речи (често књишког карактера) примењује се појединачно (лексичко) нормирање изговора:

а. И у ијек. су скоро једино обични екавски облици: дејсшво, дејсшвовашu, oiii.мeH, немушш, мезuмац, мезuмuца,

Т. 12 Екавски и ијекавски изговор 29

али су исправни и регуларни ијекавизми ошмјен, мјезuмац, мјезuмица.

б. Према ек. деловашu, деловање, у ијек. имамо дјеловашu, дјеловање, а према ек. зенuца ијек. зјенuца (мада је и у ијек. говорима широко распрострањен екавизам зенuца).

В. у ијек. је обичније uсшовјешан, него uсшовешан, мада јат није изворно.

г. У ијек. стандарду признају се само екавски облици: йрвенсшво, йрвенсшвен, йрвенац и кисео, кuселuшu, кuселuна, кисеоник и СЛ., мада смо у основама обеју група речи имали старо двојство -са е и са јат (йрвен- и йрвен-, кuсел- и кuсел-). Изузетак представља йрвијенац ( 'часник у сватовима' , 'прва ракија из казана') .

Д . Поред заједничког и у ек. и ијек. нисам, нисмо итд., у ијек. је исправно и нијесам, нијесмо (у Црној Гори по правилу тако).

ђ. Ијек. йрuљежан и уљез широко су прихваћени и у екавском, што се може рећи и за (у граматичком смислу) не стандардни ијек. зађевuца (једнако је необично ек. задевuца и ијек. задјевuца). Ијек. мјед, мједени обичнији су и У екавском него екав. ликови мед, медени (употребљавају се скоро искључиво турцизми бакар, бакарнu).

12. Властита имена (лична имена и презимена, географска имена, појединачни називи, нпр. друштава, клубова и сл.) говоре се и пишу изворно - онако како се изговарају и пишу у средини у којој су настала:

Белuћ - Бијелuћ, Београд - Биоградско језеро, Бела Црква -Бијело Поље, Белu Манасшuр, Недељко - Недјељко - Неђељко, Цвешко - Цвјешко - Цвијешuн - Ћешко, Цвешковuћ - Цвјешковић - Цвијешuћ - Цвишковuћ - Ћешковuћ, Сшейан - Сшјейан - Шћейан - Сшијейо, Косјерuћ, Пљевља, Сјеница, Бијељuна, Пријейоље, Приједор, Црвена звезда (спортско друштво), Горски вијенац, Просвеша (беогр. изд. предузеће), Просвјеша (српско културно-просветно друштво у Хрватској) итд.

IП. ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ И ОДНОСИ ГЛАСОВА

13. Српски вуковски правопис на нивоу речи у основи је фонолошки (главно начело му је: пиши као што говориш). Међутим, уочавање појединих гласова као функционалних јединица, које се у писаном виду представљају словима, самим слухом често није поуздано; у склопу акценатски обједињених говорних целина (а тако се језик по правилу остварује) тешкоће су још изразитије него у оквиру издвојених речи. Осим тога, склони смо да се ослањамо на народне говоре и на њима заснован колоквијални говор, а они се (чак и они који су ушли у основу књижевног језика) у многим битним детаљима разликују од стандардног језика. Између осталог, из тих разлога су за лакше разумевање и примену правописних правила нужна одређена знања из граматике којима се одређује норма гласовне структуре и избор облика. Зато су и у овај приручник укључена нека поглавља из нормативне граматике. Уз ово поглавље, то се односи и на претходно (о екавском и ијекавском изговору) ; из истих разлога укључене су и многе речи у речник уз овај правопис.

Сугласник х

14. Највећи део српских народних говора нема гласа х - он се или губи или замењује другим гласовима. Основно правило је да се глас х пише (и изговара) где му је по етимологији место, као нпр. :

а. хлеб, храна, храсш, махаши, рухо, уходиши, дах, крах, йрах, ших, смех;

б. хвала, хвалиши, схвашиши, ухвашиши; в. у ген. мн. придева, заменица и бројева: младих, сшарих, мо

јих, наших, десеших, йеших; г. у глаг. облицима: видех, скочих, чух (у аор.), говорах, рађах,

чишах, говораху, рађаху, чишаху (у имперф.) , радио бих (у потенцијалу) итд.

15. Норма је прихватила нека одступања од претходног правила:

а. Глас х се губи без замене:

т. 16 Гласовне промене и односи гласова 31

шрунуши, шрулеж, шанан (настало од шанахан) и саш (настало од сахаш); у српском стандардном језику наравно само исшорија, исшоријски, исшоричар и сл.

б. Признају се дублети - с губљењем гласа х без замене (што је у скоро свим примерима и најчешhи случај) или с његовим (ретким) чувањем:

ајвар и хајвар, алка и халка, алас и халас, алов и халов, алва и халва, алал(иши) и халал(иши), ам и хам, амајлија и хамајлија, амам и хамам, амалин и хамалин, ало и хало.

Напомена: Допуштено је двојство у придеву и радном глаг. придеву йодбуо и йодбухао, йодбула и йодБУXllа, йодбули и йодБУXllи, док у другим облицима треба писати (и говорити) х - йодбухнуши, набухнуши, йодбухнем итд.

В. Савременом спонтаном српском изразу својствени су једино облици са в уместо изворног х у примерима као:

бува (али презиме Буха) , мува, дуваши, груваши, куваши, кувар, uрошува, дуван, мувар (бот., али у стручној лит. И мухар, мухара и зоол. мухарица) , ђинђува.

Знатно је реалнија равноправност облика: уво и ухо, глув и глух, сув и сух (обичније је пак сухомеснаши него сувомеснаши uроизводи), uасшух и uасшув, вајаш и хајаШ.

Међутим, у српски језички стандард спада само: рухо, њух, дух, задуха, кожух, шрбух, крух (а не: руво, задува, крув и сл.) .

Напомена: Претходно се одражава на изведене облике, па је једино исправно: бувљи, мувљи, глувљи, сувљи (не спада у норму БУшЈи, мушЈи, глуши, суши), али - ушнu, оглушиши се.

г. Глас х је доследно замењен гласом ј у речима: аждаја, uроја, uромаја, јендек (ликови са х, као аждаха и сл. , чују се само у муслиманским срединама).

Признају се дублети: леја у ек. а у ијек. лијеха, чоја и чоха (облик са ј је обичнији и разумљиво има нормативну предност),

.

али облицима снаха и кухиња треба давати предност