Revija za pravo osiguranja CLANCI

Prof. dr VVolfgang ROHRBACH*

LOJALNA I NELOJALNA KONKURENCIJA U OSIGURANJU

Uvod Šta je "nelojalna rekram a/konkitrencija " i kako joj zakonodavac pristupa? Detalji u nemačkom i austrijskom zakonu koji se tiču tržišne konkurencije Odnos evropskih i nacionalnih propisa o konkurenciji Dogovori i saradnja među osiguravačima u korist potrošača

Apstrakt. — Među negativnim posledicama globali-zovanog neoliberalizma je bila ijoš jeste eskalacija nelo-jalne konkurencije u delatnostima bankarstva i osigura-nja. Agresivne i obmanjujuće informacije i poslovne prakse nisu proizvele korektne konkurente, jer su ošteće-ni potrošači, umesto obećanih visokih prinosa na ulaga-nja, bili suočavani sa sve većim rizicima. Finansijska kri-za postala je odmah i kriza poverenja. Predstojeći članak -pored "legističkog odbijanja " neoliberalizma-predsta-vlja Zakon protiv nelojalne konkurencije Nemačke zajed-no sa propratnim merama (sa primerom Austrije), sadr-žeći čitav niz rigoroznih obaveza osiguravača za pruža-nje informacija potrošaču. U okviru Zakona je kao doda-tak objavljena "Crna lista"o tridesetzabranjenihposlov-nih postupaka, čime su eksperti pravnih nauka stvorili primeran i potrošačima lako razumljiv instrumentarij za područje EU i država kandidata u cilju delotvorne borbe protiv nelojalnih poslovnih praksi. Preuzimanje takve za-konske regulative i može da bude od dugoročne koristi (uspostavljanje poverenja) i u osiguranju u Srbiji.

Ključne reči: neoliberalizam, lojalna i nelojalna konkurencija, poslovna praksa, obaveza informisanja, zaštita potrošača

UVOD

Generalna direkcija "Konkurencija" Evropske ko-misije poslednjih se godina izraženije skoncentrisala na oblast osiguranja. Naime, poslovne prakse u ovoj bran-ši, naročito od najnovijeg proširenje EU, u državama članicama i kandidatima za članstvo se tako razlikuju da klijenti i učesnici na tržištu često osećaju potrebu za ja-snoćom u poslovnim odnosima. Dosadašnja pravila i kontrolni mehanizmi u poslednjim godinama nisu više bili dovoljni. Raznovrsni načini objavljivanja podataka i transparentnost, kao i mnogi sukobi interesa stvorili su takve prilike da su stavljeni u pitanje verodostojnost i opšte poverenje na tržištu osiguranja. Prvenstveno me-đunarodno angažovani klijenti nisu mogli više na bazi sve opširnijih informacija donositi odluke u skladu sa zacrtanim ciljevima. S druge strane, postoje takvi oblici sprovođenja poslovne prakse da broker i agenti koji ra-de za više društava obavljaju svoje poslove kod tačno određenih društava za osiguranje. Ovde se pokazuje če-sto kritikovana dvostruka uloga brokera. Oni preuzima-ju savetodavnu ulogu prema klijentu, istovremeno pred-stavljajući prodajni kanal za društvo za osiguranje. Ova-kav dualizam predstavlja potencijalni izvor sukoba inte-resa između objektivnog savetovanja klijenta i sopstve-nog ekonomskog interesa brokera. Na taj način potko-pavaju lojalnu utakmicu koja ne treba da bude primarno orijentisana na proviziju, već na uslugu klijentu i finan-sijsku stabilnost društva za osiguranje.

U konačnom izveštaju jedne opsežne studije spro-vedene na zahtev Evropske komisije pod nazivom "Ispi-tivanje sektora društava za osiguranja 2005", objavljene krajem 2007. godine, izneto je razmišljanje o tržišnoj praksi na području osiguranja i reosiguranja. Radilo se o nivelisanju premije na londonskom tržištu, tj. de facto o jednom formiranju premija koje su vodile, na teret kli-jenta, povećanju premija u osiguranju visokog rizika1.

Nadalje je utvrđen nedostatak transparentnosti u nagrađivanju posrednika u osiguranju (pogotovo kod strukturisanih poslova), koji dovodi do viših cena za kli-jente. Više puta je došao do izražaja nizak nivo svesti u branši osiguranja, što se konkurencije tiče, i da je poten-cijalno suprotan odnos konkurenciji često viđen kao "dobro ustaljena tržišna praksa"2.

* Profesor državnog univerziteta u Beču, e-mail: consult@uniqa.rs. 1 Irmfried Schwimann, Wettbewerb im Versicherungsbereich/Sektoruntersuchung Unternehmens-.versicherung 2005, in: Versicher-

ungsrandschau - Zeitschrift fur Versicherungswesen Nr.3/09, Wien Marz 2009, str. 21f. 2 Isto, str. 23.

Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 7

Prof. dr Wotfgang ROHR8ACH LOJALNA1 NELC^LNA KONKURENCtJA U OSIGURANJU 7-18 s®, . • * " * . • : . . . . ' - -tmss^..:*-'««***.- • " ' — — — - -•- . •• ; -

U pogledu stalno rastućeg značaja osiguranja u živo-tu građana Evropske unije, ovde je postojala i postoji na-dalje specifična potreba informisanja i poslovanja.

ŠTA JE"NELOJALNA REKLAMA/KONKURENCIJA" I KAKO

JOJ ZAKONODAVAC PRISTUPA?

Pojam "reklama" je definisan u nacionalnim zakoni-ma o zaštiti lojalne konkurancije, ali i na evropskom ni-vou. On se oslanja na čl. 2. tačka 1. Direktive EU o ob-manama od 10. 9. 1984. godine (84/450/EWG), koja je izmenjena i dopunjena Direktivom o uporednom reklami-ranju od 6. 10. 1997. godine (97/55/EG).

Prema njoj reklama "treba da podrži svako obavljanje trgovine, industrije, zanata ili slobodnih zanimanja sa ci-ljem prometa robe ili obavljanja usluga, uključujući nepo-kretnosti, prava i obaveze" - 97/55/EG

Prilikom ugradnje propisa Evropske unije u nacio-nalno pravo, država članica određuje koja je vrsta rekla-me u odnosu na potrošača dozvoljena. Pri tome postoje dve značajne varijante koje se mogu objasniti na prime-ru telefonske reklame:

- u sistemu Opt-Out potrošača se sme pozivati dok se on tome aktivno ne usprotivi;

- sistem Opt-In pretpostavlja da se potrošač aktivno saglasio sa pozivom.

Propisi EU na ovaj način obezbeđuju dovoljnu zašti-tu i preduzećima i drugim licima koja nisu potrošači.

Nelojalna konkurencija

U pravu konkurencije nelojalna konkurencija je označena kao određena forma kršenja prava. Nelojalna konkurencija prema nemačkom pravu postoji onda kad se ponašanje preduzeća u ekonomskoj konkurenciji su-kobi sa dobrim običajima3.

Bolju definiciju iznosi švajcarski zakon u opštoj klauzuli (principu):

Nelojalno i protivzakonito je, prema pravilu u čl. 2. Zakona o nelojalnoj konkurenciji (UWG), "svako obma-njujuće ponašanje ili odnos kojim se krše principi povere-nja i istinitosti ili takvo poslovno ponašanje koje utiče na odnos između takmičara ili ponuđača i potrošača".

Nelojalna poslovna praksa Nemački Zakon o nelojalnoj konkurenciji, u čl. 1

st. (1), na sledeći način sankcioniše nelojalnu praksu: "Ko u poslovnom saobraćanju: 1. vrši nelojalnu poslovnu praksu ili druge nelojal-

ne postupke koji u velikoj meri utiču na konkurenciju na štetu preduzeća, ili

2. vrši poslovnu praksu suprotnu zahtevima poslov-ne brižljivosti, i koja u pogledu proizvoda utiče na eko-nomsko ponašanje prosečnog potrošača do koga dopre ili na koga je usmerena, može biti odgovoran za propust ili nanetu štetu. Ako se poslovna praksa i metode odno-se na jednu grupu potrošača, prosečan potrošač je prose-čan član grupe".

Nelojalna poslovna praksa je naročito ona koja je: - agresivna u smislu čl. 1. ili - obmanjujuća u smislu čl. 2. U smislu zakona: - "proizvod" je roba ili usluga, uključujući nekret-

nine, prava i obaveze; - "poslovna praksa" je postupanje, propuštanje, od-

nos ili izjava, komercijalna poruka uključujući reklamu i marketing preduzeća u neposrednoj međusobnoj vezi sa obavljanjem prometa robe, prodajom ili isporukom proizvoda.4

Preduzetnik odnosno osiguravač treba u postupku zbog učinjenog propusta ili naknade štete prema st. 1. bis 3 da dokaže ispravnost tvrdnji vezanih za poslovnu prak-su, ako smatra da je to u u pojedinačnom slučaju potreb-no i u skladu sa opravdanim interesima preduzeće/osigu-ravača i drugih učesnika u konkurenciji.

Agresivna poslovna praksa. - Član la. (1) Poslovna praksa je agresivna ako se vrši znatnan uticaj na slobodu odlučivanja i ponašanje učesnika na tržištu u vezi sa pro-izvodima na način da opterećuje, uslovljava ili im nedo-pustivim uticajem znatno šteti i navodi na donošenje po-slovnih odluka koje inače ne bi doneli.

U određivanju da li je poslovna praksa agresivna tre-ba utvrditi opterećujuće ili nesrazmeme uslove koje ne mogu biti ugovarani - kojima preduzetnik / osiguravač pokušava da spreči potrošača u izvršavanju svojih ugovor-nih prava, naročito prava na raskid ugovora i prava na pro-menu proizvoda ili preduzeća/osiguravača.

3 Wikipedia. 4 Bundesrecht: Gesamte Rechtsvorschrift fur BG gegen den unlauteren Wettbewerb, Fassung vom 14. 8. 2009 (www.ris.bka.gv.at).

8 Revija za pravo osiguranja Broj 3-4/2009

Revija za pravo osiguranja . ČLANCI . ... • • - 1 • v

Obmanjujuća poslovna praksa. - Član 2. (1) Po-slovna praksa je obmanjujuća ako sadrži netačne podat-ke (čl. 39) ili je inače pogodna da zavara učesnika na tr-žištu u jednoj ili više tačaka u vezi proizvoda tako da je on naveden na donošenje odluke koju inače ne bi doneo.

DETALJI U NEMAČKOM I AUSTRIJSKOM ZAKONU KOJI SE TIČU TRŽIŠNE

KONKURENCIJE

Postoji čitav niz paralelnih propisa, ali i značajnih razlika između zakonodavstava Austrije i Nemačke.

Nemački propisi

Nemački Zakon o nelojalnoj konkurenciji (UIVG) je pravni izvor razvijan tokom vremena sa svrhom da zaštiti konkurente, potrošače i ostale učesnike na tržištu od nelojalne konkurencije i da pri tome doprinosi opšte-društvenom interesu za zdravom konkurencijom.5

Istorijski pogled

Iako je Zakon od 1896. godine pripadao osnovnim carskim zakonima, nisu do kraja istražene prilike koje su vladale pre i za vreme njegovog nastanka, možda i zato što je zakon od 1896. bio u senci onog iz 1909. godine i koji se suočio sa određenim "manjkavostima" ranijeg za-kona. Zakon od 1896. godine je svojim osnovnim princi-pima, gledano iz ugla opšte klauzule čl. 1. UWG od 1909. godine do danas, obeležio pravo nelojalne konku-rencije6. S pravom je u Nemačkoj poglavlje o uslovima nastanka zakonske zaštite od nelojalne konkurencije usvojeno u istom obimu kako je to učinjeno analizom o nastanku u zakonu iz 1896. Zakon protiv nelojalne kon-kurencije je u Nemačkoj osnovni zakonski izvor u borbi protiv nelojalne konkurencije. On omogućava pravo na zahtev zbog učinjenog propusta, zbog gubitka vrednosti, na zahtev za odštetu, za otklanjanje kao i za obaveštenja u okviru poslovnih transakcija. Nelojalna konkurencija time spada u oblast pravne zaštite u industriji i trgovini.

Novi Zakon o nelojalnoj konkurenciji

Novi Zakon protiv nelojalne konkurencije stupio je na snagu 30. decembra 2008. godine. Da se u pogledu prava u konkurenciji ne radi više samo o konkurenciji, jasno je iz jedne upečatljive izmene u vezi sa tim poj-mom. Naime, termin "nelojalna konkurencija" zame-njen je pojmom "nelojalno poslovno postupanje" čime se jasno ukazuje da on ide u pravcu zaštite potrošača, a područje delovanja zakona proširuje se i zahvata odnos konkurenata u momentu zaključenja ugovora, ali i za vreme njegovog trajanja7.

Ovaj zakon ispunjava na optirrtalan način zahteve Di-rektive EU 2005/29/EC o nelojalnoj trgovačkoj praksi, o kojoj prof. dr Jovan Slavnić piše: "Direktiva utvrđuje i pre-poniku za države članice da one radi postizanja visokog stepena zaštite potrošača nacionalnim propisima predvide da se udruženja potrošača mogu obavestiti i uključiti u iz-radu nacrta kodeksa poslovne prakse."8

Nove obimne obaveze pružanja informacija donose i visok rizik od toga da konkurent dobije upozorenje, što je materija koju ovaj zakon velikim delom preuzima iz pra-va o poslovanju na daljinu i čime ubuduće treba da se one-mogući namemo obmanjivanje potrošača.

Konkretne ponude jednog konkurenta principijelno treba da budu propraćene njegovim identitetom i adre-som. Ukoliko postupa po nečijem nalogu, od sada treba da budu navedeni i njegovo ime i adresa. I ovde je za-konodavac uveo jednan mali spisak klauzula. Neke od njih su:

- konačna cena i dodatni troškovi (troškovi uprave, troškovi isporuke, provizija, porezi itd),

- puni identitet ponuđača, - troškovi dostave, - uslovi plaćanja, isporuke i izvršavanja usluga, - žalbeni postupak i dr. Ako konkurent propusti da navede ove i druge po-

datke i činjenice i ako ih time ne stavi potrošaču na ras-polaganje, u pricipu se može poći od toga da je konku-

5 To je savezni zakon Nemačke. Izvorni zakon je od 7. juna 1909. (RGBl. S. 499) i on je stupio na snagu 1. oktobra 1909. Poslednji novi zakon u ovoj oblasti je od 3. jula 2004. (odluka BCiBl. I S. 1414) koji je stupio na snagu 8. jula 2004. Njegove poslednja iz-mena se odnosi na čl. 2G. Izvršena je odlukama BGBl. I S. 2413 i 2414 od 29. jula 2009., a stupila je na snagu 4. avgusta 2009 (čl. 6 G od 29. jula 2008).

6 Henning von Stechovv, Das Gesetz zur Bekiimpfung des unlauteren Wettbewerbs vom 27. Mai 1896. Entstehungsgeschichte und Wirkung (= Schriften zur Rechtsgeschichte96), Duncker & Humblot, Berlin 2002, str. 398.

7 Soren Siebert, eRecht24-Portal zum Internetrecht, u "Home Ratgeber E-Commerce" August 2009. " Jovan Slavnić, Primena Direktive o nelojalnoj trgovačkoj praksi od 2005. godine na osiguranje, u Reviji za pravo osiguranja, br.

4/2006, str. 24.

Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 9

Prof. dr VVolfgang ROHRBACH LOJALNA I NELQJ£LNA KONKURENCiJA U OSIGURANJU 7 -18 - *«••• v" * •>» - " - - '"' - : i

rent/ponuđač izvršio obmanu i time se na njega prime-njuje upozorenje.

Upozorenje i tužba uđruženja potrošača - Potroša-či često ne mogu da prepoznaju pravnu protivrečnost klauzula u opštim uslovima poslovanja. Prihvata se ono što je propisano, dobro ili loše. Mnogi potrošači zaziru od toga da pravdu traže sudskim putem. Rizik troškova i često nepredvidiv ishod sudskog postupka su faktori koji ometaju sprovođenje prava.

Da bi se smanjila opasnost od primene nedozvolje-nih ugovornih odredbi, zakonodavac u Austriji, na pri-mer, je propisao mogućnost tužbe udruženja. (čl. 28. i 28a Zakona o zaštiti potrošača, KSchG- Konsumenten-schutzgesetz). Time su određene institucije (Privredna komora Austrije, Savezna komora za rad, Udruženje za informisanje potrošača i dr.) stekle pravo da u smislu člana 29. pomenutog zakona pokrenu sudski postupak zbog učinjenog propusta.

Da bi se izbegao sudski postupak, preduzeće može, što u pravilu i čini, da na osnovu prethodnog pismenog upozorenja u skladu sa čl. 28. st. 2. Zakona o zaštiti po-trošača izda saopštenje o izvršenom propustu, u kome iz-javljuje da će sporna klauzula u već postojećim ugovori-ma biti izmenjena i da se ubuduće više neće primenjivati. Ako preduzeće prekrši ugovor, prema dogovoru u izjavi o izvršenom propustu sledi kazna predviđena ugovorom.

Na ovaj način se upozorenjem i tužbom udruženja potrošača u pojedinačnim slučajevima sprečava prime-na protivpravnih klauzula i, po potrebi, se rešenje posti-že sudskim putem. Uz to se ovim postupkom sprovodi obaveza davanja informacija (npr. pouka o pravu odu-stanka od ugovora zaključenog u poslu vrata-do-vrata)9.

"Crna lista" 30 "smrtnih grehova" u konkurenciji

Novi Zakon o nelojalnoj konkurenciji donosi kao novinu i katalog klauzula kojima je obuhvaćeno ukupno trideset principijelno nelojalnih vidova poslovne prakse.

U prilogu UWG nalazi se dodatak, u kome je nave-deno i opisano 30 obmanjujućih i agresivnih vidova po-stupanja u poslovanju, u svakom slučaju zabranjenih: "cr-na lista". Ove zabrane potrošaču treba da olakšaju spro-vodenje njegovih prava i, nadalje, postiže se i veća tran-sparentnost. Potrošač, naime, neposredno iz zakona može da prepozna zabranjen postupak.

Na ovome mestu naročito je potrebno ukazati na neke najvažnije tačke nove "crne liste":

' http://www.akwien.at/online/page.php?P=1080&IP=29354&AD.

- Izigravanje kodeksa ponašanja. Dve klauzule tiču se neistinitog pridržavanja kodeksa. Prevaru u navod-nom pridržavanju kodeksa predstavlja nelojalan i neisti-nit iskaz da je sopstveni kodeks proveren i potvrđen od strane javnog ili drugog organa (nadležnog u datoj de-latnosti - ministarstvo, odgovarajuće udruženje itd.)

- Ponude navodenja na primamljiva iskušenja, ko-rišćenjem izgovora ili pritisaka. Ovom izmenom Zako-na o nelojalnoj konkurenciji takve ponude su postale su-protne lojalnoj konkurenciji i mogu biti povod za upo-zorenje ponuđača. Konkurentu preti opasnost od upozo-renja i od drugih učesnika u konkurenciji ako, na primer, nudi robu ili uslugu i pored dovoljnih saznanja da ona ne može u određenom vremenu, u određenoj količini i po navedenoj ceni biti stavljena na raspolaganje, a da o tome nije dao potrošačima dovoljna obaveštenja.

Isto vaši za ponude uz izgovor, pri čemu su za od-ređenu robu u ponudi dati povoljni uslovi, ali se umesto nje ponudi druga roba / usluga.

Ponuda pod pritiskom, gde se želi na kupca izvrši-ti naročiti pritisak neistinitom reklamom i ograničenom raspoloživošću robe ili usluge, sada je jasno formulisa-na kao nedozvoljena.

- Nepropisno korišćenje robnog znaka. Isto važi za nedozvoljeno korišćenje znaka ili pečata za robu, kvali-teta ili sličnog, kao na priemr, pečati "Trusted-Shops " ili pečat BIO ekološke naredbe EU. I.u ovom slučaju je, prema katalogu klauzula, nepropisno korišćenje princi-pijelno povod za upozorenje.

- Finansirane reklame. Obmana putem finansirane reklame je, shodno UWG, postupak nelojalne konkuren-cije. Da bi se ovo izbeglo, treba jasno naglasiti šta je sopstveni sadržaj.

Kratko uputstvo sa natpisom "oglas" ili "reklama" principijelno ne treba pomešati, što pomaže izbegavanju upozorenja. I u izradi jedne web stranice pravna sigur-nost treba da bude važnija od estetike i dizajna.

- Sistem "snežna lopta". Uvek se mogu naći ponu-đači koji pokušavaju da pospeše prodaju piramidalnim sistemom ili sistemom snežne lopte navodeći da jedino i uopšte može biti postignuta dobit uvođenjem novih učesnika u sistem igre. I ovo je jasno navedeno kao ne-dozvoljeno.

- Navodno zatvaranje radnje. Takođe u katalogu nedozvoljenih postupaka nalazi se prodaja u radnjama sa istaknutim obaveštenjem o zatvaranju ili preseljenju,

10 Revija za pravo osiguranja & Broj 3-4/2009

zbog čega se roba nudi po "prigodnim" cenama, iako stvarno ne predstoji ni njeno zatvaranje ni preseljenje. Neretko prodavci pokušavaju da takvim navodnim pote-zom omekšaju i navedu kupca na brzu, uglavnom ne-promišljenu, odluku na kupovinu.

- Veća mogućnost dobitka kupovinom / Prevara o dobitku. Isto tako omiljena metoda je vezivanje prodaje proizvoda uz povećanu šansu za dobitak u igri na sreću. I ovo je generalno zabranjeno, jer šansa za dobitak u principu ne zavisi od kupovine robe, već mora da bude ista za sve učesnike.

I prevara potrošača oko nepostojećeg dobitka, na primer, putem reklame ili stvaranjem utiska o navod-nom dobitku navedena je kao nedozvoljena.

- "Nedozvoljene poslovne radnje u smislu čl. 3. st. 3. To su netačni podaci o vrsti i visini rizika po ličnu si-gurnost potrošača ili njegove porodice u slučaju da ne prihvati ponudu.

Zakonodavac je mislio i na probleme zbog tzv. pretplatničkih klopki, te je uobičajenu praksu, navodnu besplatnu ponudu, stavio na "crnu listu" i time je progla-sio suprotnom lojalnoj konkurenciji.

Naime, ponuda neke robe označene kao "gratis", "besplatno" ili "bez naplate troškova" ili sličnim izrazom, ako svakako postoje troškovi, je nedozvoljena prema tač-ki 21. spiska klauzula. Ovo se ipak ne primenjuje u sluča-jevima kada troškovi stoje u zavisnosti sa prihvatanjem ponude robe ili usluge ili sa preuzimanjem ili otpremom robe, odnosno korišćenjem usluge.

- Suprotno lojalnoj konkurenciji nadalje je isporu-ka reklamnog materijaia uz navođenje zahteva za plaća-nje kada se time stvara netačan utisak da je roba ili usluga već naručena'". Odredbe novog UWG izazito va-že za ponašanje preduzeća za vreme i nakon zaključenja ugovora. Do sada su se propisi iz UWG odnosili samo na postupke pre njegovog zaključenja.

Primer: Potrošač nekoliko puta pismeno šalje druš-tvu za osiguranje zahtev u vezi njegovog ugovora o osi-guranju. Osiguravajuće društvo nikako ne odgovara na dopise da bi dovelo potrošača (ugovarača osiguranja) u situaciju da ne može da ostvari svoja ugovorna prava. Takav postupak je nedopušten prema tački 27. priloga uz čl. 3. st. 3. UWG.

Izričito je rečeno da preduzeće ne sme potrošaču da uskrati informacije koje su mu potrebne za donošenje

poslovnih, odnosno ekonomskih odluka. Odgovarajući katalog zahteva za informacijama omogućava transpa-rentnost i pravnu sigurnost. On nije konačan, jer se mo-že dalje dograđivati na osnovu sudskih odluka i sudske prakse.

Prednost "crne liste" u svim njenim detaljima je u njenoj primenjivosit za čitavo područje Evropske unije, što olakšava sprovođenje istih pravnih propisa izvan granica u svakom pojedinačnom slučaju.

Borba protiv nedozvoljenog telefonskog reklamiranja

Nemačka skupština je 26. marta 2009. godine do-nela Zakon protiv nedozvoljenog telefonskog reklami-ranja u cilju zaštite potrošača u posebnim prodajnim ob-licima. Na snagu je stupio 4. avgusta 2009. Ovaj zakon predviđa razne promene i donosi pojašnjenja odredbi iz Građanskog zakonika, Zakona o borbi protiv nelojalne konkurencije, Zakona o telekominikacijama i Naredbi o obavezi davanja informacija prema GZ.

Kršenje već ranije predviđenog nedozvoljenog te-lefonskog reklamiranja može biti sankcionisano iznosi-ma do 50.000 evra. Član 7, st. 2. tačka 2. Zakona o bor-bi protiv nelojalne konkurencije preformulisan je u smi-slu da je telefonski poziv u svrhu reklamiranja dozvo-ljen samo onda ako pozvano lice prethodno jasno izrazi svoju saglasnost sa pozivom. Prilikom poziva, lice koje poziva ne sme sakriti svoj broj telefona u ciiju prikriva-nja identiteta. Kršenje ovog propisa kažnjava se novča-nim iznosom do 10.000 evra. Nadalje, potrošači dobija-ju više mogućnosti da raskidanje ugovora zaključenih putem telefona.

I ranije je Zakon o borbi protiv nelojalne konkuren-cije predvideo telefonske pozive u svrhu reklame bez saglasnosti potrošača kao opterećenje potrošača. Zabra-njeni su bili i ostali telefonski pozivi koji predstavljaju konkuretsko ponašanje sa ciljetn povećane prodaje ili prometa robe, odnosno usluga. Ovo uključuje nepokret-nosti, prava i obaveze.

Prema jednoj presudi donetoj u Višem pokrajin-skom sudu u Frankfurtu 2005. godine," nije dovoljno postojanje poslovne veze da bi se smatralo da postoji pretpostavljena ili izričita saglasnost potrošača za re-klamni telefonski poziv. U ovoj presudi se radilo o slu-čaju u kome je društvo za osiguranje pozvalo potrošača

1,1 Nr. 22 Dodatka članu 3 st. 3 UWG. 11 Az.: 6 U 175/04.

Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 11

Prof. dr Wolfgang ROHRBACH LOJALNA I NELQJ£LNA KONKURENCIJA U OSIGURANJU 7-18 ^ j n •:•••••••:•:••- L.. --•••' " - - ' ' " " » 1 i

- klijentkinju - kod koga je ona imala ugovor o osigu-ranju, sa eiljem da zaključi kod njih nova osiguranja. Sud u Frankfurtu je istakao u presudi:

"Podrazumeva se da ne postoji potrebna saglasnost ugovarača osiguranja za takve pozive zbog toga što je on pri zaključenju ugovora o osiguranju dao osiguravaču svoj telefonski broj bez bližeg objašnjenja. Ovim ugova-rač osiguranja, po pravilu, samo izražava da je saglasan sa onim pozivima u okviru postojećeg odnosa osiguranja i zaštite koja mu je na osnovu ugovora ponuđena12. Ovde spadaju pozivi vezani za obradu štete ili za podsećanje na plaćanje premije."

Pohvala nemačkom Zakonu o nelojalnoj konkurenciji

U jednoj prezentaciji'3 je ministarka pravde Ne-mačke, Brigitte Zypries, u vezi sa reformisanim Zako-nom o nelojalnoj konkurenciji izrazila sledeće:

"Ovom reformom Nemačka daje veliki doprinos ja-čanju unutrašnjeg evropskog tržišta. Potrošači će prili-kom kupovine u inostranstvu biti na isti način zaštićeni protiv nelojanog poslovnog ponašanja i prevarantskih preduzeća kao i u svojoj zemlji. Tako mogu da koriste prednosti unutrašnjeg evropskog tržišta kroz veću ponu-du proizvoda i niže cene, bilo u inostranim radnjama ili na inostranim internet stranicama. Ovo se isplati i pred-uzećima. Na isti način na koji kontaktiraju potrošače u zemlji, mogu i 450 miliona potrošača u drugim država-ma Evropske unije."

Propisi u Austriji

Istorijski pogled

Ulaskom Austrije u Evropsku uniju 1995. godine na-stao je pomak u obimu obaveza austrijskih osiguravača. S jedne strane je postignuto upotpunjavanje zaštite unutraš-njeg tržišta trećom generacijom direktiva u osiguranju ko-jima je bio cilj zaštita osiguranika intenziviranjem konku-rencije i uvođenjem obaveze davanjainformacija od strane osiguravača uz istovremeno smanjenje uloge nadzora osi-

guranja.14 Sprovođenje evopskih pravnih propisa izvršeno je uvođenjem članova 9a i 18b u Zakon o nadzoru osigu-ranja (Versicherungsaufsichtsgesetz - VAG) izmenom tog zakona 1994. godine.15; člana 5b u Zakonu o ugovoru o osiguranju (Versicherungsvertragsgesetz - VersVG) izme-nom tog zakona 1994. godine'6 i, konačno, člana 75 u Za-konu o nadzoru osiguranja izmenom u 1996. godini.17

S druge strane, direktive, koje i nisu izvorno regu-lisale pravo osiguranja, vodile su ozakonjenju daljnjih obaveza osiguravača za davanje informacija, naročito u Direktivi o pružanju finansijskih usluga na daljinu, koja je sprovedena u članu 5 i sledećim istoimenog zakona.'8

Zbog povrede obaveze davanja informacija u skla-du sa čl. 9a i 18b Zakona o nadzoru osiguranja ugova-rač osiguranja može odustati od ugovora u skladu sa iz-menom Zakona o ugovoru o osiguranju (VersVG) iz 1996. godineu čl. 5b st. 2. i 3.

Povrede obaveza mogu izazvati pravne konsekvence u oblasti prava nadzora i konkurencije. Vlast za nadzor osiguranja može u ponavljanom povredivanju ovih obave-za videti "prekršaj propisa koji važe u obavljanju posla osiguranja" i postupiti prema čl. 104. st. 1. Zakona o nad-zoru osiguranja. Ostali konkurenti mogu u tim uslovima uložiti zahteve za naknadu zbog učinjenog propusta, kao i za naknadu štete".

Predugovorne savetodavne cfoaveze osiguravača

Uprkos ovim strogim odredbama, Attila Fenyvesw

ukazuje na specifična pravila o predugovornim obaveza-ma osiguravača u austrijskom pravu, na osnovu kojih u iz-vesnoj meri i potrošači mogu da snose odgovornost.

- Predugovorne savetodavne obaveze osiguravača postoje samo onda ako su one ugovaraču osiguranja po-trebne. Dakle, osiguravač ne mora ugovaraču osiguranja da pruži neko obaveštenje kojim on već raspolaže kao ne-kom opštepoznatom činjenicom. Što je veće klijentovo predznanje, manja je potreba objašnjavanja.

Ne postoji nikakva "spontana" obaveza osigurava-ča. Mnogo više je to principijelna stvar samog ugovara-

" Upor. BGH a.a.O. - Telefonwerbung V, str. 220, 221. 11 Deutsche Handelsblatt von 12. 12. 2008. 14 Upor. Stefan Korinek, Versichertenschutz durch Informationspflichten nach dem VAQ u Versicherangsrundschau br. 12/2008. " BGBI 1994/652. " BGBl 1994/509. 17 BGBl 1996/447. " BGB1I/2004/62. 15 Fenyves, A, Versicherungsrundschau, Nr 6/2009, str. 19f. " Fenyves, A, Die Informationspflichten des Versicherers, Versicherungsrundschau Nr 1-2/2009, str. 18.

12 Revija za pravo osiguranja & Broj 3-4/2009

ča osiguranja o tome koliko se on sam brine za svoju po-trebnu zaštitu i koliko sam pribavlja relevantne informa-cije. To je značajna strukturna razlika od pravila "save-tovanja ulagača o predmetu ulaganja" u pravu o ulaga-njima. U ugovornom pravu osiguranja Austrije potrebna su posebne okolnosti da bi za osiguravača nastala oba-veza davanja informacija. Jedna od tih "okolnosti" su u prvom redu pitanja ugovarača osiguranja kojima on iz-ražava svoju potrebu za savetovanjem.

Gornje tvrdnje ne važe u životnom osiguranju ve-zanom za fondove i za indekse, za koje Zakon o nadzo-ru osiguranja u čl. 75. st. 2. i 3. predviđa nešto drugo. U obe ove kategorije proizvoda se austrijski zakonodavac, naime, rukovodio gledištem da ugovarač osiguranja snosi rizik tržišta kapitala i ekonomski gledano nije u drugačijoj situaciji ni kada sam pribavlja vrednosne pa-pire.

U Nemačkoj, gde nedostaje sličan propis, neki eks-perti smatraju da zahtev "savetovanja ulagača o predme-tu ulaganja" treba da se odnosi i na životno osiguranje, koje predstavlja važan instrument formiranja kapitala21. Ipak, nauka u najvećoj meri odbija preuzimanje tog principa orijentacije na ulagača i predmet ulaganja u "normalnom" životnom osiguranju sa formiranjem kapi-tala, jer ne smatra da je poistovećivanje ugovarača ži-votnog osiguranja sa ulagačem pravno utemeljeno.

Prema austrijskom pravu, savetodavna obaveza na-staje i kada ugovarač osiguranja pokaže da ima pogreš-nu predstavu o, na primer, obimu pokrića i početku osi-guranja.

Utoliko pre je ponašanje osiguravača suprotno nje-govoj obavezi, ako se kod ugovarača osiguranja još po-jačaju pogrešne predstave o sadržini ugovora o osigura-nju ili upravo osiguravač izazove zabludu.

Nadalje, u životnom osiguranju je potrebno obrati-ti pažnju na "Mimimalne standarde u vezi sa obavezom davanja informacija u životnom osiguranju" propisane od strane Agencije za nadzor finansijskog tržišta (FMA), objavljenih 22. oktobra 2008. godine, koje predstavljaju konkretizaciju obaveza davanja informaci-ja iz navedenih odredbi.

Obaveze osiguravača za davanje informacija posle zaključenja ugovora

Upadljivo je da, suprotno obimnoj literaturi o pred-ugovornim savetodavnim obavezama osiguravača, ne-ma mnogo komentara o tome da li i kada postoje obave-ze upozoravanja i savetovanja i nakon zaključenja ugo-vora. Utoliko je zahvalnije poznavati argumente onih koji se zalažu za obavezu savetovanja posle zaključenja ugovora.

fVolfgctng Rdmer zastupa mišljenje da je zadatak osiguravača da pruži svom klijentu saznanja lcoja su mu potrebna za donošenje odluka kako pre zaključenja ugo-vora, tako i tokom trajanja osiguranja. Ugovaraču osigu-ranja bi trebalo omogućiti položaj da postupa u skladu sa svojim interesima. Kod osiguravača upravo može na-ročito da nastane potreba objašnjavanja i savetovanja u situaciji kada se okolnosti kod ugovarača osiguranja menjaju, a koje imaju uticaj na odnos osiguranja22.

Felix Hammer i Carsten Schafer23, kao i Hans-Jiirgen Pirner24 zastupaju stanovište da bi osiguravač, posrednik i savetnik (npr. poreski savetnik) ugovaraču osiguranja, koji bi hteo da izvrši otkup ugovora o život-nom osiguranju, morao da objasni da bi prodaja polise na sekundarnom tržištu bila za njega mnogo povoljnije re-šenje. Propust davanja takvog uputstva je savetodavna greška koja obavezuje na naknadu štete.

Protiv ovakvog pravnog stanovišta izjašnjava se ekspert Christian Armbriister pozivajući se na nemačko pravo2S.

Obaveza osiguravača za pružanje informacija kada je uključen broker osiguranja

Kada lice zainteresovano za osiguranje želi uz po-moć brokera da zaključi ugovor o osiguranju, broker ima obavezu savetovanja i pružanja informacija u skla-du sa čl. 27. st. 2. i 28. Zakona o brokerima osiguranja i čl. 137f., st. 7. i 8, i 137g Uredbe o zanatima iz 1994. g. (Gewerbeordnung).

Postavlja se, dakle, pitanje, u kom odnosu stoje obaveze brokera prema obavezama osiguravača u save-tovanju i pružanju informacija.

21 Schwintowski, N, Anleger- und objektgerechte Beratung in der Lebensversicherung, Versicherung und Recht Jg 1997, str. 83 i 87. 22 Romer, Wolfgang, Zu den Informationspflichten der Versicherer und ihrer Vermittler, Versicherungsrundschau 1998, str. 1313. 23 Hammer, Felix, Zweitmarkt: Zur Aufklarung gezwungen u časopisu Versicherungswirtschaft 2001, str. 1930. 24 Pirner, Hans-Jiirgen, Miissen Berater den Klienten iiber den ZweitmarktJiir Lebensversicherungen aufklaren? u časopisu Versich-

erungswirtschaft 13/2004, str. 996. 25 Armbriister, Christian, Beratungspflichten des Versicherers nach § 6 VVG n.F: Grundlagen, Reichweite, Rechtsfolgen u časopisu

Zeitschrift f. Versicherungswissenschaft 2008, str. 425.

Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 13

Prof. dr Wolfgang ROHRBACH LOJALNAI NELCŽJ^LNA KONKURENCIJA U OSIGURANJU 7 -18

Ovde treba razlikovati nemačko i austrijsko pravo. Fenyves naglašava26: "Prema nemačkom pravu uključe-nje brokera osiguranja ne menja ništa u smislu ispunje-nja obaveze osiguravača prema ugovaraču osiguranja za pružanje informacija po čl. 7. Zakona o ugovoru o osi-guranju. Ako je broker samostalni punomoćnik ugova-rača osiguranja, što obično jeste, onda obaveza osigura-vača za pružanje informacija važi u njegovom pristupu brokeru kao i u pristupu ugovaraču osiguranja."

U Austriji je Vrhovni sud više puta donosio odluke da se ugovaraču osiguranja mora računati kao da ima stručno znanje brokera osiguranja. Rešenje je u čl. 6, st. 6d Zakona o ugovoru o osiguranju Nemačke: uključe-njem brokera osiguranja otpada neophodnost da osigu-ravač savetuje ugovarača osiguranja. Međutim, i dalje ostaje obaveza osiguravača za pružanje informacija ugovaraču osiguranja, koga može da zastupa broker kao njegov punomoćnik.

Poređenje obaveze pružanja informacija osiguravača i samostalnog agenta

Prema ranijim pravnim propisima agent osiguranja je vršio pomoćnu funkciju osiguravača u skladu sa čl. 1313a Opšteg građanskog zakonika (ABGB), nezavisno od toga da li je samostalan ili ne. Samo izuzetno je po-stojala lična odgovornost agenta. Međutim, prema Di-rektivi EU o posredovanju u osiguranju 2002/92/EG sa-mostalni agenti imaju ličnu obavezu pružanja informa-cija i savetovanja (čl. 137f, st. 7. i 8, 137g Uredbe o za-natima i čl. 43, st. 4. Zakona o ugovoru o osiguranju)27.

Savetodavna obaveza osiguravača i (samostalnog) agenta osiguranja ipak nemaju isti obim. Prvo, agent ima u odnosu na osiguravača "spontanu" obavezu savetova-nja. Drugo, agent ima savetodavnu ulogu samo pre izda-vanja kljentove izjave da prihvata zaključenje ugovora o osiguranju, dok osiguravač može da ima savetodavnu ulogu i posle zaključenja ugovora.

Savetodavne obaveze osiguravača i samostalnog agenta, iako imaju različiti pravni osnov, sadržinski su ipak identične, i čine ih solidarnim dužnicima: ispunje-nje savetodavne uloge jednog od dužnika oslobađa iste obaveze onog drugog (čl. 893. Opšteg građanskog zako-nika (ABGB). Ako ni jedan od njih ne odgovori svojim savetodavnim obavezama, zahtev za naknadu štete mo-guć je protiv obojice.

Cilj Direktive Evropske unije o posredovanju u osiguranju

Način ophođenja posrednika prema njihovim kli-jentima može postati uzrok iskrivljene slike konkurenci-je, zbog čega Direktiva Evropske unije o posredovanju donosi čitav niz posebnih odredbi, naročito obaveze pružanja informacija, koja je za građansko pravo od iz-uzetne važnosti. Ove obaveze koje se odnose na infor-macije i aktivnosti se mogu podeliti u četiri grupe28:

I. Obaveza izveštavanja o statusu u skladu sa čl. 12. st. 1. podstav 1 pod a-e.- Klijent treba da zna s kim po-sluje. Posrednik je dužan da mu kaže najmanje sledeće lične podatke: ime, adresu, upis u registar (i način pro-vere istog), da li (posrednik) ima u osiguravajućem društvu 10%-tno učešće ili Ono ima toliko učešće u nje-govom posredničkom preduzeću, i, konačno, navod o vanparničnom postupku po žalbama i pružanju pomoći.

II. Obaveze vezane za ugovor o osiguranju koji se za-ključuje u skladu sa čl. 12. st. 1. podstav 2 od I-III. Klijent treba da zna šta posrednik za njega čini, ako za njega po-sluje. Prvo, da li podržava njegov savet da proveri dovo-ljan broja ugovora, odnosno proizvoda na tržištu osigura-nja. Drugo, da li je ugovorom obavezan za obavljanje po-slova posredovanja isključivo za jednog ili za više osigu-ravača, u kom slučaju je dužan da klijentu na zahtev do-stavi i imena drugih osiguravača. Treće, da li je ugovorom obavezan da posredničke poslove obavlja isključivo za jednog ili više osiguravača i istovremeno da li podržava njegov savet o odmernoj proveri dovoljnog broja ugovora na tržištu osiguranja. U tom slučaju treba da klijentu na zahtev dostavi i imena drugih osiguravača. O pravu na zahtev za ovim informacijama klijenta treba obavestiti.

III. Obaveze brokera i onih koji se kao takvi pred-stavljaju u skladu sa čl. 12. st. 2. Ovaj propis nije u ve-zi sa obavezom savetovanja i pružanja informacija. Re-gulatorno dejstvo ovog propisa je dvostruko: prvo, fik-sira delove osnovnih ugovornih obaveza brokera, npr. "da savetuje na osnovama objektivnog ispitivanja" (pro-vera dovoljnog broja ponuđenih ugovora na tržištu osi-guranja); drugo, određuje da ove obaveze mora da ispu-ni svako lice koje se predstavlja kao broker (odnosno, tzv. pseudobroker).

U konkretizaciji obaveze brokera čl. 12. st. 2. Di-rektive zaostaje iza važećeg austrijskog i nemačkog za-

16 Fenyves, Attila, Die Informationspflichten des Versicherers, u časopisu Versicherungsrandschau 1-2/2009, str. 23. " Jabornegg, P, Die Versicherungsvermiltler-Riclitlinie 2002/92/EG aus dsterreichischer Sicht, Wien 2002, str. 41-74. 18 Peter Reiff, Die Informationspfiichten des Versicherungsvermittlers, in:Vcrsicherungsrundschau Nr 1- 2/2009, str. 32.

14 Revija za pravo osiguranja & Broj 3-4/2009

ČLANCI

kona, kako proizilazi iz čl. 28. Zakona o brokerima ko-ji ukazuje da iz ugovora o osiguranju za brokera nastaju mnogo veće obaveze

IV. Obaveze posrednika u vezi savetovanja u skla-du sa čl. 12 st. 3. Ovaj propis obavezuje sve posrednike da klijentu pre zaključenja ugovora "koji imaju žeiju i potrebu kao i osnov za nekim proizvodom da o njemu daju tačan savet". Donosilac Direktive je ozakonio oba-vezu dokumentovanja za brokera koji na zahtev klijenta treba da objasni osnov saveta koji je dao za određeni proizvod osiguranja.

Član 13. Direktive propisuje da izveštaji posredni-ka treba da budu sastavljeni na papiru ili drugom traj-nom nosaču podataka koji je stalno pristupačan i klijen-tu na raspolaganju. Nadalje moraju biti dati u jasnom i klijentu razumljivom obliku, i to na službenom jeziku države u kojoj nastaje obaveza, ili na drugom jeziku ako se ugovorne strane tako dogovore.

Ograničenja tržišne konkurencije uAustriji

Ograničenja tržišne konkurencije u Austriji propi-sana su u Zakonu o kartelima (KartG 2005). Pored za-brane kartela, on utvrđuje da vodeća preduzeća na tržiš-tu ne smeju taj položaj zloupotrebljavati. Ograničenja postoje u spajanju firmi čiji godišnji prihod prelazi od-ređenu granicu. Zakon o kartelima sadrži i kaznene od-redbe za prekršaje kao i postupke pred sudom za karte-le i višim sudom za kartele.

Zakon o kartelima. sadrži i odredbe protiv nelojalne konkurencije. Nacionalni savet je 17. 10. 2007. godine do-neo izmene Zakona o nelojalnoj konkurenciji ("male iz-mene Zakona"). Ovim saveznim zakonom sprovedene su u austrijskom pravu sledeće direktive:

Direktiva 2005/29/EG o nelojalnoj poslovnoj prak-si, Službeni list EU br. L 149 (ABl. Nr. L 149) od 11. 6. 2005, str. 22 i Direlctiva 2006/114/EG od 12. 12. 2006. o obmanjujućem i uporednom reklamiranju (kodifiko-vano izdanje), Službeni list EU br. L 376 (ABl. Nr. L 376) od 27. 12. 2006, str. 21.

Razgovori o "velikoj reformi Zakona o nelojalnoj konkurenciji" započeti su krajem 2008. godine i privo-de se kraju.

Preuzeta "crna lista" utvrđuje koji su poslovni po-stupci obmanjujući odnosno agresivni i kao takvi svaka-ko zabranjeni.

Reklama usmerena direktno ka deci je zabranjena kao agresivna, a mogućnost tužbe Udruženja za infor-misanje potrošača je proširena2".

Činjenice koje upućuju na nelojalnu konkurenciju su navedene u čl. 4. do 7. Zakona o nelojalnoj konkurenciji, u koje se ubrajaju, na primer: naročito agresivne metode prodaje, navođenje na povredu ugovora, navođenje na raskid ugovora, podmićivanje (izuzimaju se samostalni preduzetnici), korišćenje tuđih usluga, povreda industrij-skih i poslovnih tajni, nepridržavanje radnih uslova, pri-mena zlupotrebljavajućih uslova poslovanja, ponižava-nje, poređenje, imitiranje, obmanjivanje, preterano istica-nje titule, primamljive ponude, dodaci, prikrivanje.

Zakonom je određen Savezni organ za konkurenci-ju kao najviši organ kontrole konkurencije u Austriji. Zadatak mu je proveravanje i suzbijanje pretpostavlje-nog ili pretećeg pogoršanja ili ograničenja konkurenci-je. On sprovodi u Austriji evropsku regulativu o konku-renciji, prihvata prijave o udruživanju firmi i prigovore na kršenje prava konkurencije. Kao savetodavni organ osnovana je Komisija za konkurenciju.

Prema čl. 40, državljani drugih zemalja koji u Austriji nemaju pretežno mesto boravka, imaju, ako ne postoji međudržavni ugovor, pravo na zaštitu po ovom zakonu samo ako u državi njihovog glavnog mesta bo-ravka građanin Austrije uživa odgovarajuću zaštitu pre-ma objavi u službenom listu.

Ako se u inostranstvu roba sa područja na koje se odnosi ovaj zakon priLikom uvoza ili tranzita u označa-vanju drugačije tretira nego roba drugih država, može na osnovu odluke savezne vlade biti primenjeno pravo reciprociteta (čl. 41)

Građanskopravne i kaznene odredbe

Zahtev na naknadu štete protiv lica koja se profesio-nalno bave ekonomskom propagandom može da se uloži samo ako se sazna za netačnost podataka, a protiv medij-ske kuće tek ako nastane njihova obaveza za proverom tačnosti propagandnog materijala (čl. 4, st. 2).

Prema čl. 2. (1) uporediva reklama je dozvoljena ako ne povređuje čl. 1, čl. la, čl. 2, čl. 7 ili čl. 9, st. 1 do 3. Uz to je uporediva reklama, koja nekog konkurenta posredno ili neposredno, odnosno robu ili usluge koje konkurent nudi čini prepoznatljivim, dozvoljena samo onda ako se:

1. na robu sa oznakom porekla u svakom slučaju odnosi ista oznaka;

http://www.akwien.at/online/page.php?P=1080&IP=29354&AD

Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 15

Prof. dr Wolfgang ROHRBACH tOJALNA 1 NEIQJALNA KONKURENCIJA U OSIGURANJU 7-18

2. poređenje odnosi na vanrednu ponudu, momenat završetka vanredne ponude ili ako vanredna ponuda još ne važi, momenat početka perioda u kome važi vanredna ce-na ili drugi posebni uslovi, iskaže jasno i nedvosmisleno.

Protiv onog ko u poslovnim odnosima prekrši tač-ku 2, može se uložiti zahtev zbog učinjenog propusta kao i u slučaju krivice za naknadu štete.

Ako se u poruci objavljenoj u novinama u obma-njujućem poslovnom postupku nalaze netačni podaci, predstavljeni kao urednička preporuka drugog preduze-ća, postoji mogućnost da se podnese zahtev za učinjeni propust objavljivanja takve poruke protiv izdavača ili vlasnika novina. Pravo na zhtev ima preduzeće na koje se preporuka odnosi (čl. 14, st.l).

Lica koja u poslovnim odnosima u cilju tržišnog konkurisanja svesno primenjuju agresivne ili obmanju-juće poslovne postupke u javnom objavljivanju ili medi-ju (čl. 1, st. 1 pod Z 1 Zakona o medijima), kazniće se do iznosa u visini 180 dnevnih rata30.

Ako se podaci pomenuti na način u st. 1 objavljuju putem medija, medijska kuća nije obavezna da dokaže njihovu tačnost ako je jasno da je za reklamu plaćena novčana naknada.

Postupak gonjenja sprovodi se samo na osnovu zahteva lica ovlašćenih za podnošenje zahteva za uči-njeni propust u skladu sa čl. 14, st.l Zakona o medijima. Postupak sprovode sudovi nadležni za medije (čl. 40, 41 st. 2 i 3 Zakona o medijima).

ODNOS EVROPSKIH I NACIONALNIH PROPISA O KONKURENCIJI

Konkretne povrede tržišne konkurencije mogu na-stati kako je propisano u čl. 81. i čl. 82. Evropskog ugo-vora o osnivanju EZ. Ovi članovi ugovora sadrže propi-se koji se odnose na dogovore suprotne konkurenciji ili zloupotrebu monopolskog položaja na tržitu. Tada delu-ju ili Evropska komisija kao evropski organ nadležan za konkurenciju, ili nacionalne vlasti koje primenjuju evropsko pravo u konkurenciji neposredno i/ili u sarad-nji sa Evropskom komisijom.

Međutim, u slučajevima kada su preduzeća povredi-la pravila konkurencije na osnovu nacionalnih propisa (zakona), moguće je pokrenuti postupak prema čl. 86. Evropskog ugovora. U ovim je slučajevima nadležna sa-mo Evropska komisija, ali ne i nacionalne vlasti.

DOGOVORI I SARADNJA MEĐU OSIGURAVAČIMA U KORIST POTROŠAČA

Dogovor ili saradnja među osiguravačima (koji se nalaze u međusobnom konkurentskom odnosu) ne mora za potrošača uvek da bude nepovoljan. Mogu da nastanu sinergije korisne i za osiguravače i za potrošače.

Iz tog razloga je Evropska unija još početkom 90-tih godina donela propise, pod kojim uslovima su saradnja ili dogovori o saradnji dozvoljeni ili čak poželjni, jer su kao takvi u skladu sa lojalnom konkurencijom.

Naredba Evropske zajednice br. 1534/91 je Komi-siji dala pravo da primeni čl. 81. st. 3. Evropskog ugo-vora na grupe koje se dogovaraju, odlučuju i imaju me-đusobno usklađene odnose u ekonomiji osiguranja, i ko-je ostvaruju saradnju u sledećim oblastima:

- Sastavljanje zajedničkih međusobno uskladenih statistika ili tarifa premija zasnovanih na bazi odvijanja šteta;

- Sastavljanje primera opštih uslova osiguranja; - Zajedničko pokriće određenih vrsta rizika; - Obrada odštetnih zahteva; - Provera i priznavanje sigurnosnih preventivnih

mera; - Sastavljanje spiskova i razmena informacija o po-

većanim rizicima. Prema pomenutoj naredbi je je Komisija donela i Na-

redbu br. 3932/92 od 21. 12. 1992. g. o primeni čl. 85. st. 3. Evropskog ugovora na određene grupe koje se dogova-raju, odlučuju i imaju međusobno usklađene odnose u ekonomiji osiguranja. Ova naredba je izmenjena akatima o pristupanju EU Austrije, Finske i Švedske, a stavljena je van snage 31. marta 2003. godine.

Evropska komisija je 9. jula 2002. godine objavila novu odluku u Službenom listu, a od svih zainteresovanih je zatraženo da se o njoj izjasne do 30. septembra 2002.

Jedan novi dogovor treba istovremeno da podržava zdravu konkurenciju, a društvima za osiguranje da omo-gući pravnu sigurnost. U ostvarivanju ovih ciljeva treba, takođe, voditi računa o tome da se nadzor organa vlasti što je moguće više pojednostavni. U ranijoj naredbi to nije bio slučaj.

Prema naredbi Evropske zajednice br. 1534/91 Ko-misija je morala, u odgovarajućim naredbama o izuzi-manju od ograničenja grupa koje se dogovaraju, odluču-

30 U krivičnom pravu Austrije to je novčana kazna koju sud određuje po dnevnoj stopi (5-360) od 1 do 5.000 evra, i to prema ličnom i ekonomskom stanju učinioca krivičnog dela, u pravilu na bazi njegovih neto primanja (prim. prevodioca).

16 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 3-4/2009

ju i imaju međusobno usklađene odnose u branši osigu-ranja, tačno opisati takve grupe na koje se naredba od-nosi. I trebalo je tačno utvrditi sve pojedinačne uslove koji su morali biti ispunjeni.

Nastala je potreba da se donese nova naredba koja treba znatno da otkloni takve teškoće. U vezi s tim u Službenom listu Evropska komisija" daje sledeći ko-mentar:

"Određuje se da se ubuduće umesto nabrajanja od-redbi utvrđenih zabranom kartela odrede grupe dogovo-ra određenog stepena tržišne moći... koje se izuzimaju iz zabrane udruživanja u kartele." Ovo odgovara eko-nomskoj osnovi na kojoj je moguće proveriti kako se neki vid udruživanja odražava na relevantno tržište. U ekonomiji osiguranja ipak postoje i forme saradnje iz-među svih društava zastupljenih na tržištu osiguranja, koja u pravilu ispunjavaju pretpostavke iz člana 81. st. 3. Evropskog ugovora.

Ovakva saradnja se u jednom komentaru argumen-tuje na sledeći način:

"Saradnja između društava za osiguranje ili unutar njihovih uduženja, u proračunavanju prosečnih troškove za pokriće nekog tačno određenog rizika u prošlosti ili, ako se radi o životnom osiguranju, postavljanju tablica smrtnosti i tablica učestalosti oboljenja, nesrećnih sluča-jeva i invalidnosti, poboljšava poznavanje rizika i olak-šava samu procenu rizika od strane pojedinih osigurava-ča. Ovo dalje može da olakša pristup tržištu i time da pogoduje i potrošačima. Isto važi za zajedničke studije o verovatnom delovanju i onih okolnosti koje su izvan polja uticaja osiguravača, a koje se odnose na učestalost ili obim šteta ili na iznos različitih oblika ulaganja.

Sa količinom statističkih podataka na kojima se za-snivaju, raste i pouzdanost zajednički izrađenih kalkula-cija, tabela i studija. Osiguravajuća društva koja imaju veliki udeo na tržištu pod tim uslovima mogu za izradu pouzdanog proračuna da posegnu za bogatom internom statističkom bazom, što ne mogu društva sa malim ude-lom na tržištu, a pogotovo ne novi učesnici u ponudi."32

Naredba o izuzimanju grupa od pravila

Komisija Evropske unije je 27. februara 2003. go-dine objavila Naredbu br. 358/2003 o primeni člana 81. st. 3. Evropskog ugovora na grupe koje se dogovaraju,

odlučuju i usklađuju međusobne odnose u sektoru osi-guranja, koja je je stupila na snagu 1. aprila 2003. godi-ne i važiće do 31. marta 2010. Naredba je u u svim svo-jim delovima obavezujuća i neposredno se primenjuje u svakoj državi članici.

Čl. 1. Naredbe ocrtava "izuzimanje" rečima: "Shodno članu 81. st. 3. Evropskog ugovora i od-

redbama ove Naredbe proglašava se da se čl. 81. st.l. Evropskog ugovora ne primenjuje na dogovore između dva ili više preduzeća u ekonomiji osiguranja (u dalj-njem tekstu: "preduzeća učešnici") o:

a) zajedničkom sastavljanju, priznavanju i objavlji-vanju

- proračuna prosečnih troškova za pokriće tačno određenog rizika u prošlosti,

- tablica smrtnosti i tablica učestalosti oboljenja, nesrećnih slučajeva i invalidnosti, na području osigura-nja koje sadrži segment kapitalizacije,

b) zajedničkih studija o verovatnom delovanju okolnosti koje leže izvan područja uticaja preduzeća učesnika, a koje se odnose na određeni rizik, vrstu rizi-ka ili na iznos različitih oblika ulaganja,

c) zajedničkom sastavljanju i objavljivanju primera opštih uslova osiguranja u direktnom osiguranju,

d) zajedničkom sastavljanju i objavljivanju neoba-vezujućih modela za predstavljanje učešća u dobiti na osnovu ugovora o osiguranju koji sadrži elemente kapi-talizacije,

e) stvaranju i aktivnostima zajednica osiguravaju-ćih društava sa društvima za reosiguranje ili bez njih, sa ciljem zajedničkog pokrića određenih vrsta rizika (sa i/ili zajednicom reosiguravača)

f) sastavljanju, priznavanju i objavljivanju - tehničkih specifikacija, pravila i kodeksa ponaša-

nja za one mere predostrožnosti za koje ne postoji si-stem klasifikacije (propis) usklađen sa propisima EU o slobodnom prometu roba,

- tehničkih specifikacija, pravila i kodeksa ponašanja o donošenju i čuvanju mera preventive i postupaka za pro-veru društava koji te mere donose i čuvaju."

Prevod sa nemačkog: Nela Bukurović

31 Službeni list Evropske unije, L 53/8 od 28. 2. 2003. godine. 32 Službeni list Evropske unije, L 53/8 od 28. 2. 2003. godine.

Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 17

Prof. dr Wolfgang ROHRBACH Professor at the State University of Vienna

LOYALAND DISLOYAL COMPETITION ININSURANCE

SUMMARY

Business practices, different approaches to informa-tion disclosure and conflicts of interest have caused the lack of credibility and trustworthiness regarding insuran-ce companies and on the insurance market as a whole. Potentially unfair business practices have been declared as 'weU implemented' by some 'particularly flexible'in-surers. The EU regulations provide the best possible pre-vention for the customers as well as non-customers aga-inst such business practices.

German and Austria have done a pioneer work in fighting against unfair competition since the beginning of the 20th century, so that EU did not actuallv have to 'rediscover a wheel'. Unfair Competition Law is the ba-sic legal framework against unfair competition in Ger-many, having its origins in the law from 1909. It grants the claim rights in case of omission, damage, liquidati-on, skimming of excess profit and information. Unfair competition is therefore a part of trade and industrial law. Unfair competition, according to the German Un-fair Competition Law, 'is any fraudulent, deceptive, or dishonest business conduct or attitude that can affect the relationship between suppliers and consumers'. Un-fair business practices are especially those, which can be called 'aggressive'and 'misleading'.

The EU Directive on unfair commercial practice 2005 stipulates the regulations and requirements, espe-cially regarding information disclosure, but all of them very important for civil law.

Austrian law regulations provide special measures in case of repeatedly injuring of regulations, as well as consumers' claims and waming letters in order to settle the damage in order to spear customer 's costs and trou-ble in court.

Competition restrictions inAustria are regulated by Anti-trust Law (Kartellgesetz - KartG 2005), forbidding misuse of monopoly market position. However, some forms of cooperation and mutual agreements ofinsuring

companies are useful for customers as well. The purpo-se of such cooperation are jointly made in order to ma-ke calculations on the basis of average costs in certain cases of risks, or mortalitv tables, illness, crash or acci-dent frequency rates etc. It makes risk management easier for insurers, and consequently makes an insuran-ce contract more convenient for a customer.

The European Commission enacted the Commission regulation (EC) No 358/2003 of27February 2003 on the application of Article 81(3) of the Treaty to certain cate-gories of agreements, decisions and concerted practices in the insurance sector (entered into force on 1 April 2003 and expiring on 31 March 2010). The regulation was to meet two major requirements of ensuring effective protec-tion of competition andproviding adequate legal security for undertakings.

18 Revija za pravo osiguranja i* Broj 3-4/2009 18