IZVORI SVETLA

IZVORI SVETLA

Svetlost je EM zracenje koje potice iz atoma, tela koja emituju svetlosne talase nazivaju se svetlosni izvori. Po nacinu zracenja dele se na primarne i sekundarne. Primarni izvori su ona tela koja zrace na racun sopstene E. Razlikujemo toplotne, luminiscentne i stimulisane svetlosne izvore. Toplotni su zagrejana tela, njihova svetlost je vidljiva tek kada t. tela predje 800K. Na visim t-ma usijanje tela prelazi iz crvenog preko narandzastog do belog. Kod luminiscentnih izvora svetlost se dobija iz atoma molekula koji su pobudjeni udarima drugih cestica ili apsorpcijom drugog zracenja. Mogu nastati usled hemijskih procesa u samom izvoru ili na racun mehanicke E stvroene u samom izvoru. Posebno mesto zauzimaju laseri koji predstavljaju stimulisane emisije. Prema svojoj prirodi, svetlosni izvori se mogu podeliti na prirodne, sekundarne i vestacke izvore. Prirodni izvori svetlosti su oni kod kojih svetlost nije vestackiu prouzrokovana sunce. Sekundarni svetlosni izvori su sva tela od kojih se svetlost odbija (ne zrace sopstvenu svetlost). Vestacki izvori svetlosti su ona tela koja emituju svetlost usled sopstvenog izgaranja (sveca, petrolejska lampa itd.)

Sijalice sa uzarenim vlaknomSu stakleni baloni pod vakumom ili napunjeni inertnim gasom u kojima je smesteno vlakno koje je najcesce volfram. Daju svetlost slabog intenziteta i imaju kratko vreme trajanja (1000 sati). Daju zuto-crveno svetlo temp. Boje izm. 2800-3400K.Voltin luk

Je izvor svetlosti sa ugljenim elektrodama i daje svetlost jakog intenziteta bele boje. Temp je 5000K, sto je pogodno za osvetljenje u reprofotografiji. Nedostatak im je u tome sto pri radu stvaraju crnu prasinu koja pada po prostoriji. Daje svetlost neujednacenog intenziteta sto predstavlja problem pri odredjivanju ekspozicije.

Halogene sijalice

Koriste se u repro kamerama. To su sijalice sa uzarenom volframovom niti slicne su klasicnim sijalicama ali je udeo vidljive svetlosti veci. Kao balon za sijalice koristi se kvarcno staklo, a balon se puni nekim halogenim elementom koji usporava pregorevanje volframove niti. Poseduju temp. Zracenja izmedju 3000-3400K.

Fluorescentne cevi

Koriste se kao izvor svetlosti u reprofotografiji. Primenjuju se kod kamera svih tipova za posvetljavanje transparentnih originala, kao izvor svetla za fotografiju u boji i za kopiranje manjih stamparskih formi.

Ksenonske cevi

Emituju svetlost el. praznjenjem u gasovitoj sredini. Napravljena je od kvarcnog stakla koje je otporno na temp. Promene, a pored vidljive propusta i UV svetlost. Cev je ispunjena plemenitim gasom ksenonom. Da bi se pobudila cev sadrzi poseban uredjaj za startovanje i odrzavanje stalnog radnog napona. Mogu biti sa visokim ili niskim pritiskom. Koriste se kao stalni izvori svetla za snimanje u reprofotografiji. Temp boje je 6000K.Metal halogena lampaKoriste se kod ofset i fotopolimernih stamparski formi. Ako metal halogenidna lampa sadrzi galijum hlorid njena spektralna emisija odgovara dijazokopirnim slojevima ofset ploca, ako lampa sadrzi feri hlorid onda njena emisija odgovara foto osetljivim foto polimernim slojevima i filmovima za dnevno svetlo. Ove lampe pokrecu sistemi za paljenje visokog napona a celokupnu svetlost emituju nakon 2-3min. Nikada se negase nego se drze u stand-by rezimu. Prilikom procesa kopiranja se ukljucuje na 100% a nakon toga se vracaju na pola snage. Jacine su od 1000-8000W. Sto znaci da stvaraju visoku temp. Da bi se to izbeglo ugradjuju se sistemi za hladjenje.

Laseri

Predstavljaju pojacivac i usmeravac svetlosti odr. talasne duzine. Rade po principu pretvaranja E svetlosti sirokog talasnog podrucja u E svetlosnih zraka tacno odr. talasne duzine. Tako da je E u njima jako koncentrisana. Sastoje se od aktivnog sredstva optickog rezonatora i pumpe. Prema vrsti radne supstance dele se na lasere sa cvrstom supstancom, a prema rezimu rada na impulsne i kontinualne lasere. Osn. karakteristika laserske svetlosti je velika uredjenost, strogo odredjeni pravac i smer i veliki intenzitet. Najvazniji laser sa cvrstim telom je rubinski laser. Obicno je izradjen kao dugacki rubinski stap koji je okruzen blic lampom kao svetlosnim izvorom. U graf. ind. se koriste helijum-neonski, argon-jonski laseri i poluprovodnicke diode. Energija kod helijum-neonskog lasera dobija se sudarom atoma helijuma sa atomom neona. U kvarcnoj cevi se nalazi smesa gasova. Kroz cev se izvodi el. praznjenje jednosmernim i visokofrekventnim naponom. Struja praznjenja iznosi nekoliko 1/10 mA. Postoje i poluprovodnicki laseri i laseri sa tecnom radnom supstancom. Kod poluprovodnickih lasera efekat stimulisane emisije ostvaruje se u poluprovodnickoj diodi. Kao poluprovodnicki materijal koristi se Galijum. Postoje i hemijski laseri koji direktno pretvaraju E koja se oslobadja pri hem. Reakcijama u E laserskog zracenja. Isticu se time sto se izborom podesnih molekula moze emitovati svetlost razlicitih talasnih duzina.Argon-jon laseri emituju intenzivno plavo belu svetlost, koriste se za osvetljavanje filmova koji su osetljivi na plavu boju. I zbog te cinjenice mogu se izlagati svetlo zutom svetlu koje predstavlja zastitno svetlo. Jednostavni su za rukovanje, ekonomicni i pouzdani u radu. Losa strana im je vel. kol. emitovane energije pri njihovom radu pa je potrebno dodatno hladjenje. Vece su povrsine tako da se ne primenjuju cesto.IR laseri - imaju siroku primenu, iako se polako iskljucuje zbog nove opeme. Brzo se pripremaju za rad, pouzdani su.

Helium-neon laseri emituju vidljivu crvenu svetlost. Karakteristicni su po brzoj pripremi za rad, pouzdani su a svetlost koju emituju lako se vidi i podesava u fokusu. Veoma su izdrzljivi ali emituju toplotu.

Crvena laserska dioda emituje crvenu svetlost. Karakteristicna je po brzoj pripremi za rad, kompaktna je. Ima relativno hladan rad u odnosu na druge gasne lasere i njena svetlost je vidljiva.

LED talasna duzina svetlosti znatno je manja u poredjenju sa drugim laserima. Poseduje mogucnost montiranja vise lasera na jednu glavu za osvetljavanja, ne emituje toplotu pri radu i emituje vidljivu svetlost.

Violet ljubicasti laser, predstavlja najnoviju tehnologiju. Uglavnom se primanjuje kod jednog dela osvetljivaca ofset ploca.

FOTOGRAFSKI MATERIJAL

Da bi smo sliku nekog objekta reprodukovali pomocu odgovarajuceg uredjaja (fotoaparat, kamera, skener...) potreban nam je materijal osetljiv na svetlo fotografski materijal. Svaki fotografski matereijal sastoji se od sloja osetljivog na svetlo i podloge.

Gradja fotografskog materijala

Vecina fotografskog materijala za graf. ind. sastoji se iz 7 elemenata: superzastitini sloj, medjusloj, emulzioni sloj, podsloj, poliesterska podloga, anti-halo sloj i zavrsni sloj.

Zadatak super zastitinog sloja je da fotografsku emulziju zastiti od mehanickog ostecenja. U mat varijanti ovaj sloj sadrzi dodatna mat zrna koja obezbedjuju eliminaciju vazduha izmedju ravne povrsine filma i staklene ploce uredjaja za kopiranje.

Medju sloj obezbedjuje da se izbegnu ogrebotine povrsine filma. Zajedno sa mat zrnima iz zastitnog sloja smanjuje eventualne ogrebotine i smanjuje bubrenje za vreme snimanja.

Fotografski sloj je najznacajniji deo foto materijala. Sastoji se od zelatinastog nosaca u kome su dispergovani kristali srebro halogenida koji pod dejstvom svetlosti reaguju fotohemiski.

Podloga sluzi kao nosac fotosloja i u zavisnosti od toga da li se za nju koristi papir ili transparentni poliester, govorimo o fotopapiru ili fotografskom filmu.

Anti-halo sloj ima zadatak da maksimalno apsorbuje svetlost.

Fotografski slojJe izgradjen od kristala srebrphalogenida dispergovanih u zelatinastom sloju. Kao fotoosetljivo jedinjenje naj cesce se koristi srebro-bromid koji se kristalise u obliku oktaedra. Osnovna kristalna resetka istog je heksaedar na cijim su vrhovima naizmenicno rasporedjeni joni srebra i broma. Velicina kristala srebrohalogenida odredjuje osetljivost foto emulzije na svetlo. Opsta osetljivost foto sloja na svetlo meri se u ASA ili DIN stepenima. Sto je manji stepen to je manja osetljivost. Osetljivost jedne emulzije ne zavisi samo od velicine i polozaja kristala, vec i od hemiskih i fizickih parametara kao sto su strani joni, necistoce i nepravilnosti kristalne resetke. Pored osetljivosti velicina kristala odredjuje mogucnost rezolucije odredjenog foto sloja. Pod rezolucijom se podrazumeva reprodukcija na filmu sto veceg broja finih linija na jednom filmu. Sto su kristali manji to je rezolucija veca.Zelatin

Je visoko molekularni polipeptid organskog porekla koji se dobija iz zivotinskih kostiju kuvanjem u vodi. Prvenstveno se koristi kao vezivo kristala za podlogu. Zahvaljujuci osobini da u vodenim rastvorima bubri i vezuje vodu za sebe, omogucava da u procesu obrade osvetljenih fotomaterijala razvijacker supstance dopru do kristala srebrohalogenida i na taj nacin nam omoguce proces razvijanja i fiksiranja. Hemiske osobine zelatina omogucavaju da se u njemu nalaze i druge supstance koje hemiski deluju i na kristale. Ovi dodaci su senzibilizatori, inhibitori i stabilizatori, kao i sredstva za smanjivanje povrsinskoh napona i ucvrscavanje zelatina. Zelatin ima pozitivnu osobinu da je cvrst pa se u procesu izrade dodaju i ocvrscivaci.

Podloga fotomaterijala

Treba da poseduje dimenzionalnu stabilnost pri promeni temperature i vlaznosti okoline. Danas se kao materijal za osnovu filma koristi poliester. Brzo se susi i nakon koriscenje ostaje odgovarajuce ravan i otporan je na cepanje. Takodje je tesko zapaljiv. Postoje dva tipa anti-statik zastite: pre hemiske obrade i permanentna. Antistaticnost pre hemiske obrade postize se dodavanjem specijalnih dodataka u zavrsni sloj. Ona obezbedjuje normalno funkcionisanje foto materijala u uradjajima za snimanje. Permanentna antistaticnost se obezbedjuje dodavanjem specijalnih dodataka u obliku dodatnog sloja izmedju poliestarske osnove i anti-halo sloja. Na dimenzionu stabilnost filma najvise utice utice upijanje i otpustanje vode, temp, hemiski procesi obrade filma i dugo cuvanje. Dimenzije filma se povecavaju sa apsorpcijom vlage. Kako je poliester neznatno osetljiv na vlagu, filmovi sa ovom podlogom su stabilniji od onih sa 3-acetatnom podlogom. Na promenu dimenzija uticu velike i ceste promene PH vrednosti sredine tokom hemiske obrade filma. Papir kao podloga za fotosloj je specijalno proizveden i na povrsini ima nanesen sloj barijum sulfata.Anti-halo sloj

Pri osvetljavanju filma svetlost prolazi kroz foto sloj i podlogu i stize do specijalnog sloja anti halo sloj. On maksimalno apsorbuje svetlost i sprecava nezeljene refleksije. Bez anti-halo sloja svetlost bi prosla kroz foto sloj i bili bi reflektovani sa podloge na unutrasnju stranu foto sloja, i tako bi nastali stetni halo efekti. Obicno se koriste takvi anti-halo slojevi koji su podesni i pogodni za prolaz svetla kroz njih. Ova karakteristika je znacajna kada se u optickom sistemu nekog uredjaja za fotografsku reprodukciju ne moze birati pravilna ili obrnuta slika reprodukcije na foto sloj, pa je neophodno osvetljanje kroz anti-halo slojh i podlogu. Proizvodnje fotografskog materijala

Foto materijal se proizvodi nanosenjem foto sloja na odgovarajucu podlogu (poliester, papir). Foto sloj u tecnom obliku naziva se foto emulzija i njena proizvodnje spada u oblast organske hemije i sastoji se iz vise faza. Polazna osnova pravljenja foto emulzije je pravljenje smese u hemiskom reaktoru, tako sto se rastvoru zelatina dodaje KBr. U nastali rastvor uz mesdanje se dodaje rastvor AgNO3 gde dolazi do stavranja srebro halogenida.Izrada fotografske emulzije

Da bi se povecala velicina kristala srebro halogenida pristupa se fizickom sazrevanju emulzije, koje se vrsi u prvobitnom reaktoru. Ova faza proizvodnje obezbedjuje da se naj sitniji kristali rastvaraju da bi se veci kristali povecali. Kada kristali dostignu zeljenu velicinu proces se prekida hladjenjem, gde foto emulzija iz rastvora prelazi u emulzioni oblik. Pre nanosenje foto sloja na podlogu dodaju se stabilizatori, opticki senzibilizatori, otvrdjivaci i supstance za smanjenje povrsinskog napona emulzije.

Nanosenje fotografskog sloja na podlogu

Obavlja se u specijalnim uredjajima koji obezbedjuju kontinuiranu proizvodnju foto materijala. Na pocetku uradjaja odvojeni su foto emulzija u tecnom stanju i podloga koja je smotana u rolnu. Emulzija se nanaosi na podlogu, a pomocu posebnih nozeva odredjuje se debljina nanosa foto sloja, zatim podloga kao beskonacna traka ulazi u hladnu zonu masine gde naneta emulzija prelazi u stanje gela. Zatim se povisenom temperaturom izdvaja voda iz emulzije i stvara cvrsti foto sloj.Osetljivost foto materijala na bojuFoto filmovi i papiri za gtef ind imaju razlicite nivoje osetljivosti, prema tipu primene. Sto je osetljivost veca to je filmu potrebna manja kolicina svetlosti za dobru osvetljenost. Od velike vaznosti za osobinu foto materijala je osetljivost na boju. Ljudsko oko je sposobno da registruje samo mali deo ukupnog spektra boja, dok foto materijal moze biti tako napravljen da registruje mnogo veci deo svetlosne emisije. Osetljivost foto emulzije na svetlost odredjene talasne duzine (boje) postize se dodavanjem organskih boja. Aparati za reprodukciju u graf ind. koriste razlicite izvore svetlosti cija talasna duzina moze biti od UV do IR. Filmovi za graficku ind daju naj bolje rezultate kada se osvatljavaju svetlosnim izvorom koji je predvidjen za njih. Osnovne grupe spektralne osetljivosti filma su sledece: UV filmovi su filmovi napravljeni za izlaganje izvorima svetla sa komponentama UV zraka. Spektralna osetljivost ovih filmova opada kod zute boje. Koristi se za reprodukciju pri dnevnom svetlu ili pri osvetljenju radne prostorije. Ortohtomatski filmovi su osetljivi na vidljivi deo svetla sve do narandzaste boje ukljucujuci i nju. Crvena boja skoro i da nema efekat na film. Filmovi osetljivi na crvenu boji su izuzetno osetljivi filmovi. Crveni laseri koji se koriste za osvetljavanje ovakvih filmova zbog bezbednosti imaji jako malu snagu, a sama crvena boja emituje samo deo elektro magnetne energije koju emituje plava boja. Osnovni tipovi su filmovi za helijum neonski laser, za crvenu lasersku diodu, za diodu za svetlosnu emisiju i film za IC lasersku diodu. Ovi filmovi su tako pravljeni da imaju tzv. slepu tacku na tamno zelenu ili tamno cian boju da bi se omogucilo koriscenje svetlosti tih boja za zastitno osvetljenje. Panhromatski filmovi napravljeni su tako da su osetljivi na sve boje u spektru. Posledice kontrast dosta nizi. Osvetljenje je svetlost tamno zelene boje. OSVETLJAVANJE I OBRADA FOTOGRAFSKOG MATERIJALA

Osvetljavanje fotografskog sloja

Delovanjem svetla na fotografski sloj dolazi do foto-hemijskih promena koje se ispoljavaju zracenjem, a nastaje stvaranjem elementarnog srebra, ovaj proces se naziva fotoliza srebrohalogenida: AgX=Ag+X gde je X neki od halogenida. Delovanjem manje kolicine svetlosti na fotografski sloj ne nastaju vidljive promene. Ustanovljeno je da se ipak u fotografskom sloju stvara elemnatrno srebro, ali u vrlo malim kolicinama. Nastala promena usled osvetljavanja fotografskog sloja naziva se nevidljiva ili latentna slika. Stvaranje latentne slike se objasnjava tako sto se srebro bromid formira kao kristalna resetka u kojoj se naizmenicno poredjani joni srebra i broma.

Obrada osetljivog fotografskog materijala pod ovom obradom podrazumeva se proces pretvaranja latentne slike u vidljivu. Obrada se sastoji iz sledecih faza: razvijanje, prekidanje, fiksiranje i ispiranje.Razvijanje je redukcioni hemijski postupak kod koga se srebrohalogenid redukuje u elementarno srebro. Da bi se obezbedila ova reakcija hemijski rastvor koji nazivamo razvijacem mora se sastojati iz: razvijacke supstance, aktivatora, usporivaca, konzervansa i vode.

Razvijcke supstance da bi doslo do procesa razvijanja u sastavu razvijaca treba da se nalazi redukciono sredstvo koje se naziva razvijacka supstanca. Kao razijacka supstanca najcesce se koriste organska jedinjenja.

Aktivator sastoji se iz baznih supstanci koje ubrzavaju proces razvijanja. To se postize povecanjem disocijacije razvijackih supstanci u vodi. Kao aktivatori koriste se baze i supstance sa baznim dejstvom. Najcesce se koriste NaOH i KOH, a od supstanci sa baznim dejstvom Na2CO3 i K2CO3. PH vrednost razlicita je za svaku razvijacku supstancu. Kod modernih razvijaca koriste se razlicite smese tzv. Puferi, koje odrzavaju PH vrednost konstantnu. Ovi razvojaci su jako stabilni i obezbedjuju konstantne rezultate.

Konzervans minimalizuje efekte oksidaciju kiseonikom iz vazduha. Najcesci konzervansi su Na2SO3 i NaHSO3. konzervans sprecava prevremenu oksidaciju razvijaca. Kolicina sulfata u razvijacu zavisi od razvijacke supstance, PH vrednosti, razvijaca, radne temperature razvijanja i dugotrajnosti razvijaca.Usporivac usporava proces razvijanja i sprecava pojavu mrene zbog formiranja klica srebra na neosvetljenim delovima filma, kao usporivac se koristi KBr, a u novije vreme i benzijatrol.

Voda ima zadatak da rastvori sve hemikalije iz rastvaraca i da pri procesu razvijanja obezbedi prodiranje razvijacke supstance u zelatin fotografskog sloja. Najbolje je koristiti destilovanu vodu. Voda iz vodovoda sadrzi u sebi razne rastvorene soli i rastvoren CO2 i O2. ako se koristi voda iz vodovoda soli iz vode iztalozice se pa ce razvijac biti mutan, a rastvoren kiseonik dovesce do delimicne oksidacije razvijacke supstance.Priprema razvijaca razvijaci se pripremaju tako sto se pojedine komponente rastvaraju u toploj vodi, od 40-50oC. Kada se sve komponente rastvore, dodaje se voda do kolicine predvidjene recepturom .Vrste razvijaca prema heijskom sastavu i vrsti filma koji se razvijaju, razvijaci se dele na lith, line, rapid access, hibridne i druge razvijace.

Lith razvijaci postupak razvijanjazasnovan je na hidrohinskim razvijackim supstancama koje omogucavaju dobijanje visokog kontrasta uz pojavu neznatne gustine mrene. Vremenski interval razvijanje je mali. Sa hidrohinskim razvijacima samo neki od filmova mogu da podnesu gubitak osetljivosti i da dostignu opticku gustinu iznad D=2,4. gubitak osetljivosti se nadoknadjuje produzavanjem vremena razvijanja. U praksi to bi dovelo do ceste promene brzine razvijanja, a samim tim i do nesigurnosti i gresaka u radu. Lith razvijaci su jako osetljivi na oksidaciju kiseonikom iz vazduha. Radna temperatura za rucnu obradu je 20oC, a za masinsku 24-27oC.Line razvijaci ovaj postupak zasnovan je na primeni metol-hidrohinskih razvijaca sto je dovelo do mogucnosti visestrukog povecanja osetljivosti fotomaterijala tokom razvijanja. Svi osvetljeni detalji slike na filmu razijaju se brzo i kontinuirano. Promena uslova pri eksponiranju kod line razvijanja dovodi do pada opticke gustine od D=0,1 za razliku od lith razvijanja gde pri istoj proceduri dolazi do pada od D=1,0. line razvijaci imaju vecu postojanost prema oksidaciji kiseonikom iz vazduha. I pored povecanih radnih temperatura razvijanja, oksidacija se odvija veoma lagano, a regeneracija se vrsi istim razvijacem bez dodatnih komponenti. Temperatura rada je od 26-45oC, a vreme razvijanja od 10-70sec. Maksimalna opticka gustina D 3,5.Rapid access filmovi u stvari predstavljaju line razvijac, aobuhvataju sve razvijace pomocu kojih se postizu kratka vremena obrade fotografskog materijala. Ovi razvijaci sadrze kao katalizatore fenidon i metol tako da razvijanje zapocinje istog momenta kada se osvetljeni fotomaterijal izlozi njegovom dejstvu. Za regeneraciju je potrebna zamena istrosenog razvijaca svezim. Preterana regeneracija nemoze mnogo naskoditi kvalitetu, ali nedovoljna dovodi do pada gustine zacrnjenja. Karakteristike rapid access filmova definise struktura kristala srebrohalogenida. U svaki kristal dodaje se po nekoliko atoma radijuma i iradijuma, ovi atomi obezbedjuju maksimalnu osetljivost na svetlost uz povecanje kontrasta sto ove filmove cini idealnim za osvetljavanje u uredjajima sa laserima male snage.Hard dot filmovi koriste slicnu tehnologiju emulzije kao i RA filmovi. Emulziji se dodaju slozeni molekuli tzv. Nukleatori koji ubacuju elektrone u kristalnu resetku srebrohalogenida i to samo u osetljivim delovima emulzije. Na ovaj nacin se osigurava razvijanje filma uz ostvarivanje velike gustine i jasne razlike izmedju oblasti sa slikom i transparentne oblasti. Slabija strana ovih filmova je potrebna veca koncentracija radnog rastvora razvijaca i dvostruko veca regeneracija u odnosu na RA filmove.Razvijanje sa aktivatorom latentna slika se pretvara u vidljivu dejstvom aktivatora i stabilizatora u masini za automatsko razvijanje. Dejstvom aktivatora supstance razvijaca u emulziji se aktiviraju i pocinje proces razvijanja. Dejstvom stabilizatora prekida se proces razvijanja. Ovaj postupak se danas koristi samo u novinskoj proizvodnji.Prekidanje razvijanja osvetljeni i razvijeni fotomaterijal treba podvrgnuti fiksiranju. U trenutku fizickog prenosa fotomaterijala iz ravijaca u fiksir na njemu se zadrzava odr. Kolicina razvijaca pa se proces razvijanja moze nastaviti i ako to vise ne zelimo. Zato odmah iz razvijaca stavljamo tzv. Prekidnu kupku. Kao prekidna kupka najcesce se koristi 2% rastvor sircetne kiseline. njenim dejstvom se smanjuje brzina razvijanja. Prekidne kupke se koriste samo kod rucne obrade fotografskog materijala. Kod masinske obrade se ne koriste jer bi znatno poskupela uredjaje.

Fiksiranje kako je srebrohalogenid osetljiv na svetlo, izlaganje razvijenog fotomaterijala svetlosti doveli bi do dalje redukcije srebra. Da bi se ovo izbeglo fotografski materijal se odmah posle razvijanja podvrgava procesu razvijanja. Proces pretvaranja kristala srebrohalogenida iz razvijenog foto sloja u rastvorene soli i njihovo rastvaranje u vodi naziva se fiksiranje. Na brzinu procesa fiksiranja utice hemijski sastav, debljina fotografskog sloja, koncentracija fiksira, radna temperatura i stepen istrosenosti fiksiranja.Line masine zbog velikog transportnog puta fotografskog materijala kroz procesne kupke, obezbedjuje visoku produktivnost visoko osetljivih filmova pri radnoj temperaturi preko 30oC. Vreme razvijanja od 30-40sec uz dobijanje najboljih mogucih rezultata. Zbog dubokih tankova, oksidaciji kiseonikom iz vazduha podlozan je samo jedan mali deo razvijaca, cime je sama oksidacija razvijaca svedena na minimum. Zbog visoke produktivnosti male line masine karakterise konstrukcija stabilnog modela sa sadrzajem tankova za procesne kupke do 10l, novi transportni put materijala i vodjenje materijala kroz tankove sa malim brojem parova valjaka. Po konstrukciji su slicne velikim line masinama za razvijanje. Bitna razlika je u manjoj zapremini tankova za procesne kupke i kracem transportnom putu materijala. Smanjenje transportnog puta dovodi do nedovoljnog razvijanja materijala, da bi se to izbeglo smanjena je brzina transporta a povecana temperatura procesnih kupki. Smanjenjem brzine transporta materijala nema bitnog uticaja na kvalitet proizvoda, dok povecanje temperature moze imati losu stranu, a to je stvaranje pojacane osnovne mrene. Razvijanje ce biti mekse i dolazi do povecanja neostrine.Rapid access masine za razvijanje su brzo razvijajuce masine koje su uglavnom stoni modeli koje karakterise mali kapacitet tankova, kratak transportni put fotografskog materijala i vodjenje materijala kroz ravne posude. Visoke temperature razvijaca i fiksira dozvoljavaju skracenje transportnog puta fotomaterijala na 10-20cm cime je omogucena ugradnja ravnih posuda umesto dubokih tankova sa skupim transportnim sistemom valjaka. Izmedju ravnih posuda su postavljeni parovi valjaka koji vuku fotomaterijal. Hemikalije koje se nalaze u rezervoarima bez prisustva vazduha stalno se upumpavaju u posude i nakon razvijanja propisane kolicine fotomaterijala potpuno se promene.RASTERSKA FOTOGRAFIJAOsnovni princip je da se povrsine sa bojom nanetom na papir naizmenicno prekidaju nizom povrsina na koje nije naneta boja i koje ljudsko oko vidi kao belu boju papira. Ove povrsine prikazane su u obliku linija razlicitih debljina ili razlicitim velicinama tacaka. Ako su linije ili tacke dovoljno male da ih ljudsko oko pojedinacno ne vidi onda je iluzija tona kompletna. Pojava fotografije dovela je do mogucnosti da se pretvaranje visetonske slike u jednotonsku izvodi fotomehanicki.

Formiranje rasterskih tacaka

Svetlo reflektovano sa originala prolazi kroz objektiv i pre fotro osetljivog sloja nailazi na raster mrezu. Pri snimanju stakleni raster se nalazi neposredno pre foto osetljivog sloja, prenosi se projekcijom na njega, pa otuda ovu vrstu rastera zovu i projekcioni raster. Reflektovano svetlo prolazi kroz raster prozorcice a raster mreza sprecava njihov prolaz, i padaju na foto sloj, pa otuda foto sloj nije osvetljen po citavoj povrsini vec iza rasterskih prozorcica. Velicina tako nastalih rasterskih tacaka zavisi od intenziteta svetla koje se reflektuje od originala. Rasterske tacke nisu jednako zacrnjene. Zacrnjenje kod tacke u sredini je naj jace i slabi prema periferiji. Rasterska tacka sa malom periferijom naziva se tvrda tacka a sa malom meka. Postpje tri teorije o formiranju rasterske tacke: teorija kamere sa rupicom, polusenke i difrakcije. Teorija kamere sa rupicomSvaki rasterski prozor se ponasa kao kamera sa rupicom i projektuje umanjenu sliku dobijenu na objektivu na foto sloj. Prema tome stvorene rasterske tacke su slike otvora objektiva.

Teorija polu senke

Temelji se na cinjenici da se svetlo prostire pravoliniski. Zbog toga se iza rasterskih prozorcica stvara senka i polu senka jer je sirina rasterskih linija u odnosu sa velicinom otvora objektiva. Zahvaljujuci polu senki moguce je postici na fotosloju vece ili manje rasterske tacke. Svetli deo originala stvara veliku rastersku tacku a tamni malu. Teorija difrakcije

Uzima pojavu difrakcije na ivicama rasterskih linija pa se svetlost delimicno prelama od svog pravca sirernja. Tada dolazi do inteferencije pa otuda rasterska tacka nema jednako zacrnjenje. Po ovoj teoriji upravo prelamanje svetla utice na gradju rasterske tacke jer intenzitet svetla koje je promenilo pravac opada sa udaljenoscu od centra. Jace svetlo prelamanje vece.

Raster tonska vrednost RTVVelicina rasterske tacke moze se iskazati na dva nacina: kao procenat pokrivenosti jedinicne povrsine

kao integralna gustina zacrnjenja

Ako se velicina rasterske tacke oznacava sa procentom pokrivenosti jedinicne povrsine, ti procenti se oznacavaju kao RTV. Integralna gustina zacrnjenja definise se sledecom jednacinom:

Di = log S/S - SaGde je:Di integralna gustina zacrnjenja

S ukupna povrsina koja se meri

Si pokrivena povrsina (zacrnjena)

Karakteristike rastera

Linijatura, broj rasterskih tacaka (linija) po duznom santimetru

Rasterski ugao, ugao ose prema pravcu prostiranja rastera

Oblik rasterske tacke, uobicajeno raster sa okruglom, kvadratnom i elipticnom tackom

Prema linijaturi raster delomo na:

Grubi raster 20-34 lin/cm roto stampa

Raster srednje finoce 40-60 lin/cm visoka i ravna stampa

Fini rasteri 60-120 lin/cm visoko kvalitetni grafiski proizvodi

Izbor linijature rastera za reprodukciju zavisi od:

Vrste originala

Tehnike stampe

Pokrivnoj moci boja

Kvaliteta papira

Kruzne tacke rastera obezbedjuju prednost kod simultanog spajanja tacaka na sve cetiri strane. Kvadratna tacka redukuje potencijalni porast tacke u srednjem tonu. Kod konvencijalnog rastriranja radi postizanja specijalnih efekata koriste se rasteri gde tacke imaju razlicite oblike. Kod jednobojnih poslova ugao rastera je 450. Ako se rasterizuje kolor slika uglovi rotacije rastera za razlicite boje su razliciti. Razlika izmedju boja mora biti 300. U protivnom dolazi do pokrivanja rasterskih mrezica pod nepovoljnim uglom Moire. Stakleni raster

Se koristi kod tradicionalnih metoda rastriranja. Predstavlja dve slepljene staklene ploce sa ugraviranim pravim linijama koje se seku pod pravim uglom i tako stvaraju transparentnu mrezu sa malim prozorcicima. Staklene ploce se medjusobno spajaju kanadskim balzamom jer on ima isti koeficijent prelamanja kao i staklo. Rasterski otvor : rasterska linija = 1 : 1. Velicina rasterske tacke zavisi od kolicine svetlosti. Pripada istoriji.

Kontaktni raster

Izradjen snimanjem kroz stakleni raster na polu tonskom foto materijalu. Ne sastoji se od rasterskih linija vec od tackica. Ove tackice nemaju podjednako zacrnjenje u centru naj vece, ka periferiji opada. Kontaktnim se rasterima snima tako da su raster i foto materijal cvrsto priljubljeni jedni uz druge. Kako nema prelamanja svetla raster tacke su ostre i detalji su bolje reprodukovani. Zbog toga se koristi Line hemija i Line filmovi. Postoje sivi i magenta kontaktni rasteri. Mogu biti sa okruglom ili elipticnom rasterskom tackom, sa horizontalnim, vertikalnim, i krivim linijama...Elektronski raster

Kod E rastriranja, rasterska tacka se sastoji od mnostva pojedinacnih pixela koji su izradjeni elektronski. Ako se elektronski izradjena rastewrska tacka posmatra pod mikroskopom, utvrdice se da ona nema pravilan okrugao, eliptican ili pravougaoni oblik, i kao fotografski proizvedena rasterska tacka, vec ima manje ili vise priumetnu stepenastu strukturu. Uzrok ovome je osvetljavanje pixela na nacin sahovske table. Programski jezik za opis strane Post Script uz pomoc interpretatora RIP na osvetljivacu definise jednu matricu ciji sadrzaj zavisi od zeljene rezolucije ispisivanja. Naj manji element zapisa naziva se REL i on sluzi za pozicioniranje laserskog zraka i prenos informacija na film. Osnovni element REL u zavisnosti od velicine tacke laserskog zraka odredjuje rezoluciju osvetljivaca. Rezolucija osvetljivaca jednaka je proizvodu linijature rastera i korena iz broja stepena sive. Broj stepena sive se dobija iz broja pixela u mrezi koji cine jednu rastersku celiju. RIP odredjuje oblik rasterske tacke.Stohasticko rastriranje

Predstavlja tehniku simuliranja kontinualne reprodukcije tonskih vrednosti originala putem procesa stampe, razbijanjem slike u niz tacaka. Ako su ove tacke na papiru dovoljno male izgled odstampanog otiska se priblizava originalu. Variranje velicine tacaka daje vecu ili manju kolicinu boje na papiru. Zbog ovakvog polozaja rasterskih tacaka dolazi do nezeljene pojave Moire. Slika na filmu se gradi laserskim snopom koji formira tacke proporcionalne kolicini boje potrebne za datu povrsinu.

Pojava Moire

Moire je nepravilnost koja se javlja u obliku pruga, tacaka ili linija koje se naizmenicno pojavljuju. Ova pojava se javlja ako dodje do razlike izmedju ulazne rezolucije. Drugim recima, pri procesu digitalizacije slike dolazi do greske u rezoluciji koja se kontinualno ponavlja. Moire se naj cesce javlja pri skeniranju vec rastriranog materijala.