Pristina, 5. avgust 2014. god.Ref. br.:RK690/14

RESENJE 0 NEPRIHVATLJIVOSTI

u

slucaju br. KI03/14

Podnosilac

Mrim Terpeza

Ocena ustavnostipresude Pml.br. 214/2013 Vrhovnog suda Kosova, od

12. decembra 2013. god.

USTAVNISUD REPUBLlKE KOSOVO

u sastavu:

Enver Hasani, predsednikIvan Cukalovic, zamenik predsednikaRobert Carolan, sudijaAltay Suroy, sudijaAlmiro Rodrigues, sudijaSnezhana Botusharova, sudija iArta Rama-Hajrizi, sudija

Podnosilac zahteva

1. Zahtev je podneo g. Afrim Terpeza iz Pristine eu daljem tekstu: podnosilaczahteva), zastupljen od strane g. Sevdali Zejnullahu.

Osporena odluka

2. Podnosilac zahteva osporava presudu Pml. br. 214/2013 Vrhovnog suda Kosovaod 12. decembra 2013. god., kojom je odbijen kao neosnovan zahtev podnosiocaza zastitu zakonitosti, nakon presuda Opstinskog suda u Pristini i Apelacionogsuda. Presuda Vrhovnog suda muje urucena 15. decembra 2013. god.

Predmetna stvar

3. Predmetna stvar je ocena ustavnosti osporene presude, kojom su navodno"poureaena njegoua praua garantouana Ustauom, odnosno clan 3. [Jednakostpred zakonom}, clan 21. [Opsta Nacela}, clan 24. [Jednakost pred Zakonom},clan 30., stauoui 2. i 5. [Praua Optuienog}, clan 31., stau 4. i 6. [Prauo naprauicno i nepristrasno suaenje}, clan 54. [Sudska Zastita Prava} i Clan 106.,stau 2 [Nespojivost funkcija} Ustaua Republike Kosoua, clan 6. [Prauo naprauicno suaenje} Europske konuencija za ljudska prava (u daljem tekstu:EKLJP) i clan 7. i 10 Uniuerzalne deklaracije za ljudska praua (u daljemtekstu: UDLJP).

Pravniosnov

4. Zahtev je zasnovan na clanu 113.7 Ustava Republike Kosova i clanovima 22. i 47.Zakona 0 Ustavnom sudu Republike Kosovo br. 03/L-121 (u daljem tekstu:Zakon).

Postupak pred Ustavnim sudom

5. Dana 9. januara 2014. god., podnosilac je podneo zahtev Ustavnom sudu (udaljem tekstu: Sud).

6. Dana 30. januara 2014. god., predsednik Suda je imenovao sudiju AlmiroRodrigues za sudiju izvestioca i Vece za razmatranje sastavljeno od sudija AltaySuroy (predsedavajuci), Kadri Kryeziu i Arta Rama-Hajrizi.

7. Dana 10. februara 2014. god., Sud je obavestio podnosioca 0 registraciji zahtevai poslao kopiju zahteva Vrhovnom sudu.

8. Dana 26. juna 2014. god., sudija Kadri Kryeziu napismeno je obavestio Sud 0svom izuzecu sa vecanja tokom perioda juni-juli 2014. god., sve dok Sud neodlucuje u vezi sa odredenim navodima protiv njega.

9. Dana 2. jula 2014. god., predsednik Suda je zamenio sudiju Kadri Kryeziu sasudijom Ivan Cukalovic, kao clana Veca za razmatranje.

10. Dana 2. jula 2014. god., Vece za razmatranje je razmotrilo izvestaj sudijeizvestioca i preporuCio Sudu neprihvatljivost zahteva.

2

Pregled cinjenica

11. Dana 29. januara 2008. god., Opstinski sud (presuda P. br. 962/2007) osudio jepodnosioca zahteva na kaznu zatvora u vremenskom trajanju od sest (6) mesecia izvrsenje krivicnog dela ugrozavanje javnog saobracaja.

12. Podnosilac zahteva se zalio na presudu Opstinskog suda, zbog nepravilnogocenjivanja olaksavajucih okolnosti i onih posebno olaksavajucih pa je predlozioda "[...J nakon ispitivanja presude prvostepenog suda, u smislu clana 415., stav1. PKZK, istu preinaci u pogledu odluke 0 kazni, tako sto ce optuienom izreciuslovnu kaznu".

13. Dana 18. novembra 2010. god., Okruzni sud (presuda AP. br. 319/2008)ponistio je presudu Opstinskog suda i vratio predmet na ponovno sudenje.

14. Dana 16. juna 2011. god., nakon ponovnog sudenja, Opstinski sud (P. br.1940/2011) je osudio podnosioca zahteva kaznom zatvora u vremenskomtrajanju od sest (6) meseci.

15. Podnosilac zahteva je izjavio zalbu na presudu i predlozio da "[...J drugostepenisud (...) preinaci osporenu presudu, tako sto ce optuienog osloboditi optuiniceiii kazniti uslovnom kaznom."

16. Dana 5. juna 2013. god., Apelacioni sud (PAL br. 780/12) odbio je kaoneosnovanu zalbu podnosioca zahteva i potvrdio presudu Opstinskog suda.

17. Apelacioni sud tvrdi da je "[...J kazna izrecena optuienom od straneprvostepenog suda praviina i zakonita i srazmema stepenu krivicneodgovomosti optuzenog kao izvrsioca i intenzitetu opasnosti iii ostece.,yazasticenog dobra. Uz prisustvo svih tih okolnosti nema mesta da se optuienomizrekne blaia iii uslovna kazna, kako to predlaie braniiac optuienog".

18. Dana 18. juna 2013. god., podnosilac zahteva je izjavio zahtev za zastituzakonitosti, navodeCi da su "[...J ispu.,yeni uslovi da vece (Vrhovni sud) doneseodluku 0 izmeni odluke, tako sto ce zameniti kaznu zatvora novcanom kaznomiii nekom drugom alternativnom kaznom."

19. Dana 2. decembra 2013. god., Vrhovni sud (presuda Pml. br. 214/2013) jeodlucio "Odbija se kao neosnovan zahtev za zastitu zakonitosti", zakljucujucida: "navodi osudenog 0 povredi krivicnog zakona ne stoje".

Tvrdnje podnosioca zahteva

20. Podnosilac zahteva dalje tvrdi da presuda (P. br. 1940/2011, od 16. juna 2011.god.), doneta od strane Opstinskog suda, krsi njegova prava "[...Jjer u postupkunije upucen na pravo na odbranu, stvar koja je garantovana Ustavom iKrivicnim zakonikom".

21. Podnosilac zahteva dalje istice da "mu nijednom nije data mogucnost dapostavi pitanje svedocima, vestaku i ostecenima", cime su navodno prekrsenanjegova prava garantovana clanom 31. Ustava. Pored toga, podnosilac zahteva

3

izjavljuje da "[...J vestak saobracajne struke nije prisustvovao sednici [...] stvarkoja nije pruiila rnogucnost da rnu se postavUaju pitanja, [...] i u uvodnorndelu presude nije navedeno zasto on nije prisustvovao".

22. Podnosilac zahteva tvrdi da presudom Vrhovnog suda "[...J nije ispitanarnogucnost izricanja alternativne kazne [...J" i time su povredena njegova pravagarantovana Ustavom, EKLJP i UDLJP.

Prihvatljivost zahteva

23. Pre svega, Sud ispituje da Ii je podnosilac zahteva ispunio uslove prihvatljivostizahteva.

24. U tom smislu, clan 113. Ustava propisuje:

"1. Ustavni sud odlucuje sarno u slucajevirna koje su ovlascene stranepodnele sudu na zakonit nacin".[...]

"7.Pojedinci rnogu da pokrenu postupak ako su njihova prava i slobode kojeirn garantuje ovaj Ustav prekrsena od strane javnih organa, ali sarno kadasu iscrpeli sva ostala pravna sredstva, regulisanirn zakonorn".

25. Pored toga, clan 49. Zakona propisuje "Podnesak se podnosi u roku od 4rneseci. Rok pocinje od dana kadaje podnosilac prirnio sudsku odluku".

26. U ovom slucaju, Sud primecuje da je podnosilac zahteva trazio da zastiti svojaprava pred prvostepenim i drugostepenim sudom i konacno, pred Vrhovnimsudom Kosova. Sud takode primecuje da je podnosiocu zahteva presudaVrhovnog suda urucena 15. decem bra 2013. god., i da je podneo zahtev Sudu 9.januara 2014. god.

27. Dakle, Sud smatra da je podnosilac zahteva ovlascena stranka i da je iscrpeo svapravna sredstva raspoloziva prema vazecem zakonu i da je podneo zahtev uroku od cetiri meseca.

28. Medutim, Sud, takode, mora da uzme u obzir clan 48. Zakona i pravilo 36.Poslovnika.

Clan 48. Zakona

"Podnosilac podneska je duian da jasno naglasi to koja prava i slobode surnu povredena i kojije konkretan aktjavnog organa koji podnosilac ieli da

. "osporl.

Pravilo 36. Poslovnika

"(1) Sudu je dozvoUeno da resava zahteve: (c) sarno ako zahtev nlJeocigledno neosnovan."

"(2) Sud odbacuje zahtev kao ocigledno neosnovan kada zakUuCi:

4

[ ...J, iiib) da iznete cinjenice ni na koji nacin ne opravdavaju tvrdnju 0 krsenjuustavnih prava".

29. Podnosilac zahteva je, kao sto je vee receno, osporio presudu Apelaeionog sudapred Vrhovnim sudom, zbog povreda Krivicnog zakona i Zakona 0 krivicnompostupku.

30. U meduvremenu, podnosilae zahteva je izneo tri tvrdnje pred Sudom, odnosno:

A)Presudom (P. br. 1940/2011 od 06.2011. god.,) Opstinskog suda supovredena njegova prava, obzirom da ne saddi pravnu pouku 0 pravu naadvokata;

B) Njegova prava su povredena, jer nije imao priIiku da postavlja pitanjasvedoeima, vestaku iIi osteeenoj stranki;

C) Presudom (Pml. br. 214/2013 od 12. deeembra 2013. god.) Vrhovnog sudasu povredena njegova prava, jer nije oeenjena moguenost izrieanjaalternativne kazne.

A) Opstinski sud nije pruzio pravnu pouku 0 pravu na advokata

31. Sud primeeuje da podnosilae zahteva nije zastupIjen od strane advokata sarno upostupku koji je odrian pred Opstinskim sudom (presuda P. br. 962/2007 od29. janura 2008. god.). Medutim, nakon toga dana, ugIavnom nakon nastavkapostupka nakon sto je slucaj vraeen na ponovno sudenje, podnosilae zahteva jeuvek bio zastupIjen od strane advokata u postupku.

32. StaviSe, podnosilae zahteva nije nikad pred redovnim sudovima naveo povredusvog prava na advokata.

33. DakIe, Sud zakIjucuje da nije bilo povrede prava na advokata, koje bi trebalorazmatrati.

B) Podnosilac zahteva nije imao priliku da postavlja pitanjasvedocima, vestacima iIi ostecenoj stranki

34. Sud primeeuje da podnosilae zahteva nije nikad tvrdio pred Apelaeionim iIiVrhovnim sudom povredu njegovih prava da postavlja pitanja svedoeima,vestaeima iIi osteeenoj stranki. On sarno tvrdi da su se ispunili uslovi da mu sekazna zatvora zameni alternativnom kaznom. DakIe, Vrhovni sud ne moze uzetiu obzir takve tvrdnje.

35. Sud podseea da je jedan od osnovnih principa oeena ustavnosti subsidijarnosti.U posebnom kontekstu Ustavnog suda, to podrazumeva da duznost da seobezbedi postovanje prava predvidenih Ustavom, na prvom mestu pripadadomaeim pravosudnih organima, a ne direktno i neposredno Ustavnom sudu(Scordino protiv Italije, br. 1, [VV],§ 140).

5

36. U tom smisIu, Sud smatra da je podnosilac zahtev trebalo da pruzi redovnimsudovima mogucnost da ocene navedene zalbe i, ako je potrebno, da ih ispravi uskladu sa svojim zakonskim nadIeznostima.

C) Vrhovni sud nije razmotrio mogucnost da izrekne alternativnukaznu

37. Sud primecuje da se Vrhovni sud bavio zalbom podnosioca zahteva,objasnjavajuci da "Qdredbe Krivicnog zakonika i to clan 47. i 48. KZK-apredvidaju moguenost, ali ne i obavezu suda, da oswlenom zameni zatvorskukaznu u trajanju od 6 (meseci), novcanom kaznom iii obaveznim drustvenokorisnim radom. Qve dve odredbe [...], ne dozvoljavaju moguenost tumacenjenacina kako je osudeni pogresio, zato sto vrlo jasno ureduju uslove zameneizrecene zatvorske kazne, i to je moguenost koju ima sarno prvostepeni sud[...].

Sto se tice navoda 0 izricanju uslovne kazne, osim pozivanja na odredbu clana51. i 52. KZK-a, i opisivanja ove dve odredbe kojima se ureduju uslovi izricanjauslovne kazne, u zahtevu se isti uopste ne obrazlazu [' ..J".

38. Sud, takode, primecuje da je Vrhovni sud daIje odgovorio na ovu tvrdnju,smatrajuci da su "ocenjene sve okolnosti predvidene u clanu 73. i 74. KZK-a, akoje su utvrdene u obrazlozenju presuda prvostepenog i drugostepenog suda.[ ...J S toga, ne stoje navodi u zahtevu 0 navodno potcenjivanju olaksavajueihokolnosti od strane prvostepenog i drugostepenog suda, kao sto se neosnovanonavodi u zahtevu, vee su u sklopu ovih okolnosti ocenjene olaksavajuee, ali iotezavajuee okolnosti, koje su pravilno ocenjene u presudi drugostepenogsuda."

39. Sud smatra da su razlozi dati od strane Vrhovnog suda u odgovoru na navodepodnosioca zahteva u vezi sa odlukom 0 kaznijasno obrazlozeni i pravicni.

40. Pored toga, Sud naglasava da nije duznost Ustavnog suda da se havi greskama ucinjenicama iIi u zakonu (zakonitost) navodno pocinjenih od strane redovnihsudova, osim i sarno ako su iste mogle povrediti prava i slohode zasticeneUstavom (ustavnost).

41. Ustavni sud, takode, ponavlja da ne deluje kao sud cetvrtog stepena, u pogleduodluka donetih od strane redovnih sudova. To je uloga redovnih sudova datumace i primenjuju relativna pravila procesnog i materijalnog prava (Vidi,mutatis mutandis, Garcia Ruiz protiv Spanije, hr. 30544/96, ESLJP, presudaod 21. januara 1999. god., stay 28. Vidi takode slucaj Ustavnog suda hr. KI70/11,podnosioci zahteva Faik Hima, Magbule Hima i Bestar Hima, resenje 0neprihvatIjivosti od 16. decemhra 2011. god.).

42. Ustavni sud moze sarno razmotriti da Ii su postupci pred redovnim sudovima,uopste, i gledano u njihovoj celini, sprovedeni na takav naCin da je podnosilaczahteva imao pravicno sudenje (vidi, inter alia, Edwards protiv UjedinjenogKraljevstva, hr. 13071/87, izvestaj Evropske komisije za ljudska prava od 10.jula 1991. god.).

6

43. Sud smatra da su postupci pred redovnim sudovima, ukljucujuci i Vrhovni sud,bili pravicni i obrazlozeni (Vidi, mutatis mutandis, Shub pmtiv Litvanije, br.17064/06, ESLJP, odluka od 30. juna 2009. god.).

44. U tom smislu, Sud primecuje da podnosilac zahteva nije podneo nikakav primafacie dokaz koji bi ukazao na povredu njegovih prava prema Ustavu (Vidi Vanekprotiv Slovacke Republike, br. 53363/99, ESLJP, odluka od 31. maja 2005.god.) i nije precizirao kako su navedeni clanovi Ustava, EKLJP I UDLJPpotkrepili njegovu tvrdnju kao sto je prapisano clanom 113.7 Ustava i clanom48. Zakona.

45. Stavise, podnosilac zahteva nije precizno objasnio kako i zasto odbijanjeVrhovnog suda da zameni kaznu zatvora alternativnom kaznom predstavljapovredu njegovih individualnih prava i sloboda garantovanih Ustavom, niti jeizneo Cinjenice koje opravdavaju navode takve povrede.

46. Kao rezime, navodi 0 povredi njegovih prava i sloboda od strane Vrhovnog sudanisu dovoljno obrazlozeni i dokazani.

47. Iz gore navedenih razloga, Sud smatra da je u skladu sa pravilom 36. (1) c) i (2)b), zahtev neprihvatljiv.

IZ TIH RAZLOGA

Ustavni sud, u skladu sa clanom 113.7 Ustava, clanom 48. Zakona i pravilima 36. (1)c), 36. (2) b) i 56. (2) Poslovnika 0 radu, dana 2. jula 2014. god., jednoglasno

ODLUCUJE

I. DA PROGLASI zahtev neprihvatljivim;

II. DA DOSTAVI ovu odluku stranama;

III. DA OBJAVI ovu odluku u Sluzbenom listu u skladu sa clanom 20. 4Zakona;

IV. Odluka stupa na snagu odmah.

Predsednik Ustavnog sudaSudija izvestilac

~-----..-- _. .- ,.I

Almira Rodrigues Prof. dr Enver Hasani

7