Republika e Kosovës...regulatornog i nadzornog okvira bankarskog sektora i smanjenje preostalih prepreka za kreditne aktivnosti banaka u proizvodnom sektoru; i poboljšanje poslovnog

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada–Government

PROGRAM EKONOMSKE REFORME KOSOVA (ERP)

2017

TABELA SADRŽAJA

1. OPŠTI OKVIR POLITIKA I CILJEVA .................................................................................. 5 2. MAKRO-EKONOMSKI OKVIR ....................................................................................................... 9 2.1. NAJNOVIJI EKONOMSKI RAZVOJI ............................................................................................. 11 2.2. SREDNJOROČNI MAKROEKONOMSKI SCENARIO .................................................................... 17 2.3. ALTERNATIVNI SCENARIJI I OSETLJIVOST NAD FISKALNIM RIZICIMA .................................. 27 3. FISKALNI OKVIR ........................................................................................................................ 32 3.1. STRATEGIJA POLITIKE I SREDNJOROČNI CILJEVI ................................................................... 32 3.2. IZVRŠENJE BUDŽETA U 2016 GODINI ........................................................................................ 33 3.3. SREDNJOROČNA BUDŽETSKA PERSPEKTIVA ............................................................................ 35 3.4. STRUKTURNI BILANS (CIKLIČNA KOMPONENTA DEFICITA, JEDNOKRATNE I PRIVREMENE

MERE, FISKALNA POLITIKA) ................................................................................................................. 44 3.5. NIVOI ZADUŽIVANJA I RAZVOJI, ANALIZA OPERACIJA ISPOD CRTE I PRILAGOĐAVANJA

TOKA ZALIHA ........................................................................................................................................ 46 3.6. FISKALNO UPRAVLJANJE I BUDŽETSKI OKVIRI ....................................................................... 47 3.7. ODRŽIVOST JAVNIH FINANSIJA................................................................................................. 48 4. PRIORITETETI STRUKTURNIH REFORMI ZA PERIOD OD 2017-2019GODINE ........................ 52 4.1. IDENTIFIKACIJA GLAVNIH PREPREKA KONKURENTNOSTI I SVEOBUHVATNOM RASTU ........... 52 4.2. PREGLED REFORMSKIH PRIORITETA ............................................................................................ 55 4.3. ANALIZA PO OBLASTIMA I PRIORITETI STRUKTURNIH REFORMI ............................................ 57 4.3.1 UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA (UJF)..................................................................................57

4.3.2 TRŽIŠTA ENERGIJE, TRANSPORTA I TELEKOMUNIKACIJA..............................................................59

4.3.3. SEKTORSKA ZBIVANJA – POLJOPRIVREDA, INDUSTRIJA I USLUGE................................................65

4.3.4. POSLOVNO OKRUŽENJE I SMANJENJE SIVE EKONOMIJE.................................................................72

4.3.5. ISTRAŽIVANJE I INOVACIJA............................................................................................................80

4.3.6. SPOLJNO TRŽIŠTE I OLAKŠANJE INVESTICIJA.................................................................................82

4.3.7. OBRAZOVANJE I VEŠTINE.............................................................................................................86

4.3.8. ZAPOŠLJAVANJE I TRŽIŠTE RADA..................................................................................................89

4.3.9. SOCIJALNO UKLJUČIVANJE, SMANJENJE SIROMAŠTVA I JEDNAKE MOGUCNOSTI..........................92

5. BUDŽETSKE IMPLIKACIJE STRUKTURNIH REFOMI ...................................................... 95 6. INSTITUCIONALNA PITANJA I UKLJUČENJE ZAINTERESOVANIH STRANA ........... 96 Prilog 1. Tabele ..................................................................................................................................... 98 TABLE 10: MATRICA OBAVEZA POLITIKE ................................................................................ 104 TABELA 11: PREGLED STRUKTURALNIH REFORMSKIH MJERA .......................................... 113 TABELA 12: IZVJEŠTAVANJE O SPROVOĐENJU STRUKTURNIH MERA REFORMI U PER

2016-2018 ............................................................................................................................................ 129

U slučaju bilo kakvog neslaganja između prevoda , verzija na engleskom preovladava

Skraćenice

PPRR Program Poljoprivrednog i Ruralnog

Razvoja

MTI Ministarstvo trgovine i industrije

CBK Centralna Banka Kosova NSR Nacionalna strategija za razvoj

CEFTA Sporazum Centralne Evrope o

Slobodnoj Trgovini

NIK Nacionalni investicioni komitet

USIS Upravljanje Slučajeva i Informativni

Sistemi

NKK Nekvalitetni Krediti

IPC Indeks potrošačkih cena NPSSU Nacionalni Program za Sprovođenje

SSU

DEJP Departman za Ekonomsku i Javnu

Politiku (MF)

OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i

razvoj

JUD Jedinica za Upravljanje Duga (MF) OG Proizvodni jaz

EBOR Evropska banka za obnovu i razvoj KSP Kancelarija za strateško planiranje

EC Evropska Komisija KAP Kosovska agencija za privatizaciju

EE Energetska efikasnost JPP Javno-privatno partnerstvo

EIB Evropska Investiciona Banka JTFO Javni troškovi i finansijska

odgovornost

EU Evropska Unija UJF Upravljanje javnim finansijama

SDI Strane Direktne Investicije PJF Pregled Javnih Finansija

GDP Bruto Domaći Proizvod PTK Pošta i telekomunikacije Kosova

VK Vlada Kosova RE Obnovljiva energija

IKT Informaciona i Komunikaciona

Tehnologija

SRS Savet za regionalnu saradnju

MIP Međunarodna Investiciona Pozicija IRI Istraživanje, razvoj i inovacije

IMF International Monetary Fund SSU Sporazum o stabilizaciji i udruživanju

RPNI Registar Prava Nepokretne Imovine ASK Agencija za Statistiku Kosova

KIESA Kosovska agencija za investicije i

podršku preduzećima

SEE Jugoistočna Evropa

PKK Privredna komora Kosova SEETO Transportna Opservatorija

Jugoistočne Evrope

KFGK Kosovski Fond Garancija Kredita MSP Mala i srednja preduzeća

KPŠT Kosovski Penzioni Štedni Trust SPP Single Project Pipeline

KODE Kosovska Digitalna Ekonomija PAK Poreska Administracija Kosova

KOSTT Kosovski Sistem Transmisije i

Tržišni Operator

TE Termoelektrana

ARS Anketa o radnoj snazi USAID Američka agencija za međunarodni

razvoj

ZUJFO Zakon o upravljanju javnim

finansijama i odgovornosti

VAT Porez na dodatu vrednost

MPŠRR Ministarstvo poljoprivrede,

šumarstva i ruralnog razvoja

VECM Vector Error Correction Model

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i

tehnologije

SB Svetska banka

MF Ministarstvo finansija

SOR Srednjoročni okvir rashoda

Lista Grafikona i Tabela

Grafikon 1. Godišnji rast BDP-a, u % 9 Grafikon 2. Inflacija 10 Grafikon 3. Struktura BDP-a u 2015 i 2016 godini, nominalne vrednosti, u milionima evra 11 Grafikon 4. Nivoi cena na Kosovu 12 Grafikon 5. Indikator Poslovne Klime (IPK), u bodovima 13 Grafikon 6. Bilansi ‘procene trenutne situacije poslovnih sektora 13 Grafikon 7. Bruto prosečne (mesečne) plate, u Evrima 16 Grafikon 8. Doprinos realnom rastu BDP-a 18 Grafikon 9. Sektorski doprinosi rasta BDP-a u procentnim poenima 19 Grafikon10. Mesečno predviđanje IPC (prikazujući primenjene sezonske prilagođene komponente) 20 Grafikon11. Indeks Otvorenosti Trgovine, poređenje sa regionom i evro-zonom 22 Grafikon 12. Struktura SDI po sektorima u 2016 23 Grafikon 13. Međunarodna Investiciona Pozicija (MIP), kraj perioda, u milionima evra 23 Grafikon 14. trend razvoja finansijskog sistema i aktive finansijskih sektora 24 Grafikon 15. Struktura kredita i stopa godišnjeg rasta 25 Grafikon 16. Struktura depozita i godišnja stopa rasta 25 Grafikon 17. Izmene osnovnog scenarija, u % 28 Grafikon 18. Alternativna Scenarija, realni rast BDP-a, u % 29 Grafikon 19. Trend poreskih prihoda 2006-2019 i odnos sa ekonomskim pokazateljima 37 Grafikon 20. Trend poreskih prihoda 2006-2019 i odnos sa ekonomskim pokazateljima, (u milijardi

evra) 38 Grafikon 21. Struktura troškova po kategorijama, u milionima evra 40 Grafikon 22. Stvarni i potencijalni GDP, godišnji i kvartalni podaci 44 Grafikon 24. Sastav ukupnog deficita i finansiranje potreba 49 Grafikon 25. Pokazatelji javnog duga ispod osnovne linije i scenariji investicione klauzule 49 Grafikon26. Analiza scenarija: Smanjenje stalnog rasta BDP-a za 1 p.p 51 Grafikon 27. Analiza scenarija: Smanjenje trajnog bankarskog bilansa na 3.0% BDP-a 51 Grafikon 28. Analiza scenarija: Privremeni rast ukupnog deficita u 2020 godini 52

Tabela 1. Globalna potražnja za niklom i cene nikla 11 Tabela 2. Glavni indikatori radnog tržišta 14 Tabela 3. Radna produktivnost i ULC 15 Tabela 4. Udeo izvezene robe na ukupan iznos robe 20 Tabela 5. Geografski sastav izvoza, u ‘000 evra 21 Tabela 6. Pokazatelji financijske solidnosti*, u % 26 Tabela 7. Nekvalitetni Krediti prema ekonomskim sektorima, u % 27 Tabela 8. Alternativni makro-fiskalni scenariji 31 Tabela 9. Opšti prihodi i rashodi Vlade, u milionima evra 34 Tabela 10: Struktura budžetskih prihoda, kao % BDP-a 38 Tabela 11. Troškovi prema ekonomskim kategorijama, u milionima evra 40 Tabela 12. Elastičnost poreskih prihoda u odnosu na BDP 45 Tabela 13. Proizvodni jaz (OG), Ciklično prilagođeni bilans budžeta, primarni bilans i ciklična

komponenta bilansa 45 Grafikon 23. Ciklično prilagođeni bilans budžeta i proizvodni jaz, godišnji i kvartalni rezultati 46 Tabela 14. Ukupan Vladin Dug, u milionima evra (osim ako nije drugačije naznačeno) 47

5

1. OPŠTI OKVIR POLITIKA I CILJEVA

Naša vlada ostaje posvećena održavanju stabilnog makroekonomskog okruženja i povećanje

potencijalnog rasta Kosova i dugoročno prospekta zapošljavanje kroz; sadržaj fiskalnog deficita i

povećanjem sastava budžeta na prijatniji način, stvarajući prostor za ključne infrastrukturne

projekte (sprovođene kroz podršku preko nedavnog SBA sa MMF-om); dalje unapređenje

regulatornog i nadzornog okvira bankarskog sektora i smanjenje preostalih prepreka za kreditne

aktivnosti banaka u proizvodnom sektoru; i poboljšanje poslovnog okruženja na Kosovu putem

jačanja sistema javnih nabavki.

Koordinatori ERP su iskoristili prethodne podneske kao proces učenja i pokušali da integrišu

naučene lekcija od podnošenja prošle godine, i kombinovano sa preporukama/ smernicama politike

dobijene od Ekonomskog i fiskalnog dijaloga, koji je usvojen u Zaključcima Zajedničkog Saveta

maja 2016 godine.

Radne grupe, uključujući i sva relevantna resorna ministarstava i/ili druge vladine agencije, redovno

su se sastali kako bi razgovarali o sadržaju mera koje treba da se nalaze u ERP 2017, kao i

usklađivanje između potonje i sveobuhvatnih politika postavljeni su u drugim strateški planskim

dokumentima Vlade. Poseban značaj ove godine je posvećena vezi između strukturnih reformi dela

i budžetiranja. Odeljenje za Budžet Ministarstva Finansija je imao izabranog predstavnika koji je

bio prisutan tokom sastanaka, rasprava, radionica i konsultacija u cilju održavanja i uspostavljanja

veze između reformi i budžetskih planova.

Prema smernicama EK i u interesu zajedničkog vlasništva, ovaj dokument je stavljen na

raspolaganju raznim institucionalnim predstavnicima i predstavnicima NVO kroz javne konsultacije

i prezentacije, kao što je objavljeno na mreži kroz veb stranicu kancelarije Premijera (više detalja u

delu o strukturnim reformama ovog dokumenta). Relevantne zainteresovane strane uključuju

predstavnike iz poslovnog sektora, Komore (a) za ekonomsku saradnju, civilno društvo, kao i druge

zainteresovane strane koje smatraju da su od značaja za dnevni red.

Kutija 1. Odgovor na ciljane politike smernice usvojene od Ekonomskog i Finansijskog Dijaloga

u Maju 2016

1. “ Da se poboljša preciznost prognoze treba povećati tehničke kapacitete usluga pripreme makro

fiskalnog okvira, jačanje parlamentarnog kapaciteta nadzora u proceni planiranja i izvršenja

budžeta, kao i fiskalne rizike i preduzeti prve korake ka uspostavljanju nezavisnog fiskalnog tela.”

Jedinica Makroekonomije u Ministarstvo Finansija stalno nastoji da pronađe načine za jačanje

tehničkih kapaciteta u odnosu na analizu politike, kao i prognoze glavnih pokazatelja, koji je glavni

obim rada jedinice. Poteškoće u zapošljavanju opstaju, jer je veoma teško naći (i još više zadržati)

visoko-kvalifikovano, dobro obučeno osoblje koji su opremljeni za specifičnosti posla. U vezi sa

osnivanjem nezavisnog fiskalnog tela, diskusije o tome kako da se najbolje uspostavi ovo telo, su

održani i konsultovani su prakse iz drugih zemalja, u interesu da se dođe do entiteta koji će služiti

svojoj svrsi kako je najbolje moguće.

6

2. “Identifikacija mera nadoknade za nedavna povećanja kategorijskih koristi uz očuvanje učešća

kapitalnih troškova i adresirati uporno pod potrošnju kapitalnog budžeta za poboljšanje kapaciteta

za pripremu i upravljanje projektima na nivou centralne i lokalne uprave.”

Kosovo je napravilo značajne napore u održavanju jakih javnih finansija i povećanje odgovornosti,

što je takođe jedan od glavnih ciljeva tekućeg SBA sa MMF-om. Ovaj program podrazumeva mnoge

mere čiji je cilj da se sačuva kapitalne troškove, dok suzbija tekuću potrošnju;

- Tekući troškovi će se držati konstantnim kao procenat BDP-a u odnosu na 2016 godinu. To

uključuje skromno povećanje plata (0,5 odsto nominalno), tekuće uštede od zatezanja

kriterijumima boravka za osnovne penzije, kao i održavanje socijalnih i penzijskih beneficija

na nominalnim nivoima 2016 godine. To će stvoriti prostor za potrebno zapošljavanja u pravdi

i kaznenim sistemima, kao i za više robe i usluga potrošnje vezano za srazmernim kapitalnim

investicijama. Potrošnja na sve šeme vezanih za rat je ograničen na 1¼ posto BDP-a, što mi

smatramo održiv nivo.

- Eksplicitna klauzula je uključena u Zakonu o budžetu za ograničenje ukupne raspodele

budžeta za ratne veterane (38 miliona evra) i ratne vojne invalide (12 miliona evra) na 50

miliona €. Ova klauzula daje vladi zakonsko pravo da prilagodi pojedinačne beneficije za

očuvanje ovih budžetskih ograničenja.

- Kapitalni budžet je značajno povećan u odnosu na budžet 2016 godine. Dok će se potrošnja

finansirana kapitalnim budžetom će se zadržati na oko 8 procenata BDP-a kao i prethodnih

godina, kapitalna potrošnja koja se finansira od donatora i kapitalna potrošnja finansirana od

KAP-a, kao deo nove investicione klauzule, je značajno povećana za implementaciju velikih

infrastrukturnih projekta koji podstiču rast, u ukupnom iznosu nešto iznad 3 odsto BDP-a.

- Na strani tekućih troškova, pojavili su se snažni pritisci od penzija ratnih veterana (vidi detalje

u nastavku). Međutim, zahvaljujući uštedama u drugim socijalnim i penzijskim šemama,

uključujući pooštravanje kriterijuma rezidencije za osnovnu penziju, rebalansom budžeta za

2016 godinu povećana je ukupna raspodela za tekuću potrošnju od samo 10 miliona € (manje

od 0.2 posto BDP-a). Trošak je do sada u okviru izdvajanja i cilj utvrđenog deficita за 2016.

3. “Dalje rešavanje osnovnih zakonskih i institucionalnih faktora odgovornih i za visoke troškove

kredita i poteškoća u pristupu finansijama kako bi se povećala finansijsko posredovanje u privredi,

dok se uspostavljaju pouzdane mere privatnom sektoru u odnosu na inflatorna očekivanja, kako bi se

bolje ograničile kretanje cena”

Nedavni razvoji u bankarskom sektoru ukazuju na značajna poboljšanja u oba aspekta: kod troškova

finansiranja i nivoa finansijskog posredovanja u privredi. Prosečna kreditna kamatna stopa je naglo

opala tokom protekle godine, padajući na 7.3 odsto u novembru 2016 u poređenju sa 8.2 odsto u

novembru 2015 godine i 9.9 odsto u novembru 2014 godine. Postoje razni faktori koji su doprineli

smanjenju kamatne stope na kredite, kao što su pad pasivnih kamatnih stopa, poboljšani kvalitet

kreditnog portfolija, kao i strategija banaka da se ubrza kreditna aktivnost vođen povećanom

konkurencijom na tržištu. Osim toga, reforme u pravosudnom sistemu (posebno funkcionalizacija

privatnih izvršitelja) mogla imati značajan doprinos smanjenju kamatnih stopa, s obzirom na njihov

doprinos u rešavanju jednog od najproblematičnijih pitanja za bankarski sektor - izvršenja ugovora.

Ubrzana kreditna aktivnost je doprinela povećanju stepena finansijskog posredovanja u privredi. U

novembru 2016 godine, ukupna vrednost kredita bankarskog sektora dostigli su 2.21 milijardi evra,

što predstavlja godišnji rast od 9.8%, u poređenju sa godišnjom stopom rasta od 8.3% u novembru

2015 godine i 3.2 odsto u novembru 2014 godine. U vezi sa očekivanjima inflacije od privatnog

7

sektora, mi uzimamo u obzir potencijalne mogućnosti o tome kako da se razvije istraživanje

inflatornih očekivanja.

CBK je preduzela nekoliko koraka posebno što se tiče smanjenja strukturalnih prepreka kreditnih

aktivnosti banaka:

- CBK je postavila jedinstveni registar računa, koji omogućava obustavu. Nakon završetka

prve faze implementacije (avgust 2016), jedinstveni registar računa će omogućiti privatnim

izvršiteljima (PI) da automatsko obustave bankovne račune. Ovo će znatno poboljšati i ubrzati

proces oporavka sredstava za banke, uz istovremeno smanjenje barijera za kreditiranje.

Zalažemo se da pažljivo pratimo primenu ovog sistema kako bi se osiguralo da proces

obustave ne dovodi u trajno blokiranje bankovnih računa za veliki broj dužnika (koji može

imati negativne ekonomske efekte), a uvereni smo da imamo dovoljno podataka koji su

potrebni da sprovedem to praćenje.

- Povećanje broja PI. U septembru prošle godine, dodali smo 10 PI čime je ukupan broj radnih

PI na 35, dok je naš plan da nastavimo nuditi ciljane preglede kako bismo radili na meti od 69

njih koliko je određeno zakonom.

- Poboljšanje procedure sprovođenja. Podneli smo Skupštini amandmane na Zakon o Izvršnom

Postupku. Ovi amandmani, pripremljeni u saradnji sa MMF-om, imaju za cilj rešavanje

nedostataka u zakonu koje omogućavaju prekomerne žalbe za sprovođenje naloga dužnika.

Nacrt zakona sadrži odredbe u cilju poboljšanja efikasnosti u sistem aukcije, nadzor nad PI i

strukture naplate PI. Izmenjeni Zakon o izvršnom postupku će takođe omogućiti Ministarstvu

Pravde da uspostavi nadzorni mehanizma nad PI.

- Poboljšanje statistika o slučajevima. Radom sa Sudskim Savetom Kosova, mi smo u procesu

prikupljanja podataka o broju, sastavu i trajanju privrednih slučajeva po kategoriji i, kada bude

potpuno sastavljen, mi ćemo ih objaviti. To će nam pomoći da preciznije procenjujemo

performanse sistema izvršenja zahteva i povećamo odgovornost sistema. Proces je otežan od

IT-a i drugih ograničenja kapaciteta u SSK, ali radimo sa našim evropskim partnerima da ih

rešavamo.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) dodeljuje stend-baj kreditnu liniju u vrednosti od 24

miliona evra Fondu za osiguranje depozita na Kosovu (FODK), nezavisnom javnom organu koje ima

cilj da zaštiti male deponente od gubitaka u slučaju propadanja banke. Kreditnu liniju u potpunosti

garantuje Republika Kosovo. Ako i ukoliko je neophodno, stend-baj kreditnom linijom će FODK-u

odmah biti obezbeđena sredstva za ispunjenje svojeg mandata pri obeštećenju osiguranih deponenata.

Ovo je deo finansijskih instrumenata FODK-a za nepredviđene situacije kojim se obezbeđuje

razborito pokriće osiguranih depozita i podržava zakonom propisano postepeno povećanje limita

pokrića po deponentu. Ova stend-baj kreditna linija je nastavak prve stend-baj kreditne linije koja je

omogućena u 2013. godini, koja potvrđuje kontinuiranu podršku EBRD-a prema FODK. Efektivni

sistemi osiguranja depozita su od suštinskog značaja za bankarski sistem koji funkcioniše dobro.

Pružajući deponentima osiguranje za njihove depozite, FODK doprinosi finansijskoj stabilnosti

Kosova povećanjem poverenja deponenata u kosovske banke. Fondovi za depozite koji funkcionišu

dobro ohrabruju domaćinstva da deponuju njihov novac u ove banke i smanje rizik navale na banke u

vreme kriza.

4. "Da implementira Plan akcije Strategije za borbu protiv neformalne ekonomije. Konkretno, ubrzati

procene rizika sa fokusom na sektore i osetljivije grane na neformalnost, sa ciljem identifikacije i

primeniti odgovarajuće korektivne mere. "

8

Sekretarijat za praćenje provedbe Strategije je reaktivizran ove godine za potrebe provedbe Plana

akcije za sprečavanje i suzbijanje neformalne ekonomije, pranja novca, finansiranja terorizma i

finansijskog kriminala 2014-2018. Ove godine, Sekretarijat je održao dva sastanka, a do kraja 2016.

godine, on će završiti svoje druge izvešće o provedbi Plana akcije Strategije . Ovaj Sekretarijat ima

široko područje rada, uključujući praćenje administrativnih faza i do izvršavanja sudskih odluka u

smislu neformalne ekonomije i ekonomskih kriminala. Tokom 2017. godine, Sekretarijat će pregledati

plan akcije i razviti plan za procene rizika za pojedina područja, te će dati prioritet aktivnostima Planu

akcije koji će se provoditi u prvoj polovici godine. Procena rizika u građevinskom sektoru je završen

do sada.

5. "Povećanje energetske sigurnosti kroz mere namenjene jačanju energetske učinkovitosti za

uključivanje poticaja za privatni sektor i kućanstva, te usvajanjem plana za postupne prilagodbe tarifa

električne energije koje odražavaju stvarne troškove."

Za potrebe provedbe politikičkih uputa, Vlada je nastavila provoditi politike za postizanje ciljeva

uštede energije od 9%, što odgovara smanjenju potrošnje u iznosu od oko 92 ktoe u 2018. Takođe,

vladine politike uključuju prenošenje nove direktive EU, koji će se ugraditi u relevantno

zakonodavstvo kroz pregled i odobravanje novog zakona o energetskoj učinkovitosti, razvoj

odgovarajućih finansijskih mehanizama, kao što je fond EU i institucionalni razvoj i izgradnja

kapaciteta u ovom području.

RUE je razvio tarifnu strukturu poticaja za potrošače koji štede energiju, gde su kategorije domaćih

potrošača i kupaca kroz blok tarifa, kao i potrošači koji konzumiraju struju tokom optrećenja van off

–peak i plaćaju račune sa najnižim troškovima električne energije. To znači, da se kupci naplaćuju

nižim cenama kada sistem nije preopterećen, i znatno veće cene kada je električni sistem preopterećen,

a tu je i nedostatak proizvodnih kapaciteta na Kosovu, što odražava činjenicu da su marginalni

troškovi snabdevanja znatno veći u ‘peak’ vremenu, koja je pogoršana vrlo visokim cenama uvoza.

Ova tarifna struktura je postavljena kako bi se prilagodila potrebama potrošnje i snabdevanju

proizvodnje energije na Kosovu.

6. "Izraditi plan akcije za tretiranje nezaposlenosti mladih na osnovu procene izazova i sa fokusom

na poboljšanje ishoda obrazovanja, uključujući najnaprednije usavršavanja nastavnika i sa podrškom

tranzicije iz škole na posao. Osigurati sa Agencija za zapošljavanje ima dovoljno kapaciteta. Poduzeti

mere za povećanje sudelovanja žena na tržištu rada ".

U okviru proesa pregleda Sektorijalne strategije za zapošljavanje i socijalne politike 2015 - 2020 Plan

akcije za zapošljavanje mladih je predviđen biti izrađen u narednoj godini, koji planira specifične

ciljeve za zapošljavanje mladih za period 2017-2018.

Ovi ciljevi će omogućiti praćenje uspešnosti programa i projekata aktivnih politika tržišta rada,

posebno za zapošljavanje mladih. Nacrt Međunarodne standardne klasifikacije zanimanja (ISCO) 08

je završen u cilju sprovođenja politika kako bi se olakšao prelaz iz škole na posao, što je osnova za

opis zanimanja, razvoj standarda za zapošljavanje i za novi pristup razvoja kurikule na osnovu

sposobnosti. U tom kontekstu, kancelarije za studente su osnovana u četiri centra koje uključuju

Kancelarije za profesionalno usmeravanje. U cilju povećanja saradnje između škola i preduzeća,

sporazumi sa preduzećima su potpisani.

EARK politike za zapošljavanja 2016-2018, koja postavlja smernice politika za MRSZ i posebne

ciljeve za iduće tri godine, izrađen je u odnosu na rad Agencije za zapošljavanje Republike

Kosovo, u skladu sa Pravilom za funksionisanje Agencije

9

2. MAKRO-EKONOMSKI OKVIR

Globalni oporavak se nastavlja, mada sa sve više krhkijim tempom, smanjujući na taj način

potencijalni rezultat i sa njim, potrošnju i investicije. Značajna nesigurnost je takođe došla iz procesa

referenduma u Ujedinjenom Kraljevstvu, i odgovor finansijskih tržišta je bilo teško, ali generalno

uredno. Od sredine jula ove godine, funta je oslabila za oko 10%, i uprkos nekim reakcijama cena,

cene su niže u nekim sektorima, posebno za Evropske banke, i prinosi na sigurna sredstva su opale.

Očekivanja za povoljnije monetarne politike u zemljama u razvoju su u zastoju. Nekoliko meseci

od poslednjih globalni pogleda procene došlo je do ponovne epizode na sredstvima globalnog

nestabilnosti tržišta, neki gubitak zamaha rasta u razvijenim ekonomijama, kao i stalno smetnja za

tržišta u razvoju i zemljama sa niskim primanjima.

Dok je rast u tržištima u rastu i razvijenim ekonomijama još uvek čine lavovski projektovani rast

svetskog rasta za 2016 godinu, prospekti među zemljama i dalje su neujednačena i generalno slabija

nego u protekle dve decenije i glavni makroekonomske promene utiču na prospekte različito širom

zemalja i regionima. Oni uključuju usporavanje i rebalans u Kini, kao i dalji pad cena sirovina,

posebno za naftu. Pored toga, politički, geopolitički, ili prirodni razvoj takođe predstavljaju pretnju

za globalne ekonomske aktivnosti. Strah od terorizma može da dovede do povećanja

nacionalističkih politika, uključujući i protekcionističke mere. Sve ove promene zajedno su

generisali značajnu neizvesnost i rizici za slabiji globalni rast su povećani, tako da globalni izgledi

za period 2016-17 su se pogoršala.

Procene pokazuju da je svetska privreda porasla u stopi od 3.1% u 2016 godini. Napredne ekonomije

su doživele stopu rasta od 1.6% u odnosu na stopu od 4.2% kod zemlja u razvoju. Očekuje se da

ovaj rast ostaje skroman tokom predstojećeg srednjoročnog perioda 2017-2019, sa srednjim rastem

svetske ekonomije po stopi od oko 3.6%.

Grafikon 1. Godišnji rast BDP-a, u %

Izvor: MMF WEO data baza, Oktobar 2016

Kratkoročne kamatne stope se očekuje da ostanu negativne u evro zoni tokom prve polovine 2017

godine. Stavovi monetarne politike širom tržišta u razvoju ostaju divergentne, što odražava

raznovrsnost u okolnostima, izlažući opšte nesigurnosti stvarnog okruženja kao celine. Glavni faktor

koji utiče na razvoj globalnih bilansa tekućih transakcija u 2015 godini je ponovo bio pad cene nafte.

Još jedan pokazatelj je predviđanje Energetske efikasnosti, što je u suštini pad potražnje za naftom

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

2015 2016 2017 2018 2019

World economy Advanced economies Euro area Developing economiesSvet Napredne ekonomije Trzista u ekonomija u razv. Eurozona

10

koji je nezavisan od globalnog rasta BDP-a, što je dovelo do nižih cena nafte. Ovaj pad efikasnosti

u vezi sa padom cene nafte ima mali pozitivan uticaj na globalni BDP, sa koristima koje u velikoj

meri teku u razvijenim ekonomijama.

Grafikon 2. Inflacija

Izvor: MMF VEO baza podataka, oktobar 2016

Ukupna inflacija u razvijenim ekonomijama u 2016 godini je obeležila 0.7%, uglavnom

odražavajući posledice naglog pada cena robe, sa poboljšanjem u kasnijem delu 2015 godine. Slično

tome, inflacija u evro-zoni se procenjuje da dostigne 0.3% tokom 2016 godine; predviđeno u

proseku 1.3% u narednom periodu, uz podršku monetarne politike olakšavana od strane ECB.

Inflacija u svetskoj ekonomiji u 2016 godini je bila 2,9%, uz očekivano povećanje u periodu 2017-

2019, u proseku za 3.3%.

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

5%

2015 2016 2017 2018 2019

World economy Advanced economies Euro area Developing economiesSvet Trzista u ekon. u razv.EurozonaNapredne ekon.

11

2.1. NAJNOVIJI EKONOMSKI RAZVOJI

Kosovska ekonomija procenjuje se da je znatno porasla tokom 2015 godine u odnosu na prethodnu

godinu. Na osnovu Agencije za Statistiku Kosova, preliminarni podaci o 2015 godini pokazuju

realnu stopu rasta od 4.0%, u poređenju sa realnom stopom rasta od 1.2% u 2014 godini. Početak

2015 godine dovela je do oporavka koja se sumnja da je na osnovu povećane bezbednosti između

ekonomskih agenata, posebno u odnosu na nestabilnost koja je karakterisala najveći deo 2014

godine, kao rezultat političkog zastoja. Potrošnja i uvoz nastavljaju biti glavni pokretači kosovskog

BDP-a, sa znacima povećanja investicija u 2016 godini. Ova potonja je pokazala povećanje u 2015

godini koji je nastao kao rezultat niske osnove 2014 godine, za razliku od većih investicija u 2016

godini, koji je uglavnom rezultat generalno poboljšanog poslovnog okruženja. Grafikon 3 pokazuje

da potrošnja se očekuje da iznosi 6,197 miliona evra do kraja 2016 godine, na sličnom nivou kao

prethodne godine koja je iznosila 5,939 na kraju godine. Pad (više od 30% tokom samo poslednje

dve godine) kamatnih stopa na kredite, kao i nedavni pad cena nafte procenjuje se da su doprineli

povećanju raspoloživog dohotka za privatni sektor i domaćinstva. Uvoz nastavlja da bude velika

komponenta BDP-a, očekuje se da će iznositi 2,980 miliona evra do kraja 2016 godine.

Grafikon 3. Struktura BDP-a u 2015 i 2016 godini, nominalne vrednosti, u milionima evra

Izvor: ASK i predviđanja Makro Jedinice (za 2016), Novembar 2016

Usporavanje izvoza je primećen tokom ovog perioda, kategorija koja se očekuje da bude u iznosu

od 1,117 miliona evra do kraja ove godine; blagi pad u odnosu na 1,119 miliona evra u vrednosti

izvoza registrovanih do kraja 2015 godine. Pad svetskih cena metala (kao rezultat pada kineske

potražnje za ovim proizvodima kao globalnog podstrekača u vezi sa industrijskom proizvodnjom)

je imao značajan uticaj na kosovsku ekonomiju. Prema globalnim proceniteljima, 70% globalnog

industrijskog tržišta zasnovani na nikal su “radili sa gubitkom tokom 2015 godine”.

Tabela 1. Globalna potražnja za niklom i cene nikla

Indikator 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019 2020

Rast svetske

potražnje 4.0% 7.1% 4.8% 1.7% 2.7% 3.5% 3.8% 2.6% 2.2%

Cena (US$ / ton.) 17,524 15,034 16,891 11,905 10,692 12,236 14,550 16,535 17,637

Izvor: Morgan Stanley, Global Metals Playbook 2016 K1

Ovaj spoljni šok je uticao na ‘Ferronikal’, jedan od glavnih izvoznika proizvoda na bazi metala

nikla. S obzirom na dominaciju metalnih proizvoda u izvozu Kosova, uprkos vladinim naporima za

stimulisanje domaće proizvodnju sa ciljem diversifikacije izvoza i poboljšanje trgovinskog bilansa,

očekuje se da izvoz održi nivo sličan onom od prošle godine (sa blagim padom kako se ide ka

završetku godine). Šok ove veličine je teško ublažiti putem fiskalnih i administrativnih napora,

5,939

1,588

1,119

-2,874Consumption

Investment

Export

Import

2015

Konsum

Investicije

Izvoz

Uvoz6,197

1,697

1,117

-2,980

2016

12

uprkos spremnosti vlade da podrži jednog od glavnih izvoznika na Kosovu tokom ovog izazovnog

perioda. Ipak, važno je napomenuti da kako se ide ka 2017 godini i nadalje (što se može videti iz

tabele 1) očekuje se oporavak globalne potražnje za proizvodima na bazi metala nikla, kao i

oporavak što se tiče cene ove robe. Godina 2016 se očekuje da će biti obeležena većim

investicijama u iznosu od 1,700 miliona evra u poređenju sa 1,588 miliona evra registrovanih do

kraja 2015 godine. To je uglavnom prouzrokovano javnim ulaganjima, zatim intenziviranjem

privatnih investicija kao rezultat povoljnijeg poslovnog okruženja.

Usaglašene indeks potrošačkih cena obezbeđen od strane Agencije za Statistiku pokazala je blagi

pad cena tokom 2016 godine u odnosu na prethodnu godinu. Grafikon u nastavku pokazuje da ‘hrana

i bezalkoholna pića’ su pale za 0.7% u proseku (na osnovu najnovijih mesečnih dostupnih podataka),

dok cene nafte su nastavile da opadaju, iako sporijim tempom nego prošle godine, u proseku 2.5%

tokom ovog perioda.

Grafikon 4. Nivoi cena na Kosovu

Izvor: ASK

Dok se svetska ekonomija i dalje karakteriše trendom opadanja cena nafte (mada sporijim tempom

nego prošle godine), to je samo delimično prošlo kroz nivo kosovskih cena. Kao rezultat toga, IPC

je registrovao neutralan nivo tokom ovog perioda, u proseku na 0%.

Poslovna Klima

Privredna Komora Kosova je sprovela nacionalnu anketu sa preduzećima iz pet sektora privrede,

koji nam pruža procenu trenutne situacije poslovanja u privredi, kao i njihovim očekivanjima za

blisku budućnost. Dobijena rezultat Indikator Poslovne Klime je grafički prikazano u nastavku;

-3%

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

1-J

an

1-F

eb

1-M

ar

1-A

pr

1-M

ay

1-J

un

1-J

ul

1-A

ug

1-S

ep

1-O

ct

1-N

ov

1-D

ec

1-J

an

1-F

eb

1-M

ar

1-A

pr

1-M

ay

1-J

un

1-J

ul

1-A

ug

1-S

ep

1-O

ct

1-N

ov

1-D

ec

1-J

an

1-F

eb

1-M

ar

1-A

pr

1-M

ay

1-J

un

1-J

ul

1-A

ug

1-S

ep

1-O

ct

1-N

ov

1-D

ec

1-J

an

1-F

eb

1-M

ar

1-A

pr

1-M

ay

1-J

un

1-J

ul

1-A

ug

1-S

ep

2013 2014 2015 2016

CPI

Base CPI (excluding food and transport)

Food and beverages

IPC

IPC baze

Hrane i pica

13

Grafikon 5. Indikator Poslovne Klime (IPK), u bodovima

Izvor: ‘Nalazi Poslovne Klime Kosova od 3-ćeg kvartala 2016 godine’ Privredna Komora Kosova

S obzirom na nedostatak podataka o ekonomskim kretanjima u celini, korisno je da pogledate te

podatke istraživanja o proceni privatnog sektora o tekućoj poslovnoj klimi, kao i očekivanja za

naredne mesece. Ovo je teško da se uključuju direktno u zvaničnim procenama za rast i proizvodnju,

ali mogu da posluže kao zamena za ekonomska kretanja u zemlji, kao i da objasni trendove.

Grafikon 6 pokazuje da treći kvartal svake godine održava isti indeks sa izuzetkom 2015 godine u

kojem je niža za 10 poena. Ne primećuje se poseban sezonski trend, jer ovaj indeks se ponaša

drugačije kada se uporede kvartali jedni sa drugima; čest problem sa podacima kratke serije.

Grafikon 6. Bilansi ‘procene trenutne situacije poslovnih sektora1 (pokazujući Indikator

Poslovne Klime i realan rast BDP-a)

Izvor: ‘‘Nalazi Poslovne Klime Kosova od 3-ćeg kvartala 2016 godine’ PKK, ASK, i Analize Makro Jedinice

‘Bilans’ predstavlja razliku između procenta biznisa koji je imao pozitivnu procenu i onih koji su

imali negativnu procenu trenutne poslovne klime. Grafikon 6 pokazuje interakciju između

sektorskih ‘bilansa’ i (pravi) kvartalni rast BDP-a, kao i opšti IPK. Imajući u vidu da je 2014 godina

bila godina produženog institucionalnog zastoja, neko može razmotriti da odstupanja kvartala

1 Analiza je skraćena da se prilagodi postojećoj seriji za kvartalni BDP objavljen od ASK, koji je dostupan samo za period 2013

K1 - 2016 K2

34

2124

33

22

21

24

13

5

22

14

20

34

25 23

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3

2013 2014 2015 2016

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

5

6

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2014 2015 2016

BCI Real GDP Q-o-Q growth rate (right axis), in %

Retail Wholesale

Construction Manufacturing

Services

BCI

Maloprodaja

Konstrukcija

Usluge

Veliko

Proizvodnja

Realni GDP

14

između 2014 i 2015 godine, jer oni nisu reprezentativni za tipičnom okruženju, što u velikoj meri

utiče na promenu očekivanja biznisa. IPK je opao u prvom kvartalu 2015 godine (kao odraz

političkog previranja; talas migracije poslednjih meseci 2014/početkom 2015 godine), što još teže

čini zaključak karakteristike trenda u kontekstu kratke serije. Ipak, može se videti da slika koje

pružaju ovi podaci su veoma mnogo u skladu sa stvarnim dešavanjima u proteklih godina, što ga

čini zanimljivim indeksom za posmatranje.

Zapošljavanje, produktivnost, i plate

Važan faktor u vezi sa tržištem rada tokom protekle godine jeste da Agencija za statistiku počela je

da obezbedi Ankete o radnoj snazi na kvartalnom osnovu. Inicijalni signali iz prva dva kvartala su

prilično pozitivni, sa stopom nezaposlenosti je 27,7% u prvom kvartalu 2016. godine, a zatim pada

na 26,2% u drugom kvartalu, dok je stopa zaposlenosti u prvom kvartalu koja je bila 25,5% i porasla

na 27.9 % u drugom kvartalu 2016, Međutim, s obzirom da su bili na raspolaganju samo dva

kvartala, oni ne mogu da služe kao glavne analize koje poredjuje godišnje podatke. S toga, rezultati

su ispod otkrića u vezi zapošljavanja, produktivnosti i plata jer su zasnovani na najnovijoj godišnjoj

AFP, a koja je od 2015 godine.

Prema najnovijoj Anketi o radnoj snazi sprovedena od strane ASK2, u 2015 godini radno sposobno

stanovništvo na Kosovu je iznosilo 1,176,147 ljudi, održavajući jednaku raspodelu polova izložena

u prošlosti. Međutim, aktivna radna snaga (stanovništvo starosti od 15 do 64 godine) stoji na

442,716 ljudi, od kojih samo 105,597 su žene. Prema tome, učešće stope radne snage (USRS)3 za

žene je mnogo manji nego kod muškaraca (18% i 56,7%, respektivno), sa ukupnim USRS koji stoji

na 37,6% za 2015 godinu.

Tabela 2. Glavni indikatori radnog tržišta

Indikator 2012 2013 2014 2015

Ukupno stanovništvo 1,807,126 1,811,372 1,811,521 1,757,843

Muškarci 913,528 910,524 911,131 888,231

Žene 893,598 900,848 900,390 869,612

Radno sposobno stanovništvo 1,189,019 1,191,630 1,202,489 1,176,147

Muškarci 601,994 593,111 600,481 594,262

Žene 587,025 598,519 602,008 581,885

Radna snaga 438,544 483,193 500,251 442,716

Muškarci 333,789 357,186 371,276 337,119

Žene 104,755 126,007 128,975 105,597

Zaposleni 302,844 338,364 323,508 296,940

Muškarci 240,005 261,244 248,224 229,957

Žene 62,839 77,120 75,284 66,983

Učešće stope radne snage (USRS) 36.9% 40.5% 41.6% 37.6%

Stopa zapošljavanja 25.5% 28.4% 26.9% 25.2%

Izvor: ASK Anketa o radnoj snazi 2015 (objavljeno u Junu 2016)

Ukupno stanovništvo u 2015 godini smanjeno je za 3% u odnosu na 2014 godinu, što je prevođeno

na smanjenje od 2% radno sposobnog stanovništva u odnosu na prethodnu godinu. Tokom 2015

godine bilo je 296,940 zaposlenih ljudi na Kosovu (stopa zaposlenosti 25.2%), što predstavlja

smanjenje od oko 8% u odnosu na 2014 godinu. Kao i prethodnih godina, u 2015 godini četiri glavne

2 Zadnji LFS, od 2014 godine je objavljen Juna 2015 godine 3 Izmerena radna snaga kao procenat od ukupnog radno sposobnog stanovništva; tja građani koji su ili zaposleni ili aktivno traže

zaposlenje

16

Agencija za Statistiku ne pruža podatke o javnom i privatnom sektoru odvojeno, što je suštinski za

našu analizu plata6.

Grafikon u nastavku pokazuje vrlo slične nivoe između prosečnog nivoa javnih i privatnih plata

na Kosovu. To se međutim drastično pogoršava nakon drugog kvartala 2014 godine, kao rezultat

odluke povećanja plata u javnom sektoru za 25%. Ovaj jaz između prosečne privatne plate i javne

prosečne zarade i dalje postoje sve dok godinu dana kasnije (drugi kvartal 2015 godine) gde se tada

primećuje blagi rast, što se prepisuje implementaciji kolektivnog ugovora za javni sektor. Prosečna

plata za 2015 godinu procenjuje se na 471 evra; 536 evra je prosečna plata u javnom sektoru i 406

evra u privatnom sektoru. Dok, do K3 2016 godine prosečna plata je bila 485 evra; 554 u javnom

sektoru i 416 u privatnom sektoru7.

Grafikon 7. Bruto prosečne (mesečne) plate8, u Evrima

Izvor: Podaci PAK-a, analize Makroekonomske Jedinice

6 Prethodni ERP je zasnivala ovu analizu sa podataka TPŠK-a (Kosovskog penzionog fonda) koji zauzvrat radi sa podacima

Poreske Administracije. Potonji su nam dostavili potrebne podatke ove godine, tako da će analiza zaposliti podatke deklaracije

poreskih obveznika kao što jesu, direktno sa izvora 7 Detaljnija analiza u vezi sa platama na Kosovu je dostupna u Kosovskoj ERP 2016-2018 8 Prethodna analiza u vezi sa prosečnom platom je sprovedena kroz TPŠK podatke, dok

18

Grafikon 8. Doprinos realnom rastu BDP-a

Izvor: ASK, i predviđanja Makro Jedinice

Kao rezultat toga, trend izvoza robe je uslovljena od strane međunarodnih cena metala i svetske

potražnje za ove proizvode. Ovo se jasno vidi po godinama 2015 i 2016, tokom kojih je primećen

usporavan izvoz, koja se prepisuje situaciju u kojoj se našla ‘Ferronikal’ (objašnjena detaljnije u

prethodnom delu). Tabela 1 daje predviđanje globalne tražnje za niklom kao i njegovu cenu, od čega

se može videti da je projektovan prilično brz oporavak počevši od 2017 godine. Ovo će se odraziti

na porast kosovskog izvoza robe, čija predviđena stopa prosečnog rasta u relevantnom periodu je

4.7%. Izvoz usluga se očekuje da zadrži sadašnje trendove i nastaviće da raste, po prosečnoj stopi

od 5.6% za period 2017-2019.

Sklonost investicija, potrošnje i izvoza robe nad uvozom je bio oko 30%, nivo koji se očekuje da će

ostati isti za naredni srednjoročni period. Kao rezultat toga, uvoz robe se očekuje da će rasti po

realnoj prosečnoj stopi od 5.3%, dok se očekuje da će uvoz usluga (dominiran od prevoza i

putovanja), da raste po prosečnoj realnoj stopi rasta od 2% za predviđeni period. Ukupan uvoz će

na taj način registrovati pravu prosečnu stopu rasta od 4.9% za period 2017-2019.

Na strani proizvodnje, sektor usluga ostaje najveći doprinosilac ekonomskog rasta, što predstavlja

više od polovine BDP-a. Slično svom istorijskim trendovima, usluge su projektovane da nastave sa

tendencijom rasta, obeležavanjem 4.3% rasta u proseku tokom horizonta predviđanja. Dok se

uglavnom očekuje da trgovina doprinese u period predviđanja, kategorija usluga takođe se očekuje

da ima koristi od prevoza, IT i stambenih usluga. Drugi najveći sektor, sektor industrije, očekuje se

da će se postepeno oporavljati od oslabljenog rasta u sektoru proizvodnje prošle godine. Iako postoji

veliki potencijal za razvoj intenzivne proizvodnje na Kosovu, ovaj sektor i dalje ostaje relativno

mali uglavnom zbog toga što je sprečena zbog nedostatka kvalifikovanih radnika (skupih), i

nepouzdanog snabdevanja električnom energijom. Ipak, u predvođenom periodu, rast ovog sektora

se očekuje da beleži 5.6% u proseku, što odražava efekat sprovođenje poreskih inicijativa podrške

za sektor proizvodnje i mere reforme koje imaju za cilj poboljšanje snabdevanja rada, snabdevanje

električnom energijom, pristup finansijama i nižim troškovima finansiranja.

Konstrukcija je važan pokretač rasta, iako njen rast u poslednjih nekoliko godina je smanjen,

odražavajući završetak izgradnje autoputa Merdare-Morina i uvođenje restriktivnih kriterijuma za

dobijanje dozvola za izgradnju od strane Opštine Priština. Ipak, sektor je predviđeno da se ubrza od

4.4%

2.8%

3.4%

1.2%

4.0%

3.8%

4.4% 3.3%

3.8%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Konsumi Investimet Eksporti Importi BPV RealeKonsum Investicije Izvoz Uvoz Realni GDP

19

2016 godine pa nadalje, uz podršku nastavka ulaganja u stanove i investicije u infrastrukturu

puteva/autoputa.

Poljoprivredni sektor obuhvata mali deo BDP-a i projektovan je da izvede brže oživljavanje koji se

oslanja kontinuiranim subvencionisanjem vlade za ovaj sektor i mere za poboljšanje konkurentnosti

sektora. Stoga, u predviđanom roku, poljoprivreda je projektovana da se poveća za 2.6% u proseku.

Grafikon 9. Sektorski doprinosi rasta BDP-a u procentnim poenima

Izvor: ASK i DEJP/Izračunavanja Makroekonomskih Jedinica

Monetarna politika i politika kursa razmene i inflacije

Kosovo je jednostrano usvojilo evro u vreme kada je pokrenut i od tada ga koristi kao svoju zvaničnu

valutu. Kao posledica toga, zemlja je ograničena u pogledu dostupnosti tradicionalnih instrumenata

monetarne politike, što podrazumeva da Kosovo nema tradicionalna sredstava koja su potrebna da

kontroliše razvoj inflacije u svojoj privredi. U odsustvu takvih instrumenata, a zbog visokog

oslanjanja ekonomije Kosova na uvoz, razvoj inflacije se uglavnom pokreću promenama u

međunarodnim cenama robe. Na taj način, došlo je do prilično neutralnog nivoa cena koja su se

održala tokom 2016 godine, sa inflacijom koja blago raste pred kraj godine (IPC u novembru

beležila je 0.9%, najviše tokom cele godine).

Evro-zona, posebno u poslednjih godinu dana doživela je period povoljnije monetarne politike

započetih od strane Evropske Centralne Banke, koja za naredni period predviđa stopu inflacije od

1%. Tako, IPC na Kosovu se očekuje da se stabilizuje po prosečnoj stopi od 0.7% za period 2017-

2019.

3.3%

4.4%2.8%

3.4%

1.2%

4.0%

3.8%

4.4%

3.3%

3.8%

-5%

-4%

-3%

-2%

-1%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

-20%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Agriculture Industry Construction Services Real GDP growth rate (right axis)Industrija Konstrukcija Usluge Realni PDP (des. sc.)Poljoprivreda

20

Grafikon10. Mesečno predviđanje IPC (prikazujući primenjene sezonske prilagođene

komponente)

Izvor: ASK data, Predviđanja Makro Jedinica (sezonska uređenja i predviđanja vođena sa Demetra+)

Spoljni sektor i njegova srednjoročna održivost

Tokom 2015 godine, deficit tekućeg računa je beležila 9.1% BDP-a, i na osnovu tekućih

polugodišnjih podataka i predviđanih vrednosti nakon toga, deficit tekućeg računa se očekuje da se

poveća na 11% u 2016 godini. Ovaj indikator se očekuje da se održi na takvim nivoima kroz ceo

predviđeni period (u proseku na 11.4%) vođen uglavnom zbog (planiranih) javnih infrastrukturnih

projekata. Trgovinski bilans za 2016 godinu je procenjeno na oko -37.7% BDP-a; na prosek koji je

na sličnom nivou dok se ide prema predviđanom periodu 2017-2019.

Tabela 4 u nastavku pokazuje da je došlo do promena u udelu izvezene robe iz kategorije ‘osnovni

metali’ prema mineralnim proizvodima. Ostale kategorije proizvoda ostaju uglavnom isti u

njihovom udelu u ukupnom izvozu robe. Ova tabela služi kao ilustracija gornje diskusije o

dominaciji izvoza proizvoda na bazi metala; gde šokovi u ovoj kategoriji su uticali na ukupan izvoz

robe. Ovo je glavni osnovni motiv Vlade u pogledu stvaranja podsticaje za povećanje domaće

proizvodnje.

Tabela 4. Udeo izvezene robe na ukupan iznos robe

Opis 2014 2015 2016 /1

Osnovni metali i artikli od osnovnih metala 51.6% 48.5% 35.8%

Mineralni proizvodi 13.8% 12.8% 21.1 %

Poljoprivredni proizvodi 5.7% 4.8% 5.3%

Plastika, guma i proizvodi od njih 5.0% 7.2% 9.4%

Drugo 23.9% 26.7% 27.7%

Izvor: Izračunavanja na osnovu ASK, Spoljne Statistike Trgovine, 1/ Podaci dostupni do Novembra 2016

Evidentno je da diversifikacija izvoza je potencijalno jedan od najboljih načina da se obezbedi

održivost izvoza, što doprinosi poboljšanju trgovinskog bilansa zemlje. Implicirani lanac događaja

(povećana domaća proizvodnja koja vodi uvođenju zamena čime se otvara put za diversifikaciju i

povećanje izvoza) dokazuje da se odigrava prilično sporije nego što se očekivalo. Pored činjenice

-1.5%

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

Jan Mar May Jul Sep Nov Jan Mar May Jul Sep Nov Jan Mar May Jul Sep Nov Jan Mar May Jul Sep Nov

2014 2015 2016 2017

CPI(M-o-M)

Seasonally-adjusted CPI(M-o-M)

IPC IPC 'seasonally adj.'

21

da privrednim subjektima je potrebno vreme da usvoje i u potpunosti iskoriste promene u pravni

okvir (u ovom slučaju, porez), 2016 godina je takođe bila godina političkih/međunarodnih

dešavanja. April je obeležio mesec u kome je SSU stupio na snagu, što dovodi do novina u načinu

na kojoj zemlja pristupa trgovini. Dok se priprema za mnogo veće tržište (EU), od ključnog je

značaja dase proizvodi pridržavaju određenih standarda kvaliteta. Iako na pravom putu, takve

promene mogu zahtevati više vremena za lokalni poslovni ambijent da bi se prilagodile.

Tabela 5 u nastavku predstavlja grupe zemlje/zemalja koje (u svakoj godini) čine više od 80%

ukupnog izvoza Kosova. Izvoz robe u zemlje EU je više ili manje smanjeno preko grupe, sa

izuzetkom Bugarske, Nemačke i Holandije, na koje zemlje Kosovo nešto više izvozi u 2016 godinu

u odnosu na prethodnu godinu. S druge strane, izvoz u zemlje CEFTA su porasle, koje uglavnom

dolaze od porasta izvoza u Srbiju i Makedoniju.

Drastičan pad izvoza u Italiju smatra se da je došlo kao rezultat pada u izvozu metala prateći situaciju

kojom se suočava Feronikal raspravljan u prethodnom delu, a slična priča je uočljiva u slučaju Kine

i Indije. Međutim, preduzimanje izvoza prema Kini je posmatrano u drugoj polovini 2016 godine,

moguće signalizirajući polako ali sigurno popravljanje izgleda za Feronikal. Međutim, imajući u

vidu razmere prošlogodišnjeg šoka, to treba uzeti sa dozom opreza u vezi sa izgledima.

Tabela 5. Geografski sastav izvoza, u ‘000 evra

2013 2014 2015 2016 /1

EU 118,422 98,086 106,052 64,986

Od kojih Italija 74,363 49,660 19,568 5,435

CEFTA 104,503 127,146 123,747 132,273

Švajcarska 7,155 10,038 11,721 15,634

Turska 7,393 10,365 9,212 6,995

Japan - 507 2,062 79

Kina 1,290 42,152 206 7,626

Indija 28,953 27,425 47,029 8,708

Ukupni izvozi 293,842 324,543 325,294 285,168

Izvori: Izračunavanja na osnovu ASK, Spoljne Statistike Trgovine

1/ Podaci dostupni do Novembra 2016

Što se tiče trgovine, iako Kosovo je mala (nema izlaza na more), otvorena ekonomija sa liberalnim

trgovinskim režimom, odlikuje se niskom trgovinskom otvorenošću9. Iako Kosovo uvozi mnogo,

izvozna osnova i dalje je niska, i to je i dalje jedan od glavnih strukturnih izazova sa kojima se

ekonomija suočava. Ovo direktno utiče na indeks otvorenosti trgovine, i nedavne promene za

stimulisanje domaće proizvodnje u cilju diversifikacije i povećanja izvoza je jedan od načina na koji

Vlada rešava ovaj problem.

Grafikon 11 prikazuje nizak indeks trgovinske otvorenosti, posebno u poređenju sa susednim

zemljama. U odnosu na 2014 godinu, indeks za Kosovo za 2015 godinu je neznatno smanjen, dok

kod suseda kao što su Srbija, Makedonija i Crna Gora su registrovani poboljšanja (ili ostala ista).

Kosovo je potpisnik nekih od sporazuma o slobodnoj trgovini od kojih najvažniji su SSU (slobodan

protok robe na tržišta sa EU) i CEFTA. S obzirom da je SSU je na snazi od aprila 2016 godine, od

interesa je da razume da li slični sporazumi utiču na otvorenost naših suseda. Kao rezultat određenih

političkih izazova sa kojima se Kosovo suočava tokom proteklih godina, napredak u vezi sa

9 Odnos trgovine u BDP se izračunava kao prost prosek (srednji) od ukupnog prometa (zbir izvoza i uvoza robe i usluga) u

odnosu na BDP, a tumači se kao “što je viši indeks, veći je uticaj koji trgovina ima u domaćoj aktivnosti te zemlje”

22

regionalnim/međunarodnim integracijama je bio sporiji nego što se očekivalo. To je često bio

rezultat specifičnih političkih ciljeva koji leže u osnovi konteksta u regionu (takođe jedan od razloga

zašto je Kosovo poslednja zemlja zapadnog Balkana koja je potpisala SSU).

Grafikon11. Indeks Otvorenosti Trgovine, poređenje sa regionom i evro-zonom

Izvor: ASK i podaci Svetske Banke

Račun prihoda je održavala pozitivne bilanse. Nadoknada zaposlenih10 nastavlja da bude najveći

doprinos na stanje računa primarnog prihoda. Do jula 2016 godine, prihodi od naknade

zaposlenih je smanjen za 10.2% u odnosu na isti period 2015 godine, a očekuje se da će rasti po

prosečnoj stopi od oko 5% za predviđeni period 2017-2019, doprinoseći na reagiranje stanja

primarnih prihoda dok se ide prema kraju perioda.

Doznake nastavljaju da predstavljaju više od polovine bilansa računa sekundarnog prihoda. Do

jula 2016 godine doznake su beležile oko 369 miliona evra, što je blagi pad u odnosu na isti period

prethodne godine. Ovo je verovatno prepisano nedavnim pojačanim nesigurnostima u vezi sa

ekonomskom perspektivom u naprednim ekonomijama, gde rast odugovlači uprkos početnim

pozitivnim znacima, posebno u Evropi.

Ipak, doznake su se odrazile na ovaj razvoj samo umereno s obzirom da je registrovan pad doznaka

samo oko 3%. U tom smislu, doznake i dalje su važni u pogledu doprinosu bilansa tekućeg računa,

i stoga se očekuje da će rasti po prosečnoj stopi od 2% u predviđanom roku, uz održavanje učešća

od 12% u BDP-u proseku.

Niski i stabilni nivoi cena doprineli su relativno stabilnom realnom efektivnom kursu (REER)11. Do

avgusta 2016 godine, REER je obezvređen za oko 0.3% u proseku.

10 Prihodi od primanja zaposlenih sa Kosova u inostranstvu 11 REER je pruženo od CBK (dostupno do Jula 2016)

50

60

70

80

90

100

110

120

130

140

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

Kosovo Albania Euro area Macedonia Serbia BiH MontenegroKS AL EU MK SR MN

23

Grafikon 12. Struktura SDI po sektorima u 2016 Do oktobra 2016, ukupan SDI iznosio

je oko 203 miliona evra. Struktura SDI

u velikoj meri ostaje nepromenjena u

2016 u poređenju sa prethodnim

godinama. Više od 60% SDI-a u 2016

je otišao u pravcu nekretnina i

aktivnostima iznajmljivanja.

Izgradnja prati kao druga po veličini

koja apsorbuje SDI, što čini 21% od

ukupne SDI. Nakon toga sledi sektor

trgovine uslugama i sektor finansijskih

usluga, koji predstavljaju 6% odnosno

5% od ukupnog SDI za 2016 godinu.

U drugom kvartalu 2016 godine, neto bilans Međunarodne Investicione Pozicije (MIP) dostigao

je 75.5 miliona evra, što je manje za 51.3% u odnosu na drugi kvartal u prethodnoj godini. Strukturu

aktive dominiraju investicije u obliku duga koji se sastoji oko 72.1% sredstava, zatim ulaganja u

akcijski kapital koji čine 27.9% aktive. S druge strane, Strane Direktne Investicije i dalje su najveća

kategorija u okviru pasive, koja se sastoji od oko 73.5% ukupnih obaveza do kraja K2 2016.

Grafikon 13. Međunarodna Investiciona Pozicija (MIP), kraj perioda, u milionima evra

Izvor: Centralna Banka Republike Kosova (2016)

Što se tiče sektorske raspodele sredstava, stavke ‘drugi sektor’ komponuje oko 51.8% ukupne aktive

(53.2% u K2 2015), sledi se od CBK sa 33.1% ukupne aktive (30.8% u K2 2015) i komercijalnih

banaka sa oko 15.1% ukupne aktiva (16.0% u K2 2015). Na strani pasive, MIP takođe dominiraju

‘drugi sektor’ koji se komponuje od oko 83.9%, (u K2 2015 84.2%) zatim sledi vlada sa 8.5% (7.9%

u K2 2015) i bankari sektor (komercijalne banke i CBK) sa 7.6% ukupne pasive (7.9% u K2 2015).

207 147 238 249

417276

415364

402328 380 297 383

155 153 110 158 750

50

100

150

200

250

300

350

400

450

-6,000

-4,000

-2,000

0

2,000

4,000

6,000

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2

2012 2013 2014 2015 2016

Assets Liabilities Net (right axis)Aktiva (des. sc.) Pasiva (des. sc.) Neto (lev. sc.)

Agriculture

Construction

Trade services

Financial services

Real estate, rentingand other businessactivitiesOther

Rudnici

Konstrukcija

Transport i

komunikacije

Finansijske

usluge

Nekretnine

Drugo

Izvor: CBK, podaci dostupni do Oktobra 2016

24

Finansijski sektor

Finansijski Sistem Kosova je nastavio njen pozitivan trend rasta u prvoj polovini 2016 godine.

Ukupna aktiva12 finansijskog sistema je beležio rast od 7.3%, stojeći na 5.1 milijardi evra (oko 85%

BDP-a) do juna 2016 godine. Banke predstavljaju 67.6% ukupne aktive finansijskog sistema, zatim

penzioni fondovi (26.2%), osiguranje (3.2%), mikro finansijske institucije i nebankarske finansijske

institucije (2.7%). Aktivu bankarskog sektora i dalje dominiraju sredstava u stranom vlasništvu

banaka, koji predstavljaju oko 90% ukupne aktive bankarskog sektora. Stepen koncentracije tržišta,

mereno udelom od tri najveće banke (aktiva), smanjen je u junu 2016 na 63.3%, u poređenju sa

65.3% u junu 2015 godine. Pored toga, stepen koncentracije na tržištu merena sa HHI je pala na

1,718 bodova u junu 2016, u odnosu na 1,792 bodova u junu 2015 godine.

Grafikon 14. trend razvoja finansijskog sistema i aktive finansijskih sektora


Krediti bankarskog sektora su nastavili da rastu sa uvećanom stopom. Do juna 2016, ukupni krediti

su dostigli na 2.2 milijarde evra, beležeći godišnji rast od 8.4% (6.1% u junu 2015). Krediti

preduzećima su porasli na godišnjem nivou za 5.2% i nastavile se dominiraju kreditni portfolio sa

udelom od 64.8% (66.7% u junu 2015 godine), dok krediti domaćinstvima beležili su godišnji rast

od 15.2% i predstavljaju 35.0% ukupnih kredita (33.0% u junu 2015). U odnosu na prethodnu

godinu, krediti finansijskim uslugama i sektoru nekretnina imaju najvišu stopu rasta od 38.3% u

junu 2016. Poljoprivredni sektor je ostao među sektorima sa najvećim rastom kredita, beležeći

godišnji rast od 10.4% u junu 2016 godine. Trgovinski sektor, koji predstavlja najveći deo kredita

preduzeća, okarakterisan je nižom stopom rasta od 1.1%, u odnosu na rast od 8.8%, registrovan u

junu 2015 godine. Tokom ovog perioda, krediti proizvodnom sektoru zabeležili su pad od 0.6%, što

je preokret u odnosu na povećanje od 10.6% registrovan u prethodnoj godini.

12 Isključujući aktivu Centralne Banke Republike Kosova

8% 8%

12%10%

7%

6% 5%

10%

7% 5%

19%23%

24%

18%

12%

16%

8%

4%

11%

9%

-11%

-6%

0%3%

17%

-15%

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

June 2012 June 2013 June 2014 June 2015 June 2016

Financial System Banking Sector Pension Sector Insurance Sector Microfinance SectorFinancijski Bankarski Pensionalni Osiguravanja Mikrofinancijski

25

Grafikon 15. Struktura kredita i stopa godišnjeg rasta, mil. Euro


Što se tiče potražnje za kreditima u izveštajnom periodu (mart - avgust 2016), banke su izveštavale

povećanu potražnju za kreditima iz preduzeća, kao i domaćinstava. U narednih šest meseci

(septembar 2016 - februar 2017), kreditni standardi se očekuje da će se nešto pooštriti za preduzeća,

dok u istom periodu, nešto olakšati za domaćinstava. BLS rezultati ukazuju na to da banke očekuju

porast tražnje za kreditima u toku istog perioda.

Grafikon 16. Struktura depozita i godišnja stopa rasta, mil. Euro


Bankarska aktivnost na Kosovu i dalje se uglavnom finansira od domaće prikupljenih depozita, koje

su pokazale da su održiv izvor finansiranja. Do juna 2016 godine, depoziti su dostigli vrednost od

2.7 milijardi evra, beležeći godišnji rast od 4.6%. Ipak, usporavanje trenda rasta depozita se

primećuje u poslednje dve godine. Struktura depozita se uglavnom sastoji od depozita stanovništva

koji predstavljaju 74.4% ukupnih depozita (Grafikon 17).

Finansijsko posredovanje na Kosovu, do juna 2016, je beležilo smanjenje kamatnih stopa na kredite,

gde kamatne stope na depozite beleži blagi porast. Kamatna stopa na kredite smanjena su na 7.2%

u junu 2016 sa 7.6% u junu 2015 godine, dok je kamatna stopa na depozite neznatno povećana na

538 562 593 661 761

1,199

1,236

1,2711,338

1,407

39 2826

75

9.3% 2.8% 3.5% 6.1% 8.4%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

June 2012 June 2013 June 2014 June 2015 June 2016

Other Enterprises Households Annual Growth of Gross Loans (right axis)Drugo Preduzeca Domacinstva Godisnji rast depozita (des. scl)

2012 2013 2014 2015 2016

1,521 1,6471,797 1,905 2,003

486449

503539

559

102105

121 131 131

7.7% 4.4%10.0% 6.3% 4.6%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

June 2012 June 2013 June 2014 June 2015 June 20162012 2013 2014 2015 2016

26

1.03% sa 0.81% u junu 2015 godine. To je dovelo do pada kamatne stope između kredita i depozita

na 6.2 procentnih poena, u odnosu na 6.8 procentnih poena u junu 2015 godine.

Tabela 6. Pokazatelji financijske solidnosti*, u %

Bankarski sektor Glavni skup Jun

2013

Jun

2014

Jun

2015

Jun

2016

Adekvatnost

kapitala

Regulatorni kapital u rizične aktive 15.3 17.4 19.0 18.7

Regulatorni Osnovni kapital u rizične

aktive 12.4 13.5 15.9 16.4

Kvalitet aktive Loši zajmovi u odnosu na ukupne bruto

kredite 7.8 8.2 7.2 5.3

Profitabilnost

Prinos na aktivu (ROA)* 1.0 2.0 3.1 2.6

Prinos na kapital (ROAE)* 10.6 21.1 29.1 20.8

Kamatna marža na bruto prihode 74.0 74.5 76.4 74.4

Ne kamatni rashodi za bruto prihode 82.0 68.8 52.7 47.1

Likvidnost Likvidna sredstva (široka) za kratkoročne

obaveze 38.5 43.7 41.9 41.5

*ROAA i ROAE su na godišnjem nivou. Neto prihodi pre oporezivanja su uzeti u obzir

Vodič: Pokazatelji financijske solidnosti, Vodič Kompilacije, MMF (2006)


Bankarski sektor je ostao profitabilan, beležeći neto dobit od 37.7 miliona evra do juna 2016 godine,

koji je ipak manji od profita od 44.9 miliona evra koji je zabeležen u istom periodu prošle godine.

Smanjenje profita u tom periodu odražava trend opadanja prihoda (prihodi od kamata) i blagi porast

troškova (Ne kamatni rashodi) posle tri godine kontinuiranog pada. Smanjenje prihoda od kamata

uglavnom odražava smanjenje kamatne stope na kredite dok ne-kamatni rashodi su povećani

uglavnom kao rezultat povećanja rezervisanja za održani kreditne gubitke i povećanje naknada i

provizija.

Rizik za bankarski sektor na Kosovu i dalje ostaje na niskom nivou. Položaj likvidnosti bankarskog

sektora i dalje je na zadovoljavajućem nivou. Likvidna sredstva ka kratkoročnim obavezama

iznosila su 41.5%, što je znatno iznad minimalne obavezne regulatorne stope od 25%. Od juna 2016

godine, odnos kredita nad depozitima porastao je na 80.7% u odnosu na 77.9% u junu 2015 godine.

Pored toga, rezultati stres-testa likvidnosti CBK-a, od juna 2016, ukazuju da je bankarski sektor na

Kosovu otporan na nepovoljne simulirane šokove likvidnosti.

Izloženost kreditnom riziku bankarskog sektora je nastavio da opada već za drugu godinu za redom.

U junu 2016 Nekvalitetni Krediti u ukupnim kreditima opali su na 5.3%, sa 7.2% u junu 2015

godine. Ova poboljšanja u odnosu NKK je uglavnom kao rezultat smanjenja Nekvalitetnih kredita

u vrednosti od 20.9%. Pored toga, Nekvalitetni Krediti su ostali dobro pokriveni rezervisanjima za

kreditne gubitke, odnos koji je stajao na 119.9% (119.1% u junu 2015).

Od juna 2016, kvalitet kreditnog portfolija poboljšan je u većini sektora (Tabela 7). Sektor

finansijskih usluga označio je najveći pad u Nekvalitetnim kreditima, sa 7.9% na 1.0% u junu 2016

godine. Trgovinski sektor, koji dominira strukturom ukupnih kredita, obeležio je drugi najveći pad

Nekvalitetnih kredita, koji stoji na 5.7% ukupnih kredita u Junu 2016 (10.0% u junu 2015).

Nekvalitetni Krediti u ukupnim kreditima za poljoprivredni sektor beleži blagi pad na 6.5% sa 7.2%

u junu 2015 godine. Dok je NKK odnos za sektor domaćinstava i dalje ostaje na niskom nivou,

2.5% u junu 2016 godine.

27

Tabela 7. Nekvalitetni Krediti prema ekonomskim sektorima, u %

NKK prema ekonomskim sektorima Jun 2013 Jun 2014 Jun 2015 Jun 2016

Poljoprivreda, šumarstvo i ribolov 3.6 9.7 7.2 6.5

Proizvodnja 15.7 12.2 10.1 8.6

Električna struja, gas, snabdevanje vodom itd. 11.5 14.8 11.5 11.5

Smeštaj, usluge hrane prevoz itd. 10.3 9.3 8.1 8.1

Trgovina 10.3 11.5 10.0 5.7

Finansijske usluge 0.0 0.0 7.9 1.0

Nekretnine 11.5 11.5 8.2 6.1

Domaćinstva 2.5 2.8 2.6 2.5


Osim toga, bankarski sektor je i dalje dobro kapitalizovan, uz odnos adekvatnosti kapitala od 18.7%

(tabela 6), što je znatno iznad minimalnog regulatornog zahteva od 12.0%. Rezultati testova stresa

rizika kredita od Juna 2016 sugeriše da je sektor u stanju da izdrži ozbiljne udarce kreditnog

portfolija, zajedno sa simuliranim kamatnom stopom i šokova kursa.

2.3. ALTERNATIVNI SCENARIJI I OSETLJIVOST NAD FISKALNIM RIZICIMA

Osnovne linije makroekonomskog scenarija koji podupire budžetske projekcije za srednji rok - i

izglede predstavljene na ovom ažuriranju ERP-a - Rezultiraju od pažljivog razmatranja kako donjih

tako i gornjih nedostataka i faktora rizika u vezi sa ekonomskim kretanjima koje se očekuju u

srednjoročnom periodu.

Za ažurirani ERP2017, osnovni scenario pretpostavke uključuje brojne promene koje odražavaju

delimičnu materijalizaciju broja gornjih i donjih rizika koji su identifikovani u ERP 2016 godine.

Osnovne pretpostavke su takođe revidirani koristeći najnovije dostupne podatke nacionalnih računi.

U nastavku su glavne promene u osnovnom scenariju:

Veći od projektovanog stvarnog rasta u 2015 - očekuje se rast realnog BDP-a za 2016

godinu u poslednjem ERP je 3.8%, dok sadašnji podaci nacionalnih računa pokazuju rast

koji premašio projekciju za 0.3%, dostigavši 4.1% u 2015 godini

Uključivanje velikih projekata javne infrastrukturne u okviru osnovne linije - efekat

dodatne potrošnje na visok rast uticaja infrastrukturnih projekata finansiranih iz

međunarodnih finansijskih institucija je predstavljena samo kao gornji rizik u poslednjem

ažuriranju ERP-a; Međutim, nakon stupanja na snazi modifikacije fiskalnog pravila -

uvođenje takozvanog “investicione klauzule” - da omogući veću potrošnju kapitala, kao i

praktičnu primenu ove zakonske odredbe kao deo budžetskog ciklusa, uticaj ove dodatne

potrošnje je ugrađena u osnovnom scenariju

Usporavanje izvoza i rasta doznaka - smanjen rast izvoza i doznaka je identifikovano kao

jedan od ključnih mana rizika za osnovni scenario u ERP-u 2016. Niske svetske cene roba

i otežani rast u zemljama gde radi dijaspora Kosova su doveli do materijalizacije ovog

identifikovanog rizika. Kao rezultat toga, za osnovni scenario 2017, pretpostavke rasta i

izvoza i doznaka se revidiraju naniže.

28

U skladu sa principima oprezne politike, i na osnovu kumulativnog efekta promene osnovne linije

pretpostavki, izgledi srednjoročnog rasta revidirani su naniže za 0.2 procentna poena. Za 2017

godinu, međutim, očekuje se rast veći za 0.1 procentnih poena u odnosu na prethodni ažurirani ERP.

Grafikon 17. Izmene osnovnog scenarija, u %

Za ovogodišnju procenu, glavni gornji rizik za osnovni scenario ostaje izgradnja novih

proizvodnih kapaciteta električne energije. Pripreme za početak novog projekta izgradnje

termoelektrane za električnu energiju su u završnoj fazi, i potencijalni direktni i indirektni

pozitivni efekti ovog projekta mogu značajno poboljšati izglede srednjoročnog rasta.

Istovremeno, nedostatak novih investicija na postojeće energetske proizvodne kapacitete

ostavljaju Kosovo pod stalnom pretnjom krhkog snabdevanja energijom, čime predstavlja

značajan faktor donjeg rizika na osnovnom scenariju.

Osnovni scenario takođe izostavlja potencijalni efekat dve važne institucionalne reforme, uticaj

Vlade Kosova u reformi Obavljanja Biznisa, kao i uticaj poreskih olakšica koje pruža kroz

predstojeći reformski fiskalni paket koji će pre svega, smanjiti poresko opterećenje od uvoznih

sirovina. Oba paketa reformi predstavljaju značajni gornji rizik za izglede osnovne linije.

Sistematski donji faktori rizika, koji potiču iz dugogodišnjih strukturalnih prepreka koje

definišu model rasta Kosova - nisku izvoznu konkurentnost, oslanjanje na visokom prilivu

doznaka, visok trgovinski deficit - i dalje će biti važni faktori donjeg rizika. Međutim,

pogoršanje spoljne pozicije je već ugrađena u osnovnom scenariju, stoga vrlo je verovatno da

neće biti daljih pogoršanja srednjoročnih izgleda zbog ovih faktora rizika.

Specifični rizici uključuju potencijalni fiskalni pritisak od performanse javnih preduzeća, i

ograničenih kapaciteta izvršenja kapitalnih projekata. Oba faktora rizika su u potpunosti priznati

u Srednjoročni okvir rashoda 2017-2019.

Grafikon 16 u nastavku prikazuje rezime ažuriranog scenarija visokog rasta i niskog rasta,

procenjenog uključivanjem pretpostavki o identifikovanim donjim i gornjim fiskalnim rizicima,

i u odnosu na revidiranu osnovu za ažurirani ERP 2017:

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

4.0

4.5

2 0 0 8 2 0 0 9 2 0 1 0 2 0 1 1 2 0 1 2 2 0 1 3 2 0 1 4 2 0 1 5 2 0 1 6 2 0 1 7 2 0 1 8 2 0 1 9

Baseline Scenario_ERP 2016


29

Grafikon 18. Alternativna Scenarija, realni rast BDP-a, u %

Srednjoročni rizici 2017 – 2019

Gornji rizici - očekivanja rasta u odnosu na osnovni scenario su pojačana očekivanom izgradnjom

nove termoelektrane električne energije, kao i podsticaja za investicije nastale značajnim

institucionalnim reformama.

Dok su dugoročni efekti projekta termoelektrane i institucionalnih reformi- kroz uklanjanje prepreka

za razvoj privatnog sektora - imaju prednost u efektima u srednjem roku, početna primena se očekuje

da pruži pozitivan šok za domaće apsorpcije, takođe dajući podstrek rastu i zapošljavanju u srednjem

roku.

Sledi lista gornjih faktora rizika koji imaju potencijal da stimulišu ubrzani rast u odnosu na osnovni

scenario:

Razvoj novih energetskih proizvodnih kapaciteta (reformska mera # 3): Vlada je objavila

pobedničkog privatnog ponuđača za izgradnju novih proizvodnih energetskih kapaciteta. Sa

procenjenim ukupnim investicijama u iznosu od 1,000 miliona EUR tokom 5 godina, očekuje se da

izgradnja novih proizvodnih kapaciteta počne krajem 2017 ili početkom 2018 godine. Pored novih

proizvodnih kapaciteta, ulaganje na ažuriranju prenosnog sistema se očekuje da će ubrzati iznad

pretpostavki osnovnog scenarija.

Povećane investicije privatnog sektora kao posledica institucionalnih i fiskalnih reformi:

Rangiranje Kosova u Izveštaju Svetske Banke Obavljanja Biznisa značajno je poboljšana u 2016

godini. Izgrađujući na ovom impulsu, Vlada Kosova je usvojila ambiciozan program za otklanjanje

prepreka za razvoj privatnog sektora, uključujući i mere za olakšavanje trgovine, procedura

pojednostavljenih poreske uprave, poboljšanje implementacije ugovora, efikasniji sistem izdavana

građevinskih dozvola, i efikasan pravni ambijent za rešavanje stečaja. Istovremeno, Vlada Kosova

planira da usvoji drugi fiskalni paket reformi koji ima za cilj da pruži proizvođačima poreske

podsticaje koji snižavaju troškove proizvodnje repromaterijala i jačaju njihovu konkurentnost.

Pozitivan uticaj ovih reformi se smatra da predstavlja ključni gornji faktor rizika koji ima potencijal

da poveća investicije u privatnom sektoru, da poveća projektovani srednjoročni rast.

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

2 0 0 8 2 0 0 9 2 0 1 0 2 0 1 1 2 0 1 2 2 0 1 3 2 0 1 4 2 0 1 5 2 0 1 6 2 0 1 7 2 0 1 8 2 0 1 9

Low Growth Scenario


High Growth Scenario

30

Donji rizici– Kao što je prikazano u poslednjem ažuriranom ERP-u, strukturalna ograničenja na

Kosovu izlaže njenu ekonomiju spoljnim i domaćim šokovima. Glavna nestabilnost kroz koji spoljni

šok utiče na kosovsku ekonomiju je:

Zavisnost od doznaka: Kosovo i dalje dobija znatan priliv doznaka emigranata, koji uglavnom

utiče na potrošnju domaćinstva. Makroekonomski šok na dve glavne privrede koje zapošljavaju

dijasporu Kosova - Nemačka i Švajcarska - može da se prenese na kosovsku privredu kroz

smanjenje nivoa doznaka, a time i smanjenje domaće potrošnje. Ipak, takav šok je malo verovatan,

jer je iskustvo sa finansijskom krizom 2008 godine je pokazalo da takvi šokovi imaju malo ili nimalo

uticaja na tokova doznaka na Kosovo. Ovo je najverovatnije zbog karakteristika zapošljavanja

kosovskih emigranata, odnosno njihovog zapošljavanja u malim do srednjim stručnim sektorima

koji nisu skloni da se direktno utiču od poslovnog ciklusa. Još jedan faktor ovog odnosa može biti

upotreba štednje emigranata da olakša tok novca koji se šalje koje primaju domaćinstva na Kosovu.

Glavni donji rizici u vezi sa domaćim promenljivošću su:

Slab domaći energetskih kapacitet proizvodnje – Osnovni scenario pretpostavlja da će se

sadašnja struktura domaće proizvodnje energije održati u srednjem roku. To podrazumeva da neće

biti potrebe za dodatnim subvencijama Vlade za energetski sektor, kao i da će se odnos između

uvoza energije u odnosu na domaću proizvedenu energiju će biti u skladu sa istorijskim trendovima.

Ipak, proizvodni kapaciteti energije Kosova su amortizovani i skloni su kvarovima koje mogu na

kraju dovesti do potrebe finansiranja za energetski sektor i uvoz energije u tokovima različitih od

pretpostavki osnovnog scenarija.

Slabljenje performansi javnih preduzeća (JP) – vlasništvo JP, koji su prvenstveno namenjene za

pružanje javnih dobara i može delovati prema prirodnom monopolu, izlaže Vladu Kosova na

značajne rizike ili kroz potrebu da se garantuje stabilno pružanje javnih dobara, snabdevanje vodom

i kanalizacijom na primer, ili kroz izlaganja potencijalnih finansijskih obaveza.

Ograničena Apsorpcija MFI Finansiranja – jedna od ključnih pretpostavki na osnovni scenario

je uključivanje povećane javne investicije kroz nove projekte javne infrastrukture (105 miliona evra

u 2017 i 100 godišnje u srednjem roku). Pored toga, u 2017 godini, dodatna javna potrošnja

finansirana kroz privatizacioni prihodi dodat je u osnovnom scenariju. Ukupno, javne investicije se

očekuje da će porasti za više od 50% u 2017 godini. Iako takva politika daje značajan podsticaj

godišnjem rastu, da bi se ovaj efekat materijalizovao, potrošačke agencije će morati da povećaju

njihovu apsorpciju kapaciteta MFI finansiranja, i izbegavaju pod izvršenje budžetskih raspodela.

Alternativni Scenariji - na osnovu kvalitativnog ispitivanja gornjih i donjih rizika u okviru

osnovnog scenarija, dva alternativna scenarija su predstavljeni u ovom odeljku.

Scenario Pretpostavke Visokog Rasta: ugrađen u osnovnoj liniji početka izgradnje električne

termoelektrane. Ovaj scenario uključuje pretpostavke “pozitivnog šoka” sa povećane investicije od

sprovođenja institucionalnih reformi. Preciznije, ove pretpostavke su:

Izgradnja nove termoelektrane za proizvodnju električne energije će povećati privatne

investicije za 1.5 procentnih poena osnovne linije projektovane BDP u 2018, i 2.8

procentnih poena u 2019 godini

Sprovođenje institucionalnih i fiskalnih reformi će povećati privatne investicije za 0.6

procentnih poena osnovne linije projektovanog BDP-a u 2018 i 1 procentna poena u 2019

godini.

31

Svi ostali procenjeni makroekonomski parametri se vode kao u osnovnom scenariju.

Scenario Pretpostavki Niskog Rasta: za izgradnju niskog scenarija rasta, pretpostavke da su se

smenjivali u odnosu na osnovni scenario su:

Povećanje u potrošnji subvencija za JP u vezi sa njihovom slabom performansom i kao

odgovor na šok u proizvodnji električne energije. Za potrebe ove vežbe, pretpostavlja se

da se pod takvom slučaju, subvencije bi se povećala za 0.7% procentna poena od osnovnog

projektovanog BDP-a u periodu od 2017-2019 na račun potrošnje javnog kapitala.

Manje od očekivanog nivoa izvršenja kapitalnih projekata - kada se za svrhu ove vežbe

pretpostavlja da je samo 60% od neredovnih finansiranja (MFI ili privatizacije) se

sprovodi u godini.

Uvoz električne energije je veća, kao rezultat smanjenja domaće proizvodnje energije.

Pretpostavke o kretanju cena u osnovnom scenariju i scenarija visokog rasta su isti, sa blagim

porastom potrošačkih cena u niskom scenariju rasta zbog više uvožene električne energije u odnosu

na cenu domaće proizvodnje. Glavni kanal kroz koji se šokovi primenjuju na osnovni scenario su

privatne i javne investicije. Efekti drugog kruga na potrošnju i investicije su po uzoru na njihov

uticaj na privatni raspoloživi dohodak. Nijedan od alternativnih scenarija ne rezultira negativnom

putanjom rasta. Umesto toga, postoje znatne razlike u stopi pozitivnog rasta između različitih

alternativa. Realizacija niskih pretpostavki rasta bi smanjila prosečan srednjoročni rast sa 3.9% na

2.8%. S druge strane, projektovani srednjoročni prosečni rast po scenariju visokog rasta je 5.5%,

odnosno 1.6 preko projekcije u osnovnom scenariju.

Tabela 8. Alternativni makro-fiskalni scenariji

*(L) Scenario Niskog Rasta; (B) Osnovni scenario; (H) Scenario Visokog Rasta

Opis 2017 2018 2019

(L) (B) (H) (L) (B) (H) (L) (B) (H)

Stope realnog rasta (%)

BDP 2.5 4.4 4.4 2.8 3.3 5.5 3.3 3.8 6.4

Potrošnja 1.7 2.6 2.6 3.2 3.8 4.9 3.3 3.6 5.4

Investicije 8.6 14.9 14.9 2.3 2.8 9.8 4.6 8.7 11.7

Izvozi 3.2 3.2 3.2 2.7 3.1 3.1 3.1 4.8 4.6

Uvozi 4.5 6.2 6.2 3.2 3.8 6.1 4.1 5.6 7.0

Promene u cenama (%)

IPC (godišnji mesečni prosek) 1.0 0.9 0.4 0.8 0.7 0.7 0.7 0.6 0.6

BDP deflator 1.8 1.8 0.6 0.6 1.4 1.5 0.7 1.3 1.3

Cene uvoza -0.4 -0.4 -0.1 -0.2 0.3 0.3 0.2 0.1 0.1

Stavke Memorandum (u milionima evra):

Nominalni BDP 6,288 6,410 6,410 6,557 6,716 6,850 6,856 7,058 7,380

Poreski prihodi 1,483 1,512 1,512 1,539 1,576 1,607 1,623 1,671 1,747

Tekući Rashodi 1,319 1,275 1,275 1,356 1,310 1,310 1,396 1,348 1,348

Kapitalni Troškovi 557 722 722 589 753 753 646 810 810

Osetljivost na Osnovnu Procenu

U kontekstu fiskalne stabilnosti scenario niskog i visokog rasta pružaju ograničene promene u

osnovnoj oceni fiskalnog prostora. Prema scenariju niskog rasta, prihodi bi bili manji u proseku za

2.5% u odnosu na tekuće budžetske projekcije. Pod scenarijom visokog rasta, prihodi bi bili veći za

3% u odnosu na osnovne linije projekcije za 2018 i 2019 godinu.

32

3. FISKALNI OKVIR

3.1. STRATEGIJA POLITIKE I SREDNJOROČNI CILJEVI

Vlada i dalje ima kao svoj glavni cilj fiskalne politike održavanje održive fiskalne pozicije i

odgovorno upravljanje javnim finansijama, što je takođe jedna od preporuka koje proističu iz

poslednjeg Izveštaja o Progresu i prethodnih podnesaka ERP-a. Da bi se očuvala ova obaveza, Vlada

je usvojila fiskalno pravilo, koja ograničava ukupan nivo deficita na 2% BDP-a. S obzirom na odnos

koje Kosovo ima sa MMF-om, kao jedan od glavnih partnera u pogledu dizajniranja makro-

fiskalnog okvira u okviru aktuelnog SBA aranžmana, Kosovo je značajno ograničila prostor unutar

kojeg može da akomodira politike utvrđene vladinim programom. Pošto Kosovo se ne odlikuje

nekim značajnim fiskalnim i platnim rizicima bilansa i nema monetarne politike, ovaj program ima

poseban fokus na jačanje održivog ekonomskog rasta zemlje.

Postojeće visoke strukture uskog grla sa kojima se suočava privreda su prouzrokovali da vlada

izmeni ZUJFO da bi usvojila klauzulu investicija koja omogućava potrošnju za velike projekte za

rast finansirane od MFI (opisano detaljnije u Kutiji 3). U ovoj liniji, vlada se obavezala da sprovede

programa za strukturnu reformu naveden u vladinom programu.

Još jedan pristup sa kojima Vlada planira da se pozabavi poteškoćama u lokalnoj proizvodnji su

fiskalni podsticaji. Ministarstvo Finansija, kao jedna od ključnih institucija u stvaranju i

promovisanju najpovoljnije fiskalne politike, u saradnji sa poslovnom zajednicom kontinuirano radi

na izradi paketa promena poreske politike, kao nastavak reformi preduzimane prošle godine. Kao

rezultat toga, dogovoreno je po koncepciji novog fiskalnog paketa (kutija 2 u nastavku) na osnovu

zahteva i potreba koje pokrenuta od preduzeća. Ovaj paket je dizajniran da poboljša okruženje

poslovanja, u pokušaju da se ojača domaća proizvodnja i otvaraju nova radna mesta na putu ka

održivom ekonomskom rastu.

Kutija 2. Fiskalni Paket za 2017

Proširenje liste proizvoda koji se smatraju kao sirovina za carinsko oslobođenje

Na osnovu zahteva i potreba preduzeća za oslobođenje od carinskih dažbina za proizvode koji se

smatraju kao sirovina u procesu proizvodnje, spisak takvih proizvoda je sastavljen, proizvodi koji

pripadaju uglavnom sektorima kao što su industrija hrane, pića, metalurgije, poljoprivrede i neki

drugi sektori.

Samo u 2015 godini, ukupna vrednost uvoza ovih proizvoda iznosio je oko 58.2 miliona evra. Pored

toga, na osnovu povećanja uvoza iz godine u godinu, procenjena je vrednost uvoza ovih proizvoda za

2017 godinu, i kao rezultat toga procenjuje se da nakon oslobađanja od carine, uvoz ovih proizvoda

će se povećati za oko 20% od vrednosti uvoza u 2015 godini. (porast uvoza u 2015 godini u odnosu

na 2014 bio je oko 18%).

Smanjenje stope akciza na mazut

S obzirom da je sirova nafta korišćena (uvezena) od srednjih i velikih preduzeća, kao rezultat velike

količine uvoza, njihov novčani tok se stavlja u nezgodnim položajima uprkos mogućnostima

povraćaja. Samo u 2015 godini vrednost uvoza ovog proizvoda je izgledalo da je oko 7.1 miliona

evra.

Kao rezultat toga, kako bi se izbegle birokratske procedure u cilju uštede vremena i troškova za

preduzeća, stopa akcize za ovaj proizvod je namenjena da se ukloni.

33

Izmene/dopune liste proizvoda koji podležu 0% ili smanjenu stope od (8%) PDV-a

Fiskalnim paketom prošle godine, još od stupanja na snagu Zakona o PDV-u, smanjena stopa PDV-

a se obračunava i plaća na osam odsto (8%) za neke osnovne proizvode, kao što su hleb, mleko, so,

ulje , snabdevanje vodom, energijom, lekovi, IT oprema itd. Na osnovu zahteva iz različitih oblasti

posebnog značaja, predviđeno je da se izmeni/dopuni lista proizvoda sa smanjenom stopom PDV-a.

Administrativno Uputstvo o Poreskim Olakšicama

Na osnovu ciljeva Vlade Republike Kosova da poboljša okruženje poslovanja, Ministarstvo Finansija,

preko zaduženog tima je izradila nacrt Administrativnog Uputstva o poreskim olakšicama, u kojoj su

postavljeni kriterijumi za dobrobit na oslobođenje od plaćanja poreza za preduzeća koja čine nove

investicije i stvaraju nova radna mesta.

Banderole na pakovanjima brašna za posebne uslove evidentiranja, kontrole i obeležavanje brašna

koji je postavljen u slobodan promet na tržištu Republike Kosova

Pozitivni efekti ovakve inicijative procenjuje se da su: Smanjenje ili ukidanje 'neformalnog tržišta' i

promocija legitimne trgovine u sektoru proizvodnje hleba i drugih proizvoda od brašna; posebno

povećana bezbednost za potrošače, ali i za proizvođače i uvoznike; povećanje konkurentnosti i stalno

unapređenje domaćih proizvoda u odnosu na uvozne.

Isparavanje, gubitak u težini pod određenim uslovima koji su prihvaćeni (priznati) gubici od

propadanja, isparavanja ili gubitka težine nafte i njenih proizvoda

Pozitivni efekti takve inicijative se procenjuje da su: Poboljšano okruženje za poslovanje i

odgovaranje na zahteve poslovne zajednice, povećanje konkurentnosti i kontinuirano poboljšanje

proizvodnje i sektora trgovine, usklađivanje sa direktivama EU.

3.2. IZVRŠENJE BUDŽETA U 2016 GODINI

Budžet za 2016 godinu je usvojen 14 decembra 2015 godine od strane Skupštine Republike

Kosova.13 Tokom godine, politika sa doglednim fiskalnim uticajem je stupilo na snagu a neki su se

prenosili dalje od 2015 godini. U aprilu 2016, Sporazum o stabilizaciji i udruživanju (SSU) sa

Evropska Unijom je stupio na snagu. Osim toga, zakon o oproštaju duga, koji je stupio na snagu u

septembru 2015 godine, produžen je do aprila 2017, dajući kosovskim građanima i preduzećima

priliku da se prijave za oproštaj duga tokom cele 2016 godine.14 Pored toga, fiskalni paket koji je

stupio na snagu u septembru 2015 godine je imala celu fiskalnu godinu da odražava puni uticaj na

državni budžet.15

U odnosu na 2015, političari su planirali veće prihode i veće troškove za budžet 2016 godine. Tabela

u nastavku pokazuje da ovaj trend u rastu se očekuje i u 2017 godini. Budžetski deficit u 2016 godini

13 http://www.kuvendikosoves.org/common/docs/ligjet/05-L-071%20sh.pdf 14 https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=11017 15 Glavne promene koje su usvojene uključuju povećanje standardizovane stope PDV-a od 16% do 18% i uvođenje

snižene stope PDV-a od 8% na brojnim osnovnim dobrima iz potrošačke korpe.

34

bio je 1.6%, kao procenat BDP-a, koji je u liniji sa kosovskim zakonodavstvom i SBA aranžmanom

sa MMF-om.

Tabela 9. Opšti prihodi i rashodi Vlade, u milionima evra

Opis 2015 2016 2017

proj.

2018

proj.

2019

proj.

u milionima evra

1. UKUPNI PRIHODI 1,470 1,634 1,725 1,793 1,892

2. UKUPNI TROŠKOVI 1,564 1,732 2,001 2,064 2,160

2.1 TEKUĆI TROŠKOVI 1,149 1,221 1,275 1,310 1,348

2.2 KAPITALNI TROŠKOVI 404 500 722 753 810

3. PRIMARNI BILANS -94 -98 -276 -272 -268

Isplata kamate -17 -25 -23 -30 -30

4. Opšti bilans (prema fiskalnom pravilu) -78 -95 -97 -96 -83

5. OPŠTI BILANS -111 -122 -300 -302 -298

BDP 5,568 6,031 6,410 6,716 7,058

Opšti deficit kao % BDP-a -1.4% -1.6% -1.5% -1.4% -1.2%

Bankarski bilans kao % BDP-a 3.6% 5.5% 5.5% 5.4% 4.8%

Tekući troškovi kao % BDP-a 20.6% 20.3% 19.9% 19.5% 19.1%

Izvor: Trezor, Budžet 2016 i izračunavanja Makro Jedinice

a) Prikupljanje prihoda tokom 2016 godine

Ukupna fiskalna performansa tokom 2016 godine materijalizovana je znatno bolje od početnih

projekcija tokom pripreme budžeta na kraju 2015 godine, kao rezultat nastavka konzervativnog

pristupa prema fiskalnim projekcijama, ali i kao rezultat bolje ekonomske performanse od

očekivanog. U tom vidu, sredinom 2016 godine obavljeno je razmatranje budžeta kako bi odrazio

ove pozitivne ishode.

Iako su finansijski izveštaji krajem godine pripremljeni od strane Trezora su obavljena na kraju

januara 2017 - za potrebe ovog odeljka - mi koristimo podatke dnevnih izveštaja koji mogu

marginalno da variraju sa finansijskim izveštajima na kraju godine. Imajući to u vidu, na osnovu

dnevnih izveštaja 31 decembra 2016 godine, možemo primetiti da su ukupno ostvareni prihodi 1,605

miliona evra, ili 98.2% planiranih poreskih prihoda. Od čega, direktni prihodi od poreza do kraja

2016 godine iznosili su 233.4 miliona evra ili 102.7% planiranih prihoda. U okviru direktnih

poreskih prihoda, porez na dobit i porez na imovinu znatno je premašila planirane prihode iz

odgovarajućih izvora. Zbog povećane privredne aktivnosti i posebno povećanja proglašene dobiti

banaka, porez na dobit preduzeća materijalizovao se na 109.1% planiranih prihoda. Dok zbog

primene zakona o oproštaju duga, porez na imovinu premašio je početne projekcije za oko 22%,

dakle, u iznosu od 122.9% planiranih prihoda.

Što se tiče indirektnih poreza - prihodi prikupljeni na granici - gde u velikoj meri su bile u skladu

sa budžetskim projekcijama. Gde uprkos primeni sporazuma SSU i takođe ostvarenog punog efekta

poreskih olakšica koje su stupile na snagu od septembra 2015 godine, ukupni poreski indirektni

prihodi materijalizovao se na 100.1% ili 1.2 milijarde evra. Tačnije, najveće doprinose u indirektni

porez, PDV i akcize materijalizovao se na 100% i 101.2%. Dok ne poreski prihodi, planirani na 212

miliona evra materijalizovao se na samo 80.3%, što odražavajući nisku naplatu prihoda iz

sopstvenih prihoda u opštinama.

Tokom 2016 godine, plan za spajanje carinskih i poreskih administracija u jednu agenciju prihoda

nastavljeni su u dogledno vreme. Spajanje se očekuje se da će se preduzeti u 2017 godini i dugoročni

cilj takve strukturne promene jeste da stvori sinergiju sa ciljem poboljšanja naplate prihoda.

35

b) Izvršenje troškova tokom 2016 godine

Opšta vladini troškovi su se značajno povećali tokom 2016 godine u odnosu na ostvarene troškove

tokom 2015 godine. Glavni pokretači ovog povećanja ukupnih troškova se može pripisati povećanju

kapitalnih troškova i u nešto manjem obimu povećanju troškova za subvencije i transfere. Pored

novog kapitalnog projekta koji je finansiran tokom 2016 godine autoput od Prištine do Skoplja je

značajno doprineo ovom povećanju kapitalnih troškova. Ipak, uprkos visokom budžetu kapitalnih

troškova i njihovom izvršenju, još uvek ostaju izazovi za kompletiranje izvršenja kapitalnih

troškova. Dok u pogledu subvencija i transfera, pokretanje primene zakona u vezi sa kategorijama

rata je glavni doprinos ovom povećanju troškova u kategoriji subvencija i transfera i stoga u

ukupnim troškovima.

Račun za plate za 2016 je iznosio 543.7 miliona evra (stopa izvršenja 98.8%), što predstavlja

povećanje od 3.5% u odnosu na ukupnu stopu izvršenja u 2015 godini. Ovaj porast ukupnih troškova

za plate i dnevnice u velikoj meri može se pripisati povećanju plata zaposlenih u javnom sektoru,

kao rezultat radnog iskustva (0.5% godišnje povećanje), a preostali deo može se delimično pripisati

konkursima za radne pozicije u različitim vladinim organizacijama.

Rashodi za kupovinu roba i usluga su pratili isti trend u godini pre, sa blagim smanjenjem od oko

3% u odnosu na prošlu godinu. Ova kategorija je iznosio 199,8 miliona evra (to uključuje 23,4

miliona evra rashoda na opštinskom nivou); A Opis njenog kraja godine plan 96.7%.

Troškovi za subvencije i transfere, kategorija koja takođe uključuje i subvencije za poljoprivredni

sektor, ima povećanja u 2016 u odnosu na troškove završetka 2015 godine. Troškovi u ovoj

kategoriji su zadržale povećane troškove za subvencije na sektoru poljoprivrede, međutim, najveći

porast je došlo od početka isplate naknada za kategorije proistekla od rata. Do kraja 2016 godine,

ukupni troškovi su iznosili 474.9 miliona evra (stopa izvršenja od 99%), iznos koja predstavlja

povećanje od 13.6% u odnosu na 2015 godinu.

Kapitalni troškovi su značajno povećani u 2016 u odnosu na 2015 godinu (25% više budžetirani u

kapitalnim troškovima u 2016 u odnosu na 2015). Ipak, izazovi i dalje ostaju u potpunom izvršenju

budžetskih kapitalnih troškova. Dostupni preliminarni podaci, ukazuju da je stopa izvršenja

kapitalnih troškova iznosio oko 88%.

c) Deficit i finansiranje tokom 2016

Budući da je fiskalno je na snazi, planirani i stvarni budžetski deficit je u skladu sa zahtevima

fiskalnih pravila. Kao rezultat toga, planirani budžetski deficit Kosova za 2016 godinu je 1.6% kao

procenat BDP-a, ili oko 95 miliona evra. Prema preliminarnim podacima, do kraja godine, budžetski

deficit je bio oko 1% BDP-a, odnosno 66 miliona evra. Glavni izvori finansiranja vladinog deficita

ostaju domaće izdavanje državnih trezorskih zapisa, kao i finansiranje MMF-a.

3.3. SREDNJOROČNA BUDŽETSKA PERSPEKTIVA

Srednjoročne budžetske projekcije prate glavne ciljeve programa Vlade, odnosno, preko fiskalne

politike kojima se obezbeđuje srednjoročna održivost javnih finansija i u isto vreme obezbeđuje da

javni rashodi su usmereni ka većim kapitalnim troškovima koji su podrška za rast i ukupnu

makroekonomsku stabilnost. Prateći ove principe, prikazani srednjoročni budžetski okvir je bio pod

36

intenzivnim razgovorom sa MMF-om tokom misije koji se vodi pod programom SBA aranžmana i

imaju punu saglasnost u vezi sa strukturom rashoda, kao i projektovani prihod prihoda. Nakon

dogovora sa MMF-om, iskazani budžetski okvir je usvojen na vreme u Vladi i očekuje se da će

shodno tome pratiti predviđene procedure odobravanja u Skupštini.

Srednjoročne projekcije prihoda 2017-2019

Ukupne projekcije srednjoročnih prihoda se zasnivaju na ukupnim makroekonomskim kretanjima i

efekat ovih dešavanja na poreske osnovice. Osim toga, pored opštih ekonomskih kretanja, projekcije

prihoda uzimaju u obzir i performansu prihoda u odnosu na prethodni srednji rok. Kao takvi, prihodi

su predviđeni na osnovu prosečne realne stope ekonomskog rasta od 3.9% u odnosu na srednji rok.

Zadovoljavajući realni privredni rast materijalizovan u toku 2015 godine, kao i tokom prve polovine

2016 godine, zajedno sa zadovoljavajućem prikupljanju poreza tokom 2015 godine, i naročito

tokom 2016 godine, rezultiraju da ukupni prihodi budžeta koji očekuje na srednji rok da se smatraju

umerenim (konzervativnim). Predviđanje prihoda može se smatrati konzervativnim, jer se očekuje

da će nominalna stopa rasta BDP-a da raste na 5.4% (nominalni rast BDP-a je glavna determinanta

naplate poreza) dok je stopa rasta prihoda od poreza manja za 0.4 procentnih poena.16 Prema tome,

projekcija prihoda na optimistički pristup bi u početku uzeo u obzir celokupan iznos nominalne

stope rasta BDP-a, kao determinanta poreskih prihoda, kao i borbu protiv sive ekonomije i napredak

efikasnosti u prikupljanju prihoda od agencija za prikupljanje. Međutim, kao rezultat neizvesnosti

u pogledu pune materijalizacije tih prihoda, konzervativni pristup se uvek preporučuje kako bi se

osigurao nivo rashoda koji se može upravljati.

Na osnovu ovog opreznog fiskalnog planiranja, ukupni prihodi projektovani kao procenat BDP-a u

srednjem roku očekuje se da će iznositi u proseku 23.6%, što predstavlja povećanje od 0.2

procentnih poena u odnosu na budžet 2016 godine.17 Preciznije za 2017 godinu, planirani prihodi

su u iznosu od 1,725 miliona €, što predstavlja povećanje od 5.6% u odnosu na budžet 2016 godine.

Ukupni prihodi budžeta, posebno poreskih prihoda, očekuje se da se i dalje dominiraju od prihoda

prikupljenih na granici, mada se očekuje da će nedavni amandmani u Zakonu o PDV-u postepeno

prebaciti prikupljanje poreza unutar zemlje. Predviđeni rast poreskih prihoda se očekuje da

uglavnom bude materijalizovan od indirektnih poreza, tja od PDV-a i akcize, dok postepeno

smanjenje prihoda od carina predviđeno je kao rezultat početka implementacije SSU sporazuma.

Predviđa se postepeni porast prihoda od direktnih poreza, ipak, osnova ostaje na niskom nivo.

Iako osnova domaćih prihoda ostaje na niskom nivou, performansa domaćih prihoda u 2015 i 2016

godini, dali su pozitivne signale od ubrzanog rasta koji su vođeni povećanjem ekonomske aktivnosti

i takođe podržani strukturnim reformama koje su bile preduzete. Stoga, na osnovu prethodne

performanse (stvarni podaci) i ekonomski racionalno, domaća naplata poreza prati pomno dešavanja

u ekonomskoj aktivnosti. Zbog toga, kao što se vidi iz grafikona ispod (vidi grafikon 19),

prikupljanje domaćih prihoda se očekuje da prati ubrzani tempo rasta u srednjoročnom periodu, kao

rezultat očekivanog rasta ekonomske aktivnosti. Ipak, nakon konzervativnog pristupa u projekciji

prihoda, uprkos očekivanog uvećanog rasta BDP-a, udeo domaćih prihoda u BDP-u se očekuje da

se poveća u srednjem roku za 0.3 procentna poena u odnosu na budžet 2016 godine.

16 Pored toga, prihodi u 2016 očekuje se da će rasti na oko 12% u odnosu na ostvarene prihode u 2015 godini. 17 Vredno je napomenuti - za srednjoročni period - ne postoje predviđene mere za povećanje prihoda, sa izuzetkom primene akciznog kalendara

o duvanu.

37

Grafikon 19. Trend poreskih prihoda 2006-2019 i odnos sa ekonomskim pokazateljima

Izvor: Trezori izračunavanja Makroekonomske Jedinice, MF

U 2017 godini, domaći prihodi su predviđeni u iznosu od 410 miliona € i projektovana su da

dostigne 470 miliona € na kraju 2019 godine.18 Planirani domaći prihodi za 2017 godinu veći su za

oko 9% u odnosu na 2016 godinu i sa prosečnim povećanjem od 7% u godinama koje slede.

Preciznije, domaći prihodi prema kategorijama očekuje se da će se ostvariti na sledeći način:

Porez na dobit preduzeća: su predviđena u iznosu od 84 miliona € u 2017 godini, što

predstavlja povećanje od 13.4% u odnosu na budžet 2016 godine i povećanje po prosečnoj

stopi od 9% na srednji rok. Projektovani rast za 2017 godinu rezultira iz povećane privredne

aktivnosti tokom 2015 i 2016 godine i zbog očekivanja za 2017 godinu i takođe kao rezultat

većeg profita deklarisanih od strane privatnog sektora, posebno finansijskog sektora.19

Domaći PDV: predviđen je u iznosu od 184 miliona €, što predstavlja povećanje od 9,5% u

odnosu na budžet 2016 godine i povećanje po prosečnoj stopi od 5% na srednji rok.

Projektovani rast rezultira od ukupnog povećanja u potrošnji (potrošnja je glavni pokretač

rasta), gde PDV ostaje važan pokazatelj privatne potrošnje. Osim toga, ovo povećanje je na

osnovu poreskih promena u 2015 godini, gde će oslobađanje od plaćanja PDV-a na granici za

proizvodne linije da se odražavaju u povećanoj deklaraciji PDV-a na domaćem tržištu u

narednim godinama.

Porez na dohodak20, za 2017 godinu su predviđene u iznosu od 135 miliona €, što predstavlja

povećanje od 8.7% u odnosu na 2016 i povećanje po prosečnoj stopi od 9% na srednji rok.

Ovo predviđeno povećanje zasniva se na dešavanjima u ekonomskoj performansi i njenih

efekata na tržištu rada.

Što se tiče prihoda na granici, u odsustvu promena u poreskim stopama, granični prihodi su istorijski

pratili vrednost i količinu uvoza.21 Stoga, pošto se predviđa da uvoz nastavi sa umerenim

povećanjem u brzinom, granični prihodi se očekuje da se povećaju, mada sporije. Ovo usporavanje

povećanja prihoda prikupljenih na granici je zbog sprovođenja SSU i izuzeća PDV-a kao rezultat

promene poreskih politika od septembra 2015 godine.

18 Projektovani iznos od domaćih poreskih prihoda su bez prihoda od PAK-a na ime Zakona o opraštanju dugu i prihoda iz dugova DP-a. 19 Prema podacima Centralne Banke, bankarski sektor je objavila godišnji profit od 94.7 miliona tokom 2015 i 61.3 miliona do septembra 2016

godine. 20Ova stavka obuhvata poreza po odbitku, porez na individualne poslovne prihode, kao i porez na kamate, dividende, rente i kockanje 21 Iznos uvoza se koristi za predviđanje prikupljanja prihoda od akciza.

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017Proj.

2018Proj.

2019Proj.

Te hyrat tatimore vendore /BPV

Linear (Te hyrat tatimore vendore /BPV)Domaci prihodi / BDP

Linear (Domaci prihodi / BDP)

38

Grafikon 20. Trend poreskih prihoda 2006-2019 i odnos sa ekonomskim pokazateljima, (u

milijardi evra)

Izvor: Trezori izračunavanja Makroekonomske Jedinice, MF

U 2017 godini, prihodi prikupljeni od carina su planirani u iznosu od 1,108 miliona €, što predstavlja

povećanje od 6.5% u poređenju sa budžetom od 2016 godine i u srednjem roku, prihodi prikupljeni

na granici se predviđa da se povećaju u proseku za 4.7% . Tačnije, prihodi od carine podeljeni po

kategorijama očekuje se da se generišu na sledeći način:

PDV na granici: kao jedan od glavnih doprinosioca carinskih prihoda, naplata PDV-a na

granici projektovana je u iznosu od 564 miliona €, što je povećanje od 9,6% u odnosu na

budžet 2016 godine i povećanje po prosečnoj stopi od 5.6% tokom srednjeg roka.

Akciza: je projektovana da će biti u iznosu od 422 miliona € u 2017, što predstavlja povećanje

od 8% u odnosu na budžet 2016 i povećanje za 5.8% u odnosu na srednji rok. Ova projekcija

se zasniva na povećanju akciza duvanskih proizvoda prema akciznom kalendaru. Pored toga,

povećanje u količini uvezene nafte tokom 2016 godine, kao rezultat pada i stabilizacije cene

nafte na međunarodnim tržištima, očekuje se da će nastaviti da i dalje podržava sve veću

potražnju za naftnim derivatima.

Carina: očekuje se da će iznositi 116 miliona €, što predstavlja pad od 9.8% u odnosu na 2016

i dalje će opadati u srednjem roku u proseku za oko 4%. Opadajući trend je kao rezultat

realizacije SSU.

Što se tiče ne poreskih prihoda za 2017 godinu procenjuje se usporavanje u naplati prihoda, što

odražava usporavanje naplate prihoda na opštinskom nivou. Naime, tokom 2017 godine, kao

rezultat niže naplate od planiranog u prethodnim godinama, projekcije OSR na lokalnom nivou su

planirane u iznosu do 54 miliona €. Osim toga, projektovani prihodi od plaćanja autorskih prava

predstavljaju 1.9% ukupnih prihoda tokom perioda predviđanja. Pored toga, dividenda PTK-a od 5

miliona € i 9 miliona € iz poreske koncesije za aerodrom "Adem Jašari" se predviđa da se prikupljaju

pod ne poreskih prihoda.

Tabela 10: Struktura budžetskih prihoda, kao % BDP-a

Opis 2014 2015 2016 2017

Proj.

2018

Proj.

2019

Proj.

Ukupni prihodi 24.2 26.4 27.1 26.9 26.7 26.8 Poreski prihodi 20.9 22.8 23.4 23.6 23.5 23.7 Ne poreski prihodi i OSR 3.1 3.4 3.5 3.1 3.1 3.0

0

500

1,000

1,500

0.0

0.5

1.0

1.5

2.0

2.5

3.0

3.5

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017

Proj.

2018

Proj.

2019

Proj.

Importi I mallrave

Te hyrat nga kufiri (boshti I djathte)

Linear (Te hyrat nga kufiri (boshti I djathte))

Uvoz robe

Carinski prihodi (des. scl.)

Linear (Carinski prihodi - des. scl.)

39

Srednjoročni Budžetski Rashodi 2017-2019

Projekcije budžetskih troškova za 2017 godinu i temeljne projekcije za 2018 i 2019 godinu su

pripremljeni na osnovu prostora predviđanog od strane projekcija budžetskih prihoda i na nivou

obaveznog budžetskog deficita (maksimalni nivo od 2% BDP-a) kao što je definisano u okviru

fiskalnog pravila u Zakon o upravljanju javnim finansijama i odgovornosti i na osnovu obaveza koje

proističu iz Stand-by Sporazuma (SBA) sa Međunarodnim Monetarnim Fondom.

Ovo služi kao garancija budžetske discipline koja omogućava očuvanje makro-fiskalne stabilnosti

u samoj fazi planiranja. Međutim, u kontekstu ovog budžeta, očuvanje makro-fiskalne stabilnosti

nije cilj sam po sebi, već preduslov za postizanje konačnog cilja podrške ukupnog ekonomskog

razvoja zemlje.

Imajući u vidu tu svrhu, predloženi budžet je projektovan u četiri glavne komponente:

(1) Održavanje nivoa tekućih rashoda - na taj način obezbediti adekvatno finansiranje za

pružanje javnih usluga i direktnu podršku za poboljšanje poslovnog okruženja i

dobrobiti građana;

(2) Povećano finansiranje kapitalnih projekata, finansirana od redovnih budžetskih prihoda;

(3) Korišćenje prostora stvorenog za strateške kapitalne projekte za razvoj kroz klauzule za

investicije;

(4) I korišćenje sredstava od likvidacije DP-a i uspostavljanje veze za usmeravanje

sredstava za konkretne kapitalne projekte.

Na osnovu ovih budžetskih stubova, troškovi za 2016 godinu su planirani u iznosu od oko 2

milijarde €, najviši iznos još od osnivanja institucija Republike Kosovo. Uprkos naglom povećanju

ukupnih troškova u odnosu na troškove izvršenih u 2015 i 2016 godini, kao rezultat dobre fiskalne

performanse tokom protekle dve godine, ukupan budžetski deficit je planiran da se čuva ispod

plafona koji se propisuje fiskalnim pravilom. U tom vidu, ukupna budžetska potrošnja za 2017

godinu trebalo bi da bude oko 15.6% veća nego u 2016 godini i 29% veća od ostvarenih troškova u

2015 godini.

Ovo značajno povećanje u ukupnim troškovima, vođen od značajnog povećanja kapitalnih troškova,

sledi principe iznete u Programu rada Vlade koji zahtevaju jasno davanje prioriteta troškovima koji

doprinose ekonomskom razvoju bez podrivanja poboljšanja socijalne zaštite i akomodirajući

potrebe agende integracije Kosova. Kao rezultat ovih dodatnih troškova koje su omogućene od

povećanja redovnih budžetskih prihoda i stvaranja novih prostora za finansiranje razvoja kapitalnih

troškova, struktura ukupnih budžetskih troškova, se pomerila ka kapitalnim troškovima, posle

neuspeha u prethodnom periodu.

Budžetski troškovi prema ekonomskoj kategoriji

Naredna tabela prikazuje vladine troškove po ekonomskim kategorijama. Ona pokriva stvarne

troškove za 2015 godinu, budžetirane i pregledane troškove za 2016 godinu, kao i projektovane

troškove za 2017, 2018 i 2019 godinu. Kao što se može zaključiti iz tabele, vladini troškovi su

projektovani da budu oko 16% veći nego u 2016 godini. U poređenju sa tekućim budžetskim

troškovima iz 2015 godine, projektovani troškovi za 2017 godinu podrazumevaju povećanje od

skoro 28%, koje se prati postepenim povećanjem kako se kreće prema 2019 godini, u iznosu koji

ide daleko iznad 2 milijarde evra.

40

Važno je napomenuti da ovaj trošak potiče uglavnom iz planirane realizacije stranih finansiranja

kapitalnih projekata (tja klauzula o investiranju, kao i korišćenje prihoda od likvidacije KAP-a).

Povećanje proizvodnih troškova, dok sadrži neproduktivne troškove je jedan od glavnih ciljeva

Vlade Kosova, u nastojanju da održi stabilne javne finansije koje mogu da doprinesu ekonomskom

razvoju.

Tabela 11. Troškovi prema ekonomskim kategorijama, u milionima evra

Opis 2015 2016 2017

proj.

2018

proj.

2019

proj.

u milionima evra

UKUPNI TROŠKOVI 1,564 1,732 2,001 2,064 2,160

TEKUĆI TROŠKOVI 1,149 1,221 1,275 1,310 1,348

Plate i Dnevnice 525 549 572 597 622

Roba i Usluge 205 207 225 228 232

Subvencije i Transferi 418 466 473 479 492

KAPITALNI TROŠKOVI 404 500 722 753 810

Izvor: Trezor, MF

Struktura troškova po ekonomskim kategorijama očekuje se da će ostati relativno slično sa prošlom

godinom, osim za povećanje kapitalnih troškova. Sledeći grafikon vizualizuje iznos troškova po

ekonomskim kategorijama za oba (pregledani) budžet za 2016 i projektovani budžet za 2017 godinu.

Grafikon ukazuje da ukupna potrošnja vlade u oba perioda se dominiraju od tekućih troškova, koji

u 2016 godini čine oko 70% i pada na oko 63.7% u projektovanom budžetu za 2017 godinu.

Slično tome, tekući troškovi predstavljaju više od 20% BDP-a u 2016 godini i očekuje se da će

stalno pasti ispod ovog nivoa tokom perioda 2017-2019. Kapitalni troškovi predstavljaju oko 29%

ukupne potrošnje vlade u 2016 godini. Međutim, značajno povećanje učešća kapitalnih troškova je

planirano u narednoj godini što rezultira povećanjem ovog udela na 36%. Što se tiče učešća u BDP-

u, ovo podrazumeva prelazak sa 8.3% u budžetskom razmatranju 2016 godine na udeo u BDP-u od

11.3% u projektovanom budžetu za 2017 godinu.

Plate i dnevnice čine najveći udeo troškova u 2016 godini. Kao što grafikon podrazumeva, plate i

dnevnice su planirane da se poveća sa 549 miliona evra u 2016 na oko 572 miliona evra u 2017

godini, što je povećanje od 4.3% između dva perioda. Subvencije i transferi očekuje se da će biti

u ukupnom iznosu od 473 miliona evra u 2017 godini, nivo sličan onom iz prošle godine. Ova

kategorija troškova, koja obuhvata socijalne transfere i subvencije za JP, očekuje se da će iznositi

27% od ukupnih rashoda u 2017 godini.

Grafikon 21. Struktura troškova po kategorijama, u milionima evra

Izvor: Trezor, MF

549

207466

500

2016

Wages andSalaries

Goods andServices

Subsidies andTransfers

CapitalExpenditure

572

225

473

722

2017

Plate i dnevnice

Robe i usluge

Subvencije i

transferi

Kapitalni izdaci

41

Roba i Usluge očekuje se da će se povećati sa oko 207 miliona evra u razmatranom budžetu za

2016 na projektovanih 225 miliona evra u 2017 godini. To znači rast troškova od 8.6% za robu i

usluge između 2016 i 2017 godine. Uprkos povećanju u apsolutnom iznosu, u odnosu na ukupne

troškove, očekivano učešće ove kategorije se postepeno smanjuje kako se ide ka budućnosti. Važno

je napomenuti da vlada trenutno prolazi kroz važne reforme u vezi sa poboljšanjem efikasnosti javne

potrošnje implementacijom naprednije tehnike nabavke (kao što su elektronska nabavka, koja će

postepeno obuhvati sve nivoe vlasti u zemlji).

Kapitalni troškovi u 2017 godini se očekuje da će iznositi 722 miliona evra. Ovaj iznos predstavlja

36% projektovanih državnih troškova za 2017 godinu i oko 11% BDP-a iste godine. Neki od

kapitalnih projekata koji su ugrađeni u budžet uključuju autoput između Prištine i Skoplja, put M2

do Mitrovice, i put M9 ka Peći. Projektovani budžet takođe predviđa infrastrukturne projekte za

druge oblasti od interesa kao što su obrazovanje i sport.

Kutija 3. Klauzula za Investicije na osnovu Sporazuma Stand-By sa MMF

U 2012 godini, u okviru programa sa MMF-om, Skupština je odobrila amandmane na Zakon o

upravljanje javnim finansijama i odgovornosti (ZUJFO), uključujući usvajanje fiskalnog pravila,

koja, između ostalog postavlja deficit vlade u odnosu na BDP u visini od 2%.

Početkom 2015 godine Ministarstvo Finansija, i Centralna Banka Republike Kosovo inicirali su

razgovore sa MMF-om o mogućnostima pregovaranja novog programa sa ovom institucijom,

čime bi se preduzelo niz akcija za podršku fiskalne, finansijske i strukturne reforme Vlade.

Sastavni deo razgovora sa MMF-om bila je potreba za opuštanje fiskalnog pravila, što

omogućava zaduživanje za finansiranje javnih investicionih projekata.

Opuštanje ovog pravila omogućava Vladi da uđe u pregovore sa poznatim MFI i donatorima, sa

visokim standardima kontrole (međunarodnim finansijskim institucijama, Evropskom Unijom sa

njenim institucijama, strane vlade i Međunarodnom Agencijom za Razvoj), za finansiranje

kapitalnih projekata od javnog značaja, koji direktno i indirektno utiču na razvoj privatnog

sektora. MMF je pristao na ovaj amandman, i obezbedio je tehničku pomoć za njenu primenu.

Ovaj amandman se odnosi na član 22A - pod stavovi 22.A.5 i 22.A.6 ZUJFO - prikazuje

isključivanje troškova iz limita deficita od 2% BDP-a. Ova promena je poznat kao "investiciona

klauzula" prema dodanom članu 22.A.7. ZUJFO-a.

Nakon mnogih rasprava i izrada mnogih predloga, odlučeno je da se predlože sledeće izmene:

• Da izuzme sve troškove za kapitalne projekte koji se finansiraju od strane MFI i donatora

iz ograničenja redovnog deficita od 2%;

• Ovi izuzeci primenjuju se samo na novim projektima, ugovorenih nakon stupanja na

snagu izmene zakona - dakle, krediti dobijeni za finansiranje kapitalnih projekata koji su ranije

ugovoreni ne mogu biti isključeni iz redovnog deficita;

• Ovi izuzeci će se primenjivati u vreme kada ukupni dug Vlade prelazi ili je verovatno da

će preći 30% BDP-a, i

• Ovi izuzeci ističu 10 godina nakon stupanja na snagu.

42

Važno je napomenuti da klauzula investiranja takođe uključuje pozajmice za finansiranje

kapitalnih projekata javnih preduzeća, ako takve kredite garantuje Vlada. To iz razloga što svaka

garancija vlade, u skladu sa Zakonom o Javnom Dugu, računa se kao deo ukupnog javnog duga.

Gornji pomenuti amandmani, predloženi u obliku amandmana na ZUJFO, su usvojeni od strane

Skupštine putem Zakona br. 05/L-063, koji je stupio na snagu 21 januara 2016.

Vlada može računati na finansiranje kapitalnih investicija razvojnog karaktera, pod uslovom da

akumulirani državni dug - uključujući i planirani dug za nove projekte - ne prelazi 30% BDP-a.

Vlada Kosova ostaje posvećena da uključuje kapitalne projekte ostvarene kroz investicionu

klauzulu u budžetskom procesu na uravnotežen način.

Investiciona klauzula obuhvata 15 kapitalnih projekata, ukratko opisani u nastavku:

1. Rehabilitacija železničke trase 10 - institucije za implementaciju za ovaj projekat je javno

preduzeće "'Infrakos', Priština. Ukupna vrednost projekta očekuje se da bude 195.4 miliona evra.

EBOR, Evropska investiciona banka i Evropska Unija finansiraju ovaj projekat. Finansijski

sporazumi sa EBOR i EIB su potpisana i ratifikovana, dok onaj sa EU očekuje se da će uskoro

biti potpisan. Međutim, implementacija se očekuje da počne ove godine.

2. Izgradnja i unapređenje železničke trase Priština - Kosovo Polje - Aerodrom Priština "Adem

Jashari” - institucija sprovođenja za ovaj projekat je Ministarstvo Infrastrukture ukupna

procenjena cena je 40.2 miliona evra, dok je EBOR ili bilo koja druga MFI je mogući finansijer.

Početak projekta očekuje se tokom 2017 godine.

3. Rehabilitacija Ibar-Lepenac - institucija sprovođenja za ovaj projekat je Javno preduzeće

""Ibar Lepenac'' i procena ukupnih troškova je 25 miliona evra. Pregovori o ovom projektu su

razvijene od strane Svetske Banke i očekuje se potpisivanje dokumenta sporazuma o finansiranju.

Što se tiče implementacije, projekat se očekuje da počne u 2017 godini.

4. Rehabilitacija regionalnih puteva - institucija sprovođenja ovog projekta je Ministarstvo

Infrastrukture. Finansijski sporazum je potpisan, a projekat vredan 29 miliona evra je finansiran

od EBOR-a. Implementacija se očekuje da počne ove godine.

5. Izgradnja puta N9 Priština - Peć (SEETO Route 6 A) u delu od Kijeva-Kline do Zahača -

institucija sprovođenja ovog projekta je Ministarstvo Infrastrukture. Projekat je vredan 60.8

miliona evra. EBOR i Evropska investiciona banka su potencijalni finansijeri, a realizacija se

očekuje u 2017 godini.

6. Opšta rehabilitacija istočne i južne železničke trase (granica sa Srbijom - Podujevo - Kosovo

Polje i Klina - Prizren) - institucije sprovođenja ovog projekta je Javno preduzeće " Infrakos.

Procena ukupnih troškova je 158.5 miliona evra, uz mogućnost finansiranja iz EBOR-a i

Evropske Investicione Banke. Projekat bi trebalo da bude realizovan u toku 2018 godine.

7. Proširenje sistema za navodnjavanje Kompanije "Radonići" - II faza - Institucija primene ovog

projekta je Javno preduzeće ""Radonići". Prema studiji obavljenog od samog preduzeća, ukupna

43

procena troškova je 31.5 miliona evra. Pošto je projekat još uvek u toku, o finansijeru još nije

bilo reči, dok se sprovođenje očekuje da će se dogoditi u srednjoročnom periodu.

8. Izgradnja autoputa Priština - Gnjilane - Bela Zemlja (granica sa Srbijom) - institucija za

sprovođenje ovog projekta je Ministarstvo Infrastrukture. Projekat je vredan 272 miliona evra.

Ministarstvo za infrastrukturu je pripremio dokumentaciju za izradu studije izvodljivosti i

finansijer očekuje se da bude određen u budućnosti

9. Projekat reforme javnog prevoza u Prištini - institucija za sprovođenje ovog projekta je Javno

preduzeće "Gradski saobraćaj", Priština. Ukupna vrednost projekta je 10 miliona evra. Projekat

je finansiran od strane EBOR-a. Realizacija projekta je počela u drugoj polovini 2016 godine i

očekuje se da bude završen do kraja ove godine.

10. Poboljšanje prenosne mreže, faza VI-VII - Institucija sprovođenja ovog projekta je Javno

Preduzeće 'KOSTT – Operator Prenosa, Sistema, i Tržišta. Ukupna vrednost projekta se očekuje

da bude 25.5 miliona evra (kreditiranje od strane Vlade Kosova za KOSTT). KfW finansira

projekat. Realizacija projekta se očekuje tokom 2017 godine.

11. Zaposlenost i konkurentnost - Institucija sprovođenja ovog projekta je Ministarstvo Trgovine

i Industrije (MTI) i Ministarstvo za Rad i Socijalnu Zaštitu (MRSZ). Projekat je finansiran od

strane Svetske Banke i sprovođenje projekta se očekuje da se vrši tokom 2017 godine.

12. Izgradnja glavnog kolektora za otpadne vode u opštini Podujevo i poboljšanje sistema

otpadnih voda u opštini Gnjilane - opštine Podujevo i Gnjilane su institucije sprovođenja ovog

projekta. Ukupna procenjena vrednost projekta se očekuje da bude 5.3 i 7.5 miliona evra,

odnosno ukupno 12.8 miliona evra. Finansiranje ovog projekta vrši se putem finansijskog

sporazuma o povoljnim kreditima između Vlade Kosova i Austrije. Realizacija projekata očekuje

se u 2016 godini.

13. Zaštita jezera u Batlavi od otpadnih voda (obrada otpadnih voda u akumulacionom jezeru

Batlava) - Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja je Institucija sprovođenja ovog

projekta. Ukupna vrednost projekta se očekuje da bude procenjena u studiji izvodljivosti.

Finansiranje ovog projekta je u fazi pregovora u okviru sporazuma o povoljnim kreditima između

Republike Kosova i Vlade Mađarske. Procenjena vrednost projekta može iznositi do 62 miliona

evra.

14. Obrada otpadnih voda u Prištini (Izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda u regionu

Prištine) - Ministarstvo Životne Sredine i Prostornog Planiranja je institucija za sprovođenje

ovog projekta. Ukupna vrednost projekta se očekuje da bude ocenjena od strane studija

izvodljivosti. Finansiranje ovog projekta je u fazi pregovora u okviru sporazuma između Vlade

Republike Kosova i Vlade Francuske. Procenjena vrednost projekta može iznositi više od 80

miliona evra.

15. Proširenje Širokopojasne Telekomunikacijske infrastrukture - Ministarstvo za Ekonomski

Razvoj je institucija za sprovođenje ovog projekta. Ukupna vrednost projekta se očekuje da će

44

biti 37 miliona evra. Svetska Banka će finansirati ovaj projekat. Realizacija projekta se očekuje

tokom 2018 godine.

3.4. STRUKTURNI BILANS (CIKLIČNA KOMPONENTA DEFICITA, JEDNOKRATNE I PRIVREMENE

MERE, FISKALNA POLITIKA)

S obzirom na ograničenu dostupnost podataka o BDP-u, i godišnja i kvartalna frekvencija, strukturni

bilans obračunat u ovom delu treba tumačiti sa velikom dozom opreza. Ovogodišnje razmatranje

strukturnog bilansa obuhvata još 5 kvartala, odnosno od K3 2015 do K3 2016 godine. Nakon

utvrđene metodologije u prošlogodišnjem podnesku, strukturni bilans obračunava se u dva koraka.

Prvo, potencijalni BDP generiše korišćenjem Hodrick-Prescott filtera primenom istih parametara

ujednačavanja (kao što je predloženo od ECB22 na λ=480 za kvartalne podatke i λ=30 za godišnje

podatke). Stvarni BDP, potencijalni BDP, i dobijeni jaz BDP-a (OG) prikazani su u grafikonima

ispod, za godišnje i kvartalne podatke BDP-a.

Grafikon 22. Stvarni i potencijalni GDP, godišnji i kvartalni podaci

Čak i nakon dodavanja još pet zapažanja, ‘problem kraja godine’ ovog filtera je očigledan, pošto

trend potiče iz primene godišnjih podataka BDP-a koji se razlikuju u odnosu na rezultate ostvarene

od kvartalnih podataka o BDP-u. Ovo je posebno problem kada se radi sa kratkim vremenskim

nizom, uslovljavanje analiza da se uglavnom zasnivaju na procenama izvedenih iz kvartalnih

podataka o BDP-u. Može se videti da ekonomija izgleda da raste iznad svog potencijala u 2011 i

2013 godine, dok 2014 godine i nadalje predstavlja vremenski period u kojem je bio veoma blizu

procenjenog potencijalnog nivoa BDP-a.

Drugi korak podrazumeva izračunavanja elastičnosti fiskalnih varijabli koje koriste metodologiju

primenjene od strane OECD i Evropske Komisije. Elastičnost za svaki pojedinačni poreski prihod

budžeta (prikazani u tabeli ispod) se procenjuje u odnosu na BDP koristeći jednostavnu analizu

OLS23. Elastičnost svake kategorije prihoda je prikazana u tabeli ispod. Na strani troškova,

22 Bouthevillain et al. (ECB 2001), “Cyclically adjusted budget balance: An alternative approach” 23 Considering that the computation is made using quarterly data, the GDP and revenue series are first adjusted for the

seasonality and then transformed into logs. The OLS is than employed in the transformed series.

-3%

-2%

-2%

-1%

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3,000

3,500

4,000

4,500

5,000

5,500

6,000

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

OG

Real GDP

Potential GDP (lambda=30)-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

1,000

1,100

1,200

1,300

1,400

1,500

2011 2012 2013 2014 2015 2016

OG Actual GDP(seas. adj.)

Potential GDP(lambda=480)

45

međutim, elastičnost se održava na nulu s obzirom da ne postoje naknade za nezaposlene koje pruža

Vlada i drugih budžetski troškovi su uglavnom ne komprimirani, tako da nezavisno od fluktuacije

ekonomskog ciklusa - važan faktor koji se ponavlja u ovom delu pošto je konstantan u analizi.

Tabela 12. Elastičnost poreskih prihoda u odnosu na BDP24

Kategorija

prihoda CIT PIT

Indirektni

porezi

Ostali

porezi

Porez na

imovinu Ponderisanje

Elastičnost 1.01 1.4 0.8 1.7 2.1 -

Ponderisana

elastičnost 0.06 0.12 0.7 0.001 0.03 0.92

Ciklično prilagođeni primarni bilans ‘capb’ kao udeo potencijalnog BDP-a se zatim izračunava

pomoću formule u nastavku :

𝑐𝑎𝑝𝑏 =𝐶𝐴𝑃𝐵

𝑌𝑝= 𝑟(1 + 𝑔𝑎𝑝)−(𝜀𝑅−1) − 𝑔(1 + 𝑔𝑎𝑝)−(𝜀𝐺−1)

‘Gap’ označava proizvodni jaz, slova r i g su odnosi prihoda i troškova potencijalnog BDP-a, i ε je

elastičnost fiskalnih varijabli u BDP-u, koje se primenjuju na godišnjim podacima u interesu

uporedivosti. Proizvodni jaz i izračunati bilans ciklično prilagođenog budžeta prikazani su u

grafikonima ispod. Grafikon o kvartalnim podacima pokazuje da je fiskalna politika uglavnom bila

kontra-ciklična tokom perioda negativnog proizvodnog jaza i dobro se držala da ublaži efekte

ekonomskog usporavanja. Neki veći privremeni porast ciklično korigovanih deficita nisu bile

opravdane razvojima poslovnog ciklusa, ipak, deficit je ostao ispod 3% BDP-a (u proseku, kao što

je i uslovljena zakonom za najveći deo predstavljenog perioda) i finansiran je od strane nagomilanih

bilansa banaka iz prošlih viškova.

Važna napomena u vezi sa godišnjim poređenjem u odnosu na kvartal je da analiza na osnovu

godišnjih podataka može biti manje ubedljiva u pogledu političkog fiskalnog zastoja ali su manje

pouzdani s obzirom na kratke vremenske serije i činjenice da su elastičnosti prihoda izračunate

pomoću kvartalnih podataka, ipak one su predstavljene.

Tabela 13. Proizvodni jaz (OG), Ciklično prilagođeni bilans budžeta, primarni25 bilans i

ciklična komponenta bilansa

Period OG capb Primarni bilans Ciklična komponenta

U % BDP-a

2011K1 8.2% 5.8% 7.9% 2.0%

2011K2 -3.9% 0.5% -0.5% -1.1%

2011K3 -4.9% 0.8% -0.9% -1.7%

2011K4 -3.9% -9.7% -11.2% -1.4%

2012K1 -1.2% -1.8% -3.0% -1.2%

2012K2 2.3% -2.5% -1.9% 0.7%

2012K3 -1.8% 1.2% 0.3% -0.8%

24 Slight differences in the elasticities presented here in comparison to the previous submission have come about as a result of

the added observation points (until Q3 2016) 25 S obzirom da su isplate kamata duga su i dalje niska, zbog niskog nivoa javnog duga, u ovoj vežbi se razmatra samo primarni

bilans budžeta

46

2012K4 4.0% -9.8% -7.8% 2.0%

2013K1 2.3% -1.3% -1.5% -0.2%

2013K2 4.2% -0.9% 0.0% 1.0%

2013K3 -0.6% -0.5% -1.0% -0.5%

2013K4 -1.5% -10.3% -10.6% -0.3%

2014K1 -2.2% 1.8% 1.2% -0.5%

2014K2 -1.4% -2.6% -3.0% -0.4%

2014K3 -0.3% 1.4% 0.9% -0.5%

2014K4 -0.4% -9.0% -8.9% 0.1%

2015K1 1.0% -0.2% -0.4% -0.3%

2015K2 1.0% -1.2% -1.1% 0.1%

2015K3 1.4% 1.6% 1.4% -0.2%

2015K4 0.5% -7.7% -7.4% 0.3%

2016K1 -0.8% 0.4% -0.2% -0.6%

2016K2 -1.2% 1.3% 0.8% -0.5%

2016K3 -0.1% 4.9% 4.1% -0.9%

Grafikon 23. Ciklično prilagođeni bilans budžeta i proizvodni jaz, godišnji i kvartalni rezultati

3.5. NIVOI ZADUŽIVANJA I RAZVOJI, ANALIZA OPERACIJA ISPOD CRTE I PRILAGOĐAVANJA

TOKA ZALIHA

Kosovo je usvojilo veoma uske ustavne i zakonske okvire kako bi se sprečilo neodržive politike za

dugove. Prema Zakonu o javnom dugu, ministar finansija je jedina ovlašćena osoba koja je nosilac

i pregovara o uslovima međunarodnog duga u ime Kosova. Prema Ustavu, ti sporazumi moraju biti

ratifikovani dvotrećinskom većinom u Skupštini. Nova uredba o izdavanju vladinog duga je

odobrena i zahteva da se pojedinačni krediti dogovaraju od ekipe koja se sastoji od člana iz sledećih

odeljenja: Jedinica za Upravljanje Duga (JUD), Pravno Odeljenje, kabinet Ministra, Odeljenje

Fiskalne Politike, Odeljenje za budžet, i odgovarajuća budžetska organizacija.

Zakon o javnim dugom omogućava centralnim i opštinskim vlastima da ugovaraju dug i daju

garancije; ovo je odobreno od strane Skupštine u 2010 godini. Zakon je usvojen od strane MMF-a i

obuhvata nekoliko odredbi kojima se osigurava fiskalna stabilnost, uključujući plafon o javnom

dugu (40 posto BDP-a), kao i usko ograničenja na zaduživanje opštine. Zakon o javnom dugu nalaže

redovno izveštavanje u Skupštini (član 15 Sekcije 2.4, 2.5, i posebno 2.10) i pripremu Programa

-5%

-4%

-3%

-2%

-1%

0%

1%

2%

-3%

-2%

-2%

-1%

-1%

0%

1%

1%

2%

2%

3%

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015

OGcapb

-12%

-10%

-8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

-6%

-4%

-2%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

2011 2012 2013 2014 2015 2016

OG capb

47

državnog duga, koji uključuje godišnju i srednjoročnu strategiju duga koji se dostavlja Vladi na

usvajanje i Skupštini za informisanje. Upravljanje duga je u potpunosti u skladu sa ovim zahtevima.

Amandman je dodat u Zakonu o upravljanje javnim finansijama i odgovornostima (ZUJFO) koji

ograničava godišnji budžetski deficit na ne više od 2 odsto procenjenog BDP-a. Još jedan amandman

na ZUJFO je dodat u 2015 godini koji omogućava vladi da ugovara dug koji prekoračuje pravilo od

2 odsto, s obzirom da finansiranje dolazi iz međunarodnih finansijskih institucija i namenjen je za

kapitalne projekte.

Izdavanje domaćih državnih hartija od vrednosti je ovlašćen Zakonom o javnom dugu, i to je

regulisano propisima o primarnom i sekundarnom tržištu za državne hartije od vrednosti. JUD je

inicirao izmenu navedenog propisa kako bi se odrazila potreba za trgovanje na sekundarnom tržištu.

Propis o izdavanju državnog duga i garancija je usvojen 2013 godine i postavlja procedure za

pregovaranje i ugovaranje spoljnog duga, kao i izdavanje domaćeg duga. Upravljanje duga je u

potpunosti u skladu sa ovim zahtevima.

Tabela 14. Ukupan Vladin Dug, u milionima evra (osim ako nije drugačije naznačeno)

Opis 2012 2013 2014 2015 2016

Proj.

Međunarodni Dug 336.6 323.8 326.4 371.2 373.4

Domaći Dug 73.3 152.5 256.5 377.8 478.6

Ukupan Vladin Dug 409.9 476.3 582.9 749.0 852.0

Državne Garancije 0 0 10 10 20

Dug /BDP (uključujući državne

garancije) 8.44% 9.10% 10.63% 12.98% 14.44%

Potencijalne obaveze

Do sada, izdate se dve Državne garancije u iznosu od 20 miliona evra. Očekuje se da će izdati još

jedna država garancija u 2017 godini, što bi ukupan iznos eksplicitnih garancija dovelo na iznos

od 40 miliona evra.

3.6. FISKALNO UPRAVLJANJE I BUDŽETSKI OKVIRI

Nije bilo velikih promena/ispravki koje se odnose na fiskalno upravljanje i budžetskih okvira

koji bi se značajno razlikovali od onoga što je prijavljeno u podnesku prošle godine, naime:

Pravilo o platama; Nakon usvajanja pravila o deficitu, Zakon o upravljanju javnim finansijama i

odgovornost je izmenjen u 2015 godini da bi obuhvatilo pravilo o platama koja povezuje državne

troškove za zaposlene sa stopom nominalnog BDP-a u pokušaju da se računa na produktivnost.

Detalji u vezi ovog pravila su predstavljeni u prošlogodišnjem podnesku, ili na sam zakon.

Klauzula investiranja; elaborirana detaljno u ovom dokumentu kao što je sada uključen u okviru

makro-fiskalnog okvira i izgledima za period 2017-2019.

Upravljanje javnim finansijama; ključni napredak u tom pogledu u 2016 godini su izmene i dopune

budžeta u vezi sa ponovnim izdvajanjem i transfera iznosa prikazanih u pod-ekonomskim

kategorijama i pod-programima. To je sada izvođeno na mnogo konkretniju kategorizaciju

(budžetski kodovi od 5 cifara), podrazumevajući značajnu promenu u metodologiji izveštavanja i

48

unutar Trezora, kao i lokalnih i centralnih budžetskih organizacija, a sve u interesu boljeg

upravljanja budžetom i povećane transparentnosti.

3.7. ODRŽIVOST JAVNIH FINANSIJA

Analiza održivosti duga

Kao mala otvorena ekonomija, Kosovo je uspela da doživi pozitivan ekonomski rast uglavnom od

potrošnje i investicija, budžet koji se u velikoj meri finansira iz doznaka i zapadnih donacija. Nivo

državnog duga i dalje je najniži u regionu i takođe daleko ispod maksimalnog nivoa dozvoljeno po

zakonu o ‘Upravljanju javnim finansijama’. Jedan od glavnih faktora koji doprinose takvom niskom

nivou duga je njegova kratka istorija izdavanja duga od 2012 godine. Pored toga, u 2014 godini

vlada je usvojila fiskalno pravilo koja ograničava ukupan deficit na 2% BDP-a, sa namerom da se

stabilizuju nivoi duga ispod praga dozvoljeno zakonom (na primer 40% BDP-a). S obzirom na nizak

nivo duga na BDP i potrebe da se unapredi infrastruktura zemlje, tokom 2015 godine je uvedena

‘klauzula investiranja’ da bi se dozvolilo da Vladine finansije dodatnu rastu kroz projekte koji se

uglavnom finansiraju od strane MFI. Zbog toga. DSA sprovedena u ovom odeljku, ispituje dva

glavna scenarija, osnovnu i investicionu klauzulu koja se sledi daljom analizom osetljivosti duga

zbog promena u osnovi makroekonomskih pokazatelja.

DSA se vrši pomoću funkcije razvijene od strane makro jedinice u okviru Ministarstva Finansija, i

nekoliko pretpostavke su napravljene na polaznim makroekonomskim pokazateljima, kao i

indikatore duga. Nivoi duga se ispituju pomoću indikatora rizika koji je sastavila Svetska Banka i

MMF za zemlje u kategoriji izvođača srednje politike26, kao što sledi:

- Neto sadašnja vrednost (NSV) Duga nad BDP – 40%

- NSV duga na izvoz robe i usluga – 150%

- NSV duga na budžetske prihode – 250%

- NSV servisiranja duga i izvoza robe i usluga – 20%

- NSV servisiranja duga na budžetske prihode – 30%

Pretpostavke nad glavnim makroekonomskim pokazateljima i duga su sledeće:

- Nominalni rast BDP-a od 6.0%

- Udeo izvoza na rast BDP-a od 0.2 p.p.

- Kamatna stopa na komercijalne kredite 4.5%

- Kamatna stopa novih koncesijskih kredita na 0.75%

- Komercijalni kredit sazreva u narednih 5 godina

- Koncesijski kredit sazreva u 10 godina

- Bankarski bilans na BDP na 4.5%

- Opšti deficit na BDP na 2%

Grafikon 24. Ilustrira promene u sastavu deficita i potreba za finansiranje nad horizontom

predviđanja ispod osnovnog scenarija. Udeo kamatnih troškova u odnosu na udeo primarnog

deficita ostaje na niskom nivou u ranim godinama. Međutim, kako raste potražnja za finansiranjem

i povećava se dug, troškovi na osnovu kamata će nastaviti da zauzme važnu deo ukupnog deficita.

Isto tako, doprinos deficita na ukupno neto finansiranje potreba pojavljuje se niskim u odnosu na

26 Državna Politika Svetske Banke i Institucionalna Procena (CPIA)

49

doprinos servisiranja ukupnog duga. Troškovi na osnovu kamata, kao i stanje duga su glavni faktori

u postavljanju ukupnog deficita.

Grafikon 24. Sastav ukupnog deficita i finansiranje potreba

Osnovni scenario ukazuje na to da zemlja neće doživeti stres duga najmanje tokom predviđanog

perioda. Dva glavna pokazatelja, likvidnost i solventnost, stoje ispod praga (vidi grafikon 24), koji

ukazuje da se ne očekuje da zemlja doživi stres servisiranja duga. U okviru osnovnog scenarija,

odnos duga prema BDP-u, kao i dug prema ukupnom izvozu ostaje ispod pragova od 40% tokom

predviđanog perioda. Pored toga, očekuje se da trend duga u ukupnom izvozu se poboljša nakon

perioda od 10 godina, između ostalog, verovatno odražavajući rezultate poboljšanja u obavljanju

poslovnih reformi.

Grafikon 25. Pokazatelji javnog duga ispod osnovne linije i scenariji investicione klauzule

-4500

-4000

-3500

-3000

-2500

-2000

-1500

-1000

-500

0

201

5

201

7

201

9

202

1

202

3

202

5

202

7

202

9

203

1

203

3

203

5

203

7

203

9

204

1

204

3

204

5

204

7

204

9

205

1

205

3

205

5

205

7

205

9Primary Balance Interest expenses

Change in Bank balance Principal debt repayment

Overall financing need

Composition of financing need

-1800

-1600

-1400

-1200

-1000

-800

-600

-400

-200

0

2015

2017

2019

2021

2023

2025

2027

2029

2031

2033

2035

2037

2039

2041

2043

2045

2047

2049

2051

2053

2055

2057

2059

Primary Balance Interest expenses Overall balance

Composition of overall deficit

0%

50%

100%

150%

200%

250%

300%

2015

2017

2019

2021

2023

2025

2027

2029

2031

2033

2035

2037

2039

2041

2043

2045

2047

2049

2051

2053

2055

2057

2059

II. NPV of debt/ Revenues

NPV of debt/ Revenue Scenario a)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

2015

2017

2019

2021

2023

2025

2027

2029

2031

2033

2035

2037

2039

2041

2043

2045

2047

2049

2051

2053

2055

2057

2059

I. NPV of debt/ GDP

NPV/ GDP Scenario a)

Sastav ukupne potrebe za financiranje Sastav ukupnog deficita

Primarni Bilans Promena u bilansu banke

Gen. finansiranje potreba

Rashodi kamata

Otplata glavnice duga Primarni bilans Rashodi kamata Ukupni bilans

TV Duga/ DBP TV Duga/ Prihodi

50

Izvor: MF, izračunavanja Makro Jedinice

Kao što je prikazano na grafikonu iznad, uvođenje klauzule investiranja pomera nivo duga prema

pragu povećavajući rizik od stresa. Osim toga, vredi spomenuti da je rast BDP-a postavljena na

optimističkom nivou odražavajući potencijale za rast od dodatnih ulaganja. Da bi imali jasniju sliku

o kretanju nivoa duga, uvedena je vežba dodatnog stresa i prikazani su na grafikonu xx prikazan u

nastavku. Vežba uključuje promene u PV duga i njegov uticaj na ukupan izvoz.

Smanjenje nominalnog rasta BDP-a od 1 p.p. u odnosu na osnovnu liniju: Ovaj scenario je

zasnovan na pretpostavci stalnog menjanja od 1 p.p. u nominalnom rastu BDP-a. Kao što je

navedeno gore, pad BDP-a od samo jednog p.p. povećava nivo duga iznad navedenih granica, što

ukazuje da će prag biti probijen u 2030 godini na osnovu scenarija o klauzuli investiranja, i 10

godina kasnije prema osnovnom scenariju, pokazujući da se kasnije trendovi dva scenarija spajaju.

Osim toga, zbog nižih i koncentrisanih osnova izvoza po alternativnoj scenarija ‘duga u ukupnom

izvozu’ dostiže prag tokom 2024 godine. Ona će trajati oko 10 godina da se vrati ispod praga koji

odražava uticaj dodatnog dugoročnog komercijalnog zaduživanja.

0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

20

15

20

17

20

19

20

21

20

23

20

25

20

27

20

29

20

31

20

33

20

35

20

37

20

39

20

41

20

43

20

45

20

47

20

49

20

51

20

53

20

55

20

57

20

59

NPV of debt/ Total exports (G&S) Skenari a)

III. NPV of debt/ Total exports

0%

5%

10%

15%

20%

25%

201

5

201

7

201

9

202

1

202

3

202

5

202

7

202

9

203

1

203

3

203

5

203

7

203

9

204

1

204

3

204

5

204

7

204

9

205

1

205

3

205

5

205

7

205

9

IV. Debt servicing / total exports

Debt servicing/ Total exports (G&S) Skenari a)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

201

5

201

7

201

9

202

1

202

3

202

5

202

7

202

9

203

1

203

3

203

5

203

7

203

9

204

1

204

3

204

5

204

7

204

9

205

1

205

3

205

5

205

7

205

9

V. Debt servicing/ revenues

Debt servicing/ Revenues Scenario a)

TV Duga/ Izvoz robe usluga Servisiranje duga/ Prihodi

Servisiranje duga/ izvoz robe i usluga

51

Grafikon26. Analiza scenarija: Smanjenje stalnog rasta BDP-a za 1 p.p

Smanjenje bankarskog bilansa sa 4.5% na 3% BDP-a:

S obzirom da značajan iznos finansiranja potreba proističe iz potrebe da se zadrži odgovarajući nivo

bankarskog bilansa, analiza je sprovedena da bi se videlo kretanje u nivou duga ako se bilans banaka

svodi na 3% BDP-a, dok zadržava nominalni rast BDP-a na 5 %. Grafikoni u nastavku, ukazuju na

to da smanjenje bankarskog bilansa ne menja značajno nivoe duga, osim što malo poboljšava PV

duga za indikator izvoza.

Grafikon 27. Analiza scenarija: Smanjenje trajnog bankarskog bilansa na 3.0% BDP-a

Privremeno povećanje ukupnog deficita na 5% BDP-a: jedna vežba se uzima u obzir gde

obavezujuće fiskalno pravilo povećava privremeno 5% BDP-a i polako se stabilizuje u 2024 godini.

Promena u ukupnom deficitu će trajno prebaciti dug u BDP-u iznad praga po bilo kom scenariju.

Vežba pokazuje da svaki šok na ukupan deficit može se nadoknaditi većim i održivim rastom BDP-

a.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%20

15

20

17

20

19

20

21

20

23

20

25

20

27

20

29

20

31

20

33

20

35

20

37

20

39

20

41

20

43

20

45

20

47

20

49

20

51

20

53

20

55

20

57

20

59

I. NPV of debt / GDP


0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

180%

20

15

20

17

20

19

20

21

20

23

20

25

20

27

20

29

20

31

20

33

20

35

20

37

20

39

20

41

20

43

20

45

20

47

20

49

20

51

20

53

20

55

20

57

20

59


III. NPV of debt/ Total exports

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

20

15

20

17

20

19

20

21

20

23

20

25

20

27

20

29

20

31

20

33

20

35

20

37

20

39

20

41

20

43

20

45

20

47

20

49

20

51

20

53

20

55

20

57

20

59

I. NPV of debt /GDP


0%

50%

100%

150%

200%

250%

300%

201

5

201

7

201

9

202

1

202

3

202

5

202

7

202

9

203

1

203

3

203

5

203

7

203

9

204

1

204

3

204

5

204

7

204

9

205

1

205

3

205

5

205

7

205

9

II. NPV of debt/ Revenues

NPV of debt/ Revenue Scenario a)

TV Duga/ DBP TV Duga/ izovz robe i usluga

TV Duga/DBP TV Duga/ izvoz robe i usluga

52

Grafikon 28. Analiza scenarija: Privremeni rast ukupnog deficita u 2020 godini

4. PRIORITETETI STRUKTURNIH REFORMI ZA PERIOD OD 2017-2019GODINE

4.1. IDENTIFIKACIJA GLAVNIH PREPREKA KONKURENTNOSTI I SVEOBUHVATNOM RASTU

Tokom proteklih godina, Kosovo je postiglo stope ekonomskog rasta među najvećim u regionu,

ali povećanje je zasnovan na jedinstvenom modelu razvoja na dva stuba. Prvi stub su veliki

doznake i direktne strane investicije iz dijaspore koje povećavaju domaću tražnju kroz

potrošnju domaćinstava, dok je srž drugog stuba visok nivo javnih investicija. Ekonomska

struktura koja rezultira je karakterisana visokim nivom potrošnje i ulaganjima u

neproduktivne sektore (uglavnom gradjevinske) i, s druge strane, jednim od korpa izvoza

manje raličitim u regionu, koja se sastoji skoro isključivo od robe sa niskom dodatnom

vrednođću. Kombinacija visoke potrošnje i niskog izvoza rezltirala je veoma visokim

trgovinskim deficitom. S obzirom na rizike povezane sa takvim modelom razvoja, glavni

izazov za Kosovo je da stvori povoljne uslove za samoodrživosi na osnovu povećanja unutrašnje

produktivnosti i konkurentnosti izvoza, koji imaju za cilj smanjenje visoke stope nezaposlenosti

i siromaštva.

U cilju podrške za izbor prioritetnih mera za rešavanje ovog izazova, dve studije za

dijagnostiku rasta izvršene su tokom pripreme Programa ekonomskih reformi (PER) i

identifikovane su ključene prepreke koje sprečavaju ekonomski rast. Ovaj sekcija izveštaja o

tokovima koji se odnose na ograničenja rasta identifkovanih još od podnošenja poslednjeg

PER-a Evropskoj komisiji.

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

45%

50%

20

15

20

17

20

19

20

21

20

23

20

25

20

27

20

29

20

31

20

33

20

35

20

37

20

39

20

41

20

43

20

45

20

47

20

49

20

51

20

53

20

55

20

57

20

59

I. NPV of debt /GDP


0%

20%

40%

60%

80%

100%

120%

140%

160%

180%

20

15

20

17

20

19

20

21

20

23

20

25

20

27

20

29

20

31

20

33

20

35

20

37

20

39

20

41

20

43

20

45

20

47

20

49

20

51

20

53

20

55

20

57

20

59


III. NPV of debt / Total exportsTV Duga/ DBP

TV duga/ Izvoz robe i usluga

53

Fig 1: Prepreke ekonomskom rastu na Kosovu *

* Prepreke crne boje su smatrane da su ključne, do druge su značajne i mogu postati ključe

ubuduće. Cifra se zasniva na diagnostifikaciji prepreka rastu, OECD-a za Kosovo(2015),

takodje u studiji prepremljenoj tehničkom asistencijom EU-a za ERP (2014). Tim

kompaktnog razvoja MCC-a pripremio je analizu prepreka rastu u 2016 godini i njihov nalazi

su upotrebljeni i u tekstu ove sekcije.

Pristup finansijama za MSP. Ova prepreka je tertirana direktno od šeme kreditnih garancija

uspostavljene 2016. Koja će se dalje širiti preko Kosovskog fonda za kreditne garancije (mera

# 12). Poslednji podaci pokazuju da je ova prepreka donekle smanjena. Nominalne kamatne

stope na komercijalne kredite su smanjene sa više od 10% u 2014. na oko 7% u 2016. i, u istom

periodu, godišnja stopa rasta kredita za nefinansijske korporacije od oko 2% na oko 6% . Ovi

povoljni tokovi učinili su da u posldnjoj studiji MCC-a ovu prepreku smatraju ne ka kao

ključnom za srednje i velike kompanije. Međutim, bankarski sektor ostaje visoko koncentrisan

tako da beležeći visoke profitne stope , nije sigurno da će se aktuelni trendovi u kamatnim

stopama nastaviti. Mera ERP # 12, koncentrsana MSP, ostaje umesna.

Slabo izvršenje ugovora. Uvođenje privatnog izvršnog sistema je značajno poboljšalo

realizaciju ugovora sa Kosovom sada rangiranom na 44mestu . u indikatorima poslovanja (od

138 mesta u 2014). Vreme za rešavanje jednog zahteva je smanjeno sa 420 na 330 dana, ali

troškovi izvršenja ostaju na trećinu potražene vrednosti. S druge strane, nema značajnog

napretka u režavanju nesposobnosti za povračaj isplata duga ili percepciji korupcije među

biznisima. Slabo sprovođenje ugovora, koje takođe ima negativan uticaj na pristup finansijama

ostaje ključna prepreka i tretira se merama strukturne reformi koje imaju za cilj da se ojača

sistem imovinskih prava (Mera # 10) i povećanje efikasnosti pravosuđa (Mera # 11), ovo

poslednje fokusirajuči se posebno na ekonomsko odeljenje i fiskalnu podelu osnovnog

suda u Prištini.

Nalazi studije za identifikaciju prepreke rastu u ukupnom poslovnom okruženju su teški,

naglašavajući teška pitanja , neformalnu ekonomiju (procenjeno na 39% BDP-a), i koordinaciju

• Ograničen pristup finansijama za MSP

• Slaba realizacija ugovora

• Raprostranjena ekonomska neformalnost

• Složeno regulativno okruženje

Izazovna sredina za

biznise

• Nedovoljno i nepouzdano snabdevanje električnom energijom

• Nerazvije transportne veze

Slaba infrastruktura

t

• Nedostatak sposobnosti u stručnom i univerzitetskom obrazovanju

• Opšti kvalitet obrazovanja i ljudskog kapitala

Nesklad izmedju

obrazovanja i tržišta rada

Ograničava

izvoz, trgovinu i

pokretljivost

Smanjuje

zapošljavanje

& Inovacije .

Sputava rast

MSP-a , DSI-a&

investicije.

54

spoljnih uticaja koji ometaju direktne strane investicije i izvoz. Napredak u ovoj oblasti je

učinjen stalnim poboljšanjem olakšavajući poslovanje na Kosovu (prema pokazateljima: sada

na 60. mestu, u odnosou na pre dve godine na 75 mestu), ali situacija u vezi sa dobijanjem

građevinskih dozvola još uvek nije poboljšana

Poslednjom Evropskom Agendom za reforme (ERA), vlada je posvečena smanjenju troškova

građevinskih dozvola i punoj implementaciji strategije za borbu protiv sive ekonomije,

uključujući spajanje Poreske uprave i carina (Mera # 13) i tretiranj neformalnosti u sektoru

nekretnina (Mera # 10). Poslovno okruženje će biti dodatno poboljšano uvođenjem principa za

bolju regulaciju stanju i dokaza zasnovanih na izradi politika (Mera 9 #), povećajući efikasnost

troškova međunarodnih trgovinskih transakcija (Mera # 15) i elektronskih javnih nabavki (mera

1 #). Razvoj industrijskih klastera (Mera 7 #), Infrastrukture kvaliteta (Mera # 16), infrastruktura

IKT (Mera 4 #) i poboljšanje politike za inovacije i njihovih kapaciteta (Mera # 14), koji će

pomoći u smanjenju propusta u koordinaciji.

Nedovoljno i nepouzdano snabdevanje električnom energijom. Nova linija za prenos

električne energije sa Albanijom izgrađena u 2016. je poboljšala sigurnost snabdevanja i

povezivanje zemlje sa regionalnim tržištima električne energije, ali to će postati operativano

tek kada Kosovo bude primljeno u Evropsku mrežu operatora sistema prenosa. Ulaganje u

nove proizvodne energetske kapacitete (Mera 3 #) i poboljšanje energetske efikasnosti (Mera

2 #) ostaju medju ključnima prioritetima za delovanje .

U poređenju sa snabdevanjem električnom energijom , nerazvijene saobraćajne veze smatrane

su kao menje značajna prepreka u ovom trenutku. Ipak one su važne za olakšavanje

trgovinskih tokova i kretanje radne snage i biće dalje poboljšane stalnim investicijama u putnu

i železničku infrastrukturu.

Nesklad sposobnosti između potreba obrazovanja i tržišta rada. Na osnovu dokaza viših

stopa zaposlenosti među licima sa srednjom, višom i stručnom spremom i rezultata naketa u

kojima su preduzeća navela da nedovoljne sposobnosti su velika prepreka i takodje dve

studija o identifikaciji prepreka rastu su došle do zakljčka da nedostatak sposbnosti

predstavlja ključnu ili potencijalno ključnu prepreku ekonomskom rastu. Nesklad sposobnosti

ne samo što može biti povezan sa nivoom obrazovanja, nego i sa posebnim sposbnostima

koje nedostaju radnoj snazi, odnosno sa kvalitetom obrazovanja uopšte. Rezultati studije PISA

2015, u kojima je znanje srednjoškolaca na Kosovu rangirane medju tri zadnje zemlje,

potvrdjuju da je potrebno hitno poboljšanje kvalitet obrazovanja.

Kao što je ukazala i poslednja studija MCC o dijagnostifikaciji rasta, potražnja na tržištu rada

je deo problema. Iako obrazovanje utiće ne povećanje mogućnosti zapošljavanja, stopa

nezaposlenosti je visoka i među obrazovanim. To znači da sadašnja ekonomska struktura,

zasnivana uglavnom na proizvodima i uslugama sa niskom dodatnom vrednošću, nije u stanju

da stvori dovoljan broj radnih mesta sa visokom stručnom spremom. Kao pozitivna strana, je

da su ankete radne snage u prva dva kvartala 2016. godine pokazale opadanje stope

nezaposlenosti lica sa visokim, srednjim i stručnim obrazovanjem uopšte. U velikoj meri ova

poboljšanja mogu jednostavno biti ciklična, nakon povećanja nezaposlenosti i migracija tokom

usporavanja privrednog rasta u 2014. i 2015. godini.

55

Nesklad između strukture spobnosti i potreba tržišta rada je tretiran u PER poboljšanjem javnih

usluga za zapošljavanje i aktivne politike tržišta rada (Mera # 19), aktivnostima za poboljšanje

kvaliteta obrazovanja putem modernizacije nastavnih planova i programa, razvojem

profesionalnih standarda i unapređenjem sistema nastavne karijere (Mera # 17 i # 18). Druge

mere PER-a koje imaju za cilj pružanje podrške inovacijama (Mera # 14) i ukupna

konkurentnost će doprineti povećanju potražnje za kvalifikovanu radnu snagu na tržištu rada.

4.2. PREGLED REFORMSKIH PRIORITETA

I. Upravljanje javnim finansijama

Mera #1: Poboljšanje javne nabavke kroz primenu elektronske nabavke – Bavi se

razvijajem i promovisanjem široku primenu elektronskih javnih nabavki od strane

centralnih i lokalnih vlasti putem adekvatnog sistema informacionih i komunikacionih

tehnologija u cilju povećanja efikasnosti i transparentnosti.

II. Tržište energije, infrastrukture i telekomunikacija

Mera #2: Smanjenje potrošnje energije kroz mere energetske efikasnosti – Nastoji da

ostvari cilj štednje energije od 9% do 2018. godine uvodjenjem mera energetske efikasnosti

i prako obnovljivih izvora energije u javnim zgradama na centralnom i lokalnom nivou.

Mera #3: Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije - Glavni cilj ove mere je da se

obezbedjuje energetska pouzdanost kroz razvoj novih proizvodnih kapaciteta, rehabilitaciju

TE Kosova B i ulaganja u OIE.

Masa #4: Postavljanje odgovarjučih infrastrukturnih mreža, IKT za društveno-

ekonomski razvoj - Reformske mera ima za cilj prostiranje širokopojasne mrežne

infrastrukture IKT u 98% domaćinstava do 2021. godine.

III. Razvoj po sektorima– poljoprivreda, industrija i usluge

Mera # 5: Investicije u poljoprivrednu infrastrukturu i agro-prerade – Bavi se

izazovima vezanih za poljoprivrednu infrastrukturu, diversifikaciju proizvoda, pokrivenost

sistema za navodnjavanje, sa fokusom na podršku investicionim projekatima u prioritetnim

sektorima.

Mera # 6: Regulacija i konsolidacija poljoprivrednog zemljišta - Realizacijom uređenja

zemljišta i dobrovoljne konsolidacije će se postići povečanje prosečne veličine farmi, lakoća

pristupa katastarskim parcelama , i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta u

celini.

Mera # 7: Podrška razvoju industrijskih klastera - Ova reforma se bavi razvojem malih i

srednjih preduzeća na Kosovu kroz grupni razvoj (industrijskog grupisanja) u prioritetnim

sektorima industrijske politike.

Mera # 8: Razvoj turističkih proizvoda u turističkim regionima Kosova - Cilj ove mere

je podsticanje razvoja turističkih proizvoda u cilju povećanja ekonomske vrednosti turizma,

sa fokusom na identifikaciju domačih proizvoda i onih sa regionalnim potencijalom.

IV. Okruženje poslovanja i smanjenje sive ekonomije

56

Mera#9: Razvoj politike zasnovane na podacima - Cilj mere je pojednostavljenje

zakonodavstva i regulatornog sistema, uključujući i uspostavljanje pristupa smanjenju

administrativnih opterećenja za biznise .

Mera #10: Obezbeđivanje imovinskih prava uklanjanjem neformalnosti u sektoru

nekretnina - Glavni cilj je da se ojača sistem imovinskih prava, tretiranjem neformalnosti u

sektoru nekretnina, kako bi se osigurao pristup građana efikasnim i finansisjki pristupačnim

administrarivnim procesima .

Mera #11: Povečanje efikasnosti sudstva kroz smanjenje nagomilovanih predmeta -

Ova mera ima za cilj da poboljša efikasnost sudstva u cilju smanjenja broja nagomilovanih

predmeta povećanjem ljudskih kapaciteta i poboljšanjem sistema upravljanja predmetima.

Meriti #12: Poboljšanje pristupa finansijama za MSP preko Fonda Kosova za kreditne

garancije (FKKG) - Ova mera pokušava da proširi garancije kredita i poboljšanje

informacija o kreditnoj istoriji biznisa i pojedinaca, preko dalje funkcionalnosti FKKG, što

bi omogućio mnogim drugim biznisima da imaju pristup finansijama uz niže kamatne

stope.

Meriti #13: Stvaranje jedinstvene agencije za prikupljanje prihoda - Cilj ove mere je da

se tretira siva ekonomija smanjenjem “poreskog jaza" kroz institucionalne pojednostavljene

i efikasne strukture za prikupljanje prihoda.

V. Inovacije i istraživanja

Mera #14: Poboljšane političkog i strateškog okvira i podizanje kapaciteta za

istraživanje i inovacije - ima za cilj da stvori okvir politike i pravni osnov, podizanje

unutrašnjih kapaciteta za istraživanje i inovacije, i povećanje nivoa učešća domaćih

naučnih institucija u evropskim i regionalnim programima i projektima.

VI. Spoljna trgovina i olakšavanje investicija

Mera #15: Povećanje efikasnosti troškova međunarodnih trgovinskih transakcija - ima

za cilj da poveća efikasnost troškova međunarodnih trgovinskih transakcija kroz

pojednostavljenje i standardizaciji svih formalnosti i procedura na granici, u cilju

usklađivanja prakse u skladu sa multilateralnim sporazumima .

Mera # 16: Poboljšanje infrastrukture kvaliteta – tretira modernizaciju infrastrukture

kvaliteta za biznise , kao što su standardizacija pravne infrastrukture, metrologija,

akreditacije i tela za procenu homologacije.

VII. Obrazovanje i veštine

Mera #17: Usklađivanje ponude i potražnje kroz izardu standarda zanimanja i

pripitivanja planova i programa - Mera ima za cilja usklađivanje obrazovnih programa

sa zahtevima tržišta rada kroz razvoj veština, standarda zanimanja, prispitivanja postojećij

nastavnih programa i planova i razvoj novih nastavnih planova i programa, na osnovu

prioritetnih oblasti, kao i obuka nastavnika.

57

Mera # 18: Implementacija i poboljšanje karijerskog sistema nastavnika - Cilj ove mere

je da se implementira sistem za profesionalni razvoj i procenu performanse nastavnika kroz

šemu licenciranja za unapređenje nastavnika karijeru, kao i da se implementira strateški

okvir za razvoj nastvnika .

VIII. Tržište rada i zapošljavanje

Mera #19: Poboljšanje službe za zapošljavanje kroz osnivanje Agencije za

zapošljavanje i aktivne mere na tržištu rada - Mera se fokusira na reformu i modernizaciju

javnih službi za zapošljavanje kroz stvaranje Agencije za zapošljavanje i njenih kapaciteta i

planiranja, projektovanje, realizacija i praćenja efikasnijih aktivnih mera na tržištu rada

XI. Socialno ubuhvatanje , smanjenje siromaštva i jednak emogućnosti

Mera #20: Poboljšanje zdravstvenih i socijalnih usluga - ima za cilj jačanje sistema

socijalne zaštite i zdravstvenih usluga kroz uspostvaljanje održivog sistema za finansiranje

socijalnih usluga, kao i stvaranje fonda za zdravstveno osiguranje

4.3. ANALIZA PO OBLASTIMA I PRIORITETI STRUKTURNIH REFORMI

4.3.1 UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA (UJF)

a. Analiza glavnih prepreka

Aktuelno stanje:. Mada, upravljanje javnim finansijama nije identifikovana kao velika

prepreku ekonomskom rastu, spoljne procene (PEFA -2016 i SIGMA/OECD) ukazuju na

potrebu za dalja poboljšanja u oblasti upravljanja javnim finansijama za povečanje mogućnosti

vlade za budžetiranje prioritetnih politika, kao i da se obezbedi primena transparentnosti i

efikasnosti budžetskih izdvajanja.

Javne nabavke na Kosovu predstavljaju širok spektar trošenje javnog novca. Samo u 2015

godini dodeljeno je 10895 ugovora u ukupnom iznosu od blizu 401 miliona evra (oko 7%

BDP-a). Iz ovih ugovora, 76% su dati putem otvorenih procedura , što je povećanje od 3% od

2014. godine Ugovori sa višim vrednostima obuhvataju oko 57% svih ugovora, prosečan broj

tendera je smanjen na 5,8 u 2015. godini od 6.1 u 2014.27 godini. S obzirom da je sistem javnih

nabavki suočen sa brojnim problemima, nedavne reforme su tretirale neke osnovne nedostatke

kako bi se povećala transparentnost i obezbedila konkurencija.

Reforme u primeni elektronskih nabavki i promovisanju centralizovane nabavke su već počele,

ali su potrebni dodatni napori u ovim oblastima. U izveštaju Evropske komisije za 2016 godinu

konstatuje se da je potrebno uložiti stalne napore da se poboljša transparentnost u svim fazama

javne nabavke, posebno sistematskim praćenjem sprovođenja tendera za javne nabavke kroz

jačanje sistema i adekvatno obezbeđivanje funkcija e- nabavke.

Strukturne prepreke: Javne nabavke su oblast koja je posebno podložna korupciji, s obzirom

na visoke troškove vlade i relativno mali privatni sektor, pračen niskim nivoom

transparentnosti i odgovornosti. Posebno, nedostatak transparentnosti na svim nivoima javnih

27 U izveštaju napretku Evropske komisije za 201

58

nabavki, tendera i sistematsko praćenje tendera, nedostatak odgovarajućeg sistema

kompenzacije, ostaju kao stalno izraženi izazovi. Osim toga, smatra se da postoji nedostatak

kapaciteta nadležnih organa javne nabavke, što onemogučava efikasnosti i transparentnost.

Uticaj prepreka na konkurentnost: nedostatak transparentnosti i primene naprednih postupaka

javnih nabavki, povečava zloupotrebe i uzrokuje socijalnu isključenost budući da mali biznisi

i siromašna domaćinstva ne mogu prebroditi razlike prouzrokovane korupcijom. S druge strane,

korupcija u javnim nabavkama ima veliki uticaj na konkurenciju i stoga za optimalno izdvajanje

resursa u privredi. Dalje javne finansije suočavaju se sa ekonomskim gubicima zbog korupcije

i kao rezultat toga, fiskalni prostor koji bi inače bio na raspolaganje za druge prioritete.

b. Planovi prioritetnih reformi

Reformaska mera #1: Poboljšanje javne nabavke kroz primenu elektronske nabavke

Opis mere:Kao nastavak reformi od strane ERP 2016., glavni fokus ove mere je da se poveća

efikasnost i transparentnost postupka javnih nabavki, kako bi se osiguralo bolje korišćenje

javnih sredstava i smanjili troškovi postupka i podstakli ekonomski operateri da učestvuju u

postupku javne nabavke. Na osnovu odluke Vlade, od 1. septembra 2016 godine,počela je

primena modula e-tendera za centralne vlasti. Takođe, u 2016 godini razvijen je veliki broj

operativnih priručnika, i održane se obuke za službenike nabavke za oba nivoa upravljanja

(centralni i lokalni). Ova mera je u skladu sa Nacionalnom strategijom za razvoj i Strategijom

Reforme za upravljanje javnim finansijama 2016-2020, Treći stub za "Operativnu

efikasnost", Prioritet 7 za "Javne nabavke"

Aranžiranje za sprovođenje mera: U 2017 godini, aktivnosti će biti usmerene na efikasno

sprovođenje zakonodavstva E-nabavke i relevantnih operativnih uputstava . Uporedo sa

uvodjenjem i i primenom preostalih modula (e-ugovaranje), nastaviće se da se proširi

obavezujuća primena elktronske nabavke u svim budžetskim organizacijama. Kako bi se

osigurala implementacija sistema potrebno je da se obezbedjuju kapaciteti na svim nivoima, sa

fokusom na povećanje administrativnih kapaciteta - zapošljavanjem šest službenika - i

pružajući osnovne obuke službenicima nabavke, uključujući obuku trenera.

Tokom 2018. godine, obezbedjujući delotvorno sprovođenje zakonodvastva i operativnih

smernica proceniće se elektronski sistem nabavke i biće pružene napredne obuke i obuke za

e-nabavke. Praćenje aktivnosti nabavke je još jedna važna aktivnost koja uključuje praćenje

aktivnosti nabavke prema zahtevima, izveštaja i obaveštenja o dodeli ugovora, praćenje

procesa upravljanja ugovorima u 30 ugovornih organa.

Slično tome, tokom 2019. godine nastaviće se sa obavezujućom primenom E-nabavke u svim

budžetskim organizacijama, održavanjem sistema i praćenjeme aktivnosti javnih nabavki.

Proračun troškova i budžetski uticaj: Primena elektronske nabavke znači dodatne troškove

za naredni srednjoročni period , koji obuhvata održavanje sistema i podizanje kapaciteta.

Početne aktivnosti za podizanje kapaciteta pokrivaju se preko postojećeg projekta Svetske

banke. Prema Strategiji reforeme upravljanja javnim finansijama 2016-2020, troškovi za javne

nabavke za period od tri godine (2016-2018), procenjuju se na milione evra. Budžet

predstavljena tokom godina je planirani budžet za 2017-2019 u 2017. budžet za RKJN, to iznosi

430,052 € za 2017., 431,583 € za 2018., i 434,669 € za 2019 godinu. Implementacija ove mere

59

će imati pozitivan uticaj na budžet, zato što povećanje transparentnosti putem elektronske

nabavke će privući strane ugovarače investicije.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Očekivani uticaj je povećanje transparentnost u procesu

javnih nabavki, povećanje odgovornosti ugovornih autoriteta , povećanje profesionalne

nezavisnost službenika za javne nabavke, poboljšanje kontrole korupcije i stoga reforma

omogućava da veći broj kompanija uključujući MSP, konkurišu za javne ugovore na

ravnopravnoj osnovi.

Mogući rizici: Glavni rizik je povezan sa potrebom za dalju podršku u političkom i

ekspertskom nivou, da bi se nastavilo sa sprovođenjem reformi javnih nabavki, uključujući i

predstavljanje praksi elektronskih nabavki. Postoji potreba za koordinirani pristup u odnosu na

izdvajanje finansijskih sredstava za sprovođenje ovih reformi. Poslednje, ali ne manje važno,

još jedan rizik povezan sa ovim reformama je potreba da se stvore pouzdani sistemi

informatičke tehnologije koji će omogućiti obavljanje procedura javne nabavke.

4.3.2 TRŽIŠTA ENERGIJE, TRANSPORTA I TELEKOMUNIKACIJA


Aktuelna situacija: I pored stalnih poboljšanj, nestabilno snabdevanje električnom

energijom, nastavlja da bude prisutno na Kosovu. Veliki gubici u distributivnoj mreži i

nizak nivo energetske efikasnosti i dalje pogoršavaju sigurnost snabdevanja električnom

energijom. Prosečno trajanje neplaniranih prekida u distributivnu mrežu električne energije, u

2015., bilo je 81,74 sati po potrošaču godišnje, dok je standard kvaliteta 30 sati po potrošaču

godišnje. Domači proizvodni kapaciteti električne energije pokrivaju oko 90% potražnje za

električnom energijom, dok je 10% pokriveno uvozom. Proizvodnja električne energije iz OIE

čini samo 3%. Cena električne energije u sektoru domaćinstava u 2015. godini bila je 61 € /

kVh, a u indistrijski sektor 81 evrocenti / kVh.

Proizvodni kapaciteti Kosova A su dosta zastareli i treba da se zamene, dok je Kosovo B ušlo

u četvrtu deceniju rada i treba da se rehabilituje. Distributivna mreža električne energije je

veoma stara. Zahvaljujući velikim ulaganjima u prenosnoj mreži električne energije, stanje u

ovom sistemu je veomo dobro i kapaciteti su dovoljni da zadovolje potrebe sistema. Grejanje

prostorija vrši se pretežno od ogrevnog drveta. Grejanje iz postojećih toplana učestvuje samo

3-5% potrebne količibe za grejanje prostorija. U znatnoj meri električna energija se koristi za

zagrevanje prostorija (procena: 800GVh).

Što se tiče saobraćaja, geografski položaj Kosova podvlači značaj razvoja efikasne putne

mreže, u potpunosti integrisane sa susednim zemljama i regionom. Putevi predstavljaju više od

90% saobraćajne infrastrukture podužini, a 98% infrastruktura pružanja usluga (AI, PFR,

2014). Kosovo ima "veliku gustinu drumskog saobraćaja", ali kada se meri kao "prosečna

dužine puta za hiljade ljudi", gustina puteva na Kosovu je prosečna (AI, PFR, 2014).

U željezničkom sektoru, SEETO je definisao glavni železničke koridorr u Jugoistočnoj

Evropi, čiji deo ovih koridora je Kosovo sa železnićkom linijom 10 (Lešak-Đeneral

Janković), koja pripada sveobuhvatnoj mreži SEETO i povezuje Kosovo sa Srbijom i

Makedonijom. Železnice Kosova se prostiru širom Kosova, u dužini od 335 kilometara

60

otvorene pruge, u dužini od 105 km sa stanicama i 103 km industrijskim linijama. Kosovski

ima zakon o železnicama koje je u skladu sa zakonodavstvom EU i koji omogućava otvaranje

železničkog tržišta za pružanje usluga prevoza putnika i roba.

Što se tiče vazdušnog saobraćaja Kosovo nema poseban zakon o prevozu robe, ali se saobraćaj

odvija zajedno sa putničkim pevozom , a u 2015. godini, na osnovu statističkih podataka Cargoa

prevezeno je 1,017,132 kg. Vazdušni saobraćaj se odvija na osnovu sporazuma o zajedničkom

korišćenju evropskog prostora. Kosovo nema aviokompaniju. Zakonodavstvo kojim se reguliše

oblast vazdušnog saobraćaja je usklađeno sa EU, tako da ovo zakonodavstvo omogućava

konkurentnost i liberalizacij tržišta bez ometanja .

Što se tiče telekomunikacija, fiksna mreže je široko rasprostranjena u urbanim sredinama.

Penetracija fiksne telefonije po glavi stanovnika je opala ispod 4%, jer nove tehnologije čine

nepotrebnom ovu tehnologiju. Penetracija mobilne telefonije je sada dostigla 97% stanovništva

i procenjuje se da korisnici interneta preko mreže 3G i 4G su 48% stanovništva a penetracija

interneta sa fiksnim pristupom procenjuje se da je u preko 75% domaćinstava. Investicije po

vlasničkoj strukturi operatora u 2015 godini.su: javni operater 56% a privatni operateri 44%.

Fiksne telekomunikacione mreže su široko rasprostranjene u urbanim sredinama. Penetracija

mobilne telefonije je dostigla 97% stanovništva. Penetracija širokopojasnog interneta (fiksno

pristup) na nivou Kosova je 13%, dok pristup internetu ima 75% domaćinstava, Penetracija

širokopojasnog interneta (mobilni pristup sa 3G i 4G) je 61%.

Strukturne prepreke: Nestabalnost u snebdvanju električnom energijom dolazi kao

posledica: (i), nedovoljnih i zastarelih proizvodnih kapaciteta električne energije ; (ii)

distributivna mreže električne energije koje jeszastarela i sa ograničenim kapacitetom i (iii)

niske raznovrsnosti izvora energije koja utiče na povečanje tereta na električnu energiju za

zadovoljenje potreba za grejanje prostorija i drugih potreba; (iv) neefikasnog korišćenja

energije; (v) nefunkcionisanja otvorenog tržišta energije i medju tarifnim subvencija koje se

daju na štetu poslovnog sektora, mada ne u meri iz prethodnih godina; (vi) nedostatka

stimulativnih mera za efikasno koriščenje električne energije od strane biznisa i domaćinstava.

U poređenju sa snabdevanjem električnom energijom , nerazvijene saobraćajne veze smatrane

su kao manje značajna prepreka u ovom trenutku. Oni su, međutim, važne za olakšavanje

trgovinskih tokova i kretanje radne snage i biće dodatno poboljšane stalnim investicijama u

putnu i železničku infrastrukturu. Međutim, u budućnosti kao prepreka može se pojaviti pitanje

održivosti kao posledica neadekvatnih ulaganja u održavanje postojeće putne mreže.

Nedobra situacija železničkih linij i nedostatak železničkih pokretnih sredstava ima kao

posledicu zaostajanje u razvoju železničkog prevoza putnika i robe. Druga prepreka je

nedostatak funkcionisanja železničke linije na severu zemlje između Kosova i Srbije, koja je

politička barijera i ima negativan uticaj na razvoj konkurencije u železničkom transportu.

Nedostatak železničke mreže je izazvao preopterećenje upotrebe putne mreže, koristeći je za

prevoz robe.

Iz gorenavedenih brojki vidi se da je prostiranje IKT infrastrukture na Kosovu relativno

neuravnoteženo. Ruralna područja, gradovi, naselja, škole, biblioteke, zdravstvene ustanove i

vladine agencije pate od nedostatka pristupa širokopojasnoj infrastrukturei i ne očekuje se da

će ova praznina biti pokrivena privatnim investicijama. Istraživački Izveštaji pokazuju da

61

postoje teškoće u obezbeđivanju novih kadrova sa dovoljnim sposobnostima potrebnim u

oblasti IKT.

Uticaj na konkurentnost i privredni rast: Nestabilno snabdevanje električnom energijom

negativno utiče na konkurentnost i stvara stalnu nesigurnost kod preduzeća. Povećana

pouzdanost u snabdevanju električnom energijom predstavlja značajan faktor u procesu

odlučivanja, kako za osnivanje novog biznisa ili za proširenje postojećih. Cena energije je još

jedan važan faktor koji utiče na konkurentnost. Trenutno, cene električne energije na Kosovu

za sektor industrije , su veće u poređenju sa većinom zemalja u regionu.

U oblasti železničkog saobraćaja neadekvatne međunarodne veze umanjuju obim prevoza

putnika i robe. Kosovo trenutno ima samo jednu međunarodnu železničku vezu, sa

Makedonijom, dok sa Srbija ima političke prepreke koje se očekuje da se prevaziđu kako bi se

na adekvatan način razvijao željeznički saobraćaj. Međutim, važno je napomenuti da je

Kosovo uspostavilo mehanizme za uvođenje konkurencije u železnicu za oživljavanje tržišta i

povećanje efikasnosti.

Nedostatak prostiranja širokopojasnog Interneta negativno utiće na produktivnosti i

globalnu konkurentnost kompnija na Kosovu. Postojeći izveštaji ukazuju da kreatori politike

treba da podrže ubrzane investicije u uvodjenje tehnologije od strane poslodavaca i

poloprimaca i u razvoj ljudskih resursa sa fokusom na produktivnost korišćenje tehnologije.28

b. Izveštaj o sprovodjenju proporuka politika od maja 2016 godine .

Za sprovedjenje preporuke politika, Vlada Kosova će se fokusirati na ostvarivanje cilja uštede

energije koji je planiran za 9%, što odgovara smanjenja potrošnje u količini od oko 92 ktoe do

2018 godine. Takođe, vladine politike obuhvataju transponovanje nove direktive za EE, razvoj

relevantnih finansijskih mehanizama, kao što su fond EE, i institucionalni razvoj i razvoj

kapaciteta u ovoj oblasti.

KRE je dizajnirala tarifnu strukturu sa stimulativnim merama za potrošače koji štede energije

gde kategorije potrošača domačinstava, preko blok tarifa, i potrošača koji troše električnu

energiju tokom opterečanja van špica uštedjuju energiju plaćaju račune po nižoj cenu

električne energije. Dakle, terete se višim cenama potrošači kada je elektroenergetski sistem

je preopterećen i nema proizvodnih kapaciteta na Kosovu, gde su marginalni troškovi

snabdevanja znatno veči u vreme maksimalnog opterečenja -špica a, koji je dodatno opterečen

veoma visokim uvoznim cenama , a sa veoma niskim cenama kada sistem nije opterečen .

Stoga, ova tarifni struktura je postavljena da odgovori na potrebe potrošnje i ponude proizvodnje

energije na Kosovu.

c. Planovi o prioritetnim reformama

Reformska mera #2: Smanjenje potrošnje električne energije putem mera energetske

efikasnosti

Opis mere: Kao nastavak PER 2016-2018, cilj ove mere je implementacija mera energetske

efikasnosti u cilju smanjenja potrošnje energije, u cilju postizanja ciljeva uštede energije na

28 See for example, Brynjolfsson & McAfee, The second machine age: http://secondmachineage.com/

62

osnovu Akcionog plana Kosova za energetsku efikasnost 2010 2018 što je za 9% do 2018.

godine. Za sprovođenje ove mere je objavljne tender za implementaciju mera EE u zgradama

centralnog nivoa uz finansiranje od SB zaduživanjem za 19 objekata, za šta su odabrane dve

kompanije za realizaciju projekta . Mere energetske efikasnosti su povezane sa širim

strateškim okvirom Kosova, uključujući Nacionalnu strategiju razvoja i nacrt Strategije za

energetiku. Takođe to je povezanq sa obavezama prema Ugovoru o energiji i relevantnim

direktivama iz ovog Ugovora.

Aranžiranja za sprovodjenje mere: U sklopu napora za smanjenje potrošnje energije kroz

energetsku efikasnost, biće primenjene mere EE u 5 objekata koji se finansiraju iz budžeta

Kosova tokom 2017. i u još 5 tokom 2018. Preko projekta Svetske banke će se sprovoditi i

mere efikasnosti i obnovljivih izvora energije u javnim zgradama centralnog i lokalnog nivoa,

koji obuhvata: 20 objekat< u toku 2017. godine, 15 tokom 2018. godine i još 15. tokom 2018

godine a kroz projekat KfV i EU će se sprovesti mere EE na lokalnom nivou 15 javnim

zgradama (škole) u 2017. i još 15 u 2018. godini.

Koštanje i uticaj na budžet: Poboljšanje energetske efikasnosti za period 2017-2019 se

očekuje da će koštati oko 21,0 miliona € tokom periodq 2017-2019. Ovaj trošak je planirana

u nacrt budžeta za 2017. za sve aktivnosti navedene u okviru ove mere. Ovaj budžet obuhvata

2,87 miliona € iz budžeta Kosova (+ 1 mil KAP ) u kategoriji kapitalnih troškova za Kosovsku

agenciju za energetsku efikasnost, 2017-2019 , zaduživanjem kod Svetske banke (5,4 miliona,

€ 6.083mil € 3.65mil, €) i zaduživanjem od KFW za opštine Priština i Đakovica (1.150 mil.€;

1.150 mil € ).

Očekivani uticaj na konkurentnost: Sprovođenje mera energetske efikasnosti će doprineti

smanjenju unutrašnje potrošnje. Smanjena potrošnja energije će služiti da se smanje troškove

potrošnje energije. Energetska efikasnost može da pomogne rešavanju pitanja koja se tiču

energetske pouzdanosti (trenutni deficit i smanjenje uvoza), smanjenjujući javne troškove za

energiji i uticaj korišćenja energije na životnu sredinu. Očekivane uštede od merama EE u ovim

institucijma se procenjuje da če biti 8:35 ktoe / godišnje u zavisnosti od nivoa štednje merama

energetske efikasnosti 50% ukupne potrošnje energije od 16,7 ktoe. Procene pokazuju da Vlada

Kosova (VK) troši oko 41 miliona evra godišnje u energiji za svoje objekte i može da uštedi do

18.85 miliona evra godišnje kroz mere učinkvitosti- splativosti EE.

Očekivani uticaj na socijalna pitanja: Implementacija merar EE utiče na smanjenje troškova

energije u celini, a posebno smanjenje troškova električne energije, poboljšanje kvaliteta života

(komfora), poboljšanje uslova životne sredine, kao i povčanje mogućnosti za efikasnije

upravljanje energijom, socijalnu dobrobit i usmeravanje električne energije za ekonomski

razvoj i otvaranje radnih mesta (posebno energije potrošene na grejanje).

Mogući rizici: Nedostatak sprovodjenja ove mere ima negativana uticaj na racionalno

koriščenje energije (posebno električne ), koje ima brojne posledic na sve sektore i sadršajno

zaostajanje ekonomskog razvoj

Reformska mera #3: Dalji razvoj proizvodnih kapciteta energije

Opis mere: Da bi se osiguralo stabilno snabdevanje električnom energijom, kao veoma važnog

faktora za ekonomski razvoj, izgradnja novih kapaciteta za proizvodnju električne energije

63

ostaje prioritet u razvoju ekonomskih reformi u zemlji. Ova mera je u skladu sa strateškim

prioritetima zemlje izražene kroz Nacionalnu strategiju razvoja29 i nacrt Energetske strategije

koja je obuhvatila sveobuhvatan proces razmatranja sa unutrašnjim i spoljnim zainteresovanim

stranama.

Kao kontinuitet politike vlade, tokom 2016. godine preduzete su sledeči postupci : za

termoelektranu "Kosova e Re" pripremjeni su potrebni komercijalne, finansijski ugovori sa

operaterima, itd;. dok za rehabilitaciju TE Kosova B ugovoreni su radovi i pri čemu su pušteni

u rad četiri male hidroelektrane (MHC) sa ukupnom snagom od 26,93 MV i dva nova

fotonaponska postrojenja ukupnog kapaciteta od 0602 MV.

Aranžiranje za sprovodjenje mere:Za nove proizvodne kapacitete, u 2017. očekuje se

završetak svih sporazuma o razvoju Kosova e Re, za početak izgradnje u 2018 godini koja se

očekuje da će trajati do 2022. godine. U vezi sa TE Kosovo B do juna 2017 očekuje se završetak

studije izvodljivosti, a u 2018-oj . treba da se izabere modalitet finansiranja za njegovu

rehabilitaciju.Projekti OIE koji se očekuje da se implementiraju u naredne tri godine

obuhvataju: dva nova projekte hidroelektrana sa kapacitetom od 8.48 MW i tri projekta solarnih

elektrana ukupne snage 9 MW u 2017. godini; četiri nova projekte sa kapacitetom od 18 MW

električne energije iz MHE u 2018. godini; i četrnaest novih projekata za MHE sa ukupnim

kapacitetom od 61,8 MW i dva nova projekta energije vetra sa ukupnim kapacitetom od 66.29

MW.

Koštanje i uticaj na budžet:. Ukupna cena izgradnje TE KR procenjuje se u iznosu 1,000

miliona eura. a tokom 2017-2019 se očekuje da će se uložiti 400 miliona evra. Ovaj projekat

razvija privatni sektor. Tokom tri godine (2017-2019) budžetski troškovi iz BRK će iznosti

3,6 miliona za konsultantske usluge. Vrednost od 3,65 miliona € je budžetirana u okviru

budžeta programa administrativnih usluga, MER za konsultantske usluge, iz kategorije Robe i

usluge. Još uviek ne postoji procena koštanja sanacije TE Kosova B, ali se očekuje da će biti

više od 300 miliona evra. Razvoj projekata izgradnje elektrana iz obnovljivih izvora energije

predvidja se da će koštati ukupno 250 miliona evra za period od 3 godine, koji se očekuje da

budu realizovani od strane privatnih investitora

Očekivani uticaj na konkurentnost: neprekidno, kvalitetno , pouzdano snabdevanje

električnom energijom i sa pristupačnim cenama predstavlja jedna od glavnih preduslov aza

održivi razvoj poslovanja . Iz studija sprovedenih od strane USAID-a u 2012. o uticaju

nestabilnog snabdevanja energijom na biznise , rezultiralo je da godišnji gubici biznisa koja

su nastale rezultat nestabilnog snabdevanja električnom energijom su iznosili 260 miliona evra

godišnje i kao posldica toga imali su niska konkurentnost.

Očekivani uticaj na socijalna pitanja: Iako ne postoji posebna studija o socijalnom uticaju

projekta izgradnje TE KR,procenjuje se da će ovaj projekat uticati na rast zaposlenosti tokom

5 godina (2018-2022) izgradnje .Projekat TEKR se očekuje da utiče sa iznosom od 200

miliona evra godišnje na rast BDP-a (ili od 3% na dodatnu vrednost BDP-a samo iz ovog

29 Mera 2: Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije , praćen i merama za otvaranje energetskog tržišta i

povećanje efikasnosti korišćenja energije je upravo cilj povećanja sigurnosti stabilnog , neprekidnog , kvalitetnog

snabdevanja i sa što pristupačnijm cenama .

64

projekta). Takođe razvoj projekata elektrana iz OIE imaće efekat na rast zaposlenosti i

povećanje godišnjih investicije za 70 miliona evra.

Mogući rizici: Mogući rizik se može smatrati odugovlačenje procesa izgradnje TE KR USA

i sanacije TE Kosovo B. Posledice ovog rizika mogu se ublažiti uvozom električne energije.

Reformska mera #4: Prostiranje odgovarajuće infrastrukture mreže IKT za društveno–

ekonomski razvoj

Opis mere: Kao nastavak PRE 2016-2018 ova mera ima za cilj proširenje pristupa i korišćenja

IKT kroz prostiranje širokopojasne infrastrukture i jačanje njenog ljudskih potencijala i

podršku digitalnim biznisima da u potpunosti učestvuju i da maksimiziraju koristi od digitalne

ekonomije na globalno tržište. Oslanjajući se na NSR, Digitalnu agendu Kosova 2013-202030

i na Strategjiju za IT31, kroz ovu meru se nastoji postići pokrivenost (penetracija)

širokopojasnom infrastrukture do 98% domaćinstava. Implementacija mere "Prostiranje

adekvatne mrežne infrastrukture IKT za društveno-ekonomski razvoj" uključuje sledeće dve

komponente: (i) Prostiranje širokopojasne infrastructure velike brzine; i (ii) Razvoj ljudskih

resursa za digitalnu ekonomiju i podršku za digitalne biznise.

Aranžiranja za sprovodjenje mere: U 2017 godini će se početi sa realizacijom pilot projekta

za prostiranje širokopojasne infrastrukture koja će obuhvatiti jedno ruralno području (nekoliko

sela) na Kosovu. Takodje će se raditi na adaptaciju i funkcionisanje digitalnog tehnološkog

parka za IKT poslovne potrebe. Pored toga, očekuje se da će biti realizovan sa BB sporazum o

kreditu koji uključuje investicije u narednim godinama za prostiranje komunikacionih mreža

IKT prema gore opisanom planu. Ovo će odrediti i aranžmane implementacije za naredne

godine, koje uglavnom pokriva period do 2021. godine. Posebno tokom naredne dve godine

će se nastaviti sa prostiranjme širokopojasne infrastrukture sa velikom brzinom u nepokrivenim

oblastima sa fokusirom na ruralna područja uključujući sve škole, biblioteke, zdravstvene

ustanove koje su na tom području .

Koštanje i uticaj na budžet: Za aktivnosti vezane za 2017 godinu odredjen je budžet Nacrt

budžeta za 2017. Ovi troškovi od 2,0 miliona € su obuhvačeni u okviru Odeljenja za poštu,

telekom i informacionu tehnologiju (MER), kategorija kapitalnih troškova , dok aktivnosti

koje su planirane za period od 2018-2019 godine koje obuhvataju: 1. Prostiranje širokopojasne

infrastrukture planirano je da se finansiraju iz kredita Svetske banke u iznosu od 9,0 miliona €

tokom perioda 2018-2019. Ovaj kredit se očekuje da se ispregovara u 2017. a implementacija

da počne od 2018 godine. Kredit je deo liste kredita u Klauzuli investicija ERP od 2017. do

2019. godine, makro-fiskalni deo.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Stvaranje povoljnih uslova prostiranjem odgovarajuče

infrastrukturu mreže i omogućavanjem širokopojasnih usluga obezbediće širenje informacija

uz smanje troškove, poboljšanje pristupa međunarodnim tržištima, razvijanje novih modela

poslovanja, omogućavajući ljudima i kompanijama da rade bez obzira na lokaciju i sa

fleksibilnim radnim vremenom, i generalno ubrzavanje procedura i procese, povećava

30 Digital Agenda for Kosova 2013-2020 31 Kosovo IT Strategy

http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Electronic_Communication_Sector_Policy_2013-2020.pdf

http://www.kryeministri-ks.net/repository/docs/Kosovo_IT_Strategy.pdf

65

povečavajući ekonomsku dinamičnost i unapredjujući konkurentnost.Studija Svetske banke32

dolazi do zaključka da povečanje penetracije fiks brodband od 10% biče popračeno rastom

od 1.21% BDP-a u razvijenim ekonomijama i rastom od 1.38% BDP-a u ekonomijama u

razvoju.

Očekivani uticaj na socijalne politike: Prema nekim anketama33 širokopojasna

infrastrukture se smatra ključnim koja omogućava fleksibilan rada, u više od tri četvrtine

anketiranih (78%) preduzeća, navodeći kao razlog brzinu i fleksibilnost koju omogućava

širokopojasna infrastruktura. Takođe, procenjuje se da jedna trećina malih preduzeća (33%) i

skoro polovina trgovačkih individualnih biznisa (48%) su počeli da stvore bolju ravnotežu rad-

života , provodivši veliki deo svog radnog vremena daleko od kancelarije.

Moguči rizici: Kao mogući rizici za realizaciju planiranih aktivnosti mogu se smatrati moguća

kašnjenja u obezbeđivanju finansiranja, odnosno u procesu usvajanja od strane Skupštine

Kosova ciljanog sporazuma za kredit od Svetske banke.

4.3.3. SEKTORSKA ZBIVANJA – POLJOPRIVREDA, INDUSTRIJA I USLUGE


Aktuelno stanje: Poljoprivredni sektor igra važnu ulogu u ekonomskom razvoju. Učešće

poljoprivrede u BDP u 2015 godini. procenjuje se na oko 12%,34 i igra važnu ulogu u

zapošljavanju. Trenutno u poljoprivredi procenjuje se da ima oko 26,7% zaposlenih od

ukupnog broja zaposlenih a poljoprivredni proizvodi čine oko 12% vrednosti ukupnog izvoza.

I pored dosadašnjih investicija u sektoru poljoprivrede, Kosovo se i dalje suočava negativnim

trgovinskim deficitom poljoprivrednih proizvoda. Uvoz poljoprivrednih proizvoda i dalje je

relativno visok, što čini oko 10% ukupnog uvoza. Od ovog iznosa, 30% su hrana i prehrambeni

proizvodi. Po glavi stanovnika, Kosovo je jedan od najvećih uvoznika hrane u Evropi.

Nedobro stanje u primarnoj proizvodnji se direktno odražava na agro-prehrambenu industriju,

samim tim poljoprivredno-prehrambena industrija je prilično fragmentirana. Strukturni profil

proizvodnje hrane , pića, biljna i stočarska proizvodnja, lov i usluge vezane za njih

predstavljaju jedan od najvećih sektora u privredi. U okviru prerađivačke industrije, prerada

prehrambenih proizvoda predstavlja najveći važne polsovne aktivnosti su i biljna i stočarska

proizvodnja, lov i prateće usluga sa prometom od 15%, proizvodnja drveta i proizvodi od

drveta i plute sa učeščem 9% i ribolov sa akvakulturom sa 1% .

Kosovska industrija nastavlja da se suočava sa niskim nivoom konkurentnosti usled mnogih

unutrašnjih faktora, ali i spoljnih . Relativna veličina industrije (eksplotaciona i preradjivačka),

mereno po njenoj dotatnoj vrednost u BDP, u kontekstu Kosova za period 2010-2015 je oko

13%. Učešće industrije u BDP-u je uporedivo sa nekim od zemalja u regionu, ali uzimajući u

obzir razvojne potrebe, uključujući i potrebu otvaranja novih radna mesta, može se smatrati

niskom.

Nedavni podaci pokazuju da sektor sa najvećim brojem zaposlenih i preduzeća i najvećom

prometnom vrednošću u 2015. godini, ali i prethodnih godina i dalje je Industrija prehrambenih

32 Exploring the Relationship Between Broadband and Economic Growth 33 http://businessclub.bt.com/stateofthenation.pdf 34 ASK, BDP prema aktivnostima

http://pubdocs.worldbank.org/en/391452529895999/WDR16-BP-Exploring-the-Relationship-between-Broadband-and-Economic-Growth-Minges.pdf

http://businessclub.bt.com/stateofthenation.pdf

66

proizvoda, zatim sledi sektor proizvodnje proizvoda od nemetalnih minerala. Samo u 2015.

godini, kosovska ekonomija zabeležila negativan trgovinski bilans od XX% BDP-a, dok strane

direktne investicije orijentisane na industrijski sektor, tokom 2015. godine postiglu su

relativno najvišu vredsnost u četiri poslednje godine. Za razliku od prethodne godine, kada je

zabeležen pad (odlazak) SDI u iznosu od 34 miliona evra u 2015. godini, sektor industrije je

apsorbirao 20,7 miliona evra.

Tokom poslednjih nekoliko godina razvoj sektora usluga je imao značaj uticaj na privredu

Kosova, uglavnom zatvaranjem ogromnog jaza koji je stvorio nizak nivo izvoza robe i isto

tako doprineo smanjenju drugih problema u strukturi privrede , posebno u nezaposlenost. U

poslednjoj deceniji, izvoz usluga je mnogo veći od uvoza i u nekoliko godina razlika je bila dva

puta veća od uvoza. Trgovina uslugama je karakterisana povećanjem pozitivnog bilansa u

2015. godini Bilans usluga iznosio je 354,4 miliona €, koji predstavlja godišnji rast od 5,5

odsto, što je rezultat bržeg rasta izvoza usluga u odnosu na uvoz usluga. Samo tokom poslednje

dve godine, 2014. i 2015., izvoz usluga je dostigao vrednosti od € 796.4 miliona i 767.2mil i

beležeći rast od oko 4%. dok kao učešće u BDP-a, izvoz usluga je iznosio oko 14%. Tri glavna

doprinosioca izvoza usluga u 2015. godini bili su sektor putovanja i turizma sa preko 564

miliona €, komunikacija, uključujući IKT sa oko 60 miliona € i druge poslovne usluge

Tako, prihodi od međunarodnig putovanja u 2015. porasli su za 564mil od 504 koliko su

iznosili u 2014. godini, doprinoseći sa oko 65% ukupnog izvoza usluga i sa oko 20% ukupnog

izvoza roba i usluga na Kosovu, što je značajan procenat u poređenju sa nekim zemljama sa

razvijenim turizmom. Turizam ima pozitivan efekat na platni bilans Kosova. Čist prihod od

putovanja u 2014. procenjuje se na oko 370 miliona evra pokrivaće oko 18% trgovinskog

deficita zemlje. Procenjuje se da je rast u turističkoj poslovnoj aktivnosti tokom protekle dve

godine bio oko 25%, ali očekivanja za rast u narednim godinama će biti večaod 40%.

Strukturne prepreke: Kao ključni sektor privrede Kosova, poljoprivreda je prepuna

sistematskim i strukturnim izazovima koji će trebati da se reše u cilju koriščenja njenih

potencijala za konkurenciju i rast. Mala veličina farmi i fragmentacija poljoprivrednog

zemljišta je veoma značajan ograničavajući faktor koji ne omogučava da na Kosovu primenimo

ono što se u ekonomiji poznaje kao "ekonomije obima", i nekonkurentne farme , gde većina

farmi pripada egzistencijalnim farmerima.

Zastarela tehnologija u frmama i nedostatak znanja/sposobnosti iz moderne poljoprivrede

među farmerima i agro-prerađivačima je još jedna strukturna prepreka. Zastarele

poljoprivredna mehanizacija i oprema na jednoj strane i male parcele za proizvodnju na drugoj

strani koje čine većinu površina za gajenje, uzrokuju značajne gubitke prinosa u biljnoj

proizvodnji.

Glavni razlog da na Kosovu imamo neefikasnu poljoprivrednu proizvodnje i glavni factor koji

ometa povećanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora je nedostatak raznovrsnosti

poljoprivrednih proizvoda uopšte. S druge strane, nedostatak investicija u navodnjavanje

predstavlja još jednu strukturnu prepreku, manje od 12% od ukupne površine zemljišta za

poljoprivrednu proizvodnju, u 2015., koja je iznosila je bio 410,478.57 hektara je pod sistemom

navodnjavanja i sa mogućnopču za navodnjavanje.

67

Što se tiče bezbednosti hrane, male mogućnosti za investiranje u prehrambenoj industriji za

postizanje međunarodnih standarda kako po kvaliteta, tako i po kvantitetu, kao bezbednost

prehrambenih proizvoda, predstavljaju ograničenja na konkurentnost domaćih proizvod, kako

na domaćem, tako i regionalnom tržištu i šire.

Slično drugim sektorima privrede, struktura preduzeća u industrijskom sektoru na Kosovu

dominirana je malim i srednjim preduzećima. Među značajnim problemima koji ograničavaju

doprinos i multiplikativni efekat industrije na privredni razvoj i dalje je visok uvoz, nizak nivo

stranih direktnih investicija, kao medjusobno povezivanje iproizvodnih sektora na Kosovu.

U tom kontekstu neka od identifikovanih pitanja za dalje jačanje uloge malih i srednjih

preduzeća u ukupnom razvoju industrije na Kosovu, se odnose na izazove koji su vezani za

pojavu industrijskih grpacija. Posebno radi se o slaboj saradnju i koordinaciji između

industrijskih udruženja koji ne posluju i slabe obrazovne i istraživačke institucije koje bi

snabdevale sektor malih i srednjih preduzeća sa odgovarajućim poslovnim znanjem.

Kao glavna prepreka se smatra nedostatak konkurentske prednosti (zbog nedostatka

kvalifikovane radne snage ili nedostatka inovacija) za integraciju lokalnih grupa u okviru lanca

regionalnih ili globalnih vrednost. Takođe, nedostatak sertifikacije proizvoda i proizvodnih

procesa smatra se da omet napore da se integrišu lokalne grupe u sektoru malih i srednjih

preduzeća u celini.

I pored pozitivnih kretanja u poslednjih nekoliko godina, raspoloživi turistički proizvodi i

usluge su i dalje ograničeni. Postoji veoma mali broj štampanih i elektronskih informacija o

turističkim mestima , atrakcijama i proizvodima i uslugama na raspolaganju. Vrlo mali broj

turističkih ponuda sa planinskim i seoskim turizmom ili medjugraničnim turizmom . Nedostaju

informacije u zajednici i turoperatorima o potencijalnim turističkim proizvodima u ruralnim i

planinskim područjima koje mogu biti ponuđene na prodaju.Do sada, sektor turizma nije tertian

kao prioritetni sektor i većina aktivnosti podržane je od strane donatora i ne postoji adekvatna

institucionalna koordinacija ovih aktivnosti. Imajući u vidu prirodna i kulturna bogatstva

Kosova, glavni stubovi turističkog proizvoda Kosova su kulturni turizam, planinski i alpski

turizam; seoski turizam, ekološki i alternativni turizam; aktivni turizam; prekogranična

putovanja; sastanci i konferencije.

Uticaj na konkurentnost i ekonomski rast: Kao rezultat gorenavedenih ograničavajućh

faktora (a, b, c, d, e), poljoprivredna proizvodnja pati od niskog nivoa primarne

proizvodnje - proizvodnja nije konistentna , teškoće u permannetnom snabdevanju tržišta,

nedostatak preradjivačkih sirovina, nedostatak primene i sprovođenja standarda kvaliteta i

bezbednosti od strane aktera u lancu vrednosti prehrambenih proizvoda, kao i nedostatak

horizontalne i vertikalne koordinacije u lancu vrednosti hrane.

Formiranje industrijskih grupacija po osnovu ekonomskog interesa samih preduzeća će

uticati na koriščenje nekoriščenih prostora /mogućnosti od strane preduzeča i drugih

relevantnih aktera koji deluju kao usamljeni ili ne dobro koordinirani. Šta više, ova mera će

takođe uticati na prenošenje znanja o mogućnostima i rizicima na odredjenim domačim i

stranim tržištima, podsticanje na saradnju između domaćih preduzeća, rušenje mentalnih

barijera koje su provladale u bivšim komunističkim zemljama da bi bili relativno nesposobni

68

da mogu da proizvedu/služe proizvod/uslugu na zajednički način na danšnjem slobodnom

tržištu,orijentaciju mladih u oblastima studija koje su realno potrebne na današnjem ili

sutrašnjem tržištu rada

Sadašnji razvoj sektora turizma je još uvek daleko od njegovog potencijala. U tom

kontekstu, razvoj atraktivnih ponudama i ciljanog turizma može stvoriti mogućnosti za

otvaranje novih radnih mesta, budući da po svojoj prirodi, ovaj sektor zahteva angažovanje

velike radne snage (labot intensive). Na drugoj strani,s obzirom da potencijal turizma na

Kosovu, je uglavnom ruralnog i planinskog karaktera , razvoj turističkog sektora će povećati

zaposlenost i pobolšati dobrobit seosko stanovništva na Kosovu.


Reformska mera #5: Investicije u poljoprivrednu i agropreradjivačku infrastrukturu

Opis mere: Kao nastavak mere predstvljene u PRE 2016-2018, ova mera ima za cilj da se

posveti identifikaciji prepreka vezanih za poljoprivrednu infrastrukturu, diversifikaciju

proizvoda, i pokrivenost sistem za navodnjavanje. Ovaj mera je u skladu sa nacionalnim

strateškim okvirom, odnosno Nacionalnom strategija razvoja i Programaom za poljoprivredu

i ruralni razvoj 2014-2020. Posebno, mere se fokusira na podršku investicionim projektima u

prioritetnim sektorima utvrđenim u PRRP 2014-2020 koji imaju za cilj da se poveća

produktivnost podsticanjme konkurentnost i tehnološkog napretka, obezbedjenj kvaliteta

poljoprivrednih proizvoda i povećanje efikasnosti farmi .

Aranžiranja za sprovođenje mere: Investicije u fizičku infrastruktur – povečanje

proizvodnih površina u sektoru hortikulture (površine sa povrćem u plastenicima i na

otvorenom polju, voče, vinogradi, sadnice) i povećanje proizvodnih kapaciteta u stočarstvo i i

živinarstvo. U tom smislu, nastaviće se sa finansijskom podrškom za proširenje proizvodnih

kapaciteta u preko 450 farmi svake godine (30%, sektor povrća i plastenicima sa 26%, u sektoru

mesa od 14%, mleka sa 13,7%, sektor grožđa sa 13,3% i sektor jaja sa 3%). U okviru investicija

u infrastrukturu u narednih nekoliko godina će se fokusirati na proširenje površina pod

navodnjavanjem za oko 13,5% na godišnjem nivou. Investicije u sektor agroprerade ,

uključujući i investicije u deponije i skladištenje i povećanje broja ispitnih laboratorija za

proveru kvalitet proizvodnje. Za naredne tri godine na godišnjim osnovama će biti osnovana

oko 55 agropreradjivačkih preduzeća (18,2% -prerade mleka, prerada mesa -22%, prerada voća

i povrća 38,2% i proizvodnja vina za oko 21,6%.). Za poboljšanje/primenu nacionalnih

standarda i standarda EU-a o bezbednosti hrane dobrobiti životinja/ okruženj će biti podržana

preko 35 preduzeća na godišnjoj osnovi. Broj preduzeća modernizovanih sa novom

tehnološkom opremom i uvođenjem novih linija proizvodnje i novih proizvoda biće 40

preduzeća u svakoj godini za naredne tri godine. Isto tako, broj preduzeća koja će tretirati

otpatke i ostatke u pravilnom upravljanju će biti više od 10 preduzeča u svakoj godini.

Tokom naredne tri godine će se fokusirati na implementaciji integrisanog informacionog

sistema u poljoprivredei(IISP), uključujući i tender za projekat integracije informacionog

sistema u poljoprivredi, testiranja i analizu podataka, obuku osoblja, prikupljanje i ažuriranje

podataka, održavanje sistem. Projekat obuhvata sledeće: Uspostavljanje veza i integracija u bazi

69

podataka za postojeće sisteme, kao što su FADN, IACS, sLIPS, REF, registar životinja i registar

trgovinskih statistika.

Koštanje i uticaj na budžet: Ukupni troškovi za realizaciju aktivnosti mere planiran je na

43,0 miliona € u 2017, 50.6mil 2018. i 55,6 mil u 2019. Ova sredstva za imlementaciju ove

mere su planirana za 2017. Nacrtom budžeta u u okviru kategorije subvencije i transferi: 1.

Odeljenje za politiku od 23,0 miliona € (2017), 25.0 miliona (2018), 25.0 (2019) i Odeljenje za

politike ruralnog razvoja 21,5 miliona evra (svake godine) pokrivaju deo aktivnosti 1.

Investicije u fizičku infrastrukturu i aktivnosti 2. Investicije u sektor agroprerade. Za preostali

deo mere 1. proširivanje površina pod navodnjavanjem su planirani Nacrtom budžeta 2017: €

2.2 (2017), € 1.8 (2018), € 1.6 (2019) u kategoriji kapitalnih trokova . Za meru 3.

Implementacija integrisanog informacionog sistema u poljoprivredi, Nacrtom budžeta za 2017

planirani su za svaku godinu od 2017. do 2019. po 0.2mil u kategoriji kapitalnih investicija.

Tokom ovog perioda očekuje se da će biti uključeni i donator uglavnom u projekte

navodnjavanja i projekte vezanim za IT infrastrukturu

Očekivani uticaj na konkurentnost: Kao rezultat ovih mera ekonomskog rasta - kao neto

dodatak bruto dodate vrednosti u podržanim preduzećima očekuje se da ć biti 15%. Povećanje

produktivnosti rada, kao i rast (u%) bruto dodatnih prihoda, za svako radon mesto , u farmma

podržanim u ovom periodu se očekuje da će iznosit 15%, dok povećanje zaposlenosti kod

podržanih poljoprivrednika se očekuje da bude oko 2% . Za dalje kroz poboljšanje standarda

kvaliteta hrane namerava se substitucija uvezenih poljoprivrednih proizvoda sa domaćim

proizvodima i istovremeno povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda. U tom kontekstu, rast

izvoza za ove kategorije podržanih proizvoda očekuje se da će biti 20%, dok supstitucija i

smanjenje uvoza za 10%.

Očekivani uticaj na socijalnu politiku: Realizacija ove mere pozitivno utiče održavanje ili

stimulaciju stanovništva u poljoprivredi / za obradu i uređenje poljoprivrednog zemljišta,

uvođenje posebnih kultura u proizvodnji koje mogu imati prioritet i konkurentnost. Ove mere

se očekuje da imaju direktan uticaj na ekonomski nivo porodica koje se bave poljoprivrednom

kroz povećanje nivoa njihovih prihoda.

Mogući rizici: Ne predvidja se neki mogući rizik osim nedovoljne ponude od strane javne

podrške.

Opis mere: Vlada Kosova , ima za cilj da nastavi sa naporima za proširenje poljoprivrednih

gazdinstava kroz konsolidaciju poljoprivrednog zemljišta. Konsolidacija poljoprivrednog

zemljista će se realizovati primenom strukturnih reformi, uključujući zakonske i institucionalne

mere, uređenje poljoprivrednog zemljišta sa parcelama pravilnog geometrijskog oblika, zatim

investicijama i stvaranjem mreže poljskih puteva koji će omogućiti direktan pristup do parcela

i racionalnije korišćenje poljoprivrednog zemljišta u celini. Ovaj mera se zasniva na Nacionalnu

strategiji razvoja, Program za poljoprivredu i ruralni razvoj i na Strategiju imovinskih prava

Aranžiranja za sprovodjenje mere: Aktivnosti tokom 2017. godine će obuhvatiti razmatranje

žalbi učesnika u nezavršenom projektu komasacije od strane Opštinske komisije za

Reformska mera #6: Proširenje farmi kroz konsolidaciju i uredjenje

poljoprivrednog zemljišta

70

komasaciju zemljišta u Glogovcu (sa površine 4.790 ha. Poljoprivrednog zemljišta) i opštinske

komisije za konsolidaciju u Vučitrnu (sa površinom od 487 hektara. poljoprivrednog zemljišta).

To uključuje i unos podataka u registar nepokretnosti (RDPP) i odgovarajućih sprovodiće se

pilot projekat koji finansira FAO za dobrovoljno konsolidaciju, koji obuhvata 25 hektara

poljoprivrednog zemljišta u katastarskoj zoni Celina, opština Orahovac. Nastavak projekta

dobrovoljne konsolidacije poljoprivrednog zemljište u 10 katastarskih zona u opštini Vitine u

površini 2.790 hektara poljoprivrednog zemljišta, uključujući i informisanje vlasnika, rešavanje

imovinskih sporova i razmatranje žalbi učesnika u projektu.

Tokom 2018 godine će se fokusirati na nastavak projekta dobrovoljne konsolidacije

poljoprivrednog zemljišta u u 10 katastarskih zona u Vitinskoj opštini u površini od 2.790

hektara poljoprivrednog zemljišta. Početak nezavršenog projekta konsolidacije u opštini

Mitrovice u 4 katastarske zone u površini od 725 hektara.

Planirane aktivnosti za 2019. Obuhvatanje unosa podataka u Registar nepokretnosti RPNI - od

strane službenika Kancelarije za katastar u opštini Mitrovica. Takođe, projekat će početi sa

Projektom nezavršene konsolidacije u opštini Obilić u 7 katastarskih zona u površini od 2000

ha.

Troškovi i uticaj budžeta : Za realizaciju planiranih aktivnosti MPŠRR budžetom za 2017

godinu predviđa da se ostvari iznos od € 500.000 namenjenih za sprovođenje neposrednih mera

i Projekta ruralnog razvoja (grantovi) i 22% za druge aktivnosti kao što je gore opisano u ovom

dokumentu. Ovaj iznos je planiran u okviru kategorije subvencija i transfera: Odeljenje za

politike ruralnog razvoja.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Projekti dobrovoljne komasacije će uticati na rast veličine

farmi, pristup imovini, rešavanje imovinskih pitanja , itd, koji su osnova za podršku za

farmerima za stvaranje prihoda, smanjenje troškova po jedinici , povećanje produktivnosti

pljoprivrednih kultura i konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na tržištu. Rešavanje

imovinskih pitanja i njihova konsolidacija će pomoći poljoprivrednicima u pružanju sigurnosti

posedovanja imovine, dostupnost kreditima i ulaganja u njihove imovine, pristup investicionim

projektima MPŠSR za ruralni razvoj, pravičnu raspodelu subvencija iz državnog budžeta za

vlasnike i korisnike ovih zemljišnih imovina, bolju kontrola ovih zemljišnih imovina i bolje

praćenje ovih subvencija.

Očekivani uticaj na socijalnu politiku: Sprovodjenje ove mjere se očekuje da utiče na

olakšavanje agrarne reforme kroz razvoj tržišta zemljišta (kopoprodaja, stvaranje standardnih

ugovora o zakupu), zaustavljanje daljeg usitnjavanja parcela, poboljšanje kontrole neplanirane

gradnje u oblastima obuhvaćenim komasacijom,

Potencijalni rizik: Nedostatak saradnje i nedostatakizražavanja volje građana za dobrovoljnu

konsolidaciju zemljišta.

Reformska mera #7: Podrška razvoju industrijskih gupacija

Opis mere: Ovaj prioritet je nastavak mera iz PRE za 2016. i jedan od ključnih aspekata

reforme za tretiranje fragmentacije i takodje slabu nivo koordinacije, zajedničkog delovanja

privatnog sektora sa ostalim učesnicima koji smatraju industrijske grupacije klasteri. Ova

mera je direktno povezanoa sa jednim od glavnih ciljeva Nacionalne strategije za razvoj,

71

Umrežavanje i razvoj preduzeća grupisanih uokviru komponente konkuretne industrije.

Istovremeno je izvršeno je uskladjivanje sa konačnom nacrtuom Strategije razvoja privatnog

sektora 2017-2021.

Aranžiranja za sprovođenje mere: Tokom 2017. godine Vlada će se fokusirati na

funkcionisanje Saveta/ Foruma za izradu politika za podsticanje konkurentnosti i preduzetništva

u industrijskim sektorima, istraživanje o lanci vrednosti za potencijalne sektore industrije –

identifikacija karika koje nedostaju utvrdjivanje mere za njihov razvoj. Isto kao u 2017 godini

nastaviće se podrškom razvoja klastera/ grupacija kao i istraživanje o lancima vrednosti za

potencijalne industrijske sektore – identfikacija nedostajući karika iutvrdjivanje mere za njihov

razvoj. U 2019 godini će se nastaviti sa podrškom razvoja grupacija/ klastera

Uticaj na budžet: Za realizaciju aktivnosti za meru # 7 iz kosovskog budžeta za 2017.

izdvojeno je 10.000 €, a od starne ICEP Evropske komisije, € 293,000.00. Ovi troškovi su

planirani u okviru planiranih troškova u odeljenju za industriju (MTI) u kategoriji roba i usluga

(po 50.000 € svake godine , od 2017 do 2019).

Očekivani uticaj na konkurentnost: MSP okupljene u klastere dokazale su se velim rastom

i inovativnijim razvojem. Shodno tome, regioni sa klasterima privlaće više novih biznisa koji

su povezani sa lancima vrednosti ostvarenih u okviru klastera. Sprovođenje ove mere će

omogućiti povećanje međusobnog povezivanja preduzeća u u lancima vrednosti i veće udeo

deo industrijskog sektora u BDP-u. Saradnja izmedju kompanija će stvoriti sinergiju, povećanje

inovacija i omogućiti rast novih industrija na osnovu aktivnosti preduzeća koja su deo klastera.

Podugovaranje i specijalizacija frimi u specifičnim aktivnostima će omogućiti velikim

kompanijama da se fokusiraju na inovacije i prelazak na aktivnosti sa višom dodatnom

vrednošću, što će povećati prihode u privredi.

Očekivani uticaj na socijalna pitanja: Podizanje nivoa konkurentnosti privatnog sektora će

direktno uticati na povečanje prihoda prikupljenih od relatvno visokih poreza iz povečanog

privredjivanja.To će indirektno uticati na smanjenje trgovinskog deficita, stope nezaposlenost,

pružajući veće mogućnosti za integraciju mnogih mladih na tržištu rada, itd

Potencijalni rizici: Nedostatak razumevanja koristi delovanjem u industrijskim klasterima od

većine biznisa , koji u stvari imaju najviše potrebu da se integrišu.

Reformska mera #8: Razvoj turističkog proizvoda u turističkim regionima na Kosovu

Opis mere:. Cilj ove mere je podsticanje razvoja turističkih proizvoda u cilju povećanja

ekonomske vrednosti turizma. Fokus je na identifikovanje domaćih(lokalnih) proizvoda i onih

sa regionalnim potencijalom kojinbi značajno doprineli razvoju turizma na Kosovu, povečanju

turističkih kapaciteta, povećanju broja posetilaca, posebno stranaca, povečanju prihod od

turizma, ekonomskom podsticanju (povećanje zaposlenosti, regionalni razvoj, razvoj malih i

srednjih preduzeća). Između ostalog, ova mera zahteva povećanu institucionalnu koordinaciju i

poboljšanje zakonske infrastrukture.

Aranžiranja za sprovođenje mere: U cilju sprovođenja reforme, aktivnosti koje će se

preduzeti tokom 2017. godine obuhvataju poboljšanje zakonskog, instutucionalnog okvira i

politike za sektor turizma. To će takođe preduzeti preispitivanje međunarodnih standarda u

72

cilju poboljšanja kvaliteta usluga u turizmu i ugostiteljstvu. Ostale aktivnosti će uključiti

istraživanja o proizvodima u turističkom regionu Prištine i Mitrovice, sa fokusom na

identifikaciju prioritetnih proizvoda za i informisanje biznisa o turističkim proizvode.

Ministarstvo trgovine će izraditi smernice za ujedinjenje natpisa (signalizacije) u celoj zemlji i

nastaviće da podržava opštine za otvaranje kancelarija za turističke informacije.

Tokom 2018. godine biće sprovedeno istraživanje o mogućnostima i potrebama u sektoru

smeštaja u različitim regionima i mestima kao obećavajuća osnova za investitore i hotelske

kompanije, kao i studija istraživanja proizvoda u turističkom regionu Pomoravlja - Prikupljanje

podataka u turističkim regionima , sa fokusom na identifikaciju prioritetnih proizvoda za razvoj

i informisanje biznisa o turističkim proizvodima.

Aktivnosti za 2019. obuhvataju procenu potencijala i podsticanje grupnog pristupa u

regionima i različitim oblastima (leto i kultura, zdravstvo/ banje i seoski turizam, hodanje i

aktivni turizam, itd, zatim izradu analize potencijala i potreba u vezi sa objektima za

konferencije i sastanke.

Uticaj na budžet: Za realizaciju aktivnosti za meru # 8, za 2017 godini iz Budžata Kosova je .

planiran 10.000 € za svaku godinu od 2017 do 2019. a od donatora tokom 2017-2019, očekuje

se podrško od € 16.000, 20.000 i 16.000 €.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Identifikacija i razvoj novih turističkih proizvoda uticaće

na povećavanje broja turističkih preduzeća, broja zaposlenih u turističkim preduzećima koji

nude prodaju ovih proizvoda, širenje turističke ponude Kosova kao odredište, kao i podizanje

kvaliteta ponude turističkih usluga. Zbog toga se očekuje da Kosovo bude atraktivnije za

posetioce što će rezultirati povećanjem sticanja prihoda koje direktno utiče na povečanje

BDP-a.

Očekivani uticaj na socijalna pitanja: Povećanje kapaciteta turizma direktno utiče na rast

koriščenja turističkih usluga u ovom delu i učešće u lancima globalnih i regionalnih

vrednosipružajući ekonomijama priliku za veću vrednost u lokalnim turističkim industrijma

i tako podstiće zapošljavanje i povećanje dobrobiti . Razvoj turizma će se proširiti u ruralnim

i planinskim oblastima u kojima je cilj povećanje zaposlenosti u ovim oblastima, povečanje

porodičnih biznisa, gde će žene moći lakše da se zaposle, posebno u oblasti kulinarstva (ponuda

lokalne tradicionalne hrane) i zanatstva.

Potencijalni rizici: Nedostatak institucionalnih ljudskih resursa u turizmu može biti opasnost

za punu implementaciju ove mere. Budući da mnoge aktivnosti su vezane za opštinama i druge

medjusobno povezane institucije to može biti opasnost ako ne izraze spremnost da se

aktivnosti realizuje u potpunosti.

4.3.4. POSLOVNO OKRUŽENJE I SMANJENJE SIVE EKONOMIJE


Aktuelno stanje: Kosova je poslednjih ostvarilo napredak u indikatora koji mere okruženje

poslovanja kao što su oni iz Izveštaja svetske banke o poslovanju iz Akta Evropske komisije

o malim preduzećima. Izveštaja o poslovanju u 2017. godini Kosova svrstava za četiri pozicije

više (od 64. na 60 mesto), napredak je u indikatorima i to : započinjanje biznisa, plaćanje

poreza i prekogranična trgovina. Treba napomenuti da, osim napretka u gore navedenim

73

indikatorima, Kosovo nije ostvarilo napredak u nekoliko drugih bitnih pokazatelja, koji

uključuju, ojačanje ugovora, stečajni postupak, pristup električnoj energiji, dobijanje

građevinskih dozvola i zaštita malih investitora.

Kao primer, prema podacima prikazanim u Izveštaju Svetske banke , osnaženje ugovora traje

330 dana i košta 34,4% vrednosti koju sadrži predmet. Međutim, smatra se da je uvođenje

privatnog sistema izvršenja olakšalo process osnaženja ugovora (i takođe pomaže u smanjenju

nivoa problematičnih kredita). Još jedan važan indikator odnosi se na stečajni postupak, gde

se Kosovo nalazi na 163, mestum a prema izveštaju, stečajni postupci traju u proseku 2 godine

i koštaju 15% imovine dužnika. Pristup električne energije takođe ostaju bez napretka, gde se

Kosovo nalazi na poziciji 114, istovremeno razmatranje građevinskih dozvola ostaje kao

indikator koji beleži regres sa 125 mesta pao na 129 mesto.

Sa druge strane, u većini zemalja jugoistočne Evrope kreditiranje privatnog sektora se

postepeno poboljšava, dok je Kosovo sa nižim stopama kreditiranja, a smanjenje poverenja je

uticalo na kreditiranje korporacija u prvoj polovini 2016. godine . Neformalnost i nedostatak

finansijske transparentnosti u vezi sa pojedinačnim dobitima i pprihodaima iz biznisa , kao

nizak kvalitet finansijskog izveštavanja (naročito u pogledu segmentaMSVPL-a) rezultirao je

visokim nivoom kreditiranja kao kolaterala umesto analize prometa gotovog novca od strane

banaka. Neformalna ekonomija ostaje veliki problem na Kosovu. Analiza podataka iz firmi

pokazuju da je stopa firmi koje su pogođene konkurencijom od neformalnih firmi je najviša na

svetu. Takođe, nivo sive ekonomije je i dalje visok među zemljama sa istim nivoom razvoja.

Istovremeno u poredjenju sa zamljam u regiona pokazuje da je ovaj nivo najveći u region.

Strukturne prepreke: Ključne prepreke i izazovi su slab pristup finansijama, posebno za mala

i srednja preduzeća; spora i nedosledna implementacija zakona u privrednim sporovima; mali

proizvodni kapacitet i samim tim i izvozni kapaciteti ; česte inspekcije, nekoordinirana i skupe;

loša koordinacija između javnih i privatnih institucija, posebno finansijskih institucija,u

prikupljanju i davanju finansijskih informacija o preduzećima za smanjenje sive ekonomije.

Prema Analiza ključnih prepreka za ekonomski rast od OECD, smatra se da su finansijski

troškovi glavna prepreka za ekonomski rast, uzimajući u obzir niske kredite u odnosu na BDP,

kolateralni zahtevi su najviši u regionu. Večina malih kompanija koriste svoje prihode ili

kapital za finansiranje investicija i tržišta kapitala su uglavnom nedovoljno razvijeni. Ove

prepreke uključuju osnaženje ugovora, nemogućnost ostvarivanja vriednosti kolaterala zbog

nedostataka u sistemu imovinskih prava (u smislu raspoloživosti i pouzdanosti dokumenata) i

nedostatak sekundarnog tržišta i troškove u vezi sa početnim kreditima zbog visokog stepena

neformalnosti i transakcionih troškova.

Konkurentne prakse u neformalnom sektoru su navedene medju glavnim preprekama od firmi

u Istarživanju performance poslovnog okruženja i preduzeća (BEEPS). Procenjuje se da

neformalna ekonomija iznosi 39% BDP-a, stvarajući nelojalnu konkurenciju za formalna

preduzeća, sa 41% kompanija koje ukazuje da neformalna konkurencija predstavlja vrlo

ozbiljnu prepreku za poslovanje.

Uticaj prepreka na konkurentnost: Gorenavedene prepreke smanjenju konkurentnost

kosovskih preduzeća i negativno utiču na mogućnosti i kapacitete MSP da bi obezbedile

finansiranje za njohove investicione projekte, povećanje izvoza i/ili supstitucije uvoza,

74

povećanje zaposlenosti, nemogućnost da budu uključene u međunarodnim lancima vrednosti,

u neravnopravnu konkurencija na tržištu, nepoverenje u pravosudnim institucijama i njihovu

sposobnost da reše ekonomske sporove brzo, pravedno i konzistentno. Istovremeno,

neformalna ekonomija kažnjava kompanije sprečavajući ih da privlaće finansije i partnera

investicija i međunarodne trgovine, nastavljajući stalno na ovaj način ciklus slabih finansija,

lošeg upravljanja, niskog zapošljavanja i, na kraju, nisku konkurentnost u odnosu na preduzeća

u zemljama regiona, EU i na globalna tržišta.

Uticaj neformalnosti dopire van aspekta oporezivanja, ona utiče na konkurenciju. U poređenju

sa regionalnim ekonomijama, neformalnost čini se da je važnije pitanje na Kosovu.

Neformalna ekonomija podriva fiskalni interes, interes građana Kosova i stvara nelojalna

pravila za konkurenciju biznisa.

b. Izveštaj o sprovodjenju preporuka politika od maja 2016 godine

Što se tiče implementacije Akcionog plana za prevenciju i suzbijanje sive ekonomije, pranje

novca, finansiranje terorizma i finansijskog kriminala 2014-2018 ponovo je aktiviran

Sekretarijat za praćenje implementacije Strategije. Ove godine održao je dva sastanka i do kraja

2016. godine će završiti drugi izveštaj u vezi Akcionog plana za Strategije. Ovaj sekretarijat

ima široku strukturu koja prati administrativne faze i do izvršenja sudskih odluka u vezi sa

sivom ekonomijom i privrednoim kriminalom.

Od početka implementacije Strategije u 2014. godini pa do sada vidi se da su operativni

rezultati nadležnih organa imali pozitivan razvoj, ali i dalje postoje određene slabosti koje

predstavljaju opasnost po efikasnost i transparentnost. Najizazovnije faze procesa su tužilaštvo

kao i korišćenje presuda za privremenu konfiskaciju. To je kao rezultat nepotpunih i

nekonzstentnih u performansi institucija.

Očekuje se da će tokom 2017. godine biti preispitivan Akcioni plan i izraditi plana za procenu

rizika u pojedinim oblastima (NVO sektor) i drugi sektori, kao i prioritetizacija aktivnosti iz

Akcionog plana za implementaciju u prvom polugodištu. Dakle, sada je izvršena procena

rizika u građevinskom sektoru

c. Prioritetni planovi reforme

Reformska mera #9: Usvajanje politika zasnovanih na podacima

Opis mere: U sklopu suštinskih reformi za pojednostavljenje zakonskih propisa i

uspostavljanje sistema procene regulatornog uticaja ,ova mera ima za cilj da poboljša razvoj

politike i zakonodavstva na osnovu podataka i istinskog procesa konsultacija. U tom smislu biće

ojačan postojeći sistem pripreme koncepta dokumenata za pripremu predloga politika i

zakonodavstva koji će eventualno biti zamenjen sistemom procene uticaja. Pored toga

analiziraće se mogućnost uspostavljanja program za rešavanje administrativnih opterečanja uz

cilj od 25%. Ova mera je u skladu sa Nacionalnom strategijom razvoja, mera 11,Stub II,

vladavine prava i dobro upravljanje. Ove akcije su takođe bitni elementi revidirane Strategije

za bolju regulativu 2017-2021.

Aranžiranja za sprovođenje mere: Usvajanjem revidirane Strategije za bolju regulativu, u

decembru 2016 godine realizacija aktivnosti ove mere u 2017. fokusiraće se na sledeće

aktivnosti: razvoj i uspostavljanje izmenjenih smernica za ex-ante procenu politika; jačanje

75

kontrole kvaliteta iz centra vlade u vezi sa procene ex-ante politika; razvoj i primena analitičkih

instrumenata koji se fokusiraju na povečanje konkurentnosti kroz standardni model koštanja,

test MSP, Test Regulatorne konkuretnosti; obuka državnih službenika za primenu upustava i

analitičkih sredstava za ex-ante procenu politika i realizaciju tri procene.

Tokom 2018. godine, usvojiće se administrativno uputstvo o administrativnm optrečenjima ,

uključujući i postavljanje odgovarajućih ciljeva. Nastaviće se sa daljom obukom osoblja u vezi

sa primenom smernica i analitičkih sredstva za ex-ante procenu politika, zatim finalizacija

okvira baze podataka za procenu uticaja sa podacima za dalje poboljšanje odlučivanja na

osnovu dokaza. U ovoj godina će biti preduzete tri zakonodavne procene.

U 2018 godini., glavni fokus će biti na sprovodjenje odluke vlade o smanjenju administrativnih

opterećenja. Pored dalje obuku osoblja o primeni smernica i analitičkih sredstava za ex-ante

procenu politika biće realizovano još sedam procene zakonodavstva

Uticaj na budžet: Za realizaciju aktivnosti za meru # 9, planirano je po 290.000 € za svaku

godinu, od 2017 do 2019. Ova sredstva su obezbeđena iz projekta SIDA, kroz direktnu

budžetsku pomoć i ekspertizu.

Uticaj na konkurentnost: Kvalitet politike i zakonodavstva će se poboljšati i ukloniće se

nepotrebne prepreke. Uspostavljanje standardnog model koštanja podstiće razumevanje

uticaja zakonodavstva kod preduzeća i građana. Test MSP će senzibilizirati kreatore politike

i donosioce odluka na specifične potrebe preduzeća, a u okviru ovoga posebno mikro

preduzeća, koja su preovladjuju u privrednoj strukturi Kosova. Test regulatorne konkurentnosti

će doprineti konkurentnijem poslovnom okruženju i poboljšanju poslovnog profila i regulativi

na Kosovu u poredjenju sa drugim zemljama u regionu.

Očekivani uticaj na socijalne rezultate , uključujući i zapošljavanje socijalnih grupa i

posebno rodne aspekte: Poboljšanje poslovnog okruženja će doprineti ekonomskom rastu,

podsticanjem početne biznise i formalizaciji privredjivanja . Takođe, uvođenje dodatnih

instrumanata za analizu politika usmerene na povećanje konkurentnosti popračuje se

integracijom procene rodnog uticaja u procesu razvoja politike. To će doprineti okviru politika

i regulatornom okviru koji je usmereno na rodne politike i u skladu sa Agendom Kosova za

ravnopravnost polova.

Potencijalni rizici povezani sa primenom mere i olakšavajuć akcije: Glavni rizik je

nedostatak budžetskih izdvajanja za razvoj baze podataka za procenu uticaja. Nije jasno kakve

će budžetske implikacije imati baza podataka. Ovo pitanje će biti nadgledano u okviru

Strategije za bolju regulativu 2017-2021 a Vlada će preduzeti odgovarajuće mere za konkretne

odluke u tom pogledu.

Reformska mera #12: Obezebedjenjeimovinskih prava rešavajući informalnost u

sektoru nekretnina

Opis mere: Kao nastavak reformi predstavljenih u PR 2016-2018, za jačanje sistema

imovinskih prava, ova mera se fokusira na pitanje legalizaciju imovinskih prava, reašavajući

neformalnosti u sektoru nekretnina. Time se nastoji obezbediti građanima pristup efikasnim i

finansijski snošljivim administrativnim procesima za zakonsko priznavanje prava koja oni de

facto več koriste. Zakonsko priznavanje ovih prava će omogućiti građanima da ih registruju u

76

katastru, kao bi ova prava mogli efikasnije sprovoditi od strane sudova i državnih organa ili

otudjiti na tršištu zemljišta tržištu. Mera je zasnovana na Nacionalnoj strategiji razvoja, odnosno

stub II , Dobro upravljanje i vladavina zakona, Mjera 13 Jačanje sistema imovinskih prava.

Vlada Kosova u cilju poboljšanja okvir politika za imovinska prava, u decembru 2016 usvojila

Nacionalnu strategiju za imovinska prava koja utvrđuje stratešku viziju za obezbeđivanje

prava.

Aranžiranja za sprovođenje mere: Da bi pojednostavljenje procedure nasleđe da podstakne

građane na legalizaciju svojih imovinskih prava će raditi na unapređenju pravnog okvira,

odnosno pripremu koncepta o izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju i notara (2017 ) i

njihovo usvajanje u Skupštini (2018). Što se tiče intervencija za pravno priznanje imovinskih

prava de facto koje proizilaze iz ugovora neformalnih i sprečavaju neformalno i nedoslednosti

u budućnosti, to će biti priprema koncepta za promjenu zakona o imovini i drugim stvarnim

pravima, zakona postupak i sporna postupak (2017) i njihovo usvajanje od strane Skupštine.

Takođe, biće razvijen i odobren integrisani zakon o katastru, koji bi obuhvatao Zakon o katastru

-u THRDPP zakona, kao i Zakon o hipoteci koje je potrebno vertikalnu katastarske organizacije.

(2018).

U okviru ove mere predviđena je i stimulacija ya registraciju imovinskih prava u katastar

pojednostavljenjem procedure za registrovanje, stimulisanjem i uklanjanjem prepreke kako bi

se završio proces legalizacije. U okviru ovog će biti izvršena potpuna analiza u vezi sa

postupcima katastarske agencije, i izrada politika koje osiguravaju tačnu registraciju koje bi

pomogao efikasnost, jednostavnost, dostupnost, transparentnost i predvidljivost procesa

registracije. Stimulacija i uklanjanje prepreka radi podsticanja za registraciju imovinskih prava

(2017). U cilju pojednostavljenja procedure registracije i smanjenja troškova u vezi, biće

ukinute opštinske takes za prenos vlasništva i primeniće se samo na torife koje su propisane

u AU 08/2014 o tarifama za usluge registraciju prava na nepokretne imovine od starne

opštinskih katastarskih kancelarija (2018). Intervencije u okviru ovog prioriteta će uključivati

relevantne aktivnost informisanja i podizanje kapaciteta koji će se prostirati tokom 2018. i

2019. godine će setakođe raditi na ujedinjenju katastarskih dokumenata sa arhivama Srbije

(2018) i donošenje odluke o grupi dokumenata koji se mogu uzeti kao o imovinskim pravima

na Kosovu (2019)

Troškovi i uticaj budžeta : Ukupni troškovi za realizaciju ove mere iznose € 2,661,800 evra,

od kojih 84,500 evra pokrivaju se iz budžeta Kosova, i 2.577.300 evra uz učešće razvojnih

partnera (USAID i EC). Podela po godinama i u skladu sa planovima je 1,245,850 2017 evra

i 1.415.950 evra za 2018. godinu

Očekivani uticaj na konkurentnost: Stvaranje efikasnog sistema svojinskih prava stvara

pravnu sigurnost za investitore i samim tim se povećavaju investicione mogućnosti, a to stvara

građanim više mogućnosti da koriste imovinu kao zalog i na taj način poboljšavaju pristup

finansijama . Generalno, uticaj ovog uključuje i poboljšanje pokazatelja Svetske banke za

poslovno okruženje , kao što su: smanjenje troškova registracije imovine, smanjujući ukupan

broj zakonskih procedura za registraciju imovine, broj dana potreban za registraciju imovine,

poboljšanje indeksa upravljanja zemljištem (pouzdanost infrastrukture, transparentnost

informacija, geografsku pokrivenost i rešavanje sporova oko zemljišta)

77

Uticaj na socijalna pitanja: Jačanje imovinskih prava,omogučava ekonomsku autonomiju

pojedincu, što se pretvara u ekonomsko i društveno osnaživanje vlasnika imovine. Ovaj uticaj

je još veči u slučaju osiguranja imovinskih prava žena, utiče na njenu ekonomsku nezavisnost

i mogućnost lakšeg pristupa finansijam .

Potencijalni rizici: Ne postoje predvidjeni rizici u sprovođenju mere, pored neizbežnih

političkih odlaganja koje uzrokuju probleme i kašnjenja u donošenju odluka.

Reformska mera #11: Povečanje efikasnosti sudova u rašavanju slučajeva

Opis mere: Efikasnosti pravosuđa se obično meri brzinom i kvalitetom kojim se izvodi

pravda Međutim, procenjuje se da je pravosudni sistem na Kosovu spor u rešavanju

predmeta (veliki broj primljenih predmeta za prekršaje, mnogi zastareli slučajevi, nizak nivo

rešenih slučajeva rezultirao nagomilavanjem predmeta ), zatim uzrokovanje visokih

troškova transakcija. Fokusiranje na poboljšanje efikasnosti pravosuđa treba da bude

smanjenje broja predmeta za prekršajna dela kroz podsticaje i brzih sporazuma na sudu,

privremeno povećanje zapošljavanja radne snage u rešavanju slučajeva, uključujući jačanje

kapaciteta Administrativnog odeljenja, odnosno fiskalnog odeljenje Osnovnog suda u Prištini,

uključujući u oblasti poreza i carina, u cilju smanjenja broja zaostalih predmeta. Ova mera je

nastavak PER 2016-2018 i zasniva se na Nacionalnoj strategiji razvoja i dokumentu agende

evropske reforme.

Aranžiranja za sprovođenje mere: U cilju postizanja nultog broja zaostalih predmeta do

2020. godine u građanskim i krivičnim predmetima tokom 2017. godine će biti regrutovani 60

stručnih saradnika kao što je dozvoljeno od budžetom Kosova. U početku početku biće

analizirani ove aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje zaostatak na 30% do kraja 2017.

godine. za podizanje Izgradnja kapaciteta Fiskalne divizije da se poveća broj sudija i stručnih

saradnika. Početkom 2017. godine će se završiti razvoj softvera za informacioni sistem

(CMIS) i razvoj prototipa sistema za krivičnu oblast za Opšte odeljenje da bi se nastavilo sa

razvojem sistema za teška krivična dela i za dela maloletnika. U tom smislu radiće se na

pripremi hardverske infrastrukture data centra i komjuterske mreže sudova i tužilaštava. To će

uključivati aktivnosti za razvoj kapaciteta na osnovu plana obuke, počevši primenu u

Osnovnom sudu u Uroševcu koji je model testiranja SMIL..

Do kraja 2018 godine cilj je da se smanji broj starih predmeta na 60%. Ostale aktivnosti u

ovoj godini uključuju zapošljavanje sudija po potrebi, smanjenje prdmeta u fiskalnoj divizii i

sprovođenje plana obuke za korisnike sistema i uvodjenje u upotrebi u sudovima i

tužilaštvima.

Da bi se postigao cilj od 0% starih predmeta do 2020. godine, nastaviće se sa daljim

unapredjenjem sudija u Fiskalnom odjeljenju Osnovnog suda u Prištini, u skladu sa procenom

i potpunom automatizacijom kosovskog pravosuđa.

Uticaj na budžet: Aktivnost nula namjere zastareli materijal će uticati na budžet u iznosu od

700.000 evra za dva (2) godine. Ovo se odnosi na isplatu plata za sudije 50 stručni konsultanti

sa mesečnom platom od 550 € za podršku raspoređivanje preostalih 90 hiljada građanskim

predmetima i krivičnim predmetima u roku od 2 godine. Pored toga tokom 2017. i 2018. godine,

neto direktan uticaj na budžet će biti € 350,000 € 330,000 evra koji imaju direktan uticaj na

78

budžetske prihode (zarade) i 20.000 uticati na budžetske potrošnje (izdataka opciono). Troškovi

za treći aktivnosti je € 6,700,000. Ovo uključuje troškove softvera i implementacije za uvođenje

sistema upravljanja slučaju integrisanog koji omogućava raspodelu predmeta i nakon

registracije na izvršenje. Budžet Kosova / SSK tokom 2017. godine su dostupni u kojima su

205,000 evra 355,000 evra za kupovinu računara i audio opreme 150.000 evra, taj iznos ima

uticaj na budžetske potrošnje.

Uticaj na konkurentnost: Uticaju reformi na pravosudnu efikasnost je indirektan na

ekonomski rast, konkurentnost, uticaj na SDI.Štednja vremena smanjenjem vremena za

rešavanje slučajeva je velika . Pored brzog pristup pravdi i od sada na dalje, poboljšanja

vladavine prava, što bi moglo da privuče nove investicije, direktno utiče na smanjenje vremena

koje je dragoceno za one koji traže pravdu na sudu. Da bi se utvrdila novčana vrednost uštede

vremena, analizirane su visoke cene arbitraže. Vrednost jednog uštedjenog dana je 8,1 €

utrvdjene kao marginalni troškovi sudjenja / arbitraže podeljeno sa marginalnim uštedama

vremena. Koristeći ovaj parametar, brzo rešavanje jednog slučaja košta 2,5 hiljada evra, a kada

to pomnožimo sa ukupnim brojem pristiglih slučajeva, ukupna vrednost uštede za društvo je

140 miliona evra.

Mogući rizici: Glavni rizici mogu se povezivati na nespremnost različitih faktora unutar i

izvan sistema da sprovedu reforme, međutim, za to je dat prioritet na svim nivoima

upravljanja.

Reformska mera #12: Poboljšanje pristupa finansijama za MSP preko Kosovskog

fonda za kreditne grancije

Opis mere: Ova mera je nastavak mere predstavljene u PER 2016-2018, i ima za cilj da se

bavi jednim od glavnih prepreka za kosovske biznise. Proširenje garantivanja kredita i

poboljšanje informacija o kreditnoj istoriji preduzeća i pojedinaca će omogućiti preduzećima

pristup finansijama i niske kamatne stope. Budući da Kosovski fond za garantovanje kredita

(KFGK) je trenutno u prvoj godini rada uglavnom je fokusiran na uspostavljanje saradnje sa

svim komercijalnim bankama u zemlji za povećanje kreditiranje, bez obzira na veličinu, sektor,

demografiji, broj zaposlenih , potencijal za rast, itd, banaka ili MSP-a .

Aranžiranja za sprovođenje mere: Aktivnosti predviđene u 2017. uključuju prenos iznosa od

1.000.000 evra u KFGK. Za funkcionisanje fonda obaviće se izbor upravnog direktora i

popunjavanje operativne strukture. Isto tako, nastaviće se sa potpisivanjem sporazuma sa

komercijalnim bankama na Kosovu za uključivanje njihovih portfolio kredita u okviru

garantnog fonda. Tokom 2018 i 2019 godine će se raditi na razvoju i pružanju programa obuke

i promotivnih programa za mala i srednja preduzeća i javnost uopšte i nastaviće se programi

obuke i promotivni programi.

Troškovi i budžetski uticaj: Kapital doprinosa KFGK je 22 miliona evra, od kojih je Vlada

Kosova, odnosno KIESA \ MTI je doprinela sa početnim ulogom od 2 miliona evra i još 1

milion do kraja 2017. Ovaj trošak je planiran Nacrtom budžeta za 2017 godinu , u okviru

planirane potrošnje za Agenciju za promociju i razvoj privatnog sektora (MTI) u kategoriji

subvencija i transfera. Ostatak mere se očekuje da će biti izdvojen ka tehnička pomoć USAID-

a sa 6,0 miliona € godišnje u 2017. i 2018. godini.

79

Očekivani uticaj na konkurentnost: Očekuje se da će preko FKGK biti podrške sa više od

4.150 kredita za MSP, u vrednosti od $ 360 miliona u kumulativnoj vrednosti. Bolji pristup

finansijskim sredstvima povećava mogućnosti za razvoj inovacija i smanjenje rizika.

Očekivani uticaj na socijalne rezultate : Kroz ovu meru, možemo videti direktan uticaj na

ekonomski rast kroz povećanje produktivnosti, dodatnu vrednosti i profit. Očekuje se da u prvih

šest godina poslovanja fonda će se stvoriti više od 20.000 novih radnih mesta. Posebno, ovaj

efekat može biti izraženiji za biznise koje vode žene i marginalizovane grupa društva.

Mogući rizici: Uprkos činjenici da su do sada šest komercijalnih banaka potpisale ugovore sa

KFGK, moguće je da su one možda imali ograničene kapacitete, ljudske , menadžerske,

tehničke i operativne, itd, da apsorbuje granice garantovanja KFGK . Isto tako, potrebno je

pažljivo praćenje kreditne politike banaka, jer to može povećati apetit rizika. Konačno, dok su

preko 40% MSP navele da im je pristup finansijama veliki izazov za njihov rast, još uvek nije

jasno kakvi su kapaciteti i potencijali njihovog rasta, a samim tim i kapacitet apsorpcije

mraginalnog limita kreditiran

Mera reforme #13: Spajanje Carine i Poreske uprave, stvaranjem jedinstvene

agencije za prikupljanje prihoda

Opis mere: Jedan od ključnih aspekata reforme i neformalne ekonomije je aktivnost spajanja

dve agencije za prikupljanje prihoda, odnosno carina i Poreske uprave. Stvaranje jedinstvenog

agencije za prikupljanje prihoda se zasniva na potrebi da se poboljšaju usluge prema poreskim

obveznicima, smanjenju "jaza" kroz pojednostavljene strukture i efikasnog sistema prikupljanja

prihoda. Kao rezultat toga će se povećati efikasnost naplate prihoda tokom ovog procesa i

troškovi će biti smanjeni, i da će se povećati autonomija institucionalnih struktura koje se bave

naplatom prihoda. Ova mera je nastavak PRE 2016-2018, i zasniva se na Nacionalnu strategiju

razvoja i Strategiju za reformu upravljanja javnim finansijama.

Aranžmani za sprovođenje mera: Tokom 2016. godine izrađen je zakon Kosovske agencije

za oporezivanje i Carine, kojI se očekuje da bude usvojen tokom 2017. godine Ovo će takođe

uključiti saradnju između institucija da se postigne postepen proces približavanja i naknadne

integracije dve institucije. Sa uspostavljanjem pravnog okvira će se fokusirati na organizacionoj

strukturi agencije, vodeći računa o optimizaciji procesa prikupljanja poreza smanjenjem

sredstava, eliminišući rasipanje sredstava i vremena za uštedu. Nakon toga, neophodne

zakonske promene da stvore jedinstvenu administraciju prikupljanja prihoda. Sve ovo će se

zasnivati na master planu aktivnosti koje će se održati tokom 2017. godine, za orijentaciju dalji

procesa topljenja. Tokom 2018. godine, fokus će biti na implementaciji modela dobrog

upravljanja, realizaciju zajedničkih aktivnosti, usklađivanje procesa i organizacione strukture

razvoja. Dok 2019. godine se očekuje potpuno funkcionisanje agencije.

Troškovi i budžetski uticaj: U budžetu za 2017 su izdvojena sredstva za izgradnju objekta PUK

Carine gde su budžetovana € 13, 552,624 za period 2017-2019, odnosno € 4.052.624 za 2017.,

€ 4,500,000 za 2018. i € 5,000,000 za 2019. Godinu.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Spajanjem dve agencije u jednu agenciju za naplatu

prihoda cilj je da se proširi poreska baza i smanjivanje neformaliteta, koji će poboljšati

konkurentnost na tržištu tako što je pravednije i stimuliše rast formalni i inovativne kompanije.

80

Istovremeno će stvoriti mogućnosti za rast za uslovima slobodne konkurencije jer će kompanije

stvarati bolje uslove za investicije i ekonomski rast.

Očekivani uticaj na društvenim pitanjima: Rast budžetskih prihoda će se povećati

uspostavljanjem institucionalne efikasnosti jedinstvene Agencije za prikupljanje prihoda, koje

će omogućiti preraspodelu dohotka prema ciljanim socijalnim politikama koje će direktno

uticati na dobrobit građana.

Potencijalni rizici: Nema dovoljno sredstva namenjena za proces ujedinjenja PUK-CK;

Kašnjenje u donošenju odluka od strane inicijatora reforme.

4.3.5. ISTRAŽIVANJE I INOVACIJA

a. Analiza ključnih prepreka

Trenutno stanje: Podrška za oblasti istraživanja i inovacije na Kosovu je niska, sa oko 4,7

miliona evra godišnje za nauku i istraživanje. Na osnovu raspoloživih podataka, Kosova troši

0, 01% BDP-a u istraživanju i inovaciju i celokupnog iznosa izdvojenog iz državnog budžeta.

Ovo je mnogo niže nego u EU-28 proseka koji je 2,2% BDP-a u 2014. na osnovu podataka DST

MONT odeljenja, broj zaposlenih u R & D je 833.3 zaposlen u miliona stanovnika.

Postoje četiri istraživačke institucije uključene kao partneri u projektima Horizonta 2020.

Položaj Kosova u okviru ovog programa ne dozvoljava da institucije Kosova nose i ovo

smanjuje mogućnost koristi od ovog programa. Preduzeća i industrije uopšte nisu nešto novo

za tržišne orijentacije. Pristup MSP, u 90% slučajeva, je orijentacija ka proizvodnji

tradicionalnih proizvoda i usluga.

Prema našim sadašnjim podacima, imamo 32 patente koje je odobrio kancelaria za patente u

MTI od 2016. godine i da ne postoje patente odobreni od Evropskog zavoda za patente. Jedina

naučna infrastruktura zemlje su laboratorije istraživačkih institucija. Univerziteti nemaju

aktivnosti za stvaranje inkubatora, start-up, itd STIKK pomogao sa uspostavljanjem 30 malih

preduzeća (start-up) u oblasti IT, ali oni ne mogu smatrati aktivnosti koje se bave istraživanjem.

Strukturne prepreke: Trenutna podrška kroz inovacije vaučere za pojedince i mala i srednja

preduzeća, pokazala je da su mala i srednja preduzeća pokazala interesovanje za apsorbuje tih

kupona. S druge strane ne postoji država daje da se pružaju posebno za preduzeća za potrebe R

& D. MONT grantovi koji su dati u naučnim i istraživačkim institucijama koje su uslovljene

elementažima inovacijea. Ukupan iznos odobren od strane MONT je do 600000 evra. Takve

investicije predstavljaju nižu stopu ulaganja u istraživanje i razvoj u Evropi. Trenutno nema

zakona za istraživanje i razvoj (R & D), tako da nedostaje poreske olakšice za ovu aktivnost.

Projekti do sada su razvijene u naučno-istraživačkih institucija su koncentrisane u novinama, i

komercijalizacija naučno-istraživačku delatnost nije pokazala rast. Koraci u oblasti IT za

komercijalizaciju aktivnosti nekih malih i srednjih preduzeća ne mogu biti uključeni u okviru

pojma komercijalizacije R & D. Naučno-istraživačke institucije su više orijentisane ka nastave

i osnovnih istraživanja. To je dovelo do nedostatka rezultata komercijalizacije.

Prema Zakonu o naučno-istraživačkoj djelatnosti, država Kosovo će morati da izdvoji 0,7% od

godišnjeg budžeta, što preračunato u novac će stići u iznosu od 11 miliona evra koji će sigurno

predstavljati najniži nivo investicija za istraživanje nauke u Evropi. Međutim, nivo 0,01% ne

daje nikakvu šansu za napredak i poravnanje u ovoj oblasti.

81

Ne postoje podzakonski akti koji regulišu oblast inovacija i transfera tehnologije i znanja, ali

naučnih institucija i industrije i naučne zajednice i poslovanja treba da se pripremi kvalifikovano

osoblje kao deo svoje dužnosti da prilagode aktivnosti inovativnih preduzeća i povećanje

konkurentnosti, ekonomski i socijalni razvoj.

Ne postoji nijedan plan vlade da promoviše mala i srednja preduzeća u pogledu saradnje sa

Akademijom i inovacijama. Takođe, imamo nedostatak interakcije između ministarstava i

organa međuministarske.

Uticaj prepreka na konkurentnost: Istraživanje, razvoj i inovacije je oblast aktivnosti koja

ima direktan uticaj na ekonomski i društveni razvoj svake zemlje i to je garancija za privredu i

naša industrija prilagođavanjem uslova regionalne konkurentnosti i Evrope. Isto tako, transfer

znanja i tehnologija su premisa za pametne specijalizacije (mudar) i za stvaranje društva

zasnovanog na znanju i socijalni i ekonomski prosperitet.

Nedostatak investicija u ovoj oblasti i posebno nedostatak privatnih investicija doprineće

smanjenju sposobnosti konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i privrede. S druge strane ne-

orijentaciju ka inovacija utiče stopa zaposlenosti biti povećan sa 8% na 15% niže u odnosu na

situaciju kada bi mala i srednja preduzeća budu inovativni poduhvat.

Non-učešće u programu 2020. za saradnju sprečava kompanije u oblasti smart rasta koji traži

inovativne industrije prouzrokuje da izgube mogućnost uključivanja u savremene industrijske

razvoja u pogledu novih proizvoda i usluga.

Nedostatak TT samim je posledica smanjenja mogućnosti malih i srednjih preduzeća i privrede

u stvaranju novih proizvoda i usluga može da dovede do MSP, nakon otvaranja tržišta da

rizikuju svoju šansu da prežive u tržišnim uslovima.

b. Reformski prioritetni planovi

Mera reforme # 14: Unapređenje politike i strateški okvir i izgradnju kapaciteta za

istraživanje i inovacije.

Opis mere: Cilj ovog prioriteta u okviru reforme je uspostavljanje strateške i solidne pravne

osnove i stvaranje adekvatnog ambijenta za povećanje mogućnosti istraživanja u zemlji da bi

istraživanje i razvojnu komponentu. Na osnovu ovog zakona za inovacije i transfer tehnologije

i znanja će pomoći u stvaranju pravnog okvira interakcije akademske i industrijske zajednice,

dok nacionalni naučni program će definisati načine naučnog razvoja zemlje prema evropskim

standardima. Oni će takođe nastojati da se poveća nivo učešća bivših programe zemalja i

regionalnih i evropskih projekata, posebno u Horizon 2020. Takođe, fokus će biti na finansiranje

malih naučnih projekata, finansiranju mobilnosti naučnika u finansiranju AKO publikacija u

časopisima i publikacijama u zemlji, distribuciji vaučera inovacije i modele nagrade za naučnika

godine.

Aranžmani za sprovođenje mera: U cilju poboljšanja strateškog i zakonskog okvira u 2017.

će odobriti zakon za inovacije i transfer znanja i tehnologije, uključujući razmatranje i usvajanje

nacrta strategije. Tokom 2018. godine radićemo na izradi i usvajanju podzakonskih akata

izvedenih iz nove inovacije, uključujući i stvaranje nacionalnog inovacionog saveta i

ministarskih mehanizama u oblasti inovacija. Dok je tokom 2019. godine će biti glavna

aktivnost podrazumeva funkcionisanje državnog saveta inovacija i mehanizama

82

međuministarskih u oblasti inovacija. Tokom naredne tri godine će nastaviti da pruža podršku

kroz finansiranje 10 istraživačkih projekata koji imaju za cilj malim podršku univerziteta i malih

i srednjih preduzeća i inovacija vaučer 20 za srednje i male; 50 Kratkoročni mobilnost za

naučnike; 20 grantovi za doktorske studente 500 najboljih univerziteta i i dodelu nagrade od

godinu za naučnika godine i mladog naučnika godine (Seker, M. (2013) – Izveštaj u vezi

tehničke pomoći za Strategiju inovacije u Zapadnom Balkani)

Troškovi i budžetski uticaj: Za realizaciju aktivnosti u godinama 2017-2019, troškovi

budžetskog planiranja iznose € 560,000 u svakoj godini realizacije. Ovaj trošak je planirano u

nacrt budžeta 2017, u okviru programa.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Sa tekućeg budžeta i mogućnosti koje proističu iz

takvog budžeta potencijalni uticaj zemlje na konkurentnost će biti u velikoj meri simbolična.

Bez budžeta da se naglasi i bez konkurentske sposobnosti u međunarodnim programima, ne

možemo očekivati da u tom periodu imaju vidljive efekte.

Očekivani uticaj na društvenim pitanjima: Kao što smo naveli u pogledu društvenih pitanja

sa trenutnim kapacitetima, uticaj će biti simboličan. Ali u situaciji kada će se primenjivati

odredbe koje se odnose na mere budžeta će uticati na razvoj he istraživanja inovacija u smislu

povećanja kapaciteta institucija i malih i srednjih preduzeća da zaposle nove radnike koji će

dovesti do sve veći zapošljavanje istraživača prema ukupnom broju zaposlenih i broja

istraživača zaposlenih u procentu stanovništva (prema OECD).

Potencijalni rizici: Nedostatak budžeta i finansijskih mogućnosti će automatski uticati na

zaostalost i ne-razvoj sektora i nedostatak konkurentnosti na tržištu roba i usluga, ali i na

međunarodnoj naučnoj i inovativnoj konkurenciji. Drugi rizik je nedostatak budžeta i

neodobravanje Nacionalne strategije za inovacije.

4.3.6. SPOLJNO TRŽIŠTE I OLAKŠANJE INVESTICIJA


Trenutno stanje: Tokom prvih šest meseci 2016. promet robe je registrovan u vrednosti od 1

milijardu 450 miliona evra, što predatavlja povećanje od 89 miliona evra u odnosu na isti period

prošle godine. Vrednost izvozene robe u ovom periodu iznosio je 152 miliona evra, a pad od

5,6%. U ovom periodu, spoljna trgovina Kosova čini 89% uvoza i izvoza za 11%. Struktura

ostaje u velikoj meri istim partnerima, izvoza i uvoza, respektivno. Tokom poslednjih deset

godina, Kosovo je izvozilo, u proseku, oko 40 odsto svoje proizvodnje u zemlje EU. Tržište EU

je zatim susednih zemalja, koje čine u proseku 37 procenata ukupnog izvoza u periodu 2005-

2014.

Regionalna trgovina je porasla posebno nakon proglašenja nezavisnosti 2008. godine, kosovski

biznisi počeli da se kreću više u drugim tržištima, posebno EU i zemalja kao što su Kina i Indija,

gde potražnja za prirodnim bogatstvima zasnovano je veći. Nedostatak diversifikacije proizvoda

je posebno izražena kada je u pitanju izvoz na tržišta razvijenih zemalja (EU, EFTA) sa

Herfindahl-Hirschman indeksom 0:52 i 0,6. S druge strane, izvoz u CEFTA su raznovrsniji sa

HH indeksom 0.248. Posle rata Kosovo je učinila značajne korake u liberalizaciji svoje

ekonomije, posebno trgovine. Veliki korak predtavlja članstvo u CEFTA. Pored toga, Sporazum

o stabilizaciji i pridruživanju stupio na snagu 2016. godine.

83

Na regionalnom nivou, Kosovo učestvuje u reformamatrgovinskih olakšica kroz mehanizme

CEFTA. Dnevni red trgovinskih olakšica je povezan sa Sporazumom STO o trgovini

olakšicama. Prema izvešzaju samoprocene da Kosovo na osnovu STO Sporazumom, su

obavezna hitnu akciju na brojnim pitanjima, uključujući: razmjenu informacija, naknadnom,

upravljanje rizicima, procedure pre dolaska elektronskog plaćanja, procedure za notifikaciju,

konsultacija procedure, naknade i takse na uvoz i izvoz, ovlasceni operatori i druge oblasti.

Izvoz usluga čini značajan deo izvoza na Kosovo, i one su bitne odrednice budućeg

konkurentnosti Kosova. Uklanjanje trgovinskih barijera za razvoj sektora usluga je od ključnog

značaja.

Strukturne prepreke: Na osnovu indikatora prema Svjetskoj banci za trgovinu preko granice,

region CEFTA je u vrednosti od 72.6, koji je sličan istočnoj Aziji i drugim zemljama i Pacifika

i Latinske Amerike i Kariba, a mnogo gora od OECD, koji se procenjuje na 86.1. Region

CEFTA, loši rezultati se odnose na broj dokumenata potrebnih za uvoz i izvoz, što je dvostruko

viša od prosečne domaće tražnje u zemljama OECD. Pored visokih troškova uvoza, vreme

potrebno za proglašenje dobara preko carine u zemljama CEFTA je 30 odsto veći nego u

zemljama sa visokim prihodima OECD. U generalnom plasmanu za ovaj pokazatelj stavlja

Kosovo u položaju 118 od 189 zemalja. Kosovo i druge zemlje CEFTA slabe u proseku

potrebno više dokumenata za uvoz i izvoz i uvoz i izvoz troškovi jednostavne posude veća. Na

primer, Kosovo i Srbija (u poređenju sa zemljama CEFTA) imaju najveće prosečne troškove za

uvoz i izvoz, iako je tokom poslednje dve godine, Kosovo u velikoj meri je smanjila troškove

uvoza.

Pored smanjenja troškova postupka, sertifikacija kvaliteta proizvoda je još jedna prepreka za

izvoz i supstitucija uvoza. U tom smislu je smanjenje tehničkih barijera u trgovini je podjednako

važno da se olakša trgovinu.

Slično kosovske granice i logističke prepreke identifikovane kao jedna od najvećih prepreka za

veći promet robe između regionalnih partnera, već i za dublje integracije sa ostatkom sveta.

Uticaj prepreka na ekonomski rast i konkurentnost: Izvori potrošnje nepotrebne trgovine

obuhvataju: procedure komplikovane, neophodnoj dokumentaciji, sisteme suvišni i

nerazvijenim kontrolu na bazi rizika, uprava nerazvijena i korumpirane, nedostatak tehničkih

kapaciteta , nedovoljan protok informacija, slaba saradnja između graničnih agencija, itd Kao

Svetski ekonomski forum (2013) beleške, dobiti više direktne eliminacije barijera u lancu

snabdevanja je smanjenje troškova za trgovačkih firmi i cena na ovaj način nižim za potrošače

i preduzeća koji materijali se koriste u aktivnostima oni uvoze svoju proizvodnju. Ako je tako,

smanjenje uvoza troškova Kosovo je od velikog značaja, jer se proizvodni sektor na Kosovu u

velikoj meri oslanja na uvoznu ulaza.


Mera reforme#15: Povećanje efiksanosti za troškove međunarodnih tržišnih

transakcija

Opis mere: Olakšavanja trgovine, u najširem smislu, može se definisati kao bilo koja mera ili

grupe mera, u cilju povećanja efikasnosti troškova međunarodnih trgovinskih transakcija.

84

Regionalna trgovina u okviru CEFTA je još uvek u velikoj meri otežava procedura i formalnosti

više dugotrajno i skupo, pogotovo prilikom prelaska granice odvajaju zemlje članice.

Pomaganje trgovine može da pomogne da se bavi i smanjiti ove prepreke - posebno, olakšanje

trgovine odnosi se na pojednostavljivanje i standardizaciju svih formalnosti i procedura na

granici, za koji se očekuje da smanji troškove preko granice i, kao rezultat toga dalje proširenje

trgovine. Prema STO olakšavanje trgovine je važno, jer:

Aranžmani za sprovođenje mera: u cilju smanjenja troškova prometu, tokom 2017. aktivnosti

obuhvataju: sprovođenje upravljanja rizicima u drugim organima na granici; Efikasna primena

programa za ovlašćene privredne subjekte; operacionalizacija sporazuma Transit sa Albanijom;

izradu pravnog i regulatornog okvira za prethodnu odluku; Izmena zakona i njegovo

sprovođenje; dopunu i izmenu Zakona o carinskim merama za zaštitu intelektualne svojine;

održivost Nacionalnog komiteta za olakšanje trgovine, svesti i informisanja u privatnom

sektoru; Vreme Studija Komisija carinskih procedura. Oslanjajući se na zakonskim promenama

i drugim intervencijama, u 2018. osnovna delatnost obuhvata objavljivanje naknada i troškova

od strane carine i drugim organima na granici, dok u 2019. je razvoj nacionalnog.

Troškovi i budžetski uticaj: Izvori finansiranja će biti iz kosovskog budžeta i donacija Svetske

banke, IFC i IPA (koji se očekuje da bude potvrđen u narednoj godini). Budžet Kosova za €

18,000 budžet svake godine od 2017 do 2019. Od ovog iznosa, 8.000 € godišnje, planiraju da

uspostave jedinstvenu tačku kontakta. . Takođe aktivnost za uspostavljanje jedinstvenu tačku

kontakta, očekuje se da će biti podržan od strane projekta koji finansira Evropska komisija

tokom 2017-2019, sa 25.000 € (2017), 15.000 € (2018) i € 10,000 (2019).

Očekivani uticaj na konkurentnost: Analiza pokazuje da na makro nivou, u nekim zemljama,

smanjenje vremena da se tržište za jedan dan može povećati privrednu aktivnost sa više od 5%.

Na nivou preduzeća, izvoznici u zemljama u razvoju da se efikasnije carinske agencije

proizvode bolje i raznovrsniji, a izvoz više. OECD-a je zaključio da bi reforme za olakšavanje

trgovine smanjiti troškove trgovanja na 15,5%. Prema OECD, olakšavanje trgovine se bavi

komercijalnim transakcijama lakše, brže, efikasnije i jeftinije, olakšava trgovinskih tokova.

Olakšavanje uvoza i izvoza robe i usluga, olakšavanje trgovine mere takođe povećati

atraktivnost zemlje za strane direktne investicije.

Očekivani uticaj na društvenim pitanjima: Ovom merom smo cilj da se poveća investicije u

izgradnji ljudskih i institucionalnih kapaciteta, kao i stvaranje radnih mesta (na osnovu studije,

nadogradnje za olakšavanje trgovine može dovesti u globalnim koristi za novim mestima rade

do 21 miliona, sa zemljama u razvoju koristi više od 18 miliona novih radnih mesta i zemljama

u razvoju da povećaju svoju radnu snagu za 3 miliona ljudi).

Potencijalni rizici: Rizici vezani za sprovođenje mera uključuju saradnju između agencija i

nedostatak stručnih kadrova. Jedan nedostatak asociaur sa drugim reformama je proces spajanja

poreske i carinske administracije, kao proces koji može izazvati kašnjenja u sprovođenju ove

mjere. Kašnjenje sa donošenjem Protokola 5 za olakšavanje trgovine u okviru CEFTA će

ometati efektivnosti aktivnosti vezanih za olakšavanje trgovine na regionalnom nivou.

85

Mera reforme #16: Poboljšanje infrastrukture kvaliteta

Opis mere: Cilj ove mere je dalji razvoj infrastrukture kvaliteta (tehničkim propisima i

standardima) dovodeći zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU i njene implementacije kao

osnova za jačanje sistema koordiniran međuinstitucionalne saradnje, podizanje svesti biznisa i

stranaka drugi interes i značaj ulozi infrastrukture kvaliteta i članstvo u evropskim i

međunarodnim organizacijama za standardizaciju. Opšti cilj poboljšanje kvaliteta infrastrukture

je usklađivanje i sprovođenje zakonodavstva EU za okvirnim (SRN: 764/2008 / EC, 765/2008

/ EC, 768/2008 / EC, uključujući i direktivama New Approach dhe Old Approach i Uredbu

1025/2012 / ES) kako bi se: povećanje kvaliteta i sigurnosti proizvoda i usluga na domaćem

tržištu, integraciji tržišta u EU i drugim zemljama, kao i ukidanje tehničkih barijera u trgovini.

Aranžmani sprovođenja mere: Aktivnosti vezane za promene zakonskih reformi počela 2016.

godine, a 2017. se očekuje da će usvajanje amandmana na Zakon o tehničkim zahtevima za

proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i dopuni ga sa drugim podzakonskim aktima i njihovoj

primeni. Tokom 2017. reformi zakona su: donošenje novih građevinskih proizvoda i dopunjuju

ga drugim podzakonskim za određene proizvode gradnje i njihove implementacije u skladu sa

Uredbom (EU) Evropskog parlamenta br. 305/201135; usvajanje Zakona o standardizaciji (novi

zakon) i usvajanje / prenošenja novih evropskih standarda i međunarodnim (novi standard za

4000 godina: 2017-2019) dajući prednost harmonizovanim standardima. Tokom 2018. godine,

na osnovu zakona usvojenog za standardizaciju će biti ispunjen podzakonskim aktima, koji

uključuje strukturiranje Kosovske agencije za standardizaciju, organizaciju i funkcionisanje

tehničkim pregledima i KPS. Tokom tri godine masovnih aktivnosti će se fokusirati na

transponovanje propisa na sledeći način36: 2017. godine - za građevinske proizvode (Uredba

305/2011 / ES), i liftovi (Direktiva 2014/33 / EZ); 2018 - etiketiranje tekstila i tekstilnih vlakana

1007/2011 / EC) i opremu za gas (Uredba 2016/426 / EU) i 2019 - Mašine (2006/42 / EZ +

amandmana) i lična zaštitna oprema (Uredba 2016/425 / BE). Takođe, u periodu od tri godine

biće organizovan i stolovi saradnju i informacije biznis sektora i drugih zainteresovanih strana

u posebnim propisima koji se primenjuju na odgovarajućim oblastima (liftovi, građevinskih

proizvoda, električne opreme, tekstilni proizvodi, obuće i bezbednosti igračaka), povećanje

broja i performanse tela za ocenjivanje usaglašenosti i povećanje svesti biznisa i drugih

zainteresovanih strana o ulozi i značaju implementacije standarda.

Troškovi i uticaj na budžet: Za implementaciju aktivnosti merenja, iz kosovskog budžeta je

budžetovano € 66.300 planiranih svake godine od 2017 do 2019. Ovaj iznos je planiran Nacrt

budžetom 2017 u okviru Departmana industrije (MTI), u kategoriji robe i usluga, plate i

dnevnice.

Očekivani uticaj na konkurentnost Poboljšanju kvaliteta infrastrukture je najpogodniji i

instrument trajan za podizanje konkurentnosti preduzeća. Kroz implementaciju tehničkog

zakonodavstva i implementaciju standarda, proizvoda i Kosovo postanu konkurentni na uvozne

i kroz preduzeća ukazuju na to da lokalni proizvodi su bili izloženi istim zahtevima bezbednosti

i da sprovodi iste standarde kao za proizvode uvezene iz evropskog tržišta. Pored toga,

35 Ova Uredba definiše uslove postavljanja na dispoziciji tržišta proizvoda građevinsartva, postavljanjem usklađenih propisa za osnovne zahteve

i označavanje građevinskih proizvoda. 36 Uredbe su raspoređene prema prioritetima

86

poboljšanje kvaliteta infrastrukture ima značajan uticaj na trgovinske integracije kao preduzeća

koje sprovode zakone Kosova kojim se transponuje Evropska unija imaju mogućnosti da izvoze

na unutrašnjem tržištu Evropske unije, bez potrebe da primeni dodatne uslove.

Očekivani uticaj na socijalnu politiku: Poboljšanje infrastrukture kvaliteta, pored direktnog

uticaja na ekonomiju povećanjem konkurentnosti preduzeća, a time i trgovinske integracije,

očekuje se da će imati širi uticaj na društvo kroz promociju investicija privatnog sektora i

podsticanje biznisa implementirati standarde za postizanje kvaliteta i bezbednosti proizvoda

koji zauzvrat omogućavaju da za kosovsku potrošnju potrošača bezbednijih proizvoda.

Potencijalni rizici: Potencijalni rizici za sprovođenje ove mere mogu biti finansijske prirode,

da bez podrške različitih projekata tehničke pomoći , realizaciji svih aktivnosti može doći u

pitanju.

4.3.7. OBRAZOVANJE I VEŠTINE


Tokom poslednjih godina postignut je značajan napredak u razvoju veština, poboljšanje

kvaliteta i pristupa obrazovanju. Inkluzija u osnovnom obrazovanju je bila (5) 79,6%, primarni

(6) 96,4%, 99,5% niže srednje, više srednje obrazovanje 84,5% i više (18-24) 49,6% smatra

izazov za neke nivoe obrazovanja. Kosovo je počelo sprovođenje izmenjenog kurikuluma i na

osnovu procene napravio u pilot školama, novi okvir nastavni plan i program se sprovodi samo

u 94 škola. U 2017-2018 školske godine će biti produžen proces u svim školama.

Obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja, iako su preduzimaju aktivnosti u nastavnom programu,

obuke i povećanja zarada za nastavnike, ostaje da se željeni. Trenutno, dve vrste testova

primeniti na eksterne provjere znanja učenika, u proveru znanja iz semimature (62.60% u

2015.), i državnog ispita (54,50% u 2015). Sistem evaluacije dece nakon završetka petog

razreda (5) je pilot projekat, ali i dalje se očekuje da se implementira na sistematski način. U

2015. Kosovo je učestvovalo po prvi put u Međunarodnom Assessment Program Student

(PISA) i bio je rangiran na poziciji 69 od 72 zemalja procenjuje za matematiku, nauku i čitanje

za studente uzrasta 15 godina.

Trenutno oko 40% učitelja nemaju adekvatne lvalifikacije,koje su definisane relevantnim

administrativnim uputstvom za nastavu, koje se odražava u kvalitetu obrazovanja.

Neki pozitivni pomaci su uočeni u programima prekvalifikacije učitelja, ali dalji napredak da bi

se osiguralo da svi nastavnici ispunjavaju minimalne standarde nastave.

Uprkos pozitivnim rezultatima u stručnom obrazovanju, i dalje postoji zabrinutost o

neusklađenosti sposobnosti koje se nude na tržištu rada. Oko 50% učenika srednje obrazovanje

izabrati stručnog obrazovanja profila, ovo učešće je uporediv sa uključivanjem zemalja u

regionu. Povezivanje stručnog obrazovanja snabdevanje na tržištu rada ostaje izazov za oko

30% stručnih škola nudi profila koji nisu u velike potražnje na tržištu. Na osnovu preduzeća

ankete (KAS, 2013), približno 25% od preduzeća koja se bave proizvodnjom ukazao na

nedostatak adekvatnih veština kao glavna prepreka u njihovom poslovanju. Rezultati ankete

preduzeća zvučnih signala (Svetska banka, 2013) ukazuju da je oko 76% preduzeća na Kosovu

izveštavaju da su veštine i obrazovanje problema radne snage za rad poslovanja.

87

Povećano je učešće u visokom obrazovanju u poslednjih nekoliko godina i stvarne brojke

rangiraju Kosovo među zemljama u regionu sa više učenika na 100.000 stanovnika. Odnos

nastavnik / učenik dr značajno pogoršalo i to je kvantitativna pokazatelj kvaliteta u visokom

obrazovanju na Kosovu. Sadašnja obrazovna ponuda nije u potpunosti u skladu sa potrebama

tržišta rada i potrebama za veštinama u strateškim sektorima vlade.

Strukturne prepreke koje se odnose na oblasti obrazovanja i veština su: nisko uključivanje

dece u predškolskoj ustanovi, koja dolazi kao rezultat neuspeha adekvatnog finansiranja,

nedostatka nastavnog plana i programa za 0-3 godina, regulisanje i licenciranje privatnih

institucija profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju i razvoju nacionalnih instrumenata za

određivanje kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja su izazovi koji mogu da utiču na

ceo obrazovni sistem. Razvijanje veština za većinu relevantnih stručnih oblasti, prema

istraživanju ne odgovara zahtevima i izazva negativne efekte na ekonomski razvoj.

Druge prepreke uključuju mali broj profesionalnih standarda i revizije programa za stručno

obrazovanje; mehanizmi i prakse osiguranja kvaliteta i dalje nerazvijen; Ukupni kvalitet nastave

stručnog usavršavanja nastavnika na svim nivoima obrazovanja i obuke nastavnika.

Uticaj prepreka u konkurentnost i ekonomski rasta: Da li uključivanje dece u predškolskim

obrazovanjem negativno utiče na njihov uspeh na drugim nivoima obrazovanja, zbog

dugoročnog uticaja na radne snage veštinama. Procene ukazuju na to da to sprečava učešće žena

na tržištu rada. U principu, nedoslednost obrazovanja na tržište rada za smanjenje investicija i

ometa ekonomski razvoj, i do povećanja nezaposlenosti i siromaštva i nepotrebnog trošenja

budžeta. učenje kvalitet je od suštinskog značaja za pripremu kvalifikovanu radnu snagu za

tržište rada.

b. Prioritetni planovi reformi

Mera reforme #17: Usklađivanje ponude i potražnje kroz razvoj standarda zanimanja

i pregleda nastavnih planova i programa

Opis mere: Glavni cilj ove mere je usklađivanje obrazovanja i obuke sa zahtjevima tržišta rada.

Ova mera je nastavak RPE 2016 koje se odnosi na Nacionalnu strategiju razvoja, i dokument

evropske agende reformi. U okviru prioritetnih reformi su predstavljeni u kontekstu šire i bolje

je navedeno u strateškom planu za obrazovanje na Kosovu 2017-2021, koji je usvojen u

decembru 2016. Tokom 2016. godine novi revidirani okvir kurikuluma Kosova i jezgra

kurikuluma za tri nivoi pre univerzitetskih programa su sastavljeni 61 slučajeva i pregledati sve

tekstove u sadržaju. Takođe su organizovali dve konferencije i okrugle stolove sa poslovnim i

drugim zainteresovanim stranama u obrazovanju.

Aranžmani sprovođenja: Na osnovu dosadašnjeg napretka koji do sada postignut za naredne

tri godine će biti izvršena izrada novih standarda profesije i njihova verifikacija – 20 standarda

u 2017., 10 u 2018. i 10 u 2019. U posebno u 2017. može se očekivati da se realizuje sledeće

aktivnosti: razvoj stručnog obrazovanja nastavnog plana i programa na osnovu nastavnog plana

za novo Kosovo; revizija VET programa i planova i programa obuke i obuke trenera i nastavnika

na osnovu kurikuluma MONT, MRSZ; Razvoj nastavnih materijala za profili dva AAP prioritet

za MONT-a i Ministarstva i širenje novog nastavnog plana i programa za predškolski razred. i,

I,VI i X u svim školama.

88

Tokom 2018. godine fokus će biti usmeren na proširenju novih nastavnih planova i programa

za predškolski razrede, II, VII i XI u svim školama; dizajn najmanje tri novim obrazovnim

programima za stručno obrazovanje i obuku sledeći zahtevima tržišta rada; Obuka nastavnika

za implementaciju novih nastavnih planova i materijala za razvoj stručnog obrazovanja profila

prioritet potrebama privrede. U 2019 ćemo raditi na širenju novog unapređenje nastavnih

planova i programa za predškolski razred i, III, VIII i KSII u svim školama; Obuka nastavnika

za implementaciju novih nastavnih planova i materijala za razvoj stručnog obrazovanja profila

prioritet potrebama privrede.

Troškovi i uticaj na budžet: Da bi se postigle aktivnosti 1, 2, 4 i 5 za 2017 su planirani KBK

€ 225,000 i € 112,000 od donatora za aktivnosti 1,2,3,4, i 5 2018. planirano KBK € 275,000 i

100,000 € od donatora i aktivnosti 1,2,3 i 4 su zakazani za 2019. KBK € 225,000 i 100,000 €

od donatora.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Sprovođenje ove mere će doprineti razvoju kvalifikovane

i produktivnijE radne snage, stvoriće mogućnosti za samozapošljavanje i zapošljavanje,

podstiče inovacije i poboljšava kvalitet i efikasnost preduzeća i proizvoda i istovremeno razvoj

industrije.

Očekivani uticaj na socijalnu politiku, biće dugoročna i pratiće povećanje prihoda po

zaposlenom i preduzeću, pomoći će privućenju stranih investicija u isto vreme i povećanje

zaposlenosti i blagostanju građana.

Rizik. Usporavanje u implementaciji novog nastavnog plana i programa i usporava razvoj novih

standarda. Nedostatak interesa za poslovnu saradnju i ekonomski razvoj u zemlji niskom nivou.

Mera reforme #18: Implementacija i poboljšanje sistema karijere za nastavnike

Opis mere: Cilj ove mere je zasnovan na implementaciji sistema za stručno usavršavanje

nastavnika i procenu učinka nastavnika, a sprovodi se kroz sistem licenciranja za nastavnike u

napredovanju u karijeri. Ova mera je nastavak RPE 2016 koja se odnosi na dokumente

Nacionalne strategije razvoja za agende evropske reforme. Takođe, prioritet je zasnovan na

nedavno usvojenom Strateškom planu za obrazovanje na Kosovu 2017-2021. RU tokom 2016.

godine revidiran nastavnika licenciranje, strateški okvir je dizajniran da razvije profesionalne i

obučene preko 2000 nastavnika za primjenu novog nastavnog plana i programa okvir Kosova u

71 škola. Takođe je obučeno 2400 nastavnika u okviru drugih programa prirodnih nauka.

Aranžmani za sprovođenje mera: Na osnovu do sada ostvarenog napretka aktivnosti za 2017.

uključuju: završenje pravnog okvira za stručno usavršavanje nastavnika; obuka 8000 nastavnika

u realizaciji nastavnog plana za niže razrede osnovne škole, 1,6,10 u opštem i stručnom

obrazovanju; razmatranje i usvajanje strateškog okvira za razvoj nastavnika; modifikacija i

razvoj licenciranja baze podataka i ažuriranja kataloga i davanje prioriteta programima

akreditovana od strane MONT-a. Glavne aktivnosti u 2018. su: implementacija početnoj fazi za

nastavnike ulaz (faza induktivno), pre početka karijeru; Razvoj baze podataka za licenciranje

po novom sistemu integracije šema podaci SMIA- MONT (sistem za upravljanje bazama

podataka u obrazovanju); procena učinka nastavnika (5%) promoviše sistem licenciranja; obuka

8000 nastavnika u realizaciji nastavnog plana za razreda, 2,7,11 u opšte i stručno obrazovanje;

89

i stvaranje mehanizama implementacije strateškog okvira za razvoj nastavnika. U 2018. ćemo

nastaviti sa obnavljanjem licenci i ocenjivanjem nastavnika u procesu licenciranja, veza sa

platnim spiskom prema formuli finansiranja, buke 8000 nastavnika za implementaciju

kurikuluma za razrede, 3,8,12 opšteg obrazovanja i implementaciji strateškog okvira za razvoj

nastavnika u školi, MER i MONT.

Troškovi i budžetski uticaj: Za realizaciju planiranih aktivnosti za 2017. su planirana €

700,000 u CBK i VB program (ESIP) 150, 000. Za 2018 aktivnosti iz budžeta CBK su planirani

600.000, dok je program BB 'a (ESIP) i 200.000 za 2019 aktivnosti iz budžeta CBK su planirani

600000, dok je program SB (ESIP) 550.000.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Ova mera poboljšava i povećava rezultate učenika,

kvalitet povećanja u obrazovnom sistemu. To povećava investicije i ekonomski razvoj.

Očekivani uticaj na društvenim pitanjima: Ova mera obezbeđuje bolju socijalnu zaštitu na

nacionalnom nivou.

Potencijalni rizici: Glavni izazov je bio da se poveže sistem plata sa licenciranjem i sistemom

unapređenja i budžetskim troškovima.

4.3.8. ZAPOŠLJAVANJE I TRŽIŠTE RADA


Kosovo ima visoku stopu nezaposlenosti, koja je dva puta veća od regionalnog proseka (26,2%

prema AFP 2016) i četiri puta veći od proseka EU, posebno za žene (30,3%) u odnosu muškarci

(25%), iako je stopa nezaposlenosti na Kosovu je pala na 32,9% sa 35,3% prošle godine, dok je

ukupna stopa zaposlenosti je pala na 25,2% sa 26,3% koliko je bilo u 2014. Prema AFP 2016,

stopa zaposlenosti za muškarce je 42,9%, dok je kod žena je samo 12,6%. Vodeći indikatori,

prema AFP u 2016. godini, kao što je stopa učešća radne snage (37,8%) i stope zaposlenosti

(27,9%) su veoma niske i to je samo oko 1/3 meta "Evropa 2020" (75%), sa najnižim

pokazateljima eksploatacije rada (učešća u radnoj snazi i stopa zaposlenosti) u regionu

Zapadnog Balkana i mnogo niže od proseka EU. Stopa neaktivnosti 62,2% (procenat populacije

koja ne učestvuje u radnoj snazi) sa najvećom za žene (81.9%), dok 42.9% za muškarce.

Nivo zaposlenih u nestabilnim poslovima, ljudi koji su samozaposleni i nemaju zaposlenih i

onih koji rade bez plate u porodičnom biznisu smanjen za 24,9% (2014. godine) na 22,8% u

2015. Glavni sektori zapošljavanja su proizvodnja, tržište, obrazovanje i građevinarstvo.37

Nezaposlenost među mladima u 2015., je pao na 57,7%, što prema AFP u 2016., nezaposlenost

za 15-24 starosnoj grupi iznosila je 51%. Zvanična statistika pokazuje da je 2015. godine došlo

do smanjenja dugoročne nezaposlenosti, sa opadanjem procenta nezaposlenih koji su

nezaposleni duže od 12 meseci, na 72,2%. Procenat mladih ljudi koji pripadaju NEET kategoriji

(ni zaposleni ni u obrazovanje i osposobljavanje za ispitanika uzrasta od 15-24 je 31.4%, dok je

samo žena je 34,9%. Nezaposlenost je i akutni problem za starije nezaposlene osobe, zbog

ograničenog kapaciteta grupe da se prilagodi potrebama tržišta rada.

37 Anketa radne snage 2015. godine na Kosovu. 37 Anketa radne snage 2012 i 2013 na Kosovu 37 Anketa radne snage 2012 i 2013 na Kosovu 37Ove prepreke su identifikovane u proceni Evropske Komisije za PRE Kosova 2016 -2018. godine

90

Stopa nezaposlenosti za osobe sa visokim obrazovanjem u 2012. godini iznosi 15,6%, u

poređenju sa 44,6% za one sa osnovnom školom, i 28% za diplomce srednjih stručnih škola, i

38,8% za one sa srednjom obrazovanju u generalnom plasmanu. Ljudi sa stručnim srednjoj školi

imaju veće šanse da budu zaposleni u privatnom sektoru nego u javnom sektoru, a suprotno je

za one koji su završili visoko obrazovanje (34,8% diplomaca iz srednjeg stručnog obrazovanja

su zaposleni u javni sektor, u poređenju sa prosekom od 47,6% za one sa visokim

obrazovanjem). Osim toga, kao znak sve većeg značaja relevantne obuke tržišta rada, učešće

radne snage među onima sa profesionalnim obrazovanjem je bila najviša u svim starosnim

grupama.

Strukturne prepreke i problemi38 : U principu, visoka stopa neaktivnog stanovništva

predstavlja ozbiljnu prepreku za upotrebu ljudskih resursa za potencijalu za ekonomski rast i

jačanje konkurentnosti. To je zbog niske potražnje za radnom snagom zbog niskog ekonomskog

razvoja; neusaglašenost veština potrebama tržišta obezbeđuje sistem formalnog i stručnog

obrazovanja; Neuspeh da se razviju odgovarajuće stručne sistem obuke, uključujući integraciju

učenja sa radom, neslaganja u programske sadržaje na potrebe tržišta; Niska stopa učešća u

radnoj snazi (41,6% u 2014. godini); Učešće žena je još niži (21,4%);

Postoji značajan nivo doznaka, što neke studije sugerišu (npr UNDP istraživanje o doznakama)

ističu da su potencijalno obeshrabruju učešće na tržištu rada.

Što se tiče službe za zapošljavanje, ključni izazovi se sastoje od osoblja i nedostatka kapaciteta

u kancelariji za zapošljavanje - veliki broj onih koji traže posao za savetnika za zapošljavanje,

koji je odbornik u 1200 koji traže posao.

Uticaj prepreka na konkurentnost: Važno je napomenuti da je postojanje neformalnog

sektora zapošljavanja utiče na nedostatak zaštite radnika u celini. Slabi kapaciteti službi za

zapošljavanje za osobe koje traže posao ometati efikasnu vezu sa poslodavcima, obezbeđujući

obuku i druge objekte za zapošljavanje. Ne uklapaju između vještina i tržišta rada ima značajan

negativan uticaj na konkurentnost i ekonomski rast, posebno na činjenicu da proizvodi

neadekvatnu radnu snagu koja direktno utiče na kvalitet i kvantitet ulaganja u privredu. Isto

tako, ako neusaglašenost je visoka strukturna nezaposlenost može imati. Visok nivo strukturne

nezaposlenosti (mladih) dovodi do opterećenja javnih finansija, u zavisnosti od šeme podrške

vrh mladih, što utiče na dugoročni potencijal rasta.

b. Izveštaj o sprovođenju preporuka politike od maja 2016. godine

Razviti akcioni plan za rešavanje nezaposlenosti mladih na osnovu procene izazova i fokusirati

na poboljšanje obrazovne ishode, uključujući i osposobljavanje nastavnika i podržava

tranziciju iz škole na posao. Uverite se da Zavod za zapošljavanje ima dovoljno kapaciteta.

Preduzimanje mera za povećanje učešća žena na tržištu rada.

U okviru procesa revizije Sektorske strategije za zapošljavanje i socijalnu politiku 2015 - 2020,

sledeće godine je planirana izrada Akcionog plana za zapošljavanje mladih, gde preko ovog

akcionog plana su planirane određene ciljeve za zapošljavanje mladih za period 2017 do 2018.

Ovi ciljevi će omogućiti da pratE uspeh programa i projekata aktivnih na tržištu rada, posebno

38Ove prepreke su identifikovane u proceni Evropske Komisije za PRE Kosova 2016 -2018. godine

91

za zapošljavanje mladih. U cilju sprovođenja politike da olakšaju prelazak iz škole na tržištu

rada se sprovodi nacrt klasifikacije zanimanja sa međunarodnim standardom ISCO 08, što je

osnova za opisivanje zanimanja, dizajn standarda zanimanja i osnov za novi pristup za dizajn

nastavni plan i program na bazi sposobnosti. U tom kontekstu je i osnovana kancelarija za

studentske službe u četiri centra, što znači kancelariju za savjetovanje u karijeri. Potpisan je

Sporazum o saradnji sa biznisima, pove saradnja škola-poslovnje.

Što se tiče funkcionisanja Agencije za zapošljavanje Republike Kosova, na osnovu Uredbe

usvojene za rad agencije, oni su dizajnirani za EARK politike zapošljavanja 2016-2018, koji

definišu politike orijentacije MRSZ EARK kao i specifične ciljeve za naredne tri godine.

c. Planovi prioritetnih reformi

Opis mere: Ova mera je nastavak reformi koje su preduzete u 2016. na poboljšanje kapaciteta

javnih službi za zapošljavanje (PES) za poboljšanje svoje usluge za nezaposlene i poslodavce.

Koraci u 2016. da sprovede mere uključuju usvajanje uredbe o unutrašnjoj organizaciji Agencije

za zapošljavanje, kao nezavisnog tela. Sa stvaranje agencije bi trebalo da prate ne-javnih usluga.

Sprovođenje ove mere će rezultirati u planiranju, projektovanju, sprovođenje i praćenju efikasne

aktivne mere na tržištu rada, povećanju zaposlenosti, bolje funkcionisanje tržišta rada i

sprovođenju "grant šeme" za ugrožene grupe, posebno za žene i mlade. Ova mera proizlazi iz

sektorske strategije Ministarstva rada i socijalne zaštite (MRSZ) od 2015. do 2020. godine, a

takođe je povezana sa SOR 2017-2019.

Aranžmani za sprovođenje mera: U 2017, na osnovu usvojenog zakona očekuje se formalno

uspostavljanje EARK, uključujući prenos postojećeg kadra i sredstava iz MRSZ. U tom

kontekstu treba uputiti nacrt regulacionog savetodavnog odbora i razvoj neophodne

podzakonske regulative. Ostale aktivnosti obuhvataju: licenciranje ne-javnih pružaoca usluga

za zapošljavanje u cilju poboljšanja isporuku mera zapošljavanja (za implementaciju aktivnog

tržišta rada); Savetnici za zaposljavanje obuke i pregled performanse rezultata; poboljšanje

Sistem integracija tržišta rada informacije (LMIS) Upravnom informacionog sistema

obrazovanja (EMIS); i modernizacija usluga ponudio stručnu obuku.

Tokom 2018. godine sledeće aktivnosti će biti realizovane: primena sistema interne obuke

Agencije, koji obuhvata obuku za osmišljavanje, primenu i bolje praćenje aktivnih mera na

tržištu rada; realizacija programa obuke za jačanja tehničkih kapaciteta EARK monitoring

osoblja o radu i obavljanju ne-javnih pružaoca usluga za zapošljavanje, koje mogu biti

ugovorena za implementaciju aktivnog tržišta rada; implementacija grant šeme (IPA) za aktivne

mere na tržištu rada koji će ciljati ugroženim grupama, naročito žena i mladih, što je direktna

preporuka od zajedničkih zaključaka ekonomskoj i finansijskoj dijaloga. Tokom 2019. godine,

fokus će biti na: nastavak interne obuke Agencije, sa povećanom fokusom na procenu uticaja

aktivnih mera na tržištu rada sa ciljem poboljšanja efekat takvih mera.

Troškovi i budžetski uticaj: Za realizaciju aktivnosti vezanih za rad EARK planirana su €

175,000 (2.017), € 130,000 (2018), € 130 (2019), deo redovnog budžeta divizije zapošljavanje

(plata i plate, robe i usluge). sistemske integracije tržišta rada informacije u okviru nacrta

Mera reforme #19: Poboljšanje službe za zapošljavanje kroz stvaranje Agencije za

zapošljavanje i aktivnih mera na tržištu rada

92

budžeta 2017 u kategoriji Kapitalni izdaci (MRSB) su budžet 100.000 € za godinu 2017. Dok,

za primenu šeme plata subvencija za kategorije II, nacrt budžeta planirani su 2017 9,0 miliona

€ za 2017. do 2019 (od € 3.0mil) u kategoriji subvencija i transfera - Dep. Zaposlenost.

Takođe, u okviru ove kategorije za 2017. planirani su 600.000 € za modernizaciju usluga koje

nude stručnu obuku. Obzirom da, pošto IPA projekta, očekuje da podrži i druge aktivnosti

aktivne mere zapošljavanja iz € 500.000 u 2018. i 2019. godine.

Očekivani uticaj na konkurentnost: Funkcionalnost EARK očekuje se da će poboljšati usluge

koje će povećati zapošljavanje lica koja traže posao. Ova mera ima za cilj da poboljša

mogućnosti za održivo zapošljavanje, posebno kroz jačanje službi za zapošljavanje, koji

poboljšati ponudu radne snage; povećati zaposlenost, posebno među dugoročno nezaposlenih.

Razne mere aktivnog zapošljavanja su na meti pojedinaca i grupa, uključujući mlade, žene,

osobe sa invaliditetom, manjinske grupe, ali i pojedinaca koji imaju za cilj da uspostave

sopstveni biznis.

Očekivani uticaj na društvenim pitanjima: Ova mera se fokusira na proširenje mogućnosti,

posebno za ugrožene grupe, sa posebnim naglaskom na dugoročno nezaposlene, mlade, žene,

manjinske grupe i osobe sa invaliditetom. Biće izvršeno proširenje šeme grantova za

implementaciju aktivnog tržišta rada putem društvenih preduzeća, uključujući podršku

socijalnog preduzeća sa fokusom na žene i drugih grupa u nevolji - troškove već uključene u

finansiranju ALMP iznad. Ona takođe ima za cilj da smanji zavisnost od socijalnih šema.

Potencijalni rizici. Potencijalni kašnjenja mogu se pojaviti u vezi sa formalnog uspostavljanja

EARK. Licenciranje ne-javnih pružaoca usluga za zapošljavanje takođe zahteva dovoljan

kapacitet praćenja koji se odvija u okviru EARK da adekvatno nadzire ugovaranje javnih

resursa za ne-javne provajdera. Takođe, rizik ostaje bez dogovora sa jedinstvenog sistema

aktivnih mera zapošljavanja.

4.3.9. SOCIJALNO UKLJUČIVANJE, SMANJENJE SIROMAŠTVA I JEDNAKE MOGUCNOSTI


Trenutno stanje: Prema najnovijem izveštaju o Siromaštvu u potrošnji Agencije za statistiku

Kosova i Svetske banke, siromaštvo na Kosovu je i dalje visoka, posebno u ruralnim sredinama,

gde su domaćinstva koje vode žene podložnije siromaštvu nego porodicama predvođeni

muškaraca (4% siromašnih domaćinstava su žene na čelu, 7% siromašnih porodica sa više od 7

članova). Sa bruto domaći proizvod po stanovniku u neposrednoj blizini 3,000 evra, Kosovo je

jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi i sa relativno niskim Gini indeks (Svetska banka

2013) i distribuciji ravnog potrošnje.

Oko 29,3% stanovništva živi ispod linije siromaštva od 1.72 € po odrasloj osobi dnevno, dok

10,2% još uvek živi u ekstremnom siromaštvu, sa manje od 1,20 € po odrasloj osobi dnevno.

Oko 32,8% dece na Kosovu živi u siromaštvu u poređenju sa 29,3% stanovništva, dok 10,6%

živi u ekstremnom siromaštvu, u poređenju sa 10,2% od ukupnog broja stanovnika. Prema planu

socijalne pomoći (SNS), pokazuje da je od ukupnog broja 107.487 članova porodice u SNS,

49,198 ili 45,77% od njih su bili starosti od 0-18 godina, dok 58,289 ili 54,32% od članova

porodice bili su starosti od SNS- preko 18 godina. Ovo ukazuje da je 45,77% u ovoj šemi se

sastojati od osoba mlađih od 18 godina.

93

Što se tiče rodnih pitanja, prijavčjeno je da je uključivanje žena u privredi i drugim oblastima

je niska: žene na rukovodećim pozicijama čine 19,89% na 19,7% na centralnom i lokalnom

nivou; 14: 36% preko državne uprave su žene, gde 12% su iz redova manjina. Stopa učešće na

tržištu rada za žene je najniži u regionu (21,4%), dok postoje označene rodni jaz u odnosu na

prisustvo na nivou srednjeg obrazovanja i superioran.

Prema UNDP o humanom razvoju (2016), RAE i osobe sa invaliditetom imaju ograničen pristup

obrazovanju: samo 10% dece sa smetnjama u razvoju idu u školu zbog nedostatka infrastrukture

na osnovu potreba od njih, i 13,3% odraslih u RAE zajednice je nepismeno, u poređenju sa 1,6%

među zajednicom kosovskih Albanaca. U međuvremenu, prema podacima Agencije za

statistiku Kosova i UNICEF, deca RAE zajednice imaju nisku stopu pohađanja, posebno na

nivou srednjeg obrazovanja (53,4% u odnosu na 90,4%, što je u proseku na Kosovu). Društveni

sistem odbrane na Kosovu zasniva se na: Benefit planovima (cash) i profesionalne usluge.

Sistem se finansira iz opšteg državnog budžeta za centralnom i lokalnom nivou.

Korisnički programi na Kosovu (penzije i socijalna davanja), prema podacima pokrivaju oko

15% stanovništva. Troškovi za penzione šeme tokom 2015. godine bili € 220,108,114.00, dok

su rashodi za šeme socijalne pomoći su € 25,285,403.65. Struktura stanovništva je takva da čini

relativno ograničen rashoda za penzije u odnosu na BDP. Pansion šema je izgrađen na osnovu

doprinosa, koji osigurava fiskalnu održivost. Prema MMF (2016), troškovi u vezi sa

kategorijama rata predstavlja veliki socijalni transferi.

Na osnovu zvaničnih podataka MONT-a u vezi sa obaveznim obrazovanjem uključivanje je

47%, dok je u višem srednjem obrazovanju je 17,6%. Resurs centri sa svojim profesorima koji

putuju podržavaju oko 166 učenika sa posebnim obrazovnim potrebama u celoj teritoriji

Kosova. Dok zdravstveno osiguranje još uvek nije počeo da se primenjuje, iako Kosovo ima

Zakon o zdravstvenom osiguranju od aprila 2014. godine (Zakon br. 04 L-249).

Strukturne prepreke: Prepreke na nacionalnom nivou se odnose na velikom broju grupa u

riziku od siromaštva i socijalne isključenosti. Broj ljudi i porodica kojima je potrebna socijalna

zaštita, zdravstvo i druge takve usluge i dalje visok. Socijalni zaštitni sistem nastavlja da se

suočava sa izazovima zbog budžetskih ograničenja i drugih ograničenja koja utiču na efikasnu

primenu politike i zakonodavstva. Izazov ostaje održavanje i unapređenje sistema socijalne i

zdravstvene zaštite. pravila za socijalni rad nisu dovoljno sinhronizovani aktivne mere na tržištu

rada.

Ključna prepreka bavljenja pitanjima socijalne isključenosti i uključivanje marginalizovanih

grupa je nedostatak određenog granta za finansiranje socijalnih usluga.

Takođe, sistem socijalne zaštite, u kombinaciji sa drugim politikama u Ministarstvu i Vladi bi

trebalo da poboljša bolje usmjeravanje žena i devojaka kojima je potrebna, kao i osobe sa

invaliditetom, uključujući RAE, dugoročno nezaposlenih i drugih grupa ugrožena. Dok su

prepreka za uključivanje dece sa posebnim potrebama su: niska svest o uključenosti,

neadekvatna infrastruktura u školama, priprema nastavnika za inkluziju dece sa posebnim

potrebama, procenu potreba i mogućnosti za decu sa posebnim potrebama, nedostatak osoblja

stručna podrška i nedostatak finansijskih sredstava za zapošljavanje osoblja.

Uticaj prepreka: Nejednakosti u prihodima, uključujući u obrazovanju, zdravstvenom stanju i

mogućnostima zapošljavanja su važni faktori za ekonomski rast i razvoj. Na osnovu

94

identifikovanih barijera, nejednakosti u dohotku podriva ekonomski učinak na duge staze, to je

povezano sa dva aspekta: nejednakosti viših rasta ometaju i nejednakosti takođe utiče na rezultat

obrazovanja i veština, zauzvrat, može da utiče Generalno u ljudski kapital zemlje. Visok nivo

siromaštva povećava račun sistema socijalne zaštite, i neefikasan zdravstveni sistem negativno

utiče na izglede za rast indirektno preko viših troškova ne nužno prevesti u očekivanim

rezultatima.

b. reformski prioritetni planovi.

Opis mere: Predložena mera ima za cilj jačanje sistema socijalne zaštite kroz poboljšanje

zdravlja i socijalnih službi. Ova mera ima za cilj da definiše održiv sistem za finansiranje

socijalnih usluga, kao i licenciranje NVO-a u pružanju socijalnih i porodičnih usluga; Dalje

operacionalizacija institucionalne infrastrukture za stvaranje fonda zdravstvenog osiguranja,

uključujući i oslobođenje od zdravstvenog osiguranja za ciljne grupe u skladu sa Zakonom o

zdravstvenom osiguranju. Ovaj potez je zasnovan na nacrtu sektorske strategije Ministarstva

rada i socijalnog staranja (MRSZ), 2015-2020.

Aranžmani za sprovođenje mera: Tokom 2017. aktivnosti uključuju: Stvaranje i

projektovanje iz formule finansiranja za socijalne i porodične usluge (minimum 6% od opšte

pomoći za socijalne usluge); Uključivanje "Specifični Grant za socijalne usluge" u sistemu

finansiranja opština od strane centralne vlade, i da ga uključe u izmenama i dopunama Zakona

o lokalnim finansijama; Grant podršku NVO koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih i

porodičnih usluga; Razvoj, podrška i finansiranje socijalnih preduzeća koje pružaju socijalne

usluge; Razvoj i unapređenje integrisanog informacionog sistema socijalnih davanja, što

uključuje izdvojene statističke podatke o rodnoj osnovi; Naplata premija zdravstvenog

osiguranja od strane građana; Pokrivenost troškova premije za socijalne kategorije iz budžeta

Kosova (ide svake godine). Glavne aktivnosti tokom 2018. godine za sprovođenje mere su:

grantovi za podršku nevladinim organizacijama koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih i

porodičnih usluga; razvoj, podršku i finansiranje socijalnih preduzeća koja pružaju socijalne

usluge; promocija i održavanje integrisanog informacionog sistema socijalna davanja; izvršenje

plaćanja za zdravstveno osiguranje za osiguranike (nastavlja svake godine). Tokom 2019.

godine, ove aktivnosti će se sprovoditi: nepovratnih sredstava za pomoć nevladinim

organizacijama koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih i porodičnih usluga; kontinuirani

razoj, podršku i finansiranje socijalnih preduzeća koja pružaju socijalne usluge: Nastavak razvoj

i napredak integrisanog informacionog sistema socijalna davanja; Pokrivenost troškova premije

za socijalne kategorije iz kosovskog budžeta.

Troškovi i budžetski uticaj primene mere uključuju sledeće: Kreiranje i projektovanje formule

finansiranja za socijalne i porodične usluge (minimum 6% od opšte pomoći za socijalne usluge);

Uključivanje "Specifični Grant za socijalne usluge" u sistemu finansiranja opština od strane

centralne vlade, i da ga uključe u izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj finansija: 3.000.000

evra 2018; 5.000.000 evra 2019; Grant podršku NVO koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih

usluga i porodicu: Euro 2017 750.000 (500.000 evra i 250.000 evra iz budžeta EU); Evro 2018

Mera reforme #20: Poboljšanje zdravstvenih i socijalnih usluga

95

900.000 (700.000 evra i 200.000 evra iz budžeta EU); Evro 2019 900.000 (700.000 evra i

200.000 evra iz budžeta EU) u ukupno 2.550.000 evra. Nastavljajući razvoj, podršku i

finansiranje socijalnih preduzeća koja pružaju usluge socijalne zaštite: Euro 2018 800.000

(500.000 evra i 300.000 evra iz budžeta EU); Evro 2019 1.000.000 (500.000 i 500.000 evra iz

budžeta EU) u ukupnom iznosu od 1.800.000 evra; Razvoj i unapređenje integrisanog

informacionog sistema socijalnih davanja, koji takođe sadrži podatke o rodno: 2017 evra

300,000 (Evro 200.000 evra 100,000 od donatora i budžeta); Izvršenje plaćanja za zdravstveno

osiguranje za zaposlene u javnom sektoru u plaćanju: 51 miliona evra za period 2017-2019 (17

miliona planiranih u budžetu Kosova svake godine); Naplata premija zdravstvenog osiguranja

od strane građana, 60 miliona evra godišnje; Pokrivenost troškova premije za socijalne

kategorije iz budžeta Kosova (iznos treba da se utvrdi / proveriti).

Očekivani uticaj na konkurentnost: Ove aktivnosti će poboljšati pristup socijalnim uslugama

i posebno kako bi se omogućilo bolje rezultate na zdravstvenu zaštitu kroz poboljšane

zdravstvene zaštite. Ova mera se očekuje da ima pozitivan uticaj na dobrobit različitih socijalnih

kategorija, koje takođe treba da budu pogodna za poboljšanje performansi na tržištu rada i

ukupnoj konkurentnosti.

Očekivani uticaj na društvenim pitanjima: Ova mera ima za cilj poboljšanje socijalnih

usluga, posebno za marginalizovane grupe i osobe sa posebnim potrebama. Mera takođe ima za

cilj da poboljša negu i usluge kroz povećanje fonda za osiguranje javnog zdralja.

Potencijalni rizik: Mogućia kašnjenja u odobravanju amandmana na Zakon o lokalnim

finansijama. Isto tako, ne može biti kašnjenja u naplati premije prema Zakonu o zdravstvenom

osiguranju br. 04 / L-24.

5. BUDŽETSKE IMPLIKACIJE STRUKTURNIH REFOMI

Reforme koje su identifikovane u prethodnom delu donose postojeće nove politike vlade za

tretiranje glavnih prepreka na rast, konkurentnost i stvaranje novih radnih mesta. Ove reforme

se uglavnom finansiraju iz budžeta Kosova, ali i uz spoljno finansiranje od finansijskih

institucija, donacija i tehničku pomoći od razvojnih partnera.

Što se tiče budžetske potrošnje, sprovođenje strukturnih reformi je povezano sa povećanjem

troškova. Ukupni uticaj na budžet koji potiče od sprovođenja 20 predvidjenih strukturnih

reformi dostiže iznos od 273 miliona € za period 2017-2019. Moguće vanbudžetsko

finansiranje se očekuje da bude € 93mil za period 2017-2019. Od ovog iznosa, € 44.8mil su

fondovi IPA ili zajmovi uzeti od međunarodnih finansijskih institucija. Finansiranje od

pozajmica računa se na osnovu ukupnog uticaja na budžetsku potrošnju, zato što se krediti

registruju kao delovi budžeta. To su, uglavnom, postojće politike koje su uzele odgovarajuća

sredstva iz budžeta Kosova i izdvojena sredstva od razvojnih partnera. Od svih prioritetnih

oblasti, najveće povećanje budžetskih trokova odnosi se na ulaganja u poljoprivrednu

infrastrukturu i agro-preradu.

U pogledu prihoda, uticaj mera strukturnih reformi je od značaja za poboljšanje i/ili obnovu

fizičke i energetske infrastrukture, poboljšanje sistema javnih nabavki, pomažući poljoprivredu

u funkciji konkurencije, povećanja konkurencije i prihoda kroz adekvatno poboljšanje

96

industrijskih politika, poboljšanje poslovnog okruženja sagledavanjem sprovođenja ugovora

i pravosudnih reformi, reformi tržišta rada,ka i poboljšanje pristupa finansijama za kosovska

MSP-a.

Opis politika 2016 2017 2018 2019

Trajanje mere *

B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima a)

(u €) 1,906,000.0 84,149,279.3 74,879,182.3 77,158,768.3

B.1 Direkatn uticaj na budžestke prihode (u €) - - - -

B.2 Direkatn uticaj na budžestke troškove (u

€) 1,906,000.0 84,149,279.3 74,615,182.3 77,188,768.3

B.3 Vanbudžetske mogućnosti finansiranja (u

€) - 24,786,850.0 37,530,950.0 30,041,913.0

B.3.1 Od kojih od IPA (uključujući WBIF) (u

€) 100,000.0 13,450,000.0 15,500,000.0 15,850,000.0

Ukupan neto uticaj na budžet

Ukupan uticaj na budžetske prihode - - - -

Ukupan uticaj na budžetske troškove 2,906,000.0 89,093,279.3 90,375,182.3 92,822,681.3

6. INSTITUCIONALNA PITANJA I UKLJUČENJE ZAINTERESOVANIH STRANA

Ovaj deo predstavlja institucionalni proces za pripremu i usvajanje Programa ekonomskih

reformi i nacionalnih konsultacija zainteresovanih strana (nacionalnog parlamenta, regionalnih

i lokalnih vlasti, socijalnih partnera i civilnog društva) u procesu pripreme. Kao rezultat napora

Vlade Kosova da obuhvati širi spektar zainteresovanih strana u procesu, bilo je angažovanje i

učešće izuzetno zadovoljavajuće sve zainteresovane iz svih sektora kako bi se osiguralo

vlasništvo i olakšalo njihovo učešće nakon sprovođenja programa. Da koordinira proces, Vlada

Republike Kosova usvojila Odluku br. 11/100, da pokrenu inicijativu za izradu Programa

ekonomskih reformi u okviru dijaloga između EU i Kosova u oblasti ekonomskog

upravljanja.Prema ovoj odluci, ministar finansija imenovan je jao Nacionalni koordinator PRE

2017-2019, čiji rad se podržava od strane Kancelarije za strateško planiranje (SPO) u okviru

Kancelarije premijera; Ekonomski departman javnih politika i međunarodne saradnje

(DEPPBN) u Ministarstvu finansija; i koordinatori odgovarajućih oblasti u resornim

ministarstvima: Ministarstvo finansija, Ministarstvo za ekonomski razvoj, Ministarstvo

trgovine i industrije, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja, Ministarstvo za

obrazovanje, nauku i tehnologiju, Ministarstvo rada i socijalne zaštite, Ministarstvo javne

uprave, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva pravde, Ministarstva

za infrastrukturu i Ministarstvo za evropske integracije i drugi organi i agencija podrške.Po

uputstvima Nacionalnog koordinator KSP je pozvala na sastanke ministarstava i druge

institucije utvrđene vodičem Evropske komisije (EK), za davanje doprinosa u izradi Programa

ekonomskih reformi (PRE) 2017-2019). Početkom novembra, održana je radionica sa OECD,

za razmatranje prvog nacrta mera. Kasnije, koordinatori odgovarajućih oblasti su radili na

konsolidaciji mera na osnovu komentara OECD. Dana 22. novembra prvi nacrt je predstavljen

EK. Nakon toga održani su individualni sastanci sa koordinatorima u kojima su razmatrani

komentari EK. Nacionalni koordinator je izvršio razmatranje mera za njihovu prioritetizaciju.

Takođe, nacrt PER-a 2017-2019 je 19. decembra razmatran i usvojen od strane Komisije za

strateško planiranje, pod predsedavanjem premijera.

Sa ciljem da Program postiže najširi moguči koncenzus, Vlada Kosova je tokom decmbra

meseca uključila socijalne partnere, organizacije civilnog društva, poslovna udruženja, strane

97

razvojne partnere i parlamentarce, obavljanjem konsultacija u toku izrade programa kako bi

se osiguralo da će se njihov doprinos uzeti u obzir. Tokom decembra javna konsultacija, kao

takva obuhvatila je sastanak sa organizacijama civilnog društva i razvojnim partnerima i poslala

im nacrt PER-a imelom za dobijanje njihovih komentara, takođe ova nacrt je objavljen na

Web sajtu KP. ZPS nije zadovoljna nivoom angažovanja i kvalitetom komentara i priloga

dobijenih od organizacija civilnog društva tokom ovog procesa . Isto tako, program je

predstavljen Nacionalnom savetu za ekonomski razvoj - mehanizma kojim predsedava

premijer, sa članovima iz ključnih ministarstava i predstavnicima privatnog sektora (poslovna

udruženja i privredne komore); i timu kompakt programa Milenijumskih izazova (MCC

Compact). Nacrt je prosledjen i članovima Parlamentarnog nacionalnog odbora za ekonomski

razvoj, infrastrukturu, trgovinu i industriju na informisanje i diskusiju.

98

Prilog 1. Tabele

Tabela 1a: Makroekonomski izgledi

ESA

Code

2015 2015 2016 2017 2018 2019

Nivo (€) Stopa razmene

1. Realni BDP po tržišnim cenama B1*g 5,391.900 4.0 3.8 4.5 3.3 3.8

2. BDP po tržišnim cenama B1*g 5,567.900 3.7 4.5 6.3 4.8 5.1

Komponente realnog BDP-a

3. Troškovi privatne potrošnje P3 4,901.000 3.3 4.9 2.9 4.4 4.2

4. Vladini troškovi potrošnje P3 842.000 -3.8 -0.6 1.5 0.0 0.1

5. Bruto investicije u osnovna sredstva P51 1,278.700 11.0 11.3 16.1 0.4 4.7

6. Promene u zalihama i neto nabavke

dragocenosti (% BDP-a) P52+P53

119.200 7.6 0.5 2.4 30.8 4.7

7. Izvoz robe i usluga P6 1,082.000 2.7 -0.4 3.2 3.2 4.2

8. Uvoz robe i usluga P7 2,831.000 3.2 6.4 6.2 3.8 4.1

Doprinos realnom rastu BDP

9. Finalna domaća tražnja 7,021.7 4.9 7.0 6.9 3.9 4.9

10. Promena u zalihe i neto nabavke

dragocenosti P52+P53

119.2 0.2 0.0 0.1 0.7 0.1

11. Spoljni bilans robe/usluga B11 -1,749.0 -1.1 -3.3 -2.5 -1.3 -1.3

Tabela 1b: Razvoj cena

2015 2016 2017 2018 2019

1. Deflator BDP %, yoy -0.3 0.7 1.7 1.4 1.2

2. Deflator privatne potrošnje %, yoy -1.3 0.0 0.9 0.7 0.6

3. HICP %, yoy : : : : :

4. Nacionalni promena CPI %, yoy -0.5 0.0 0.9 0.6 0.7

5. Deflator javne potrošnje %, yoy 2.3 1.8 1.5 2.6 2.9

6. Deflator investiranja %, yoy 0.0 -3.2 1.0 0.9 0.6

7. Deflator izvozne cene (roba & usluge) %, yoy -0.2 0.2 1.8 2.0 1.5

8. Deflator uvozne cene (roba & usluge) %, yoy -1.0 -2.6 -0.2 0.4 0.3

Tabela 1c: Razvoj Tržišta Rada

ESA

Code

2015 2015 2016 2017 2018 2019

Nivo Stopa izmene

1. Stanovništvo (u hiljadama) 1,837 1,757.8 1,837.0 1,847.6 1,857.9 1,867.5

2. Stanovništvo (stopa rasta u%) -3.0 4.5 0.6 0.6 0.5

3. Radno sposobno stanovništvo (lica) 1,176.1 1,199.7 1,223.7 1,248.1 1,273.1

4. Stopa učešća 37.6 0.0 0.0 0.0 0.0

5. Zapošljavanje, lica 296.9 320.7 333.5 346.9 360.7

6. Zapošljavanje, radni časovi

633,100.0 : : : :

7. Zaposlenost (stopa rasta u%) -8.2 8.0 4.0 4.0 4.0

8. Zapošljavanje u javnom sektoru (Lica) 78.4 80.0 82.0 : :

9. Zapošljavanje u javnom sektoru (stopa rasta u%) -1.2 2.1

2.5 : :

10. Stopa nezaposlenosti 32.9 : : : :

11. Radna produktivnost, lica 16,666 13.3 -3.9 0.4 -0.6 -0.2

12. Radna produktivnost, radni časovi 12.6 : : : :

13. Nadoknada zaposlenih D1 1,728 -1.7 2.0 4.0 4.0 4.0

1/ Agencija za statistiku Kosova je razvila 3 demografske scenarija trend, od kojih je srednji scenario preporučuju

za planiranje i analizu

2 / Ukupno sati radila u godinu na nacionalnom nivou

99

Tabela 1d: Sektorski bilansi

% BDP-a ESA code 2015 2016 2017 2018 2019

1. Neto pozajmljivanje/zaduživanje vis-a - vis sa

ostatkom sveta

B.9 -7.8 -9.1 -11.0 -11.6 -11.4

Od kojih:

- Bilans roba i usluga -37.0 -36.5 -37.7 -37.7 -37.7

- Bilans primarnih prihoda i transfera 28.7 27.0 26.3 25.8 25.9

- Kapitalni račun 0.4 0.5 0.4 0.4 0.4

2. Neto pozajmljivanje/zaduživanje privatnog sektora B.9/ EDP

B.9 -6.2 -8.1 -6.7 -7.5 -7.6

3. Neto pozajmljivanje/zaduživanje centralne vlade -1.6 -1.1 -4.3 -4.0 -3.8

4. Statistički nesklad 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

Tabela 1e: BDP, investicija i bruto dodata vrednost

ESA

Code 2015 2016 2017 2018 2019

BDP i investicija

Nivo BDP-a po tekućim tržišnim cenama (u

domaćoj valuti) B1g

5771.8 6031.3 6409.3 6715.8 7057.8

Odnos investiranja (% BDP-a) 24.9 25.7 28.3 27.4 27.4

Rast bruto dodate vrednosti, procenat promene u stalnim cenama

1. Poljoprivreda 0.0 0.6 1.6 2.7 3.5

2. Industrija (izuzimajući izgradnju) 5.9 5.3 5.6 5.8 5.5

3. Izgradnja 4.8 6.0 5.4 4.8 4.0

4. Usluge 3.6 3.6 3.9 4.2 4.8

Tabela 1f: Dešavanja u spoljnom sektoru

Miliona evra osim ako nije drugačije navedeno 2015 2016 2017 2018 2019

1. Sadašnji bilans računa (% BDP-a) -8.9 -11.0 -11.6 -11.4 -11.4

2. Izvoz robe 322.5 306.3 326.3 338.3 351.1

3. Uvoz robe 2,431.8 2,577.9 2,744.0 2,869.9 3,010.9

4. Trgovinski bilans -2,109.3 -2,271.6 -2,417.6 -2,531.6 -2,659.8

5. Izvoz usluga 796.4 810.5 847.9 896.6 955.3

6. Uvoz usluga 442.0 402.1 415.1 420.7 427.3

7. Bilans usluga 354.4 408.3 432.8 475.9 528.0

8. Neto plaćanja kamata iz inostranstva 16.3 20.1 19.5 19.2 19.1

9. Ostali neto faktori prihoda iz inostranstva 76.4 61.7 79.8 97.8 112.8

10. Tekući transferi 1,149.2 1,118.4 1,143.6 1,171.6 1,198.5

11. Od kojih od EU : : : : :

12. Bilans tekućeg računa -513.0 -663.0 -741.9 -767.1 -801.4

13. Capitalni i financijski racun 265.3 302.0 326.4 371.7 409.7

13. Strane direktne investicije 271.8 258.2 275.1 285.2 295.9

14. Devizne rezerve -111.8 76.7 111.1 150.7 177.9

15. Spoljni dug : : : : :

16. Od kojih: javni : : : : :

17. O/w: u stranoj valuti : : : : :

18.O/w: otplata glavnice : : : : :

20. Stopa razmene vis-à-vis EUR

(end-God.) 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

21. Stopa razmene vis-à-vis EUR

(godišnji prosek) 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

22. Neto štednja iz inostranstva

( linije 21-25 : procenat BDP)

: : : : :

23. Domaća privatna štednja : : : : :

24. Domaće privatne investicije 20.5 20.3 20.0 20.4 20.7

25. Domaća javna štednja : : : : :

26. Domaće javne investicije 7.0 7.8 10.7 10.0 9.7

100

Tabela 1g: Indikatori održivosti

Dimenzija 2012 2013 2014 2015 2016

1. Bilans tekućeg računa % BDP-a -6.6 -5.6 -9.9 -10.5 -12.3

2. Neto Međunarodna investiciona pozicija % BDP-a 2.4 4.3 3.5 -0.3 1.2

3. Izvoz tržišni udeo %, yoy - - - - -

4. Realni efektivni kurs %, yoy -0.3 0.4 0.2 -1.9 -0.1

5. Nominalni troškovi jedinice rada %, yoy : : : : :

6. Kreditni protok Privatnog sektora % BDP-a 1.1 0.7 1.2 1.8 :

7. Dug privatnog sektora % BDP-a 19.3 20.3 24.1 24.5 :

8. Opšti državni dug % BDP-a 5.8 8.0 10.5 13.0 14.2

Tabela 2a: Budžetske izgledi Centralne Vlade

ESA

code

2015 2015 2016 2017 2018 2019

Nivo

(mil. €) U % BDP

Neto pozajmljivanje (B9) po pod sektorima

1. Opšta vlada S13 -94.1 -1.6 -1.1 -4.3 -4.0 -3.8

2. Centralna vlada S1311 : : : : : :

3. Državna vlada S1312 : : : : : :

4. Lokalna vlada S1313 : : : : : :

5. Sredstva socijalnog osiguranja S1314 : : : : : :

Opšta vlada (S13)

6. Ukupni prihodi TR 1,469.7 25.5 26.6 26.9 26.7 26.8

7. Ukupni troškovi TE 1,563.8 27.1 27.7 31.2 30.7 30.6

8. Neto zaduživanje/kreditiranje EDP.B9 -94.1 -1.6 -1.1 -4.3 -4.0 -3.8

9. Troškovi kamate EDP.D41

incl.

FISIM

17.3 0.3 0.3 0.4 0.5 0.4

10. Primarni bilans -76.8 -1.3 -0.7 -4.0 -3.6 -3.4

11. Jednokratne i druge privremene mere : : : : : :

Komponente prihoda

12. Ukupno takse (12 = 12a+12b+12c) 1,304.4 22.6 24.3 24.1 24.2 24.4

12a. Porezi na proizvodnju i uvoz D2 1,106.6 19.2 20.4 20.2 20.1 20.1

12b. Tekući porezi na dohodak i bogatstvo D5 197.8 3.4 3.9 3.9 4.1 4.3

12c. Kapitalni porezi D91 0.0 : : : : :

13. Socijalni doprinosi D61 0.0 : : : : :

14. Prihod od imovine D4 15.0 0.3 : 0.1 0.1 0.1

15. Ostalo (15 = 16-(12+13+14)) 150.4 2.6 2.4 2.8 2.5 2.4

16 = 6. Ukupni prihodi TR 1,469.7 25.5 26.6 26.9 26.7 26.8

p.m.: Poresko opterećenje (D2+D5+D61+D91-D995) 1,304.4 22.6 24.3 24.1 24.2 24.4

Selected components of expenditures

Odabrane komponente troškova P32 730.5 12.7 12.4 12.4 12.3 12.1

17. Kolektivna potrošnja D62 +

D63 399.8 7.2 7.9 7.4 7.1 7.0

18. Ukupno socijalni transferi P31 =

D63 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

18a. Socijalni transferi u naturi/2 D62 399.8 7.2 7.9 7.4 7.1 7.0

18bSocijalni transferi osim u naturi EDP.D41

+ FISIM 17.3 0.3 0.3 0.4 0.5 0.4

19 = 9. Troškovi kamate D3 : : : : : :

20. Subvencije P51 403.9 7.0 7.4 11.3 11.2 11.5

21. Bruto investicije u osnovna sredstva 12.4 : : : : :

22. Ostalo (22 = 23-(17+18+19+20+21) TE [1] 1,563.8 27.1 27.7 31.2 30.7 30.6

23 = 7. Ukupni troškovi D1 525.0 9.1 9.0 8.9 8.9 8.8

1/ Deficit koji je ovde predstavljen je ne obračunava u skladu sa definicijom fiskalno pravilo po ZMJFO

2/ 'Subvencije i transfer'

101

Tabela 2b: Budžetski izgledi Opšte vlade

ESA code

2015 2016 2017 2018 2019 2015

Nivo % BDP

Neto pozajmljivanje (B9) po pod sektorima

1. Opšta vlada S13 -94.1 -63.8 -276.5 -271.6 -267.9 -94.1

2. Centralna vlada S1311 : : : : : :

3. Državna vlada S1312 : : : : : :

4. Lokalna vlada S1313 : : : : : :

5. Sredstva socijalnog osiguranja S1314 : : : : : :

Opšta vlada (S13)

6. Ukupni prihodi TR 1469.7 1,607.0 1,724.9 1,792.6 1,891.6 1469.7

7. Ukupni troškovi TE 1,563.8 1,670.8 2,001.4 2,064.1 2,159.5 1,563.8

8. Neto zaduživanje/kreditiranje EDP.B9 -94.1 -63.8 -276.5 -271.6 -267.9 -94.1

9. Troškovi kamate EDP.D41 17.3 19.2 23.2 30.4 30.4 17.3

10. Primarni bilans -76.8 -44.6 -253.3 -241.2 -237.5 -76.8

11. Jednokratne i druge privremene mere : : : : : :

Komponente prihoda

12. Ukupno takse(12 = 12a+12b+12c) 1304.4 1462.9 1543.3 1622.1 1719.6 1304.4

12a. Porezi na proizvodnju i uvoz D2 1106.6 1228.7 1292.1 1349.4 1417.9 1106.6

12b. Tekući porezi na dohodak i bogatstvo D5 197.8 234.3 251.1 272.7 301.7 197.8

12c. Kapitalni porezi D91 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

13. Socijalni doprinosi D61 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

14. Prihod od imovine D4 15.0 0.0 5.0 5.0 5.0 15.0

15. Other (15 = 16-(12+13+14)) 150.4 144.1 176.7 165.5 167.1 150.4

16 = 6. Ukupni prihodi TR 1469.7 1607.0 1724.9 1792.6 1891.6 1469.7

p.m.: Poresko opterećenje (D2+D5+D61+D91-

D995)

1,304.4 1,462.9 1,543.3 1,622.1 1,719.6 1,304.4

odabrane komponente troškova

17. Kolektivna potrošnja P32 730.5 745.4 797.0 825.4 854.0 730.5

18. Ukupno socijalni transferi D62 + D63 418.1 474.7 473.3 479.2 491.6 418.1

18a. Socijalni transferi u naturi P31 = D63 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0 0.0

18bSocijalni transferi osim u naturi/2 D62 418.1 474.7 473.3 479.2 491.6 418.1

19 = 9. Troškovi kamate EDP.D41 17.3 19.2 23.2 30.4 30.4 17.3

20. Subvencije D3 : : : : : :

21. Bruto investicije u osnovna sredstva P51 403.9 443.6 721.7 753.0 810.0 403.9

22. Ostalo (22 = 23-(17+18+19+20+21) : : : : : :

23 = 7. Ukupni troškovi TE 1563.8 1670.8 2001.4 2064.1 2159.5 1563.8

p.m. Naknada zaposlenih u javnom sektoru D1 525.0 543.7 572.3 597.1 621.5 525.0

1/ Deficit koji je ovde predstavljen je ne obračunava u skladu sa definicijom fiskalno pravilo po ZMJFO

2/ ''Subvencije i transfer'

Tabela 3: Opšti vladini troškovi po funkciji

Podaci za ovu kategorizaciju troškova nije dostupan ove godine

102

Tabela 4: Razvoji opšteg vladinog duga

Procenti BDP-a ESA

code 2015 2016 2017 2018 2019

1. Neto dug 13.0 14.2 17.9 20.4 22.0

2. Promena u neto odnos duga 2.5 1.2 3.7 2.5 1.5

Doprinos izmeni u neto dug

3. Primarni bilans 1.33 0.7 4.0 3.6 3.4

4. Troškovi kamate 0.30 0.3 0.4 0.5 0.4

5. Usklađeni tok zaliha 0.9 0.1 -0.6 -1.5 -2.2

Od kojih:

- Razlike između gotovine i obračunsko : : : : :

- Neto akumulacija finansijskih sredstava : : : : :

Od kojih:

- Prinosi privatizacije : : : : :

- Efekti evaluacije i drugo : : : : :

p.m. implicitna stopa na dug kamata 3.0 2.6 2.7 2.7 2.2

Druge relevantne promenljive

6. Likvidna finansijska sredstva 0 0.03 0.06 0.06 0.05

7. Neto finansijski dug (7 = 1 - 6) 10.6 12.9 15.3 18.2 21.9

Tabela 5: Ciklični razvoji

% BDP-a ESA Code 2015 2016 2017 2018 2019

1. Realni rast BDP-a (%) B1g 4.0 3.8 4.5 3.3 3.8

2. Neto pozajmljivanje opšte vlade EDP.B.9 -1.6 -1.1 -4.3 -4.0 -3.8

3. Troškovi kamate EDP.D.41 0.3 0.3 0.4 0.5 0.4

4. Jednokratne i druge privremene mere : : : : :

5. Potencijalni rast BDP-a (%) : : : : :

Doprinosi:

- rad : : : : :

- kapital : : : : :

- ukupan faktor produktivnosti : : : : :

6. Jaz proizvoda : : : : :

7. Ciklična budžetska komponenta : : : : :

8. Ciklično-usklađeni bilans (2-7) : : : : :

9. Ciklično-usklađeni Primarni bilans (8-3) : : : : :

10. Strukturni bilans (8-4) : : : : :

Tabela 6: Odstupanja od prethodnog programa

2015 2016 2017 2018 2019

1. BDP rast (% poeni)

Prethodni program 3.8 4.0 4.3 4.3 :

Tekući program 4.0 3.8 4.5 3.3 :

Razlika 0.1 -0.2 0.2 -1.0 :

2. Neto pozajmljivanje Opšte vlade (% BDP-a)

Prethodni program -2.0 -1.9 -2.1 -2.1 :

Tekući program -1.6 -1.1 -4.3 -4.0 :

Razlika 0.4 0.8 -2.3 -1.9 :

3. Bruto dug opšte vlade (% BDP-a)

Prethodni program 13.5 17.3 20.0 22.0 :

Tekući program 13.0 14.2 17.9 20.4 :

Razlika -0.6 -3.2 -2.1 -1.5 :

Tabela 7: n/a

Tabela 7a: Potencijalne obaveze

% BDP-a 2016 2017

Javne garancije 0.4 0.3

Od čega: vezano za finansijski sektor 0.3 0.3

103

Tabela 8: Osnovne pretpostavke na spoljnom ekonomskom okruženju ističući programski okvir

Dimenzija 2015 2016 2017 2018 2019

Kratkoročna kamatna stopa 1/ Godišnji prosek -0.02 -0.26 -0.30 -0.30 :

Dugoročna kamatna stopa 1/ Godišnji prosek 1.14 0.77 0.59 0.56 :

Razmena USD/EUR Godišnji prosek 1.11 1.11 1.09 1.09 :

Nominalni efektivni kurs 2/ Godišnji prosek 99.6 104.0 103.6 103.6 :

Kurs razmene u odnosu na EUR Godišnji prosek 1.0 1.0 1.0 1.0 1.0

Globalni rast BDP-a, isključujući EU 3/ Godišnji prosek 3.3 3.2 3.7 3.8 :

Rast BDP-a u EU 3/ Godišnji prosek 2.2 1.8 1.6 1.8 :

Njemacka Godišnji prosek

Svajcarka Godišnji prosek 1.7 1.9 1.5 1.7 :

Rast relevantnih stranih tržišta 3/ Godišnji prosek 0.8 1.2 1.5 1.7 :

Svetski obim uvoza, isključujući EU 4/ Godišnji prosek 0.8 1.0 3.0 3.3 :

Cene nafte 5/ Godišnji prosek 95.20 79.25 92.61 97.95 102.1

1 / 2/ OECD-a , Finansijski podaci

3 / Svetski BDP , zapremina ( procentualna promena na prethodnu godinu ) , EEF Jesen 2015

4 / Vorld uvoz robe i usluga, zapremine ( procenat promene na prethodnu godinu ) , EEF Jesen 2015

5 / MMF , Finansijski podaci , 2015 pa nadalje su projekcije , " nafte cena je prosečna cena spot za UK Brent, Dubai i Vest

Tekas Intermediate "

Tabela 9: Odabrani zapošljavanja i socijalnih indikatora

IZVOR 2012 2013 2014 2015 2016

1. Stopa učešća na tržištu rada (%),

ukupna ARS (SAK)

36.9

(15-64) 40.5 41.6 37.6 n/a

- muski ARS (SAK) 55.4 60.2 61.8 56.7 n/a

- ženski ARS (SAK) 17.8 21.1 21.4 18.1 n/a

2. Stopa zaposlenosti (%), ukupna ARS (SAK) 25.5

(15-64) 28.4 26.9 25.2 n/a

- muski ARS (SAK) 39.9 44 41.3 38.7 n/a

- ženski ARS (SAK) 10.7 12.9 12.5 11.5 n/a

3. Stopa nezaposlenosti (%), ukupna ARS (SAK) 30.9 30 35.3 32.9 n/a

- muski ARS (SAK) 28.1 26.9 33.1 31.8 n/a

- ženski ARS (SAK) 40 38.8 41.6 36.6 n/a

4. Dugoročna stopa nezaposlenosti (%),

ukupna n/a n/a n/a n/a n/a

- muski e n/a n/a n/a n/a n/a

- ženski e n/a n/a n/a n/a n/a

5. Nezaposlenost mladih (15-24 godina)

stopa ( % ) Ukupna

ARS (SAK) 55.3 55.9 61 57.7 n/a

- muski ARS (SAK) 52 50.4 56.2 54.2 n/a

- ženski ARS (SAK) 63.8 68.4 71.7 67.2 n/a

6. Mladi ( navesti dobi od dostupnih

podataka ) nije u zapošljavanju,

obrazovanju ili obuci (NEET), in %

ARS (SAK) 35.1

(15-24) 35.3 30.2 31.4 n/a

7. Rano napuštaju školu, u%

(EUROSTAT definicija ) e n/a n/a n/a n/a n/a

8. Učešće stopa u obrazovanju u ranom

detinjstvu i oprez / 1 14.8 15.7 n/a n/a n/a

9. GINI koeficijent n/a n/a n/a n/a n/a

10. Nejednakost raspodele dohotka

S80/S20 e n/a n/a n/a n/a n/a

11. Socijalni troškovi zaštita u % BDP-a Trezor Dept. n/a n/a n/a n/a n/a

12. Zdravlje rashodi u % BDP-a n/a n/a n/a n/a n/a

13. Na rizika od siromaštva pre

socijalnih transfera, % stanovništva e n/a n/a n/a n/a n/a

14. Stopa siromaštva n/a n/a n/a n/a n/a

15. Jaz siromaštva n/a n/a n/a n/a n/a

1 / Izračunato kao odnos između upis djece u dobi od 0-5 i ukupnog broja stanovnika u tom uzras

104

TABLE 10: MATRICA OBAVEZA POLITIKE

Opis politike 2016 2017 2018 2019

1. Poboljšanje javne nabavke putem elektronske primene javne nabavke 39

A. Trajanje reforme* X X X

B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €)

430,052 431,583 434,669

B. 1 Direktan uticaj na budžetske dohodke (u €)

B. 2 Direktan uticaja na budžetske troškove (në €)

430,052 431,583 434,669

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW)

- B. 3.1 Od čega finansiranje izdvojeno iz IPA uključujući i finsiranje WBIF (u €)

2. Smanjenje potrošnje energije putem mera energetske efikasnosti40


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) 2,870,000


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) 2,870,000

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 4,795,000 6,560,000 6,083,913


3. Dalji razvoj proizvodnih kapaciteta energije 41

39 Predstavljeni troškovi sprovođenja mera planirani su u Nacrtu budžetu za 2017 godinu , u okviru programa Regulatorne komisije za javne nabavke . Ovaj budžet ne obuhvara troškove za

implementaciju aktivnosti: Održavanje elektronskog sistema e-nabavke. 40 Predstavljeni troškovi sprovođenja mera su planirani budžetom od 2017-2019 u budžetu 2017 godine za sve aktivnosti navedene u okviru ove mere 2017-2019. Ovaj budžet obuhvata 2,87 miliona € iz budžeta Kosova

(KAP + 1 mil) u kategoriji kapitalnih troškova za Kosovskeu agenciju za energetsku efikasnost, Pozajmica od Svetske banke od 2017 do 2019 (€3.65mil, €6.083mil.) i pozajmica za opštine Priština, Gnjilane, Uroševac

i Đakovica sa KfV (1.150 miliona evra, 1.150 miliona €) koji su deo planiranja budžeta sa nacrtom budžeta 2017 2017 (2.87+3.65+1.15=7.66); 2018 (5.4+1.15=6.55); 2018 (6,083.913) 5 . Predstvljani roškovi sprovođenja mera su planirani budžetom planiran za 2017-2019 u , Nacrtu budžeta 2017 godine za sve za sve konsultantskih usluga u vezi sa

izgradnjom novih kapaciteta Kosova e Re. Vrednost od 3,65 miliona € je budžetiran u okviru budžeta programa administrativnih usluga, MER za konsultantske usluge,

kategorija roba i usluga.

105

A. Trajanje reforme* x x x


1,195,303.33

1,195,303.33

1,195,303.33


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €)

1,195,303.33

1,195,303.33

1,195,303.33



4. Prostiranje odgovarajuče infrastrukture mreže TIK za socio-ekonomski razvoj 42

A. Trajanje reforme* X X X X




B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 9,000,000 9,000,000

- B. 3.1 Od čega finansiranje izdvojeno iz IPA uključujući i finsiranje WBIF (u €) 1,500,000 1,500,000

5. Investicije u poljoprivrednu infrastrukturu i agroprerade43

42 Predstavljeni troškovi sprovođenja mera za aktivnosti koje se odnose na 2017 godinu. su budžetirani Nacrtom budžeta za 2017 godinu . Ovi trokovi od 2,0 miliona € su

uključeniu okviru Odeljenja pošta - telekom i informacione tehnologije (MER), kategorija kapitalnih trokova , dok su aktivnosti koje su planirane za period od 2018-2019

godine koje uključuju: 1. Prostiranjee širokopojasne infrastrukture 2. Razvoj ljudskih resursa za digitalnu ekonomiju planirani su da se finansiraju iz kredita Svetske banke.

Ovaj kredit se očekukuje da se ispregovara u 2017. i početi implementaciju od 2018 godine. Kredit je deo liste kredita Investicione klauzule ERP 2017-2019, Makro-fiskalni

deo. 43 Predstavljeni troškovi sprovođenja mera su budžetirani u Nacrt budžeta za 2017. u okviru kategoriju subvencija i transfera: 1. Odeljenja za politike od 26,0 miliona €

(2017), 25.0 miliona (2018), 25.4 (2019) i Odeljenje za politike Ruralnog razvoja 21.5 miliona € (svake godine) pokrivaju deo aktivnosti 1. Ulaganja u fizičku infrastrukturu

106


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) 49,900,000.00 48,500,000.00 48,700,000.00


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) 49,900,000.00 48,500,000.00 48,700,000.00

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 9,200,000.00 10,120,000.00 11,132,000.00

- B. 3.1 Od čega finansiranje izdvojeno iz IPA uključujući i finsiranje WBIF (u €) 13,300,000 13,300,000 13,300,000

6. Konsolidacija poljoprivrednog zemljišta44


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) 500,000.00 500,000.00 500,000.00 500,000.00


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) 500,000.00 500,000.00 500,000.00 500,000.00



7. Podrška razvoju industrijskih grupacija45


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) 10,000 10,000 10,000


i aktivnosti 2. Ulaganja u sektor agroprerade. Za ostali deo mera 1. Proširivanje površina pod navodnjavanjem su prema nacrtu budžeta za 2017, planirani su : € 2.2 (2017), €

1.8 (2018), € 1.6 (2019) u kategoriji kapitalnih troškova . Za meru 3. Implementacija integrisanog informacionog sistema poljoprivrede, Nacrom budžeta za 2017 planirani su

za svaku godinu od 2017. do 2019.po 0.2mil u kategoriji kapitalnih investicija. 44 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti su budžetirani Budžetom za 2017 godinu u okviru kategorije subvencija i transfera: Odeljenje za politike ruralnog razvoja. 45 Planirani troškovi za predstvljene aktivnosti su budžetirani Budžetom za 2017 godinu u okviru budžetiranih troškova za Odeljenje industrije ( MTI) u kategoriji roba i usluga ( po €50,000

svaje godine 2017-2019).Ostali deo planiranih aktivnosti za 2017 godinu , biće podržan Projektom ICEP / Evropska komisija.

107

B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) 10,000 10,000 10,000

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 293,000

B. 3.1 Od čega finansiranje izdvojeno iz IPA uključujući i finsiranje WBIF (u €)€)

8. Razvoj turističkog proizvoda u turističkim regionima Kosova46




u€) 10,000 10,000 10,000

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 16,000 20,000 16,000


9. Usvajanje politika zasnovanih na podacima47





B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 100,000 100,000 100,000


10. Garantovanje imovinskih prava rešavanjem neformalnosti u sektoru nekretnina 48

X X

46 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti su budžetirani nacrtom Budžeta za 2017 godinu u okviru , planiranih troškova za Odeljenje industrije ( MTI) u kategoriji roba i usluga ( po

€50,000 svake godine od 2017-2019). 47 Planirani troškovi za predstvljene aktivnosti su obezbedjeni iz podrške koju pruža Projekat SIDA-e. za svaku godinu od 2017-2019 izdvojiće se €290,000 puteme direktne budžetske pomoći

i €100,000 za stručnu pomoć. 48 Planirani troškovi za predstvljene aktivnosti su obezbedjeni uglavnom preko podrške iz Projekta USAID. Deo budžeta Kosova,planiran za ovu meru , za 2017-2018 god, iznosi €84,500, deo

planiranja Nacrtom budžeta za 2017 godinu Ministarstva pravde.

108

A. Trajanje reforme*


42,000 42,500


B. 2 Direktan uticaja na budžetske troškove (u €)

42,000 42,500



11. Povečanje efikasnosti sudova u rešavanju slučajeva49


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) 350,000 350,000


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) 350,000 350,000

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 2,300,000 2,500,000 1,900,000


12. Poboljšanje pristupa finansijama za MSP putem Kosovskog fonda za kreditne garancije50



49 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti su u iznosu od € 350, 000 od 2017 do 2018., planirani. budžetom za 2017 godinu za nabavku računara i 150.000 evra za

audio opremu kao deo budžeta SSK. dok će softver CMIS biti finansiran od strane norveškog projekta u iznosu od 6.700.000 tokom tri godine od 2017. do 2019. godine.

Tabela ne uključuje troškove finansiranja sudskih stručnih savetnika. 50 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti, planirani su Nacrtom budžeta za 2017 godinu , u okiru planiranih troškova za Agenciju za promovisanje i razvoj privatnog sektora (

MTI) u kategoriji subvencija i transfera. Ostali deo mere se očekuje da bude podržan od USAID sa po €6.0 mil za svaku gosinu-2017 i 2018.

109





13. Spajanje Carine i Poreske uprave stvaranjem jedne Agencije za prikupljanje prihoda 51


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) € 2,757,624 € 1,250,000 € 3,750,000


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) € 2,757,624 € 1,250,000 € 3,750,000



14. Poboljšanje okvira politika i strateškog okvira i podizanje kapaciteta za istraživanja i inovacije52


X X X X


560,000 560,000 560,000 560,000



560,000 560,000 560,000 560,000


51 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti su planirani Nacrtom budžeta za 2017 godinu u okviru troškova Centralne adminstracije, Ministarstvo– za izgradnji zajedničkog objekta PUK-

a i Carina , kategorija kapitalnih troškova . Ostali deo aktivnosti finansira se iz redovbog budžeta dve oraganizacije. 52 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti u Meri #14 Poboljšanje okvira politika i strategija i podizanje kapaciteta za istraživanja i inovacije planirani Nacrtom budžeta za 2017 godinu

, u okviru programa Visokog obrazovanja i nauke

110


15. Olakšavanje trgovine –Povečanje efikasnosti troškova transakcija 53






25,000 15,000 10,000


16. Poboljšanje infrastrukture kvaliteta54



66.300,00 66.300,00 66.300,00



66.300,00 66.300,00 66.300,00



53 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti su planirani Nacrtom budžeta za 2017 godinu u okviru programa Odeljenja za (MTI) , kategorija roba i usluga, plata i dnevnica Takodje

aktivnost za uspostavljanje jedinstvnee Kontakt tačke očekuje se da bude podržana i od projekta koji finsira Evropska komisija tokom 2017-2019. godine Iz budžeta Kosova , planira se

finansiranje za uspostavljenje jedne kontakt tačke u iznosu od 8,000 svake godine od 2017-2019. 54 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti u Meri #16 Poboljšanje infrastrukture kvaliteta je planirano Nacrtom budžeta za 2017 godinu u okviru Odeljenja industrije (MTI) , kategorija

roba i usluga , plata i dnevnica.

111

17. Uskladjivanje ponude i potražnje izradom standarda za profesije i preispitivanjem kurikuluma 55


X X X X


146,000 225,000 275,000 225,000



146,000 225,000 275 000 225,000



112,000 112,000 100,000 100,000

18. Sprovodjenje i poboljšanje sistema karijere za nastavnike56


* x x X


700,000 700,000 600,000 600,000



700,000 700,000 600,000 600,000



100,000 150,000 200,000 550,000

19. Poboljšanje usluga za zapošljavanje osnivanjem Agencije za zapošljavanje i aktivnim merama na tržištu57

55 Planirani troškovi za predstavljene aktivnosti u Meri #17 Uskladjivanje ponude i potražnje kroz izradu standarda zanimanja i presipitivanje planova i programa planirano je Nacrtom budžeta

za 2017 godinu . U okviru vrednosi od €225,000 za 2017godinu uključuje ( €15,000-AKK, 15,000 –MPMS, 195,000 –AAPARR,), u 2018 godini vrednost od €275,000 uključuje (€15,000-

AKK, 15,000 –MSPP, 145,000 –AAPARR) u 2019 vrednost od €225,000, uključuje (€15,000-AKK, 15,000 –MRSZ, 195,000 –AAPARR). Preostali deo aktivnosi se očekuje da bude finansiran

od donatora. 56 Planirani troškovi za za predstavljene aktivnosti su planirani Nacrtom budžeta za 2017 godinu u okviru Programa preduniverzitetskog obrazovanja . Planirane vrednosti

od € 150,000 (2.017), 200.000 € (2018) i € 550,000 (2019) su kreditno finansiranje od ESIP (WB). Kredit je deo planiranja budžeta za 2017 godinu .

57 Planirani troškovi za za predstavljene aktivnosti su planirani Nacrtom budžeta za 2017 godinu. Za realizaciju aktivnosti vezanih za rad APRK su planirano je po € 175,000 (2.017), € 130,000 (2018), € 130 (2019),

deo redovnog budžeta Odeljenje za zapošljavanje (plate i dnevnice, robe i usluge). Za integraciju informativnog stema tržišta rada, kao deo nacrta budžeta 2017 u kategoriji Kapitalni troškovi (MRSZ) budžeirano je

100.000 € za 2017 godinu, dok za primenu šeme subveconisanje plata zaII kategoriju II, nacrtom budžeta za 2017, planirano je 9,0 miliona € od 2017. do 2019 god.(po € 3.0mil) u kategoriji subvencija i transfera – Dok iz IPA projekta,očekuje se da budu podržane druge aktivnosti aktivnih mera za zapošljavanje po € 500.000 u 2018. i 2019. godini.

112


X X X


3,875,000

3,129,496

3,129,496


0.0 0.0 0.0


3,875,000

3,129,496

3,129,496


0

500,000

500,000


0

500,000

500,000

20. Poboljšanje socijalnih i zdravstvenih usluga58


B. Direktan neto uticaj na budžet (ako ima) (u €) 17,350,000 17,500,000 17,700,000


B. 2 Direktan uticaj na budžetske troškove (u €) 17,350,000 17,500,000 17,700,000

B. 3 Moguće vanbudžetsko finansiranje (u €) ( WB i KFW) 700,000 1,200,000 1,200,000


Ukupan neto uticaj na budžet

Ukupan uticaj na budžetske prihode

Ukupan uticaj na budžetske troškove

58Troškovi planiranih za aktivnosti Mere # 20 Poboljšanje zdravstvenih i socijalnih usluga ,su planirani u okviru Nacrta budžeta 2017. Vrednost za sprovodjenje Zakona o

zdravstvenom osiguranju u iznosu od € 17,000,000 je budžetirana u okviru Ministarstva finansija "Kontingent za osiguranja ", kategorija Plate i dnevnice kategorija. Dok

ostatak budžeta od € 350,000 (2.017), € 500,000 (2018) i € 700,000 (2019) je planiran u okviru budžetu za subvencije i transfere u Odeljenju za socijalnu zaštitu (MRSZ).

Uticaj troškova za preispitivanje Zakona o finansiranju lokalne samouprave, nije uključe u tabeli troškova, zato što se izmena zakona se očekuje tokom 2017. a sproovdjenje

će početi tokom 2018. godine. Dodeljivanje specifičnog granta za socijalne usluge, očekuje se da će biti iz Opšteg granta, koji neće stvoriti dodatne efekte na budžetske

trokove.

113

TABELA 11: PREGLED STRUKTURALNIH REFORMSKIH MJERA

Reformska mera #1: Poboljšanje javne nabavke prmeno m elektronske nabavke

Kratak opis Glavni fokus ove mere je da se poveća efikasnost i transparentnost postupka javnih nabavki, kako bi se osiguralo bolje korišćenje javnih sredstava i smanjili troškovi

postupka i da se podstiću ekonomske operatere da učestvuju u postupcima javnih nabavki. Na osnovu odluke Vlade, od 1. septembra 2016 je počelao bavezujuća primena

modula e-tendera za centralne vlasti. Takođe, u 2016. je razvijen veliki broj operativnih priručnika, i održane su obuke za službenike javne nabake na oba nivo

upravljanja (centralni i lokalni)

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Sprovođenje zakodavstva E-nabavke i relevantnih operativnih priručnika; 2) Uvodjenje i primena prostalih modula (e-ugovaranje), i proširenje obavezujuće

primene elektronske nabavke u svim budžetskim organizacijama; 3) Povećanje administrativnih kapaciteta (regrutovanje šest službenika u okviru RKJN) i

obezbeđivanje osnovnih obuka za službenike nabavke , uključujući i obuku trenera

2018 11) Procena primene elektronskog sistema javnih nabavki; 2) Pružanje naprednih obuka i obuka za e-nabavke; 3) Monitoring aktivnosti nabavke na zahtev,

monitorng obeveštenja i proglasa dodelu ugovora i monitornig procesa upravljanja ugovora u roku u 30 ugovornih organa

2019 1) Nastavak obevezujučeg sprovodjenja E-nabavke u svim budžetskim organizacijama; 2) održavanje sistema i monitoring aktivnosti javnih nabavki.

Troškovi sprovodjenja i

uticaja na godišnji budžet

Troškovi sprovođenja i uticaj na budžet za naredne tri godine iznose € 1.296.304, odnosno, za 2017 € 430.052, 431,583 € za 2018., i 434,669 € za 2019 gdod.9.

Očekivani uticaj na

konkuretnost

Očekivani uticaj je povećanje transparentnostu u procesu javnih nabavki, povećanje odgovornosti ugovrnih autoriteta , povećanje profesionalne nezavisnosti službenika

nabavke, poboljšanje kontrolle korupcije i samim tim reforma omogućava da veči broj kompanija , uključujući MSP , konkurišu za javne ugovore na ravnopravnoj osnovi.

Očekovani socijalni

rezultati, u zapošljavanje

i socijalne grupe , posebno

kod pitanja polova

Uticaj na očekivane rezultate u socijalnim pitanjima je indirektan. Lakši pristup MSP-a ugovorima javne nabavke može da dovede do povećanja zaposlenosti u privatnom

sektoru. Povećanje efikasnosti troškova će povećati količinu i kvalitet usluga i drugih koristi koje se pružaju građanima kroz ugovora o javnim nabavkama.

Reformska mera #2: Smanjenje potrošnje energije kroz mere za energetsku efikasnost

Kratak opis Cilj ove mere je implementacija mera energetske efikasnosti u cilju smanjenja potrošnje energije u javnom sektoru, kako bi se smanjenjila potrošnja energijie postigli ciljeva

uštede energije na osnovu Akcionog plana Kosova za energetsku efikasnost 2010-2018, što je za 9% do 2018. godine.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Sprovođenje mera energetske efikasnosti u 5 objektima koji se finansiraju iz budžeta Kosova; 2) Sprovođenje mera efikasnosti i obnovljivih izvora energije u

javnim zgradama na centralnom i lokalnom nivou, koji uključuje (20 objekata) – uz finansiranje Svetske banke; 3) Sprovođenje mera energetske efikasnosti na

lokalnom nivou u 15 javnih objekata (škola), kroz projekat KfV-a i EU-a.

2018 1) Sprovođenje mera energetske efikasnosti u 5 objektima koji se finansiraju iz budžeta Kosova; 2) Sprovođenje mera efikasnosti i obnovljivih izvora energije u

javnim zgradama na centralnom i lokalnom nivou, koji uključuje (20 objekata) – uz finansiranje Svetske banke; 3) Sprovođenje mera energetske efikasnosti na

lokalnom nivou u 15 javnih objekata (škola), kroz projekat KfV-a i EU-a.

114

2019 1) Sprovođenje mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije u javnim zgradama na centralnom i lokalnom nivou, u 15 objekata –uz finansiranje

Svetske banke.


uticaj na godišnji budžet

l)Poboljšanje energetske efikasnosti za period 2017-2019 se očekuje da će koštati 21,0 miliona € , u periodu 2017-2019. Troškovi su planirani Budžetom Kosov od toga :

2.87 miliona € iz Budžeta Kosova i pozajmljivanje kod Svetske banke od 2017 do 2019 (5,4 miliona, € 6.083mil € 3.65mil, €) i pozjmljivanje za opštine Priština i

Đakovica od KFW ( 1.150 miliona €, 1.150 miliona €).


konkuretnost

Sprovođenje mera energetske efikasnosti će doprinijeti smanjenju domaće potrošnje. Smanjiti potrošnje energije će služiti da smanji cene koštanja energije. Energetska

efikasnost može da pomogne rešavanju pitanja koja se tiču energetske pozdanosti (trenutni deficit i smanjenja uvoza), smanjenjem javne potrošnje energije i uticajija na

životnu sredinu upotrebom energije. Očekivane uštede od mera EE u ovim ustanovama se procenjuje da će iznositu8:35 ktoe / godišnje u zavisnosti od nivoa sa 50%

štednje od mera EE od ukupne potrošnje energije od 16,7 ktoe. Procene pokazuju da Vlada Kosova (VK) troši oko 41 miliona evra godišnje u energiji za svoje objekte i

može da uštedi i do 18.85 miliona evra godišnje kroz mere efektivne potrošnje EE.




kod pitanja polova

Sprovodjenje mera EE utiće na smanjenje troškova energije u celini, a posebno smanjenje troškova električne energije, poboljšati kvaliteta života (komfora), poboljšanje

uslova životne sredine i na povećanje mogućnosti za efikasnije upravljanje energijom, socijalno blagostanje i usmeravanje električne energije za ekonomski razvoj i

otvaranje radna mesta (posebno energije koje se troši za grejanje

Reformska mera #3: Dalji razvoj prozvodnih kapaciteta energije

Kratak opis Glavni cilj ove mere je prevazilaženje budučih izazova kako bi se osiguralo pouzdano snabdevanje električnom energijom, sa posebnim fokusoma na povećanje

proizvodnih kapaciteta izgradnjom termoelektrane “Kosova e Re” rehabilitacijom zastarelih kpaciteta - Kosovo B, i investicije u obnovljive izvore energije, odnosno u

male hidroelektrane .

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Završetak svih sporazuma o razvoju TE Kosova e Re; 2) Finalizacija studije izvodljivosti za TEKosovo B; 3) Implementacija dva nova projekta hidroelektrana

sa kapacitetom od 8:48 MW i 4) tri projekta solarnih elektrana sa ukupnim kapacitetom od 9MW

2018 1) Početak izgradnje TE Kosova e Re; 2) Izbor modaliteta za finansiranje rehabilitacije TE Kosova B; i 3) Implementacija četiri novih projekata sa kapacitetom od

18 mW proiyvodnje električne energije iz malih hidroelektrana

2019

1) Nastavak izgradnje TE Kosova e Re; 2) Implementacija četrnaest novih projekata iz MHE sa ukupnim kapacitetom od 61,8 MW i 3) sprovođenje dva nova

projekta energije vetra sa ukupnim kapacitetom od 66,29 MW



r zhvillimin e projekteve nga BRE për periudhën 2017-2019 parashihet të jetë 250 milion euro, që pritet të realizohen nga investitorët privat.

Ukupna cena izgradnje TE KR procenjena je na 1,000 miliona evra, od čega u perioduod 2017-2019 se očekuje da će se uložiti 400 miliona evra. Budžetski izdaci za

naredne tri godine će biti 3,6 miliona za konsultantske usluge. Nema neke procene za rehabilitaciju TE Kosova B, kojia se očekuje da će biti preko 300 miliona evra.

Troškovi za razvoj projekat OIE za period 2017-2019 procenjuju se na 250 miliona evra, koji se očekuje da će biti realizovani od strane privatnih investitora.

115


konkuretnost

Besprekidno, kvalitetno, pouzdano snabdevanje električnom energijom i uz pristupačne troškove jedan je od glavnih preduslova za održivi razvoj biznisa. Iz studija

sprovedenih od strane USAID-a u 2012. o efetktu neodrživog snabdevanje energijom preduzeća, rezultiralo je da godišnji gubici preduzeća koja su rezultat nepouzdanog

snabdevanja električnom energijom su 260 miliona evra godišnje i zbog toga one su imale niska konkurentnost.




kod pitanja polova

Mada ne postoji posebna studija o socijalnom uticaju izgradnje projekta TE KR procenjuje se da će ovaj projekat uticati na rast zaposlenosti tokom perioda od 5 godina

(2018-2022) izgradnje iste. Projekta TE KR se očekuje da utiče sa 200 miliona evra godišnje na rastu BDP-a (ili u dodatnoj vrednost od 3% BDP-a samo iz ovog

projekta). Takođe razvoj projekata elektrana iz OIE imaće efekte na rast zaposlenosti i povećanje godišnjih investicija za 70 miliona evra.

Reformska mera #4: Prostiranje odgovarajuče infrastrukture mreže TIK-a za socio-ekonomski razvoj

Kratak opis Ova mera ima za cilj proširenje pristupa i korišćenja TIK kroz prostiranje širokopojasne infrastrukture kao i jačanje njegovog ljudskog potencijala i podršku digitalnim

biznisima da u potpunosti učestvuju i da se maksimalno koriste prednosti digitalne ekonomije na globalnom tržištu. Oslanjajući se na lokalnom strateškom okviru, kroz ove

mere se nastoji postići pokrivenost (penetracija) šrokopojasnom infrastrukture do 98% domaćinstava.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Sprovođenje pilot projekta za prostiranje širokopojasne infrastrukture koja će obuhvatiti ruralno područje (nekoliko sela) na Kosovu; 2) Postizanje Sporazuma

sa Svetskom bankom o kreditu koji uključuje investicije u narednim godinama za širenje mreže TIK; i 3) Adaptacija i operacionalizacija tehnološkog parka za

poslovne potrebe TIK-a

2018 1) Prostiranje širokopojasne infrastructure velike brzine u oblastima koji nisu pokriveni sa fokusom na ruralnim područjima, uključujući sve škole, biblioteke,

zdravstvene ustanove koje su nalaze u toj oblasti.

2019 1) Prostiranje širokopojasne infrastructure velike brzine u oblastima koji nisu pokriveni sa fokusom na ruralnim područjima, uključujući sve škole, biblioteke,

zdravstvene ustanove koje su nalaze u toj oblasti.



Za 2017 godinu . troškovi koji su uključeni u budžet Kosova su 2,0 miliona €. Za aktivnosti tokom 2018. i 2019. godine koje se očekuje da će biti finansirani iz kredita

Svetske banke, ukupni troškovi su u iznosu od € 9.0 mil.


konkuretnost

Stvaranje povoljnih uslova širenjem odgovarajuće infrastrukture mreže i omogućavanjem širokopojasnih usluga će omogućiti pružanje informacija po nižoj ceni,

poboljšanj pristupa međunarodnim tržištima, razvijanje novih modela poslovanja, dozvoljavajući ljudima i kompanijama da rade bez obzira na lokaciju i po fleksibilnim

radnim vremenom , i uopšte ubrzavanje procedura i procesa, povećavajući ekonomsku dinamiku i poboljšavajući konkurentnost. Studija Svetske banke zaključuje da će

povečanje fiks brodband penetracije za 10% biti praćeno porastom od 1,21 % BDP-a u razvijenim ekonomijama i povećanjem od 1. 38% BDP-a u ekonomijama u

razvoju.




kod pitanja polova

Prema nekim anketama širokopojasna infrastrukturu se smatra ključnom koja omogućava fleksibilane rad, u više od tri četvrtine anketiranih preduzeća (78%), navodeći kao

razlog brzinu i fleksibilnost koje omogućava širokopojasna infrastruktura. Takođe, procenjuje se da jedna trećina malih kompanija (33%) i skoro polovina individualnih

trgovinskih biznisa (48%) su počeli da se stvore bolju ravnoštežu izmedju rada i života, trošeći veliki deo njihoovg radnog vremena radni daleko od kancelarije.

116

Reformska mera #5: Investicije u poljoprivrednu infrastrukturu i u agro-preradu

Kratak opis Ova mera ima za cilj da identifikuju prepreke koje se odnose na poljoprivrednu infrastrukturu, diversifikaciju proizvoda, i pokrivenost sistema za navodnjavanje. Mera je u

skladu sa domočim strateškim okvirom, odnosno Nacionalnom strategijom razvoja i programom za poljoprivredu i ruralni razvoj 2014-2020. Posebno, mere se fokusira na

podršku investicionim projektima u prioritetnim obezbedjenje kvaliteta poljoprivrednih proizvoda kao i povećanje efikasnosti farmi

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Povečavanje proizvodnih površina u sektoru horticulture (površina sa povrćem u plastenicima i na otvorenom polju, vočke, vinogradi, rasadnici i povećanje

proizvodnoih kapaciteta u stočarstvo i živinarstvo. 2) Finansijska podrška za proširenje proizvodnih kapaciteta za preko450 farme svake godine (30%, u sektoru

voća i plastenika sa 26%, u sektoru mesa sa 14%, sektor mleka sa 13,7%, u sektoru grožđa sa 13,3% i sektor jajea sa 3%). 3) Fokus na proširenje površina pod

navodnjavanjem sa oko 13,5% na godišnjim osnovama . 4) U naredne tri godine na godišnjim osnovama će biti će biti podržana oko 55 preduzeća za preradu

hrane (18,2% prerade mleka 18 %, prerada mesa 22%, prerada voća i povrća 38,2% i proizvodnja vina sa oko 21,6%.). 5) Poboljšanje / implementacija nacionalnih

standarda i stndarda EU za bezbednost hrane/dobrobiti životinja / okruženja će biti podržana preko 35 preduzeća na godišnjim osnovama . Broj preduzeća

modernizovanih preduzeča sa novom tehnološkom opremom i uvođenje novih linija proizvodnja i novih proizvoda će biti 40 kompanija svake godine za naredne

tri godine. 6) Broj preduzeća koja će tretirati ostatke i otpatke u adekvatnom upravljanju otpadom će biti preko 10 kompanija u svakoj godini

.

2018

1) Nastavak finansijske podršku proširenjem proizvodnih kapaciteta u preko 450 farmi svake godine ((30%, u sektoru voća i plastenika sa 26%, u sektoru mesa sa

14%, sektor mleka sa 13,7%, u sektoru grožđa sa 13,3% i sektor jajea sa 3%). 3) Fokus na proširenje površina pod navodnjavanjem sa oko 13,5% na godišnjim

osnovama . 4) U naredne tri godine na godišnjim osnovama će biti će biti podržana oko 55 preduzeća za preradu hrane (18,2% prerade mleka 18 %, prerada mesa

22%, prerada voća i povrća 38,2% i proizvodnja vina sa oko 21,6%.). 5) Poboljšanje / implementacija nacionalnih standarda i stndarda EU za bezbednost

hrane/dobrobiti životinja / okruženja će biti podržana preko 35 preduzeća na godišnjim osnovama . Broj preduzeća modernizovanih preduzeča sa novom

tehnološkom opremom i uvođenje novih linija proizvodnja i novih proizvoda će biti 40 kompanija svake godine za naredne tri godine. 6) Broj preduzeća koja će

tretirati ostatke i otpatke u adekvatnom upravljanju otpadom će biti preko 10 kompanija u svakoj godini

2019 1) Nastavak finansijske podršku proširenjem proizvodnih kapaciteta u preko 450 farmi svake godine ((30%, u sektoru voća i plastenika sa 26%, u sektoru mesa sa

14%, sektor mleka sa 13,7%, u sektoru grožđa sa 13,3% i sektor jajea sa 3%). 3) Fokus na proširenje površina pod navodnjavanjem sa oko 13,5% na godišnjim

osnovama . 4) U naredne tri godine na godišnjim osnovama će biti će biti podržana oko 55 preduzeća za preradu hrane (18,2% prerade mleka 18 %, prerada mesa

22%, prerada voća i povrća 38,2% i proizvodnja vina sa oko 21,6%.). 5) Poboljšanje / implementacija nacionalnih standarda i stndarda EU za bezbednost

hrane/dobrobiti životinja / okruženja će biti podržana preko 35 preduzeća na godišnjim osnovama . Broj preduzeća modernizovanih preduzeča sa novom

tehnološkom opremom i uvođenje novih linija proizvodnja i novih proizvoda će biti 40 kompanija svake godine za naredne tri godine. 6) Broj preduzeća koja će

tretirati ostatke i otpatke u adekvatnom upravljanju otpadom će biti preko 10 kompanija u svakoj godini



Troškovi predstavljeni za sprovođenje Mere # 5 Investicije u poljoprivrednu infrastrukturu i preradu poljoprivrednih proizvoda su budžetirani u Nacrtu budžeta za 2017

godinu u okviru kategorije subvencija i transfera: 1. Odeljenje za politiku po 26,0 miliona (2017) €, 25.0 miliona (2018) , 25.4 (2019) i Odeljenje za politike ruralnog

razvoja 21,5 miliona € (svake godine) pokrivaju deo aktivnosti 1. investicija u fizičku infrastrukturu i Aktivnosti 2. Investicije u sektoru agro-prerade . Za ostatak mere 1.

Proširenje površina pod navodnjavanjem su planirani nacrtom budžeta za 2017: € 2.2 (2017), € 1.8 (2018), € 1.6 (2019


konkuretnost

Kao rezultat ovih mera, ekonomski rast - kao neto dodataka bruto povečane vrednosti u podržanim preduzećima očekuje se da će biti 15%. Povećanje produktivnosti rada,

kao irast (u%) dodatnih prihoda, bruto za svako radon mesto, u farmama podržanih u ovom periodu se očekuje da će biti 15%, nastoji se dodatno substitucija uvezenih

poljoprivrednih proizvoda sa domačim proizvodima i istovremeno povećanje izvoza poljoprivrednih proizvoda. U tom kontekstu, povečanje izvoza za ove

kategorijepodržanih proizvoda očekuje se da će biti 20%, dok substitucija i smanjenje uvoza za 10%

117




kod pitanja polova

Sprovođenje ove mere pozitivno utiče na održavanje ili stimulaciju stanovništva u poljoprivredi / obradi i uređenja poljoprivrednog zemljišta, uvođenje posebnih kultura

u proizvodnji koje mogu imati prednost i konkurentnosti. Ove mere se očekuje da će imati direktan uticaj na ekonomski nivo porodica koje se bave poljoprivrednim

sektorom kroz povećanje nivoa njihovih prihoda.

Reformska mera #6: Proširenje farmi kroz konsolidaciju i uredjenje poljoprivrednog zemljišta

Kratak opis

Konsolidacija poljoprivrednog zemljista će se realizovati primenom strukturnih reformi, uključujući zakonske i institucionalne mere, uređenje poljoprivrednog zemljišta po

parcelama pravilnog geometrijskog oblika, zatim u investicije i stvaranje mreže poljskih puteva koji će omogućiti direktan pristup do parcela i racionalno korišćenje

poljoprivrednog zemljišta uopšte. Ovaj mera se zasniva na Nacionalnu strategiju razvoja, program za poljoprivredu i ruralni razvoj kao i na Strategiju o imovinskim

pravima

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Razmatranje žalbi učesnika u projektu nedovršne komasacije zemljišta o d strane Opštinske komisije za komasaciji zemljišta u Glogovcu (sa površinom od

4.790 ha. poljoprivrednog zemljišta) i Opštinske komisije za komasaciju u Vučitrnu (sa površinom od 487 ha. poljoprivrednog zemljišta). To uključuje i unos

podataka u registar nepokretnosti (RDPP) iz parcela odgovarajućih opština. 2) Implementacija pilot projekta za dobrovoljni konsolidaciju poljoprivrednog zemljišta

na osnovu metodologije FAO i uz finansiranje FAO, obuhvata 25 hektara poljoprivrednog zemljišta u katastarskoj zoni Celina, opština Orahovac. Nastavak

projekta dobrovoljne konsolidacije poljoprivredno zemljištea u 10 katastarskih zona u Vitiniskoj opštini sa površinom od 2.790 hektara poljoprivrednog zemljišta,

uključujući i informisanje vlasnika, rešavanje imovinskih sporova i razmatranje žalbi učesnika projekta

2018 1) Nastavak projekta dobrovoljne konsolidacije poljoprivrednog zemljišta u 10 katastarskih zona u Vitinskoj opštini sa površinom od 2.790 hektara

poljoprivrednog zemljišta. Početak projekta nezavršne konsolidacije u opštini Mitrovice u 4 katastarske zone sa površinom od 725 hektara.

2019 1) Unošenje podataka u Registar nepokretnosti RPNI – od strane službenika Kancelarije za katastar u opštini Mitrovica. 2) Početak nezavršenog projekta u

opštini Obilić u 7 katastarskih zona sa površinom od 2000 ha.



Za 2017 godinu . troškovi koji su uključen u budžet Kosova su 0,5 miliona €. Za aktivnosti tokom 2018. i 2019. godine sap o 0,5 miliona € koji se očekuje da će se

finansirati iz budžeta Kosova i okviru kategorije subvencija i transfera: Odeljenje za politike ruralnog razvoja.


konkuretnost

Projekti dobrovoljne komasacije bi uticali na povečavanje veličine farmi, pristup imovini, rešavanje imovinskih odnosa, itd, koji su osnova za podršku stvaranje prihoda za

farmer , smanjenje jediničnih troškova, povećanje produktivnosti poljoprivrednih kultura i konkurencije na tržištu poljoprivrednih proizvoda. Rešavanje pitanja imovina i

njihova konsolidacija će pomoći poljoprivrednicima u pružanju sigurnosti za posedovanje imovine , pristup kreditima i ulaganja u njihove imovine, pristup investicioniim

projekima MPŠRR za ruralni razvoj, pravednu raspodele subvencija iz državnog budžet a za vlasnike i i korisnike ovih imovina , bolju kontrolu ovih zemljišnih imovina

i bolje praćenje ovih subvencija.




kod pitanja polova

Implementacija ove mere se očekuje da utiče na olakšavanje reforme zemljišta kroz razvoj tržišta zemljišta kupoprodja , stvaranje standardnih ugovora o zakupu),

zaustavljanje daljeg usitnjavanja parcela, poboljšane kontrole neplanske izgradnje u zonama obuhavčenim komasacijom

Reformska mera #7: Podrška razvoju industrijskih grupacija

118

Kratak opis Ovaj prioritet tretira i ključne aspekte reforme u cilju tretiranja fragmentacije i stoga slab nivo koordinacije, zajedničkog delovanja privatnog sektora sa učesniicma drugih

sektora koji smatraju industrijskim klasterima. Ova mera je direktno povezana sa jednim od glavnih ciljeva Nacionalne strategije za razvoj, Umrežavanje i razvoj

grupisanih preduzeća u okviru komponente konkurentne industrije Istovrmeno , je izvršeno uskladjivanje sa konačnim nacrtom Strategije razvoja privatnog sektora 2017-

2021.

Vremenski rok po

godinama

2017 Vlada će se fokusirati na funkcionalizaciju Saveta/Foruma za izradu politika za podsticanje konkurentnosti i preduzetništva u industrijskim sektorima, istraživanje o

lancima vrednosti za potencijalne industrijske sektore – utvrdjivanje nedostajućih karika i i mera za njihov razvoj.

2018 Vazhdimësi në përkrahjen e zhvillimit të grupimeve/kllasterëve si dhe hulumtimi për zinxhirët e vlerës për sektorët potencial të industrisë – përcaktimi i hallkave që

mungojnë dhe masave për zhvillimin e tyre.

Kontunuitet u podršci razvoja grupacija/klastera, kao i istraživanja lanacima vrednosti potencijalnih industrijskih sektora - utvrdjivanje nedostajućih karika i i

mera za njihov razvoj.

2019 Kontunuitet u podršci razvoja grupacija/klastera asterëve.



Za implementaciji aktivnosti za Meru 7 iz kosovskog budžeta za 2017-2019 godinu izdvojeno je 10.000 €, a iz ICEP projekta Evropske komisije, 293,000.00 € za 2017.

Ovi troškovi su planirani u okviru budžetiranih troškova za Odeljenje industrije (MTI)u kategoriji roba i usluga.


konkuretnost

MSP okupljene u klastere pokazala su ostvaruju veći rast i inovativniji razvoj. Shodno tome, regioni sa klasterima privlaće više novih biznisa koji su povezani sa

lancima vrednosti koji se stvaraju u okviru klastera. Sprovođenje ove mere će omogućiti povećanje međusobnog povezivanja između preduzeća u lancima vrednosi i veče

učešće industrijskog sektora u BDP-u. Saradnja izmedju firmi će stvoriti sinergiju, povećanje inovacija i omogućiti rast novih industrija na osnovu firmi koje su deo

grupacija . Podugovaranje i specijalizacija firmi u konkretnim aktivnostima će omogućiti velikim firmama da se fokusiraju na inovacije i prelazak na aktivnosti sa većom

dodatnom vrednošću, što će povećati dohodak u privredi.




kod pitanja polova

Poboljšanje nivoa konkurentnosti privatnog sektora će direktno uticati na rast prihoda od ralativnih večih taksi prikupljenih po osnovu povečanja privrednih aktivnosti.

To će indirektno uticati na smanjenje trgovinskog deficita, stopu nezaposlenosti, pružanje i većih mogućnosti za integraciju mladih na tržištu rada, itd.

Reformska mera #8: Razvoj turističkog proizvoda u turističkim regionima Kosova

Kratak opis Ovaj prioritet se bavi promovisanjem razvoja turističkih proizvoda u cilju povećanja ekonomske vrednosti turizma. Fokus je na identifikovanju domaćih (lokalnih)proizvoda

i onih sa regionalnim potencijalom koji bi značajno doprineli razvoju turizma na Kosovu, povećanju turističkih kapaciteta, povećanji broja posetilaca, posebno stranaca,

povačanju prihodo od turizma, podsticanju ekonomije (povećanje zaposlenosti, regionalni razvoj, razvoj MSP-a). Između ostalog, ova mera zahteva povećanu

institucionalnu koordinaciju i poboljšanje zakonodavne infrastrukture.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Unapređenje zakonodavnog institucionalnog okvira i politika za sektor turizma. 2) Preispitivanje međunarodnih standarda u cilju poboljšanja kvaliteta usluga u

turizmu i ugostiteljstvu. 3) Studije za istraživanje proizvoda u turističkom regionu Prištine i Mitrovice, sa fokusom na identifikaciju proizvoda sa razvojim

prioriteom i informisanje biznisa o turističkim proizvodima. 4) Ministarstvo trgovine će izraditi uputstvo za ujednačavanje turističkih natpisa (signalizacije) u

celoj zemlji a i nastaviće da podržava opštine za otvaranje turističkih informativnih kancelarija.

119

2018 1) Sprovođenje studije o potencijalima i potrebma sektora smeštaja u različitim regionima i mestima zemljama kao obećavajuće osnova za investitore i hotelske

kompanijae 2) Studija za istraživanje proizvoda u turističkom region Pomoravlja - Prikupljanje podataka o turističkim regionima , sa fokusom na identifikaciju

proizvoda sa prioritetnim razvojem i informisanje biznisa o turističkim proizvodima.

2019 1) Procena potencijala i podsticanje grupnog pristupa u raznim regionima i zonama (leto i kultura, zdravstvo/banje i seoski turizam, kretanje i aktivni turizam

itd 2) Izrada analize potencijala i potreba u vezi sa objektima za konferencije i sastanke



Za sprovodjenje aktivnosti za Meru 8, tokom 2017-2019 godine iz budžeta Kosov planirano je 10.000 €. a od donatora se očekuje podrška za 2017 god. (16.000 €), 2018

(€ 20,000) i 2019 (€ 16.000).


konkuretnost

Identifikacija i razvoj novih turističkih proizvoda će uticati na povećanje broja turističkih biznisa , broja zaposlenih u turističkim preduzećima koja nude prodaju ovih

proizvoda, proširanja turističke ponude Kosova kao destinacije, kao i podizanja kvaliteta u pružanju turističkih usluga. Zbog toga se očekuje da Kosovo bude atraktivnije za

posetioce što će dovesti do povećanja prihoda generaciji i tako direktno uticati na povečanje BDP-a.




kod pitanja polova

Povećanje kapaciteta turizma direktno utiče na rast koriščenje turističkih usluga u ovim delovima i učešće u lancima globalnih i regionalnih vrednosi pružajući

ekonomijama priliku da više povečavaju veću vrednost u industriji lokalnog turizma i kao rezultat podtiće zapošljavanje i pobolšanje blagostanja. Razvoj turizma će se

proširiti u ruralnim i planinskim područjima gde se nastoji povećanje zaposlenosti u ovim oblastima, povečanje porodičnih biznisa, gde će žene moći lakše da se zaposle ,

posebno u oblasti kulinarstva (pružanje lokalne tradicionalne hrane ) i domačih radinosti.

Reformska mera #9: Usvajane politika zasnovanih na podacima

Kratak opis U okviru suštinskih reformi za pojednostavljenje zakonodavstva i uspostavljanje sistema procene regulatornog uticaja , ova mera ima za cilj da poboljša razvoj politika i

zakonodavstva na osnovu podataka i istinskog procesa konsultacija. U tom smislu biće ojačan postojeći sistem koncepta dokumenata za pripremu predloga politika i

zakonskih predloga koji će na eventualno biti zamenjen sistemom procene uticaja. Pored toga, analiziraće se mogućnost uspostavljanja programa za rešavanje

administrativnih opterečanja uz odredjen cilj od 25%. Ova mera je u skladu sa Nacionalnom strategijom razvoja, mera 11, Stub II, Vladavina zakona i dobro upravljanje.

Ove akcije su takođe bitni elementi revidirane Strategije za bolju regulativu 2017-2021.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Razvoj i postavljanje izmenjenih smernica za ex-ante procenu politike; ojačanje kvaliteta kontrole iz centra vlade u vezi sa ex-ante procenom politika. 2)

Razvoj i primena analitičkih instrumenata koji se fokusiraju na jačanje konkurentnosti kroz standardni model koštanja , Test MSP-a, Test Regulatorne

konkurentnosti. 3) Obuka državnih službenika za primenu uputstava i analitičkih instrumenata za ex-ante procenu politika i realizaciju tri zakonodavnih procena.

2018 1) Usvojiće se Administrativno uputstvo o administrativnim opterečenjima , uključujući i postavljanje odgovarajućih ciljeva. 2) Nastavljanje sa daljom obukom

osoblja u vezi sa primenom uputstva i analitičkih instrumenta zaex-ante procenu politika, zatim finalizacija okvira baze podataka za procenu uticaja na podatke za

dalje poboljšanje odlučivanja na osnovu dokaza. U ovoj godina će biti preduzete tri zakonodavne procene .

2019 1) Sprovođenje odluke vlade o smanjenju administrativnih opterećenja. Uporedo sa daljom obukom osoblja o primeni uputstava i analitičkih instrumenata za ex-

ante procenu politika biće realizovano još sedam zakondavnih procena

120



Za sprovodjenje aktivnosti za Meru 9, planirana su za 2017 € 290,000, 279.000 € za 2018. i 260.000 € za 2019. Ova sredstva su obezbeđena iz projekta SIDA, kroz

direktnu budžetsku pomoć i ekspertizu.


konkuretnost

Kvalitet politika i zakonodvstva će se poboljšati i i nukloniće se nepotrebne prepreke. Uvodjenje standardnog modela koštanja će podsticati razumevanje uticaja propisa

kod preduzeća i građana. Test MSP će senzibilizirati kreatora politike i donosioce odluka na specifične potrebe preduzeća, a u okviru toga posebno mikro preduzeća, koja

su dominantna u privrednoj strukturi Kosova. Test regulatorne konkurentnosti će doprineti konkurentnom poslovnom okruženju i poboljšanju poslovnog profila i propisa

na Kosovu u poredjenju sa drugim zemljama u regionu.




kod pitanja polova

Poboljšanje poslovnog okruženja će doprineti ekonomskom razvoju, podsticanjem početnih biznisa i formalizaciju poslovanja. Takođe, uvođenje dodatnih instrumentaa za

analizu politika fokusirane na povećanje konkurentnosti popračuje se integracijom procene rodnog uticaja pol u procesu razvoja politika. To će doprineti okiru politika i

regulatornom okviru koji su se opredeljeni na rodnu politika i u skladu sa agendum Kosova za ravnopravnost polova.

Reformska mera #10: Garantovanje imovinskih prava rešavanjeme informalnostu u sektoru nepokretne imovine

Kratak opis Ova mera se fokusira na legalizaciju imovinskih prava, rešavajući neformalnost u sektoru nekretnina. Time se nastoji da se gradjanima obezbedjuje pristup efikasnim i

finansijki pristupačnim administrativnim procesima za zakonsko priznavanje prava koja oni de facto koriste. Zakonsko priznavanje ovih prava će omogućiti građanima

da ih registruju u katastru, kako bi ova ova prava mogli efikasnije sprovesti od strane sudova i državnih organa ili preinačiti na tržištu zemljišta . Mera je zasnovana na

Nacionalnoj strategiji razvoja, odnosno stub II, Dobro upravljanje i vladavina zakona, Mera 13 Jačanje sistema imovinskih prava. Vlada Kosova u cilju poboljšanja okvir

za imovinska prava, u decembru 2016 godine usvojila Nacionalnu strategiju za imovinska prava koja utvrđuje stratešku viziju za obezbeđivanje prava.

Vremenski rok po godinama

t

2017 1) Nastojiće će se unapredjenje pravnog okvira, odnosno priprema koncepta dokumenta o izmenama i dopunama zakona o nasleđivanju i notarstvu 2) Obaviće

se priprema koncepta dokumenata za imenu zakona o imovini zakona i drugim stvarnim pravima , zakona o parničnom postupku i zakona ovanparničnom

postupku. 3) Stimulacija registracije imovinskih prava u katastar pojednostavljenjem procedure za registrovanje, stimulisanjem i uklanjanjem prepreke kako bi se

završio proces legalizacije. 4) Izvršiće se temeljna analiza u vezi sa procedurama katastarske agencije, i izrada politika koje osiguravaju tačnu registraciju što bi i

pomoglo efikasnost, jednostavnost,ekonomsku pristupaćnost , transparentnost i predvidljivost procesa registracije. 5) Stimulisanje i uklanjanje barijera za

podsticanje registracije imovinskih prava.

2018 1) Usvajanje pravnog okvira za imovinska prava. 2) Izradiće se i usvojiće se integrisani zakon o katastru, koji bi obuhvatao Zakon o katastru –Zakon o THRDPP,

kao i Zakon o hipoteci za šta biće potrebna vertikalna organizacija katastra. 3) Opštinske takse će biti ukinute za prenos vlasništva i primenićese samo na naknade

koje je propisalo AU 08/2014 o naknadama za usluge registracije prava na nepokretnostima od opštinskih katastarskih kancelarija (2018). Intervencije u okviru

ovog prioriteta će uključivati takodje relevantne aktivnosti informisanja i izgradnju kapaciteta koji će se uspostavti tokom 2018. godine.

2019 1) Intervencije u okviru ovog prioriteta će uključivati takodje relevantne aktivnosti informisanja i izgradnju kapaciteta koji će se uspostavti tokom 2018. i 2019.

godine 2) Radiće se na ujednačavanju katastarskih dokumenata sa arhivama Srbije i donošenju odluku o grupi dokumenata koji se mogu uzeti kao dokaz o

imovinskim pravima na Kosovu



Ukupni troškovi za sprovodjeje ove mere su € 2,661,800 evra, od kojih 84.500 € su pokriveni iz budžeta Kosova, i € 2.577.300 uz učešće razvojnih partnera (USAID i

EC). Podela po godinama prema planiranjima je 1.245.850 € za 2017. i 1.415.950 € za 2018. godinu.

121


konkuretnost

Stvaranje efikasnog sistema svojinskih prava stvara pravnu sigurnost za investitore i samim tim povećava mogućnosti za investicije, a to stvara više mogućnosti za građane

da koriste imovinu kao zalog i na taj način poboljšava pristup finansijama. Generalno, uticaj toga obuhvata takodje i poboljšanje pokazatelja Svetske banke za poslovno

okru\enje , kao što su: smanjenje troškova registracije imovine, smanjenje ukupnog broja zakonsih procedura za registraciju imovine, broj dana potreban za registracija

imovine, poboljšanje indeksa upravljanja zemljišteem (pouzdanost infrastrukture, transparentnost informacija, geografska pokrivenost i rešavanje sporova oko zemljišta)


rezultati, u zapošljavanje i

socijalne grupe , posebno

kod pitanja polova

Jačanje imovinskih prava, omogućava ekonomsku autonomiju omogućava pojedincu, koje se pretvara u ekonomsko i društveno osnaživanju vlasnika imovine. Ovaj

uticaj je izraženiji i u slučaju osiguranja imovinskih prava žena, uticajući na njihovu ekonomsku nezavisnost i mogućnost lakšeg pristupa finansijama .

Reformska #11: Povečanje efikasnosti sudova smanjenjem nagomilovanih slu čajeva e

Kratak opis Efikasnost pravosuđa se obično meri brzinom i kvalitetom kojim je pravda bila zadovoljena. Međutim, procenjuje se da je pravosudni sistem na Kosovu je spor u rešavanju

predmeta (veliki broj primljenih predmeta za prekršaje, mnogi zastareli predmeti, mali broj rešavnih slučajeva je rezultirao nagomilovanjme predmeta), zatim

prozrokovajući visoke trokove transkacija: Fokusiranje za poboljšanje efikasnosti pravosudja treba da bude na smanjenjenje broj predmeta za prekršajna dela kroz

stimulacije i brze sporazume na sudu, privremeno povećanje zaposlenosti dotatne radne snage u rešavanju slučajeva, uključujući jačanje kapaciteta Administrativnog

odeljenja, odnosno fiskalno odeljenje Osnovnog suda u Prištini, uključujući oblasti poreza i carina, u cilju smanjenja broja nagomilovnih predmeta. Ova mera je nastavak

PER 2016-2018 i zasniva se na Nacionalnu strategiju razvoja i dokumentu agende evropske reforme.

Vremenski rok po

godinama t

2017 1) Da bi se ostvari nulti broj starih predmeta od 2020. godine u građanskim i krivičnim predmetima tokom 2017. godine će biti regrutovani 50 stručnih saradnika

kao što je dozvoljeno budžetom Kosova. Ove aktivnosti imaju za cilj smanjenje straih predmeta za 30% do kraja 2017. godine 2) Za podizanje kapacitet

Fiskalnog odljenja će u početku biti izvršena analiziran za povećanje broja sudija i stručnih saradnika. 3) Početkom 2017. godine da bi se nastavilo sa razvojem

sistema za krivičnu oblast, teška krivična dela i dela maloletnika U tom smislu će s e raditi na pripremi hardverske infrastrukture data centra i računarske mreže

sudova i tužilaštava. Ovo će uključivati aktivnosti za razvoj kapaciteta na osnovu plana obuke, počevši sa primenom u Osnovnom suda u Uroševcu koji je model

za SMIL testiranje.

2018 1) Do kraja 2018. nastijiće se smanjenje broja zaostalih predmeta z 60%. 2) To uključuje zapošljavanje sudija po potrebi, smanjenje predmet u fiskalnom

odeljenju i sprovođenje obuke za korisnike sistema i stavljanje u upotrebi u sudovima i tužilaštvima .

2019 Da bi se postigao cilj od 0% zaostalih predmeta do 2020. godine, nastaviće se u daljem napredovanju sudija u Fiskalnom odeljenju Osnovnog suda u Prištini u

skladu sa procenom i potpunom automatizacijom kosovskog pravosuđa



Aktivnost za ostvarenje nula zastarelih predmeta će uticati na budžet u iznosu od 700.000 evra za period 2017-2018. Pored toga tokom 2017. i 2018. godine, neto

direktan uticaj na budžet će biti € 350,000 € od kojih 330,000 evra imaju direktan uticaj na budžetske prihode (plate) i 20.000 imaju uticja na budžetsku potrošnju (opcioni

troškovi ). Troškovi za treću aktivnost su € 6,700,000. Ovde se uključuju troškove softvera i implementacije za uvođenje sistema integrisanog upravljanja predmetima što

omogućava raspodelu predmeta i pračenje od registracije do izvršenja.Iz Budžeta Kosova/SSK tokom 2017. godine su na raspolaganju 355,000 evra u od kojih 205,000

evra su za kupovinu računara i 150.000 evra, za audio opremu, ovaj iznos ima uticaj na budžetsku potrošnju


konkuretnost

Uticaj reformi na efikasnosti sudstva je indirektan na ekonomski rast, konkurentnost,, uticaj na SDI. Time vrenske uštede od smanjenja vremena rešavanja slučajeva su

velike. Pored brog pristup pravdi i,od sada na dalje, poboljšanje vladavine zakona , što bi moglo da privuče nove investicije, direktan uticaj na smanjenje vremena

rešavanja je vrednost za one koji traže pravdu na sudu. Da bi se utvrdila novčana vrednost uštede vremena analizirani su veliki troškovi arbitraže . Vrednost jednog

122

uštedjenog dana je 8,1 € utvrdjeni kao marginalni troškovi sudjenja/arbitraže podeljeno marginalnim uštedom vremena. Koristeći ovaj parametar, brzo rešavanja za

jedan slučaj štedi 2,5 hiljada evra, a kada to pomnožimo sa ukupnim brojem pristiglih slučajeva, ukupna uštedjena vrednost za društvo je 140 miliona evra.




kod pitanja polova

Reformska mera #12: Poboljšanje pristupa finansijama za MSP kroz Kosovski Fond za Garancije

Kratak opis Ova mera cilja da adresira jednu od glavnih prepreka za kosovska preduzeća. Proširenje garancije kredita i poboljšavanje informacije oko kredistke istorije preduzeća i

pojedinaca će omogućiti mnogim biznisima pristup na finansijama i niskim normama interesa. Znajući da Kosovski Fond za Garanciju Kredita (KFGK) je trenutno u prvoj

godini funksionisanja uglavnom se fokurirao na uspostavljanju saradnje sa svim komercijalnim bankama i povećanje kredita, nezavisno veličine, sektora, demografije, broja

zaposlenih, potencijala za povećanje itd., banka ili malih i srednjih preduzeća.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Uključuje prenos iznosa transfera sredstava od 1.000.000 evra u KFGK. Sa ciljem funkcionisanja fonda će biti obavljen izbor upravnog direktora i ispunjavanje

operativne strukture. 2) Biće nastavljeno sa potpisivanjem sporazuma sa komercijalnim bankama na Kosovu za uključivanje kreditskih portfolija u okviru garantnog

fonda.

2018 Radiće se na razvoju i pružanju programa obuke i promotivisanja za mala i srednja preduzeća i javnosti uopšte i nastavak obuke i promotivnih programa.

2019 Radiće se na razvoju i pružanju programa obuke i promotivisanja za mala i srednja preduzeća i javnosti uopšte i nastavak obuke i promotivnih programa.

Troškovi sprovođenja i


Vlada Kosova, odnosno KIESA/MTI će doprineti sa milion evra za 2017 godinu. Ovaj iznos je planiran sa nacrtom budžeta 2017 godine, u okviru planiranih troškova od

strane Agencije za Promovisanje i Razvoj privatnog sektora (MTI) u kategoriji subvencija i transfera. Drugi deo mere se očekuje alocirati kao tehnička pomoć od strane

USAID-a sa po 6.0 miliona evra za svaku godinu 2017 i 2018 godinu.


konkurenciju

Očekuje se da preko KFGK-a da se podržu više od 4150 kredita za mala i srednja preduzeća u iznosu od 360 miliona evra u kumulativnom iznosu. Bolji pristup finansijama

povećava mogućnost za razvoj inovacija i smanjenja rizika.

Očekivanisocijalni

rezultati, zapošljavanja i

socijalne grupe, posebno

pitanja rodne

ravnopravnosti

Preko ove mere možemo videti direktan uticaj u ekonomskom povećanju preko povećanja proizvoda, povećanog iznosa i profita. Predviđeno je da u prvih šest godina

funksionisanja fonda da se stvore više od 20000 novih radnih mesta. U posebnom ovaj uticaj može biti i veći za preduzeća koja se rukovode od žena i marginalizovanih grupa

u društvu.

Reformska mera#13: Spajanje carinske i poreske uprave za stvaranje jedinstvene agencije za naplatu prihoda

Kratak opis Jedan od glavnih aspekata reforma za tretiranje neformalne ekonomije je aktivnost ujedinjenja dvoje agencija za sakupljanje prihoda, odnosno Carine i Poreske

Administracije. Stvaranje jedne agencije za sakupljanje prihoda se osniva na potrebu poboljšanja usluga za one koji plaćaju porez, redukcija “poreza“ preko efektivnih

struktura sakupljanja prihoda. Kao rezultat ovo će povećati efikasnost i sakupljanje prihoda i iznos tokom ovog procesa će se smanjiti, kao i povećati će se automonija

institucionalnih struktura koje se bave sakupljanjem prihoda. Ova mera je nastavak PRE-a 2016-2017godine, i osniva se na Narodnu Strategiju za Razvoj i Strategiju za

Upravnu Reformu Javnih Finansija.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Očekuje se usvojiti zakon za Poresku Aganciju i Carine Kosova. 2) Takođe će se obuhvatiti među-institucionalna saradnja za dostizanje gradualne konvergencije

procesa i nastavnog procesa dvoje institucija. 3) Fokus će biti na organizativnoj strukturi agencije, obraćajući pažnju optimizmu procesa i sakupljanje poreza

smanjuvajući izvore, eliminisajući gubitak fondova i štedeći vreme. Zatim, potrebne zakonske izmene za stvaranje ujedinjene administracije sakupljenja prihoda. Sve

ovo će se osnovati na jednom master planu aktivnosti koji će se izraditi tokom 2017 godine, kako bi se orientisao dalji proces ujedinjenja

123

2018 Fokus će biti u sprovođenju modela dobrog upravljanja, sprovođenje zajedničkih aktivnosti, harnomizacija procesa i razvoja organizativne strukture.

2019 Očekuje se puna funksionalizacija agencije.


uticaj na godišnji budžetu

U budžetu za 2017 godinu u budžetu su 13, 552,624 evra za izgradnju objekta KPA-a / Carine za period 2017-2019 godine, odnosno 4,052,624 evra za 2017 godinu,

4,500,000 za 2018 godinu i 5,000,000 za 2019 godinu.


konkurenciju

Spajanjem dve agencije u jednoj agenciji za sakupljenje prihoda cilj je da se proširi poreska osnova i smanjivanje neformaliteta, koji će poboljšati konkurenciju na tržištu tako

što je pravednije i stimuliše rast formalnihpreduzeća i inovacije. Istovremeno će stvoriti mogućnosti za rast uslova slobodne konkurencije preduzeća kao i stvaranja boljih

uslova za investicije i ekonomski rast.

Očekivanisocijalnirezultati

, zapošljavanja i socijalne

grupe, posebno pitanja

rodne ravnopravnosti

Povećanje budžetskih prihoda koji će se ubrzati i od povećanja institucionalne efikasnosti jedince agencije za sakupljanje prihoda, će se stvoriti mogućnosti za ponovnu

raspodelu prihoda u za ciljne socijalne politike koje će uticati direktno na dobrobit građana.

Reformska mera#14: Poboljšanje politike i strateškog okvira i kapaciteta za istraživanje i inovacije

Kratak opis Cilj u okviru ovog prioriteta reforme je uspostavljanje čvrste strateške i pravne osnove i stvaranje odgovarajućeg okruženja za povećanje mogućnosti istraživanja u zemlji da

se istraga obavlja kao razvojna komponenta. Na osnovu ovog zakona za inovacije i transfer tehnologije i znanja će pomoći u stvaranju pravnog okvira interakcije akademske i

industrijske zajednice, dok nacionalni naučni program će definisati načine naučnog razvoja zemlje prema evropskim standardima. Takođe će se truditi da se poveća nivo

učešća ISH-a u evropskim i regionalnim programima i projektima, posebno u Horizon 2020. Takođe, fokus će biti na finansiranje malih naučnih projekata, finansiranje

mobilnosti naučnika u finansiranju objavljivanja u časopisima sa IF i publikacijama u zemlji, distribucija vaučera inovacije i deljenje nagrade naučnika godine.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Biće usvojen zakon za inovaciju i transfer znjanja i tehnologije, obuhvatajući i revidiranje i usvajanja nacrta strategije. 2) Nastaviće se sa pružanjem podrške preko

finansiranja 10 malih projekata naučnih istraga koje ciljaju podržavanju akademske zemlje i malih i srednjih preduzeća i 20 vaučera inovacije za mala i srednja

preduzeća. 3) 50 kratkoročnih mobiliteta za naučnike. 4) 20 grantova za studente doktorata u 500 najboljih unuverziteta i dodela nagrade naučnika godine i novog

naučnika godine.

2018 1) Radiće se na izradi i usvajanje sekondarnog zakonodavstva koji proizilazi iz novog zakona inovacije, obuhvatajući i stvaranje državnog saveta inovacije i

međuministarskog mehanizma na polju inovacije. 2) Nastaviće se sa pružanjem podrške preko finansiranja 10 malih projekata naučnih istraga koje ciljaju

podržavanju akademske zemlje i malih i srednjih preduzeća i 20 vaučera inovacije za mala i srednja preduzeća. 3) 50 kratkoročnih mobiliteta za naučnike. 4) 20

grantova za studente doktorata u 500 najboljih unuverziteta i dodela nagrade naučnika godine i novog naučnika godine.

2019 1) Glavna aktivnost će biti funkcionalizacija državnog saveta inovacije i međuministarskog mehanizma na polju inovacije. 2) Nastaviće se sa pružanjem podrške

preko finansiranja 10 malih projekata naučnih istraga koje ciljaju podržavanju akademske zemlje i malih i srednjih preduzeća i 20 vaučera inovacije za mala i srednja

preduzeća. 3) 50 kratkoročnih mobiliteta za naučnike. 4) 20 grantova za studente doktorata u 500 najboljih unuverziteta i dodela nagrade naučnika godine i novog

naučnika godine.



Za implementaciju aktivnosti tokom 2017-2019 godine, troškovi budžetskog planiranja su 560.000 evra za svaku godinu implementacije. Ovaj trošak je planirano sa nacrtom

budžeta 2017 godine, u okviru programa.


konkurenciju

Sa trenutnim budžetom i mogućnostima koje proizilaze iz takvog budžeta potencijalni uticaj u zemlji na konkurentnost će biti u velikoj meri simbolična. Bez jednog većeg

budžeta i bez konkurentske sposobnosti u međunarodnim programima, ne možemo očekivati da u tom periodu ima vidljivih efekta.

Očekivanisocijaln

irezultati, zapošljavanja i


pitanja rodne

ravnopravnosti

Kao što smo naveli u pogledu društvenih pitanja sa trenutnim kapacitetima, uticaj će biti simboličan. Ali u situaciji kada ce se primenjivati odredbe koje se odnose na mere

budžeta će uticati na razvoj istraživanja inovacija u smislu povećanja kapaciteta institucija i malih i srednjih preduzeća da zaposle nove radnike koji će dovesti do sve većeg

zapošljavanje istraživača prema ukupnom broju zaposlenih i broja istraživača zaposlenih u procentu stanovništva (prema OECD).

Reformska mera#15: Povećanje efikasnosti troškova međunarodnih komercijalnih transakcija

124

Kratak opis Olakšavanje trgovine u najširem smislu, može se definisati kao bilo koja mera ili grupe mera, u cilju povećanja efikasnosti troškova međunarodnih trgovinskih transakcija.

Regionalna trgovina u okviru CEFTA je još uvek u velikoj meri otežava procedura i formalnosti više dugotrajno i skupo, pogotovo prilikom prelaska granice koje odvajaju

zemlje članice. Pomaganje trgovine može da pomogne da se smanje ove prepreke - posebno, olakšanje trgovine odnosi se na pojednostavljivanje i standardizaciju svih

formalnosti i procedura na granici, za koje se očekuje da se smanje troškovi preko granice i, kao rezultat toga dalje proširenje trgovine. Prema OBT-u olakšavanje trgovine je

važno, jer:

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Sprovođenje procesa upravljanja rizicima u drugim organima na granici; 2) Efikasno sprovođenje programa za ovlašćene privredne subjekte; 3) Uspostavljanje

sporazuma o tranzitu sa Albanijom, 4) Razvoj pravnog i regulatornog okvira za prethodne odluke; 5) Izmena zakona i njegovo sprovođenje; dopunu i izmenu Zakona

o carinskim merama za zaštitu intelektualne svojine; 6) Stabilnost Nacionalnog komiteta za olakšavanje trgovine, pdizanje sveti i informisanja u privatnom sektoru;

7) Studija vremena obavljanja carinskih procedura.

2018 Objavljivanje taksa i naknada od strane carine i drugim organima na granici

2019 Razvoj jednog jedinog Nacionalnog prozora



Iz budžet Kosova su izdvojeni 18,000 evra svake godine od 2017 do 2019. Od ovog iznosa, 8.000 evra godišnje, planiraju da uspostave jedinstvenu tačku kontakta. Takođe

aktivnost za uspostavljanje jedinstvene tačku kontakta, očekuje se da će biti podržan od strane projekta koji finansira Evropska komisija tokom 2017-2019 godine, sa 25.000

evra (2017), 15.000 evra (2018) i 10,000 evra (2019).


konkurenciju

Analize pokazuju da na makro nivou, u nekim zemljama, smanjenje vremena za tržište za jedan dan može povećati privrednu aktivnost sa više od 5%. Na nivou preduzeća,

izvoznici u zemljama u razvoju da se efikasnije carinske agencije proizvode bolje i raznovrsniji, a izvoze više. OECD je zaključio da bi reforme za olakšavanje trgovine

smanjile troškove trgovanja na 15,5%. Prema OECD-u, olakšavanje trgovine se bavi lakšim komercijalnim transakcijama, bržim, efikasnijim i jeftinijim, olakšavajući

trgovinske tokova. Olakšava uvoz i izvoz robe i usluga, olakšavanje trgovine mere takođe povećava atraktivnost zemlje za strane direktne investicije.

Očekivanisocijalnirezultati

, zapošljavanja i socijalne

grupe, posebno pitanja

rodne ravnopravnosti

Ovom merom ciljamo da se poveća ulaganje u izgradnju ljudskih i institucionalnih kapaciteta, kao i stvaranje radnih mesta (na osnovu studija, nadogradnje olakšavanje

trgovine može dovesti do globalne koristi sa novim mestima za rad do 21 miliona, sa zemljama u razvoju koristi više od 18 miliona novih radnih mesta i zemljama u razvoju

da povećaju svoju radnu snagu za 3 miliona ljudi).

Reformska mera#16: Poboljšanje infrastrukture kvaliteta

Kratak opis Cilj ove mere je dalji razvoj infrastrukture kvaliteta (tehnički propisi i standardi) dovodeći zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU-a i njene implementacije kao osnova za

jačanje koordiniranog sistema međuinstitucionalne saradnje, podizanje svesti drugih biznisa i stranaka interesa i značaj ulozi infrastrukture kvaliteta i članstvo u evropskim i

međunarodnim organizacijama za standardizaciju. Opšti cilj poboljšanje kvaliteta infrastrukture je usklađivanje i sprovođenje zakonodavstva EU-a za okvir (NLF: 764/2008 /

EC, 765/2008 / EC, 768/2008 / EC, uključujući i direktivama novog pristupa i starog pristupa i Uredba 1025/2012 / EU) kako bi se: povećao kvalitet i sigurnosti proizvoda i

usluga na domaćem tržištu, integraciji tržišta u EU i drugim zemljama, kao i eliminisanje tehničkih prepreka u trgovini.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Očekuje se usvajanje amandmana na Zakonu o tehničkim zahtevima za proizvode i ocenjivanju usaglašenosti i dopuna sa drugim podzakonskim aktima i njihovoj

primeni. 2) Usvajanje novog građevinskih proizvoda i dopuni ga sa drugim podzakonskim aktima za određene građevinskih proizvoda i njihovu realizaciju u skladu

sa Uredbom (EU) Evropskog parlamenta. 305/2011; 3) Usvajanje Zakona o standardizaciji (novi zakon) i usvajanje / transpozicija novim evropskim i međunarodnim

standardima (4000novih standarda za: 2017-2019 godinu) dajući prednost harmonizovanim standardima. 4) Prenošenje propisa o građevinskim proizvodima (Uredba

305/2011 / EU), i liftovi (Direktiva 2014/33 / EU); 5) Biće organizovani i sastanci za saradnju i informacije preduzećima i drugim zainteresovanim stranama na

posebnim propisima koji se primenjuju na odgovarajućim oblastima (liftovi, građevinskih proizvoda, električne opreme, tekstilni proizvodi, obuća i bezbednosti

igračaka), povećanje broja i performanse tela za ocenjivanje usaglašenosti i povećanje svesti biznisa i drugih zainteresovanih strana o ulozi i značaju implementacije

standarda.

2018 1) Obaviće se ispunjenje sa podzakonskim aktima, što uključuje strukturiranje Kosovske agencije za standardizaciju, organizaciju i funkcionisanje tehničkim

pregledima i KPS. 2) Prenošenje propisa za obeležavanje tekstila i tekstilnih vlakana 1007/2011 / EU) i opremu za gas (Uredba 2016/426 / EU). 3) Biće organizovani

i sastanci za saradnju i informacije preduzećima i drugim zainteresovanim stranama na posebnim propisima koji se primenjuju na odgovarajućim oblastima (liftovi,

125

građevinskih proizvoda, električne opreme, tekstilni proizvodi, obuća i bezbednosti igračaka), povećanje broja i performanse tela za ocenjivanje usaglašenosti i

povećanje svesti biznisa i drugih zainteresovanih strana o ulozi i značaju implementacije standarda.

2019 1) Transpozicija propisa za mašinE(2006/42/EC + amandamenti) i lična zaštitna oprema (Uredba 2016/425/EU). 2) Biće organizovani i sastanci za saradnju i

informacije preduzećima i drugim zainteresovanim stranama na posebnim propisima koji se primenjuju na odgovarajućim oblastima (liftovi, građevinskih proizvoda,

električne opreme, tekstilni proizvodi, obuća i bezbednosti igračaka), povećanje broja i performanse tela za ocenjivanje usaglašenosti i povećanje svesti biznisa i

drugih zainteresovanih strana o ulozi i značaju implementacije standarda.



Aktivnosti za sprovođenje mera, iz budžeta Kosova od 66.300 evra planiranih svake godine od 2017 do 2019. Ovaj iznos je planiran sa Nacrt budžeta 2017 godine u Sektoru

industrije (MTI), u kategoriji robe i usluga, plate i dnevnice.


konkurenciju

Unapređenje infrastrukture kvaliteta je najpogodniji instrument i izdržljiv podići konkurentnost preduzeća. Kroz implementaciju tehničkog zakonodavstva i implementaciju

standarda, proizvodi Kosova postaju konkurentni nad onim uvoznim i kroz preduzeća ukazuju na to da lokalni proizvodi su bili izloženi istim zahtevima bezbednosti i da

sprovodi iste standarde kao proizvode uvezene iz evropskog tržišta. Pored toga, poboljšanje kvaliteta infrastrukture ima značajan uticaj na trgovinske integracije kao

preduzeća koje sprovode zakone Kosova kojim se transponuje zakone Evropske unije imaju mogućnost da izvozimo na domaćem tržištu Evropske unije, bez potrebe da

primeni dodatne uslove.

Očekivanisocijalni



pitanja rodne

ravnopravnosti

Poboljšanje kvaliteta infrastrukture pored direktnog uticaja na ekonomiju kroz povećanje konkurentnosti preduzeća i samim tim trgovna integracija, očekuje se da će imati širi

uticaj na društvo kroz promociju investicija privatnog sektora i podsticanje biznisa da sprovede standarde za postizanje kvalitet i bezbednost proizvoda koji zauzvrat

omogućiti kosovskih potrošača potrošnja sigurnijih proizvoda.

Reformska mera#17: Usklađivanje ponude i potražnje kroz razvoj standarda zanimanja i preispitivanje nastavnih planova i programa

Kratak opis Glavni cilj ove mere je usklađivanje obrazovanja i obuke sa zahtevima tržišta rada. Ovaj potez je nastavak RPE 2016 koji se odnosi na Nacionalne strategije razvoja, i

dokument evropske agende reformi. U okviru prioritetnih reformi su predstavljeni u kontekstu šire i bolje je navedeno u strateškom planu za obrazovanje na Kosovu 2017-

2021 godine, koji je usvojen u decembru 2016 godine. Tokom 2016 godine novi revidirani okvir kurikuluma Kosova i jezgra kurikuluma za tri nivoa pre univerzitetskih

programa su sastavljeni 61 slučajeva i pregledati sve tekstove u sadržaju. Takođe su organizovali dve konferencije i okrugle stolove sa poslovnim i drugim zainteresovanim

stranama u obrazovanju.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Izrada 20 novih standarda i verifikacija njihove profesije 2) Izrada plana i programa za AAP nastavnog programa na osnovu novog kurikuluma Kosova; 3) Pregled

AAP programa, planova i programa obuke i obuke trenera i nastavnika na osnovu kurikuluma MONT-a, MRSZ-a; 4) Razvoj nastavnog materijala za AAP za dva

profila prioritetnih za MONT i MRSZ-a i širenje novog nastavnog plana i programa za predškolske razrede, I, VI i X u svim školama.

2018 1) Izrada 10 novih standarda i verifikacija njihove struke 2) Proširenje novog nastavnog plana i programa za predškolski razred, II, VII i XI u svim školama; dizajn

najmanje tri novim obrazovnim programima za stručno obrazovanje i obuku sledeći zahtevima tržišta rada; obuka nastavnika za implementaciju novih nastavnih

planova i materijala za razvoj stručnog obrazovanja profila prioritet potrebama privrede.

2019 1) Izrada 10 novih standarda i verifikacija njihove struke.2) U 2019 godini će se raditi na širenju novog unapređenja nastavnih planova i programa za predškolski

razred, II, VII i XI u svim školama; obuka nastavnika za implementaciju novih nastavnih planova i materijala za razvoj stručnog obrazovanja profila prioritet

potrebama privrede.



Da bi se postigla aktivnosti za 2017 godinu su planirani 225,000 evra iz BKK i 112,000 evra od donatora, za 2018 godinu su planirani 275,000 evra iz BBK i 100,000 evra od

donatora, a za 2019 godinu je planirano 225,000 evra iz BBK i 100,000 evra od donatora.


konkurenciju

Sprovođenje ove mere će doprineti razvoju kvalifikovane radne snage i produktivniji, stvoriće mogućnosti za samozapošljavanje i zapošljavanje, podstiče inovacije i

poboljšava kvalitet i efikasnost proizvoda i preduzeća, kao i razvoj industrije.

126

Očekivanisocijalni



pitanja rodne

ravnopravnosti

Biće dugoročna i pratiće povećanje prihoda po zaposlenom i preduzeća, pomoći će privući strane investicije u isto vreme povećanje zaposlenosti i blagostanje građana.

Reformska mera#18: Implementacija i poboljšanje sistema karijere za nastavnike

Kratak opis Cilj ove mere je zasnovan na implementaciji sistema za stručno usavršavanje nastavnika i procenu učinka nastavnika, a sprovodi se kroz sistem licenciranja za nastavnike u

napredovanje u karijeri. Ovaj potez je nastavak RPE 2016 koji se odnosi na dokumenta Nacionalne strategije razvoja za agende evropske reforme. Takođe, prioritet je

zasnovan na nedavno usvojenog Strateškog plana za obrazovanje na Kosovu 2017-2021. Tokom 2016 godine revidiran je UA za licensiranje nastavnika, strateški okvir je

dizajniran da razvije profesionalne i obučene preko 2000 nastavnika za primjenu novog nastavnog plana i programa okvir Kosova u 71 škola. Oni su takođe obučeni 2400

nastavnika u drugim programima u okviru prirodnih nauka.

2017 1) Popunite pravni okvir za stručno usavršavanje nastavnika; 2) Obuka 8.000 nastavnika za realizaciju nastavnog plana za niže razrede osnovne škole, 1,6,10 u

opštem i stručnom obrazovanju; 3) Razmatranje i usvajanje strateškog okvira za razvoj nastavnika; 4) Izmjena i razvoj licenciranja baze podataka i ažuriranja

kataloga i davanje prioriteta programima akreditovana od strane MONT-a.

2018 1) Sprovođenje početni nastavnika uvodnog fazi (indukcija faza), pre početka karijeru; 2) Razvoj baze podataka za licenciranje po novom sistemu integracije šema

podaci SMIA-a MONT (sistem za upravljanje bazama podataka u obrazovanju); 3) Procjena učinka nastavnika (5%) promoviše sistem licenciranja; obuka 8000

nastavnika u realizaciji nastavnog plana za razrede, 2,7,11 u opšte i stručno obrazovanje; i stvaranje mehanizama implementacije strateškog okvira za razvoj

nastavnika.

2019 1) Biće nastavljeno sa obnavljanjem licenci i ocenjivanje nastavnika u procesu izdavanja dozvola. 2) relevantnosti do platni sistem od finansiranja formuli, 8000

obuka nastavnika za realizaciju nastavnog plana za razreda, 3,8,12 u opštem i stručnom obrazovanju i implementacije strateškog okvira za razvoj nastavnika na nivou

škole, DKA-a i MONT-a.



Za realizaciju planiranih aktivnosti za 2017 godine su 700,000 godine u CBK i Svetske banke programa (ESIP) 150,000 evra. Aktivnosti budžeta CBK u 2018 je planirano

600.000, dok je program Svetske banke (ESIP) 200.000 i aktivnosti budžeta CBK 2019 godine su planirani 600000, a program Svetske banke (ESIP) 550.000.


konkurenciju

Ova mera poboljšava i povećava rezultata učenika, kvalitet povećanje u obrazovnom sistemu. To povećava investicije i ekonomski razvoj.

Očekivanisocijalni



pitanja rodne

ravnopravnosti

Ova mera obezbeđuje bolje socijalne zaštite na nacionalnom nivou.

Reformska mera#19: Poboljšanje službe za zapošljavanje kroz stvaranje Agencije za zapošljavanje i aktivne mere na tržištu rada

Kratak opis Ova mera ima za cilj poboljšanje kapaciteta javnih službi za zapošljavanje (SHPP) za poboljšanje svoje usluge za nezaposlene i poslodavce. Koraci u 2016. da sprovede mere

uključuju usvajanje uredbe o unutrašnjoj organizaciji Agencije za zapošljavanje, kao nezavisnog tela. Sa stvaranje agencije bi trebalo da prate ne-javnih usluga. Sprovođenje

ove mere će rezultirati u planiranju, projektovanju, sprovođenje i praćenje efikasne aktivne mere na tržištu rada, povećanje zaposlenosti, bolje funkcionisanje tržišta rada i

sprovođenje "grant šeme" za ugrožene grupe, posebno za žene i mlade. Ovaj potez proizlazi iz sektorske strategije Ministarstva rada i socijalnog staranja (MRSZ) od 2015 do

2020 godine, a takođe je povezan sa SOT 2017-2019 godine.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Očekuje se da će se realizovati formalno stvaranje EARK, uključujući i prenos postojećih kadrova i sredstava iz MRSZ. 2) Trebalo bi da se na izradi pravila za

savetodavnog odbora i razvoj neophodne podzakonske regulative. 3) licenciranje ne-javnih pružaoca usluga za zapošljavanje u cilju poboljšanja isporuku mera

127

zapošljavanja (za implementaciju aktivnog tržišta rada). 4) Obuka savetnika za zapošljavanje i pregled rezultata. 5) Unapređenje informacionog sistema integracije

tržišta rada (ISTR) Upravni informacioni sistem obrazovanja (UISO). 6) Modernizacija usluga koje pružaju stručne obuke.

2018 1) Apliciranje sistema unutrašnje obuke Agencije, koja uključuje obuku za projektovanje, implementaciju i bolje praćenje aktivnih mera na tržištu rada; 2)

Realizacija programa obuke za jačanje tehničkih kapaciteta osoblja APRK-a o radu i obavljanju ne-javnih pružaoca usluga za zapošljavanje, koje mogu biti

ugovorena za implementaciju aktivnog tržišta rada; 3) Implementacija grant šeme (IPA) za aktivne mere na tržištu rada koji će ciljati ugroženim grupama, naročito

žena i mladih, što je direktna preporuka od zajedničkih zaključaka ekonomskoj i finansijskoj dijaloga.

2019 Nastavak interne obuke Agencije, sa povećanim fokusom na procene uticaja aktivnih mera na tržištu rada sa ciljem da se poboljša efekat takvih mera.


uticaj na godišnji budžeti

Za realizaciju aktivnosti vezanih za rad APRK-asu planirana 175,000 evra (2017), 130,000 evra (2018), 130,000 evra (2019), deo redovnog budžeta divizije zapošljavanje

(plate i dnevnice, robe i usluge). sistemske integracije tržišta rada informacije u okviru nacrta budžeta 2017 godine u kategoriji Kapitalni troškovi (MRSZ) su dodeljena

100.000 evra za 2017 godinu. Dok za primenu šeme plata subvencija za kategorije II, nacrt budžeta 2017 godine 9,0 miliona evra su planirani su za 2017 do 2019 (od 3.0

miliona) u kategoriji subvencija i transfera –Odeljenje za Zapošljavanje. Takođe, u okviru ove kategorije za 2017 godine planirani su 600.000 evra za modernizaciju usluga

koje se nude za stručnu obuku. Obzirom da, pošto IPA projekta, očekuje da podrži i druge aktivnosti aktivne mere zapošljavanja od 500.000 evra u 2018 i 2019 godini.


konkurenciju

Funkcionalnost APRK-aočekuje se da će poboljšanje usluga koje će povećati zapošljavanje lica koja traže posao. Ova mera ima za cilj da poboljša mogućnosti za održivo

zapošljavanje, posebno kroz jačanje službi za zapošljavanje, koji poboljšati ponudu radne snage; povećati zaposlenost, posebno među dugoročno nezaposlenih. Razne mere

aktivnog zapošljavanja su na meti pojedinaca i grupa, uključujući mlade, žene, osobe sa invaliditetom, manjinske grupe, ali i pojedinaca koji imaju za cilj da uspostave

sopstveni biznis.

Očekivanisocijalni



pitanja rodne

ravnopravnosti

Ova mera se fokusira na proširenje mogućnosti, posebno za ugrožene grupe, sa posebnim naglaskom na dugoročno nezaposlene, mlade, žene, manjinske grupe i osobe sa

invaliditetom. Biće proširen grant šeme za implementaciju aktivnog tržišta rada putem društvenih preduzeća, uključujući podršku socijalnog preduzeća sa fokusom na žene i

drugih grupa u nevolji - troškove već uključene u finansiranju većeg PATP-a. Takođe ima za cilj da smanji zavisnost od socijalnih šema.

Reformska mera#20: Poboljšanje zdravstvenih i socijalnih usluga

Kratak opis Predložena mera ima za cilj jačanje sistema socijalne zaštite kroz poboljšanje zdravlja i socijalnih službi. Ovaj potez ima za cilj da definiše održiv sistem za finansiranje

socijalnih usluga, kao i licenciranje NVO-a u pružanju socijalnih i porodičnih usluga; Dalja operacionalizacija institucionalne infrastrukture za stvaranje fonda zdravstvenog

osiguranja, uključujući i oslobođenje od zdravstvenog osiguranja za ciljne grupe u skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ova mera je zasnovan na nacrtu sektorske

strategije Ministarstva rada i socijalne zaštite (MRSZ), 2015-2020 godine.

Vremenski rok po

godinama

2017 1) Kreiranje i dizajn fainancimit formula za socijalne i porodične usluge (minimum 6% Opšteg Granta za socijalne usluge); 2) Uključivanje "Specifični Grant za

socijalne usluge" u sistemu finansiranja opština od strane centralne vlade, i da ga uključe u izmenama i dopunama Zakona o lokalnim finansijama; 3) Grant podrška

nevladinim organizacijama koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih i porodičnih usluga; 4) Razvoj, podršku i finansiranje socijalnih preduzeća koja pružaju

socijalne usluge; 5) Razvoj i unapređenje integrisanog informacionog sistema socijalnih davanja, što uključuje statističke podatke o rodno; 6) Prikupljanje premija

zdravstvenog osiguranja od strane građana; 7) Pokrivenost troškova premije za socijalne kategorije iz budžeta Kosova.

2018 1) Podrška sa grantovima za nevladine organizacije koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih i porodičnih usluga; 2) Razvoj, podršku i finansiranje socijalnih

preduzeća koja pružaju socijalne usluge; 3) razvoj i održavanje integrisanog informacionog sistema socijalnih plaćanja; 4) Izvršenje plaćanja za usluge zdravstvenog

osiguranja za pojedince.

2019 1) Podrška sa grantovima nevladinim organizacijama koje imaju dozvolu za pružanje socijalnih i porodičnih usluga; 2) Razvoj, podršku i finansiranje socijalnih

preduzeća koja pružaju usluge socijalne zaštite, 3) Razvoj i promocija integrisanog informacionog sistema socijalna davanja; 4) Pokrivenost troškova premije za

socijalne kategorije iz budžeta Kosova.

128



Troškovi planiranih aktivnosti u meri 20, planirana je u okviru budžeta projekta. Vrednost implementacije Zakona o zdravstvenom osiguranju 17,000,000 evra za 2017 do

2019 godine u okviru Ministarstva finansija "Kontigencija osiguranja" kategorije plate i dnevnice. Dok je ostatak budžeta 350,000 evra (2017), 500,000 evra (2018) i 700,000

evra (2019) je planirana u okviru budžeta za transfere Subvenicone i Odeljenje za socijalnu zaštitu (MRSZ).


konkurenciju

Ove aktivnosti će poboljšati pristup socijalnim uslugama i posebno kako bi se omogućilo bolje rezultate na zdravstvenu zaštitu kroz poboljšane zdravstvene zaštite. Ovom

merom se očekuje pozitivan uticaj na dobrobit različitih socijalnih kategorija, koja takođe treba da bude pogodna za poboljšanje performansi na tržištu rada i ukupnu

konkurentnost.

Očekivani socijalni



pitanja rodne

ravnopravnosti

Ova mera ima za cilj poboljšanje socijalnih usluga, posebno za marginalizovane grupe i osobe sa posebnim potrebama. Mera takođe ima za cilj da poboljša negu i usluge kroz

povećanje fonda za osiguranje javnog zdravlja.

129

TABELA 12: IZVJEŠTAVANJE O SPROVOĐENJU STRUKTURNIH MERA REFORMI U PER 2016-2018

Reformska mera #1: Pokretanje i primena elektronske nabavke

Kratak opis planiranih aktivnosti

za 2016 godinu

1. Pokretanje i primena modula e- tendera i e-žalbi e-nabavke; Podizanje svesti o javnoj nabavci kod ugovornih autoriteta , privrednih

subjekata i institucija za javne nabavke.

2. Izdavanje operativnih uputstava o e-nabavkama; Obuka svih zaposlenih javne nabavke za e-nabavke; Povećanje administrativnih

kapaciteta, osnovne i napredne obuke;

Da li su sprovedene planirane

kativnosti za 2016 godinu?

Delimično

Ako jesu /delimično, obuhvatiti:

- Opis preduzetih koraka

- Vremenski rok sprovedenih

aktivnosti

- Poteškoće i kašnjenja u

sprovodjenju

- Ako će reforma biti nastavljena u

2017 godini

Ako ne , objasnite zašto

1. Odlukom Vlade od 1. septembra ove godine počela ja obavezna primena modula e-tendera za autoritte centalnog nivoa. Što se tiče modul

e-žalbi , kompanija koja je odgovorna za uspostavljanje sistema e-nabavke usklađuje ovaj modul shodno promenma koje su izvršene novim

zakonom ZJN u vezi sa pitanjem žalbi.

Što se tiče podizanja svesti i transparentnost, sada novim Zakonom ugovorni autoriteti su obavezni da pripreme i dostave RKJN za

objavljivanje i obaveštenje o kuotizaciji cena , sa ciljem da ova procedura postaje transparentna.

Operativna uputstva o e-nabavkama objavljenih i ovom sajtu w.w.w.e-prokurimi.rks-gov.net:

Uputstvo za registraciju ugovornih autoriteta, Uputstvo za pripremu i obajvaljivanje tendera , Uputstvo za registraciju privrednih subjekata.

Priručnika za EO-Priprema i podnošenje ponuda.

Održaona je obuka bazičnog nivoa za ugovorne autoritetet na centralnom nivou, obuka za lokalni nivou su o toku održavanja, u okviru ovih

obuka je takođe uvodjen i modul e-nabavke.

Aktuelni troškovi sprovodjenja i

uticaj na godišnji budžet (navesti

odstupanja od procenjenih

troškova, ukoliko ih ima)

Budžet 2016 868, 340

Reformska mera #2: Izgradnja novog autoputa za Skopje i poboljšanje i rehabilitacija železničke linije 10

Kratak opis planiranih aktivnosti

za 2016 godinu

1. Putevi, nova gradnja - Izgradnja prioritetnih deonica autoputa Priština - Elez Han (R6), koji povezuje Koridor VIII Jugoistoëne Evrope

2. Željeznice: poboljšanje i / ili rehabilitacija: priprema detaljnog plana projekta za severni i južni deo železničke linije 10; i generala

rehabilitacija železničke linije 10 (granica sa Srbijom - Lešak - Kosovo Polje – Elez Han - granica sa Makedonijom)


kativnosti za 2016 godinu??

Da




aktivnosti


sprovodjenju.

Projekat se sprovodi u skladu sa dinamičkim planom radova, radovi se nastavljaju u deonicama C1 i C2 i C3 autoputa

Redovni sastanci su održani sa predstavnicima Bechtel Enka i Nadzorne kompanije Hill International u vezi sa tokom implementacije projekta i

sa pitanjem razmeštanja instalacije u deonicama C1 i C2 autoputa.

Redovni sastanci su održani i koordinisane su aktivnosti sa predstavnicima vladinih institucija i opštinskih skupština, u vezi sa njihovim

specifičnim zahtevima tokom implementacije projekta.

I pored određenih poteškoća, dinamika realizacije planiranih radova teče prema predvidjenom roku.

Navedene reforme će se nastaviti u 2017 godini, kada je predvidjen završetak deonice C2 priključak Babuš – priključenje Uroševac –

priključenje Doganaj, novembar 2017 otvaranje trase u deonici i C3 priključenje Doganaj- Elez Han koji se očekuje da će biti završen u

decembru 2018 godine .

130


2017 godini

Ako ne , objasnite zašto.

2. Sve aktivnosti planirane za ovu godinu su u potpunosti implementirane, a izvršenje i završetak ovog projekta očekuje se do kraja 2016.

godine.

INFRAKOS, odnosno Jedinica za implementaciju projekta (PIU) ove kompanije je preduzela sve potrebne korake za pračenje i nadgledanje

nad sprovođenje dizajn projekta od strane angažovane kompanije počinjene u prvoj fazi, upoređivanjem i analiziranjem na stručan način

sprovođenje ovog projekta u odnosu na preoketne kriterijume i potpisani ugovor sa izvođačem radova.

Vremenski rok za završetak ovog projekta je četvrti kvartal, odnosno kraj 2016. Godine.

I pored određenih poteškoća, dinamika realizacije planiranih radova teče po predvidejneim rokovima

Navedene reforme će se nastaviti u 2017, kada se očekuje da počne generalna rehabilitacija prve faze i detlanog tehnićkog dizajn projekta za

drugu fazu.





1. Projekat u potpunosti se finansira iz budžeta Kosova, vrednost budžetskih sredstava za 2016. je 148 miliona. Evra, dok u 2017 godini .,

predviđa se da će biti izdvojeno 200 mil. Evro, za potrebe realizacije projekta.

2. Ukupni troškovi izrade projekta za prvu fazu su 1,84 miliona evra, i ova vrednost nema uticaja na godišnji budžet države , jer je ceo iznos

dat kao granta od VBIF. Važno je napomenuti da ovaj projekat se realizuje u skladu sa planiranim troškovima i neće biti odstupanja od

procenjenih troškova unapred.

Reformska mera #3: Dalji razvoj kapaciteta za prozvodnju energjie

Përshkrim i shkurtër i veprimeve të

planifikuara për vitin 2016

Potisivanaj ugoovra sa investitorom Contur Global;

Objavljivanje procesa međunarodnog konkursa za izgradnju “Kosova e Re”;

Potpisivanje ugovora o studiji izvodljivosti za rehabilitaciju TE Kosovo B;

Aranžiranje tehničk pomoć EK u okviru IPA II za dekomisioniranje TE Kosovo A;

Obavljanje analize uticaja na životnu sredinu i finalizacija detaljnog plana.

A janë zbatuar veprimet e

planifikuara për vitin 2016?

Ne.

Ne. (Objavljivanje proces konkurisanja za EPC je povezano sa drugom fazom Projekta, (Finansijski zaključak).

Delimično (Aktivnost za realizaciju studije izvodljivost za rehabilitaciju TE Kosovo B je projekat koji se podržava u okviru IPA 2014. Projekat je

u toku i očekuje se de će biti završen u periodu K2 2017)

Ne (Proces izbora teničke pomoći je je ponovo tenderisala kancelarija EU)

Ne (Proces izbora teničke pomoći je ponovo tenderisala kancelarija EU)

Nëse po/pjesërisht, të përfshihet:

- Përshkrimi i hapave të ndërmarra

- Afati kohor i veprimeve të

zbatuara

- Vështirësitë dhe vonesat në

zbatim

- Nëse reforma do të vazhdojë në

vitin 2017

Nëse jo, shpjegoni pse

1 Razgovori za okončanje prve fazu projekta "Komercijalni zakjlučaka " se nastavljaju i očekuje se da će biti zaključeni ovi sporzuma

početkom 2017 godine . Pored toga, istovemeno se radi na finalizaciji "Finansijskog zaključka", koji se očekuje da će se završi tokom 2017

godine.

2 Objavljivanje procesa javnog nadmetanja za izgradnju Kosova e Re će obaviti izabrani investitor. Ovaj proces se očekuje da se održi tokom

2017. godine.

3 Projekat se odvija po planu i očekuje se da bude završen u periodu K2 2017 godine.

4 Aranžiranje tehničke pomoći EK u okviru IPA 2014 nije realizovano jer su procedure tendera ponavljene od strane Kancelarije EU na

Kosovu. Pomoć se očekuje da se aranžira u prvoj polovini 2017. godine.

5 Obavljneje procene uticaja na životnu sredinu i socijalno stanje, kao iizradu detaljnog plana za fizško demontiranje objekata - ova aktivnost je

planirana da se odvija uz podrške tehničke pomoći. Pošto nije bilo pomoći zbog toga nije odvijena neka aktivnost.

Kostoja aktuale e zbatimit dhe

ndikimi mbi buxhetin vjetor

(specifikoni devijimin nga kostot e

vlerësuara nëse ka)

1 Nema troškova

2 Nema troškova

3 Koštanje studije izvodljivost za rehabilitaciju TE Kosovo B iznosi €1.5mil. To su fondovi EU.a u okviru IPA 2014. i BK 3.1 mil.

4 & 5 Troškovi tehničke pomoći i studije Procene uticaja na životnu sredinu iznosi €1.5 mil. To su fondovi Eu-a u okviru IPA 2014.

131

Reformska mera #4: Samnjenje potrošnje energjie putem mera energetske efikasnosti

Kratak opis planiranih aktivnosti za

2016 godinu

1.Investicije EE i RE u zgradama centralne vlade –Prihvatljivo finansiranje potprojekata za EE i ER u zgradama centralne vlade –oko 140

zgrada

2. Investicioni pilot program za EE u opštinama - Program uključuje 1-2 runde konkurentnih poziva poslednjih godina projekta opštinskih

predloga za grantove za podršku poboljšanja rasvete u zgradama i ulične rasvete sa nekim zahtevima sufinansiranja, ili možda budžetski

mehanizam da se obnovi deo fondova.

3. Tehničke studije i nadzor. Ovo uključuje konsultacije za podršku komponenti investicija , uključujući i pregled energjie u zgradama, izradu

detaljnih dizajna kao i tendersku dokumentaciju i nadzor nad izgradnjom.

4. Obuka kompanija - podrška za obuku namenjene kompanijama, građevinskim firmama i ostalim pružaocima usluga EE / RE.



Delimično

Ne

Da

Ne




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. Pripremljenisu dizajni za prvih 19 objekata, kao što je i planirano. Takođe, dve kompanije izabrane za sprovođenje mjera su počele sa

sprovodjenjem projekta. Međutim, postoje kašnjenja u sprovođenju zbog vremenskih neprilika .

2. Sprovodjenje se očekuje da počene ove godine.

3. Završen je kao što je planirano u 2016. godine.

4. Završena je kao što je planirano (12 kompanija i 7 službenika uglavnom revizori energjie , finansiranje je obavljneo direktno u SB).





1. Finansijski investicioni troškovi iznose 4,5 miliona evra. - Pozajmljivanje od Svetske banke.

2. Za realizaciju ovog pilot programa planirano je oko € 6,5 mil. – od IPA II, opština i MER

3. Realizacija u vrednosti od € 110 hiljada - finansirano zaduživanjem od Svetske banke.

4. Finansiranje obuka je obavljeno direktno od Svetske banke.

Reformask mera #5: Poljoprivredna infrasrukura za agro -biznise


2016 godinu

1. Povećanje pokrivenosti sistema za navodnjavanje;

2. Razvoj poljoprivredne tržišne infrastrukture za prodaju na veliko;

3. Povećanje broj jedinica laboratorijskih ispitivanja za proveru kvaliteta privatne proizvodnje semena i poboljšanje fitosanitarnih mera;



Delimično

Da

Delimično




aktivnosti


sprovodjenju

U početku jepripremljen program, pripremljena je potrebna dokumentacija, uputstva za primenu , informativne sesije, pružane su obuke za

pripremu aplikacija i poslovnih planova, otvarne je poziv za apliciranje . Primljene su se aplikacije , obavljene su administrativne kontrole,

odabrane su aplikacije na osnovu kriterijuma pripremljenih i objavljenih unapred, obavešteni su korisnici,obavljene su kontrole na terenu pre

početka investicije i nakon završetka investicija, izvršene su isplate!

Rok za realizaciju svih aktivnosti ja godišnji , i počinje od sredine februara i završava se zaključenjem fiskalne godine 23. decembra!

132


2017 godini


Veliki broj aplokacija/apsorpcioni kapacitet mnogo veći u odnosu na sposobnost ponuda koje ima MPŠRR, kao i vrlo kratak rok od početka

ulaganja do izvršenja budžeta, u ovom kontekstu MPŠRR bi bilo u korist višegodišnjeg planiranja projekta i mogućnosti koriščenja budžeta i

nakon završetka fiskalne godine!

Mere nastavljaju da se primenjuju i u narednim godinama.



odstupanja od procenjenih troškova,

ukoliko ih ima)

Sprovodjenje ove mere je koštalo 46,000,000€ i ne prdvidjaju se odstupanja od predvidjenog budžeta

Reformska mera #6: Konsolidacija poljoprivrednog zemljišta


2016 godinu

Ova mera ima za cilj uredjenje /konsolidaciju poljoprivrednog zemljišta grupisanjem i stvaranjem velikih i konsoldovanih parcela, sa ciljem

povećanja njihove veličine, što će dovesti do povećanja prosečne veličine farmi. To će imati direktan uticaj na rast poljoprivredne

produktivnosti i konkurentnosti na tržištu



Da




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


Zvanični sastanci sa svim visokim predstavnicima institucija-interesnih strana uključenih u ovaj projekat

Odredjivanje zone za studiju izvodljivosti i katastarske dokumentacije i stanja na terenu

Održavanje informativnih sastanaka sa vlasnicima i nosiocima interesa u ovoj zoni u kojoj je predviđeno da se razvija projekat

Održavanje obuke i seminara sa glavnim predstavnicima institucija –Interesne strane u vezui sa "Dobrovoljnom konsolidacijom

poljoprivrednog zemljišta po metodologiji FAO.

Održan je sastanak sa opštinskom komisijom za uredjenje zemljišta u opštini Vitia i posećena je zona u kojoj se razvija projekat dobrovoljnog

uređenja zemljišta!

U periodu od.22.12 .2015 do 01.12.2016.godine završena je druga faza implementacije dobrovoljne konsolidacije u opštini Vitina, odnosno u

sedam katastarskih zona je završena dobrovoljna konsolidacija u površini od 2296,66 ha.

Teškoće i kašnjenja su povezani sa dokumentacijom vlasništva nad zemljištem i problemi oko saglanosti strana za menjanje i uredjivanje

parcela!

Reforma se nastavlja i tokom 2017 god.





Troškovi realizacije ove mere za 2016 godinu iznose 448,862.54 €

Reformska mera #7: Utvrdjivanje potencijala za grupisani razvoj industrije


2016 godinu

1. Funkcionalizacija Saveta/ Foruma za izradu politika za podsticanje konkurentnosti i preduzetništva u industrijskim sektorima

2. Podrška razvoju grupacija / lastera - analize, obuka osoblja i relevantnih biznisa u vezi sa delovanjme u industrijskim klasterima.

3. Istraživanje o lancima snabdevanja za potencijalne sektore industrije – utvrdjivanje nedostajućih karika i mera za njihov razvoj



Da, delimično


133



aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. Izvršene su 4 studije o lancu vrednosti u okviru sektora prerade metala/obnovljive energije (Biomasa, Vetar, Voda, Električna mreža)

2. Završena je prva faza procesa osnivanja industrijskih klastera u sektoru prerade metala. U tom okviru , identifikovani su odgovarajuči

vladini i nevladini akteri podržavaoci; održani su sastanci za izradu obaveza i razmenjeni su u pisanoj formi konačni predlozi; organizovana

su 3 okrugla stola sa biznisima zainteresovana da bude deo ovog klastera; bilo je posete kompanijama u cilju analiziranja i predstavljanja

koncepta industrijskog klastera i uloge svakog aktera; održana su tri sastanka sa predstavnicima akademskog sektora -,UP, Fakultet tehničkih

nauka UP; diskutovano je i razmenjnei su nacrt obaveza sa svake strane

3. Počeo je Proces pripreme studijs i procene situacije u industrijskom sektoru na Kosovu i utvrđivanre su forme programa podrške za razvoj

industrijskih klastera





Za realizaciju aktivnosti u okviru ove mere predviđeni su troškovi u iznou € 2.017.280 kao deo tehničke pomoći

Reformska mera #8: Proširenje relevantne infrastrukture za mreže TIK i usluge socio-ekonomskog razvoja


2016 godinu

Implementacija pilot projekta "Žene na radu u internet" U dve opštine (100 žena); i obuka 90 mladih ljudi u periodu od 12 meseci za TIK,

popračeno praktičnim programima tokom jedne godine u kompanija članica STIKK kroz usluge STIKK za smeštaj studenata, što će im

pomoći da primenjuju u praksi novostečenih sposobnosti i pokazuju njihove sposobnosti ked potencijalnih poslodavaca.



Delimično




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


• Nacionalni savet za investicije (avgust 2016) je odlučio da prva komponenta programa KODE uđu u spisak prioritetnih projekata za

pozajmljivanje u okviru Klauzule investicija.

• Što se tiče razvoja sposbnosti, kao deo sprovođenja večeg programa (Program KODE), MER je koristilo ove godine (2016) detaljan izveštaj

Svetske banke, koji identifikuje konkretne mehanizme za razvoj sposobnosti za digitalnu ekonomiju e među mladim ljudima na Kosovu.

• Posebna pažnja je posvećena omogučavanju programima obuke za radana mesta sa sposbnostima za digitalnu ekonomiju. Elementi

dizajniranja programa uključuju razvoj metoda nastavnog plana, načina pružanja obuke, načina finansiranja, itd

U kontekstu obuke i razvoja digitalnih veština, MER uz podršku Svetske banke je sprovelo u dve opštine pilot projekta "Žene na radu Online

- WOW" koji je imao za cilj obuku i obuhvatanje 100 žena u radu online, i poslužiće kao dobra vežba za veće intervencije preko programskih

KODE.

Pilot Faza izgradnje kapaciteta je obuhvatila obuku za tehničke i “meke” (technical and soft skills) koje su najviše traene veštine za poslove u

međunarodnim online platformma . WOW pilot je dao pozitivne rezultate, pri čemu su 56% žena su ostvarile najmanje jedan ugovor /onlin

rad.





Za realizaciju aktivnosti koje su sprovedene u 2016 godin ., bilo je troškova koji su pokriveni donaciojm od Svetske banke (WOW projekat i

izveštaj koji je proizašao iz studiji o digitalnim veštinama ).

Reformska mera #9: Razvoj politika zasnovanih na podacima


2016 godinu

1. Osnivanj regulatorne jedinice kvaliteta i izgradnju kapaciteta unutar administracije

2. 25 trenera RIA resornih ministarstava obučeno je i sertifikovano

134



Ne

Da




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. Preispitivanjem Strategije za bolju regulativu utrdjeno je da jedinica za dobru regulative treba da bude smeštena u okviru postojećih

struktura Kancelarije premijera.

2. Certifikovani su treneri za RIA kao što je planirano.





Reformska mera #10: Jačanje Sistema imovinskih prava


2016 godinu

1. Izrada i usvajanje strategije o imovinskim pravima

2. Usvajanje koncepta dokumenta za javnu imovinu



Da

Da




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. Usvojena je Nacionalna strategija o imovinskim pravima 2017-2020

2. Koncept dokumenta za javnu inovinu je usvojen od strane Vlade Kosova

Kostoja aktuale e zbatimit dhe

ndikimi mbi buxhetin vjetor

(specifikoni devijimin nga kostot e

vlerësuara nëse ka)

Proces izrade i usvajanja Nacionalne strategije za imovinska prava je podržaona Projektom USAID-ia za movinska prava, dok za drugi drugu

aktivnost-izrada koncep dokumenta za javnu imovinu nije bilo budžetskih implikacija.

Reformska mera #11: Povečanje efiksanosti sudova


2016 godinu

1. Izmena pravnog okvira, na način na koji će se pravosudni sistem će se baviti prekršajima samo ako su sankcije sporne među strankama.

2. Stimulacija ranih plačanja novačanih kazni za prekršaj smanjujući kazne plaćene u roku od 72 časova i povećavajući kazne u slučaju

kašnjenja ili prenošenja rešavanja na sudu.

3. Rasterečenje sudskog sistema zaostalih predmeta kroz stvaranje posebnog tima od 100 ljudi za smanjenje nagomilovanih predmeta , koji bi

u roku od četiri godine rada mogli da reše zaostalie građanske i krivične predmete pomagajući sudijama u izradu presuda .

4. Očuvanje pozitivne norme čišćenja nagomilovanih predmeta kroz optimizaciju sistema za upravljanje predmetima i sistema za upravljanje

predmetima kroz korišćenje informacionih tehnologija

135



Da

Delimično

Ne

Delimično




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


Pravno odeljenje Sekretarijata Sudskog saveta Kosova, trenutno, između ostalog, radi na izradi Akcionog plana za implementaciju Zakona

br.05 / L-087 o prekršajima koja je usvojen 5. avgusta 2016., od strane Skupštine Republike Kosova .

Akcioni plan će biti završen do kraja oktobra.

Finalizirani Akcioni plan će biti poslat sudovima kako bi se upoznali sa istim i biti spremni za primenu Zakona o prekršajima br.05 / L-087,

koji stupa na snagu u januaru 2017 godine .

SSK nije uspeo da to sprovede zbog budžetskih ograničenja sa kojima se trenutno suočava. Poslednjim zakonom o budžetu za 2016. godinu

koji ne SSK ne samo da nije uspeo da poveča broj dodatnih mesta u okviru ovog cilja, nego i nije uspeo popuni pozicij dozvoljene budžetom

zbog budžetskih ograničenja

SSK je u toku primene projekat SMIL koji je suočen sa kašnjenja u primeni . Trenutno, očekujemo da na kraju 2016 godine uved kao pilot

projekat u nekom sudu na Kosovu gde će se obezbediti očuvanje pozitivne norme očišćenj nagomilovanih predmeta kroz optimizaciju

sistema za upravljanje slučajevima





Reformska mera #12: Poboljšanje pristupa finansijama za MSP na Kosovu


2016 godinu

Regulisnja organizatvnih struktura ,

Formiranje Borda direktora,

Doprinos u EVR 3,000,000 evra uosnivački kapital

Potpisivanje sporazuma sa komercijalnim bankama



Da

Da

Delimično

Da , sa pet komercijalnim bankama koje su aplicirale




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


U skladu sa sporazumom između MTI i donator, MTI je duno da tokom 2015-2017 doprinese sa 3.000.000 u osnivačkom kapitalu

Kosovskog fond za kreditne garancije p 1.000.000 evra godišnje.tokom 2015-2017 godine. MTI je do sada je transferisalo 2.000.000 EUR u

osnivačkom kapitali FKKG i nastviće sa poslednjim 1.000.000 evra u 2017. godini.

136





Troškovi ukupno EUR 3,000,000 od kojih EUR 2,000,000 je realizovano realizuar – bez transfera na osnovački kapital KFKG-a – i EUR

1,000,000 ostaje da se transferišu u 2017 godini .

Reformska mera #13: Poboljšanje i upravljnja korporacija imovinom u državnom vlasništvu


2016 godinu

Usvajanje koncept dokumenta za Zakon o JP-ima



Ne




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


Nije usvojen koncept dokument za Zakon o javnim preduzećima, reforma kao takva će se nastaviti, ali nije obuhvačena u PER 2017-2019





Reformska mera #14: Spajanje Carine i Poreske uprave, stvaranjem samo jedne agencije za prikupljanje prihoda


2016 godinu

Grupa za koordinaciju i njene podgrupe se fokusiraju na izradi zakonske osnove i akcionog plana; Vlada se prosledjuje u Skupštini, Zakona o

Agenciji za prikupljanje prihoda. Nakon usvajanja zakona počinje formalno spajanje Carina i Poreske uprave.



Da, delimično




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. Podgrupa za izradu Nacrta zakona o PUCK je završila nacrt ovg zakona koji su planirali da se uputi na javnu raspravu sa zainteresovanim

stranama.

2. Podgrupa za izradu plana je pripremila plan koji uključuje detaljan opis aktivnosti koje treba biti realizovani u cilju sprovođenja reforme.

Poredtoga, u planu su uključeni i vrmenenski rokovi sproovdjenje istih. U cilju realizacije aktivnosti prema bude lakšei i efikasniji.

3. Koordinaciona grupa za PUCK, počela je prve aktivnosti oko efikasnog modela upravljanja, stvarajući podgrupe za organizacione jedinice

koje će biti pogođene spajanjem i PUK i CK. Ovaj model upravljanja planirano se da preko međunarodnih eksperata obogaćuju dodatnim

elementim iz najboljih međunarodnih praksi.





Reformska mera #15: Odvijanje saradnje izmedju biznisa i akademije preko grantova za istraživanja i stimulacija za inovacije

137


2016 godinu

Usvajanje Strategije za inovacije ;

Osnivanje Saveta za inovacije;.

Raspodele vaučera za inovacije;.

Raspodela grantova e za istraživačke projekte;

Aktivivnosti za podizanje svesti.



Ne

Ne

Da

Da

Da




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. Obavljen je niz poboljšanja i ažuriranja u tekstu strategije za inovacije. Ista nije dobil zeleno svetlo od KPR-a za podnošenje u Vladi .

Zbog toga je odlučeno da se postojeći nacrt strategije preispita i prosledi na usvajanje tokom 2017. godine.

2. Nije formiran Savet za inovacije, jer će to sada biti određen o Zakonom o inovacijama.

3. Objavljen je poziv za vaučera inovacija i planirani sub ii 20 takvih. Konkurs je bio dlimično uspešan zbog nezinteresovanja MSP-a.

Reforma će se nastavitii u 2017. Glavne poteškoće u sprovođenju aktivnosti se odnose na nedostatak interesovanja i neorijentacije preduzeća za

inovacije.

4. Grantovi za male projekte su uspešno dodeljeni . Proglašeno je 17 novih korisnika i nastavljeno je finansiranja za 8 starijih korisnika.

Aktivnost će se nastaviti i u 2017 godini.

5. MONT je organizovalo četiri kampanje za podizanje svesti u vidu mini-konferencija i konferencija. U nedelji nauke je bila organizovana

posebna sesija za inovacije, i isto tako su organizavana tri mini foruma sa zainteresovanim stranama. Aktivnost će se nastavitii tokom 2017.

godine.





Usvajanje i sprovođenje aktivnosti iz Strategije za inovacije u 2017. će zahtevati dodatni budžet od 1. 3 miliona koje nisu bile predviđene u

godišnjem budžetu.

Za aktivnosti 3, 4 i 5 budžet je predvidjen

Reformska mera #16: Podsticanje biznisa na poboljšanje kvaliteta proizvoda


2016 godinu

1. Usvajanje novih evropskih i medjunarodnih sandarda i ( 1400 novih standarda 2016)

2. Završetak postojećih laboratorija i osnivanje novih laboratorija

3. Povećanj broja programa za ocenjivanje usaglašenosti

4. Podizanje svesti biznisa na kvalitet infrastrukture i podrška biznisima za sprovođenje standarda



Da

Da




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini

1. Do novembra 2016 godine usvojeni su 1201 standarda dok za decembru su u proces još 100 standarda.

2. Uz podršku RGF ispunjene su sve aktivnosti predvidjene za podizanje svesti u vezi sa infrastrukturom kvaliteta i podrškom biznisa za

sprovođenje standarda.

Reforma će se nastaviti i tokom 2017. godine.

138






Troškovi za usvojene standarde u 2016 godini iznos 15-18 hiljada evra.

Podrška od projekta FMG.

Reformska mera #17: Bolja veza izmedju obrazovanja i tržišta rada


2016 godinu

1. Osiguranje kvaliteta obuke, preispitivanje nastavnih planova i programa i akreditaciju novih kvalifikacija 30000

2. Proširenje novog nastavnog plana i programa za sve ostale škole, dok istovremeno se preduzima procena efikasnosti u pilot školama (10%) i

sistematsko korigovanje gde je to potrebno

3. Preispitivanje postojećih tekstova kako bi bolje odgovarali potrebama studenata , uključujući i razvoj novih udžbenika prema rezultatima

nastave-učenja, dok zbog karakteristika koje ima SOO biće osnovnih tekstova za određene profile i druge nastavne materijale.

4. Implementacija pilot sistema SOO pomešan sa elementima dvostruke nastave- učenja dvostruko (kombinacija nastave-učenja u školama i

preduzećima) počevši sa prioritetnim oblastima i nastavljajući SOO prema suštinskom diplomirana u SOO za tržište rada, itd



Delimično

Delimično

Delimično

Delimično




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. U periodu od januara do oktobra da bi se obezbedio kvalitet presipitani su program obuke od MRSZ, se usvojene su kao validne 27

kvalifikacija od strane Nacionalnog autoriteta za kvalifikacije

Teškoće: Prispitivanje kurikuluma stručnog obrazovanja na osnovu Okvira programskih jezgra

2. Tokom 2016. godine,preispitovana su 4 dokumenta: novi okvir kurikuluma i tri okvir jezgra za tri nivoa preduniverzitetskog obrazovanja;

izradjeno je 61 predmetnih planova i programa za predškolske razrede, I, VI i X.

Teškoće: Na osnovu procene izvršene u pilot školama (10%) je uočeno da nastavnici nisu mogli da razrade krikulumsko jezgro sa predmetnim

nastavnim planom i programom, zbog čega proces je centralizovan i izradjeni su su predmetni planovi i programi i primnjeni u 94 škola na

Kosovu. Tokom 2017-2018 školske godine proces će biti proširen pu svim školama.

3. Tokom perioda februara do septembra, presipitani su svi postojeći školsski udžbenici preduniverzitetskog obrazovanja i sipravljane su

naučne netačnosti i greške, i izradjeni su nastavni materijali za 120 modula profile stručnog obrazovanja. Tokom naredne godine će se

nastaviti sa razvojem novih udžbenika na osnovu predmetnih programa i očekivanih rezultata novog nastavnog plana i programa.

Teškoće, zbog nedostatka budžeta nije bilo u mogućnosti za stvaranje grupa stručnjaka iz relevantnih oblasti u reviziji udžbenika, ali reviziju su

obavii nastavnici odgovarajućih predmeta i sami autori udžbenika

4. U periodu januar-oktobar organizovani su okrugli stolovi, dve konferencije i drugi skupovi sa relevantnim akterima stručnog obrazovanja i

osposobjavanja i biznis za poboljšanje izvodjenja dvostrukg učenja –nastave u školi i preduzeću u što je rezultiralo podizanjem učenika u

realizacije stručne prakse u preduzećima.

Poteškoće: sami učenici nisu pokazali interesovanje da se upisuju u pilot projektu za profil "Tehnologija proizvodnje obuce i galnaterije" i

pored toga što je obezbedjeno putovanje i hrana od strane preduzeča Solid, s druge strane nije bilo drugih preduzeća koja su podržaala pilot

projekta dvostrukog učenja škola -preduzeće.

Reforma će se nastavitii tokom 2017 godine.





1. Obezbedjivanje kvalitetne obuke, prispitivanje nastavnog plana i programa i akreditaciju novih kvalifikacija - 30 .000 evra

2. Proširenje novog nastavnog plana i programa - 50.000 evra

3. Prispitivanje postojećih udžbenika - nije bilo

4. Implementacija pilot sistema SOO pomešan sa elementima dvostrukoog učenja (kombinaciji nastave i učenja u školama u preduzećima )

20.000 od donatora

5. Nema konkretnog odstupanja

139

Reformska mera 18: Dalje jačanje službi javnog zapošljavanja putem operacionalzacije Agencije za zapošljavanje


2016 godinu

1. Funkcionalnost i jačanje kapaciteta Agencije Republike Kosovo za zapošljavanje;

2. Licenciranje nejavnih ponudjača zapošljavanja;

3. Razvoj sistema obuke uz rad za osoblje AZRK i pruanje modula obuke trenera za CSO;

4. Pružanje opreme za nove i postoječe centrove ; i regrutovanje jednog broja trenera za nove radne centre ;

5. Razvoj podzakonskog akta za regulisanje procedure za postvlajanje proizvoda i na trištu



Delimično

Ne

Ne

Ne

Ne




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. U cilju funkcionisanje Agencije Republike Kosovo za zapošljavanje tokom 2016. realizovane su sledeće aktivnosti: Uredbom. 13/2015 o

unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u AZRK; opis poslova za sve pozicije koje će biti u okviru AZRK; Izradjene je politika

zapošljavanja za AZRK 2016-2018, kojia postavlja političke smernice MRSZ-a za AZRK, kao i specifične ciljeve za naredne tri godine; Plan

rada AZRK za 2016. godine; U toku je regrutovanje generalnog direktora AZRK.

2. Do sada su licencirana dva nejvana pružaoca usluga za zapošljavanje i ovaja proces će se nastaviti i tom 2017.

3. Razvijan je Sistem unutrašnje obuke za osoblje AZRK . Razvoj sistema povečavanjm novih modula će se nastaviti i u 2017. Takodje će se

nastaviti organizovanje novih obuka za osoblje kancelarija za zapošljavanje .

Uz podršku donator ETF, izvodjena je obuku za 20 trenera centara stručnog obrazovanja u oblast, planiranja i efikasnosti programa obuke '',

ova obuka je razvijena modulima sa periodima tokom cele godine. Takođe,i od DVV je organizovala faze obuke 20 trenera CSO u Modul 4 iz

paketa obuka Curriculum Globale obuke. Obuka će se nastaviti i u drugim modulima u 2017 godini.

4. Uz podršku DVV International obavljeno je snabdevanje sredstvima i za profesiju krojača i funkcionisanje ove profesije za

osposobljavanje obuke tražilaca posla i nezaposlenih. Nastavlja se sa nabavkom opreme za kabineta i u 2017 godini .





1. Funkcionalnost i jačanje kapaciteta Agencije Republike Kosova za zapošljavaje - 80.000 evra

2. licenciranje ne javnih pružalaca zapošljavanja- nema podataka;

3. Razvoj sistema obuke uz rada za osoblje EARK i pružanje modula obuke za SSO - 30.000 evra

4. Obezbeđivanje opreme za nove i postoječe centre ; i regrutovanje jednog broja trenera za nove radne centre ; 180,000

5. Razvoj podzakonskog akta za regulisanje procedure za postavljanje proizvoda i usluga na tržištu - 2.000 evra

Reformska mera #19: Pružanje mogućnosti za obuku i zapošljavanje putem aktivnih mera trišta rada


2016 godinu

Pružanje mogučnosti za obuku i zapošljavanje kroz obuku uz rad;

Subvencije plata ,

Obuko zasnivana na isntituciju i preduzeću, prakse i programi učenje zanimanja ,

Programi samozapošljavanja itd.



Delimično

Delimično

Delimično

Delimično



1. Na stručnim obukama u centrima stručnog osoposbljavanja učestvovali 6818 lica, od kojih 27% su žene. Od obuka u radu imali su koristi

951 lica tražilaca posla , 452 od njih žene. Mere za obuku u radu imali su podršku projekta koji je realizovan u sufinansiranju sa Privrednom

140


aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


komorom Kosova i Američko-kosovskom privrednom komorom - Kosovo; i projekta nemačkog GIZ –a "Podrška zapošljavanju mladih"; kao i

sa Ministarstvom kulture, omladine i sporta, odnosno odeljenja za omladinu.;

2. Od subvencija u platama imali koristi 474 lica koja traže posao, 169 od njih žene. Mere za subvencionisanje plata su podržavane su imali

koristi 291trailaca posla , 159 od njih žene. Mere prakse na radu su realizovane sa nacionalnim sredstvima u MRSZ i uz sufinansiranje sa

nekoliko javnih kompanija .

3. Samozapošljavanjem (ili preduzetništvo ) su imali koristi 47 nezaposlenih, od kojih 16 žena. Mera samozapošljavanja (ili preduzetništvo) je

podržana projektom koji je realizovan u partnerstvo sa UNDP, projekat "Aktivno tržište rada za stvaranje zapošljavanja 2" u regionu.

Mitrovice





Ukupan nacionalni budžet za aktivne mere tržišta rada bio je 1,8 miliona evra.

Reformska mera #20: Primena i pobolšanje sistema karijere nastavnika


2016 godinu

Preispitivanje zakonodavnog okvira za licenciranje nastavnika i ratvoj nastavnika u karijeri

Obučavanje 3500 nastavnika za sprovodjenje reforme obrazovanja prema KKK-a.

Izradjen je Akcioni plan za procenu performanse nastavnika

Povezivanje sistema plata sa stepenima licenciranja nastavnika



Delimično

Delimično

Da

Ne




aktivnosti


sprovodjenju


2017 godini


1. U period januar-oktobar SŠLN, kao oragna koji se bavi preispitivanjme svih dokumenata koji se odnose na licenciranje, RRK u karijeri, i

uskladjivanjme njihovih sadržaja sproveo je sledeće aktivnosti: Preispitivanje AU o licenciranju nastavnika; Preispitivanje okvira za

profesionalni razvoj sa osnovm u školi; Preispitivanje UA za akreditaciju programa obuke; Preispitivanje profila kompetencija nastavnika ;

Ovi dokumenti su izradjeni i očekuje se da će biti usvojeni do kraja 2016. godine.

Teškoće: Usklađivanje sa drugim važećim zakonima, koji uključuju promene

2. 4500 nastavnika je završilo obuku za implementaciju NCF prema nastvnim oblastima i programima prirodnih nauka. Tokom ove faze je

realizovana podrška za 75 škola na nivou Kosova za implementaciju NCF u predosnovnim/osnovnim razredima 1,6,10, pružajuci osnovnu

obuku za nastavnike, a biće izvršena njihova provera u decembru na osnovu rezultata primene sa učenicima .

Teškoće: Nedostatak lokalnih kapaciteta na opštinskom nivou za ubuhvatanje svih nastavnika u osnovnoj obuci. Takodje i nedostatak budžeta.

3. Izradjen je Akcioni plan za procenu učinka nastavnika.

Teškoče: Nedostatak broja inspektora i profesionalnih grupa za realizaciju ovog plana za vrednovanje učinka nastavnika i njihova priprema

za upotrebu kriterijuma za VPM.

4. Povezivanje sistema plata sa stepenima licenciranja nastavnika. Ova aktivnost nije realizovana.

Teškoće: Nedostatak budžeta i stvaranje funkcionalnih mehanizama na svim nivoima.





Documents

Republika e Kosovës...regulatornog i nadzornog okvira bankarskog sektora i smanjenje preostalih prepreka za kreditne aktivnosti banaka u proizvodnom sektoru; i poboljšanje poslovnog